Матична страница - Srbiji preti uvoz strujeZAVR[AVA SE DRUGA FAZA RESTRUKTURISAWA MAKEDONSKE ELEKTROPRIVREDE Tri izdvojene kompanije OBNOVQIVI IZVORI BIOMASA - [ANSA

3.N

OV

EM

BA

R2005.

BR

OJ

382

GO

DI

NA

XX

XI

str. 4

str. 14

ZAPADNI BALKAN

str. 8

Struja u vrtlogu privatizacije

KOSTOLAC

Ponovo zajedno

ZORAN MANSIJEVI]

Srbiji preti uvoz struje

êtiri pri~e, ista sudbinaAko struja ne poskupi 1. oktobra i EPS ne

krene putem oporavka, sleduje mu onaj drugiput, napisasmo nedavno. Vlasnik }e svojim~iwewem ili ne~iwewem, izre}i svoj sud.

Pri~a prva - Struja nije poskupela 1. ok-tobra. A kada }e, ne zna se. Ne{to se opet obe-}ava, ali sudbina obe}awa, kad je EPS u pi-tawu, je poznata, pa ih ne vredi najavqivati.

Nije pro{ao ni predlog EPS-a da strujaza doma}instva poskupi pet odsto, a za onevelike potro{a~e, sada ve} strane kompani-je, koje tro{e bagatelnu srpsku struju rade}iza svetsko trì{te i svetske cene, za 25odsto. Od 1. jula pro{le do 1.oktobra ovegodine inflacija je realno pogodila EPS saoko 50 odsto. Mazut i gas su poskupeli zavi{e od 100 odsto, derivati, ~elici,hemikalije...A kilovat sat - 9,5 odsto?! Ovajnovi EPS, koji ìvi od 1. jula, ulazi u novem-bar bez saglasnosti vlasnika na Plan poslo-vawa za ovaj period.

Pri~a druga - EPS, kako ga i zakonobavezuje, ve} radi Plan za 2006. godinu. Sakojom cenom da se planira prihod, sa nekomobe}anom ili sa postoje}om? Matematika bezposkupqewa u 2006. godini mnoge je {oki-rala. Pa, bez nove cene EPS-u na prole}epreti potpuna blokada, zakqu~ilo se.

Bez nove cene, bilo kakve investicije odsopstvenog prihoda nisu ni vi|ene. (Ne)o~e-kivani mawak bi bio od 20 do 25 milijardidinara. Uvoz struje je vi|en na nivou od ~ak2,5 milijardi kilovat-sati - oko 110 milionaevra!!! Za{to toliko? Jeftina struja, potro-{wa raste, nema para za kopove, nema ugqa,opada doma}a proizvodwa iz TE...Prosto daprostije ne moè biti. Neko je procenio da jeboqe da uvozimo belosvetsku skupqu struju,nego da proizvodimo, doma}u, jeftiniju!!!Nije ba{ u skladu sa onim - kupujmo doma}e.

Pri~a tre}a - Predstava sa RTV pret-platom, poprimila je oblike drame, jer vrhRTS-a sasvim svesno ne pravi razliku izme|uTV takse i TV pretplate. Usledila je pre-poruka Vlade, korekcija stava UO EPS-a,novi predlog ugovora za RTS - umesto dvara~una, jedan, ali sa dve stavke, s tim {to seprocenat naplate RTV pretplate ne vezuje zaprocenat naplate struje, kako je bilo sa TVtaksom. EPS je pristao da bude kompletanservis RTS-a i Radiodifuzne agencije.Rekao je - dajemo spiskove vlasnika brojila, aonda vi, na osnovu toga, a po zakonu,napravite spiskove obveznika RTV pret-plate. Mislioci iz Radiodifuzne agencije,kao "kroja~i" izmena pomenutog zakona, suustvari sve ovo zamesili. A to nije kraj. Kaùda }e se radio u kolima napla}ivati uz reg-istraciju vozila i da }e to raditi MUP. Ali,kada su mewali zakon, u wega nisu ubaciliMUP, ve} samo EPS. Da ne}e EPS danapla}uje i produèwe saobra}ajne dozvole?

EPS, dakle, ne spori potrebu da Srbija

ima jak dràvni javni RTV servis, ali te{koprihvata ~iwenicu da je interes EPS-a iovde u drugom planu. Za{to se beàlo od~iwenica elektroprivrede i kompromisa,tim pre {to EPS samo èli da izme|ugra|ana kojima {aqe ra~une i EPS-a bude~ist ra~un? Gra|ani moraju da znaju da je EPSsamo servis, kako i zakon nalaè. Prebaci-vawe celog posla samo na distribucije, uzusmeravawe nezadovoqstva gra|ana iskqu-~ivo prema EPS-u, zbog nekih mogu}ih pogre-{nih koraka, nije korektno prema ovoj kom-paniji. Bilo bi lepo da se i RTS malo potru-di i objasni za{to je potrebno da se pla}aRTV pretplata, ko treba da je pla}a, ko jeoslobo|en toga...Argument sile ne}e nikogaubediti da je u wegovom interesu da izvadipare iz xepa i uplati ih RTS-u. EPS je tefaze odavno pro{ao. Dakle, na potezu je RTS,jer }e EPS povereni posao korektno odradi-ti, u skladu sa zakonom - o radiodifuziji.

Pri~a ~etvrta - Restrukturisawe elek-troenergetskog sektora, time i EPS-a, idenekim svojim tokom. U budu}em restrukturi-sawu, ne malu ulogu imaju i jedan projekat ijedna donacija. Re~ je o donaciji od tri mil-iona evra za Projekat restrukturisawa elek-troenergetskog sektora, koju obezbe|uje EAR,a sprovodi Svetska banka. Na zadatak kon-sultanta EPS je imao primedbe i sa wima suupoznati i EAR i ministarstvo. Me|u primed-bama EPS-a je bila i ona da se izme|u redovau tom zadatku nazire mogu}nost odvajawaproizvodwe od distribucija. Donacija jeizvesna. Kako }e u tom poslu biti aktivna iSvetska banka, vaqa se osvrnuti na autorskitekst Karolin Jungr, {efa KancelarijeSvetske banke u Beogradu (NIN, 30.6.2005.),gde ona izri~ito govori da bi "EPS morao daodvoji proizvodwu, prenos i distribucijustruje u posebne jedinice".

îtaju}i {ta neke dràve rade sa svojomimovinom, svojom elektroprivredom, nismoverovali u pri~e, mnogo puta ponovqene, daje dràva lo{ vlasnik. I pored toga {to tajfilm u Srbiji gledamo ve} 15 godina. Vero-vali smo da }e do}i vreme kada }e interesdràve biti veliki i profitabilan EPS,lider u regionu...da su elektroprivredeva`ne za energetsku nezavisnost pa i za suv-erenitet dràve. �

UVODNIK

1

Mom~ilo Cebalovi}

ILUSTRACIJA: JUGOSLAV VLAHOVI]

NOVEMBAR 2005 kWh BROJ 382

2

NOVEMBAR 2005. � BROJ 382

GENERALNI DIREKTOR

dr Vladimir \or|evi} DIREKTOR SEKTORA ZA ODNOSE

S JAVNO[]U

Mom~ilo Cebalovi}GLAVNI UREDNIK

Miodrag Filipovi}

REDAKCIJA:

ZAMENIK GLAVNOG UREDNIKA

Dragan Obradovi}NOVINAR

Anka Cvijanovi}REDAKTOR - TEHNI^KI UREDNIK

Jelena Stanojevi}ADRESA REDAKCIJE:

Carice Milice 211000 Beograd

TELEFONI:

011/2627-090, 2627-395FAKS:

011/2024-844E-mail:

[email protected]

[email protected]

web site:

www.eps.co.yu

LIKOVNA I GRAFI^KA PRIPREMA:

"Global puls" d.o.o.Beograd

[TAMPA:

[tamparija „Politika” a.d.

Beograd

TIRA@:

13.000 primeraka

PRVI BROJ LISTA ZDRU@ENE

ELEKTROPRIVREDE SRBIJE,

POD NAZIVOM "ZEP", IZA[AO JE IZ [TAMPE

MARTA 1975. GODINE; OD MAJA 1992.

NOSI NAZIV "EPS", OD 6. APRILA 2005. GODINE

LIST IZLAZI POD IMENOM "kWh"

IZDAJE JAVNOPREDUZE]EELEKTROPRIVREDA SRBIJE

Do kraja godine prognozira se da }e ukupna vred-nost zakqu~enih poslova na evropskom trì{tuemisonih kvota iznositi 4,5 milijardi evra, uz

prose~nu cenu od 18 evra po toni ugqen-dioksida, kao i da }ezajedni~ke koli~ine iznositi 250 miliona tona.

21

FO

TO

: R

AD

E P

RE

LI

]

Ko bi rekao da se rudari iz Kostolca, osim kopawa }umura, bave i arhe-ologijom? Kopaju oni, tako, kad iz crnice izroni ona karika koja nedosta-je arheolozima i istori~arima da spoje Latine i Skordisce ili Kelte.

32

Tehnolo{kapovezanost jeosnovni raz-

log za formirawe novogpreduze}a. Ciq je stva-rawe jakog energetskogcentra ~iji bi proizvodi po evropskim standar-dima bio konkurentan

8

EPS, kao sloèn poslovni sistem nije mo-gu}e brzo reorganizovati, tim pre {to jeulaskom u nove odnose potrebno jasno de-

finisati sve vidove zavisnosti, jedinstva ili po-slovne saradwe. Najve}i deo obaveza u vezi sa uskla-|ivawem i organizacijom rada i poslovawa JP trebaizvr{iti do kraja 2005. godine.

13


3

NA[ INTERVJUNAGLI SKOK POTRO[WE ELEKTRI^NE ENERGIJE

Srbiji preti uvoz strujeRAZGOVOR S POVODOM

CENE ENERGENATA I INFLACIJA

Jeftina struja, dobar izgovorDRUGA FAZA KOSTOLA^KIH JAVNIH PREDUZE]A

Ponovo zajednoFORUMI

VOJISLAV KO[TUNICA, 5. OKTOBRA POSETIO "KOLUBARU"

Simbol voqe narodaUPRAVNI ODBOR EPS-A

Jedan ra~un - dve stavkeU “LIMSKIM HE” SVEÂNO OBELEÆENI DAN PREDUZE]A I 45 GODINA RADA

Novi objekat prioritetAKTUELNE TEME

USKLA\IVAWE ORGANIYASIJE RADA I POSLOVAWE JAVNIH PREDUYE]A

Paket pravnih akata SVOJINSKE PROMENE U ELEKTROPRIVREDAMA YAPADNOG BALKANA

Struja u vrtlogu privatizacijeRUSKA KOMPANIJA "TEHNOPROMEKSPORT" OBNAVQA POSLOVE U SRBIJI

Kostola~ki blok uskoro u pogonuNOVA TEHNOLOGIJA I MODERNIZACIJA U DISTRIBUCIJAMA

Softver za lopoveBEZBEDNOST VITALNIH PRIVREDNIH PREDUZE]A

Industrijska {pijunaà, nova opasnostDE[AVAWA NA TR@I[TU EMISIONIH KVOTA UGQEN-DIOKSIDA

Vi{e zakqu~enih ugovoraPRIVATIZACIJA TERMOELEKTRANE I RUDNIKA UGQA U PQEVQIMA

êkaju}i novi tenderAKCIJE

NOVA BRO[URA O PRO[LOSTI ELEKTROPRIVREDE SRBIJE

Prva centrala na Dor}oluSINDIKAT

SINDIKAT ZAPOÊO KAMPAWU PROTIV SVE VE]EG UPO[QAVAWA PO UGOVORU

Poslovi nisu na prodajuKOSMET

OBELE@EN DAN JP TERMOELEKTRANE "KOSOVO"

Nada u povratak jo{ postojiPOVRŠINSKI KOPOVI

NOVI KAPACITETI U JP POVR[INSKI KOPOVI "KOSTOLAC"

"]irikovac" ponovo jama?REMONTI NA POVR[INSKIM KOPOVIMA "KOLUBARE"

Spremni za zimu TERMOELEKTRANE

TERMOELEKTRANE "KOSTOLAC" KRAJEM OKTOBRA

Struja "preliva" planoveNA LICU MESTA

VIMINACIJUM KAO BUXETSKA STAVKA PK "KOSTOLAC"

Filigrandski rad bageraHIDROELEKTRANE

JP "DRINSKE HE"

Zavr{eni svi remontiDISTRIBUCIJE

POVODOM 6. OKTOBRA, DANA PREDUZE]A EDB

"Bor~a II" pu{tena u rad"ELEKTROSRBIJA" KRAQEVO U GODINI JUBILEJA POSTI@E NATPROSE^NU NAPLATU

Dogovor umesto makazaJP ELEKTRODISTRIBUCIJA NI[

Ni{ na dlanuEKOLOGIJA

OD IDEJE DO REALIZACIJE

\ubrivo iz dimnih gasovaSVET

U KALIFORNIJI, DR@AVI SVETSKE TEHNOLO[KE AVANGARDE

Ni~e najve}a solarna elekrana na svetu ENERGETSKI SISTEM VELIKE BRITANIJE, KOMBINACIJA NUKLEARKI I TERMOELEKTRANA

Gordi albion voli reaktore UKRAJINA: NUKLEARKE I DAQE GLAVNA UZDANICA

êrnobil oti{ao u istoriju U ITALIJI U TOKU KAMPAWA SMAWEWA POTRO[WE ELEKTRI^NE ENERGIJE

[tedwa kao imperativ HRAVTSKA POÊLA GRADWU NOVE VETROELEKTRANE

Trtar - Krtolin gotov do maja 2006. ZAVR[AVA SE DRUGA FAZA RESTRUKTURISAWA MAKEDONSKE ELEKTROPRIVREDE

Tri izdvojene kompanije OBNOVQIVI IZVORI

BIOMASA - [ANSA SRBIJE U PROIZVODWI OBNOVQIVIH IZVORA ENERGIJE

Struja po jedinstvenom receptu KULTURA

TEHNI^KI FAKULTET

Sfingin mermerni osmehPORTRET VELIKANA: DR VLADAN \OR\EVI]

Naslu}ena sudbinaZDRAVQE

DR RADMILO PETROVI], EPIDEMIOLOG, O VIRUSNIM INFEKCIJAMA

Odleàti jesewe boqkeTURIZAM

TAMO-AMO PO VRWA^KOJ BAWI

Melem za telo i du{u

SADR@AJ

42

4038

34

36

32

28

30

27

26

24

23

22

21

20

181614

13

11

12

10

06

08

04

44

45

46

48

50

54

52

56

57

60

62

Obilan devizni priliv Ukrajini donosi i izvozstruje i to zbog dvostruko ve}eg kapaciteta elek-trana od sopstvenih potreba. U zemqi najve}e

nuklearne nesre}e u istoriji, nuklearke su i daqe najpou-zdaniji izvor elektri~ne energije i glavni generator tog iz-voza. êtiri nuklearke predstavqaju petinu ukupnih kapa-citeta, ali daju skoro polovinu proizvedene struje.

46

Po lepotama i melemnoj vodi, Vrwa~ka Bawaskoro vek i po privla~i goste. Za sve to dugove~-je, u punom cvatu bila je izme|u dva svetska ra-

ta. Najstarija zgrada u woj je letwikovac generala JovanaBelimarkovi}a, namesnika za vreme kraqa AleksandraObrenovi}a.

62

Prema re~imaIgora Petro-vi~a Klo~ka,

generalnog direktoraOAO “Silovije ma{ini”,posle potpisivawa Me-|udràvnog sporazumaizme|u Rusije i SCG, akoje se o~ekuje do krajagodine, po~e}e isporukaopreme u iznosu 25 mili-ona dolara za moderni-zaciju prvog agregata HE“\erdap 1”. Sa partneri-ma u Srbiji zavr{eni susvi predvi|eni poslovii po~ela je izrada delovaza naredni blok.

35

NA[ INTERVJU

4


Posle prvog ozbiqni-jeg zahla|ewa, dnevnapotro{we elektri~-ne energije u Srbiji,

pove}ana je sa 93 na 115 mili-ona kilovat-~asova, odnosnoza 30,6 odsto! To je posledicapove}ih problema s toplana-ma na startu grejne sezone idogrevawa stanova elektri~-nom energijom. EPS jespreman da obezbedisnabdevawe svih kupaca,na nivou potro{we, kojaje predvi|ena Elektroe-nergetskim bilansom ze-mqe. Me|utim, u zimuulazimo sa nerealno ni-skom cenom elektri~neenergije. Tro{kovi gre-jawa strujom samo neznatno suvi{i od tro{kova grejawadrvima i ugqem, a kvalitetgrejawa iz toplana jo{ je ve-lika nepoznanica. Sve ovomoè da rezultira pove}anompotro{wom elektri~ne ener-gije za grejawe, koju EPS ni-je u mogu}nosti da obezbedi.Ovogodi{we iskustvo na toupozorava: u 2005. godini bioje predvi|en rast potro{weelektri~ne energije za 0,5 od-sto, a ona je sada, u odnosu napro{logodi{wu, vi{a za 3,5odsto.

Ove konstatacije izneo jeZoran Manasijevi}, zamenikgeneralnog direktora EPS-a. Da sada{wi splet okolno-sti ni malo ne ide narukuelektroprivredi, ukazuje iniz drugih podataka. Istiniza voqu, kako kaè na{ sago-vornik, dobra hidrologijamnogo nam je pomogla. Proiz-vodwa u hidroelektranama,

tokom ove godine, koja je ~akza oko 1,6 milijardi kilovat-~asova bila vi{a od proiz-vodwe u prose~noj hidrolo-{koj godini i omogu}ila jepodmirewa neo~ekivano ve}epotro{we. Bilo je vi{kova iza izvoz. Trenutno, u akumula-cijama ima 18,5 odsto energi-je iznad plana i wihova po-

puwenost u odnosu na maksi-malni nivo iznosi 91 od-sto.I ugqa na deponijama ima9,3 odsto vi{e nego {to jeplanirano i one su, u prose-ku, popuwene sa 98 odsto.

- Uz uvoz pet miliona kilo-vat-~asova EPS bi mogao daobezbedi energiju za maksi-malnu dnevnu potro{wu zimiod oko 135 miliona kilovat-~asova. Ali, pritom, trebaista}i da je u februaru i mar-tu ove godine konzum u 16dana prema{ivao 135 milio-na kilovat-~asova, a ~ak 11dana 140 miliona kilovat-~a-sova. Nerealna cena elek-tri~ne energije podsti~e ne-racionalnu potro{wu. Tako-|e, mazut i gas koji koristi-mo, imaju realnu cenu i {to jeproizvodwa struje ve}a EPSima ve}i finansijski gubi-tak - kaè Manasijevi}.

On daqe ukazuje i na ~iwe-nicu da je prenos elektri~ne

energije sada u nadle`nostiElektromreè Srbije, kojase u obavqawu posla pridr-àva Zakona o energetici iprate}ih propisa, ali i pra-vila zapadnoevropske inter-konekcije, koja vaè za upra-vqawe prenosnom mreòm.Tako|e, mora se voditi ra~u-na i o tome da Srbija pristu-

pa regionalnom trì-{tu elektri~ne energi-je, koje tako|e uvaàvaniz pravila koja postojeu EU. A to zna~i da morada se potro{i onolikostruje koliko se ima ikako kaè Manasijevi},ne toleri{u se razna“snalaèwa”, koja je

EPS, spa{avaju}i se od re-dukcija, ranije praktikovao.Jasno je da se nikako ne èliponovno uvo|ewe redukcija,ali se otvara pitawe zna~aj-nog pove}awa uvoza elektri~-ne energije.

- Prema prvim sagledava-

wima za 2006. godinu, Srbiji}e nedostajati ~ak 2,5 mili-jardi kilovat-~asova i sa tomprocenom, pre nekoliko da-na, upoznato je i Ministar-stvo rudarstva i energetike.Upozorewa da Srbija vrlolako moè da se vrati u peri-od kada je bila veliki uvo-znik elektri~ne energije ikada su zimske redukcije bileuobi~ajena pojava, do sada ni-su urodila plodom. Ovakvuprocenu pove}awa uvoza za-snivamo na prognozama da }epotro{wa u 2005. godini bi-ti pove}ana ~ak za pet odsto uodnosu na ostvarenu u 2004.godini, ili za oko 1,5 mili-jardi kilovat-~asova (sa Ko-smetom 1,8 milijardi kilo-vat-~asova). Hidroelektranene}e proizvesti ovogodi{wekoli~ine elektri~ne energi-je, koje su bile ~ak za 1,6 mi-lijardi kilovat-~asova ve}eod planiranih. U nekim da-nima dotoci su bili i na ni-

Srbiji }e, prema prvim sagledavawima za 2006.

godinu nedostajati ~ak 2,5milijardi kilovat-~asova

*

*

NAGLI SKOK POTRO[WE ELEKTRI^NE ENERGIJE OZBIQNO ZABRINUO ELEKROPRIVREDNE POSLENIKE

Srbiji preti uvoz struje� Prva sagledavawa za 2006. godinu kazuju da }e za uvozoko 2,5 milijardi kilovat-~asova biti potrebno vi{eod 100 miliona evra. U ovoj godini bio je predvi|enrast potro{we elektri~ne energije za 0,5 odsto, a ona jesada, u odnosu na pro{logodi{wu, vi{a za 3,5 odsto.

Zoran Manasijevi}

5


vou 100-godi{wih dotoka. Nau~inak TE-TO ne bi trebalora~unati, jer su tro{koviproizvodwe ogromni i kilo-vat-~as iz wih skupqi je oduvoznog za 1,5 do dva evrocenta. Na wihovu proizvodwuod 700 miliona kilovat-~aso-va EPS bi zabeleìo ~ist gu-bitak u visini izme|u 10,5 i14 miliona evra. Sa ukqu~i-vawem fiksnih tro{kova tigubici su jo{ ve}i i, u ovakote{koj finansijskoj situa-ciji, EPS vi{e nije u stawuda trpi te gubitke. Zato je, uelektroenergetskom bilansuza 2006. godinu, stavqena nu-la na proizvodwu iz TE-TO ito je predo~enoMinistarstvu ru-darstva i energe-tike - kaè Mana-sijevi}.

On nadaqe sma-tra imperativomdràve, ne samoEPS-a, da se obez-bedi novac za sveposlove na kopo-vima ugqa, po~evod eksproprijacije, jer je do-ma}i kilovat-~as jevtinijiod uvoznog. Naime, proizvod-wa u termoelektranama niàje od wihovih mogu}nosti,upravo zbog toga {to ne moèda se iskopa dovoqno ugqa i stom boqkom, kako re~e Mana-sijevi}, EPS se ve} suo~ioove godine. Kada bi imale do-voqno ugqa, na{e oporavqe-ne termoelektrane mogle bida proizvedu oko 25 milijar-di kilovat-~asova elektri~-ne energije, ali u sada{wimokolnostima sistemu }e mo}ida daju samo 20,8 milijardikilovat-~asova. Na sve to va-

qalo bi dodati i ~iwenicuda i daqe nemamo ni jednu no-vu proizvodnu jedinicu. Da-kle, ako se uzme u obzir sticajpomenutih negativnih okol-nosti i poreme}en paritetcena energenata na {tetuelektri~ne energije, name}ese zakqu~ak da nam ozbiqnopreti ponovna zna~ajna zavi-snost od uvoza struje.

Zoran Manasijevi}, zame-nik generalnog direktoraEPS-a, smatrao je neophod-nim da se ovom prilikom ja-sno iznesu i tri kqu~na stavaposlovodstva EPS-a, i to uvezi sa privatizacijom o ~emuse u posledwe vreme sve vi{e

naga|a, zatim, ho}e li EPSponovo postati zna~ajan uvo-znik struje i ho}e li se i da-qe razni socijalni i dràv-ni problemi prebacivatiEPS-u.

- Privatizacija je, za sada,samo u domenu pri~e i naga|a-wa. Nismo, naime, do sada do-bili nikakav konkretan planni kada, ni na koji na~in bito trebalo da se obavi: ho}eli to biti mawinska ili ve-}inska privatizacija, deli-mi~na ili u celini... Sve tepri~e, u ne{to ve}em obimudolaze u poslovodstvo EPS-a.Ipak, za o~ekivati je da }e

neki oblik privatizacije dase pojavi. Bitno je da smo pri-likom razmatrawa aktuelnihproblema u poslovawu EPS-a, konstatovali da postojihroni~an nedostatak novca isada razmatramo kako da zaposlovawe u 2006. godini na-doknadimo potrebna sred-stva. Poslovodstvo EPS-asmatra da je na{ kqu~ni zada-tak da o~uvamo tehnolo{kustabilnost EES, odnosnosvih na{ih proizvodnih po-strojewa i distribucija, ka-ko bismo bili sposobni daproizvedemo i prenesemoenergiju do potro{a~a. Neve-zano za oblik privatizacije

i u kom }e trenutkuona da usledi, mi-slim da je u intere-su svih zaposlenih uEPS-u i Srbiji daimamo {to boqi si-stem, jer }e tako we-gova cena biti ve}a,bez obzira na modelprivatizacije: u de-lovima, u celini,ve}inski ili ma-

winski - kaè Manasijevi}.On daqe isti~e da je najgo-

re da nam se zbog nedostatkasredstava dogodi krupan pro-blem u sistemu - neka krupni-ja havarija i da kada neko bu-de pregovarao sa vlasnikom,dràvom, to koristi kao ar-gument za obarawe cene. Pri-oritet je, kako isti~e na{sagovornik, da se obezbedesredstva i eventualno kredi-ti, kako bismo uspeli da nasada{wem stepenu zadrìmotrenutno dobar tehni~ki ni-vo sistema i koliko je mogu-}e, da ga unapredimo.

- Tako|e, u ovom trenutku se

name}e i pitawe ho}e liEPS ponovo postati zna~ajanuvoznik elektri~ne energijei s tim u vezi u planu poslova-wa za 2006. godinu razmatra-mo konkretne ~iwenice. Mo-ram da kaèm da je to maweproblem EPS-a a mnogo vi{edràve, jer upravo ona jedinomoè da obezbedi uslove, ko-ji }e omogu}iti da se ta opa-snost izbegne. A, to se presvega odnosi na izgradwu no-vih proizvodnih kapaciteta:jasno je da EPS za to nemanovca. Ali, dràva mora dase pobrine da ih mi ili nekodrugi izgradi. Postoji i mo-gu}nost da se iz postoje}ihpostrojewa, proizvodwaelektri~ne energije pove}aza tri do ~etiri milijardekilovat-~asova godi{we.Ali, ne moèmo da iskopamodovoqno ugqa. Potrebna suvelika sredstva za ekspropri-jaciju (preseqewe Vreoca)otvarawe novih kopova i re-vitalizaciju postroje}eopreme. U obezbe|ewe tihsredstava dràva mora aktiv-no da se ukqu~i, jer EPS ta-kav finansijski napor jedno-stavno ne moè da izdrì -kaè Manasijevi}.

Na{ sagovornik isti~e itre}i stav poslovodstvaEPS-a, koji se odnosi na ~i-wenicu da dràva sve vi{eraznih problema, od socijal-nih, pa nadaqe, prebacujeelektroprivredi.

- Mora da se postavi pita-we {ta je prvorazredni zada-tak svih nas, koji ovde radi-mo. Moje je mi{qewe da mitreba da vodimo ra~una ofirmi Elektroprivredi Sr-bije, a dràva o svojim pro-blemima. Tu je Parlament,Vlada Srbije i oni su ti ko-ji treba da uskla|uju intere-se javnih preduze}a i gra|a-na, na nadle`nim mestima.Zaista je nerealno o~ekiva-ti da mi to radimo, zaposta-vqaju}i na{e interese, zna-~i, da unapred `rtvujemo in-teres EPS-a, zbog interesagra|ana. Na{ osnovni zada-tak je da EPS bude stabilnoi uspe{no preduze}e, a na dr-àvi je da uskla|uje te inte-rese sa nekim drugim intere-sima - isti~e na kraju Mana-sijevi}. �

D. Obradovi}

Nerealna cena elektri~ne energijepodsti~e neracionalnu potro{wu.

Mazut i gas, uz to, imaju realnu cenu i sa ve}om proizvodwom strujeEPS ima ve}i finansijski gubitak

*

*

Hidroelektrane podmiruju pove}anu potro{wu elektri~neenergije: HE “\erdap II”

Visok rast tra`wenafte, zbog glo-balnog rasta svet-ske ekonomije, s

jedne, poreme}ena i neiz-vesna ponuda s druge stra-ne, podigli su cenu siro-vog petroleja na svetskomtrì{tu krajem avgusta narekordnih 70,80 dolara.Takva kretawa cena sirovenafte na svetskom trì-{tu izazvala su u celomsvetu vi{e cene motornihgoriva. Ali, ne svuda uistim procentima. Uz to,jasno je, ta poskupqewa ni-su kod svih izazvala in-flatorne udare u podjedna-koj meri. Pogotovo ne kaokod nas, gde je skupa naftapostala sinonim za svakoposkupqewe i fino oprav-dawe za razne privrednete{ko}e.. Naro~ito za odu-govla~ewe nadle`nih dablagovoremeno reaguju naudare sa svetskog trì{ta.Opet, sa motivacijom, kakoto moè ugroziti odràva-we zadate stope inflacije,koja je, uzgred budi re~eno,ve} polovinom godine bi-la uveliko nadma{ena.

Isto je bilo i sa traè-nim poskupqewem struje.Umesto u aprilu korekcijaje odobrena od po~etka ju-la. Sa istim obrazloè-wem. Na pogubne posledicestalno ukazujemo, ali, beznekog efekta. Ipak, pro-

fesija nalaè da se o tomene }uti.

Za saradnika Makroeko-nomskih analiza i trendo-va Ekonomskog instituta

Ivana Nikoli}a, me|utim,tu nema nikakve misterije.Ekonomija je egzaktna nau-ka, a praksa samo weno do-sta realno ogledalo. Sve

je, kaè, i kod nas i u svetupoznato, samo je pitawe dali mi to ho}emo da vidimoili ne.

U ve}ini zemaqa, kaè,cena goriva je u posledwihgodinu dana mewana i ponekoliko puta. U Sloveni-ji ~ak 27 puta! Najve}i re-lativni rast cena goriva,od zemaqa u okruèwu, za-beleèn je u Rumuniji i Bu-garskoj. Dizel je u Rumuni-ji poskupeo 46,6, a benzinod 95 oktana 38,7, a u Bugar-skoj 36,2, odnosno 34,8 pro-cenata. Ipak, najve}a ko-rekcija cene dogodila se u

RAZGOVOR S POVODOM

6


0,00

0,20

0,40

0,60

0,80

1,00

1,20

1,40

1,60

Slo

ven

ija

Hrv

atsk

a

FB

iH

Srb

ija

Mak

edo

nij

a

Bu

gar

ska

Ru

mu

nij

a

Ma

arsk

a

Ru

sija

Ho

lan

dij

a

V.B

rita

nij

a

MB 95

D2

CENE ENERGENATA I INFLACIJA

Jeftina struja, dobarizgovor� Kod nas je skupa sirova naf-ta, uz jevtinu struju, dobar iz-govor za neadekvatne potezeekonomske politike i visoketro{kove dræave � Zemqe EUsu i te kako zavisne od nafte,ali prosek inflacije u prote-klom delu godine je samo oko2,6 odsto - smatra Ivan Niko-li} iz Ekonomskog instituta

Kao i u ve}ini evropskih zemaqa, stabilnost cena u julu uSloveniji po~iva, najpre, na padu cena prehrambenih proizvo-da i bezalkoholnih pi}a, ali i ode}e i obu}e zbog sezonskihpojevtiwewa. Ta grupa proizvoda u ukupnoj strukturi potro-{a~kih cena u~estvuje sa oko 40 odsto, tako da skupo}a naftei energenata na svetskim trì{tima nije do{la do izraàja,iako je gorivo poskupelo 13,3 odsto. Cene u julu ove godine uodnosu na isti mesec pro{le ve}e su 2,3 odsto. Tajna je, dakle,u ostaloj robi i uslugama na trì{tu ~ije su cene pove}ane sa-mo 0,7 procenata...

Slovana~ki primer

Cena goriva u izabranim zemqama polovinom oktobra 2005, u evrima

Ivan Nikoli}

Rusiji, ali zato {to se di-zel u toj zemqi to~io po ne-realno niskoj ceni, kaèNikoli}.

Sude}i po tome lako bise dalo zakqu~iti da su ta-kva kretawa cena sirove

nafte i motornih goriva udobroj meri odredila i to-kove inflacije u svetu.Najve}i broj zemaqa je, me-|utim, uspeo da ovaj {ok upotpunosti amortizuje.Inflacija je, recimo, pro-blem u Srbiji, ali ne i uRumuniji, u kojoj je rast ce-na ~ak i mawi nego lane,iako su u toj zemqi korek-cije cena goriva bile naj-ve}e. Zemqe EU su i te kakozavisne od nafte, ali pro-sek inflacije u proteklom

delu godine je samo oko 2,6odsto.

Da li je mogu}e da se Sr-bija toliko razlikuje odsvog okruèwa i da je naf-ta toliki inicijator na{eprivredne nestabilnostikoja se najboqeoslikava u viso-koj inflacijiod preko desetprocenata u tokuove ili od 17,5odsto imaju}i uvidu juli oveprema istom me-secu pro{le go-dine. [ta je posredi?

Za Nikoli}a nema nika-kve dileme kada su u pita-wu uzroci na{e inflaci-je. Po wegovoj oceni skupanafta je dobar izgovor zapojedine pogre{ne potezeekonomske politike - odmonetarnih i fiskalnih

do ozbiqnog zaka{wewa urestrukturisawu javnogsektora i javnih preduze}au gradovima i op{tinama.Visoki budètski izdaci,neprimereni na{em stepe-nu razvijenosti, hrane ne

samo neefikasan dràvniaparat ve} i onaj wegov deokoji je, sa stanovi{tafunkcionisawa dràve iprivrede potpuno suvi{an.U tokove razmene se iz me-seca u mesec ulivaju nov~a-na sredstva u obliku doho-daka razli~itih ekonom-skih, administrativnih isocijalnih grupa koja ne-maju protivteù u ponudirobe i usluga od straneprimalaca tih dohodaka..Ta sredstva predstavqaju ustvari implicitni vi{aktra`we koji stimuli{erast cena. Nikoli} dodajeda je, recimo, svaku slove-na~ku od 27 korekcija cenaistovremeno pratila i iz-mena proizvo|a~ke cene iakciza. Najve}e u~e{}e ak-ciza u prodajnoj ceni biloje kada je gorivo bilo naj-jevtinije. Vremenom, kakoje rasla cena goriva akcizesu smawivane. U januaru2004. one su ~inile 45, a useptembru 2005. tek 31 od-sto prodajne cene.

I svi su od toga imalikoristi, kaè na{ sago-vornik. Potro{a~i suuredno snabdeveni kvali-tetnim gorivom i navik-nuti su na stalne korekci-je cene, ~ak i vi{e puta

mese~no, ~ime jepsiholo{ki efe-kat na ukupan rastinflacije sma-wen. S druge stra-ne, kroz uskla|i-vawe proizvo|a~-ke s kretawem ce-na nafte na svet-skom trì{tu,plivaju}im mode-

lom akciza, proizvo|a~idobijaju {iri prostor zaprofitabilnije poslova-we. Istina, ne kao unormalnim uslovima, aliopet ve}i nego {to je toslu~aj u Srbiji. Napo-sletku, napomiwe na{ sa-govornik, dobitnik je isama dràva, jer gubitakpo osnovu niè akcizenadokna|uje {irewem po-reske osnovice. Cene go-riva rastu, pa su i priku-pqena sredstva po osnovuPDV-a ve}a. U isto vremedràva izbegava dodatnetro{kove, koji bi nasta-li usled iznu|enih gubi-taka u poslovawu naftneindustrije. Po{to jeNIS u dràvnom vlasni-{tvu wegov gubitak zbognerealnih cena gorivamora se nadoknaditi sa-mo dodatnim subvencija-ma iz buxeta, {to u kraj-woj liniji zna~i i ve}enamete za gra|ane. �

Lazar Stankovi}

7

Srbija je jedina zemqa u okruèwu kojagodinama, zbog “opasnosti” od visoke inflacije, namerno drì niske cene,

najpre, struje, a potom i nafte i gasa


S H

Mak B R

u

M H

V. B

12,6%

22,9%

17,5%

0,0%

10,0%

20,0%

30,0%

40,0%

50,0%

60,0%

70,0%

Slo

venija

Hrv

ats

ka

FBiH

Srb

ija

Makedonija

Bugars

ka

Rum

unija

Ma

ars

ka

Rusi

ja

Hola

ndija

V.B

rita

nija

0,0%

2,0%

4,0%

6,0%

8,0%

10,0%

12,0%

14,0%

16,0%

18,0%

20,0%MB95

D2

CPI (jul 05) -

desna skala

Srbija je jedina zemqa u okruèwu koja godinama, zbog “opa-snosti” od visoke inflacije, namerno drì niske cene, najprestruje, a potom, nafte i gasa. I umesto da ti ne{to niì ula-zni tro{kovi omogu}e doma}oj privredi da na{em i inostra-nim trì{tu ponudi jevtiniju robu, u najve}em broju slu~aje-va, nismo dovoqno konkurentni upravo zbog - visoke cene ro-be. Problem je, dakle, u ne~em drugom, a ne u cenama energet-skih izvora.

Za na{eg sagovornika, pogotovo kada je re~ o ceni struje, ne-ma nikakve dileme u pogledu daqeg restrukturisawa Elek-troprivrede Srbije i wenog svo|ewa na ono {to treba da bu-de prema evropskim merilima, pa prema tome i u pogledu tro-{kova proizvodwe i finalne cene kilovat- sata. Cena strujekoja je za oko ~etvrtinu nià od cene u okruèwu, pri uve}a-nim tro{kovima usled gubitaka u niskonaponskoj mreì i ne-efikasnoj naplati, preti da poni{te sve pozitivne efektedosada{weg procesa restrukturisawa. Podse}amo da je EPSza posledwe ~etiri godine, kao malo koji veliki sistem u Sr-biji, broj zaposlenih radnika smawio za vi{e od tre}inu i nataj na~in u potpunosti ispunio zahtev MMF-a.

Nekonkurentni uprkos jeftino}i

Cene sirove nafte i motornihgoriva u najve}oj meri odre|uju

tokove inflacije u svetu

Godi{wi rast inflacije i cene goriva (MB95 i D2) posmatran u evrima, u izabranim zemqama


8

Od 1. januara idu}e godineJavna preduze}a Povr{in-ski kopovi “Kostolac” iTermoelektrane “Kosto-

lac” poslova}e kao jedno preduze}e -Zavisno preduze}e za proizvodwuugqa i elektri~ne energije “Kosto-lac”- doo. Bi}e ovo obnavqawe zajed-ni{tva rudnika i termoelektrana uKostolcu, koje je prvi put zasnovano1952.godine. Do tada su Rudniciugqa i Elektrane u Kostolcu, proiz-vodili ugaq i elektri~nu energiju uodvojenim preduze}ima.Te godine za-posleni su na referendumu odlu~ilio prvoj ve}oj integraciji u tada{wojJugoslaviji. Formirano je preduze}eRudnici i elektrane “Kostolac”. Za-jedni{tvo je trajalo punih 40 godi-na. U postupku reorganizacije Zdru-

ène elektroprivrede Srbije, 1992.godine, u Kostolcu su osnovana dvajavna preduze}a koja }e od 1.januara2006. godine biti ponovo zajedno ujakom energetskom centru ovog delaSrbije.

- Spajawe dva preduze}a u Kostol-cu nastavak je reorganizacije uElektroprivredi Srbije. U ovompostupku, za preduze}a na{eg tipa,prakti~no postoje dva modela. Jedanje na{ - spajawe rudnika i termoe-lektrana - a drugi je model koji jeprimewen u Lazarevcu i Obrenovcu,RB “Kolubara” i TENT ostaju samo-stalni, kaè Dragoqub Lakovi}, di-rektor JP PK “Kostolac.- Koji mo-del }e biti boqi, pokaza}e vreme,ovo je testirawe dva modela organi-zacije. Posle nekoliko godina, mo-

del koji bude uspe{niji usvoji}e sei primeniti u EPS-u. To za nas zna-~i, da }emo posle toga ostati jednopreduze}e ili }emo se razdvojiti,isti~e Lakovi} koji smatra da jemodel spajawa superiorniji i da }eubudu}e po wemu biti organizovaniproizvo|a~i ugqa i elektri~neenergije u EPS-u.

- Dono{ewe odluke o spajawu biloje, na neki na~in, inicirano sa na-{e strane, iz Kostolca, isti~e Bojan@ivanovi}, direktor JP TE “Kosto-lac”.- Sasvim je logi~no, {to se nasti~e, da budemo jedno preduze}e, jerto i jeste jedna tehnolo{ka celina.Po~iwe sa ugqem i zavr{ava se saelektri~nom energijom. To je tehno-lo{ki lanac i , najprostije re~eno,niti kopovi imaju kome da prodaju

tolike koli~ine ugqa, niti bitermoelektrane imale od koga da ku-pe ugaq. Zato je sasvim logi~no dabudemo jedno preduze}e i da uticaj nabitne elemente u tom lancu bude saistog mesta.

Na osnovu dosada{wih sagledava-wa, a postupak spajawa sprovode radnegrupe, ura|en je dobar deo poslova. Ka-da je re~ o or-ganizacionoj{emi, postig-nuta je na~elnasaglasnost dapreduze}e budeformirano savi{e direkci-ja ili ogranaka, zavisno od toga kako}e biti pravno definisani: Direk-cija za proizvodwu ugqa, unutar koje

}e biti Povr{inski kopovi “]iri-kovac “ i “Drmno”, kao i Direkcija zaproizvodwu elektri~ne energije, koju

}e ~initi TE“Kostolac A i B”.Predvi|eno je iosnivawe direk-cije za poslovnisistrem koja }eobuhvatiti fi-nansijske, kadrov-

ske, komercijalne, pravne i ostale po-slove.

- O takvoj organizaciji postignut je

Izdvajali smo celine, poslove kojima elektrana

vi{e ne}e da se bavi

*

*

Sigurnost za nova preduze}aObjediwavawem termoelektrana i povr{inskih kopova i novo-

sonovana preduze}a bi}e u situaciji da imaju ve}u sigurnost. Kadasmo donosili odluke o wihovom osnivawu, odnosno izdvajawu kaoneelektroprivredne delatnosti, imali smo u vidu da ih osnivamokako bi radili za nas. Pored postoje}ih, sigurno je da se za ova no-va preduze}a mogu prona}i i drugi poslovi. O~ekujem da }emo mo}i lak{e da uti~emona stepen wihovog angaòvawa u novom, zajedni~kom preduze}u. Bez obzira na to ko }ebiti vlasnik ovih pet preduze}a.

BOJAN @IVANOVI]DIREKTOR JP TERMOELEKTRANE "KOSTOLAC"

DRUGA FAZA REORGANIYACIJE KOSTOLA^KIH JP

Ponovo zajedno� Tehnolo{ka povezanost, osnovni razlog za formira-we novog preduze}a.� Ciq je stvarawe jakog energet-skog centra ~iji bi proizvod i po evropskim standar-dima bio konkurentan


9

dogovor sa poslovodstvom Termoelek-trana, navodi Lakovi}. Ostalo je ne-re{eno kakav }e tretman imati inve-sticije. Da li }e to biti Direkcija zastrategiju i razvoj, ili }e biti u ne-kom drugom obliku, o tome jo{ nismodoneli odluku. Predloèna organi-zaciona {ema se sada razra|uje u obajavna preduze}a, uz uvaàvawe speci-fi~nosti procesa proizvodwe.

@ivanovi} isti~e da u organizaci-onom smislu u proizvodnom delu Ko-pova i Termoelektrana i nema nekihpotreba za velikim promenama. - Zadr-

à}e se sli~ne organizacione celi-ne, a najbitnije je da nivoi odlu~iva-wa budu isto vrednovani i da se wihovbroj po ograncima, odnosno direkci-jama, odredi po zajedni~kom kriteri-jumu. [to se ti~e tehnike i obavqawaposla, nema potrebe za nekim ve}imspajawem. Sasvim je druga problema-tika na ugqu, a sasvim druga kod elek-trana. Mo`da to zvu~i i suprotno odkonstatacijeda smo jednatehnolo{kacelina. To,svakako, je-smo, ali teh-ni~ki pro-blemi su raz-li~iti. Kraj-wi proizvodje zajedni~ki,a povezuje nasi interes da oba proizvoda - i struja iugaq- budu dobra. A to zna~i, nagla-{ava @ivanovi}, najvi{e promena uodnosu na sada bi}e u delu poslovnogsistema. Za sada smo na stanovi{tu,kada smo ve} napravili zajedni~kufirmu, da je sasvim normalno da prav-na, ekonomska, finansijska slu`babudu na jednom mestu.

Na{i sagovornici su saglasni da

spajawe dva preduze}a zna~i sigurnosmawivawe tro{kova, pove}awe efi-kasnosti u radu, ekspeditivniju na-bavku, boqu kontrolu i visok stepensaradwe. - Po{to se radi o jednojfirmi interes je da proizvod bude{to kvalitetniji. To zna~i, da nesmemo da do|emo u situaciju da traì-mo krivca ako, na primer, ugaq nijekvalitetan ili ukoliko je mazut po-tro{en vi{e nego {to je potrebno -nagla{ava @ivanovi}.

U EPS-u, a to zna~i i u ovim javnimpreduze}ima, pro{le i ove godine re-alizovani su programi racionaliza-cije i reorganizacije preduze}a, uzsmawivawe broja zaposlenih. Zna~ili to da }e se spajawem PK i TE “Ko-stolac” pojaviti vi{ak radnika?

Direktor Lakovi} je kategori~an: -Na Kopovima nema vi{ka radnika.Izdvajawem pet novih preduze}a i do-brovoqnim odlaskom oko 220 zaposle-nih u penziju, ostali smo na oko 2.830zaposlenih. I u novoosnovanim pred-uze}ima, me|utim, pojavio se problem,jer odnos proizvodnih i neproizvod-nih radnika nije odgovaraju}i. Ima-mo mawak od 35 radnika u proizvodwi

i traì}emo do-zvolu da u nared-noj godini primi-mo odre|en brojnovih qudi iskqu-~ivo za proizvod-wu.

U Termoelek-tranama, kako ka-è @ivanovi},jo{ ima vi{karadnika u svim

strukturama: - Zavr{ili smo samo pr-vu fazu restrukturirawa, izdvajaweneelektroprivrednih delatnosti, aosnovnu delatnost jo{ nismo na~elijer za to nismo imali preduslova, odkojih je najva`niji socijalni pro-gram. Situacija je sasvim specifi~na: izdvajali smo celine, poslove kojimaelektrana vi{e ne}e da se bavi, a sadazadràvamo delatnost, ali smawujemo

broj izvr{ilaca. U ovom trenutku znase samo da postoji normativ za broj iz-vr{ilaca u odnosu na proizvodwu i to}e biti osnova za utvr|ivawe broja za-poslenih. U delu poslovnog sistemanema izraènog vi{ka i zbog toga{to smo u fazi uvo|ewa nekih novihposlova. Ipak, spajawem i uvo|eweminformacionog sistema mogu se javi-ti vi{kovi, ali treba ra~unati i naprirodni odlazak.

Objediwavawe dva preduze}a done}enovine, saglasni su na{i sagovorni-ci, pre svega u odnosu na re{avawepitawa vezanih za za{titu ìvotnesredine i obaveza koja preduze}a ima-ju prema lokalnoj zajednici. �

Kristina Jani}ijevi}

Ovo je prakti~no testirawedva modela organizacije.

Posle par godina, model kojibude uspe{niji, usvoji}e se

i primeniti u EPS-u

*

*

Po ugledu na EvropuSvi prihodi, kao i tro{kovi na jednom mestu, i samim tim

racionalno gazdovawe - to je zajedni{tvo. U svakom momentu,zna~i, bi}e poznata ta~na cena proizvodwe ugqa i elektri~neenergije, kao i koliko iznose tro{kovi i kako da wima vladamo.Uz takav na~in zajedni~kog rada, posta}emo konkuretniji natrì{tu i tro{kove dovesti na nivo koji imaju termoelektrane i rudnici u Evropi,naravno mereno u odnosu na na{e uslove rada. U ovakvoj organizaciji funkcionisa}ejedan informacioni sistem. To zna~i da }e se sa jednog mesta upravqati tim sis-temom, proizvodwom, nabavkama, finansijama, tro{kovima i sa drugim bitnimposlovnim funkcijama.

DRAGOQUB LAKOVI]DIREKTOR JP POVR[INSKI KOPOVI "KOSTOLAC"

Jo{ nije re{eno kakav }e tretman u novom preduze}u

imati investicije: Povr{inski kop “Drmno”


10

FORUMI

Obra}aju}i se rad-nicima i poslo-vodstvu “Koluba-re” na kopu premi-

jer Ko{tunica je istakao dasu weni radnici postalisimbol voqe naroda, jer supresudno uticali da 5. okto-bra, pre pet godina, pobededemokratske snage i da se

ispo{tuju izborni rezulta-ti. Bio je to po~etak stvara-wa moderne dràve koja }eìveti u skladu, a ne u suko-bu sa celim svetom.

Tokom susreta sa radni-cima na “Poqu D”, najve-}em kolubarskom kopu, pre-mijer Srbije pomenuo je daje Vlada “stala iza projek-

ta o opravdanosti preseqe-wa mesne zajednice "Vreo-ci” i da }e na taj na~in bi-ti obezbe|en rad i razvoj“Kolubare” u narednih 50godina. Jer, u ovom atarunalazi se oko 500 milionatona lignita. �

M.Tadi}

VOJISLAV KO[TUNICA, 5. OKTOBRA POSETIO "KOLUBARU"

Simbol voqe naroda � Predsednik Vlade Republike Srbije sa ministrima i sa direk-torom EPS-a Vladimirom \or|evi}em u RB "Kolubari" i Lazarevcu.

Premijer Ko{tunica

razgovara sa radnicima

kopova “Kolubare”

Pod motom “Mi znamo, ho}emo imoèmo” stru~waci Elektroprivre-de Srbije su obeleàvaju}i DanEPS-a na Prvom me|unarodnom saj-mu energetike, odrànom od 4. do 7.oktobra u Beogradu, predstavilikompaniju i ono {to je do sada ura|e-no u obnovi proizvodnih kapacite-ta, projektima revitalizacije i ka-pitalnim remontima, zatim u sferinovih tehnologija, kao i za{titiìvotne sredine kao jednom od pri-oriteta EPS-a. Posebna pa`wa po-sve}ena je i planovima do 2010. godi-ne, kako bi EPS postao moderna iprofitabilna kompanija.

Kako je istakao Zoran Manasije-vi}, zamenik generalnog direktoraEPS-a za tehni~ki sistem, u obnovui revitalizaciju sistema je od 2001.godine do danas uloèno vi{e od400 miliona evra, ali da je potrebnojo{ oko milijardu evra da bi se takompanija vratila u dru{tvo veli-kih, u kome je i bila pre 15 godina.To se, pre svega, odnosi na projekteizgradwe novih proizvodnih kapa-citeta i mere unapre|ewa za{titeìvotne sredine.

- EPS ho}e, moè i zna kojim pu-tem treba da krene srpska elektro-privreda, ali je za to potreban novac- rekao je Manasijevi} i podsetio napodatak da je u Srbiji potro{wastruje u porastu, kao i da u posledwih15 godina nije izgra|en nijedan novproizvodni kapacitet. - U vreme ka-

da je EPS gradio kapacitete, iz-gradwa elektrana je pokretala celusrpsku privredu. Sada{wa cenaelektri~ne energije preti da dovedeEPS u situaciju da postane velikiuvoznik jer doma}i kapaciteti ne}ebiti u stawu da podmire potrebe.EPS èli da prodajom svoje robe, ane donacijama i kreditima pokrenevelike projekte i uposli svoje rad-nike - dodao je Manasijevi}.

Obrativ{i se prisutnima, di-rektor Beogradskog sajma An|elkoTrpkovi} je izrazio veliko zado-voqstvo zbog odràvawa ove mani-festacije i naglasio da je Sajamenergetike odli~na prilika da se,pored doma}ih, predstave i stranekompanije koje bi imale interes daulaù u Srbiji.

Elektroprivreda Srbije se prviput pojavila na sajmu koji je odràn

upravo u vremenu velikih promena usrpskoj energetici. Ocena prisut-nih je da su stru~waci EPS-a vrloozbiqno i uspe{no predstavilidosada{wi rad kompanije i ono{to je ura|eno da bi se elektropri-vreda podigla na noge. EPS je, kakoi prili~i tako velikim kompanija-ma koje èle da unaprede i moder-nizuju svoje poslovawe i na taj na-~in postanu profitabilne, izlo-ìo i planove razvoja u narednihpet godina koji za ciq imaju daEPS postane zna~ajan u~esnik naregionalnom trì{tu elektri~neenergije, pouzdan partner investi-torima, kao i obezbe|ivawe sigur-nog snabdevawa potro{a~a elek-tri~nom energijom i unapre|eweza{tite ìvotne sredine. �

A. ôli}

OBELEÆEN DAN EPS-a NA SAJMU ENERGETIKE U BEOGRADU

Vratiti se me|u velikane� Od 2001. do danas u EPS uloæeno vi{e od 400 miliona evra � U posledwih 15 godina nije izgra-|en nijedan nov proizvodni kapacitet.

Sa {tanda EPS-a

na sajmu

NOVEMAR 2005 kWh BROJ 382

11

Posle teroristi~kih napada {irom sveta, po~ev od11. septembra u SAD, preko Madrida i Londona, potpu-no se druga~ije posmatra problem bezbednosti. Otva-raju se, samim tim, nova poqa delovawa i {ire sazna-wa o ovoj oblasti i kod nas. Kako je tim povodom ista-kao Zoran Stepanovi}, {ef Slu`be odbrane i bezbed-nosti JP EPS, Savetovawe o bezbednosti nedavnoodràno na Rajcu (u objektu RB “Kolubare”) za ciq jeimalo nalaèwe re{ewa iz ove oblasti za potenci-jalne opasnosti koje nas okruùju. Razmatrani su, ta-ko, zakonska podloga za sprovo|ewe mera, krizni me-naxment, subjekti obezbe|ewa lica i imovine i po-slovawa, oblici ugroàvawa, zakonska osnova zaupotrebu vatrenog oru`ja itd.

Pored predstavnika JP EPS i uslu`nih preduze}aiz oblasti obezbe|ewa, osnovanih od EPS-a, saveto-vawu su prisustvovali i gosti iz NIS-a, PTT-a, @TPSrbije i RTS-a... Ciq je, kako obja{wava Stepanovi},edukacija zaposlenih sa prioritetnim re{ewima izoblasti bezbednosti, uz neposrednu razmenu iskusta-

va i sa mogu}nostima re{avawa problema koji se naj-~e{}e javqaju na ovim poslovima. - Problemi sa koji-ma se svako javno preduze}e susre}e su rizici od te-roristi~kog napada na objekte, minsko-eksplozivnihsredstava oko objekata, blokirawa funkcionisawapojedinih delova u lancu proizvodwe, tehni~ko-teh-nolo{kih ekcesa, poàra, neovla{}enog ulaska u in-formacione sisteme, kidnapovawa stru~nih lica bezkojih EPS ne bi funkcionisao - kaè Stepanovi}.

Od vi{e stru~nih predavawa iz ove oblasti izdva-jamo izlagawa prof. dr Dragana Simeunovi}a o eks-tremizmu, terorizmu i organizovanom kriminalu i mo-gu}nostima wihovog suzbijawa, zatim dr Zorana Dra-gi{i}a o me|unarodnom terorizmu i o objektima EPS-a kao potencijalnim “metama” za delovawe terori-sti~kih grupa, i dr Zorana Kekovi}a o fenomenu kri-znog menaxmenta, sa posebnim osvrtom na EPS, kao i oprimeni ovla{}ewa za spre~avawe nedozvoqenih po-na{awa.

V. P.

Na prvoj vanrednojsednici Upravnogodbora EPS-a,odrànoj 19. okto-

bra (predsedavao dr Jero-slav @ivani}), doneta jeodluka da se prihvata pre-poruka Vlade Srbije o na-plati RTV pretplate prekora~una za isporu~enu elek-tri~nu energiju. OdlukomUpravnog odbora EPS-anavedeni su i na~ini pokojima bi se obavqala RTVpretplata. Na osnovu toga,kupcima elektri~ne ener-gije, koji su istovremeno iobveznici RTV pretplate,a u skladu sa Zakonom o ra-diodifuziji, u propisa-nim rokovima ispostavqa-}e se prilikom dostavqa-wa obra~una za elektri~nuenergiju jedinstveni ra-~un. U wemu }e se odvojenoiskazivati iznosi obavezaza elektri~nu energiju,odnosno za RTV pretplatu.Podatke o obveznicimaRTV pretplate i o wenojvisini, koju su saglasnoZakonu o radiodifuzijidu`ni da pla}aju obezbedi-}e JP RTS, pre po~etka na-plate pretplate.

U donetoj odluci ~lanova

Upravnog odbora EPS-a is-ti~e se, tako|e, da }e javnaelektrodistributivna pre-duze}a - i to na podru~ju ko-je snabdevaju elektri~nomenergijom - obezbediti od-govaraju}u analiti~ku evi-denciju za iskazivawe oba-veza kupaca elektri~neenergije, koji su istovreme-no i obveznici RTV pret-plate i to posebno za elek-tri~nu energiju, odnosno zaRTV pretplatu. U takvojevidenciji za RTV pretpla-tu za svakog obveznika iska-za}e se podaci o visini za-duèwa, visini uplate istawe duga po tom osnovu. Uokviru ukupno upla}enogiznosa po ispostavqenomra~unu utvr|uje se i redo-sled prvenstva u izmiriva-wu obaveza i to tako {to }ese smatrati da je prvo izvr-{ena obaveza pla}awa utvr-|enog iznosa za elektri~nuenergiju. Preostalim izno-som izmiruje se obaveza pla-}awa RTV pretplate i to dovisine utvr|ene obaveze. Uslu~aju da je uplata ve}a odiznosa ukupnih obaveza zaelektri~nu energiju i RTVpretplatu, kao i kada je iz-vr{ena uplata a kupac elek-

tri~ne energije je naknadnooslobo|en od obaveze pla}a-wa RTV pretplate, taj deosredstva usmeri}e se za iz-mirivawe obaveza po osnovuelektri~ne energije za na-redni obra~unski period.

U tim na~inima jo{ senavodi i da }e javna EDpreduze}a davati naloge zauplatu napla}enog iznosaza RTV pretplatu na pod-ru~ju koje snabdevaju elek-tri~nom energijom u ko-rist ra~una JP RTS nared-nog dana od uplate sredsta-va. Ova preduze}a do krajateku}eg perioda, a za pret-hodni mesec, dostavqa}eizve{taje JP RTS o neiz-mirenim obavezama poosnovu RTV pretplate irazduìva}e obveznike uevidenciji, koju po tomosnovu vode, odmah po pri-jemu obave{tewa JP RTS opokretawu postupka za pri-nudnu naplatu potraìva-wa od obveznika RTV pret-plate.

Ugovorom kojim }e seurediti me|usobna prava iobaveze JP EPS (JP EDpreduze}a) i JP RTS utvr-di}e se visina naknade zauslugu naplate RTV pret-

plate i rokovi dospelostipla}awa ugovorene nakna-de. U wemu }e se regulisa-ti i ovla{}ewa JP EPSda- u slu~aju neizmirewaobaveza JP RTS po osnova-ma naknade za uslugu na-plate RTV pretplate ipreuzete elektri~ne ener-gije - dospele obaveze upripadaju}em iznosu obra-~una i naplati od upla}e-nih sredstava na ime RTVpretplate.

Generalni direktor JPEPS utvrdi}e na~in izvr-{ewa obaveze propisane od-redbom ~lana 43. Zakona oenergetici da se posebnoiskazuju, odnosno razdvoje uposlovnim kwigama, fi-nansijskim izve{tajima igodi{wim programima po-slovawa prihodi od uslugenaplate RTV pretplate odprihoda po osnovu obavqa-wa energetskih delatnosti.Ova odluka Upravnog odbo-ra EPS-a dostavqena jeVladi Srbije, ministar-stvima rudarstva i energe-tike i kulture, Agenciji zaenergetiku Srbije i JPRTS. �

M. Filipovi}

UPRAVNI ODBOR EPS-a

Jedan ra~un - dve stavke� Javna elektrodistributivna preduze}a, na podru~ju koje snabdevaju elektri~nomenergijom, obezbedi}e odgovaraju}u analiti~ku evidenciju za iskazivawe obaveza ku-paca elektri~ne energije, koji su istovremeno i obveznici RTV pretplate

SAVETOVAWE O BEZBEDNOSTI U EPS-u NA RAJCU

Rizici od terorizma u prvom planu


12

Sve~anom akademi-jom u Domu kultureu Novoj Varo{iJP “Limske HE”

obeleìle su 14. oktobar -Dan preduze}a i 45 godinaod osnivawa preduze}a. Zaovo vreme “Limske HE” po-stale su, izme|u ostalog,prepoznatqiv deo EPS-a,kao i Nove Varo{i i celogovog kraja. Grade}i elek-trane, najpre “Kokin Brod”i “Bistricu”, a zatim “Pot-pe}” i “Uvac”, Rasle su irazvijale se “Limske HE”,zajedno sa celim ovim kra-jem. Kako je Ivko [apowi},direktor JP “Lim-ske HE”, istakao po-zdravqaju}i mnogo-brojne goste, nasta-vqawe misije kojuovo preduze}e, kao i~itav EPS imaju,name}e neophodnupotrebu obnove po-stoje}ih i izgradwunovih proizvodnihpostrojewa. Tim pre{to je decenijskoodlagawe podizawa novihproizvodnih postrojewa iobnove postoje}ih kapaci-teta dovelo elektroprivre-du u krajwe nezavidan polo-àj, dok se, istovremeno,usled rasta industrijskeproizvodwe i usluga pred-vi|a rast potro{we elek-tri~ne energije za dva odstogodi{we.

-Za izgradwu dve noveproto~ne elektrane (Bro-darevo i Ribari}i), kao iza PAP “Bistricu”, ura|e-ni idejni projekti starisu vi{e od dvadeset godinai neophodno je da se u skla-

du sa novijim standardima{to pre aktuelizuju, kao ida se uradi studija oprav-danosti izgradwe. Straniinvestitori, tako|e, spr-emni su da realizuju i pro-jekat reverzibilne HE“Bistrica”, na osnovu is-traìvawa da na podru~jujugoisto~ne Evrope posto-ji potreba za gradwom ta-kvog objekta, {to posebnona zna~aju dobija imaju}i uvidu predstoje}e otvarawetrì{ta elektri~ne ener-gije.

Prema re~ima [apowi}a,u procesu restrukturisawa

EPS-a “Limske HE” spoji}ese sa JP “Drinske HE” i kon-stituisa}e se kao zavisnoprivredno dru{tvo za proiz-vodwu hidroelektri~neenergije. U ovu reorganiza-ciju “Limske HE” ulaze kaozdravo preduze}e, a na osno-vu ostvarenih poslovnih re-zultata u{le su u krug naju-spe{nijih u Srbiji. Glob-mark, Centar za razvoj mar-ketinga i menaxmenta iz Be-ograda, pozicioniraju}iprivredne subjekte na osnovuzvani~no iskazanih finan-sijsko-kwigovodstvenih re-zultata, po kriterijumu kre-

dibiliteta, na primer, svr-stao je “Limske HE” na tre}emesto, a po ekstra poslov-nom rejtingu na osmom mestuod ukupno 75.300 rangiranihpreduze}a. Zahvaquju}i tome,“Limske HE” u{le su u krugnajuspe{nijih preduze}a uSrbiji.

U narednom periodu raz-vojni prioriteti bi}e mo-dernizacija postrojewa,smawewe tro{kova, za{titaìvotne sredine i posebnogradwa novih objekata. Jer,kako je [apowi} posebnoistakao, samo sa pove}animi pouzdanijim kapacitetima

obezbedi}e se i daqesigurno snabdevawekupaca elektri~neenergije. Putokaz jeto i da se realizujenajva`niji razvojniprioritet - prerasta-we “Limskih HE” uprofitabilno moder-no preduze}e, koje }etako i postati zna~a-jan u~esnik na regio-nalnom trì{tu

elektri~ne energije i pou-zdan partner investitorima.

Isti~u}i da su i ovogodi-{wi remonti uspe{no pri-vedeni kraju, Predrag Mla-|enovi}, tehni~ki direktorJP “Limske HE”, posebno jenaveo i da su wihove ~etirielektrane 22. septembra is-punile ovogodi{wi proiz-vodni plan. Dan uo~i ovogjubileja ostvarena je, tako,proizvodwa elektri~neenergije od 628 miliona ki-lovat-~asova i godi{wiplan prema{en je ve} za petodsto. Zna~ajno je i to da jeza samo proteklih godinu da-

na ura|eno vi{e va`nih za-hvata. Na svim elektranamaugra|ena je oprema za mereweprotoka vode kroz turbine(radovi realizovani iz SE-CO donacije Vlade [vajcar-ske), {to }e dispe~erimaomogu}iti boqi uvid u sta-we akumulacija, a {to je ve-oma bitno za optimalan radpostrojewa. U HE “Bistri-ca” izvr{ena je sanacijapredturbinskog zatvara~a na“A” agregatu, a u HE “Pot-pe}” u toku je montaà savre-mene mikroprocesorske za-{tite. U HE “Kokin Brod”pu{ten je u rad novi tehni~-ki sistem upravqawa, ~ija jerealizacija u toku i u HE“Uvac”

-Najva`niji poslovi u na-rednom periodu bi}e moder-nizacija opreme, jer su elek-trane ve} u{le u “zrelo” do-ba i gradwa novih postroje-wa, po ugledu na ranije nei-mare koji su svoja znawaugradili u razvoj elektro-privrede. Od wih u prvomplanu je izgradwa reverzi-bilne HE “Bistrica 2”, pazatim proto~nih HE u Bro-darevu i Ribari}ima.

Pre po~etka sve~anog delaakademije minutom }utawaodata je po{ta Draganu Obu-}ini, dugogodi{wem direk-toru “Limskih HE”, kao idrugim neimarima koji su iìvote utkali u razvoj pred-uze}a. Centralni doga|aj naakademiji pripao je pozori-{noj predstavi “Zapali me”Bo{ka Dimitrijevi}a, u iz-vo|ewu kragujeva~kog teatra“Joakim Vuji}”. �

M.Filipovi}

U “LIMSKIM HE” SVEÂNO OBELEÆENI DAN PREDUZE]A I 45 GODINA RADA

Novi objekatprioritet� Za projekat reverzibilne HE “Bistri-ca” zainteresovani i strani investito-ri. � Aktuelizova}e se idejni projekti zagradwu proto~nih HE u Brodarevu i Riba-ri}ima � U red najuspe{nijih preduze}au Srbiji

U narednom periodu razvojniprioriteti bi}e modernizacija

postrojewa, smawewe tro{kova, za{tita ìvotnesredine i posebno gradwa

novih objekata

*

*

Po “Limskim HE” prepoznatqiv i ceo kraj : HE “Kokin Brod”


13

Sloèn poslovnisistem, kakav jeEPS, nije mogu}ebrzo i bez velikih

napora reorganizovati,tim pre ako se ulazi u noveodnose, koji podrazumevajujasno definisawe svakogvida zavisnosti, jedinstvaili poslovne saradwe. Sveje potrebno razloìti te-meqnom analizom, razgra-ni~iti prema zna~aju ivrednosti, onda sistemati-zovati i normativno uredi-ti, tako da i odnosi i aktabudu u skladu s vaè}im za-konima i potrebama i ci-qevima novog subjekta. U~itavom tom poslu, pravnaregulativa ima zna~ajnufunkciju, mada su od pre-sudnog uticaja ekonomskiodnosi koji se kreiraju.

Neki rokovi za normativ-no ure|ewe odnosa odre|enisu odlukom o osnivawu JPEPS, a za preostale aktiv-nosti dinamika }e se utvr-diti godi{wim programomposlovawa za 2006. godinu.Uglavnom, najve}i deo oba-veza u vezi sa uskla|ivawemorganizacije rada i poslo-vawa javnih preduze}a trebaizvr{iti do kraja ove godi-ne. Kako kaù u Direkcijiza pravne poslove i qudske

resurse, u toku su pripremeza izmenu, odnosno dono{e-we osniva~kih akata javnihpreduze}a, prema kojima }eta preduze}a dobiti statuszavisnih privrednih dru-{tava sa ograni~enom odgo-vorno{}u.

Prema izabranom kon-ceptu, novi EPS ima}e 11zavisnih privrednih dru-{tava, od kojih }e {est bi-ti proizvodna, a pet di-stributivna. Koncept }e serealizovati reorganizaci-jom postoje}ih javnih predu-ze}a, pri ~emu }e neka odwih samo promeniti pravnuformu, a pojedina }e se spo-jiti uz osnivawe novihpravnih subjekata. Premautvr|enoj dinamici, do kra-ja ovog meseca Upravni od-bor EPS-a trebalo bi dadonese odluke o promenipravne forme, odnosno o

statusnoj promeni spajawauz osnivawe. To zna~i da dotada treba pripremiti zato neophodna normativnaakta, a onda, posle dobija-wa saglasnosti Vlade Repu-blike Srbije na ove odluke,usledilo bi podno{eweprijava za registrovawe uRegistar privrednih subje-kata.

Kako je obja{weno, ovaaktivnost odvija se u dvefaze, i to tako {to se u pr-voj, koja treba da se zavr{ido 31. decembra, obavqaspajawe javnih preduze}a ucelinu i osnivawe dru{ta-va sa ograni~enom odgovor-no{}u. U drugoj fazi, iz-dvoji}e se delovi JP “Elek-trosrbija” i pripojitielektrodistribucijama Be-ograda i Kragujevca, s tim{to }e se razgrani~ewesredstava, prava i obaveza

izvr{iti na osnovu zavr-{nog ra~una za 2006. godi-nu, tako da je orijentacio-ni rok za realizaciju ovefaze mart 2007.

Ovo uskla|ivawe organi-zacije rada i poslovawaunutar novog EPS-a jedan jeaspekt normativnog regu-lisawa odnosa. Drugiaspekt predstavqaju poslo-vi u vezi sa formiranimprivrednim dru{tvima zaobavqawe neelektropri-vrednih delatnosti. Re~ jeo ~etiri nova dru{tva(“Energotehnika - Ju`naBa~ka”, “Kolubara - Metal”,“EDB - Javno osvetqewe” i“Elektrodistribucija - Iz-gradwa”), koja su ve} upisa-na u Registar i u kojima jeizvr{en prenos ugovora oradu zaposlenih. Sada sle-di preno{ewe udela iosniva~kih prava u tim dru-{tvima na Republiku Srbi-ju. U drugi aspekt aktivno-sti spada i rad na zaokru-ìvawu statusa 12 ranijeosnovanih privrednih dru-{tava tzv. sporedne delat-nosti, za koje su ugovori oprenosu udela i osniva~kihprava sa EPS-a (i javnihpreduze}a EPS-a) na Repu-bliku Srbiju potpisani 11.oktobra ove godine.

Za sva izdvojena privred-na dru{tva predstoji usa-gla{avawe osniva~kih aka-ta, {to je u nadle`nostiVlade, a EPS-u je ostalaobaveza da se izmene ugovo-ri o poslovnoj saradwi ko-ji su ranije bili potpisaniizme|u preduze}a osniva~ai tih dru{tava. Ovi ugovo-ri bi}e usagla{eni sa od-lukama i ugovorima o pre-nosu udela i osniva~kihprava na Republiku Srbiju,a primewiva}e se dok ovapreduze}a budu u dràvnojsvojini. �

A. Cvijanovi}

AKTUELNE TEME

USKLA|IVAWE ORGANIZACIJE RADA I POSLOVAWA JAVNIH PREDUZE}A

Paket pravnih akata� U okviru JP EPS pripremaju se akti za reorganizaciju i regulisawe odnosa sa za-visnim preduze}ima, ~iji upis u Registar privrednih subjekata tek predstoji, a zaizdvojena preduze}a sledi izmena ugovora o poslovno-tehni~koj saradwi

Jedno od javnih preduze}a za koje je osniva~ka prava pre-uzela Republika Srbija jeste i “Epsturs”, u ~ijoj su svojiniobjekti dru{tvenog standarda javnih preduze}a EPS-a, kojisu im bili dati na upravqawe. Preostale objekte dru{tve-nog standarda javnih preduze}a EPS-a Vlada je posebnimzakqu~kom, donetim na istoj sednici, izuzela iz imovinetih preduze}a, dakle preuzela ih je, s obzirom na to da ni-su u funkciji obavqawa delatnosti preduze}a koja su wi-ma raspolagala.

Prava osniva~a Vladi Srbije:Hotel “Park” u Budvi

Preuzeta prava i objekti

14


Iako se u na{ojelektroenergeti-ci o privatizaci-ji, bar sa zvani~-

nih mesta, govori kao o ne-~emu {to je jo{ na dugom{tapu i da pre nego {to setome pristupi predstojejo{ mnogi poslovi, koji }epodi}i cenu elektropri-vrede, moèmo da kaèmoda je uo~qivo da se o pri-vatizaciji, pod nekakvimvelom tajanstvenosti, svevi{e govori, ma koliko seto negira. [to neko re~e,nema jo{ toga, ali tu je?!

I jeste. Ne moè se pore-}i da su sve zemqe zapadnogBalkana, bar kada je oelektroenerge-tici re~, u ì-ì interesova-wa nekolicinekrupnih evrop-skih “strujnihigra~a”. [to sena{eg okruè-wa ti~e, posleMa|arske, Rumu-nije i Bugar-ske, mnogo {tagovori da jetrenutno Makedonija naj-vi{e u sferi wihovog in-teresovawa. Posle izdvaja-wa prenosa iz nekada ver-tikalno povezane makedon-ske elektroprivrede, usko-ro }e iz ESM-a da se form-iraju posebni pravni su-bjekti - a.d. ELEM ( kaopreduze}e za proizvodwu,izuzev TE “Negotino”) ia.d. ESM, koje obuhvatakompletnu distributivnudelatnost. Distribucije iTE “Negotino”, do marta2006. godine trebalo bi dabudu privatizovani. A

ostale termo i hidroelek-trane, poru~uju iz VladeMakedonije, bi}e izloè-ne prodaji odmah posle iz-bora!

Ve} na prvi pogled sti-~e se utisak da se u sve ovodosta nekriti~ki ulazi.To je, na neki na~in, po-tvr|eno i na Me|unarod-noj konferenciji sindi-kata iz oblasti energeti-ke, koja je 16. i 17. septem-bra odràna u Skopqu.Odatle je upu}en apel Vla-di Makedonije da raspi{ereferendum, kako bi seomogu}ilo gra|anima dase izjasne da li su za iliprotiv privatizacije

elektroprivrede, s tim daizja{wavawu prethodikvalitetna javna rasprava,kako bi stekli dovoqnosaznawa o prednostima inedostacima takve proda-je. Sli~no na~inu na kojije to ura|eno u [vajcar-skoj i Latviji. Na skupu uSkopqu je re~eno da elek-troprivredne kompanijenisu zaostav{tina nijed-ne vlade, da bi one s wimaradile {ta ho}e. One su,kako je re~eno, stubovirazvoja svake dràve, aenergetsko pitawe je pi-

tawe ekonomske nezavi-snosti svake dràve! Istiapel upu}en je vladamasvih zemaqa jugoisto~neEvrope, gde se pripremaprivatizacija energet-skog sektora. Ovom prili-kom je re~eno da je poznatoda velike kompanije ve}uveliko vladama tih zema-qa upu}uju pisma o namera-ma za u~e{}e u privatiza-ciji. ElektroprivredaCrne Gore, reklo bi se,po~iwe da ulazi u takvearan`mane, a ponude zva-ni~ne i nezvani~ne sa-svim sigurno stiù i u sveostale elektroprivredezapadnog Balkana, {to }e

re}i, po~ev od albanske,tri elektroprivrede u Bi H , do srpske i hrvatskeelektroprivrede u kojojkao i u EPS-u, zvani~nojo{ nisu objavqeni modeli rokovi privatizacije. IVlada Hrvatske stoji nastanovi{tu da se HEP neprivatizuje, dok se kompa-nija ne modernizuje.

Ima, dodu{e, istine i utome da se mnogo {ta radii pod dirigentskom pali-com vode}ih me|unarodnihfinansijskih institucija,koje u strukturama vlasti

na zapadnom Balkanu imajuvrlo korektne saradnike.Wihovo delovawe vidqivoje i kod nas. Uostalom, ~e-sto dolaze da provere da liradimo sve {to smo obe}a-li, kako bi stigli tamo gdenas vode.

Slovenija jesvojevremeno ima-la velike proble-me sa MMF-om,ali je, po{to nijebila gladna stra-nog kapitala, kaomi, elegantnoskinula tu om~u svrata, uporno sezalaù}i za svoja,odbijaju}i namet-nuta re{ewa.

U{li su u privatizaciju,ali je dràva vlasnik kon-trolnog paketa akcija (naj-mawe 51 odsto) u svim raz-dvojenim subjektima elek-troprivrede. Tako je i vukbio sit i ovce na broju iSlovenija je, kao {to je po-znato, danas ~lanicaEvropske unije. Druga~ijeposmatrano, moè da se ka-è da ne treba beàti odkonstruktivne privatiza-cije, gde su jasna odre|enainvesticiona ulagawa ilidruga poboq{awa od kojih}e svi imati koristi. Wu

SVOJINSKE PROMENE U ELEKTROPRIVREDAMA ZAPADNOGBALKANA I VELIKE SVETSKE KOMPANIJE

Struja u vrtlogu privatizacije� Zemqe koje su nedavno u{le u EU vra}aju se modelu vertikal-ne povezanosti elektroprivrednih kompanija i ve}inskomdræavnom vlasni{tvu, a zemqe koje hrle ka EU, rasturaju iprodaju sve {to se od wih traæi

Javna rasprava, pa referendum oprivatizaciji elektroprivrede,

kao u [vajcarskoj i Latviji, pruàju mogu}nost da se najve}i privatizacioni rez uradi bez

velikih potresa i afera

KARI

KATU

RA:

MAR

TIN

TREB

OTI

]


15

svakako treba razlikovatiod grabe` privatizacije,odnosno kupovine bud za-{to najperspektivnijih inajizda{nijih energet-skih segmenata. A, toga je uprivatizacionim zahvati-ma u isto~noj Evropi bilona pretek i silni su pri-tisci da se tako nastavi ina podru~ju zapadnog Bal-kana.

U zvani~nim stavovimaMMF-a i Svetske banke,ne insistira se na modeli-ma vlasni{tva, kada je oelektroprivredama re~,ali je izvesno da te modeleu wihovo ime plasiraju ra-zne uticajne lobisti~kegrupe - za ra~un onih, kojisu se namerili da kupe ono{to vaqa ili donosi najve-}i profit u elektropri-vredama tranzicionih ze-maqa. To je sada vi{e negojasno i otuda se i kod nasna razne na~ine u javnostipojavquju ideje o daqoj deo-bi EPS-a. Mawi zalogajisu lak{i za gutawe. E, sadaoni koji se kod nas baveovim lobirawem, razume se,koriste se ili }e se kori-stiti raznim metodama nebi li zavr{ili povereniim posao. Jedna od tih je{irewe teze da kod nas po-

stoji privatizaciona para-noja i da od we beìmo kao|avo od krsta, zbog ~ega }e-mo imati velike problemesa me|unarodnom zajedni-com. îwenica je da }e tipritisci uskoro biti veo-ma jaki, ali, pored ostalog,pred takva nastojawa trebaiza}i sa jednostavnim pi-tawem. Kako se dogodilo toda su zemqe ~ije suelektroprivredeprili~no razbuca-ne popu{tawem ra-znim uslovqavawi-ma, ulaskom uEvropsku uniju, ra-pidno promenilesvoj stav o privati-zaciji odnosno svojinskoji organizacionoj struktu-ri svojih elektroprivreda.Ne pri~a se tamo vi{e otome da li je dràva dobarili lo{ vlasnik. Sada jesasvim jasno da su odmah poulasku u EU, mnogi svojuelektroprivredu po~eliponovo vertikalno da pove-zuju i vra}aju pod dràvneskute. U Poqskoj je ~etvr-tina elektroprivrede pro-data, ali se od preostalogdela prave tri vertikalnaintergisana koncerna, uve}inskom dràvnom vla-sni{tvu. ê{kom ÊZ-u

dràva je dozvolila ponov-no okupqawe: kupuju rud-nike za potrebe svojihelektrana, koje su ranije,pod “spoqnim pritiscima”prodali. Ponovo kupuju isvoje nekada{we distribu-cije, ali i distribucije ielektrane na Balkanu. Ima|arska elektroprivredaje po~ela da kupuje ranijeprodate distribucije.Shvatili su da rascepkanaelektroprivreda ima zai-sta male {anse da uspe natrì{tu elektri~ne ener-gije.

Za razliku od wih, elek-troprivredne deobe, kadaje o na{em okruèwu re~,nastavqaju se u Rumuniji,Bugarskoj i Makedoniji.Oni jo{ nisu u Evropskojuniji i }ute, rade i proda-ju sve {to im se preporu~i.Izvesno je da se o{tricapritisaka velikih ener-getskih igra~a usmeravaprema Srbiji i Hrvatskoj,koje }e, biti najtvr|i orahza brzu privatizaciju. Do-du{e, elektroprivreda uHrvatskoj je, za razliku, odEPS-a, profitabilnafirma, vaqda zbog toga{to je vlasnik tako odlu-~io.

Dràva, dakle, sigurnoima interes da bude ve}in-ski vlasnik elektroprivre-de, ali moraju da je na svim

nivoima vode vrhunskistru~waci u toj oblasti a nestarna~kom kombinatori-kom ugurani politi~ari.Naravno, ni to ne}e bitidovoqno, ako energetsku po-litiku i uslove za boqitaktog sektora “kroji” pre svihministar finansija. Nisuli dobar primer dràvnogvlasni{tva: francuskiEDF, italijanski ENEL,~e{ki ÊZ, Slovena~kiELES, nasuprot primerimagde se dràva odrekla vla-sni{tva sa dugogodi{wimkrupnim posledicama (En-gleska, SAD, a da ne govori-

mo o mnogin isto~noevrop-skim tranzicionim zemqa-ma). A {to se onih pritisa-ka ti~e, toga }e i kod nas bi-ti, posebno ako se u viduimaju izrazite strate{keprednosti srpske elektro-privrede. To je pitawe gene-ralnog dràvnog opredeqe-wa, a ne predmet odluke oveili one vlade.

I kao {to kazuje navede-ni primer u Makedoniji,te{ko je poverovati da biovako krupna odluka o sud-bini kqu~nog privrednogresursa mogla da se donesebez op{teg referendumagra|ana. Nije to strah odprivatizacije, kako toneki èle da predstave. Toje put ka svestranom i tre-zvenom traèwu najboqegre{ewa za sve gra|ane na-{e zemqe. Te{ko moè ne-ko da poveruje da }e o tomeboqe da brinu strani kup-ci, pogotovo oni, koji su seve} dobro oprobali u gra-be` privatizaciji na ovimprostorima, kojim }e opet,odmah preko no}i bitistvoreni uslovi za bar dvaputa vi{e cene struje odEPS-ovih.

Ako kaù da svako zloima i svoje dobro, onda jejasno da nam je ka{wewepruìlo priliku da uvi-dimo dobra i lo{a isku-stva drugih. Izvesno je da

postoji i zna~ajnarealna snaga i izvanEPS-a, koja bi moglada pomrsi konce di-vqoj privatizaciji.Ipak, mora se poseb-no naglasiti da jepreduslov svih pred-uslova zaustavqawe

sada{weg te{kog finan-sijskog uru{avawa EPS-a. Takvi postupci ne pred-stavqaju ni{ta drugo, ne-go {irom otvarawe vrataglavnim akterima grabe`privatizacije na ovimprostorima. Javna raspra-va, pa referendum o pri-vatizaciji elektropri-vrede, kao u [vajcarskoj iLatviji, pruàju mogu}-nost da se najve}i priva-tizacioni rez u Srbijiuradi bez velikih potresai afera. �

Dragan Obradovi}

Rascepkana elektroprivreda ima zaista male {anse da uspe

na trì{tu elektri~ne energije.

U Makedoniji }e uskoro i proizvodni objekti

biti izloèni prodaji


16

EPS }e krajem2006. godine, kadase zavr{i rekon-strukcija 100 me-

gavatnog bloka u TE “Ko-stolac A” dobiti prakti~-no prvi novi proizvodnikapacitet posle 16 godi-

na. Vrednost tog posla iz-nosi osam miliona evra , apoveren je ruskoj kompani-ji “Tehnopromeksport”.

- “Tehnopromeksport” jezainteresovan da aktivnou~estvuje u remontimatermoelektrana EPS-a i

to u maksimalno kratkimrokovima. Za to postojidobra perspektiva i to sepotvrdilo i u razgovorusa ~elnim qudinma EPS-a, rekao je 6. oktobra nakonferenciji za medije uMe|unarodnom pres cen-

tru u Beogradu, predsed-nik ove kompanije SergejVladimirovi~ Moloàvi.

“Tehnopromeksport” je,podsetili su predstavni-ci ove firme, uveo u eks-ploataciju vi{e od polo-vine celokupnog elektro-

RUSKA KOMPANIJA “TEHNOPROMEKSPORT” OBNAVQA POSLOVE U SRBIJI

Kostola~ki blok uskoro u pogonu� Rekonstrukcijom u vrednosti od osam mi-liona evra EPS }e do kraja 2006. godine ras-polagati prakti~no novim kapacitetom od100 megavata

EPS I STRANA ULAGAWA

Jevtina struja odbija ulaga~e

Rekonstrukcijom 100 megavatnog blokau TE “Kostolac A” EPS }e, prakti~no,posle 16 godina dobiti prvi novi proizvodni kapacitet.

� Najve}u paæwu je privukla izjava ~elnika “Tehnopromeksporta” o wihovoj zainteresova-nosti i za direktna ulagawa u energetski sektor Srbije.

Po~etkom oktobra u Be-ogradu je s nekolicinomnajbliìh saradnika bo-ravio predsednik velikeruske kompanije “Tehno-promeksport” Sergej Vla-dimirovi~ Moloàvi.Re~ je o kompaniji, koja jeu posledwe ~etiri dece-nije pro{log veka, uvelau eksploataciju vi{e odpolovine celokupnogelektroenergetskog kapa-citeta nekada{we Jugo-slavije. Tako je re~eno nakonferenciji za {tampu,koja je odràna u Me|una-rodnom pres centru, povo-dom wihovog dolaska naSajam energetike u Beo-gradu. Ina~e, ova firmarekonstrui{e 100 mega-vatni blok u TE “Kosto-lavc A”, pa je dosta bilore~i i o tom poslu.

Najve}u pa`wu je, ipak,privukla izjava ~elnika

“Tehnopromeksporta” owihovoj zainteresovano-sti i za direktna ulagawau energetski sektor Srbi-je. Jedina prepreka tomposlu je, kako je tada re~e-no, niska cene elektril~-ne energije u Srbiji (oko3,3 evro centa za kilovat-~as). Na pitawe kolika jeprose~na cena u Rusiji,predsednik ove kompanijeje odgovorio da kilovat-~as staje oko dva ameri~kacenta, {to }e re}i oko 1,7evro centi?! Usledilo jei obrazloèwe da je u Ru-siji primarna energijajeftinija pa je zato ta ce-na struje isplativa.

Spomenut je i primer daSrbija samo za tranzithiqadu kubnih metara ga-sa kroz Ukrajinu pla}a 15dolara, a isto toliko i zatranzit kroz Ma|arsku.Kilovat-~as u na{im ga-

snim elektranama takostaje oko {est evro-cen-ti, pa wihova proizvodwapredstavqa ~ist gubitakza EPS. U gradwu gasnihelektrana, pri ovakvomcenovnom odnosu, sumwa-mo da bi bilo ko ulagao.U odnosu na ruske ceneenergenata sigurno se nebi isplatilo ni ulagaweu na{e termoelektrane naugaq.

Isplativo je ne{todrugo, o ~emu se ve} dostaozbiqno govori. Po ula-sku wihove elektropri-vrede u UCTE, o~ekuje sevelika navala jeftinihvi{kova ruske struje naostali deo Evrope. Izve-sno je da }e biti dobro“napadnuti” svi preno-sni sistemi u isto~nojEvropi, a posebno naBalkanu, ukqu~uju}i ina{. I na toj, da kaèmo,

niskoj ceni struje, dobro}e zara|ivatu ruski izvo-znici i evropski preno-snici struje. Na taj na-~in }e smawivati izvo-zne {anse drugih elek-troprivreda, pa i EPS-a.Moè se, dakle, razumetipre svega wihovo intere-sovawe za rekonstrukcijudela na{ih proizvodnihkapaciteta, koji su nakraju eksploatacionogveka, pa i eventualnokreditirawe dela grad-we novih kapaciteta.Ali, izjave ~elnika"Tehnopromeksporta" odirektnim ulagawima una{u energetiku ne zvu~euverqivo, jer s na{omcenom primarane energi-je te{ko da bi bilaisplativa u odnosu nagradwu u "svom ataru" �

D. Obradovi}

Nova organizaciona struktura elektro-privrede tek se uhodava a neke pojave, doga-|aji i potezi iz osnova mewaju dosadaswashvatawa. I to ne samo u elektroprivredi.Ne upu{taju}i se u dubqe istorijske remi-niscencije vredi pomenuti da je geografskii strate{ki poloàj Srbije vrlo ~esto tu-ma~en kao izvor mnogih zala, nesre}a, rato-va i okupacija. To {to se zemqa nalazi nazna~ajnim saobra}ajnicama Evrope i prak-ti~no je povezuje sa Azijom smatrano je ma-nom, a u stvari je prednost koju vaqa kori-stiti. I hvala Bogu, na pomolu je preokret.Mo`da je i prirodno {to prvi prakti~nipotezi polaze od elektri~ne energije, jed-nog od najzna~ajnijih otkri}a u istoriji i sa-stavnog dela savremene civilizacije.

Ko je do ju~e mogao samo pomisliti da je-dan dalekovod moè donositi mese~nu za-radu od pola miliona evra? A prora~unipravqeni u prenosnom sistemu Srbije ra|e-ni na stvarnim podacima iz leto{wih mese-ci pokazuju ba{ to. Sli~no je i sa naftovo-dima, gasovodima i sli~nim objektima, ~ijanajkra}a i prirodna trasa vodi kroz Srbiju,ako ovom prilikom zanemarimo ve} poznatepravce puteva, èleznice, vazdu{nog i vo-denog saobra}aja.

Kori{}ewe geografskog poloàja kaoprirodnog resursa omogu}ilo je trì{nopona{awe, mo`da boqe re~eno trì{noshvatawe relativno malog broja qudi iverovatno }e trebati jo{ mnogo vremenadok ne postane op{te prihva}eno. Tim prequdima iz elektroenergetike pripadaepitet pionira. Re~ je o stvarno krupnompoduhvatu ~ije posledice je danas te{kosagledati. Samo na primeru elektropri-vrede mogu}i su veoma veliki efekti, bi-lo da je re~ o proizvodwi, gradwi novihobjekata, prenosu ili povezivawu konti-nentalnih razmera.

Reklo bi se da je prvi uslov dalekose-

`nih promena da svako od nas utuvi u glavuda je trì{te zakon savremenog sveta. I totemeqni, jer opredequje bukvalno sve , odekonomske snage dràve do standarda sta-novnistva. îtavi tomovi nau~nih dela ve}postoje, trì{te se izu~ava na fakulteti-ma, organizuju se seminari. I kursevi, ali jeosnov svega prihvatawe ~iwenice da odznawa, ume}a i sposobnosti zavisi uspehsvake delatnosti. Istini za voqu, treba re-}i da je i promenu shvatawa u elektropri-vredi omogu}ilo usvajawe novih propisa iusvajawe pravila organizovawa i pona{a-wa iz Evropske unije. Jedan od konkretnihpoteza je stvarawe regionalnog trì{tazemaqa Jugoisto~ne Evrope, odnosno ukqu-}ewe u evropske interkonekcije i pona{a-we u skladu sa evropskim pravilima.

Ako je sve to doprinelo da se u prenosuna~ine prvi koraci (a nije re~ samo o kori-{}ewu dalekovodne mreè i veza sa sused-nim sistemima, nego i o vrednovawu poslo-va koji se u tranzitu obavqaju) mo`da semogu izvu}i naravou~enija za ostale seg-mente elektroprivrede. U stvarawu trì-{ne privrede, trì{nom razmi{qawu i po-na{awu postoji velika falinka - neekon-mske cene elektri~ne energije. Poslovawes gubicima, propisivawe cena prema krat-koro~nom interesu vlasnika, {to dovodi dotoga da proizvo|a~ elektri~ne energije po-staje invalid, nesposoban za trì{nu utak-micu ne}e jo{ dugo trajati. Jednom za svagdato treba razumeti i prekinuti. Tek tada }e-mo mo}i govoriti da je op{tevaè}i zakonsveta i na na{em tlu. Jer, kora~awe ka EU,nije mogu}e sa socijalom u elektroprivre-di. Samo je pitawe da li }e je vlasnik izba-citi iz svoje, dràvne, kompanije ili }e touraditi, preko no}i, neki novi vlasnikstrate{ke kompanije �

Dragan Nedeqkovi}

ENERGETSKA RASKR[]A

Dolazi trì{te

Trì{te prvo zakora~ilou prenos, proizvodwa ~eka

energetskog kapacitetanekada{we Jugoslavije.On je posebno istakao wi-hovu zainteresovanost zadirektna ulagawa u ener-getski sektor Srbije, od-nosno gradwu elektrana.Me|utim, kako je rekao,takvim namerama za sadaje jedina prepreka - niskacena elektri~ne energijeu Srbiji.

Konkretno, kada je re~ o100-megavatnom kostola~-kom bloku, ovom prilikomje napomenuto da je odgo-varaju}a oprema u vredno-sti od 22 miliona dolarabila isporu~ena jo{ 2000.godine. Ona se, posle pe-togodi{weg ~ekawa, sadakompletira i krajem idu-}e godine EPS }e raspo-lagati dodatnim kapaci-tetom od 100 megavata.Novi kapacitet, re~enoje, stajao bi oko 100 mili-ona dolara, a gradwa bitrajala ~etiri do pet go-dina. Ova rekonstrukcija}e biti zavr{ena u znatnokra}em roku i naravno saznatno mawim ulagawima.Isporu~ilac je preuzeoodgovornost, kako za ra-niju, tako i za novoispo-ru~enu opremu i u potpu-nosti }e brinuti o radubloka u celini. �

D. Ob.


18

Uprvoj fazi obnoveelektroprivrede -od 2000.godine-distribucije su

nekako bile u zape}ku tihaktivnosti. U prvom naletuprimat su imali proizvod-ni pogoni, kao i visokona-ponski prenosi energije.Distribucije su bile u dru-gom planu, {to se najboqesagledava po datim donaci-jama. Neznatan wihov deobio je, uglavnom, usmerenna ju`na distributivnapreduze}a.

Bez ikakvih donacijadruge distibucije krenulesu u samostalnu obnovu do-sta ruinirane mreè. Jer, uwu dugo godina nije se ula-galo, a s druge stranebroj potro{a~a se svevi{e pove}avao.Energetska politikazemqe, oli~ena godi-nama u tome da “ima-mo struju i da je kori-stimo za sve”, dovelaje do toga da se posto-je}a ruinirana mreà do-datno optere}uje. Posledi-ca svega je dosta oslabqenadistributivna mreà sa ve-likim gubicima, kaè Ne-nad Mrakovi}, pomo}nikdirektora Direkcije za tr-govinu i distribuciju elek-tri~ne energije.

Gubici su nesrazmenroveliki u pore|ewu sa zapad-nom Evropom, kao i sa peri-odom pre 15 godina, kada jena{a elektroprivreda i uevropskim razmerama pred-stavqala zna~ajan faktor.Tada su gubici bili ispodosam procenata, a sada supreko 15 odsto.

- Ministarstvo rudarstvai energetike i generalnidirektor EPS-a formira-li su tim za smawivawe teh-ni~kih gubitaka. Procewe-no je da ekonomski (neelek-tri~ni) gubici ili kra|aelektri~ne enrgije iznoseoko 40 miliona evra godi-

{we. U tom smislu postig-nuti su neki rezultati, apre svega zaustavqen jetrend rasta kra|e struje, ko-je su se naj~e{}e otkrivaleprijavom kom{ija. Napra-vqeni su, stoga, elektron-ski ure|aji, koji po princi-pu radara mogu da lociraju(ako se prikqu~e na ulazinstalacije potro{a~a) ne-ke nezakonite organke. Ubeogradskoj distribucijikra|a se i softverski pra-ti. Mese~no se vr{i o~ita-vawe potro{a~a i ukolikodo|e do nagle promene po-tro{we, to je i signal da sene{to de{ava. Postoje idrugi modaliteti koji seprimewuju, kao {to je mon-

tirawe mati~ne merne gru-pe u trafo stanici, koja na-paja neki trafo rejon ikomparativno se prati sta-we koje se o~itava u toj ma-ti~noj, sa stawem iz trafostanice. Kada se uo~i veli-ka razlika, jasno je da se de-{ava kra|a, obja{wavaMrakovi}.

Program se realizuje dvegodine, a upravo je redefi-nisan i na potpis ~eka ge-neralnog direktora. Uvr-{}ene su, samim tim, i nekenove aktivnosti za naredniperiod. Broj otkrivenihkra|a u proseku je 2,4 odsto.Ali, sa ciqanom kontro-lom, procenat otkrivenihkra|a je deset procenata.Krivuqa otkrivenih kra|au broju kontrolisanih, ra-sla je i sada je do{la u fazustagnacije. To je razlog dase izmeni program, jer seplanira da se gubici sveduna nekada{wi nivo, najpre

na ispod deset, a zatim i is-pod osam odsto.

- Gubitke moramo da sma-wujemo i investicijama, jersu i tehni~ki gubici dostavisoki. Krenu}emo u zna-~ajnije investicione podu-hvate iz sopstvenih sredsta-va i kredita. Trenutno jeaktuelan kredit Svetskebanke, koji bi trebalo dakrene u realizaciju, pomo}ukojeg bi se izgradilo pettrafostanica 110/10 kV.Dosta se izdvaja iz sopstve-nih sredstava za obnovumreè i pove}awe preseka-kaè Mrakovi}.

Imaju}i u vidu tehni~kepreporuke opredeqewe di-stributivne delatnosti je-

ste da se u narednimulagawima ili u re-konstrukciji postoje-}ih objekata koristeiskqu~ivo najnovijatehnolo{ka re{ewa.Procena je da obna-vqawe stare tehnolo-gije samo moè da po-

ve}a tro{kove. U distribu-tivnoj mreì se pojavqujuvakumski prekida~i, koji suneuni{tivi. Kod novihtrafo stanica ugra|uje semikroprocesorska za{tita,koja sa postoje}im tehni~-kim ure|ajima, moè da slu-ì za za{titu, nadgledawei daqinsko upravqawe po-jedinim elementima u po-strojewu sredweg napona.

-U mernoj infrastruktu-ru distribucije su se opre-delile za mikroprocesorkaili elektronska brojila,koje obezbe|uje direktnukomunikaciju sa potro{a-~em i ~ije se stawe o~itavadaqinski, pa moè da se iobavesti o eventualnimproblemima. Postoji idejada se u komunikaciji sa po-tro{a~ima sa~ine pojedi-na~ni ugovori, kojima }e sedefinisati uslovi sa odre-|enim subvencijama, odno-sno jeftinijom energijom -

isti~e Mrakovi}. Radi}e sena modernizaciji sredwenaponske, distributivnemreè tako {to }e se form-irati radna grupa sa zadata-kom da napravi tehni~kupreporuku za razvo|ewe op-ti~kih kablova i za stvara-we preduslova za komunika-ciju sa potro{a~ima.

Od Evropske banke za ob-novu i razvoj odobrena susredstva za nabavku odre|e-ne koli~ine elektronskihbrojila. Merna infra-struktura je, tako|e, u lo-{em stawu, tako da se u veo-ma kratkom roku mora obno-viti, jer se pri tome smawu-ju i gubici EPS-a. Istra-ìvawa pokazuju i da po-stoje}a indukciona broji-la, posle rada u odre|enomperiodu, to ~ine na {tetuisporu~ioca. Elekronskabrojila imaju mawu sopstve-nu potro{wu.

- U distribucijama, kakoisti~e Mrakovi}, uvode senova tehnolo{ka re{ewakao trafo stanice koje su,po dimenijama, znatno maweod prethodnih. Re~ je o oklo-pqenim postrojewima, kojase sklapaju na odre|enom me-stu. Idealna su re{ewa zaurbane gradske celine i zahitne intervencije, kada seza jedan dan moè postavititrafo stanica. U energet-skom smislu, svi sklopovi, ,pre svega, doìvqavaju mi-nimizirawe, tako da su tra-fo stanice sredweg napona,kao ranije takozvane kulesada mawih dimenzija- obja-{wava Mrakovi}.

U ciqu pribliàvawa sa-da{wim potro{a~ima di-stribucije èle da im omo-gu}e da u svakom trenutku

U mernoj infrastrukturi distribucije su se opredelile

za mikroprocesorka ili elektronska brojila

*

*

NOVA TEHNOLOGIJA I MODERNIZACIJA U DISTRIBUCIJAMA

Softver za lopove� U poslovawu samo najnovije tehnologije. �U beogradskoj elek-trodistribuciji, softveri yaduæeni da prate kra|u struje


19

UVO\EWE INTEGRISANOG RAÛNOVODSTVENOG SISTEMA ICAS

Poslovawe na dlanu�Primenom Integralnog kompjuterizovanog ra~unovodstvenog sistemaEPS se pribliæava i svom globalnom ciqu - da postane lider u regionu

Posle prikqu~ivawa na UC-

TE u oktobru pro{le godine, je-dan od kqu~nih koraka pribli-àvawa na{e elektroprivredeEvropi, odnosno evropskim isvetskim standardima, svaka-ko je i uvo|ewe Integrisanogkompjuterizovanog ra~unodo-stvenog sistema ICAS, odnosnoFinansijskog sistema upravqa-wa (FMS), kako ga zovu u Svet-skoj banci. Komisija za evalua-ciju ponuda po tenderu za uvo-|ewe ovog sistema, koji je ras-pisao EPS, zavr{ila je posao iSvetska banka je usvojila tajizve{taj. Izabrana je firma“HAWELTT PACKARD” i ovih da-na EPS }e potpisatu ugovor orealizaciji projekta s tomfirmom. Tekst ugovora je me|uugovornim stranama usagle{eni poslat Svetskoj banci da gaodobri.

Ovo nam je rekao dr GordanTani}, rukovodilac Projektauvo|ewa integrisanog kompju-terizovanog sistema ICAS uElektroprivredi Srbije, doda-ju}i da je su{tina wegove pri-mene da se dobije takva “alat-ka”, koja }e omogu}iti poslo-vodstvu, da mnogo efikasnijeupravqa elektroprivredom.Sve to, svakako ide u prilogostvarewa globalnog strate-{kog ciqa EPS-a - da u elek-troenergetskoj oblasti postanelider u regionu.

Tani} daqe navodi da se uEPS-u trenutno radi na defi-nisawu posla i utvr|ivawu no-silaca projekata po pilot pro-gramima, kako bi se ostvarilaboqa koordinacija i ve}a efi-kasnost realizacije projekta.Tako|e, obavqaju se i pripremeda, u procesu realizacije pro-jekta, sve obaveze koje stojepred EPS-om, budu na vreme iz-vr{ene.

- Po~etna sredstva za ovajprojekat u iznosu od 1,5 milio-na dolara obezbedila je [ved-ska vlada (SIDA), a Svetska ban-ka je administrator kredita, pau tom smislu mora da se po{tu-ju wena uputstva i procedure.Ona fakti~ki sprovodi nadzornad kori{}ewem sredstava SI-

DE. ICAS sistem podrazumevanabavku i primenu softverakoji omogu}ava jednoobrazan, je-dinstveni integrisan na~inupravqawa finansijskim toko-vima.

Ceo projekat }e ko{tati iz-

me|u 15 i 20 miliona dolara.O~ekuju se jo{ neke donacije,kori{}ewe mekih kredita kao iu~e{}e isporu~ilaca opreme ufinansirawu, jer im je to sva-kako dobra referenca ne samo uSrbiji, ve} i u okolnim zemqa-ma, po{to EPS u ovim poslovi-ma predwa~i - kaè dr Tani}.

U prvoj - pilot fazi, softver}e da bude primewen u Direkci-ji, TENT-u, “Kolubari” “Elektro-vojvodini” i EMS-u. Ova predu-ze}a izabrana su kao reprezen-ti svoje delatnosti, jer, kakoisti~e dr Tani}, ma koliko jetakav softver savr{en, ipakmora da se prilagodi potrebamatih delatnosti. Ovo je, po wego-vim re~ima, potrebno da bi sesmawio rizik celog posla i dabi se potom, u drugoj fazi, toprimenilo u svim preduze}imau EPS-u. Po~e}e se od Direkci-je. Prva - pilot faza trebalo bida traje 56 nedeqa, a isto to-liko i druga faza - primenaovog projekta, u drugim delovi-ma EPS-a.

-Pored zna~ajnih sredstava,realizacija ovog posla zahtevaveliko angaìvawe qudi i veo-ma dobru organizaciju. Zato jeneophodno da se u prvoj fazirealizacije oformi treningcentar za osposovqavawe ka-drova za kori{}ewe nekog odsoftverskih paketa. Tu obuku,najpre bi trebalo da pro|e 425qudi iz EPS-a, a ra~una se, da}e u celoj kompaniji biti oko2500 korisnika, koji }e imatilicencu za upotrebu odre|enihprogramskih paketa. U ovoj fa-zi predvi|ena je integracija de-vet modula; oni mogu da se po-smatraju kao posebno sa}e u jed-nom velikom p~eliwaku i svakood wih obavqa odre|enu funk-ciju, ali, integrisanu krozsoftverski paket, mogu da oba-vqaju i neke zajedni~ke fink-cije. Module, pre svega ~ine:glavna kwiga, materijalnokwigovodstvo, finansijskokwigovodstvo (kupci, doba-vqa~i, zalihe), osnovna sred-stva, projekti...Na primer, sa-mo kroz upravqawe zalihama iu{tedama ostvarenim na tajna~in, mogu da se pokriju tro-{kovi ovog projekta, {to uka-zuje na wegovu isplativost ipored wegove visoke cene - ka-è dr Tani} napomiwu}i da jeovaj projekat ujedno i sastavnideo akcionog plana restruktu-

rirawa eletroprivrede Srbi-je, koji je usvojila i Svetskabanka.

Navedeni programski paketnudi i jasan uvid u to ko je ikada izvr{io kakvu promenustawa, dao nalog za pla}awe.Postoja}e, kako navodi dr Ta-ni}, trag za svaku aktivnost ura~unovodstveno-finansijskojsferi, ~ime }e se u velikoj me-ri spre~iti i eventualne zlo-upotrebe. Sve to treba da omo-gu}i da se ima bilans stawaili bilans uspeha na mese~-nom i nedeqnom nivou, a po-

stoja}e i model izve{tavawa,tako da }e upravqa~ki kadar upreduze}u uvek imati jasnusliku gde se {ta de{ava i ukakvoj se situaciji nalazipreduze}e. Investicije }e mo-}i da se prate od po~etka dokraja. Vide}e se da li je probi-jen buxet, postoje li odre|eniproblemi i kakve su interven-cije potrebne. Ovi sistemi ra-di}e u sklopu me|unarodnihra~unovodstvenih standarda ime|unarodnih standarda o iz-ve{tavawu, tako da }e ti izve-{taji i inopartnerima biti la-ko prepoznatqivi. �

D. Obradovi}

dobiju sve mogu}e informa-cije o prekidu na elektri~-noj mreì, stawu wihovogra~una, za{to imaju ili ne-maju drugu tarifu. Osniva-ni su tzv. kol centri u Beo-gradu, Novom Sadu, Leskov-cu, uz mogu}nost da i na saj-tu mogu da se dobiju sve in-formacije.

Fakultet tehni~kih nau-ka u Novom Sadu je izradioDistributivni menaxmentsistem, takozvanu DMSsoftver i mnoge distribu-cije koriste takav pro-gram. Instalirawem soft-vera dobija se niz novih mo-gu}nosti od funkcije pla-nirawa mreè, brzih teh-ni~kih prora~una na samojmreì, rekonfiguracijeuklopnih stawa.

- Ugra|ene su po prvi put,u niskonaponskoj distribu-tivnoj mreì 200 megavolt-ampera reaktivnih konden-zatorskih baterija, {to za-dovoqava potrebe potro-{we za reaktivnom ili ja-lovom energijom. Takvaenergija je va`na sa aspek-ta sistema, bez we ne bi mo-gao da funcioni{e, ali izugla potro{we je nekori-sna, optere}uje sistem i po-ve}ava gubitke. Jedinstvenje primer u Evropi da je zakratko vreme tolika reak-tivna snaga ugra|ena na si-stem. Upravo je potpisanugovor sa Elektrotehni~-kim fakultetom, koji bitrebalo da napravi elabo-rat o efektima ugra|ivawaovakvih baterija, odnosnoda li su rezultati o~ekiva-ni ili su lo{iji ili boqi,kaè Mrakovi}. �

Vawa Petrovi}

Novi programi registruju svakuaktivnost u ra~unovodstveno-finansijskoj sferi

20


Zna~aj bezbednostiobjekata elektro-privrede direktnoproizilazi iz va-

`nosti elektroenerget-skog sistema za privredu ze-mqe i dru{tvo u celini. Usvakoj velikoj dràvnojfirmi neophodan faktorza nesmetano funkcionisa-we predstavqa bezbednostqudi i objekata, tvrdi drZoran Kekovi} sa Fakulte-ta civilne odbrane. Svakapromena vlasni{tva nekogposlovnog sistema otvarapitawe reorganizacije we-govih delova, zna~i, perso-nalne, kao i promene u si-stemu vrednosti i me|uqud-skih odnosa. Ove promenesu po pravilu dramati~ne ipredstavqaju mogu}u kriznusituaciju, koja se mo-è negativno odrazi-ti na funkcionisa-we bezbednosti uokviru organizacije.

Veoma je va`no, ka-è Kekovi}, upozna-ti stavove kqu~nihqudi u menaxmentuorganizacija. Svakainicijativa i napre-dak na podru~ju bez-bednosti mogu biti osuje}e-ni brojnim argumentimakojima menaxeri pravdajustavove, a leè u psiholo-{koj sferi. Naj~e{}i suslede}i: “U organizacijido sada nismo imali smrtneslu~ajeve”, “Posao koji oba-vqamo nije visoko rizi-~an”, “Rizik je ne{to {tose samo po sebi podrazumevai neodvojiv je deo radnogambijenta”, “Primewenemere su dovoqne za upra-vqawe rizikom, te nisu po-

trebna dodatna ulagawa”.Postoji, me|utim, i drugastrana medaqe.

Prema re~ima Kekovi}a,objektivni ~inioci kojinagone organizacije daunaprede bezbednosni i za-{titni menaxment su za-konska regulativa u ovojoblasti, promena vlasni-{tva, bezbednosni doga|ajiu okruèwu. Kada se stekneslika, onda se moè utvrdi-ti pravna i moralna odgo-vornost u okviru organiza-cije, kako za stawe sigurno-sti wenih zaposlenih, takoi za sigurnost imovine iposlovawa, kaè Kekovi}.

Bezbednost, me|utim, za-visi od u~e{}a zaposlenihi od wihove pojedina~neodgovornosti. Uspe{no po-

slovawe je mogu}e samo ubezbednom okruèwu, a me-naxment je duàn da stvorineophodne organizacionei kadrovske preduslove.

- U organizacionim pret-postavkama javqa se dilemada li organizovati sopstve-nu slu`bu bezbednosti, iz-najmiti usluge ovla{}enihagencija ili je racional-nije da se kombinuju ova dvaoblika. Kakav god izborbio, bezbednosni me-naxment ne moè elimini-

sati rizik, ali ga moèublaìti odnosno, kontro-lisati, kaè dr Kekovi}.

Ukoliko se bezbednosnikonsalting oslawa na uslu-ge ovla{}enih agencija,onda je jasno da je sa finan-sijskog aspekta isplativi-ji, jer se ne zahtevaju dodat-ni tro{kovi karakteri-sti~ni za unutra{wu slu-`bu bezbednosti. Me|utim,u okruèwu koje nije viso-korizi~no, ali sa visokimu~e{}em kriminala ustrukturi incidenta, idese na razvoj zajedni~ke od-govornosti i rast unutra-{wih kompetencija, a sveto povla~i za sobom unutra-{wu slu`bu bezbednosti.Veoma je va`no, tvrdi Ke-kovi}, definisati koji su

to poslovi privatnebezbednosti od zna~ajaza velike poslovno-tehni~ke sisteme, kao{to je EPS.

- Gre{ka je u tome{to se poslovi kojeobavqaju kompanijeprivatne bezbednostipoistove}uju sa poslo-vima fizi~ko-tehni~-kog obezbe|ewa. Na-

protiv, oni su daleko ra-znovrsniji od spre~avawaneovla{}enog pristupa,kori{}ewa tu|eg prostoraili imovine, prevencijekra|a, pronevera do istra-`nih radwi u industrij-skim objektima. Detektiv-ske istra`ne aktivnostirazlikuju se od ~uvarskih istraàrskih poslova u tome{to istraìteqi obezbe-|uju informacije, a fizi~-ko obezbe|ewe ih koristi,obja{wava Kekovi}.

Naj~e{}e se traè in-formacije o proverama ide-ntiteta, navika, pona{awa,kretawa, mesta boravka, po-slovnih partnera, zaposle-nih. ̂ esto se proveravaju in-formacije o pro{losti za-poslenih, nezakonitim ak-tivnostima usmerenim pre-ma poslodavcu i wegovojimovini, unutra{we kra|ezaposlenih i drugi oblicikriminala. Posebna pa`wase danas poklawa za{titikriti~ne infrastrukture,gde svakako spadaju i objek-ti EPS-a od industrijske{pijunaè. Prema podaci-ma ameri~ke Asocijacije zaindustriju bezbednosti(ASIS) iz 1999.godine,{tete koje pretrpi ameri~-ka privreda od industrijske{pijunaè iznose 67 mili-jardi dolara godi{we.

- Velike nacionalne kom-panije su odgovorne za za-{titu firmi od ekonomske{pijunaè, prevenciju zlou-potrebe psihoaktivnih sup-stanci, primenu dràvne re-gulative u politici i we-nom sprovo|ewu u kompani-ji. Uloga pripadnika pri-vatne bezbednosti posebno jezapaèna u kriznim situa-cijama u uspostavqawu in-formativne i obave{tajnemreè. Identifikacija po-slovnih lidera koji svojeznawe i uticaj mogu iskori-stiti u kriznim situacijamaima dalekose`ne posledicena wihovo ublaàvawa i sa-nirawe, posebno kada su upitawu “rawivi” objekti iinfrastruktura, obja{wavaKekovi}. �

V. Petrovi}

BEZBEDNOST VITALNIH PRIVREDNIH PREDUZE]A

Industrijska {pijunaà, nova opasnost� Neophodni su organizacioni i kadrovski preduslovi za beybedno poslovawe� Posebna paæwa za{titi kriti~ne infrastrukture, u koje spadaju i objekti EPS-a

Veoma je va`no, definisati koji su to poslovi privatne

bezbednosti od zna~aja za velike poslovno-tehni~ke sisteme, kao {to je EPS

Na udaru terorista na{li bi se, pre svega,vitalni objekti EPS-a


21

Evropsko trì{teemisionim kvota-ma ugqen-dioksidaje od po~etka rada,

odnosno, od prvog januaraove godine, doìvelo punouspona i padova. Wihoveprose~ne cene u januaru ifebruaru kretale su se iz-me|u 7,07 i 7,82 evra po to-ni ugqen-dioksida. Odmarta cena je po~ela da ra-ste da bi u junu dostiglaprose~nu vrednost od 21,19evra po toni CO

2.

Koli~ine na trì{tubeleè sli~an trend rastakao i cene emisionih kvota.Me|utim, dok je rast koli-~ina ovih kvota na trì-{tu dobra vest, visoke cenebudu}im kupcima predsta-vqaju dodatne tro{kove ive}i poslovni rizik. Koli-~ine na trì{tu emisio-nih kvota su se u prvom po-lugodi{tu kretale na ni-vou od 65,6 miliona tona -na OTC trì{tu i 10,2 mi-liona tona CO

2- na berza-

ma. Dakle, zajedno su dosti-zale nivo od 75,8 milionatona. Uz uvaàvawe prose~-ne cene kvota za period odjanuara do juna u iznosu od13,75 evra po toni CO

2kao i

zajedni~ke koli~ine za tr-govine od 75,8 miliona to-na CO

2, moè se uo~iti da

su u prvom polugodi{tu natrì{tu emisionih kvotazakqu~eni poslovi u inosumilijardu evra.

Ako se na ove mesece na-doveù jul, avgust i septem-bar, ove koli~ine se pove-

}avaju na pribli`no 174miliona tona CO

2. Uzimaju-

}i u obzir prose~nu cenukvota, za period od januarado septembra u iznosu od 17evra po toni CO

2, u ovom pe-

riodu su zakqu~eni poslovi~ija je vrednost bila ne{tomawa od tri milijarde evra.To zna~i da je vrednost ugo-vorenih poslova na trì-{tu emisionih kvota za trimeseca narasla za 184 odsto,od ~ega 130 procenata moèda se pripi{e wihovoj vi-{oj ceni.

U predstoje}im meseci-ma, kako je navedeno na saj-tu www.energetika.net o~eku-je se da }e na trì{tu emi-sionih kvota CO

2biti za-

kqu~ivano jo{ vi{e po-slova. Pre svega, veoma br-zo se pribliàva rok zapredaju utvr|ene kvote(broj emisionih kvota mo-ra da odgovara proizvede-nim emisijama). Daqe, po-~e}e sa radom i nacional-ni registri u nekim ze-mqama - novim ~lanicamaEU, kod kojih se beleèvi{kovi emisionih kvota.Prognozira se, naime, da}e ukupna vrednost zakqu-

~enih poslova na trì{tuemisionih kvota do krajagodine iznositi 4,5 mili-jardi evra, uz prose~nu ce-nu od 18 evra po toniugqen-dioksida, kao i da}e zajedni~ke koli~ine iz-

nositi 250 miliona tonaCO

2. Kada je re~ o broju za-

kqu~enih poslova u perio-du od januara do septembra,plan je ostvaren, ali, isto-vremeno prose~na cenaemisionih kvota koja do-stiè 17 evra po toni nijena predvi|enom nivou.

Najve}i problem koji bimogao da se javi zbog nede-lovawa nekih registara jenemogu}nost ispuwewave} zakqu~enih ugovora.Prodavci, zbog toga, ne}emo}i emisione kvote daprenesu sa svojih na ra~u-ne kupaca. �

P.M.P.

DE[AVAWA NA TRÆI[TU EMISIONIH KVOTA UGQEN-DIOKSIDA

Vi{e zakqu~enih ugovora� U prvom polugodi{tu na ovom træi{tu zakqu~eni poslovi vredni milijardu evra

Za devet meseci ove godine zakqu~eni poslovi u trgovini emisijom gasova CO2 u vrednostioko tri milijarde evra

Mesec, Cena u Razdobqe evrima/t CO

2

1-6/2005 13,757/2005 24,848/2005 22,099/2005 22,83

1-9/2005 17,00

Mesec/Period

1-6/2005 65,60 10,20 75,80 1.042,257/2005 20,24 15,12 35,36 878,348/2005 13,66 7,69 21,35 471,629/2005 29,00 12,44 41,44 946,08

1-9/2005 128,50 45,45 173,95 2.957,15

Koli~ina u milionima tona CO2

OTC TR@I[TE

Koli~ina umilionimatona CO2

BERZE

Koli~ina umilionimatona CO2

ZAJEDNO

Vrednost u evrima

KRETAWE KOLIÎNA I VREDNOSTI ZAKQUÊNIH POSLOVA NA TR@I[TU EMISIONIH KVOTA CO2

KRETAWE CENA EMISIONIH KVOTA

22

- Realizacija Projek-ta telekomunikacionogsistema EPS-a, finan-siranog iz kreditaEvropske banke za obno-vu i razvoj, odvija seprema usvojenom planurealizacije - kaè Mi-roslav Beleslin, ruko-vodilac OPGW projektau Direkciji za strategi-ju i investicije. Prikraju je montaà prvefaze OPGW kablova, ava`no je napomenuti ida je raspisano nekoli-ko tendera.

Raspisan je tender zanabavku opti~kog kablaza drugu fazu montaè.Pristigle su ponude i utoku je wihova evalua-cija. - Tako|e, raspisa-li smo i tender za na-

bavku sistema za napaja-we, merne instrumente iklima-ure|aje. Evalua-cija 13 prispelih ponu-da je u toku i do kraja no-vembra bi trebalo da senapravi izbor - kaèQiqa âpalija vode}iinèwer telekomunika-cija.

Pored ova dva, raspi-san je i tender za izvo-|a~a radova u drugoj fa-zi (montaà OPGW ka-blova) za poslove kojibi trebalo da se obaveslede}e godine. U tokuje prikupqawe ponuda.Treba re}i i da se po-slovi planirani za ovugodinu odvijaju premaplanu i da nema ve}ihodstupawa.

A. ^


Prema o~ekivawi-ma, drugi tenderza privatizacijupqevaqske Termo-

elektrane i Rudnika ugqabi}e raspisan sredinomnovembra i na wemu seo~ekuje ve}i broj kandida-ta nego na prvom konkursu.^lanovi Tenderske komi-sije intenzivno su prego-varali sa potenci-jalnim ponu|a~ima obudu}oj ceni kilo-vat- sata, ali i o iz-gradwi drugog blokau Termoelektrani.

Prema re~imanadle`nih, izgrad-wa novog bloka jeobavezna, s tim {tove}ina ponu|a~a re-alizaciju ovog projektauslovqava studijom eko-nomske opravdanosti.Svi ponu|a~i, ipak, pla-niraju obimne investici-one programe vredne ne-koliko stotina miliona

evra. Wima je obuhva}enakako izgradwa drugogbloka Termoelektrane,tako i toplifikacijaPqevaqa i gradwa cemen-tare. Zbog toga }e ponu|a-~ima, isti~u nadle`ni,biti pruène dodatne ga-rancije.

U ovom trenutku se uTermoelektrani “Pqe-

vqa” proizvodna cenastruje kre}e izme|u 3,9 i4,2 evro centa po kilovat-satu, {to zna~i da je zaoko 15 odsto skupqa nego utermoelektranama izokruèwa.

Prvi tender za prodajuTermoelektrane i 31,11odsto dràvnog kapitala upqevaqskom Rudniku po-ni{ten je po~etkom okto-bra. Tada je Tenderska ko-misija za privatizacijuodbila ponude En plus gru-

pe, ê{ke elektroenerget-ske zajednice i ruske Be-lon grupe zbog uslovqeno-

sti ponuda, formal-nih nedostataka inedostaju}e prate}edokumentacije.

Jedna od dobrihstrana te odluke, ka-ko je rekao \or|eXuverovi}, predsed-nik odbora direkto-ra pqevaskog rudni-ka, je i to {to }e se

na narednom tenderu omo-gu}iti u~e{}e italijan-ske firme “Enel” i au-strijskog “Verbunda”, ~i-me }e ceo postupak bitipodignut na vi{i nivo.Xuverovi} nije precizi-

rao nedostatke u ponudamaza tri zainteresovanekompanije isti~u}i da jeTenderska komisija ko-na~nu odluku o poni{ta-vawu tendera donela po-sle prou~avawa ponuda za-jedno sa finansijskim sa-vetnikom u ovom poslu,Rajfajzen investmentom.

Ponude za kupovinu ak-cija na prvom konkursukretale su se, prema poda-cima Tenderske komisije,od osam do 50 miliona, aza investicije od 20 do 88miliona evra. To je, po re-~ima Xuverovi}a optimi-sti~ki pokazateq da }e,uprkos poni{tavawu pr-vog tendera, celokupanposao biti uspe{no okon-~an, ali i nedvosmislenidokaz da ovaj rudnik imasvoje mesto u proizvodwiugqa i struje na evropskomtrì{tu. �

P. M. P.

PRIVATIZACIJA TERMOELEKTRANE I RUDNIKA UGQA U PQEVQIMA

êkaju}i novi tender� Svi ponu|a~i planiraju obimne investicione programe kojima je obuhva}ena iz-gradwa drugog bloka Termoelektrane, toplifikacija Pqevaqa i gradwa cementare.

PROJEKAT TELEKOMUNIKACIJA EPS-a

Opti~ki kablovi - po planu

Montaà prve faze opti~kihkablova je pri kraju

Prvi tender za prodaju Termoelektrane i 31,11

odsto dràvnog kapitala u pqevaqskom Rudniku

poni{ten po~etkom oktobra

*

*

23

Sektor EPS-a zaodnose s javno-{}u je povodomDana Elektro-

privrede Srbije objavio,sada ve} {esti put zare-dom, jo{ jednu publika-ciju iz biblioteke “Do-kumenti”. Biblioteka jepokrenuta s ciqem da seostavi pisani trag o raz-voju elektroprivrede, oelektranama, qudima idoga|ajima iz wene pro-{losti, ali i o onim ~i-ji smo savremenici. Dosada su objavqene bro{u-re iz edicija “Stare hi-droelektrane”, “Hidroe-lektrane”, “Elektrodi-stribucije” i “Velikanielektroprivrede”.

Publikacijom “Prva uSrbiji” pokrenuta je jo{jedna edicija ove bibli-oteke - “Stare termoe-lektrane”.

Sam naslov bro{ure“Prva u Srbiji” govorida je termocentrala naDor}olu u Beogradu, sa-gra|ena daleke 1893. go-dine, prva centrala u Sr-biji koja je bila namewe-na svim ìteqima jednoggrada i koja, zbog toga,predstavqa po~etak elek-trifikacije Srbije.

“Elektrikom” iz ovecentrale osvetqavane suulice i domovi Beogra-|ana, pokretana varo{kaèleznica, tj. tramvaj,ali i pogoni fabrika.

U bro{uri je detaqni-je opisana polemika kojuje \or|e Stanojevi} vo-dio sa Markom Lekom iprikazana pobeda ideje ouvo|ewu elektri~nogosvetqewa umesto ga-snog. Predstavqena je,zatim, izgradwa termo-centrale, te{ko}e u ra-du, ali i vreme kada jecentrala pro{irena ikada je dostigla zenit usvom radu. Sam presta-nak rada prve javne cen-trale u Srbiji dokumen-tovan je potresnom pri-~om jednog od svedokaposledwih sati radacentrale. �

S.R.

Srpsko numizmati~kodru{tvo “IDIMUM” iz Re-savice nagradilo je sre-dinom oktobra ove godinepet u~enika Osnovne{kole “Stefan Nemawa”u selu Stewevac kod Resa-vice kovanim nov~i}ima slikom Nikole Tesle, kojeje Narodna banka Jugo-slavije izdala povodom140. godi{wice ro|ewana{eg velikog nau~nikai vizionara.

Oko ~etrdesetak osno-vaca od prvog do ~etvrtograzreda takmi~ili su se uumetni~kom oblikovawupapirne nov~anice, nomi-nalne vrednosti od 100dinara i svi su oni nagra-|eni kwigom “Princ Ste-fan” Slavoquba Marko-vi}a Belog, a pet malihlikovwaka s najboqe ob-likovanom nov~anicomdobilo je nov~i}e. Pred-

sednik Dru{tva JugoslavMileti} kaè da je ovomtakmi~ewu prethodia iz-lo`ba novca od rimskogdoba od kraja Drugog svet-skog rata, na kojoj je povo-

dom De~je nedeqe u~eni-cima ove {kole predsta-vqeno oko hiqadu ekspo-nata.

- Dodeqivawem nov~i}as likom Nikole Tesle, ~i-

ja je nominalna vrednost20 novih dinara, na{eDru{tvo se ve} sada pri-druìlo obeleàvawu150. godi{wice ro|ewana{eg velikog nau~nika,koja predstoji idu}e go-dine. Tako|e, i izlo-`bom i takmi~ewem na-stojali smo da kod naj-mla|ih razvijamo qubavprema numizmatici, kojau resavi~kom kraju imadugu tradiciju - kaèMileti}.

U idu}oj godini Srp-sko numizmati~ko dru-{tvo organizova}e vi{eakcija povodom godi-{wice ro|ewa NikoleTesle. Ina~e, izlo`banovca u Osnovnoj {koliu Stewevcu 21. je izlo-`ba koju je organizovaloovo dru{tvo. �

A. C.

AKCIJE

NOVA BRO[URA O PRO[LOSTI ELEKTROPRIVREDE SRBIJE

Prva centrala na Dor}olu� Dan Elektroprivrede Srbije - 6. oktobar i ove godine propra}en publikacijom ostaroj centrali za koju se vezuje po~etak elektrifikacije u Srbiji

NUMIZMATIÂRI IZ RESAVICE DARIVALI DECU

Na dar nov~i} s Teslinim likom � U~enici iz sela Stewevac takmi~ili se u umetni~kom oblikovawu papirne nov~anice

Mali{ani u narodnoj no{wi“ukrasili” su izlo`bu novca uOsnovnoj {koli u Stewevcu. Na fotografijije prikazan inov~ic s likomNikole Tesle



24

SINDIKAT

Jedan od najve}ih pro-blema s kojima se suo-~avaju svi sindikati usvetu jeste zapo{qa-

vawe qudi na osnovu ugovorao radu, koje su poslodavci iz-mislili da bi smawili iz-dvajawa za radnu snagu. Otudaje Izvr{ni odbor ICEM-a od-lu~io da organizuje kampawupod nazivom “Poslovi nisuna prodaju”, kojom bi se rea-firmisalo na~elo “za istirad ista prava”, {to zna~i dai privremeno zaposleni tre-ba da budu pla}eni prema ko-lektivnom ugovoru koji vaìza stalno zaposlene.

Ovo je dogovoreno na dvo-dnevnoj konferenciji, koja je15. i 16. septembra ove godineodràna u Briselu i na kojojje na dnevnom redu bio rad naodre|eno vreme i upo{qava-we posredstvom agencija (za-druga).

U radu ove konferencije,koju je organizovao ICEM,u~estvovali su pravni savet-nici Me|unarodne organiza-cije rada, OECD-a i EU, kaoi iz svih sindikata ~lanovaICEM iz vi{e od 30 zemaqa.U ime Sindikata radnikaEPS-a, na konferenciji jebila Vera Tomovi}, koja je za

na{ list rekla da je na ovomskupu konstatovano da je radpo osnovu raznih vrsta ugovo-ra strategija koju su smisli-li poslodavci da bi izbegliprimenu kolektivnih ugovo-ra, te je otuda jedan od najve-}ih problema s kojima se sin-dikati suo~avaju.

- Na konferenciji je izne-to mnogo primera kako poslo-davci uspevaju da izigraju ko-lektivne ugovore i radnu sna-gu pla}aju minimalno, a ~estoje i ne plate, otpu{ta-ju}i radnika po ugovo-ru pre nego {to dobijeplatu. U tome im poma-ù razne agencije kojeangaùju radnika, i totako {to agencija pla-}a radnika, a ne poslo-davac (poslodavac pla-}a agenciji). Agencija,me|utim, angaùje rad-nike za odre|ene po-slove od druge agenci-je, ova ih, pak, nalazipreko tre}e, od koje uposleniradnici nikada ne dobijuplatu, jer se ona “zagubi” upapirologiji koja kruì iz-me|u agencija i poslodavca -obja{wava Tomovi}eva i ka-è da ovaj problem kod nastek po~iwe da biva aktuelan.

Ni jednom od ovih radnikane daje se plata koja mu pri-pada po osnovu kolektivnogugovora, a koji je poslodavacpo zakonu obavezan da potpi-{e sa sindikatom, ve} znatnomawa od stalno zaposlenihna istim poslovima. Tako|e,radnici po ugovoru ne moguda ostvare nijedno kolektiv-no pravo koje imaju stalno za-posleni.

- Mi smo govorili i o tomeda u na{oj zemqi ima dosta

radnika koji i po deset godi-na rade na odre|eno vreme, ta-ko da ne mogu da ostvare ni-jedno kolektivno pravo, pani pravo na zdravstvenu i so-cijalnu za{titu, naro~itopenzioni sta` - kaè Tomo-vi}eva.

Na{a sagovornica navodida je konferencija u Briseluimala ciq da podstakne sin-dikate da osmisle, svako usvojim uslovima, posebnestrategije za za{titu pravaradnika, kako rad ne bi bioobezvre|ivan. Pored toga,sindikati su predlagali daMe|unarodna organizacijarada (MOR) donese konven-ciju kojom bi se deklarisalaova borba, ali do toga nijedo{lo zato {to za sada nema

saglasnosti izme|u poslo-davaca, vlada i sindika-ta. Ipak, i samo oprede-qewe da se organizuje {i-roka kampawa pod motom“Poslovi nisu na proda-ju”, kako ocewuje Tomovi-}eva, moè da bude zna~a-jan korak koji }e u najra-zvijenijim zemqama ba-rem smawiti broj ugovorao radu. Ta kampawa je zasvaki sindikat posebno,pa i za sindikate u Srbi-

ji, prilika da se za po~etaksagleda koliko su upo{qava-wa pod ugovorom uzela maha ikoliko poslodavci nezakoni-to gomilaju svoj kapital nepla}aju}i radnike. �

A. C.

SINDIKAT ZAPOÊO KAMPAWU PROTIV SVE VE]EG UPO[QAVAWA PO UGOVORU

Poslovi nisu na prodaju� Me|unarodna asocijacija sindikata radnika ICEM uhvatila se u ko{tac sa sverasprostrawenijom praksom angaæovawa radnika na odre|eno vreme i s mawomplatom nego {to imaju stalno zaposleni, kao i bez ijednog kolektivnog prava

SUSRETI RADNIKA EPS-a

Zavr{no druèwe u BudviU Budvi, u objektima "Epstursa", odràni su od 20.

do 23. oktobra ove godine Susreti radnika Elektropri-vrede Srbije. Iz svih kompanija EPS-a na susretima subile sportske ekipe koje su u svojim delatnostimaosvojile prva mesta takmi~e}i se u desetak disci-plina, kao {to su fudbal, odbojka, ko{arka, stre-qa{tvo ili pewawe uz stub. Zavr{noj sve~anostiprisustvovao je i v.d. predsenika Sindikata EPS-aMiroslav Veli~kovi}.

U proteklih sedam godina Susreti radnika EPS-anisu odràvani, te su ovu tradiciju druèwa uglavnomo~uvale koordinacije Sindikata u pojedinim delatnos-tima. Susretima u Budvi nastavqena je manifestacijadruèwa radnika na nivou Elektroprivrede Srbije.

A. C.

Izvr{ni odbor ICEM-a odlu~io da organizuje kampawu

pod nazivom “Poslovi nisu na prodaju”, kojom bi se

reafirmisalo na~elo “za isti rad ista prava”


25

Razmimoilaèwa su se po-javila na koncepcijskim pi-tawima reorganizacije irestrukturisawa EPS-a jo{pre neku godinu, kada su jed-ni po~eli da zagovaraju ra-dikalne oblike sindikalneborbe radi za{tite intere-sa zaposlenih i o~uvawa ce-lovitosti EPS-a, a drugivi{e tolerantnosti premaneminovnim promenama.Pro{loga meseca izgledaloje da se duhovi ne}e pomiri-ti ni oko odluke da se ubrzaproces izdvajawa preduze}aneelektroprivredne delat-nosti, niti oko sudbineobjekata za odmor i rekrea-ciju, pa ni oko cene rada.Jedni su organizovali pro-teste, drugi apstinirali,jedni najavqivali general-ni {trajk, drugi ga ospora-vili izbegavawem da u~e-stvuju u odlu~ivawu. Tadave} po~elo je sve ~e{}e da segovori da je Sindikat EPS-a na izdisaju i da je pitawewegovog opstanka dovedenodo kulmincije.

- Od svih tih najava nemani{ta - kategori~an je v.d.predsednika SindikataEPS-a Miroslav Veli~ko-vi}, ina~e izabrani zame-nik predsednika, koji ovudu`nost obavqa otkako jeMilan Kova~evi} podneoostavku. - Sindikat EPS-asa~uvao je svoju pregovara~-ku ulogu i unutra{wu kohe-ziju uprkos nekim nepovoq-nim de{avawima, koja su po-jedincima posluìla zaprebrzo izvo|ewe neosnova-nih zakqu~aka. Ta~no je, ni-

smo imali saglasje za orga-nizovawe generalnog {traj-ka, ali nismo ni odustaliod na{ih zahteva radi kojihse mislilo da treba organi-zovati {trajk - kaè Veli~-kovi} i dodaje da je Sindi-kat EPS-a ~esto bio predisku{ewima i pritiscimaraznih nepovoqnih de{ava-wa, ali da je, uprkos svemutome, opstao, stekav{i za-vidnu pregovara~ku pozici-ju i ugled na doma}em i ino-stranom terenu.

Isti~u}i da ni{ta nijezavr{eno niti izgubqeno,Veli~kovi} navodi da jeSindikat nastavio sve svo-je aktivnosti. Izme|u osta-log, formiran je pregova-ra~ki tim koji }e s pred-stavnicima Vlade utvr|i-vati vrednost radnog ~asaza narednu godinu, za jednoizdvojeno preduze}e ve} jepotpisan Poseban kolek-tivni ugovor sa socijalnimprogramom, kakav je odra-nije Sindikat EPS-a tra-ìo da se donese na nivouJP EPS, te da se takviPKU pripremaju i za osta-la izdvojena preduze}a, a

sve to su bili zahtevi radikojih je planiran generlni{trajk. Tako|e, kako kaèVeli~kovi}, nema ni pome-na o tome da neke sindikal-ne organizacije izlaze issastava Sindikata EPS-a.

- Sve sindikalne organi-zacije u preduze}ima koja suiza{la iz EPS-a ostaju u sa-stavu Sindikata EPS-a, kao{to je na{ ~lan i daqe Sin-dikalna organi-zacija Preduze}aza podzemnu eks-ploataciju, kojeje prvo izdvoje-no. Tako|e, ja-vqaju se da namse pridruè ineke organiza-cije koje nikadanisu bile u na-{em sindikatu -isti~e Veli~kovi} i dodajeda je sada potrebno da senormativno usklade novona-stali odnosi, kako sa orga-nizacijama ~ija su preduze}aiza{la iz sastava EPS-a,tako i sa onima koje namera-vaju da se po prvi put u~lane.Toga radi, u planu je da seuskoro, mogu}no ve} krajem

novembra, odrì Kongres,koji bi izmenio Statut iostala akta.

Povodom sporazumevawa ovrednosti radnog ~asa, Ve-li~kovi} kaè da je s pred-stavnicima Vlade, odnosnoresornog ministarstva, po-stignut dogovor da se, prenego {to se pristupi utvr-|ivawu rasta plata u idu}ojgodini, ra{~iste stari du-

govi po osnovusporazuma zapro{lu i ovu go-dinu. On poseb-no podvla~i daje za Sindikatod zna~aja to{to je drugastrana priznalada zaposleni uEPS-u ni za2004. niti za

2005. godinu nisu dobilipove}awe plata u procentukoji je dogovoren, pre svegazbog ve}eg rasta inflacijeod planirane. Tek po{to sebude usaglasio iznos razli-ke i definisao na~in pla-}awa, usledi}e pregovori zaidu}u godinu.

- Iako }emo morati da“prebijamo” pozajmicu kojutreba vratiti do kraja ovegodine, najzna~ajnije je dasmo postigli da se vredno-{}u radnog ~asa u decembruove godine obuhvate izosta-la pove}awa iz prethodnedve godine, tako da }emoimati povoqan start za idu-}u godinu - nagla{ava Ve-li~kovi}. �

A. Cvijanovi}

Prvo obra~un razlike, pa

sporazum za rast plata

u idu}oj godini

SINDIKAT RADNIKA EPS-a OSTAJE CELOVIT

Ni{ta nije izgubqeno� Mada je koliko jo{ pro{log meseca izgledalo da Sindikat ne}e odoleti isku{e-wima, sada prvi ~ovek radni~ke organizacije tvrdi da su se snage konsolidovale

Od 11. do 13. novembra ove godine odrà}e se u Vrwa~koj Ba-wi, u organizaciji Sindikata EPS-a, [esta konferencija Mre-è ICEM-a za jugoisto~nu Evropu, koja bi, kako je predloèno,trebalo da promeni ime u Energetska mreà. Tako|e, ulogupredsedavaju}eg Mreè preuze}e od Gr~ke Srbija, odnosnoSindikat EPS-a, tako da }e se i sedi{te ICEM-ovog ogrankapreseliti u Beograd. Osnovni ciq ovog skupa je, kako kaù uSindikatu EPS-a, da se otvori pitawe socijalnog aspekta Ugo-vora o osnivawu energetske zajednice jugoisto~ne Evrope, kojije u Atini potpisan 25. oktobra ove godine.

Doma}in Mreè ICEM-a

I zaposleni u izdvojenim preduze}ima ostaju u SindikatuEPS-a: “Kolubara-Metal”


26

KOSMET

Sedmi put zaredomproterani i rase-qeni radnici JPTermoelektrane

“Kosovo” obeleìli su Dansvoga preduze}a, 21. oktobar,daleko od fabri~kih kapijai u nemogu}nosti da se vratena svoja radna mesta, a opet snadom da je povratak izve-stan. Na skromnoj sve~ano-sti u Zetskoj 15, u Beogradu,gde je privremeno sedi{teovog preduze}a, u prisustvuposlovnih saradnika i pri-jateqa, direktor JP TE “Ko-sovo” Ratomir Cerovina re-kao je da zaposleni dele uve-rewe da }e i daqe, u trì-{nim uslovima, pod okri-qem EPS-a opstajati do po-vratka na Kosmet.

Podsetiv{i da su kosmet-ska preduze}a EPS-a u ovomdugom periodu, od jula 1999.godine, opstala zahvaquju}ipodr{ci koju su imala odVlade Srbije i poslovodstvaEPS-a, Cerovina je naveo dasu ova preduze}a veliku po-mo} dobila mogu}no{}u dase deo radnika privremenoradno angaùje u drugim jav-nim preduze}ima EPS-a.Materijlano obezbe|ewe za-poslenih u skladu s Kolek-tivnim ugovorom i poslov-no-tehni~ka saradwa s dru-gim preduze}ima u EPS-u po-mogli su da se prebrode mno-ge te{ko}e, po~ev od onih eg-zistencijalne prirode koji-ma su izloèni svi protera-ni s Kosmeta, do problema uo~uvawu preduze}a.

- Neizvesnost na{eg polo-àja nije mawa ni posle{est godina od progonstva

iz na{ih objekata na Kosme-tu. [tavi{e, izgleda da }ese ona tek uve}avati. Ali,uprkos tome, danas treba dakaèmo da smo ove te{ke go-dine uspeli da preìvimo, ikao preduze}e i kao zapolse-ni, zavaquju}i na{oj nadi upovratak i pomo}i koju smo uEPS-u imali - naglasio jeCerovina.

U julu 1999. godine, s dola-skom Me|unarodnih snagaKFOR-a, iz sva tri kosmet-ska preduze}a EPS-a, podpritiskom oruànih forma-cija albanskih separatistaproterano je vi{e od osamhiqada Srba, Crnogoraca,Muslimana, Roma i drugihnealbanaca, od kojih je oko2.500 radilo u Termoelek-tranama. Tako|e, na Kosmetusu od po~etka albanskih te-roristi~kih napada ubijena52 i kidnapovana 27 radnikaEPS-a. O ogromnim te{ko-

}ama s kojima se suo~avajuproterani radnici EPS-asa Kosmeta govori i ~iweni-ca da je vi{e od 60 odsto wihprognano i iz svojih domova.Deo ovih radnika ni danasnema obezbe|en krov nad gla-vom uprkos naporima koje jeEPS uloìo u obezbe|eweuslova za prihvat raseqenih.

Cerovina je naveo i podat-ke o kretawu broja zaposle-nih u JP TE “Kosovo”, ista-kav{i da oni, izme|u osta-log, svedo~e i o u~e{}u ovogpreduze}a u procesu restruk-turisawa i reorganizacijeEPS-a. Sa stimulativnomotpremninom u penziju jeoti{lo 95, a sporazumni ras-kid radnog odnosa dobilo je76 radnika. Naàlost, uovom periodu preminulo je56 radnika obili}kih elek-trana, od kojih vi{e od 90odsto od karcinoma. U JPTE “Kosovo” danas ima oko

1.900 zaposlenih, koji su1999. godine proterani sasvojih radnih mesta.

Istakav{i da su Termoe-lektrane “Kosovo” bile ste-ci{te i rasadnik kadrovaelektroprivredne struke,Cerovina je podsetio da sugeneracije stru~waka stasa-vale na tradiciji rudarewa,zapo~etoj dvadesetih godinapro{loga veka otvarawemrudarskih jama, koje su potomsukcesivno zatvarane kakose razvijala povr{inskaeksploatacija lignita. Pr-vi termoblok na TE “A” pu-{ten je u rad pre ravno 43godine, a potom su izgra|enajo{ ~etiri bloka, tako da jeukupno instalisana snaga800 megavata. Druga elektra-na u Obili}u, “Kosovo B”,ima dva bloka od po 339 me-gavata koja su u prozvodwuu{la 1983. i 1984. godine.Ukupno, ra~unaju}i i turbo-agrgate u Toplani, obili}keelektrane imaju instalisa-nu snagu od 1.519 megavata.Zbirno, proizvodile su i 5,5milijardi kilovat-sati go-di{we i predstavqale mo-tornu snagu ekonomskog raz-voja Pokrajine i energetskestabilnosti Srbije i tada-{we Jugoslavije. �

A. Cvijanovi}

OBELE@EN DAN JP TERMOELEKTRANE "KOSOVO"

Nada u povratak jo{postoji� Zaposleni u obili}kim elek-tranama, koji su s radnih mestaproterani jula 1999. godine,povodom 43-godi{wice posto-jawa svog preduze}a izrazilinadu da }e, kao deo EPS-a, do-~ekati povratak na Kosmet

Proteranimradnicima nije

dozvoqen niulazak u krug,a kamoli rad:

TE “Kosovo”

- Ni posle {est godina od dolaska KFOR-a na Kosmet obi-li}ke elektrane ne mogu da dostignu proizvodwu koja je ostva-rivana u vreme kada je wima upravqala Elektroprivreda Sr-bije. Pri tome, me|unarodna zajednica je u wihovu rekonstruk-ciju uloìla ogromna sredstva, a za organizovawe proizvod-we angaòvane su i renomirane zapadne kompanije. Tek pro-{le godine TE “Kosovo” dostigle su proizvodni bilans od 3,5milijarde kilovat-sati, {to je oko 700 miliona mawe nego {tosmo mi ostvarivali na pragu prenosa 1997. i 1998, dakle u vre-me kada se rad odvijao pod stalnom pretwom od teroristi~kihnapada albanskih separatista - rekao je Ratomir Cerovina.

Kako elektrane rade


27

POVR[INSKI KOPOVI

Postavqawe petogsistema bager-tra-ka-odlaga~ (BTO)na Povr{inskom

kopu “Drmno” sada je ve}izvesno. Naime, do krajamarta idu}e godine bi}ekompletiran tender a zah-tevi za tipom i kvalitetomopreme bi}e ovih dana iz-definisani.

- Na osnovu svih sagleda-vawa sigurni smo da }e pe-ti BTO sistem biti izuzet-no mo}an sa {irinom tra-ke od 2.000 mm, da }ekapacitet tog sistemabiti 10.000 kubnih me-tara rastresite mase,odnosno 8.000 kubnihmetara ~vrste mase.Sistem }e biti potpu-no automatizovan ili,jednostavnije re~eno,bi}e to najsavremeni-ja oprema u Evropi,kaè Dragoqub Lakovi},direktor JP PK “Kosto-lac”. - Pre dono{ewa ko-na~ne odluke koja }e opre-ma biti uzeta, na{i stru~-waci su obi{li firme ko-je se bave proizvodwomopreme kako bismo po teh-ni~kim re{ewima izabra-li najmoderniju.

Tehni~ko-tehnolo{kimre{ewima, kako nagla{a-va Lakovi}, bi}e izna|enamogu}nost da se na ovaj si-stem prikqu~e bageri saKopa “]irikovac”, kako

bi se na “Drmnu” postiglaprojektovana proizvodwaod devet miliona tonaugqa godi{we do 2009. go-dine. Preseqewem kom-pletne opreme iz “]iri-kovca”, postoji mogu}nostda se proizvodwa pove}a na12 miliona tona ugqa. Utom slu~aju u Kostolcu bi

2010.godine bili spremnida se prihvate izgradwejo{ jednog kapaciteta zaproizvodwu elektri~neenergije od 350 megavata,ukoliko bi to bilo oprede-

qewe EPS-a. A to zna-~i da bi proizvodwaotkrivke iznosila vi-{e od 40 miliona ku-bika godi{we.

Preseqewe opreme iradnika sa Povr{in-skog kopa “]iriko-vac” na PK “Drmno”zna~i postepeno zatva-

rawe “]irikovac”. Ali, uKostolcu ve} imaju noveplanove za “]irikovac”. Utoku je razmatrawe ideje dase u ovom rudniku ponovozapo~ne sa jamskom eksplo-atacijom. Naime, jama “]i-rikovac” je zatvorena 1973.godine i tada su po~eli pr-vi investicioni zahvati

na otvarawu povr{inskogkopa. Me|utim, u toku eks-ploatacije pokazalo se da,s obzirom na leì{te, imamnogo problema u proiz-vodwi ugqa vezano za pro-slojke jalovine.

[to se ti~e povr{inskeeksploatacije kop “]iri-kovac ide u postepenu li-kvidaciju, namerava se da seponovo zapo~ne sa podzem-nom eksploatacijom jer je“]irikovac” u energetskomsmislu zna~ajan potencijal.Re~ je o rezervi od 130.000miliona tona ugqa. To jezna~ajan element za odlu~i-vawe, isti~e Lakovi}. - Zajamsku eksploataciju na“]irikovcu” ura|ena je stu-dija koja je revidirana ikonstatovano je da se sa jed-nim ~elom moè dobiti go-di{wa proizvodwa od okodva miliona tona ugqa, poceni od 26 evra po toni.Ukoliko se odlu~imo da ti-me nastavimo proizvodwuna ovom kopu, u posao }e seu}i zajedni~kim ulagawemsa Holdingom Slovenskeelektrane. Nosilac poslabi}e JP za podzemnu ekploa-taciju ugqa, a mi }emo datieksploataciono pravo i in-frastrukturu. Otkopaniugaq preuze}e JP PK “Ko-stolac” za snabdevawe TEKolubara “A”, ili TE “Mo-rava”, a mo`da i za noviblok termoelektrana. Oovoj ideji u toku veoma suozbiqni razgovori sa pred-stavnicima HSL koji su ve-oma zaintersovani za ulazaku ovu investiciju.

Ovih dana stru~waci PK“Kostolac”, kao i JP PEUboravili su u Slovenijikako bi se jo{ jednom raz-motrila inicijativa za bu-du}u saradwu. Veliki su iz-gledi da }e Rudnik “Kosto-lac” ponovo kopati ugaqjamskom eksploatacijom. �

K. Jani}ijevi}

NOVI KAPACITETI U JP POVR[INSKI KOPOVI “KOSTOLAC”

“]irikovac” ponovo jama?� Nove investicije - uvo|ewe petog BTO sistema na PK “Drmno” i, eventualno, pre-lazak PK “]irikovac” na podzemnu ekploataciju

Povr{inskom eksploatacijom sa PK “]irikovac” godi{we seotkopa, uz mnogo problema, oko milion tona ugqa, kojim sesnabdevaju blokovi “A” u TE “Kostolac”. Elaboratom je predvi-|ena godi{wa proizvodwa jamskom eksploatacijom od dva mi-liona tona ugqa, otvarawem samo jednog ~ela. Postoji mogu}-nost da broj ~ela bude i ve}i a to zna~i i vi{e ugqa iz jame“]irikovac”

Vi{e ugqa

Iz pro{losti“]irikovca” (arhivski snimak)

U toku je razmatrawe ideje da se u rudniku

"]irikovac" ponovo zapo~ne sa jamskom eksploatacijom

*

*

28


Na povr{inskim ko-povima “Koluba-re”, planirani go-di{wi remonti

ugqenih i jalovinskih si-stema, krajem oktobra, pri-vedeni su kraju. Ovaj veli-ki posao zapo~et je jo{ u

februaru, a okon~an je re-montom najmo}nijeg jalo-vinskog Petog BTO siste-ma na povr{inskom kopu“Poqe D”. Stru~waci iradnici PK “Kolubare” i“Kolubara -Metala” uspelisu, tako, da tokom devet me-

seci otklone sve uo~enekvarove i nedostatke i dadotrajale delove mehaniza-cije poprave ili zamenenovim na -10 jalovinskih ipet ugqenih sistema, kojirade na kolubarskim kopo-vima.

Najvi{e posla bilo je,naravno, na najve}em kolu-barskom kopu- “Poqu D”. Naovom kopu rade, ina~e, dva

U okviru investicija uRB “Kolubara”, jedan odnajve}ih zahvata u prote-kloj i ovoj godini bila jerekonstrukcija toplovo-da izme|u Vreoca i Laza-revca. Ovim sistemom izpostoje}e industrijsketoplane Lazarevac iokolna naseqa gotovo dvei po decenije, snabdevalisu se toplotnom energi-jom. Toplifikacioni si-stem je vlasni{tvo “Ko-lubare”, a zbog dotrajalo-sti je morao da se podvrg-ne kompletnoj rekon-strukciji.

-Ovo je izuzetno zna~aj-na investicija za Laza-revac, tvrdi Dragan [o-{ki},{ef “Kolubarine“ Investicione grupe za

toplifikaciju. Rekon-strukcija vrelovoda fi-nansirana je sredstvimaEPS-a (780 miliona di-nara) u protekloj godinibila je jedna od najve}ihinvesticija u Lazarevcu.Ovako sloèn posao oba-vqen je u izuzetno krat-kom roku za oko ~etirimeseca. Takvi radoviobi~no traju od 10-16 me-seci. Trasa novog dola-zno-povratnog vrelovoda

duga je sedam kilometa-ra, zna~i radi se o cev-nom sistemu od 14 kilo-metara. Sve ovo postiglismo zahvaquju}i dobroobavqenim pripremamai savremenoj tehnologi-ji. Ubrzanom tempu rado-va doprineli su i ispo-ru~ioci opreme koju su,dok su cevi bile jo{ uproizvodnim halama,obavili i odre|enepredmonta`ne radove,ukqu~uju}i i ugradwuoslonaca. Saradwa sa is-poru~iocima opreme irepromaterijala bila jeizuzetno dobra, {to jebio slu~aj i sa ~lanica-ma “Kolubare” “Koluba-ra- Metal”, “Kolubara-Prerada” i “Kolubara-Povr{inski kopovi “.Glavni izvo|a~i radova“Termoelektro”, “Fero-mont” i KGL, ispo{to-vali su sve ugovorne oba-veze, zakqu~no sa rokom

da se svi poslovi zavr{edo 20. septembra.

Izvo|a~i radova su uutvr|enom terminu pove-zali magistralni cevo-vod koji u prvoj deoniciide nadzemno, a u drugojpodzemno. Predstoje po-slovi na ispirawu i pu-wewu sistema, najprehladnom vodom, radi pro-ba pod pritiskom, a po-

REMONTI NA POVR[INSKIM KOPOVIMA “KOLUBARE”

Spremni za zimu � Do kraja oktobra zavr{ene investicione popravke na 10 ja-lovinskih i pet ugqenih sistema. Na remonte potro{eno vi{eod milijardu dinara

-U toku je izrada tehno-ekonomske opravdanosti izdvajawa“Toplane” iz sastava “Kolubara-Prerade”. Potez rekonstrukcijetoplovoda je dobar, ali je potrebno napraviti preduze}e za to-plifikaciju grada Lazarevca, smatra Dragan Tomi}, direktorRudarskog basena “Kolubara”. Tom budu}em preduze}u Elektro-privreda Srbije, odnosno “Kolubara”, treba da preda u isprav-nom stawu kompletan toplovod sa novim magistralnim vodom i,naravno, Toplanu. Budu}i odnosi izme|u Toplane i industrij-skih pogona “Kolubare” bi}e regulisani ugovorno. Oni }e za su-{ewe ugqa isporu~ivati tehnolo{ku paru, a mi wima ugaq kojitreba da napravi tu paru sagorevawem u wihovim kotlovima. Utom novom preduze}u bilo bi zaposleno 220 radnika.

Posao u sklopu izdvajawa Toplane

Vrednost poslova na rekonstrukciji toplovoda Vreoci -La-zarevac po posledwim saznawima je oko 780 miliona dinara.Tre}ina od te sume su izvo|a~ki radovi, a preostali deo cevii oprema. U ukupnu sumu nisu u{li radovi koje su izvele ~la-nice “Kolubare”.

Za toplovod 780 miliona dinara

INVESTICIJE U “KOLUBARI”

Obnovqen toplovod � Iz sredstava EPS-a za ove radove utro{eno 780 miliona dinara

Industrijskipogoni

"Kolubare"odnose

sa toplanomreguli{uugovorom

29

Na kolubarskim povr{inskim kopo-vima, nakon nekoliko meseci uobi~aj-nenih rezultata na oktopu ugqa, u sep-tembru je do{lo do osetnog pove}awaproizvodwe.

Tokom ovog meseca, u “Kolubari” jeostarena proizvodwa lignita ve}a od2,5 miliona tona, {to je znatno vi{eod plana. Najvi{e ugqa, i u ovom mese-cu, dalo je , po obi~aju, “Poqe D” dok jenajve}i preba~aj plana ostvaren na ko-pu “Tamnava -Zapad” (30 odsto). Uistom mesecu oktopano je i odloèno5,4 miliona kubika jalovine {to je zaoko pola miliona kubika vi{e od pla-na.

Posmatrano od po~etka godine pla-novi na otkopu ugqa i jalovine su oset-no prema{eni. Do kraja oktobra otko-pano je vi{e od 21 milion tona ligni-ta i oko 50 miliona kubika jalovine.

Na Povr{inskim kopovima “Kolu-bara” kaù da }e se sa planiranom di-namikom otkopa jalovine nastavitidok }e koli~ine otkopanog lignita za-visiti, pre ostalog, od potreba termo-elektrana.

U ovom trenutku, naime, popuwenostdeponija svih termoelektrana koje ko-riste kolubarski lignit je izuzetnodobra i na wima se nalazi oko 1,5 mi-liona tona ugqa.

M. T.

ugqena i {est jalovinskihsistema, pa proizvodwalignita, naj~e{}e prema-{uje 40 hiqada tona u jed-

nom danu. Na preostala trikolubarska otkopa remon-tovana su ~etiri jalovinskai tri ugqena sistema.

-Potpuno smo zadovoqniura|enim poslovima -kaèMilan Petrovi}, direktor“Poqa D”, a kako se i nadrugim kopovima realizo-valo ono {to je i predvi|e-no, ovogodi{wi remonti u“Kolubari” protekli su iz-uzetno uspe{no. Na ovomkopu obavqene su, uz to, idve havarijske (neplanira-ne) opravke glodara “6” iglodara “8”, a koje su anga-òvale znatan deo stru~nogi operativnog kadra u “Ko-lubari”. Tome su doprinelii kvalitetno ura|eni pla-novi remonta, ali i dobrakordinacija izme|u stru~-

nih ekipa povr{inskih ko-pova i “Kolubara -Metala”.Bitno je, stoga, da svi in-stalisani kapaciteti nakopovima “Kolubare” radepunom parom i da su maksi-malno spremni za proizvod-wu u zimskim uslovima.

Za ovogodi{we redovneremonte ElektroprivredaSrbije i “Kolubara”, premaplanovima, treba da obezbe-de 1,3 milijarde dinara. Odte sume za ugovorenu opre-mu, delove i usluge realizo-vano je ve} vi{e od mili-jardu dinara. �

M.Tadi}

POVR[INSKI KOPOVI “KOLUBARA”

Ve}a proizvodwa� Za 10 meseci u “Kolubari” otkopana 21 miliona tona lig-nita � Plan otkopa jalovine, u istom periodu, prema{en zavi{e od 10 odsto


Punom parom -ugqeni sistemi na “Poqu D”

tom i toplom vodom kakobi se izvr{ila finalnaispitivawa. Kako isi~e[o{ki}, preduzimaju sei mere da se svi potro{a-~i du` ove staze prikqu-~e na toplovod kao i dase mreà u Lazarevcuosposobi za slede}u grej-nu sezonu. �

T. @.

Radovi na opravci glodarana Petom BTO sistemu

Uloèna sredstva uoporavak i kapi-talne remonte pro-izvodnih kapaci-

teta u kostola~kim Termoe-lektranama daju konkretnerezultate. Posle pro{logo-di{wih rekorda, ostvarenaproizvodwa elektri~neenergije za proteklih deveti po meseci, od tri milijar-de i 230 miliona kilovat-~asova, ve}a je od planiraneza pet odsto. U odnosu naisti period pro{le godine,proizvedeno je 290 milionakilovat-~asova vi{e, {to~ini rast od 11 procenata.

-Ve}u proizvodwu od pla-nirane ostvaruju blokovi A-2 i B-2, dok je na B-1 zabele-èn mawi podba~aj. Razlog jeu potiskivawu. Naime, ne-{to vi{e od dve nedeqe u pr-voj polovini oktobra ovajblok je bio u hladnoj rezerv-i, kaè Bojan @ivanovi},direktor JP Termoelektra-ne “Kostolac” i dodaje: Zali-he ugqa na deponijama Term-oelektrana su zadovoqavaju-

}e. Kao i obi~no od polovi-ne oktobra krenuli smo i saisporukom toplotne energi-je za grejawe gradova Kostol-ca i Poàrevca i verujem dani tu ne}e biti problema,odnosno da }emo u kontinui-tetu obezbe|ivati potrebnekoli~ine toplotne energije.

Imaju}i u vidu brojne po-zitivne efekte, smawewe

broja zastoja, pa i vreme in-tervencija, u{tede u potro-{wi te~nih goriva, demi vo-de i drugo, o~igledno je da sukostola~ki termokapacite-ti dobro pripremqeni zarad u zimskom periodu. Wi-hovo daqe angaòvawe zavi-si}e, dakle od raspoloìvepogonske spremnosti bloko-va ali i mogu}nosti plasma-

na elektri~ne energije. Pre-ma ostvarenoj proizvodwi,ima nagove{taja da i ovogo-di{wi plan od 4,17 milijar-de kilovat-~asova elektri~-ne energije u kostola~kimelektranama, bude ne samorealizovan nego i prema-{en. �

^. Radoj~i}


30

TERMOELEKTRANE

Proteklu remontnu sezonu u Termoelek-trani “Kolubara” zatvorio je blok A-1 (K-1 -TA-1) na kojem su radovi realizovani u pe-riodu od 14. septembra do 10. oktobra. Re-mont “jedinice” predvi|en je i izveden kaostandardni, ali sa ne{to skra}enim vre-menom trajawa. Sadràj planiranih radovakretao se u obimu koji su dozvoqavala ras-poloìva finansijska sredstva, iako supotrebe bile znatno ve}e.

- Od standardnih poslova obavqenih naA-1 treba napomenuti ispitivawe stawametodom bez razarawa niskog pritiskaturbine, ~i{}ewe cevi kondenzatora vo-dom visokog pritiska, remont armature nasistemu voda-para, ispitivawe elektri~-nih za{tita visokonaponskih ure|aja, kon-trolne preglede i verifikaciju stawa

MRU opreme, remont mlinova ~eki}ara, sa-nirawe stawa kanala vazduha i aero sme-{e, kontrolu nepropusnosti cevnog siste-ma kotla, detaqan remont mehani~ke opre-me elektrofiltera -kaè Rade Popara,tehni~ki direktor.

Izostanak radova na zameni cevnog siste-ma kotla i bajcovawu dela cevnog sistema,Popara obja{wava nedostatkom finansij-skih sredstava, uz napomenu da je wegovo“obnavqawe” predvi|eno u okviru zajedni~-kog plana aktivnosti vezanih za cevne si-steme kotlova EPS-a(period od 2006-2008godine). Na postrojewu A-2 izvr{en je, tako-|e, standardni remont,a “obnavqawe” cevnogsistema i ovog je puta izostalo.

I remont TEK-ove “trojke” bio je standar-dan, iako je prvobitnim planom bilo pred-

vi|eno wegovo produèno trajawe, s aktiv-nostima vezanim za vra}awe snage blokana nominalnih 65 megavata. Zbog zna~ajnihpara potrebnih za takav zahvat, takav “spi-sak èqa” morao je biti redukovan,-isti~uu ovoj elektrani.

Od “nestandardnih pozicija” na postroje-wu A-4 Popara izdvaja ispitivawe zagreja-~a vazduha, kao i wihovu zamenu tokomplanirane oktobarske nege.U TE “Koluba-ra”, {to se ti~e obima radova, jedino je re-mont bloka A-5 (snage 110 MW) zavr{en nadonekle zadovoqavaju}i na~in.Stekli suse, tako, preduslovi da “petica” u “primar-noj regulaciji” radi pouzdano, i sa maksi-malnom snagom u nastupaju}em periodu.

Q.Jovi~i}

TERMOELEKTRANE “KOSTOLAC” KRAJEM OKTOBRA

Struja “preliva” planove � I pored potiskivawa bloka B -1 ostvareni iznadplanski rezultati u proizvodwielekgri~ne energije

PRIPREME TE “KOLUBARA” ZA ZIMSKI PERIOD

Ulagawa ograni~ila remont� Zbog mawka para i daqe samo standardni remonti na blokovima najstarije proizvodne je-dinice JP TENT � Najvi{u ocenu zasluæila samo “petica”

Zadovoqavaju}ezalihe ugqa na

termoelektranama


31

Ovogodi{wa remonta se-zona u JP Termoelektrane“Nikola Tesla” zavr{avase ulaskom u pogon bloka A-2, posle kapitalnog remon-ta. Pored ovog, u javnompreduze}u tokom 2005. godi-ne obavqen je jo{ jedan ka-pitalni remont, na blokuB-1, koji je nedavno sinhro-nizovan na mreù elektro-energetskog sistema EPS-a. - Predvi|ene remontneaktivnosti za ovu godinuprivode se kraju. Kapacite-ti TENT-a, na po~etku zim-ske sezone spremni su zarad. Remonta sezona uspe-{no je okon~ana, iako smoimali dva kapitalna i vi-{e redovnih remonata nablokovima, kaè MihajloNikoli}, direktor TENT-a “A”.

Kapitalni remont nabloku TENT “A-2” , prive-den je kraju i o~ekuje se daovih dana bude izvr{enasinhornizacija. Remont jeko{tao 15 miliona evra ifinansiran je iz sopstve-nih sredstava EPS-a i de-lom iz kredita poqske Vla-de. Glavni poslovi koji suobavqeni na bloku su zame-na kompletnog parovodasveè me|upregrajane pare,zamena kompletne termi~keizolacije i limene oplatekotla, izgradwa elektri-flitera, ~ija }e efika-snost otpepeqivawa biti uskladu sa evropskim norma-ma. Kada je re~ o turbini igeneratoru, obavqen je ka-pitalni remont svih eleme-nata i sklopova na postro-jewu u ~ijoj realizaciji suu~etvovali i specijalistiiz Rusije. Rekonstrukcijaelektrofiltera ra|ena jepo projektu poqske firme“Rafako”.

- Za kapitalni remontbloka A-2 bilansom je datrok od 150 dana. Utvr|en jene samo po osnovu proizvod-we, ve} i po konzumu, ali ipo tome koliko je sredstavapotrebno za wegovu reali-

zaciju, kaè \or|i Biqa-novski, glavni inèwerodràvawa u TENT-u “A”.-Ovakav rok uslovio je da seradi forsirano, da se mno-ge pozicije u remontu rade24 sata dnevno i da se izvr-{i veoma precizno plani-rawe radova, kao i pra-}ewe kriti~nog putaremonta. U tom smislu,nagla{ava Biqanov-ski, vr{eno je ukrup-wavawe poslova prekokonzorcijuma doma}ihfirmi za kompletneradove. Ovakvim na~i-nom dobila se dalekoboqa organizacija po-slova na pojedinim si-stemima. Unutar samog kon-zorcijuma postojala je boqaorganizacija, {to je omogu-}ilo da na malom prostoruradi vi{e izvo|a~a. Timesmo dobili na vremenu.

Pre po~etka radova na ka-pitalnom remontu, Direk-

cija za proizvodwu je zahte-vala da se uradi precizanelaborat radova, gde su bi-li iskazani nabavka opre-me za remonte, kao i svi ra-dovi. Izra|en je i precizantermin plan sa 1.012 pozi-cija za svakodnevno pra}e-

we. Radilo se na daleko vi-{e mesta, ali se smatraloda je na ovoliko mesta neo-phodno svakodnevno pra}e-we. Da bi svi u~esnici u re-montu bili upoznati kakose odvijaju radovi, jednomnedeqno odràvani su sa-

stanci na kojima je pravqenpresek stawa. U toku remon-tu pretpostavqeni su nekikqu~ni doga|aji i poslovisu usmeravani tako da se ro-kovi ne pomeraju. Primeraradi, hladna proba kotla jeutvr|ena za 14. oktobar i ta-

da je i obavqena.Na tok radova uticaj

je imao i pripremniperiod. Na vreme supokrenuti svi tende-ri, odabrani izvo|a~i,oprema je pristizalapo planu, gradili{teje dobro pripremqeno,projektovawe, na pri-mer elektroffiltera,izvedeno je uspe{no…

- U svim ovim poslovimaprimeweno je iskustvo sakapitalnih remonata nablokovima A-3 i A-5. Svipropusti koji su tamo uo~e-ni, ovde su otkloweni, na-gla{ava Biqanovski i do-daje da je za pokretawe blo-ka oformmqena posebnagrupa stru~waka. Pripremeza pokretawe su obavqanepo utvr|enoj proceduri ko-ja obuhvata pokretawe i is-pitivawe odre|enih ure|ajai sistema. U ovom poslu pu-no toga je ra|eno paralel-no. Bilo je primera da senegde ve} vr{io prijemopreme a negde je jo{ uvektrajala montaà. Svi po-slovi su bili usagla{eni.Posledwih dana remonta,krajem oktobra, ispo{tova-ni su rokovi za hladnu pro-bu kotla, za pu{tawe kotlapo dimnom traktu, za ispi-tivawa raznih sistema…Sve je trebalo ispitati iuskladiti kako bi se oba-vio i veoma sloèn posao,priprema za pu{tawe po-strojewa za rad bloka uì-vo. I onda naknadno, jo{sijaset poslova uz otklawa-we eventualnih nedostata-ka, do prve sinhronizacijei zvani~an zavr{etak re-monta. �

K. Jani}ijevi}

REMONTNA SEZONA U TENT-u PRIVODI SE KRAJU

A-2 spreman za sezonu� Dobra organizacija poslova i iskustvo doprineli uspe{nom remontu

Forsirano do postizawa rokaod 150 dana za kraj remonta

Remont je ko{tao 15 miliona evra i finansiran je iz sopstvenih sredstava EPS-a i delom iz kredita

poqske Vlade


32

Drmno, sredinom oktobra

Ko bi rekao da se ru-dari iz Kostolca,osim kopawa }umu-ra, bave i arheolo-

gijom? A bave se. Kopaju oni,tako, kad iz crnice izroniona karika koja nedostaje ar-heolozima i istori~arimada spoje Latine i Skordisceili Kelte. Wima je do }umu-ra: norma tera, varijabilamami, a kod ku}e pla~u deca.Svejedno, kad se iz zemqe za-beli mermer ili zacrveniopeka, zaustavqaju sve, pa zo-vu Doktora da proceni je lito {togod vredno ili su sa-mo me{tani pod okriqemmraka tu istovarali {ut.

- Gledaj, Doktore, da nepotraje previ{e - kaù mu utakvoj prilici.

- Potraja}e koliko mora -odgovara im dr Mi{ko Ko-ra}, arheolog i “kustos”ovog svojevrsnog muzeja naotvorenom, sre}an i zahva-lan. - Ali ne brinite: ùrise i vama i nama. Pa, kopre…

Tako su, onomad, ba-geristi otkrili naj-ve}i i najo~uvanijianti~ki vodovod podkapom nebeskom, teh-nolo{ko ~udo i onogi ovog vremena. I jo{koje{ta drugog.

Idila. Ali…Te{ko je baviti se

}umurom, energeti-kom i logistikom koji dr-àvi sluè da sa~uva la-snost i preduprede sve onenevoqe koje bi je mogle sna-}i da nema struje, ako se u

tom poslu ispre~i celo ar-heolo{ko nalazi{te kakvognema u Evropi. Ceo Vimina-cijum! Jedno od najzna~ajni-jih i najo~uvanijih svedo-~anstava o prisustvu anti~-kog Rima na prostorima Sr-

bije. A i ne zna se {ta jepre~e?

Arheologija je ozbiqnanau~na disciplina. Ona je-dino u pustolovnim romani-

ma i sledstvenim filmovi-ma pomalo li~i na roman-ti~nu avanturu sa Hariso-nom Fordom u naslovnojulozi. I ko{ta: kada su, svo-jevremeno, stru~waci izra-~unali da bi im za istraì-

vawa Kalemegdanai Beogradske tvr-|ave bili potreb-ni pusti milionidolara ili evra,zakqu~ili su da jejednostavnije osta-viti sve pod ze-mqom do nekihsre}nijih vremena.Zbog toga je arheo-logija privilegija

imu}nih.Ali, u Kostolcu je druga-

~ije. Ne zato {to tu ìvenekakvi pijani milijarde-ri… Naprotiv! Ovde se ar-

Jedne ve~eri pozove me @iva,radnik na odlaga~u, prvi

bagerista. Popnem se gore, a on }e meni: [efe, ovde dole su neke

pare. Kakve pare, za~udim se? Lepe, kaè, zlatne.

*

*

VIMINACIJUM KAO BUXETSKA STAVKA PK “KOSTOLAC”

Filigranski rad bagera

� I oni su rudari kao i mi, samo {to kopaju poistoriji. Uz to, mi sve merimo u milionimatona, a oni na apotekarskom tasu. Ipak, æivi-mo skladno na liniji gde se su~eqavaju iskon-ska priroda i istorija qudske civilizacije

Energetika iarheologija -Viminacijum jenasred kopa

Anti~ki vodovod,otkri}e radnika PK "Kostolac"

SN

IM

IO

@E

QK

O S

IN

OB

AD

NA LICU MESTA


33

heologijom bave iz morawa,jer za rudare Elektropri-vrede Srbije vreme je sku-pqe od svega ostalog.

- Kada sam 1977. do{aoovamo, u Kostolac, kop jeimao samo koordinate - is-pri~ao mi je nedavno inè-wer Dragoqub Lakovi}, di-rektor JP Povr{inski ko-povi “Kostolac”. - Kukuruzi-{ta. Arheolo{ki radovi suve} bili u toku, a vodili suih neki Pindi} iz Poà-revca i izvesna gospo|a koja

je izuzetan stru~wak, ali ~i-je sam ime, naàlost, zabora-vio. Jedne ve~eri pozove me@iva, radnik na odlaga~u,

prvi bagerista. Popnem segore, a on }e meni: [efe,ovde dole su neke pare. Ka-kve pare, za~udim se? Lepe,kaè, zlatne. Kad, zaista,prema suncu na zalasku vi-dim da svetluca ne{to. Po-gledam boqe, a ono zaistanov~i}i. Dobro, najvi{e jebilo onih bakarnih, ali be-{e, bogme, i zlatnih. I tadaje po~elo vrtoglavo da rasteinteresovawe za Viminaci-jum… Bilo je to u vreme otva-rawa Malog kopa…

Veli jo{ da je arheologijatada imala prednost u odno-su na energetiku, {to im ni-je smetalo, ali kada su 1983.

godine po~eli sa eksploata-cijom, stvar je postala veomaozbiqna. Jer, katastar im jeodredio da budu skupa, aprilike da sinhronizujurad. Ali, i vi{e od toga.Jer, ministarstvo kulturese nikada nije preteranopretrglo od izvajawa novcai pomo}i za arheolo{ka is-traìvawa na lokalitetu uViminacijumu...

- Ali mi jesmo - veli in-èwer Lakovi}. - I to sve{to smo mogli. Bilo je to,na izvestan na~in, na obo-stranu korist. Ali i napolzu narodu. S druge stra-ne, ima tu i one kolegijal-nosti: jer, ako }emo po{te-no, i oni su nekakvi ruda-ri, samo {to kopaju poistoriji, a mi po ugqu. Je-dina je razlika u tome {tose kod nas sve meri milio-nima tona, dok je kod wihto onako filigranski, kaona apotekarskom tasu, a koto moè da izmiri i posta-vi u nekakvu ravnoteù,svaka mu ~ast. Svejedno, na-{li smo se skupa na linijina kojoj se su~eqavajuiskonska priroda i isto-rija qudske civilizacije.Mi smo zaista upu}eni jed-ni na druge. Evo, upravosmo danas pravili nacrtbuxeta za slede}u godinu: uwemu imamo kao posebnustavku - arheologiju. I vi-{e. Jer, na primer, vr{imoeksproprijaciju zemqi{tana kome }e i oni kopati…I, ina~e, sve {to je unutareksploatacionog kopa na-{a je briga.

Kada jednog dana, kaè,

“Drmno” bude zatvoreno,nasledi}e ga Viminacijum.Ve} ima viziju da }e ovamou jatima dolaziti silni tu-risti da uzdi{u nad lepo-tom obojenom istorijom, ne{tede}i ni emocije ni bu-|elare i, ko zna, mo`da do-nositi vi{e novca nego{to danas priti~e od pro-izvodwe termoelektrane?!

- Ja sam, li~no, zato~enikarheologije i rudarstva iuop{te ne àlim {to samovde ostavio svoju mladost.@eqa mi je, a to }e se dogo-diti veoma brzo, da “Drm-no” bude evropski, svetskirudnik po automatizaciji,opremqenosti i kapacite-tima, a o~ekujem da }e se iViminacijum do tada na}ime|u najzna~ajnijim evrop-skim kulturno-istorijskimspomenicima.

Samo, da bi se to ostvari-lo, sve bi trebalo sagledatiiz tri ugla: na prvom mestuje onaj koji nalaè da ener-getika mora imati prednostjer postoje izvanredni re-zultati, zatim arheologijasa Viminacijumom koji jelokalitet na evropskom ni-vou i, kona~no, turizam kojibi bio valorizacija te arhe-ologije. Prve dve stvari su,kaè, stvar Elektroprivre-de i nauke, a ova potowapripada dràvi; ona bi mo-rala da obezbedi infra-strukturu, logistiku zaafirmaciju ovih nespornihvrednosti.

- Ina~e, ja sam najredov-niji posetilac na tom arhe-olo{kom lokalitetu - kaèLakovi}. - Vodio sam u Vi-minacijum i celu porodicunekoliko puta, a sinove i~e{}e. Kao op~iweni susvaki put kad do|u. Jednomsu me poznanici pitali dali bih, da nisam rudar, bioarheolog. Ne znam, ne veru-jem. Da su me to pitali on-da, kada sam se upisivao nafakultet, ko zna?! Ovako,postao sam u me|uvremenu,posle trideset godina sta-à, pelcovani “epsovac”,Elektroprivreda mi se za-vukla pod koù, pod nokte iu du{u i tu se ne moè vi{eni{ta. Ali, arheologijisvaka ~ast. �

Milo{ Lazi}

Dr Mi{ko Kora}, arheolog, "kustos" najve}eg muzeja naotvorenom

O~uvan deo nekropole


Krajem oktobra, za-vr{eni su svi re-monti u JP "Drin-ske HE". Ta~nije

30. septembra zavr{eni suremontni radovi u HE"Zvornik", a 30. oktobra uHE "Bajina Ba{ta" i HE“Elektromorava” â~ak.Posledwi remont u HE"Bajina Ba{ta" obavqen jena generatoru H-1, koji jetrebao biti klasi~an, utrajawu od tri nedeqe, alije trajao ne{to duè, iura|eno je vi{e nego {toje planirano.

Pou~eni lo{im isku-stvom sa generatorom H-2,procenili smo da bi moglodo sli~ne havarije i naovoj ma{ini, a kada smo ge-nerator otvorili-videlismo da smo bili u pravu-is-

ti~e Mijodrag îtakovi},tehni~ki direktor, pa smoizvr{ili preizolaciju iz-voda {inskih veza. Od ve-}ih radova na remontu pr-vog generatora treba iz-dvojiti posebnu revizijuservo motora, i pode{ava-we leàjeva.Tako|e, i naovom generatoru su ugra|e-ni mera~i protoka.

No, zavr{etak remontanije i kraj posla, posla uHE ima uvek. Kontinuira-no se radi na levoj obalibrane,na lameli 19-2O, isanaciji betona na slapi-{tu..Tako|e, kontinuira-no se radi na spoqnimobjektima u svim elektra-nama "Drinskih HE",pri-premaju ih za zimske uslo-ve rada.-kaè îtakovi}.A, 12.oktobra je stigao i

blok transformator izfirme ABB iz Poqske 11kV na 220 kV, snage 160MVA. Naime, pre dve go-dine je izvr{ena revita-lizacija oba agregata uRHE"Bajina Ba{ta" ,aline i blok transformato-ra, jer nisu imali rezer-vni .Zahvaquju}i poqskomkreditu, nabavili su re-zervni blok transforma-tor-pa }e, u naredne dvegodine, biti remontovanii transformatori u RHE.Transformator je ko{tao950.000 evra.

Osvr}u}i se na obavqe-ne radove, prvi operativac"Drinskih HE" zadovoqnokonstatuje da su svi radoviobavqeni kvalitetno, i navreme, sopstvenim snagama,uz malu pomo} "Severa" î-

takovi}, pri tom, napomi-we da nije bilo ve}ih za-hvata, remonti su biliklasi~ni, jedino su u HE"Bajina Ba{ta" ugra|enenove za{tite" i mera~iprotoka i nivoa jezera izdonacije {vajcarske vlade.Pomenuti mera~i su ugra-|eni i u HE "Zvornik".

[to se ti~e "Elektromo-rave"- â~ak-tu je izvr{e-

HIDROELEKTRANE

JP "DRINSKE HE"

Zav{eni svi remonti� Svi radovi obavqeni kvalitetno i na vreme, sopstvenim snagama

Niski kumulusi oboga}uju lepukompoziciju punog Zavojskog jezera(akumulacije dostigle 71 milionakilovat-~asova) i planinskog pej-zaà. Za 17 godina, nikada do sada,koliko je HE “Pirot” u eksploata-ciji, jezero nije bilo puno do vrha.HE Pirot je trenutno u remontu, pase vi{ak vode preliva. Ispu{tawevode iz Zavojskog jezera je lepotakoju bi svako poèleo da vidi. Od-vodni kanal je nalik na tobo-gan.Ispod tri metalna zatvara~aprelivne brane voda se, u penu{a-vom mlazu, odvodi betonskim kana-lom, u blagom padu, da bi nakon pe-desetak metara pre{la u veliki vo-dopad. Da bi se video kompletan vo-dopad uskim i od bujica izrovanimmakadamom, treba se spustiti ispodbrane u nekada{we korito reke Vi-so~ice i do}i u pravac vodopada.Prizor pred nama tako izuzetan,samo voda moè da napravi. Voda,nalik na sne`nu lavinu, klizi pobetonskoj plo~i, a kad do|e pred

kraj kanala blago uzdignu}e na kra-ju kanala izbaci je na kamewe iraspr{ti se u milione ~estica.

Ova scena traja}e jo{ svega neko-liko ~asova, jer radnici HE Pirotprivode kraju remont prvog agrega-ta, (zbog velike vode skra}en 10 da-na), koji uskoro kre}e u pogon, a uremont ulazi drugi agergat. Deoproto~nog trakta ispod radnog kolanalik je na bure; kroz mali otvor za-virujemo u prostor pun dima, majstorJohan, tako nam ga je predstavio we-gov kolega,sa maskom na licu radina lopaticama radnog kola. Na su-sednoj ma{ini u toku je puwewe do-vodnog cevovoda i proto~nog trak-ta. Dragan Veselinovi}, kordina-tor remonta, motorolom poziva sa-radnike da se krene u otvarawe ku-glastog zatvara~a, kre}emo ~uje se sadruge strane. Uz neobi~an jak zvukklip servo motora izlazi iz ku}i-{ta i otvara kuglasti zatvara~. Do-bro je, idemo jo{ jednom, odse~nimglasom izdaje komande Veselinovi},

meri se vreme i na kraju zakqu~ak daje sve u redu.

Idemo sad na izjedna~avawe priti-ska u traktu. Na jednom od rezervoarapojavi se mlaz vode, i dok ga je jedanod majstora zatvorio, propisno seokupao. Zakqu~ak je da se moè i}i upokretawe agregata na prazno.Vese-linovi} poziva saradnike da li jesve spremno da se krene u pu{tawema{ine, da ~uje se sa druge strane,kreni, izdaje komandu koordinatorremonta. Jak zvuk, poput uzletawaaviona, prolomio se ma{inskom ha-lom, {to je znak da je agregat pokre-nut.U narednih sat vremena kontro-li{emo temperaturu leàjeva i nad-ziremo ostale parametre i ako svebude u redu, agregat ide na mreù.êli~ni zatvara~i na prelivnoj bra-ni spu{taju se na prag, vodopad pola-ko nestaje, Dispe~erskom centruEPS-a stavqa se na raspolagawe 40megavata iz Pirotske elektrane. �

M. Dr~a

REMONTI U HE PIROT

Jezero, prvi put, puno do vrha� Remont prvog agregata skra}en sa 25 na 15 dana � EPS-u na raspolagawu 40 MW iz ove elektrane

U toku izrada tenderske

dokumentacije zarevitalizaciju

generatora u HE"Bajina Ba{ta"


35

na samo revizija opreme,jer slede}e godine po~iwerevitalizacija ove najsta-rije hidroelektrane. Ten-der je raspisan, i ve} je 15ponu|a~a otkupilo tender-sku dokumentaciju, upla-tiv{i po 15.000 evra.

Tako|e, kontinuiranose radi na izradi tender-ske dokumentacije za revi-talizaciju sva ~etiri ge-neratora u HE "Bajina Ba-{ta" .

[to se, pak, proizvod-we ti~e -bila je izuzetnodobra, jer je i hidrologijabila izvanredna, a proiz-vodni kapaciteti vaqanoodràvani. HE "Zvornik"je prebacila plan proiz-vodwe za 25 posto, godi-{wi plan proizvodwe jeispuwen 22-oktobra. Me-se~ni plan proizvodwe uHE "Bajina Ba{ta" je pre-ba~en za 87 odsto, godi-{wi za 18 odsto, i HE "Ba-jina Ba{ta" }e ispunitiplan proizvodwe za ovu go-dinu po~etkom novembra -{to se odavno nije desi-lo.

Najblaè re~eno, proiz-vodwa u RHE "Bajina Ba-{ta" je impozantna. Od po-~etka godine, u odnosu naplan, ostvarena je sa neve-rovatnih 590 posto!

Jezera u hidroelektra-nam su puna,a u akumulaci-ji RHE na Tari ima vodeza proizvodwu od 180 mi-liona kilovat-sati elek-tri~ne energije. Jednomre~ju-dobra i beri}etnagodina �

M.\oki}

Vi{e puta najavqivano iodlagano potpisivawe me|u-dràvnog sporazuma izme|uRuske Federacije i Srbije iCrne Gore o regulisawuklirin{kog duga biv{egSSSR prema nekada{wojSFRJ trenutno je zaustavi-lo daqe pripremne radovena projektu revitalizacijeHE “\erdap I”. Novi opti-mizam da }e se sve to pokre-nuti sa mrtve ta~ke ulivajunajnovije aktivnosti dvejubudu}ih potpisnica ugovorana osnovu kojih se procewujeda }e taj akt, najzad, bitipotpisan do kraja ove godi-ne. Imaju}i u vidu sprovo|e-we nepohodnih procedura dabi zapo~elo finansirawetog projekta, radovi na re-vitalizaciji agregata HE“\erdap I” u tom slu~ajustartovali bi po~etkom julanaredne godine.

-Po potpisivawu sporazu-ma po~e}emo sa isporukomopreme iz na{ih magacina.Re~ je o izra|enoj opremi zamodernizaciju prvog agre-gata HE “\erdap I”. Sa pat-nerima u Srbiji obavqenisu pripremni poslovi nagradili{tu, zavr{eni su isvi projektni radovi i po-~ela je izrada delova za na-redni blok. U svojim fa-brikama u LMZ i “Elektro-sile” iz Sankt Petersburgave} su, tako, zavr{eni po-slovi u vrednosti od 25 mi-liona dolara - istakao jeIgor Petrovi~ Klo~ko, ge-

neralni direktor OAO“Silovije ma{ini”. Na tajna~in po~ela bi i realiza-cija Ugovora o revitaliza-ciji HE “\erdap I”, koji suEPS i OAO “Silovije ma-{ini” potpisali jo{ kra-jem marta 2003. godine.“Silovije ma{ini” odgo-vorno je pristupila izvr-{avawu ovog ugovora i da}esve od sebe da se revitaliza-cija ovih agregata obavi u{to kra}em roku.

Prema re~ima Klo~ka,oprema koja je u HE “\erdapI” ve} duè od 35 godina ueksploataciji izra|ena jeupravo u pogonima LMZ i“Elektrosile” i s obziromi na weno dobro odràvawemogla je i da “sa~eka” toli-ki period za potrebnu ob-novu. Weno daqe kori{}e-we, me|utim, do{lo je dokriti~ne granice, s tim{to naredna revitalizaci-ja svih {est agregata ima za

ciq da se wihova snaga po-ve}a za po deset odsto. Rad-ni vek energoblokova timebi bio produèn za najma-we jo{ 30 godina.

Kako je i ovog puta ista-kao Dragan Stankovi}, di-rektor JP HEPS “\erdap”,ukupna vrednost radova narevitalizaciji agregataiznosi 100,5 miliona dola-ra. Doma}a preduze}a u we-govoj realizaciji zavr{i}eposlove izme|u 20 i 25 od-sto od ukupne vrednostiUgovora, {to je i ~etvrti-na predvi|enih radova. Ususret po~etku revitaliza-cije elektrane, HE “\er-dap” je zavr{io sve neop-hodne poslove, a za novei{~ekuje se potpisivawepomenutog ugovora. Uprkoszaka{wewu u odnosu na ro-kove iz potpisanog ugoovo-ra EPS-a i ruskog partne-ra od ve} dve godine, za sa-da jo{ nije do{lo do teìhposledica usled wegovognesprovo|ewa. Ali, ukoli-ko potpisivawe ugovora po-novo izostane i radovi seopet prolongiraju u}i }e seu velike i te{ko re{iveprobleme. Jer, najpre za iz-radu takve opreme potrebnoje vreme, a kako je i veli-kih gabarita ~uva se i skla-di{ti u odgovaraju}imuslovima. �

M. Filipovi}

RADOVI NA HE “\ERDAP I” ÊKAJU NA ME\UDR@AVNI SPORAZUM

Oprema na prole}e� Daqa ka{wewa u proizvodwi i preuzimawu ove opreme veli-kih gabarita ugrozi}e rentabilnost projekta obnove postrojewa uovoj elektrani

[irewe saradwe sa partnerima iz SCG

-OAO “Silovije ma{ini” u Srbiji za sa-da izvr{ava samo poslove iz ovog ugovora,ali ne namerava da se zadrì samo na wi-ma - napomenuo je Klo~ko. Za {irewe sa-radwe sa partnerima iz SCG, stoga, pred-stavni{tvo kompanije u Beogradu u stal-nom je kontaktu sa zainteresovanim pred-uze}ima. Od predstoje}ih aktivnosti ova kompanija isporu~i-}e, kako je ugovoreno, sistem regulacije za svih deset agrega-ta na HE “\erdap II”, a u planu je da u~estvuje i na tenderu zarevitalizaciju HE “Bajina Ba{ta”

IGOR PETROVI^ KLO^KOGENERALNI DIREKTOR OAO "SILOVIJE MA[INI"

Posle revitalizacije -agregati ja~i za 10 odsto


36

DISTRIBUCIJE

Unizu manifesta-cija, kojim beo-gradska distribu-cija tradicio-

nalno obeleàva DanPreduze}a, 6.10, centralnidoga|aj bio je pu{tawe upogon novoizgra|ene tra-fo-stanice “Bor~a 2”, naZrewaninskom putu. Iz-gradwa novih transforma-torskih stanica, koje pove-}avaju pouzdanost i kvali-tet elektroenergetskog si-stema, istovremeno raste-re}uju}i postoje}e objekteza JP EDB predstavqa po-slove od prvorazrednogzna~aja. Objekat na Zrewa-ninskom putu je gra|en,pre svega, zbog ekspanziv-nog pove}awa broja potro-{a~a iz kategorije doma-}instva i nagle koncen-tracije sve ve}eg broja pri-vrednih objekata na levojobali Dunava. U izgradwuTS 35/10 kV “Bor~a 2” ulo-èno je oko milion evra, amontaà i gradwa je traja-la dve godine. U novi ener-getski objekat ugra|ena jenajmodernija oprema doma-}ih proizvo|a~a i mikro-

procesorska za{tita, kojaomogu}ava da se rad pratisavremenim daqinskimupravqawem iz dispe~er-skog centra EDB-a, loci-ranog na Slaviji.

-Sve je vi{e investitorakoji planiraju da grade nalevoj obali Dunava, a EDB

ide korak ispred wih. No-vom trafo-stanicom stvo-rili smo kapacitete za wi-hovo prikqu~ewe na elek-troenergetsku mreù. Ovajkraj }e od sada imati ja~i istabilniji napon struje.Trafo-stanica moè dapodmiri strujom jo{ oko

4.000 doma}instava. U na-rednom periodu bi}e novihprikqu~ewa, ali samo poduslovom da su objekti le-galno gra|eni, istakao jeStevan Mili}evi}, direk-tor EDB-a. �

T. Zoranovi}

Sve~anom akademijom, odrànom u kongresnoj dvoranihotela “Zvezda” u Vrwa~koj Bawi, uz prisustvo mnogo-brojnih gostiju, JP “Elektrosrbija” iz Kraqeva obeleì-la je Dan preduze}a, kao i 35 godina rada. Obnovqenoje, samim tim, se}awe na 30. oktobar 1970. godine, kadaje referendumom radnika odlu~eno da se “Elektrokom-binat” - Kraqevo i “Elektro{umadija” - Kragujevac inte-gri{u u Zdruèno preduze}e “Elektrosrbija”.

Posle pozdravnog govora Rodoquba Markovi}a, di-rektora JP “Elektrosrbije”, Dragojlo Baàlac, zamenikgeneralnog direktora EPS-a, a nekada{wi prvi ~ovekove firme, istakao je da je bio i svedok vremena nasta-jawa ovog preduze}a, koje je po svim pokazateqima po-slovawa, preraslo u jednu od najmo}nijih elektrodi-stributivnih kompanija u EPS-u.

P. M.

POVODOM 6. OKTOBRA, DANA PREDUZE]A EDB

“Bor~a 2” pu{tena u rad� Izgadwom ovog objekta, vrednog oko milion evra, obezbedi}e se stabilniji na-pon i novi prikqu~ci za 4.000 potro{a~a.

Gradwa TS “Bor~a 2”trajala dve godine

JP “ELEKTROSRBIJA” SVEÂNO OBELE@ILA DAN PREDUZE]A I 35 GODINA RADA

U vrhu elektrodistributivnedelatnosti

[alteri {irom Srbije


Krajem septembra 2005.godine obavqen je serti-fikacioni audit za sistemkvaliteta ISO 9001:2000 uED Leskovac. Predstavni-ci sertifikacione ku}eTUV Management Service,Bo{ko Gavovi} i SuzanaJovanovi} su nakon dvo-dnevnog opse`nog uvida usve zna~ajne procese rada iwihovu uskla|enost sa stan-dardima ISO 9001:2000 saop{tili da dajupozitivan izve{taj ipreporu~uju izdavawesertifikata za ED Le-skovac na osnovu rezul-tata pregleda sistem-ske dokumentacije iprovere. Elektrodi-stribucija Leskovac je,time, na~inila jo{ je-dan zna~ajan korak u ukup-noj modernizaciji svog ra-da i poslovawa i uskla|iva-wu organizacije i metodarada sa zahtevima modernetrì{ne privrede.

U izve{taju predstavnikasertifikacione ku}e navo-di se, kao zbirna ocena, daJavno preduze}e Elektrodi-stribucija Leskovac imadobro deluju}i i efikasan

sistem upravqawa kvalite-tom, koji je u skladu sa zah-tevima standarda ISO9001:2000 i koji je prime-wen od strane zaposlenih.Prema istom izve{taju, po-slovodstvo JP Elektrodi-stribucija Leskovac podr-àva daqi razvoj sistemaupravqawa i preduzima me-re za wegovu primenu odstrane zaposlenih. Efika-

snost sistema upravqawaocewuje se u redovnim raz-macima, i u slu~aju potrebepreduzimaju se korektivnemere. Pozitivni nalazi uizve{taju, pre svega su utvr-|eni u oblasti kori{}ewanaprednih elektronskihsredstava za upravqawe do-kumentacijom, kao i u de-taqnoj analizi poslovawatehni~kog sektora.

Svoje vi|ewe obavqenogposla na sertifikaciji EDLeskovac za primenu stan-darda sistema kvaliteta, iz-neli su i predstavnici CIM

college-a, konsultantske age-ncije koja je vodila ovaj pro-ces, odnosno profesor drVojislav Stojiqkovi}. On jenaglasio da je tokom celogpostupka obuke zaposlenih uED Leskovac za primenu me-

toda i alata sistemakvaliteta, bila jako iz-raèna zainteresova-nost za sticawe novihznawa koja su sadrànau ovom paketu, kao i daje poslovodstvo siste-matski davalo podsti-caj da se ovaj posaouspe{no obavi, da seuo~eni nedostaci u

{to kra}em roku otklawajui da se ispoqava {to vi{einicijative.

Ovo je, svakako, vaàn,ali tek prvi korak u daqojizgradwi i odràwu inte-grisanog sistema kvalite-ta. Jo{ u toku ovog meseca,ED Leskovac je zapo~elaprocese na uspostavqawusistema za{tite ìvotnesredine u skladu sa zahtevi-

ma standarda ISO 14001 isistema upravqawa zdra-vqem i bezbedno{}u na rad-nom mestu u skladu sa zahte-vima standarda OHSAS

18001.Na ovaj na~in, ED Lesko-

vac je uo~i Dana Javnogpreduze}a, 31. oktobra, po-stigla jo{ jedan lep po-slovni rezultat. Tome trebasvakako dodati i dovr{etakprocesa ugradwe sistemadaqinskog upravqawa utrafo-stanicama 110/x kV.Naime, ovih dana se oba-vqaju zavr{ni radovi naugradwi ovog sistema u TS“Belo Poqe”, posledwoj odpet stanica ovog nivoa na-ponske transformacije unadle`nosti ED Leskovac,u kojima je ovaj posao ra|en.Tako|e, uspe{no odmi~u ra-dovi na izgradwi trafo-stanice 35/10 kV “Bresto-vac” gde je gra|evinski deou potpunosti zavr{en, pa seo~ekuje da do kraja godineova trafo-stanica - tride-set~etvrta TS 35/10 kV nakonzumu ED Leskovac - budepu{tena u rad. �

N. Stankovi}

JP “Elektrotimok” iz Zaje~ara 1. novem-bra, sve~anom akademijom i sa drugimprigodnim manifestacijama, obeleàvaDan preduze}a kada je, sa startom hidro-centarale u Gamzigradu, zapo~ela elek-trifikacija ovog dela Srbije. U Srbijije, pre Zaje~ara, ve} bilo elektrifici-rano {est gradova - Beograd, Vaqevo,Uìce, Leskovac, [abac i Ni{.

Kako je tim povodom istakao Miro-slav Pe{i}, direktor JP “Elektroti-mok”, hidrocentrala se od 1947. godine

nalazi u sastavu ovog preduze}a. HE“Gamzigrad” prose~no godi{we proizve-de 1,2 miliona kilovat-~asova ( najvi{edo sada - 1,84 miliona kilovat-~asovadobijeno je u 1976. godini). Zna~ajno je ito da ova elektrana sa radom nije pre-stajala u proteklih devet i po decenija.U dvori{tu HE “Gamzigrad” nalaze se ibronzane biste Nikole Tesle i \or|aStanojevi}a, dva velikana u oblastielektri~ne energije.

R.E.

ED LESKOVAC UOÎ 31. OKTOBRA DANA PREDUZE]A

Novi sistem upravqawa � U izve{taju predstavnika sertifikacione ku}e navodi se, kao zbirna ocena, da Javno preduze}e Elek-trodistribucija Leskovac ima dobro deluju}i i efikasan sistem upravqawa kvalitetom

UOÎ OBELE@AVAWA 1. NOVEMBRA, DANA PREDUZE]A JP “ELEKTROTIMOK”

Devet i po decenijaHE “Gamzigrad”

Uspe{no odmi~u radovi na izgradwi trafo-stanice

35/10 kV “Brestovac” gde je gra|evinski deo u potpunosti zavr{en


38

Naplatni zadaci Elektro-distribucije Kru{evac dosti-ù leti oko 160, a zimi i do200 miliona dinara mese~no inajve}i su u “Elektrosrbiji”,ali se po pravilu realizuju saoko sto odsto. Premda je po po-tro{wi struje i teritorijinajve}a u javnom preduze}u, zaovu distribuciju karakteri-sti~no je i to da oko 95 odstopotro{a~a uredno izmirujera~une za elektri~nu energiju.

Kru{eva~ko distibutivnopodru~je sa 85 hiqada potro{a-~a u {est op{tina prostire sena 2.500 kvadratnih kilometara~ije su krajwe ta~ke udaqene ido 170 kilometara. Mada ovdeima dosta brdsko-planinskihpredela i ra{trkanih sela naobroncima Go~a, Kopaonika iJastrepca, {to oteàva rad te-renskih ekipa, gubici elek-tri~ne energije su me|u najni-ìm u “Elektrosrbiji”. Sada sekre}u izme|u 11 i 12 odsto, ka-è Sa{a Stefanovi}, rukovo-dilac Tehni~kog sektora Elek-trodistribucije Kru{evac.

Polovinom septembra pred-uze}a na podru~ju ove distri-bucije ukupno su dugovala 360,a doma}instva oko 350 milio-na dinara. Sedam hiqada po-tro{a~a sa nepla}enim ra~u-nima ve}im od 10.000 dinaradugovalo je blizu 190 milionadinara. Najvi{i dug i najvi-

{e du`nika u odnosu na brojpotro{a~a ima poslovnicaAleksandrovac.

Za sektor privrede tipi~noje da su najve}i potro{a~istruje istovremeno i glavnidu`nici. Me|u wima predwa-~i “Trajal korporacija”, ~ijije mese~ni ra~un za struju ne-{to niì od 10 miliona di-nara. Ta kompanija je i najve}idu`nik u kategoriji dugova uotpustu. Na spisku za “otpustduga” nalazi se dvadesetakpreduze}a, ~ije ukupne neizmi-rene obaveze prema{uju 30 mi-liona dinara.

Politika prema du`nicimasvodi se na nastojawe da se dugnaplati, a ne da se potro{a~iiskqu~uju i tu je pristup vrlofleksibilan, navodi Sa{a]iri}, rukovodilac Ekonom-skog sektora ove distribucije.Prihvata se i pla}awe meni-cama u slu~aju onih preduze}a~iji ra~un nije u blokadi. Sa

du`nikom se sastavqa proto-kol o izmirewu duga i dozvo-qava isplata u ratama, pri ~e-mu je po pravilu prva rata rav-na polovini duga.

Gubici struje na podru~juElektrodistribucije Kru{e-vac ipak su ve}i nego ranijejer je i ovde, kao i u drugim di-stributivnim podru~jima, iz-mewena struktura potro{we.Sada doma}instva tro{e 60, aprivreda 40 odsto elektri~neenergije, dok je nekada ta pro-porcija bila obrnuta. Prome-ne nisu izazvane samo padomprivredne aktivnosti, ve} i

time {to se industrija u imeekonomi~nosti poslovawaprebacuje sa struje na upotrebugasa. Kru{evac ima sre}u danekoliko tamo{wih velikihfirmi poput “Merime”, “Tra-jala”, “Rubina” i Fabrike ma-ziva, jo{ dobro rade, ali upra-vo te kompanije forsiraju sma-wewa tro{kova, ukqu~uju}i iredukciju potro{we struje.

Elektrodistribucija Kru-{evac u me|uvremenu je obavi-la ve}inu planiranih ulaga-wa. U ovoj godini teì{te jebilo na izgradwi objekata od35 kV i tri dalekovoda, od ko-jih su dva prikqu~ci za novetrafostanice “Modrica” i“Pojate”, a tre}i je izgra|en zapovezivawe trafostanica“]i}evac” i “Raàw”. Pri-kqu~ni dalekovod i trafosta-nica u Pojatama bi}e potpunoopremqeni za daqinsko upra-vqawe, a wihovo stavqawe podnapon o~ekuje se do kraja janu-ara 2006. godine. Donaciju zato postrojewe dala je ameri~ka

“ELEKTROSRBIJA” KRAQEVO U GODINI JUBILEJA POSTIÆE NATPROSE^NU NAPLATU

Dogovor umesto makaza� Ukidawe struje duænicima tek krajwe re{ewe �Veliki napori malobrojnih ekipa

Uovoj godini jubileja, u kojojje proslavilo tri i po dece-nije rada, Javno preduze}e“Elektrosrbija” Kraqevo

postiè natprose~ne rezultate u na-plati ra~una za utro{enu elektri~nuenergiju. Do kraja avgusta naplatnizadatak ispuwen je sa 97 odsto. Uisto vreme smawuju se gubici struje,ali je i u tom segmentu poslovawa ne-ujedna~en u~inak distributivnih de-

lova “Elektrosrbije”. Najve}i deopreduze}a- ElektrodistribucijaKru{evac, beleì gotovo stopostot-nu naplatu, dok neki delovi poputnovopazarskog “Elektrorasa” sporonamiruju dugovawa i imaju visoke gu-bitke elektri~ne energije.

Sve distributivne karike “Elek-trosrbije”, me|utim, ti{ti isti pro-blem: mawak stru~nih kadrova je sveizraèniji i u nekim delovima pred-

uze}a ve} ugroàva sam proces rada.Jedno od re{ewa vidi se u razvoju da-qinskog upravqawa koje unapre|ujesigurnost sistema i smawuje potrebuza qudskim radom. Na nivou “Elek-trosrbije” ve} je formirana radnagrupa koja }e dati smernice za prila-go|avawe elektroenergetskih objeka-ta za daqinsko upravqawe. Krajwiciq je unificirawe tog sistema usvim delovima “Elektrosrbije”. �

ELEKTRODISTRIBUCIJA KRU[EVAC

Disciplinovani potro{a~i� Ra~une za utro{enu elektri~nu energiju uredno izmiruje oko 95 odsto potro{a~a.- Ujedna~enadugovawa preduze}a i doma}instava

Prva hidrocentrala u kru{eva~kom kraju izgra|ena je 1891.godine i to na reci Rasini u Obili}evu kod Kru{evca. Jedinajoj je namena bila da strujom snabdeva novoizgra|ene barutane.Imala je tri turbine sa po 25 KS i odgovaraju}e generatore.Prva elektri~na centrala op{tine Kru{evac izgra|ena je1922. sa namenom da snabdeva Kru{evac i prigradsko naseqeLazaricu.

Struja za barutane

Daqinsko upravqawe nadokna|uje mawak kadrova


39

Previsoki gubici elektri~-ne energije u novopazarskom“Elektrorasu” name}u toj di-stribuciji ja~u kontrolu da bise smawila kra|a struje i brùmodernizaciju opreme da bi seuklonili tehni~ki uzroci ra-sipawa kilovata. U isto vre-me, “Elektroras” neprekidnoinsistira na prijemu novihradnika. Sa svega 169 zaposle-nih na distributivnom podru~-ju od 1.484 kvadratnih kilome-tara nemogu}e je kvalitetnoobaviti sve poslove, od inve-sticionog planirawa i iz-gradwe do odràvawa, o~ita-vawa i naplate, isti~e rukovo-dilac Tehni~ko-razvojnog sek-tora Muradin Mavri}.

Zna~ajan razlog gubitakastruje u “Elektrorasu”, koji ne-kada nisu prelazili desetakprocenata, a posledwih godinaprema{uju 27 odsto i najve}i suu “Elektrosrbiji”, su zastarelamreà i promena strukture po-tro{we. Sa zamirawem ranijejake industrije u Novom Paza-ru udeo potro{we na visokomnaponu skliznuo je sa nekada-{wih 60 odsto na ispod 10 pro-cenata. Mreà je neopremqenaza takvu potro{a~ku strukturui nu`na su nova ulagawa da bise, paralelno sa smawewem gu-bitaka, poboq{ali sigurnosti kvalitet napajawa. Sada se,recimo, redovno doga|a pad na-pona ~im se ukqu~i dalekovod

za trafostanicu “Vala~” u Ko-sovskoj Mitrovici, napomiweMavri}.

I sama konfiguracija di-stributivnog podru~ja, a re~ jeo izrazito brdovitom terenu sara{trkanim selima i puno sta-ra~kih doma}instava i napu-{tenih ku}a, uveliko oteàvarad ekipama “Elektrorasa”.Prore|enim ekipama, moglobi se re}i. Poslovnica Tutinpokriva 740 kvadratnih kilo-metara sa svega 28 zaposlenih.Dugo je imala samo jednog elek-troinèwera, da bi tek predva meseca, posle stalnih in-sistirawa iz “Elektrorasa”,

dobila saglasnost da primijo{ jednog. Ova poslovnicaima svega dva elektromontera,pa kada se blagajnica razboli,radi samo jedan dok drugi za{alterom napla}uje - ra~une zastruju.

- Mawak kadrova u “Elektro-rasu” koji opsluùje 35.000 po-tro{a~a je evidentan i zato }e-mo neprekidno insistirati naprijemu neophodnih qudi, na-gla{ava Mavri}.

U dugoro~nim planovima“Elektrorasa” akcenat je sta-vqen na prelazak dela novopa-zarske distribucije i cele po-slovnice Tutin na 20-kilo-voltni napon. Studijom razvo-ja do 2020. godine predvi|enaje i gradwa po jedne TS 110/20u Tutinu i u mestu Mur. Prelazak na 20-kilovoltni na-pon vidi se u “Elektrorasu”kao spas od visokih tehni~kihgubitaka. Za komercijalne gu-bitke re{ewe uo~avaju u pove-}awu broja radnika na terenu.Posebno je, kaù, malo elek-

tromontera kojima je posao do-datno oteàn zbog vreme{nogvoznog parka. U wemu ima vozi-la starih i po tri decenije,{to i te kako usporava rad nabrdovitom terenu gde su, reci-mo, na podru~ju Tutina sela ra-{trkana i do 20 kilometara odposlovnice.

Ukupna teku}a dugovawa dopolovine septembra na podru~-ju “Elektrorasa” prema{ila su319 miliona dinara: preduze}asu dugovala vi{e od 103, a do-ma}instva 216 miliona dina-ra. Ra~un za struju nije izmiri-lo 24 od ukupno 31 hiqade do-ma}instava na podru~ju oveelektrodistribucije, ~ija suspecifi~nost veliki brojprivatnika, kao i stara~kihdoma}instava od kojih je te{konaplatiti ra~un za struju jerìve sami, napomiwe Sneà-na Plav{i}, rukovodilac Eko-nomsko-komercijalnog sektora“Elektrorasa”. Na ovom di-stributivnom podru~ju predu-ze}a su za otpust duga prijavilablizu 27 miliona dinara. Naj-ve}i du`nik u toj kategoriji jeTekstilni kombinat “Ra{ka”sa 16 miliona dinara, koja imai teku}i dug od oko dva milio-na dinara.

Premda u “Elektrorasu” naj-vi{e mogu da izdvoje pet ekipaza naplatu ra~una od doma}in-stava i “virmanaca”, procenatnaplate je ove godine dosta bo-qi nego lane. Najvi{i je bio umaju kada je naplatni zadatakispuwen sa vi{e od 98 odstoprema 59 odsto u tom mesecupro{le godine. U avgustu jeprocenat naplate bio 87,6 od-sto, a lane nije stigao ni do 82odsto. �

Miodrag Filipovi}Mladen Ba~li}

“ELEKTRORAS” NOVI PAZAR

Gubici za glavoboqu � Niskonaponska mreæa nepripremqena za drasti~no izmewenu strukturu potro{we � U po-slovnici Tutin 28 zaposlenih opsluæuje podru~je od 740 kvadratnih kilometara

“Mersi korps” imaju}i u viduplanove o pro{irewu indu-strijske zone u Pojatama i ve-liku zainteresovanost stra-nih kompanija da tu grade sop-stvene pogone.

Kadrovski problemi u Elek-

trodistribuciji Kru{evac, pore~ima ]iri}a, poja~ani suprimenom programa sa stimu-lativnim otpremninama. Ovdesada ima 320 zaposlenih, odno-sno 77 mawe nego pre ~etirigodine. Uz otpremnine su ove

godine oti{la 42 radnika, ame|u wima je, recimo, bilo do-sta iskusnih elektromontera iuklopni~ara u TS. Tako se sa-da ose}a nedostatak qudi usvim delovima Elektrodi-stribucije Kru{evac - i u eko-

nomskoj i u tehni~koj delatno-sti, {to je dodatni razlog zabrè uvo|ewe daqinskog upra-vqawa, koje omogu}uje da se“u{tedi” posada u trafostani-cama i da se ti qudi prebacena druge va`ne poslove. �

U sastavu “Elektrorasa” radi hidroelektrana “Ra{ka”, kojaje prve kilovate proizvela 1953. godine. Izgra|ena je pod ze-mqom, u srcu brda na putu od Novog Pazara ka manastiru Sopo-}ani. Wen portal je pravqen tako da se stapa sa obli`wim zi-dinama prestonice stare srpske dràve Ras. Za rukovodiocaHE “Ra{ka” Nihada ]ilerxi}a kaù da je najzaslu`niji {toona nije zapu{tena i zaboravqena.

Kilovati iz muzeja

HE “Ra{ka” uspe{no radivi{e od pola veka


40

Kroz realizacijupropisanih ak-tivnosti, Dispe-~erski centar JP

Elektrodistribucija Ni{obezbe|uje optimalnofunkcionisawe elektroe-nergetskog sistema, koje seogleda, pre svega, u konti-nuiranoj isporuci elek-tri~ne energije kupci-ma.Trenutno, Dispe~erskicentar JP ED Ni{ funk-cioni{e u ~etiri organi-zacione celine - PogonED Ni{, Pogon ED Pirot,Pogon ED Prokupqe i PJAleksinac.

U svakoj od ovih celinaposlovi dispe~erskogupravqawa se ogledaju, iz-me|u ostalog, i kroz pra}e-we tokova elektri~neenergije i promenu uklop-nih stawa u ciqu wihovihoptimalnih postavqawa,pra}ewe i analizu pogon-skih doga|aja u okviru eks-ploatacije EEO, kao ikroz analizu i obradu pa-rametara protoka elek-tri~ne energije, odobrava-we beznaponskih stawaEEO kod planskih i in-terventnih radova. Nada-qe, preko dispe~erskog

upravqawa sprovode seplanovi havarijskih ogra-ni~ewa i naponskih reduk-cija, a potro{a~i se obave-{tavaju o planiranim pre-kidima u isporuci elek-tri~ne energije.

- U ciqu postizawa {toefikasnijeg i operativni-jeg dispe~erskog upravqa-wa u JP “Elektrodistribu-cija” Ni{, kao i dosled-nog po{tovawa vaè}ihuputstava verifikovanihod strane Direkcije zaupravqawe EES, doneta jeodluka o modifikaciji po-stoje}e organizacione {e-me dispe~erskog upravqa-wa i wenog usagla{avawasa ve} ranije odobrenimUputstvom o dispe~erskomupravqawu, kaè rukovo-dilac Odseka dispe~er-skih poslova, Sla|an Jova-novi}.- Ovo uputstvo jasnodefini{e budu}i na~inobavqawa dispe~erskihposlova u EPS-JP EDNi{, upravqa~ke nadle-`nosti i relacije izme|uorganizacionih oblika uokviru kojih se obavqajuovi poslovi, kao i veze tihorganizacionih oblika savi{im hijerarhijskim ni-

voima upravqawa, odnosno,Mre`nim regionalnimcentrom ( pripada EMS ) iDispe~erskim centromEPS.

Su{tinska promena je uformirawu Dispe~erskogcentra JP ED Ni{ koji }eobavqati dispe~erske po-slove na nivou preduze}a ikoordinirati rad podru~-nih dispe~erskih centralakoji su zaduèni za orga-nizaciju dispe~erskih po-slova na nivou pogona uPirotu i Prokupqu i Po-slovne jedinice Aleksi-nac, isti~e Jovanovi} i da-qe obja{wava da }e podru-~ne poslove u pogonu Ni{obavqati dispe~erski cen-tar JP, dok }e se dosada-{we angaòvawe Dispe-~erskog centra na lokali-zaciji i otklawawu kvaro-va i drugih poreme}aja naniskonaponskoj mreì i uTS 10/0,4 kV (za grad Ni{),sagledati kroz formirawenove deùrne slu`be - bu-du}eg Operativnog dispe-~erskog centra. �

Sla|ana Man~i}

JP ELEKTRODISTRIBUCIJA NI[

Ni{ na dlanu� Dispe~erski centar JP ED Ni{ obavqa}eposlove na nivou preduze}a i koordinira}e radpodru~nih dispe~erskih centara u pogonimaPirot i Prokupqe, kao i u PJ Aleksinac

Navedeni model budu}e organizacije dispe~erskog upravqa-wa mora biti ispra}en i izmenama i dopunama postoje}eg Pra-vilnika o sistematizaciji radnih mesta. S obzirom na trenut-ne okolnosti po pitawu raspoloìvog kadrovskog profila iobu~enosti za ovu vrstu posla, potrebno je i tu na}i, kako re-{ewa koja }e zadovoqiti trenutne potrebe, tako i predloìtiotvarawe novih radnih mesta, ~ijom }e se popunom pokritikompletan spektar hijerarhijskih nivoa upravqawa u okviruJP ED Ni{, kaè Sla|an Jovanovi}.

Nova radna mesta

Sla|an Jovanovi}

Zlatibor - turisti~ka meka Srbije

Dispe~eri - deficitarni kadrovi


41

U pore|ewu sa drugim di-stribucijama iz sastava Elek-trovojvodine, ED “Novi Sad”realizuje najsloènije zadat-ke u ovom momentu. Ova di-stribucija, tako, elektri~nomenergijom snabdeva ~ak 232hiqade kupaca u 10 op{tina.U prvom polugodi{tu potro-{a~ima je isporu~ila oko 955milona kilovat-sati elek-tri~ne energije, {to je u od-nosu na isti period prethodnegodine vi{e za 6,7 odsto. “Ga-zduje” i sa 2.143 trafostani-ce i 5.170 kilometara distri-butivne mreè. Ta distribu-cija trenutno zapo{qava 487radnika, od ~ega 65 sa visokomstru~nom spremom, 29 sa vi-{om, 300 sa sredwom stru~nomspremom, dok je svega 82 rad-nika sa tre}im stepenom obra-zovawa. U proseku polugodi-

{weg poslovawa ED “NoviSad” zna~ajno je da je od pla-niranih investicija u iznosu172 miliona dinara, ve} rea-lizovano vi{e od 130, sa ten-dencijom da se planirani iz-nos prema{i. Od planiranih22 miliona dinara za inve-sticiono odràvawe u ovomperiodu realizovano je ve}preko 17 miliona dinara. Iz-gra|eno je i 20 trafo-stanica,naponskog nivoa 20/0,4, vi{eod 14 kilometara niskonapon-skih i blizu 65 kilometaravisokonaponskih vodova.Ostveren je poslovni prihodod preko 2,7 milijardi dina-ra, a rashod je bio 2,5 milijar-di dinara. Potpuno se ostva-ruje i revizija elektroener-getskih objekata, a kako se iremonti odvijaju planiranomdinamikom, ED “Novi Sad”

}e spremno u}i u predstoje}uzimsku sezonu.

-Postoje}a tehnologija idijagnosti~ki ure|aji, u kom-binaciji sa veoma dobrompripremqeno{}u kadrova, do-stigli su veoma pouzdan nivoredovnog i preventivnog odr-àvawa - kaè Mirko Blaè-vi}, direktor ED “Novi Sad”.Za jo{ vi{i nivo pouzdanostielektroenergetskih objekatapotrebno je obnoviti dijag-nosti~ku opremu za preventiv-no otkrivawe lo{ih mesta uizolaciji kablova, provodnihizolatora, energetskih i mer-nih transformatora i odvod-nika prenepona. Distribu-tivne trafo- stanice vaqalobi, tako|e, sistematskim ure-|ewem kapsula, za{titi od iz-bijawa poàra, odnosno si-stematskom nabavkom ure|aja

za automatsko ga{ewe poàra.Bitno je i skra}ewe vremenaprilikom izlaska ekipa naintervenciju. Potrebne su imla|e, boqe obu~ene i eduko-vane mobilne ekipe montera idrugih radnika za interven-cije. Blaèvi}, pritom, na-gla{ava potrebu za zapo{qa-vawe mladih stru~waka teh-ni~ke i ekonomske struke.

Prema re~ima Blaèvi}a,naplata elektri~ne energijejedan je od prioritetnih zada-taka. Doma}instva ovoj di-stribuciji duguju ~ak 460 mi-liona dinara, a privreda oko480 miliona dinara. Za sani-rawe duga preduzimaju se svemere do prinudih da bi seukupna naplata podigla na ni-vo od 95 odsto.

A. Jan~i}-Raki~evi}

JP"ELEKTRODISTRIBUCIJA -U@ICE"

Zlatibor bez dovoqno strujePrema zvani~nim podacima, JP

”Elektrodistribucija Uìce”, jena prvom mestu po naplati elek-tri~ne energije od svih elektro-distribucija u Srbiji. To vi{e inije vest, postala je tradicija. Ine samo to. Izuzimaju}i “Elektro-vojvodinu”, to je jedina elektrodi-stribucija, koja posluje sa profi-tom. Milovan A}imovi}, direktoruì~ke elektrodistribucije is-ti~e da su, za ovu godinu, plani-ran profit u iznosu od 30 milio-na dinara, a ostvaren je za prvih{est meseci rada. Naravno, taj,ili bilo koji profit, nije mogaobiti ostvaren iz prodatih koli-~ina elektri~ne energije, ostva-ren je uslugama drugim privred-nim subjektima, rezultat je to iz-uzetnih napora radnika i menad-èrskog tima- kaè A}imovi}. No,ni vanredni napori da se izgraditrafostanica 110/35/10 kV na Zla-tiboru, nisu dali rezultate, a ti-me bi se re{io problem napajawaelektri~nom energijom, jer je Zla-tibor postao prva turisti~ka de-stinacija Srbije. Naglo se izgra-dio, pa zahtevi za potro{womelektri~ne energije uveliko pre-

vazilaze mogu}nosti elektri~nemreè da isporu~i potrebne ko-li~ine. Ako bude jaka zima, izve-sno je o~ekivati mrak na Zlatibo-ru. Direktor A}imovi} to, narav-no, jetko zakqu~uje, sa napomenomda }e poku{ati da poboq{aju na-pajawe ove prelepe planine ni-skonaponskim vodovima od Siro-gojna, i Kokinog Broda, ali sta-bilno napajawe ne moè niko ga-rantovati.

A, nije moralo tako biti. Misli-li su u uì~koj elektrodistribu-ciji na ovaj goru}i problem, zapo-~eli su na Zlatiboru gradwu tra-fostanice 110/35/10 kV, uloìlimnogo i para i truda, ali oni, kojisu najvi{e trebali biti zaintere-sovani za re{avawe ovog proble-ma, a to je op{tina-zako~ili sugradwu. Naime, gra|evinski rado-vi u postrojewu 35kV su ura|eni,komandna sala -tako|e, neka opre-ma je nabavqena, preostala ugovo-rena, ali dàba i rad, i trud, jerzbog strana~kih sva|a u op{tini,nije usvojen prostorni plan Zla-tibora, a bez toga nema ni gra|e-vinske dozvole za postrojewe 110kV! Moglo se, u naredna dva mese-

ca, puno uraditi, i trafostanicapustiti pod napon, ali je, opet,birokratija zasmetala, i poni-{tila sve wihove napore, a akostruje ne bude-okrivi}e nas - ka-è A}imovi}.

Ina~e, malo se zna da Elektro-distribucija Uìce radi u veomate{kim uslovima, jer od 11.000kilometara mreè, koju odràva,6.700 kilometara je seoska mreà- {to zna~i da monteri moraju dase lomataju seoskim putevima,potkresivati rastiwe, i kontinu-irano mewati drvene stubove be-tonskim. Samo u pogonu ove di-stribucije u Bajinoj Ba{ti, dokraja godine, moraju da se postaveoko 2.000 betonskih stubova! Overadove, pa i remonte ustupaju iz-vo|a~kim preduze}ima -"24sep-tembar" iz Uìca, i "Elektroi-zgradwi" iz Bajine Ba{te, koje suoni i osnovali.

Pored svih problema, imaju ikadrovskih, jer je skoro 100 rad-nika mawe zaposleno nego pro-{le godine. No, eto, uprkos svimproblemima, uspevaju da budu naj-boqi.

M.\oki}

ELEKTRODISTRIBUCIJA "NOVI SAD"

Planovi }e biti prema{eni � U prvom polugo|u isporu~eno 6,7 odsto elektri~ne energije vi{e nego u istom periodu pro{legodine � Obimna investiciona aktivnost


42

EKOLOGIJA

Re{avawem pitawap r e ~ i { } a v a w adimnih gasova iztermoelektrana

istovremeno se re{ava iekolo{ki problem za{ti-te ìvotne sredine, odno-sno problem za{tite od za-ga|ewa atmosfere sumpor-dioksidom i azotnim oksi-dima. Emitovawem ovih ga-sova dolazi do pojave kise-lih ki{a koje uni{tavaju,pre svega zdravqe ìteqa uokolini elektrana, pa icelu floru i faunu, zaga-|uju zemqi{te i vodu,o{te}uju fasade gra-|evinskih objekata iuni{tavaju metalnekonstrukcije.

Kako EPS dugo ni-je gradio nove objek-te, a i na postoje}imse mora {to pre ko-na~no odlu~iti zatehnologiju pre~i-{}avawa dimnih ga-sova, to je sasvimopravdano da se pre-zentira mogu}nost za re-{avawe tog pitawa. To jeprimena nove, originalnetehnologije za istovreme-no (simultano) odstrawi-vawe SO2 (o~ekivana efi-kasnost oko 90%) i NOx(efikasnost oko 70%) izdimnih gasova dobijenihsagorevawem fosilnih go-riva, tzv. postupak ELFI-elektronsko filtrirawe.

- Dosada{we aktivnostiu EPS-u na problemimapre~i{}avawa dimnih ga-sova termoelektrana za-snovane su na primeni po-stupka kre~-kre~wak, kojismawuje emisiju SO2 u dim-nom gasu 90%, delom iNOx, ali se kao sporedniproizvod filtrirawa do-bija gips u ogromnim ko-li~inama, od ~ega je u naj-boqem slu~aju samo oko30% upotrebqivo, uglav-

nom u dobro razvijenojgra|evinskoj industrijizapadnih zemaqa, kaèQubi{a Joci}, koordina-tor za projekte energetskeefikasnosti u TENT-u. -Time se problem zaga|ewaatmosfere dimnim gasovi-ma prebacuje na trajna ivelika zaga|ewa zemqi-{ta i podzemnih voda. Za-konska regulativa , kojamora biti usagla{ena saevropskim normama - kraj-wi rok je 2010. godina,obavezuje TENT, a i EPS,da smawi emisiju SO2 i

NOx na dozvoqene vredno-sti. Pri tome je potrebnosprovesti sve aktivnostitako da bi se maksimalnoangaòvala doma}a nauka

i struka i primenila naj-savremenija tehnologija u

ciqu eliminisawasumpor - dioksida iazotnih - oksida izdimnih gasova.

U svetu su ve} sada,osim postupka sa kre-~om, poznate i nalazese u primeni nove teh-nologije pre~i{}a-vawa dimnih gasova,bez kre~a, sa prime-nom amonijaka, uz do-bijawe ve{ta~kog |u-

briva, kao sporednog pro-izvoda, koji ustvari moèda postane i glavni eko-nomski momenat za odlu~i-vawe.

Prednosti doma}eg pa-tenta, u odnosu na one po-stoje}e u svetu (“e-beam”-tehnologija), su da nemaopasnih, radioaktivnihdelova, da nema skupih po-tro{nih sklopova i ure|a-ja ~ija reparacija traje du-go i ko{ta puno, kao {to jeto akcelerator, reaktor,specijalne titanijumskefolije i emisione elek-trode, jer se u konstrukcijiovog ELFI re{ewa, kaoenergetski izvor, koristiTeslin visokofrekventitransformator.

- Prvi korak u ovako ve-likim, zna~ajnim i sloè-nim poduhvatima, isti~eQubi{a Joci}, je izgrad-wa industrijskih proto-tipnih postrojewa mawihrazmera od budu}ih stvar-nih postrojewa. Industrij-sko prototipno postrojewesluì za dobijawe rele-vantnih parametara za pro-jektovawe industrijskihpostrojewa koja rade u re-alnim uslovima. Planira-no je industrijsko proto-tipno postrojewe sa kapa-citetom dimnih gasova do10.000 kubnih metara nasat. Do sada je u realizaci-ji ura|en idejni projekat,projektna dokumentacija iizvr{en je izbor koopera-nata. Okvirni rok izgrad-we do puštawa u rad po-

OD IDEJE DO REALIZACIJE

\ubrivo iz dimnih gasova�Smawewe emisije sumpor-dioksida i azotnih oksida iz termoelektrana, do 2010. godine mora se usaglasiti sa evropskim normama �U TENT-u bi se pre~i{}avawemdimnih gasova moglo proizvoditi ve{ta~ko |ubrivo, kao nus proizvod.

ELFI tehnologijom se SO2 i NOx iz dimnih gasova, uz doda-tak amonijaka, prevode u mineralna |ubriva odli~nog kvali-teta, koja mogu direktno da se koriste u poqoprivredi-poseb-no za ìtarice. Ovi podaci su dobijeni vi{egodi{wim istra-ìvawima u razli~itim laboratorijama u svetu, posebno uUSA i Japanu. U na{oj zemqi tim istraìvawima se bavio In-stitut za nuklearne nauke u Vin~i i razvio u sopstvenim la-boratorijama svoj model tehnologije. Rezultati tih funda-mentalnih istraìvawa prezentirani su me|unarodnoj nau~-noj javnosti, odnosno pro{li su me|unarodnu recenziju, a zatehnologiju su 1988. g. dobijeni patenti u Evropskoj patentnojuniji (11 zemaqa), USA, Japanu i Jugoslaviji.

Umesto {tetnih gasova - ve{ta~ko |ubrivo

Grupa stru~waka TENT-a, koja je boravila u Poqskoj i tomprilikom se upoznala sa wihovim iskustvima u oblasti pre-~i{}avawa dimnih gasova primenom amonijaka pri ~emu se kaonus-proizvod dobija osnovna komponenta za ve{ta~ko |ubrivo.

U TE “ Pomorzany”-Szczecin, (snaga 2 x 65 MWe , protok dim-nog gasa 270 000 Nm3/h) izvedena je “Demonstraciona indu-strijska instalacija“. Ona tretira polovinu od ukupne koli-~ine dimnih gasova koji se emituju, u pogonu je ve} nekolikogodina i uz efikasnost odstrawivawa SO2>56% i NOX >56%,daje 250 kg/h osnovne komponente za dobijawe ve{ta~kog |u-briva, kaè \or|e Popovi}, vode}i inèwer u TENT-u. U tokudosada{we eksploatacije, najve}i uo~eni problemi su vezaniza reaktor, dok ostali delovi instalacije rade bez ve}ih po-gonskih problema.

Kako isti~e Popovi}, u Nema~koj je usvojena tehnologija od-sumporavawa kre~wakom. Postupkom se dobijaju ogromne koli-~ine gipsa, od kojih se samo tre}ina koristi u gra|evinskoj in-dustriji, a ostale koli~ine uz primenu vrhunske tehnologijesa aspekta za{tite ìvotne sredine, se odlaù na starim ko-povima. Me|utim, produkcija gipsa je velika i u Nema~koj raz-mi{qaju o alternativnim programima.

Iskustva iz Poqske i Nema~ke

Za realizaciju celog ovog posla neophodno je zdruèno

angaòvawe na izradi industrijskog prototipnog

postrojewa svih zainteresovanih strana


43

strojewa je oko godinu da-na, odnosno, projekat je do-veden do “polagawa kamenatemeqca”. To je multidi-sciplinarni projekat nakome je bilo angaòvanooko petnaest renomiranihistraìva~a, profesora iakademika iz Instituta“Vin~a”, Ma{inskog fa-kulteta, Elektrotehni~kogfakulteta i Fizi~kog fa-kulteta.

Ovaj projekat, pored sup-stitucije uvoza mineral-nog |ubriva, daje {ansu do-ma}oj industriji otvara-wem velikog broja novihradnih mesta i otvara mo-gu}nost izvoza industrij-skih postrojewa nainostrano trì{te,kao i obrazovawekadrova. Primeraradi, modul indu-strijskog postroje-wa od 100 MW na ba-zi postoje}e, lo{ije“e-beam” tehnologi-je, ko{ta oko 20 mi-liona US$ (premaponudi Me|unarod-ne atomske agencijeIAEA, Be~). U razvijenomdelu sveta potrebno je oko12.500 industrijskih modu-la od 100 MW.

Projekat je prijavqen nakonkursu Ministarstva zanauku i tehnologiju kaoinovacioni projekat i

o~ekuje se i da ga EPS uvr-sti u svoje prioritete iobezbedi deo finansij-skih sredstava u vrednostiod oko 0,5 miliona evra,osim ve} obezbe|enih

300.000 evra. Pojedina na-{a preduze}a su se ve} pi-smeno prijavila sa timsvojim finansijskim ude-lom èle}i da u~estvuju uovom perspektivnom po-slu. Postrojewe se moè,prema prvim prora~unima

Andrije Jevremovi}a, in-èwera u Sektoru inve-sticija, otplatiti za ne-sto vi{e od dve godine, za-hvaquju}i proizvodwi iprodaji ve{ta~kog |ubri-

va jer pojeftiwujesvaki proiizvedeniMWh za oko trievra, dok postoje}apostrojewa nemajupozitivan efekat,ve} obrnuto, pred-stavqaju pove}awetro{kova proizvod-we elektri~neenergije tokom ~i-tavog radnog vekapostrojewa.

- Mi smo na pragu uvo|e-wa procesa odsumoprava-wa i nova tehnologija, jealternativno re{ewe.Ideja da se iz dimnih ga-sova proizvodi ve{ta~ko|ubrivo kroz postupakelektronskog filtrira-

wa je veoma interesantna,jer ve{ta~ko |ubrivo imavisoku upotrebnu vred-nost, navodi Petar Kne-èvi}, pomo}nik direkto-ra JP TENT za investici-je. Pre dono{ewa kona~neodluke treba analiziratisve varijante. Ova je veomainteresantna, ako se doka-è, a treba sagledati i ukojim termoelektranamamoè da se primewuje. Os-novni problem, koji sadasagledavamo, je ure|aj kojikatalizuje proces. Re~ je oakcelaratorima koji suskupi i problemati~ni,pa se to zamewuje odgova-raju}im ure|ajem koji jejeftiniji. Mi mislimoda ponu|eno re{ewe za-sluùje pa`wu i aktueli-zujemo temu izgradwe pro-totipnog postrojewa. Zatoi traìmo podr{ku svihzainteresovanih koji bifinansirali izgradwu stim {to deo sredstava miobezbe|ujemo, isti~e Kne-èvi}.

Za realizaciju celogovog posla neophodno jezdruèno angaòvawe naizradi industrijskog pro-totipnog postrojewa svihzainteresovanih strana, atu je prvenstveno EPS isva druga industrijska po-strojewa koja jo{ uvek ko-riste foslina goriva. Po-sebno je u JP TENT odstrane najvi{eg rukovod-stva, od strane rukovodstvaEPS-a, ocewen ovakav pro-jekat kao zna~ajan u svimoblastima, od ekolo{kihparametara do pove}awaenergetske efikasnostiblokova i kao takav, u sa-radwi sa Institutom izVin~e, dostavqen po kon-kursu Ministarstva za nau-ku i tehnologiju za inova-cione programe. Iz razgo-vora sa pomo}nikom mini-stra zaduènim za ocenuovakvih projekata, o~ekujese pozitivan odgovor, jer jeovo zaista pitawe dràvnestrategije i jedno od kapi-talnih pitawa svih EPS-ovih termoelektrana i dru-gih, posebno ve}ih postro-jewa koja koriste fosilnagoriva. �

Kristina Jani}ijevi}

Propisi u oblasti za{tite ìvotne sredine nalaù da se nijedan novi objekat koji koristi fosila goriva, ubudu}e ne moègraditi bez sistema za odsumporavawe dimnih gasova, kaè Bo-ò Mi}ovi}, glavni inèwer investicija.- Na osnovu tehnolo-gije za simultano odstrawivawe azotnih oksida i sumpor-diok-sida postupkom elektronskog filtrirawa, bez kre~a, sa prime-nom amonijaka, uz dobijawe ve{ta~kog |ubriva, kod nas bi seostvarila vi{estruka korist. Zna~i, smawila bi se emisija{tetnih gasova u atmosferu a proizvodili bismo ve{ta~ko |u-brivo za potrebe poqoprivrede i time smawili uvoz.

Ekologija u prvom planu

U svetu su ve} sada, osim postupka sa kre~om, poznate

nove tehnologije pre~i{}avawadimnih gasova, sa primenom

amonijaka, uz dobijawe ve{ta~kog |ubriva


44

SVET

Uvreme kada stre-lovito rastu cenefosilnih gorivai kada je sve vi{e

jasno kakve opasnosti pre-te od efekta “staklene ba-{te” i globalnog otopqa-vawa planete po~iwemogradwu elektrane koja }eisporu~ivati ~istu ener-giju i pokriti potrebe278.000 doma}instava”, is-takao je lapidarno prili-kom potpisivawa ugovora ogradwi najve}e solarneelektrane u SADi svetu Xon Braj-son iz firme “Sa-utern Kalifor-nija Edison. Ovakompanija je no-silac projekta,verovatno najzna-~ajnijeg u istori-ji kori{}ewa so-larne energije ijednog od najrevolucionar-nijih u oblasti kori{}e-wa obnovqive energije.

Ova solarna elektranadeo je najnovijih napora irezultata u razvoju solarneenergetike u SjediwenimDràvama, posebno u wenojtehnolo{ki avangardnojdràvi Kaliforniji. Pr-va faza gradwa elektranesnage 500 megavata bi}e za-vr{ena do 2008. godine. Popu{tawu u rad elektrane,wena snaga }e biti ve}a odsnage svih postoje}ih izvo-

ra koji koriste sun~anuenergiju. Kasnije }e bitidogra|ena na snagu od 850MW.

Nova elektrana ne}e ko-ristiti uobi~ajene foto-~lanke koji direktno pre-tvaraju sun~evu u elektri~-nu energiju, jer su panelikoji se za to koriste jo{veoma skupi. To je dosad bi-lo glavno ograni~ewe u ko-

ri{}ewu solarne energije.Umesto panela, nova te-hnlogija se zasniva na tzv.Stirlingovim motorima,zagrejavane ogromnim para-boli~nim ogledalima, nakojima }e se sabirati ikoncentrisati toplota su-n~anih zraka. Ovaj principje poznat jo{ iz 1816. godi-ne od pronalaska RobertaStirlinga. Re~ je o motorukoje ima stalno puwewe, da-nas je to naj~e{}e vodonikili helijum. Plin se u za-grevanom delu motora {iri

i kre}e ventilom koji gapropu{ta do hladnog delau kome se ponovo sabija - itako stalno u krug. Pred-nost mu je relativno visoku~inak, nije bu~an, a presvega to {to moè da kori-sti sve izvore toplote,ukqu~uju}i i sunce. Opremuza komercijalnu proizvod-wu elektri~ne enrgije raz-vili su i dugoro~no istra-

ìvali eksperti izinstituta Sandia Na-

tional Labs.Kalifornijska

elektrana }e kori-stiti male Stirlin-gove motore, spojenes generatorima, sme-{tene direktno uogwi{tu velikihparaboli~nih ogle-

dala. Kompleks motora igeneratora nije ve}i od ba-rela nafte (oko 160 lita-ra). Parabola s motorimaje sme{tena na monta`nomuredjaju koji neprestanoprati kretawe sun~evog di-ska na nebu (okre}e se kaosuncokret prema suncu...)Svako ogledalo ima u pre~-niku deset metara, pri ~emusvaka takva jedinica moèda porizvede 25 kilovata.Parabole s motorima sugrupisane po 40 jedinica, utzv. solarnim skupinama.

Taj modularni sistem omo-gu}uje ne samo postupnugradwu velikih elektrana,nego i proveravawe i oce-nu funkcionisawa pre po-~etka svake naredne fazegradwe.

Iako u svoje vreme Ro-bert Stirling nije imaonekog ve}eg uspeha sa svo-jim motorom, ova ideja po-kazuje prednosti i doì-vqava renesansu upravo uvreme velikih energetskihkriza koje su po~ele da iz-bijaju u drugoj polovinipro{log veka. Sada Stir-lingov motor ima za sobomve} vi{e od tri decenijeintenzivnog razvoja i ra-znih poboq{avawa. U me-djuvremenu je ve} po~eo iprakti~no da se primewu-je. Na primer, ve} nekoli-ko godina koriste ga kaopogon podmornice {ved-ske mornarice.

Istraìva~i SandiaNe{nel Labs su vi{e go-dina u Albukerku u NovomMeksiku isprobavali pro-totipove {est jedinica,kori{}enih ranije u kali-fornijskoj elektrani.Prototipovi imaju za so-bom vi{e od po 25.000 satiuspe{nog rada. �

Milan Lazarevi}

U KALIFORNIJI, DRÆAVI SVETSKE TEHNOLO[KE AVANGARDE

Ni~e najve}a solarnaelektrana na svetu � Energija dovoqna za skoro 300hiqada doma}instava � Elektra-na ja~a nego sve ameri~ke "solar-ke" zajedno. Po~etna snaga od 500kasnije }e se pove}ati na 850 me-gavata.

EKSKLUZIVNO ZA

kWh

Solarne elektrane sa sve

ja~om snagom

Umesto solarnih panela, nova tehnlogija se zasniva

na tzv. Stirlingovim motorima,~iji je princip rada poznat

jo{ iz 1816. godine

*

*

Tradicionalno raci-onalni Britanci od-lu~ili su se da svojelektroenergetski

sistem razvijaju kao mudrukombinaciju starih dobrihtermoelektrana na ugaq i su-per modernih nuklearki.Termoelektrane na Ostrvujo{ su dominantne po ukupnoisporu~enoj elektri~nojenergiji, ali kori{}eweugqa masovno se zamewujeuvo|ewem modernijih i eko-lo{ki ~istijih energenata.Izuzetno strogi propisio~uvawa ìvotne okoline ilimitirane rezerve ugqa suopredelile energeti~are naostrvu. Nuklearni fizi~arina Ostrvu su poneseni uspe-sima ameri~kih stru~waka,odmah posle zavr{etka Dru-gog svetskog rata intenziv-no krenuli u osvajawe ovihtada hit tehnologija. Tri go-dine pre pu{tawa u rad nu-klearke u Kalder Holu, vla-da u Londonu je i zvani~nodala zeleno svetlo. Projek-tovana snaga reaktora tipaMagnoks je bila 200 megava-ti. Podsetimo, tada je Suec-ka kriza otvorila svetu o~isa mogu}om dugotrajnom kri-zom u snabdevawu naftom iugqem i zato je otvarawe pr-vog komercijalnog reaktorau svetu 1956. u Kolder Holudo~ekano kao ogroman nau~-ni i tehnolo{ki uspeh. Dopo~etka osamdesetih britan-ska strategija u razvoju nu-

klearki bazirala se na for-siranoj izgradwi novih ka-paciteta sa nagla{enom ten-dencijom masovnoh kori{}e-wa urana. Me|uitim, velikepodele u javnosti oko bezbed-nosti i svrsishodnosti nu-klearki u Velikoj Britanijipo~ele su 1988. Naredne go-dine kada je kompletan elek-tro sistem privatizovan,vlada je objavila da }e nukle-arke ostati u javnom sektoru.Me|utim, 1996. dolazi doprivatizacije nuklearki, adràvna kompanija BNFL

preuzima reaktore tipaMagnoks. Ona usko sara|ujesa ameri~kim gigan-tom “Vestinghausom” uprimeni najnovijihtehnolo{kih re{e-wa., pre svega oko no-vog tipa reaktora ti-pa PWR (reaktori savodenim pritiskom).Danas 23 nuklearke isporu-~uju godi{we 74 milijardikilovat-~asova elektri~neenergije, {to je petina bri-tanskih potreba. Instalisa-na snaga je 11.852 megavati.Najja~a nukearka nalazi se umestu Sajzvel, sa instalisa-nim neto kapacitetom od1.188 megavati.

Razvoj reaktora kontroli-{e Britanska atomska ko-misija (AEA), formiranadaleke 1954. Prvih osamMagnoks reaktora bilo jemalih kapaciteta i vi{e supredstavqali prototipove

budu}ih mo}nijih postroje-wa. Oni su kori{}eni i zavojne potrebe. Dva su kasni-je prodata Japanu i Italiji,a sli~ne nuklearke Britan-sci su izgradili i u Fran-cuskoj. Magnoks reaktoriimaju licencu na 30 godina,ali je ona u ve}ini nuklear-ki produèna na pola veka.Zbog ekonomskih razlogasvi }e biti zatvoreni do2011. godine. Ve}ina dana-{wih britanskih nuklear-ki koristi reaktore tipaAGR i PWR. Sa AGR reak-torima se po~elo 1962. uVindskejlu i kasnije su

ugra|eni na jo{ osam loka-cija. Re~ je o ekskluzivnomtipu reaktora za VelikuBritaniju. Termi~ka efi-kasnost je oko 40 odsto, {toje znatno vi{e od Magnoksa(22 odsto). Reaktori tipaPWR su po~eli da se grade usaradwi sa ameri~kom kom-panijom “Vestinghaus” 1978.godine. Planirano je da onaisporu~i ukupno ~etiri ta-kva reaktora. Ideja je daoni vremenom zamene mawepouzdane AGR reaktore.

Kada je re~ o lagerovawunuklearnog otpada, Velika

Britanija je jedan od pioni-ra takvih projekata i do sadaje uloìla nekoliko deseti-na milijardi dolara za iz-gradwu odlagali{ta.

Kada je re~ o termosekto-ru, Britanci raspolaù sanekoliko stotina termoe-lektrana, ali su suo~eni saozbiqnim problemima u eks-ploataciji i rezervama ugqakrenuli u pravu kampawuuvo|ewa gasnih turbina odkraja osamdesetih godinadvadesetog veka. Jedno od ta-kvih postrojewa je i termoe-lektrana Baglan Bej, kapaci-teta 525 megavati. Gasne tu-

rrbine je proizveo iugradio ameri~ki Xe-neral Elektrik. Poslerekonstrukcije staretermoelektrane u kojuje uloèno 300 milio-na funti. Baglan Bej jeu 2004. godini krenuo u

redovnu proiozvodwu. Tre-nutno snabdeva strujom igreje oko 25.000 potro{a~a.

Zanimqivo je da VelikaBritanija nema zna~ajne hi-dro potencijale. Male hi-drocentrale su vi{e turi-sti~ka atrakcija, nego ozbi-qan energetski resurs. Ali,Ostrvqani se nadaju da }erazvojem farmi vetroelek-trana i solarnim reaktori-ma, uz termoelektrane i nu-klearke uspeti da re{e is-crpqena nalazi{ta ugqa. �

Branislav Seni~i}

45


Razvoj reaktora kontroli{e Britanska atomska komisija,

formirana daleke 1954.

*

*

Englezi su i u energetskom svetu pokazali da su majstori zatrgovinu. U okviru korporacije ser Roberta Mekalpina, kaovode}e inèwerske kompanije, osnovali su 1981. Grupu za ob-novu energetskih sistema (RES) koja je danas vode}a svetskafirma za trgovinu kilovat-~asovima dobijenim u vetroelek-tranama. Po procenama eksperata, godi{we se tu obr}e nekoli-ko stotina miliona dolara. Oni danas zastupaju firme sa pro-jektima kori{}ewa energije vetra od 6000 megavata na ~etirikontinenta. RES ima filijale u [vedskoj, Francuskoj, Austra-liji, SAD, [kotskoj, Velsu, Severnoj Irskoj, Engleskoj, a u pla-nu je otvarawe i u Danskoj. Ciq je da se razviju farme vetroe-lektrana, {to podrazumeva inèwering, izgradwu, nadzor,odràvawe i prodaju. Uz mreù podataka i softversku podr-{ku eksperata RES, radi se na sistematskom planirawu i {i-rewu farme vetroelektrana, kako bi se one {to boqe uklopi-le u prirodni ambijent.

Sjajan biznis sa elektranama na vetar

ENERGETSKI SISTEM VELIKE BRITANIJE, KOMBINACIJA NUKLEARKI I TERMOELEKTRANA

Gordi Albion voli reaktore�Vi{e od petine elektri~ne energije obezbe|uje se iz 23 mo}ne nuklearne elektra-ne � Zbog strogih ekolo{kih propisa, termoelektrane na ugaq sve re|e, a domini-raju gasne turbine �Vetroelektrane i solarna energija budu}nost i nada Britanaca

Ponos nacije: nuklearka Selafild

46


Jedna od najprostrani-jih i najmnogoqudni-jih evropskih zemaqa,Ukrajina, pravi je ge-

ografski i energetski mostizme|u Zapadne Evrope i Ru-sije. U strate{kom smisluova zemqa, sa bezmalo 50 mi-liona stanovnika, ima na-gla{en zna~aj i kao glavnatransferzala za dopremunafte i gasa iz Kaspijskogregiona i centralne Azijedo kupaca na zapadu Starogkontinenta. Prihod od tran-zita tih energenata oduvek jebio dragocena injekcijaukrajinskoj ekonomiji.

Ovaj dugo uspavani eko-nomski xin “protegao” se po-sledwih godina i pravistrelovit ekonomski napre-dak. Posle privrednog uzle-ta od 9,4 odsto u 2003. godi-ni, Ukrajina je lane na~ini-la ekonomski skok od 12 od-sto i nanizala pet godinauzastopnog privrednog rastaposle osmogodi{we re-cesije po sticawu neza-visnosti. Procena je da}e Ukrajinci ove godineubrzati privrednu ak-tivnost za osam odsto za-hvaquju}i stabilnomusponu industrijske ipoqoprivredne proizvodwei robnog izvoza preusmere-nog sa podru~ja biv{egSSSR-a na Evropu i Aziju.

Obilan devizni prilivdonosi i izvoz struje, jerUkrajina ima dvostruko ve-}i kapacitet elektrana odsopstvenih potreba. U ze-mqi najve}e nuklearne ne-

sre}e u istoriji ~ove~an-stva nuklearke su jo{ najpo-uzdaniji izvor elektri~neenergije i glavni generatortog izvoza. Sa ukupno 38.000zaposlenih, ~etiri nuklear-ne elektrane ~ine samo pe-tinu ukupnih doma}ih kapa-citeta, a daju gotovo polovi-nu nacionalne proizvodwe

elektri~ne energije. Ukra-jinski nuklearni kompleksima 15 operativnih reakto-ra i dva u gradwi i najve}unuklearku u Evropi - “Zapo-ro`je”. Sa ukupno {est re-aktora po hiqadu megavata“Zaporo{ka nuklearnaelektrana” u jugoisto~nomdelu zemqe godi{we ispo-

ru~uje oko 40 milijardi ki-lovat - sati elektri~neenergije, odnosno petinuukupne proizvodwe struje uUkrajini ili polovinuprodukcije svih ukrajinskihnuklearki. Po instalisanojsnazi “Zaporo`je” je devetanajmo}nija elektrana u sve-tu.

Do 26. aprila 1986. go-dine kada je eksplozija uwenom ~etvrtom bloku{okirala svet razmera-ma radijacije, nuklearkau êrnobilu bila jeuzdanica ukrajinskeelektroprivrede, da bi u

trenutku postala simbolglobalne opasnosti od nu-klearnih elektrana. Nepo-sredno nakon eksplozije odprevelike doze zra~ewa ipovreda umrlo je tridesetakqudi. U prvoj sedmici odnesre}e evakuisano je115.000 stanovnika koji suìveli na tridesetak kilo-

metara od nuklearke u êr-nobilu, ali se posledice ra-dijacije jo{ ose}aju u vidupove}anog oboqevawa od ra-ka i ra|awa deformisanedece na zaga|enom podru~juUkrajine, Belorusije i Ru-sije. Na dekontaminacijitog prostora do sada je u~e-stvovalo oko 600.000 qudi.

Posle eksplozije u ̂ erno-bilu ono {to je ostalo odreaktora broj ~etiri pokri-veno je za{titnom ~eli~nommasom, takozvanim sarkofa-gom, da bi se suzbila daqaradijacija. Sarkofag je ume|uvremenu obavio za{tit-nu funkciju, ali je dugoro~-no gledano wegova stabil-nost pod znakom pitawa io~vr{}ivawe te mase ostajeprvorazredni zadatak. Nasanirawu brojnih posledi-ca nesre}e, pored Ukrajina-ca, najvi{e su radili stru~-waci iz Francuske, Nema~-ke, Rusije i Belorusije.

UKRAJINA: NUKLEARKE I DAQE GLAVNA UZDANICA

êrnobil oti{ao uistoriju�Nuklearne elektrane ~ine svegapetinu ukupnih kapaciteta, a dajugotovo polovinu nacionalne pro-izvodwe elektri~ne energije

Ukrajina ima dvostruko ve}i kapacitet elektrana

od sopstvenih potreba

Sa {est reaktorapo hiqadu megavata

“Zaporo{ka nuklearna

elektrana” je najve}a u Evropi

Hidropotencijal Ukrajine nije

srazmeran wenoj veli~ini


47

Strah od novih kvarovaumnoàvao je pritiske zazatvarawe elektrane u êr-nobilu. Wen drugi blokuga{en je 1991. godine poslepoàra na instalacijama, apet godina kasnije zausta-vqen je i reaktor broj jedan.Iskqu~ewem sa mreè i re-aktora broj tri u decembru2000. godine kona~no je sta-vqen katanac na atomskuelektranu u êrnobilu.

Incident koji je razvejaoèqu mnogih Evropqana daimaju nuklearne elektranesamo je nakratko pokolebaoUkrajince. Odmah posleeksplozije zdu{no su odusta-li od zavr{etka petog i {e-stog reaktora u êrnobilu,ali se nisu odrekli nukle-arki. Polovina sada{wihkapaciteta nuklearnihelektrana u Ukrajini pu-{tena je u rad posle trenut-ka kada je do{lo do curewavelike koli~ine radioak-tivnog materijala iz eks-plozijom raznetog ~erno-bilskog bloka.

Sada{wa nacionalnauzdanica, pored “Zaporo`-ja”, je nuklearka “Ju`naUkrajina” sa tri reaktorapo hiqadu megavata i proiz-vodwom oko 18 milijardikilovat-~asova struje godi-{we. Ne{to mawi u~inakimaju nuklearna elektrana“Rovno” sa ~etiri reaktorai atomska centrala “Hmeq-nicka” u kojoj zasad rade dvabloka, a dva su u gradwi. Re-aktori “Rovno 4” i “Hmeq-nicka 2” prika~eni su namreù u drugom delu pro{legodine i sada nuklearnikompleks Ukrajine ima vi-{e od 13.800 megavata u po-gonu. Lane su nuklearkeproizvele 87 milijardi ki-lovat-sati struje, a u prvihdevet meseci ove godine is-poru~ile su 65,2 milijardekilovat-~asova i sve su pre-bacile plan. Wihova zajed-ni~ka proizvodwa od oko

250 miliona kilovat-satidnevno ipak je dosta skrom-na i posledica je slabe is-kori{}enosti postrojewa,jer reaktori ukrajinskih nu-klearki ~esto privremenozastaju tokom godine zbogtehni~kih problema. Nukle-arkama upravqa nacionalnakompanija “Energoatom”,podre|ena Ministarstvugoriva i energije.

Ukrajinska elektro-privreda dvanaesta je usvetu po proizvodnim ka-pacitetima od ukupno54.000 megavata. Produk-cija i potro{wa strujestrmoglavile su se poslesticawa nezavisnosti1991. godine, ali su sa oì-vqavawem privrede u sta-bilnom rastu u posledwihpet godina. Sada Ukrajinaproizvodi oko 180 milijar-di kilovat-sati, uz bruto po-tro{wu 170 milijardi ki-lovat-~asova struje.

Na listi sto najve}ihelektrana u svetu, uz nukle-arku “Zaporo`je” nalaze sejo{ dva mo}na ukrajinskapostrojewa. Na 72. mestu jetermoelektrana “Vuglegir-ska” sa 3.600 megavata iztermoenergetskog komplek-sa “Centrenergo”, a odmahiza we je “Zaporo{ka termo-elektrana” iste snage, kojaposluje u okviru najve}egukrajinskog termoenerget-skog kombinata “Dweproe-nergo”. Ukrajinske termoe-lektrane, koje imaju oko36.000 megavata i daju vi{e

od 45 odsto doma}e proiz-vodwe struje, prete`no suobjediwene u ~etiri proiz-vodna giganta: “Dweproe-nergo” sa 8,2 hiqada megava-ta, “Centrenergo” sa 7,6,“Zahidenergo” sa 4,7 i “Don-basenergo” sa oko ~etiri hi-qade megavata. Bilo je dostapoku{aja za prodaju tih kom-panija, ali je dràva ostalawihov ve}inski vlasnik.

Za razvoj termoenergetskogkompleksa Ukrajina ima od-li~nu podlogu u bogatim na-lazi{tima ugqa sa dokaza-nim rezervama od 37,6 mili-jardi tona, a polovina te ko-li~ine je visokokvalitetniugaq. Godi{we se proizvodi

oko 63 i potro{i oko 67 mi-liona tona, {to Ukrajinu~ini neto uvoznikom ugqauprkos izda{nih prirodnihrezervi. Najve}e koli~ineugqa stiù iz basena Do-weck i Donbas u isto~nomdelu zemqe. U toj grani imaoko 200 rudnika sa pola mi-liona zaposlenih, ali se sek-tor ve} godinama suo~ava sa{trajkovima, niskom pro-duktivno{}u i opasnimuslovima rada, koji su u po-sledwih petnaestak godinaza posledicu imali 3.500 mr-tvih i 700 poàra u podzem-nim hodnicima.

U reqefu druge najpro-stranije zemqe u Evropipreovla|uju plodne stepe iplatoi, pa hidroelektraneu~estvuju sa mawe od 10 odstou ukrajinskoj proizvodwielektri~ne energije. Do

2004. godine hidrokapaci-teti su bili u vlasni{tvudve dràvne kompanije“Dweprohidroenergo” i“Dwesterhidroenergo”, alisu one lane spojene u “Ukr-hidroenergo” sa ukupnim ka-pacitetom 4.600 megavata.

Jo{ jedna va`na elektro-privredna kompanija je “Ki-evenergo”, koja proizvodisvu elektri~nu i toplotnuenergiju za snabdevawe pre-stonice Kijeva. Ona ima18.000 zaposlenih, 1.200 me-gavata proizvodnih kapaci-teta, upravqa sa 4.000 dugommreòm toplovoda i u ve-}inskom je vlasni{tvu cen-tralnih dràvnih institu-

cija, ali i lokalne vla-sti poseduju u woj oko13 odsto akcija.

[irom Ukrajine ra-di 27 elektrodistribu-tivnih kompanija. Dvesu u ve}inskom vlasni-{tvu ameri~ke korpo-racije AES, u ~etirikompanije kontrolni

paket akcija ima slova~kadistributivna kompanijaVSE (koju odnedavno kon-troli{e nema~ki RWE), audeo u desetak ukrajinskihdistributivnih preduze}aima i ruski dìn “Ujediwe-ni energetski sistem Rusi-je” (UESR).

Ukrajina posledwih go-dina poku{ava da pove}a iz-voz struje, pogotovo u zapad-nu Evropu. U 2003. godinizapadni deo Ukrajine pri-lagodio je elektroenerget-ski sistem standardima UC-TE i uspostavio stalnu sin-hronu vezu. To omogu}ujeUkrajincima direktno tr-govawe strujom sa Poqskom,Ma|arskom i Slova~kompreko prenosnog kabla ka-paciteta 450 megavata. Uplanu je da se ta konekcijapoja~a na 550 megavata do2008. godine. Najve}i deoukrajinskog sistema sinhro-nizovan je sa ruskim i upra-vo je takva veza dala Ukraji-ni mogu}nost da posle ukqu-~ivawa na mreù reaktora“Rovno 4” i “Hmeqnicka 2”potpi{e krajem pro{le go-dine ugovor o izvozu u Rusi-ju 500 miliona kilovat-satistruje mese~no. �

Mladen Ba~li}

Naftovodima na ukrajinskoj teritoriji pro|e 1,1 milionabarela nafte dnevno, uglavnom u tranzitu. Gro tih koli~ina~ini ruska nafta na putu ka zapadnoj Evropi, ali sve ~e{}etom trasom prolazi i nafta iz Kazahstana. Najvi{e gasa utranzitu ide iz Rusije i Turkmenistana. Preko ukrajinske te-ritorije prolazi 78 odsto ukupnog ruskog izvoza gasa.

Dragoceni naftovodi

Do trenutka eksplozije, ~etiri reaktora po 1.000 megavata unuklearki u êrnobilu davali su do 10 odsto ukupne ukrajin-ske proizvodwe struje. Prvi reaktor u toj nuklearki pu{ten jeu rad 1977, a posledwi 1983, dakle svega tri godine pre nesre-}e. Razmere razarawa i zra~ewa iz ~etvrtog ~ernobilskog re-aktora pove}ane su hladnoratovskom praksom zata{kavawa in-cidenata u svom dvori{tu, pa pomo} nije odmah traèna, nitije stigla na vreme.

U momentu incidenta oko sedam miliona qudi ìvelo je natada kontaminiranom podru~ju. Danas u zaga|enim zonama jo{ìvi 5,5 miliona qudi.

Pogubno zata{kavawe

Polovina sada{wih ukrajinskih reaktora

pu{tena u rad posle nesre}e u êrnobilu


48

Ve} duè vreme uItaliji se sprovo-di prili~no opse-`na kampawa ~iji

je moto: kako smawiti po-tro{wu elektri~ne energi-je. To je mo`da jedna od ret-kih ta~aka: {tedwa struje,na kojoj su se poklopili in-teresi dràve i potro{a~a.Naime, italijanska dràvaizdvaja zna~ajna sredstva,kako bi se obezbedila godi-{wa proizvodwa od preko300 milijardi kWh. Kon-kretno, lane je italijan-skim potro{a~ima ukupnoplasirano 325,4 milijardekilovat-~asova, a za ovu go-dinu se predvi|a potro{waod 332,9 milijardi kWh. Ve-}i deo elektri~ne energijeproizveden je na osnovu uvo-znog gasa - ~ak 47 odsto, a 11odsto u elektranama nauvozni mazut, {to jeenormni izdatak za dr-àvu, koja svake godi-ne mora da ra~una sarastom tra`we elek-tri~ne energije od 2,5odsto. Imaju}i u vidurast cena gasa i naftena svetskom trì{tu,uz procene svetskihstru~waka da }e trendpove}awa cena potrajati inarednih godina, italijan-ske vlasti neprestalno ape-luju da se potro{wa strujesmawi, gde god je to mogu}e.

Kako je cena kilovat-~asau Italiji najvi{a u Evrop-skoj uniji, ~ak za preko 40odsto nadma{uje cene uostalim zemqama ~lanica-ma, gra|ani Apeninskog po-luostrva najvi{e novca iz-dvajaju za potro{ene kilo-

vat-~asove. To je vi{e negodovoqan razlog da se ovda-{wi gra|ani krajwe oba-zrivo pona{aju kako bi sma-wili potro{wu elektri~neenergije.

Ta simbioza interesa: dr-àve i potro{a~a uticala jeda se u Italiji pokrene op-se`na kampawa za u{tedusvakog mogu}eg kilovat-~asa.U toj kampawi, kao najuti-cajniji medij, posebnu uloguima televizija, bez obzira nato da li je re~ o dràvnojili privatnoj. Tako u naj-gledanijim terminima, po-sebno kada je re~ o doma}ica-ma, ujutro izme|u 7 i 30 i 8~asova gostuju stru~waci ko-ji obja{wavaju kako racio-nalnijim kori{}ewem ra-znih elektri~nih aparata,rasvetnih tela {to mawetro{iti elektri~nu energi-ju i u{tedeti bar 10 odsto.

Odre|enim danima, u popo-dnevnim ~asovima, televi-zijski program namewen de-ci i mladima, obuhvata deokada se na specifi~an na-~in: namenskim crtanimfilmovima za najmla|e, od-nosno obra}awem poznatihglumaca, rok peva~a mladimasaop{tavaju preporuke kako{tedeti struju. Moè da ~u-di za{to ba{ obra}awe mla-doj populaciji. Ispitivawa

su pokazala da su najmla|i~esto najve}i rasipnicielektri~ne energije. Olakopale sijali~na mesta i kadatreba i kada ne treba. Osta-vqaju ukqu~ene televizore,kompjutere, dugo drè otvo-rena vrata friìdera, tra-è}i pi}e ili hranu. Sve toveoma uti~e na visinu ra~u-na za potro{enu elektri~nuenergiju.

Kao potvrda upravo iznetetvrdwe evo nekoliko mar-kantnih podataka. Premaanalizama Italijanske na-cionalne unije potro{a~a,televizor i Hi-Fi ure|ajitro{e malo - o,2 kWh. To va-ì ukoliko su aparati dobropozicionirani, {to ukqu~u-je i udaqenost od zida najma-we 10 sm da se ne bi previ{egrejali i tro{ili dodatnu,nepotrebnu struju.

Meðutim, navedeni apara-ti su, tako|e potro{a-~i i kada su na stend-baj, ukqu~uju~i video ikompjutere. [tavi{e,analize pokazuju da nastend-baj poziciji nave-deni aparati konzumi-raju, gotovo istu koli-~inu elektri~ne ener-gije kao kada se kori-ste. Zato je preporuka dase sve {to je mogu}e

potpuno iskqu~i. Savet je~ak da se kompjuterski kablsa transformatorom potpu-no iskqu~i iz struje, jer oni kada kompjuter ne radikonzumira struju 24 ~asa nadan. Sli~no vaì i za{tampa~e. Koristiti ih sa-mo kada je stvarno neophod-no i to boqe obi~ne, a nelaserske, koji tro{e neupo-redivo vi{e elektri~neenergije. U najkra}em savet,

posebno mladima, je: TV, Hi-Fi, video, kompjuter, {tam-pa~, koristiti {to mawejer to konkretno zna~i ma-we: buke, toplote, radija-cije i potro{enih kilovat-~asova.

Nacionalna unija potro-{a~a posebno apeluje da seobrati pa`wa na upotreburasvetnih tela. Mada je re~ omalim potro{a~ima velikibroj sijali~nih mesta i vi-{esatna dnevna upotreba mo-è zna~ajno da uti~e na iz-nos na ra~unu za potro{enustruju. Zato se kampawi zame-ne klasi~nih sijalica mo-dernom generacijom fluoro-scentnih i drugih tipova si-jalica, pridruìo ENEL,jedna od najve}ih italijan-skih kompanija za proizvod-wu i plasman elektri~neenergije. ENEL je potro{a-~ima poklonio dva milionasijalica najnovije generaci-je, koje koriste 70 odsto ma-we elektri~ne energije negoklasi~ne.

Obra}awe izuzetne pa`wena potro{wu rasvetnih telamoè da deluje ~udno, da nekaèmo i nebitno, ali broj-ke su ~esto neumoqive. Pre-ma analizama Nacionalneunije potro{a~a, prose~na~etvoro~lana italijanskaporodica samo na svetlo me-se~no potro{i preko 30kWh, {to je 10-25 odsto odukupne mese~ne potro{we. Asamo malim korigovawemsvakodnevne upotrebe ra-svetnih tela, potro{wa semoè smawiti u rasponu od50-70 odsto. Da li ste ugasi-li svetlo u sobi? �

Marinela Ra`natovi}Dopisnik RTS iz Rima

U ITALIJI U TOKU KAMPAWA SMAWEWA POTRO[WE ELEKTRI^NE ENERGIJE

[tedwa kao imperativ� Televizija kao nezaobilazni medij u borbi za {tedwu struje �Posebna paæwa ma-lim, ali brojnim potro{a~ima � Racionalno kori{}ewe ku}nih aparata garant zaniæi ra~un za potro{enu elektri~nu energiju

EKSKLUZIVNO ZA

kWh

Kompjuteri konzumiraju elektri~nu energiju svih 24 ~asa

Moè da ~udi za{to se mediji obra}aju baš mladojpopulaciji. Ispitivawa su

pokazala da su najmla|i ~esto najve}i rasipnici

elektri~ne energije

*

*

Ovih dana zavr{en je radna projektima istraìvawauticaja na ìvotnu sredinuplanirane gradwe velike re-verzibilne hidroelektraneu Slova~koj na reci Ipel,kod Kokave nad Rimavicou,na istoku zemqe. To zna~i ida bi uskoro mogla biti do-neta odluka o po~etku grad-we elektrane, snage 600 me-gavata, koja }e po tome sigur-no spadati me|u najve}e uEvropi, kakve su, na primer,srpska RHE “Bajina Ba{ta”,~e{ka Dlouhe strawe...

Takva elektrana, istina,nije sadràna u planu inve-sticija italijanskog, “Ene-la”, novog vlasnika “Slo-va~kih elektrana” (SE), ko-ji je lane pobedio na tende-ru za privatizaciju i dobio66 odsto akcija u dominant-nom nacionalnom proizvo-|a~u elektri~ne eneregije uSlova~koj za sumu od 840 mi-liona evra. Ali, ukolikomo`da Slova~koj i ne budepotrebna celokupna energi-ja od budu}e nove velike re-verzbilne elektrane, libe-ralizacija trì{ta u EU

nudi nove mogu}nosti pla-smana, pa samim tim posta-vqa i nove investicioneparametre.

Zanimqivo je, me|utim, dau Slova~koj postoji jedna,{tavi{e jo{ ve}a rever-zbilna hidroelektrana - “Či-

erny vah”, snage 735 megavata,sagra|ena jo{ 1981. dakle,~ak ne{to pre RHE “BajinaBa{ta”. Bila je tada verovat-no najve}a “pumparka” uEvropi, a bila je i ostalanajve}a po snazi i od svih ov-da{wih hidroelektrana, ve-}a i od proto~nih i akumula-cionih.

Potrebe za najkvalitetni-jom, rezervnom, takozvanomvr{nom energijom, dovele sujo{ tada do gradwe ovako ve-

like reverzbilne hidroelek-trane. Ali, nije bila prva. USlova~koj, naime, postojejo{ tri reverzibilne hio-droelektrane od kojih je naj-starija “Dob{ina” od 24 me-gavata po~ela da radi jo{1952., a proizvodi struju idanas. U me|uvremenu su, dogradwe “îernog vaha”, sa-gradjene i po~ele struju daproizvode jo{ dve “reverzi-bilke” - “Ruìn” od 60 MW

(1972.) i “Liptovska Mara”od 98 MW (1975). Dakle,ukupno u reverzibilnimelektranama ima snage od915 megavata.

SE imaju ukupno 2.400 me-gavata snage u hidroelektra-nama.´To je 34,8 odsto ukupneinstalisane snage u SE. Go-

di{we daju izme|u 15 i 20 od-sto ukupne proizvodwe elek-tri~ne energije “Slova~kihelektrana”, koja se posled-wih godina kre}e izme|u 25i 27 milijarde kilovat-satigodi{we. Posle RHE “Čierny

vah”, najve}a hidroelektranaje “Gab~ikovo” u okviruistoimenog sistema na Duna-vu, snage oko 600 MW.

Ideja o gradwi reverzi-bilne elektrane kod Kokavenad Rimavicou stara je ve}vi{e od 20 godina. Premanekada{wem projektu treba-lo je da po~ne da se gradi1996, a da se pusti u rad ovegodine. Prema najnovijimra~unicama, gradwa bi staja-la oko 20 milijardi slova~-kih kruna (jedan evro vredi38-39 kruna) Imala bi ~eti-ri turbine od po 150 megava-ta, kapacitet gorwe akumula-cije bi bio 20 miliona kub-nih metara vode. Elektranabi, kad po~ne da radi, stalnozapo{qavala samo 80 qudi,ali bi na wenoj gradwi to-kom pet godina konstantnobilo angaòvano oko tri hi-qade radnika. �

Milan Lazarevi}

“Čierny vah” je ne samo najve}a reverzibilna i uop{te hidro-elektrana nego i uop{te i najja~i blok u elektroenergetskomsistemu zemqe. Zahvaquju}i tome zna~ajna je podr{ka sistemuza uskakawa radi zamene prilikom ispadawa najja~ih blokova.Gorwa akumulacija na visini od 1.160 metara nema sopstvenipritok vode. Elektrana ima {est turbina tipa Francis i jednuKaplan. Pritok iznosi {est puta po 30 i jedan puta osam meta-ra kubnih u sekundi. Godi{we u proseku proizvede oko 370 gi-gavat-~asova.

Najja~i blok u energetskom sistemu

Razvojni program Holdinga “Sloven-ske elektrarne” (HSE) uspe{no seostvaruje, konstatovano je na Tre}ojstrate{koj konferenciji najve}eg slo-vena~kog proizvo|a~a elektri~ne ener-gije. Prva u nizu malih hidroelektranana dowoj Savi, HE “Bo{taw”, u}i }e u po-gon 2006. godine u predvi|enom roku i uskladu sa investicionim planom. Zapo-~eta je i gradwa prve slovena~ke pump-no-akumulacione hidroelektrane “Av-~e”, koja }e pomo}i u podmirivawu tra-`we u periodima najve}e potro{westruje. Modernizacija HE “Medvode” jepri kraju, na Dravi se rekonstrui{e HE“Zlatoli~je”, a u termoelektrani “[o-{taw” ura|eni su pripremni radovi za

modernizaciju petog bloka.Bez zastoja se, istovremeno, obavqa-

ju i remonti, navodi se u saop{tewu naInternet sajtu HSE i napomiwe da tojposlovnoj grupi uskoro predstoje va`neorganizacione promene u skladu sa zah-tevima Evropske unije za liberalizaci-ju trì{ta struje na kome ne}e biti me-sta za monopole. Za HSE to zna~i daquracionalizaciju poslovawa, poboq{a-we u upravqawu rizikom i realizacijirazvojnih projekata, kao i smawewesvih tro{kova koji nisu kqu~ni za samubezbednost u proizvodwi struje, zakqu-~uje se u saop{tewu. �

M. B.

SLOVA^KA, ZEMQA REVERZIBILKI

Nova “pumparka” i za izvoz�Prva reverzibilka sagra|ena je jo{ 1952, radi i danas, a najve}a "Čierny vah" ima snaguod 735 megavata. Nova bi se gradila i za potrebe u inostranstvu i imala bi oko 600 megavata.

HOLDING “SLOVENSKE ELEKTRANE”

Razvoj po planu

EKSKLUZIVNO ZA

kWh

U TE “[o{taw” u toku pripremni radovi na modernizaciji petog bloka


50

Pa`wu stru~waka i pose-tilaca na nedavno odrà-nom prvom Sajmu energeti-ke u Beogradu privukao je izajedni~ki {tand dve ruskefirme - “Elektrocentrona-ladka” i “NII Teplopri-bor” sa programsko tehni~-kim kompleksom “Kvint”,specijalizovanim za auto-matizaciju proiozvodnihprocesa u energetici.

Kada je re~ o “Elektro-centronaladki”, u pitawuje jedna od vode}ih inè-werskih ku}a na poqu ener-getike u Rusiji. Firma jeformirana daleke 1939.,kako bi organizovala upra-vqawe termoelektranama utada{wem SSSR-u. Tokomproteklih decenija, ona jeu Rusiji i po svetu uvela i

unapredila na stotine vr-hunskih sistema kontrolerada termoelektrana i ste-kla ogroman ugled u stru~-nim krugovima. Tako su we-ni stru~waci radili u TE“Rjazaw”, a angaòvani suod Severne Amerike doAzije. Danas stru~waciove ku}e pruàju konsal-ting usluge u razvoju u pri-meni automatizacije kon-trolnog sistema i opreme usvim tipovima termoelek-trana.

Kompanija “NII Teplo-pribor” i wen programskotehni~ki kompleks “Kvint”,koji radi u okviru dràv-nog nau~nog centra za is-traìvawa termoinèwe-ringa iz Moskve, stigli suna sajam sa jasnom porukom

da su spremni za poslove sana{im termoelektranama,ali i nau~nicima iz obla-sti energetike. Mogu}no-sti za saradwu seù od gene-ralnih ugovora, kada je re~o razvoju kontrolnih siste-ma do specijalizovaniharan`mana (projektna doku-mentacija, fizibiliti stu-dije, uvo|ewe Kvint siste-ma, testirawa i isporukaopreme).

Kvint sistem je primen-qiv u automatizaciji i teh-nolo{kim procesima kakou termoelektranama, tako iu nuklearkama, postrojewi-ma koje pokre}u gasne tur-bine, cementarama, siste-mima za grejawe i hla|ewe,sve do staklara i agro po-strojewa.

Bazi~ni koncept je raz-vijen 1995, a dve godine ka-snije funkcionalne mo-gu}nosti su pove}ane, da bi2000. bio potpuno inovi-ran. Godinu dana kasnijerazvijen je i podsistem we-gove za{tite i tako je u pu-nom smislu re~i postaoprocesni kontrolni si-stem. Sertifikat za upo-trebu u nuklearkama dobioje 2003. godine. Trenutno jeinstaliran u toplanama itermoelektranama {iromRusije (Moskva, Vorowe`,Jaroslav, Vladimir). Onkontroli{e rad najja~egruskog sistema termoelek-trana u Kotromi, snage1.200 megavati. �

Branislav Seni~i}

ZABELEÆENO NA PRVOM BEOGRADSKOM SAJMU ENERGETIKE

Rusi spremni za velike poslove� Dve renomirane firme - “Elektrocentronaladka” i “NII Teplopribor” sa programsko tehni~kimkomleksom “Kvint”, predstavile se vrhunskim dostignu}ima u automatizaciji proizvodnih procesa

Zajedno sa danskomfirmom Enersys, jed-nom od vode}ih in-èwerskih ku}a za

razvoj i realizaciju projeka-ta vetroelektrana u Evropi,Hrvatska elektroprivredapo~ela je gradwu projektaTrtar - Krtolin kod [ibe-nika. Re~ je o drugoj vetroe-lektrani u Hrvatskoj. Posaoje vredan 12,5 miliona evra.Sve~ano otvarawe je predvi-|eno za kraj maja 2006, kada}e vetroelektrana po~eti saproizvodwom 31.000 mega-vat-sati godi{we, koje }e unarednih 15 godina otku-pqivati ElektroprivredaHrvatske.

Uz vetroelektranu Ravnena ostrvu Pagu, koja je otvo-rena februara pro{le godi-ne, Hrvatska }e tako imatidve vetroelektrane, ukupneproizvodwe 136 megavat-satigodi{we. Procene stru~wa-ka su da je tako samo na~etogroman potencijal energijevetra, naro~ito na Jadran-skom moru. Za sada vetroelek-trane se najvi{e isplate udubrova~kom, {ibenskom, za-darskom podru~ju i u Istri.Napravqen je, ina~e, i proje-kat za izgradwu vetroparkaKomorovac na ostrvu Pagu,ali se zbog izmene propisa,za sada, od toga odustalo.

Tema vetroelektrana je vr-

lo vru}a u Hrvstakoj, posleuvo|ewa o{trih zabrana, o~emu je bilo re~i i na nedav-nom Zagreba~kom velesajmu.Naime, projekat Enwind, ko-ji je u okviru nacionalnogenergetskog programa ura-dio Institut “Hrvoje Po-àr” umnogome je skresanposle Uredbe o ure|ewu i za-{titi za{ti}enog priobal-nog podru~ja. Preciznije,Vlada Hrvatske je zabranilado daqeg izgradwu vetroe-lektrana na ostrvima i ki-lometar od obalne crte. Ta-ko je otpala planirana iz-gradwa vetroelektrana na~ak {ezdeset lokacija.

- Iskori{}avawe energi-

je vetra je najbrè rastu}isegment proizvodwe energi-je iz obnovqivih izvora usvetu. U posledwih nekoli-ko godina turbine na vetarsu zna~ajno inèwerski po-boq{ane. Najboqi primerje nema~ko trì{te turbi-na, na kome se prose~na sna-ga od 470 kilovati 1995. po-ve}ala na 1.289 kilovati u2001. godini. Trenutno serazvijaju turbine koje }e mo-}i da proizvedu izme|u trii pet megavati. Danska jepravi primer kako to trebaraditi, jer ve} petinu svojihpotreba za strujom zadovoqa-va pomo}u energije vetra.Ona trenutno radi na najve-

HRVATSKA POÊLA GRADWU NOVE VETROELEKTRANE

Trtar - Krtolin gotov do maja 2006.�Kada zaæivi projekat vredan 12,5 miliona evra, nova elektra-na proizvodi}e 31.000 megavat-sati godi{we koje }e u narednihpetnaest godina otkupqivati Hrvatska elektroprivreda

}oj turbini za vetroelektra-ne na svetu. Kada se zavr{ibi}e visoka 183 metra i po-stavi}e se u nema~kom deluBaltika. U samo jednu lopa-ticu dugu 61,5 metar ugradi-}e se 18 tona stakloplastikei ugqenikovih vlakana. Ta-kav gigant }e godi{we pod-mirivati potrebe za elek-tri~nom energijom ~ak 5000doma}instava Zato bi i Hr-vatska trebalo da omek{apropise za izgradwu vetroe-lektrana, jer je to wena veli-ka {ansa. - objasnio je @eq-ko Samarxi}, predstavnik“Enersysa” u Hrvatskoj. �

Branislav Seni~i}

O panevropskom trì{tu strujeMe|unarodna konferencija pod nazivom “Tr-

ì{te struje od Lisabona do Vladivostoka”odrà}e se 24. novembra u Moskvi. Organiza-tori skupa su Udruèwe evropskih elektro-privreda EURELECTRIC i Savet za elektri~nuenergiju Zajednice Nezavisnih Dràva.

Skup je koncipiran kao platforma za disku-siju o neophodnim uslovima za budu}e povezi-vawe trì{ta elektri~ne energije na istoku izapadu Evrope. U centru pa`we bi}e nekolikotema: fizi~ka interkonekcija sistema, struk-tura trì{ta, standardi bezbednosti, ukqu-~uju}i nuklearnu i proizvodwa elektri~neenergije.

Posledwih par godina ad hok radne grupeEURELECTRIC-a i Zajednice Nezavisnih Drà-va (ZND) rade na definisawu preduslova i“mape puta” za stvarawe kompatibilnih trì-{nih uslova i standarda za{tite okoline uEU i ZND. Namera je da se time olak{aju trgo-vina i protok investicija izme|u ta dva veli-ka trì{ta elektri~ne energije.

Prvi skup pod ovim nazivom odràn je 2003.godine u Briselu.

O obnovqivim izvorimaMe|unarodni seminar pod nazivom “Obnov-

qivi izvori u Evropi: Odgovor na izazove,razvoj trgovine i dostizawe ciqeva” odrà}ese 24. i 25. novembra u Londonu. Skup zajedni~-ki organizuju Udruèwe evropskih elektro-privreda EURELECTRIC i britansko Udru-èwe proizvo|a~a elektri~ne energije.

U centru pa`we u~esnika bi}e politika usektoru obnovqive energije i najnovija isku-stva u primeni “{ema podsticaja” za razvoj ob-novqivih izvora {irom Evrope. Seminar }eokupiti vladine zvani~nike, parlamentarce,predstavnike kompanija specijalizovanih zarazvoj projekata i stru~wake za trgovinu ener-gijom, koji }e razgovarati o podsticajnim mera-ma Evropske komisije, o prikqu~ivawu namreù postrojewa za kori{}ewe obnovqivihizvora i o najnovijim tehnologijama, finansi-rawu projekata i budu}im izazovima u ovomsektoru.

O bioenergijiMe|unarodna konferencija i izlo`ba “Svet

bioenergije 2006” odrà}e se u italijanskomgradu Veroni 9-12. februara u organizacijiKompanije za pripremu manifestacija i pru-àwe usluga iz sektora bioenergije BEES.Konferencija }e okupiti predstavnike vlada,razvojnih agencija, investitora, komunalnihpreduze}a, kompanija iz poqoprivrede, {u-marstva, energetike i za{tite okoline, istra-ìva~e i tehnologe i predstavnike potro{a-~a. U~esnici }e razgovarati o sada{wem raz-voju bioenergije i budu}im izazovima u tojoblasti.

O energetskoj politici Prva godi{wa konferencija o evropskoj

energetskoj politici odrà}e se 28. i 29. no-vembra u Brislu u organizaciji britanskeagencije “Epsilon Event”, specijalizovane zapripremu raznih skupova. Planirano je da ovajuvodni skup u seriji od pet uzastopnih godi-{wih sastanaka okupi takozvane kqu~ne igra-~e: vladine funkcionere i rukovodioce izsektora energetike, predstavnike regulator-nih tela i nevladine organizacije. Kao prvi u

nizu bavi}e se zakonodavnim okvirom za osi-gurawe budu}nosti energetike u Evropi.

Centralna tema prvog dana bi}e stvaraweuslova za privla~ewe investicija u sektorenergetike. Drugog dana razmatra}e se na~iniza stvarawe kompatibilnosti nacionalnihprograma i energetske politike Evropske uni-je. Razgovara}e se i o razli~itim opcijama zapostizawe odrìve sigurnosti snabdevawa.Va`na tema bi}e i pitawe koji su narednistrate{ki koraci nakon liberalizacijeevropskog energetskog trì{ta.

O tehnologiji za “~istu” energijuMe|unarodna konferencija i izlo`ba teh-

nologija za “~istu” energiju (CETEX) odrà}ese 8. i 9. decembra u Berlinu. Organizator jeinternacionalna agencija za pripremu skupo-va i marketing “Ombiasy”, koja ima poslovniceu Nema~koj, Australiji i SAD. Pa`wa u~esni-ka skupa usredsredi}e se na temu ukqawawagranica izme|u saobra}ajne i tehnologije za“~istu” energiju i na poslovne mogu}nostistvorene klimatskim promenama i ponesta-jawem fosilnih goriva.

O smawewu aerozaga|ewaSavetovawe na temu “Uticaj programa CAFE

(îst vazduh za Evropu) na elektroprivredu”odrà}e se 13. decembra u Briselu. Organiza-tor skupa je Udruèwe evropskih elektropri-vreda EURELECTRIC. Ciq programa CAFE, po-krenutog u Evropskoj uniji 2001. godine u okvi-ru [estog programa akcija za za{titu okoline,je razvoj dugoro~ne strategije za za{titu ì-votne sredine i qudskog zdravqa od aeroza-ga|ewa.

O kori{}ewu energije vetraEvropska konferencija i izlo`ba o vetroe-

nergiji EWEC 2006 odrà}e se od 27. februarado 2. marta u Atini u organizaciji asocijacijeEuropean Wind Energy (EWEA). O~ekuje se da }ena izlo`bi u~estvovati vi{e od sto kompani-ja iz svih podru~ja kori{}ewa energije vetra.Zainteresovani autori predloìli su 670 re-ferata, upola vi{e nego za prethodni ovakavskup, {to ukazuje na stalno pove}awe intere-sovawa za ovu udarnu evropsku konferencijuo vetroenergiji.

Evropsko trì{te vetroenergije razvija seprose~nim godi{wim tempom od 22 odsto u po-sledwih {est godina. Lane je, prema podacimaEWEA, ukupni kapacitet vetroturbina u Evropiporastao za 20 odsto, na vi{e od 34.000 megava-ta, a Gr~ka je jedna od evropskih zemaqa sanajve}om perspektivom u ovom sektoru.

O odrìvoj energijiMe|unarodna konferencija "Svetski dani

odrìve energije 2006." odrà}e se 1-3. martau austrijskom gradu Velsu. U okviru ove mani-festacije bi}e organizovan niz specijalizo-vanih skupova, ukqu~uju}i “Evropsku konfe-renciju o energetskoj efikasnosti”, konferen-ciju “Zelena energija za evropske regione” iseminar “Biznis sa zelenom energijom - noviklijenti, novo trì{te”. Na ovogodi{wem sku-pu, tako|e odrànom u martu u Velsu, bilo jevi{e od 800 u~esnika iz 54 zemaqa.

M.B.

ME\UNARODNE KONFERENCIJE I SIMPOZIJUMI

Kontrolne sobe u TE “Rjazaw” pre i posle uvo|ewasistema Kvint

52


Nekada{we verti-kalno organizova-no preduze}e AD“Elektroprivreda

Makedonije” vi{e ne po-stoji. Posle pro{logodi-{weg izdvajawa AD “MEP-SO” u poseban pravni su-bjekt, ovih dana po prethod-no donetoj odluci makedon-ske Vlade, zavr{ava se dru-ga faza restrukturisawa, ato zna~i da }e uskoro, poupisu u sudski registar, kaoposebni pravni subjektipo~eti da funkcioni{u idva nova dru{tva: AD Ma-kedonske elektrane -ELEM , kojem pripada pro-izvodwa izuzev TE “Nego-tino” i AD ESM kome }eorganizaciono pripastikompletna distributivnadelatnost i snabdevawe po-tro{a~a elektri~nom ener-gijom. Ovakvom podelom,prakti~no, u elektroener-getskom sektoru }e funkci-onisati tri komplementar-na, potpuno pravno nezavi-sna subjekta na trì{tuelektri~ne energije. Re-strukturisawe je sprovede-no po ugledu na postupak udrugim zeqama i na na~inna koji je Makedonija bilau obavezi, saglasno potpi-sanim me|unarodnim ugovo-rima, poveqama, dogovori-ma i memorandumima. Svimovim dokumentima je pred-vi|eno da elektroprivreda

moè da se demonopolizujei omogu}i slobodan protokroba i usluga i u elektro-privredi, u uslovima libe-ralnog trì{ta.

Makedonska Vlada je raz-

re{ila i dilemu: koje odelektroprivrednih delat-nosti u narednom periodutreba da budu predmet pri-vatizacije. Vlada je prihva-tila brojne predloge me|u-narodnih finansijskih in-stitucija i doma}e stru~nejavnosti i odustala je od pr-vobitnih re{ewa da se pro-izvodwa i distribucijeprodaju u paketu sa pravomstrate{kog partnera na ve-}insko u~e{}e. Umesto to-ga, radi pove}awa efika-snosti rada i konkurentno-sti elektroenergetskihproizvoda, poboq{awausluga prema krajwim po-tro{a~ima, kao i radi sma-wivawa gubitaka i poboq-

{awa naplate energije, zapo~etak je odabrana vari-janta da se u privatizacijistartuje samo sa distribu-cijama i AD TE “Negoti-no”. Ova termoelektrana namazut je posebno zaokruè-na proizvodna celina io~ekuje se da za wu lako mo-è prona}i strate{kipartner. Kako je na sedniciVlade istaknuto, prodajomAD ESM iskusnom kupcu, uuslovima trì{nog poslo-vawa, stvori}e se mogu}no-sti za nove investicije, kaoi za daqi razvoj u energet-skom sektoru. Uz ovakve sta-vove dato je i Vladino “ze-leno svetlo” na odluke kom-panije o planu podela, zaizmene i dono{ewe novihstatuta AD ESM, ADELEM I AD TE “Negoti-no”, a ujedno su nazna~eni iostali poslovi koji }e omo-gu}iti normalno funkcio-nisawe ovih kompanija.

Zavr{etkom ovih aktiv-nosti i odlukom da se naprodaju prvo ponude di-stributivna delatnost iTE “Negotino”, kako je is-takao Fatmir Besimi, mi-

ZAVR[AVA SE DRUGA FAZA RESTRUKTURISAWA MAKEDONSKE ELEKTROPRIVREDE

Tri izdvojene kompanije�AD Makedonske elektrane - ELEM, AD ESM sa kompletnom ditributivnom delatno{}ui AD TE “Negotino” su tri nova subjekta koja su proiza{la iz doskora{we kompanije�Vlada }e za prodaju ponuditi distribucije i termoelektranu na mazut u Negotinu

Vlada }e prodati termo i hidroelektrane u ESM odmah poizborima, ukoliko uspe da do marta privatizuje distribucijei TE “Negotino”: - Ako privatizacija ova dva kapaciteta budei{la po planu, odmah posle izbora }e po~eti pripreme za pri-vatizaciju proizvodnog dela - termo i hidroelektrana. Poredprodaje proizvodnih delova, zakonskim i podzakonskim akti-ma treba da se uredi kori{}ewe vodnih resursa u hidroelek-tranama, koji bi se u 2007.godini privatizovali, izjavio je Ni-kola Popovski, ministar finansija u Vladi Makedonije.

Privatizacija }e biti zavr{ena na prole}e

Privatizacija distributivne mreè u AD ESM ve} je zapo~e-la ,a pitawe da li }e 3.440 zaposlenih dobiti paket besplat-nih ili povla{}enih akcija. Besimi je tim povodom izjavio daje Vlada pri dono{ewu odluke o prodaji razmatrala i ovo pi-tawe, ali nije donela nikakavu konkretnu odluku. Naime, Za-konom je predvi|ena samo mogu}nost davawa akcija zaposleni-ma .Zato i nije doneta odluka da li i u kom procentu }e se ak-cije dati zaposlenima, ve} }e to biti ura|eno naknadno. U pe-riodu pretprivatizacije treba da se sa~ini socijalni programza ESM, za koji je zaduèno Ministarstvo za rad i socijalnupolitiku u saradwi sa Ministarstvom za ekonomiju i finan-sije i naravno, u saradwi sa Samostalnim sindikatom ESM.

Neizvesne akcije za zaposlene?

Kraj privatizacije

na prole}e


53

Hidroelektrana “Jablani-ca”, koja je ove godine napu-nila pola veka od pu{tawa urad prvog agregata, u toku jerevitalizacije koja }e ovuvreme{nu lepoticu “obu}i” unovo ruho. Osim zamene kom-pletne elektroma{inskeopreme i ugradwe sofisti-ciranih ure|aja vode}ih svet-skih firmi, hidroelektrana}e zavr{etkom ovog projektaposti}i visok nivo automa-tizacije i efikasnije upra-vqawe, a snaga svakog od{est agregata bi}e uve}anaza po pet megavata, pa }e po-strojewe oja~ati sa 150 na180 megavata.

“Jablanica” je najve}e hi-droenergetsko postrojewe nareci Neretvi. Sa prose~nomproizvodwom 770 milionakilovat-sati godi{we, jedanod najzna~ajnijih izvorastruje u okviru Javnog predu-ze}a Elektroprivreda BiH.

Direktor “Hidroelektra-na na Neretvi” Re{ad Malo-vi} nagla{ava da }e revita-lizacijom HE “Jablanica”,zapo~etom 1996. godine, bitipoboq{an stepen kori{}e-wa agregata i pove}ana pro-izvodwa za oko 60 milionakilovat-sati godi{we. Dosada su revitalizovana ~eti-ri od ukupno {est agregata,potpuno je zameweno 110 kVrazvodno postrojewe i po-boq{ana sigurnost i funk-cija prelivnih klapni.

Sredstva za revitalizaciju

~etvrtog, petog i {estogagregata, sa dodatnom elek-troma{inskom opremom,obezbe|ena su iz donacije{vajcarske vlade u okviruprograma Svetske banke zabrzu obnovu energetskog si-stema Bosne i Hercegovine.Potom je u ElektroprivrediBiH odlu~eno da se vlasti-tim novcem revitalizuju prvatri agregata u HE “Jablani-ca”. Revitalizacija agregatadva je zavr{ena, u toku je“podmla|ivawe” agregatatri, a u januaru ove godinedoneta je odluka o revitali-zaciji agregata jedan. “O~e-kujemo da }e u narednih 20-25

godina elektrana raditipotpuno pouzdano”, izjavio jedirektor Malovi}, navodi seu saop{tewu objavqenom naInternet sajtu Elektropri-vrede Bosne i Hercegovine.

Malovi} smatra da morado}i do izgradwe novih elek-troenergetskih objekata i uBiH i na slivu reke Neretve.Posledwih godina intenziv-no se ulagalo u termoobjekte,ali bi, po wegovim re~ima,krajwi ciq trebalo da buduizgradwa hidroelektrana iproizvodwa elektri~ne ener-gije iz obnovqivih izvora.

- Namera je da {to pre po~-nemo izdavawe sertifikataza “zelenu energiju”, jer }e nabudu}em trì{tu struje pred-nost u kupovini imati “zele-ni kWh”, rekao je Malovi} iizrazio nadu da }e “Hidroe-lektrane na Neretvi” u tokuove godine obezbediti doku-menta za verifikovawe pro-izvodwe elektri~ne energijeiz obnovqivih izvora. �

M.Ba~li}

U Bosni i Hercegovini po~eo je da radi Nezavisni operatorsistema (NOS), koji je nadleàn za upravqawe pogonima i dis-pe~erskom slu`bom prenosne mreè u BiH i za rukovo|ewe,planirawe i koordinaciju odràvawa, izgradwe i {irewamreè. NOS BiH osnovan je u julu ove godine i jedini je pred-stavnik Bosne i Hercegovine u me|unarodnim udruèwima iasocijacijama iz ove oblasti. Ciq osnivawa NOS-a su uspo-stavqawe regionalnog trì{ta i integracija u evropsko tr-ì{te elektri~ne energije.

Osnovan Nezavisni operator sistema

Ove godine navr{ava se 110 godina od izgradwe prve term-oelektrane u Sarajevu, koja je omogu}ila uvo|ewe elektri~nogosvetqewa i rad elektri~nog tramvaja. Po tome je Sarajevo bi-lo me|u prvim gradovima u Evropi. Izgradwa elektrane zapo-~eta je 1893. godine, a prvo elektri~no osvetqewe uvedeno jepo~etkom maja 1895. godine. Elektri~na centrala bila je oba-vezna da struju isporu~uje vlasnicima ku}a i stanarima onihulica u kojima su postojali vodovi.

Jubilarnih 110 godina rasvete u Sarajevu

nistar ekonomije u Vladi,zatvorena je jo{ jedna fa-za u restrukturisawu ener-getskog sektora. [to seti~e proizvodwe, istakaoje on, za sada se ne}e nudi-ti na prodaju strate{kompartneru, ve} }e se taj pro-ces odvijati u narednomperiodu. Prodaja distri-bucija treba da se zavr{ido po~etka naredne godi-ne, a u me|uvremenu, kon-sultant Vlade, “MajnleBank”, po~e}e pripreme zapredstoje}u privatizaciju,pri }emu }e se i}i sa pred-kvalifikacijom za me|u-narodni tender i sa defi-nisawem izbora za najbo-qeg ponu|a~a. Paralelnosa svim ovim aktivnosti-ma, pojasnio je Besimi, no-vi pravni subjekti trebada izvr{e identifikaci-ju svih tro{kova proiz-vodwe, prenosa i distri-bucije elektri~ne energi-je, saglasno novoj Metodo-logiji za utvr|ivawe cenau koji se ura~unava i real-ni porast, tro{kovi ka-pitala i da se reguli{ume|usobni odnosi izme|ukompanija. To, prakti~no,zna~i da profunkcioni{eunutra{we elektroener-getsko trì{te u kojem }eAD ELEM predstavqatiregularnog proizvo|a~aelektri~ne energije kojisvoj proizvod treba daprodaje AD MEPS-u, povaè}im dogovorima.Prenosni operator zatim,treba da utvrdi odnos iz-me|u ponude i tra`weelektri~ne energije, dasnabdeva kvalifikovanepotro{a~e po prethodnoregulisanim dogovorima,a drugi deo elektri~neenergije da prodaje ADESM-u, odnosno distribu-cijama koje su zaduène zasnabdevawe tarifnih po-tro{a~a. Sve ove energet-ske, finansijske i pravnetransakcije podleù uvi-du, odobravawu i kontroliRegulatorne dràvne ko-misije za energetiku kojatreba da obezbedi licencei uslove za izvr{avaweostalih elektroenerget-skih poslova. �

Pripremila: K. J.

HE “Jablanica”- najva`niji

izvor struje uEP BiH

POLA VEKA HIDROELEKTRANE “JABLANICA”

Obnavqa se kompletnahidroelektrana� Prva velika elektrana u biv{oj Jugoslaviji podvrgnuta revitalizacijitokom koje }e biti zamewena sva elektroma{inska oprema, a svi agregatibi}e poja~ani za po pet megavata


54

OBNOVQIVI IZVORI

Uredovnu proizvod-wu }e uskoro u}inovo postrojewe-gorionik za spa-

qivawe sojine slame, koja,iako zna~ajan energent, dosada nije imala nikakvu upo-trebnu vrednost. Stru~nitim Instituta u Vin~i pred-stavio je projekat za dobija-we energije iz poqoprivred-nog otpada, takozvane bioma-se snage 750 KW i to kori-{}ewem ma{ine za sagoreva-we balirane soje, koja je dosada bila potpuno neiskori-{}ena. Ovaj tehnolo{kiproces za dobijawe elek-tri~ne energije jedinstvenje u svetu, a produkti sagore-vawa su izuzetno niske dozeugqen monoksida i dioksidai mawa koli~ina pepela. Toje postignuto zahvaquju}i is-traìva~kom radu ~etrdese-to~lane grupe InstitutaVin~a, kojom je rukovodio drDragoqub Daki} iz Labora-torije za termotehniku ienergetiku.

-Razvoj bilo kog sistema utehnici ne moè se realizo-vati bez kori{}ewa tu|egiskustva i prethodnih zna-

wa, ali konstrukcija gorio-nika je apsolutno na{a, kaoi kompletan razvoj postroje-wa. Poslovno -tehni~ku sa-radwu ostvarili smo safirmom “Tipo kotlograd-wa”, koja je, kao partner pru-ìla tehni~ku pomo} za na-stanak postrojewa. Prvi u~e-snik u projektu bi}e Poqo-privredni kombinat Beo-grad, potencijalno korisnikpostrojewa na duì rok, ob-ja{wava dr Daki}. Re~ je o je-dinstvenom projektu koji senalazi u eksperimentalnojfazi, a daqa wegova primenaiskqu~ivo zavisi od novca.Postrojewe od dva megavatako{ta 120.000 evra, a PKB-ubi omogu}ilo da greje hektarplastenika. Laboratorija zatermotehniku i energetikuINN Vin~a oko ~etrdesetakgodina bavi se energetikom.U tim aktivnostima ocewe-no je da su obnovqivi izvorienergije jedini na koje seSrbija moè osloniti.Opredeqewe na kori{}ewebiomase proisteklo je, stoga,{to su za postrojewa za wenokori{}ewe potrebna najma-wa ulagawa.

- Geneza sistema za sagore-vawe otpadnih i fluidnihgoriva, kao i biomase, po~e-la je po~etkom osamdesetihgodina. Postrojewa sa flui-dizovanim slojem su prili~-no komplikovana, a {to seti~e biomase mogu da se ko-riste samo u nekim speci-fi~nim slu~ajevima. Najve-}i potencijal je poqopri-vredna biomasa: slama, kuku-ruzovina, stabqike od sunco-kreta... U posledwih pet go-dina od promene strategijerazvoja razvijamo postrojewakoja zahtevaju najmawu pri-premu biomase (kao {to jebalirawe u obliku parale-lopipeda, vaqka ili kockeve}ih dimenzija)- obja{wavaDaki} i dodaje da se za takavgorionik koristi sistem zarol ili vaqkaste bale, a sa-gorevawe takve biomase je poprincipu cigarete. Predno-sti u odnosu na postrojewa savelikim loì{tima su ukontinuitetu, lako organi-zovanom sagorevawu, kontro-li snage i produkata sagore-vawa. Veoma je povoqno i to{to moè lako da startuje ida se gasi, uz mawe koncen-tracije {tetnih produkatasagorevawa, prvenstvenougqen monoksid, a {to je va-`na ekolo{ka komponenta -isti~e dr Daki}.

U Vin~i je najpre proizve-deno malo postrojewe od 120KW, kroz ~iju su kosu cev ba-le klizile, kao samoreguli-{u}i sistem dozirawa. PKBje tada ispostavio zahtev zatakvim ve}im postrojewem,kako bi se tako re{io “vi-{ka” soje koju ne koristi (za-uzima povr{inu od 2.000 hek-

tara). Po~eli su da instali-raju i plastenike na povr-{ini od pet hektara, koji sezagrevaju na dizel gorivo, pazato taj problem nastoje dare{e sa Vin~inim gorioni-kom . To je, me|utim, tek po-~etak razvoja biomase, sma-traju nau~nici. U kori{}e-wu poqoprivredne biomasejavqaju se, tako, mnogobrojniproblemi, a osnovni poti~uiz same wene strukture. Ta-kvi problemi se kod soje nejavqaju, zbog ~ega su u Vin~irazvili takvo postrojewe, uzstrogu kontrolu sagorevawa.-Posle ekperimentalnog, ko-je uspe{no radi, èlimo danapravimo pravo industrij-sko postrojewe. Veoma je is-plativo, jer finansijske ra-~unice pokazuju da se novacvra}a u prvoj godini eksplo-atacije - isti~e Daki}.

Iako nije uobi~ajeno daministarstva prate neki na-u~ni program, situacija sesada mewa, kaè Dragan Po-vlenovi}, zamenik ministraza nauku i tehnologiju, a sveto u ciqu uspostavqawa no-vih odnosa i veza. Ministar-stvo za nauku i tehnologijumoè da pokrene razvoj novetehnologije, ali ne moè dapokrije tro{kove. Potrebnaje, zato, saradwa sa mini-starstvima privrede, poqo-privrede, rudarstva i ener-getike, za kapitalne inve-sticije i za finansije, a dabi se takvi zajedni~ki pro-jekti udruènim snagamafinansirali.

Poqoprivreda godi{wepotro{i vi{e goriva na se-tvu i ètvu, nego {to je Sr-bija u stawu da proizvede. Uz

BIOMASA -[ANSA SRBIJE U PROIZVODWI OBNOVQIVIH IZVORA ENERGIJE

Struja po jedinstvenom receptu�Institut nulearnih nauka u Vin~i proizveo postrojewe za spaqivawe sojine sla-me �PKB prvi potencijalni korisnik takvog gorionika

- Ulagawa u biomasu su najmawa po dobijenom kilovat-~asu. Po-tencijali Srbije u mogu}nostima iskori{}ewa biomase iznoseoko devet miliona tona godi{we, dok se za isto vreme iskopa oko40 miliona tona ugqa. Pore|ewa radi, ukoliko se energenti sve-du na jednaku toplotnu mo}, devet miliona tona biomase je oko 12do 15 miliona tona ugqa. Re~ je o postoje}im potencijalima, aukoliko se planski pri|e biomasi, kao izvoru energije, bogat-stvo bi bilo jo{ ve}e. Evropi je potrebna energija iz obnovqivihizvora, jer je ekolo{ka u kojoj je krug {tetnih gasova zatvoren, od-nosno koliko biqka potro{i ugqen dioksida za rast, toliko gai oslobodi prilikom sagorevawa. Ne stvara se vi{ak ugqen di-oksida u atmosferi- kaè dr Daki}.

Veliki potencijali

Uskoro i pravoindustrijsko postrojewe: gorionik za spaqivawe sojine slame


55

Svesni ~iwenice da svojimdelovawem ElektroprivredaSrbije u znatnoj meri uti~ena prirodno stawe ìvotnesredine, nadle`ni u ovojkompaniji su spremni da priizgradwi novih i revitali-zaciji postoje}ih postrojewaprimewuju najnovija, u prak-si dokazana, tehnolo{ka re-{ewa i da ispuwavaju zahteveme|unarodne i doma}e regu-lative u oblasti za{tite ì-votne sredine.

Najefikasnijim metodamai re{ewima za eliminisaweovih problema bavi se “Stra-tegija razvoja energetike Re-publike Srbije do 2015. godi-ne”. Tim dokumentom defini-sani su elementi za utvr|iva-we strategije razvoja energet-skih sektora Srbije, i shodnotome, predloèni su ekonom-ski mogu}i i energetskiopravdani prioriteti zauskla|ivawe rada i razvojaovog sektora. Glavni akcenatu strategiji pridaje se selek-tivnom kori{}ewu novih iobnovqivih izvora energije ienergetski efikasnijih teh-nologija i ure|aja, uz uvaà-vawe ekolo{kih standarda iprincipa odrìvog razvoja.

Pozitivni procesi u ovom

segmentu omogu}eni su i usva-jawem Zakona o energeticikoji predvi|a afirmaciju po-vla{}enih proizvo|a~a elek-tri~ne energije, kao i uvo|e-we principa trì{nog po-slovawa i konkurencije.Agencija za energetsku efi-kasnost Srbije ve} je pokre-nula vi{e programa, me|ukojima je i onaj za podstica-we kori{}ewa obnovqivihizvora, kao i tehnologija zaistovremenu proizvodwu to-plotne i elektri~ne energi-je. O za{titi ìvotne sredi-ne vodi se ra~una i u Pri-vrednoj komori Srbije.

Da se o ovim izvorimaozbiqno razmi{qa i u Elek-troprivredi Srbije, dokazpredstavqa svojevremeno ob-javqena studija “Mogu}nostkori{}ewa obnovqive ener-gije vetra za proizvodwuelektri~ne energije”. Wenciq je bio da pokaè da je ve-tar u Srbiji energetski re-surs, da se identifikuju zonekoje imaju perspektivu zaproizvodwu elektri~ne ener-gije pomo}u vetra i da se vidikoliki je wihov potencijal.

Za ekonomi~nu proizvodwuelektri~ne energije savre-menim vetrogeneratorima,

potreban je vetar sredwe go-di{we brzine od pet metarau sekundi i vi{e, odre|en naosnovu desetominutnih pro-se~nih brzina na visini odpedeset metara iznad tla, aprema tvrdwama stru~wakaSrbija po tom kriterijumuima zna~ajne potencijale.Proceweno je da je vetar zaove svrhe najpogodniji naMiro~u, Suvoj Planini, Ve-likom Bregu i Krepoqini.Stru~waci nagla{avaju da jepotencijal vetra u Srbiji,ako se aktiviraju zone sasredwom brzinom vetra ve-}om od pet metara u sekundi,omogu}ava izgradwu 1.316 me-gavata vetrogeneratorskihkapaciteta, {to je oko 15 od-sto od ukupnih trenutnih ka-paciteta za proizvodwu elek-tri~ne energije. Pa`wu tre-ba skrenuti na ~iwenicu dasu ovi podaci dobijeni naosnovu merewa u meteorolo-{kim stanicama na visiniod deset metara, lociranimobi~no u blizini gradova.Treba uzeti u obzir i to da zarealnu procenu energetskogpotencijala nedostaju mere-wa na perspektivnim lokaci-jama i to na razli~itim visi-nama.

Procewene rezerve geo-termalne energije u Srbiji suekvivalentne sa pribli`no550 miliona tona nafte. Is-traìvawa su pokazala da jenajpodesnije podru~ije za eks-ploataciju od Beograda do re-ke Drine, sa ju`nim Sremom iSemberijom, Pomoravsko-po-dunavski deo, vrawski i to-pli~ki region ali i mnogedruge oblasti. Proceweno jeda se ovaj rezervoar sa termal-nim vodama prostire na 2.000kvadratnih kilometara. �

D. G. V.

EPS I OBNOVQIVI IZVORI ENERGIJE

Vetar - energetski resurs � Za wegovo kori{}ewe za proizvodwu elektri~ne energije po-trebno je, najpre, identifikovati zone u kojima je ona mogu}a

Kragujev~anin Nenad Veqovi}jedini je privatnik u Srbiji kojije i vlasnik preduze}a za proiz-vodwu opreme za hidrocentralei vetrewa~e. Sredinom martaovaj privatni biznismen za400.000 dinara kupio je “Zastavahidroelektrane” na aukciji u Be-ogradu. Sa radom je po~eo u iz-najmqenim halama kod osniva~a“Zastava automobili”, da bi seza nekoliko meseci preselio uodgovaraju}e prostorije. Ovaj27.-godi{wi preduzetnik smatrada je napravio dobar posao, bezobzira na velike dugove firmekoju je kupio.

- Samim tim {to sam kupio “Za-stavinu” firmu, stekao sam i polatog brenda. Ali, sa firmom “ku-

pio” sam i dugove, koje treba da re-guli{em da bi je vratio u ìvot. Uovom momentu posluje se na nuli iu planu je da firma stane na nogekroz koji mesec. Realno, ve} 2006.godine mo}i }e i da zapo~ne pro-izvodwa - kaè Veqovi}.

Osnovna delatnost preduze}a“Zastava hidroelektrane” je izra-da opreme za mikro i mini hidro-elektrane, prema projektu za kojije dr Milun Babi}, profesor kra-gujeva~kog Ma{inskog fakulteta,pre petnaestak godina, dobio na-gradu na Sajmu u Plovdivu. Ali,zbog nere{ene zakonske regulati-ve u vezi sa ukqu~ivawem tihelektrana u energetski sistem,do sada su proizvedene samo ~e-tiri elektrane.

S tim u vezi, Veqovi} kaè daje interesovawe veliko, i da seve} javilo stotinak potencijal-nih naru~ilaca. Ali, dok firmane postane profitabilna, ne è-li da se upu{ta u takve investi-cije. Planovi su da, u bliskoj bu-du}nosti, elektri~nu energiju, ko-ju sam proizvodi, proda bilo gde uEvropi.

Hidrocentrale za koje }e seoprema proizvoditi u “Zastavahidroelektranama” snage su odpet do 15 kilovata. Najmawa ilimikro hidroelektrana mogla bida podmiri omawe doma}instvosa nekoliko sijalica i osnovnimelektri~nim ure|ajima. Veqo-vi} smatra da je na{e podnebqepogodno za gradwu mini hidro-

centrala, po{to je za wih dovo-qan i poto~i}. Za svaki protokvode postoji odre|eni tip hi-drocentrale, a najmawa bi ko-{tala oko 2.500 evra. Hidroe-lektrana od pet kilovata moglabi da proizvede 30.000 kilovat-~asova elektri~ne energije me-se~no.

Firma “Zastava hidroelektra-ne” registrovana je i za proizvod-wu vetrewa~a. Veqovi} tvrdi dasu one rentabilnije od hidroe-lektrana. Prednost u odnosu nahidrocentrale u tome je {to ra-de na vetar, a procedura za dobi-jawe dozvola za wihov rad je jed-nostavnija. �

V. Petrovi}

NENAD VEQOVI], PROIZVO\A^ OPREME ZA HIDROELEKTRANE I VETREWAÊ

Struja iz vetra i potoka


56

KULTURA

N ekada su tu, u bes-tragiji iznad Fi-{egxijske ~ar{ije,bila bezimena ku-

kuruzi{ta. Onda je hipo-drom ~itavom tom kvartu ko-ji je danas uokviren Buleva-rom kraqa Aleksandra, Ru-zveltovom, Ulicom 27. martai Karnexijevom darivao ime“Trkali{te”, mada su gamnogi nazivali “Kod Kame-novi}a”, po tada uglednomtrgovcu i rentijeru. Kada jetu, u kom{iluku, otvorenagvo`|arska radwa “Tri ~e-ki}a”, ~itava ~etvrt je prei-menovana po woj. Naziv “KodVuka” je stigao docnije, saspomenikom…

Niko se nije zapitao za-{to taj deo grada Beogra|a-ni nikad nisu prozvali - kodTehni~kog fakulteta? A mo-gli su, i to jo{ od tridese-tih godina pro{log veka.

U monografiji Gra|evin-skog fakulteta izdatoj povo-dom nekog zaboravqenog ju-bileja, uz svu silu podataka(i bizarnosti tipa “Rad dru-{tveno-politi~kih organi-zacija”), nalazi se jedna iz-bledela fotografija iz1927. godine, na kojoj je ove-kove~en po~etak gradwe mo-numentalnog zdawa u Buleva-ru. Ona je vredno svedo~an-stvo o neimarskom ume}u iarhitekturi onog vremena,ali i o namerama dràve davisoko {kolstvo digne naevropski i svetski nivo. Naslede}oj slici, snimqenoj1931, vidi se gotova zgradaTehni~kog fakulteta, malopre nego {to su se u wu use-lili prvi profesori i stu-denti.

Sve je po~elo neposrednoposle Prvog svetskog rata,kada je do{lo do naglog raz-voja Tehni~kog univerzite-ta, koji je tada bio sme{tenu “novoj” a uveliko tesnojzgradi kraj Kapetan-Mi{i-nog zdawa. Ve} 1925. godineje odlu~eno i odobreno da se

za Tehni~ki fakultet, wego-ve odseke i laboratorije, iz-gradi ~itav kompleks zgradana terenu “Trkali{ta”, gdese ve} nalazila Biblioteka,Karnexijeva zadu`bina, akoji je Beogradska op{tinaustupila Univerzitetu. Iz-rada projekta je poverenaprofesorima Nikoli Ne-storovi}u i Branku Tanaze-vi}u, a juna 1926. je posta-vqen kamen temeqac.

Nastava u novoj zgradije po~ela {kolske 1931/32. godine, a u woj su zna-wa sticali studenti ar-hitekture i tehnologije.Tada su izra|eni i pro-jekti za podizawe poseb-nih paviqona: ma{inske,hemijske i tehnolo{kelaboratorije, elektro-tehni~kog zavoda i zavodaza ispitivawe materijalai konstrukcija, ali je dr-àvna kasa naglo presahlazbog vra}awa ratnog dugaFrancuskoj, na{oj savezni-ci (pogledati s tim u vezizgradu francuske ambasade uPariskoj ulici i spomenik“A la France” na Malom Ka-

lemegdanu), pa je sve osta-vqeno za neka sre}nija vre-mena.

Iako je prvo visoko{kol-sko predavawe iz elektro-tehnike u Srbiji odrànojo{ 1894, kada je profesordr Stevan Markovi} osno-vao Elektrotehni~ku kate-dru pri inèwerskom ode-qewu Velike {kole, Elek-

trotehni~ki fakultet zva-ni~no postoji tek od 1948.godine. Zapravo, teme izelektrotehnike su se izu~a-vale na drugim fakultetima,naj~e{}e na ma{inskom, pasu tako prve diplome na{imelektroinèwerima uru~e-

ne ve} 1922. i zbog wih se vi-{e nije moralo u Pariz,Prag ili Berlin.

U monumentalnom zdawu uBulevaru kraqa Aleksandrabroj 73 danas su prisne kom-{ije studenti arhitekture,gra|evinarstva i elektro-tehnike. Pod wegovim kro-vom su predavali ili preda-ju neki od najumnijih Srba,

koji su slavu na{e nau-ke proneli {irom sve-ta; anegdote o wima seprenose s generacije nageneraciju, kao legen-de, kao kockice mozai-ka kojim se oslikava po-vest tehni~kih fakul-teta Beogradskog uni-verziteta.

Jedna od legendi velida je najpouzdaniji na-~in da se razbije tremapred ispit - pomilova-

ti po grudima jednu od dvemermerne sfinge koje sesme{e sa podesta {irokogstepeni{ta u predvorju fa-kulteta. Ko zna, mo`da u to-me ima i istine? �

Milo{ Lazi}

TEHNI^KI FAKULTET

Sfingin mermerni osmeh� Toponimi Beograda se mewaju kao zmijski svlak, a naj~e{}e onako kako pobedni-ci zapovedaju. Zato je urbana geografija takva misterija.

Pod wegovim krovom su predavali ili predaju neki od najumnijih Srba, koji su slavu na{e nauke proneli

{irom sveta, a anegdote o wima se prenose s generacije

na generaciju, kao legende

57


N ovo poprsje je izra-dio doktor Vladi-mir Jokanovi}, ~u-veni maksiofaci-

jalni hirurg iz Osjeka i ~lanMedicinske akademije Hr-vatske, sada tu`ni izbeglicasa prebivali{tem u NovomSadu. Bista je dar Srpskomlekarskom dru{tvu, jednom odnajstarijih u svetu, ~iji jeosniva~ upravo dr Vladan\or|evi}. To je i poklon Be-ogradu, jer je veliki hirurgsvojevremeno bio i predsed-nik beogradske op{tine, alii Srbiji, jer je bio ministarprosvete i vera, docnije iprivrede, pa ~ak i predsed-nik vlade u vreme kraqaAleksandra Obrenovi}a.

O delu ovog velikana u~i-le su generacije studenatasve do po~etka Drugog svet-skog rata, a onda je, delimi~-no i zbog wega i svega {to jeon zna~io u politi~kom ì-votu i Srbije, naprasno uki-nuta katedra za istoriju naMedicinskom fakultetu BU,koja je uspostavqena 1920, ka-da je osnovan fakultet i ta-ko bila me|u prvim u Evropi.

Ro|en je u Beogradu, u Go-spodskoj, danas Vasinoj uli-ci, 1844. godine. Otac \or|emu je bio lekar, jedan od pr-vih u prestonici, a majka iz~uvene cincarske porodiceLeko: nikoga nije previ{eiznenadilo kada je kum, kirKo~a German, na kr{tewuobavqenom u Sabornoj cr-kvi, mali{anu nadenuo ime -Hipokrates.

Imao je samo sedam godinakada mu je umrla mati. Razo-~aran, he}im \or|e je napu-stio Beograd, da bi u Saraje-vu otvorio prvu modernuevropsku apoteku, a mali{a-na upisao u srpsku {kolu.Vratili su se u Beograd da

Hipokrates upi{e gimnazi-ju: blagodare}i wegovom izu-zetnom znawu primili su gaodmah u drugi razred. Najbo-qi drug mu je bio Dragi{aStanojevi}, koji se docnijeoven~ao slavom prevodimaAriotovog “Besnog Orlan-da” i Danteove “Boànskekomedije”. Wih dvojica suvrlo rano po~eli da pi{udruè}i se sa starijim Sto-janom Novakovi}em. Hipo-krates je ve} u ~etvrtom raz-redu objavio svoje prve dra-molete “Robovi” i “Sulej-man”, sa kojima je u{ao ukwièvni svet metropole.

Kada se upisao na Licej,\ura Dani~i} ga je posaveto-vao da svoje gr~ko ime zame-ni srpskim: prihvatio je, paza ime uzeo svoj kwièvnipseudonim i postao - Vladan.

Sve mu je i{lo od ruke, alise on najvi{e priklawao Jo-sifu Pan~i}u, jer je, uprkosrazbaru{enoj pesni~koj du-{i, vi{e voleo prirodne na-uke. Ipak, u to vreme je obja-vio i svoj prvi roman “Ko~i-na krajina”.

Kao dràvni pitomac ob-reo se u Be~u gde je studiraokod ~uvenog hirurga Bilroj-ta, po ~ijim se metodama i da-nas obavqaju neke operacije!

Po povratku u Beogradoènio je svoju be~ku qubav,frau Paulinu, koja mu je doc-nije izrodila petnaestorodece. Po~eo je da se~e i skal-pelom i jezikom, uz to je biobonvivan, imao veliku ku}u,drào poslugu, fijakere ikowe, ba{ po meri ugleda ko-ji je sticao kao vrsni lekar.Zara|ivao je i po desetak du-kata dnevno, {to je bila ba-snoslovna suma, a to je izazi-valo poznatu srpsku zavist.Po~ela su otrcavawa, pa ga je|eneral Belimarkovi}, da bi

ga izvadio, pozvao u vojnuslu`bu: postao je {ef vojnogsaniteta i profesor hurur-gije na Vojnoj akademiji.

U to vreme ga je pozvaoknez Milan Obrenovi} ipredloìo mu da bude - dvor-ski lekar. “Ali, gospodaru,ja sam republikanac”, odgo-vorio mu je bez zazora. Ipaksu se nagodili, pa je, uz briguo kneèvom zdravqu, preuzeoi ulogu u~iteqa, predaju}ibudu}em kraqu antropologi-ju, nacionalnu ekonomiju ipsihologiju.

Bio je veliki reformatorsvega i sva~ega, pa je tako na-vukao na sebe gnev kraqiceNatalije, koja je svojeru~nopocepala ukaz o wegovomprevo|ewu u ~in pukovnika.Politi~are je nervirao dote mere da ga niko nije hteo usvom dru{tvu. Da bi ga pri-mirili, postavili su ga zapredsednika Beogradske op-{tine. Ali, prvo {to je ura-dio bilo je da razjuri namno-ène birokrate. A onda jepo~eo: prvo je udario temeqegradskom vodovodu i kanali-zaciji, uveo uli~nu rasvetu,osnovao Novo grobqe, ure-dio savski kej… Ovo je izi-skivalo velike izdatke, akao posledicu imalo i ve}eporeze, pa je smewen, aliostaje ~iwenica da je udariotemeqe moderne beogradskekomunalne politike.

Postavili su ga na mestoministra prosvete, a zatim suga poslali u diplomatsku slu-`bu u Atinu, za poslanika.

Penzija ga je stigla 1894, itada je oti{ao iz Beograda uPariz. Ubrzo su ga molili dase vrati, jer im je u Carigra-du bio potreban neko ko }emo}i da se nosi s diplomat-skim vukovima i dvorskim li-sicama. Ve} posle nekolikomeseci postao je idol sultanaAbdul Hamada, pa je kod wegaizdejstvovao silne povlasti-ce za Srbiju i Srpsku pravo-slavnu crkvu koje danas Make-donija poku{ava da ukine.

Kraq Aleksandar Obreno-vi} ga je 1898. godine posta-vio za predsednika vlade, pase taj period srpske politi~-ke istorije po wemu naziva -“vladanov{tina”. Tako jevladao da se, kad je pao s vla-sti, cela Srbija radovala uz{enlu~ewe. Otada je ìveo uBe~u uz kraqa Milana, sve dowegove smrti, kada je okre-nuo }urak i predao se svimsrcem obarawu kraqa Alek-sandra i kraqice Drage. Po-sle majskog prevrata vratiose u Beograd i objavio memo-are u kojima je tako potka~ioneke politi~are da su ga str-pali u zatvor pod optu`bomda je - odavao dràvne tajne.

Kada su Austrijanci 1915.u{li u Beograd, interni-rali su ga u okolinu Be~a, a uBeograd se vratio 1918.

Umro je u dubokoj starosti,31. avgusta 1931, u Be~u.Ostao je upam}en i kao veli-kan kojem se rodni grad nijeoduìo ~ak ni uli~icom. �

M. Lazi}

PORTRET VELIKANA: DR VLADAN \OR\EVI]

Naslu}ena sudbina�U parku iza upravne zgrade Klini~kog centra Sr-bije, 7. oktobra, u prisustvu velikog broja po{to-valaca otkrivena je bista dr Vladana \or|evi}a

Otkrivawenove biste

dr Vladana\or|evi}a


58

KONCERT

ANDREA BOÊLI U BEOGRADUProslavqeni italijanski tenor An-

drea Bo~eli odrà}e koncert 15. novem-bra u Beogradskoj areni. Bo~eli }e nastu-piti u pratwi Beogradske filharmonije,kojom }e dirigovati maestro Mar~eloRoma.

Andrea Bo~elija mnogi zovu "~etvrtimtenorom", uz Lu~ana Pavarotija, PlasidaDominga i Hozea Karerasa. Ovaj umetnikje izgubio vid u 12. godini posle udarcazadobijenog dok je igrao fudbal. Uprkostome uspeo je da diplomira prava na uni-verzitetu u Pizi, a kao peva~ debitovao je1994. godine i to nastupom u Verdijevom“Magbetu”. Wegov muzi~ki uspon po~eo jes lokalnim melodijama mediteranskogpodnebqa i sa sicilijanskim popular-nim pesmama. U rekordnom roku od petgodina napredovao je od nastupa po pia-no-barovima na severu Italije, do titulejednog od najve}ih svetskih tenora.Oper-ski debi imao je u Sevrnoj Americi, u De-troitskoj operi. Pamti se wegov koncertza do~ek novog milenijuma u centru Wu-jorka, wegov nastup na dodeli Oskara1998., izvo|ewe arije “Ave Marija” naPavarotijevom ven~awu, ovogodi{wi na-stup na manifestaciji “Live 8”, kada je zavreme wegovog nastupa ispred zamka Ver-saj u Parizu vladala potpuna ti{ina, ia-ko je bilo prisutno 40 000 qudi, ali i na-stup za papu na Badwe ve~e 1994. Nastupaoje sa velikim zvezdama poput Lorin Ma-zel, Seiji Ozava, Valeri Georgiev i Zu-bin Mehta. Wegov najnoviji album nosinaziv “Sakralne arije”:”Mislim da je sa-kralna muzika jedna od najlep{ih na sve-tu. Kada sam bio dete, ~uo sam neke arijei ma{tao sam o tome da ih jednog danasnimim,”rekao je Bo~eli..Prema operigaji veliku strast i nije mu te{ko, kaèda savlada tremu:”Na izvestan na~in jestra{no biti na pozornici i izvoditioperu jer je to jako, jako te{ko. ôvek mo-

ra da zapamti tako mnogo stvari koje tre-ba da uradi: peva, glumi, a u mom slu~aju ida posebno pazi i oslu{kuje orkestar idirigenta. To nije lako. Ali, gde imastrasti, mislim da ni{ta nije nemogu}e.”Da bi osvojio svet, u aran`manima koje jeizvodio, izvr{ena je folklorizacija po-znatih operskih arija, kako bi do punogizraàja do{ao wegov glas.

Ovaj talentovani Italijan postavio jesvetski rekord kada je prodao 20 milionaprimeraka svog albuma “Aria” {irom sve-ta. Oèwen je dvadeset godina mla|omVeronikom, a iz prvog barka sa Enrikomênzati ima dva sina - petogod{wegAmosa i trogodi{weg Matea.

[ampion klasi~ne muzike i belkan-ta, kako ga nazivaju {irom sveta, sa su-prugom ìvi u mermernoj vili “Toska-na”, koja se nalazi u blizini Firence.Tu se odmara i priprema za nastupe {i-rom sveta.

Beogradskoj publici }e se 15.novem-bra pored slavnog tenora predstaviti isopran Anamarija del Oste, kao i gostiiznena|ewa. Cene karata su izme|u 2000i 25.000 dinara. Za one koji ostanu bezkarte, bi}e obezbe|en snimak koncerta,odmah nakon wegovog zavr{etka.

BIOSKOPI

“ELIZABETHTOWN”Beskrajno {armantan i simpati~an

film rediteqa Camerona Crowa, u komeglavne uloge tuma~i miqenik èna Or-lando Blum, sjajna Susan Saradon, za-tim Alek Boldvin i nova holivudskazvezda 23-godi{wa Kristen Dunst. To-kom spomena na ju`wa~kog patrijarha,rodi}e se neo~ekivana romansa izme|udvoje mladih. Po{to je kompaniju ci-pela iz Oregona, za koju dizajnira ci-pele, doveo do gubitka stotine milio-na dolara, Dru Bajlor je dobio otkaz

zbog svoje gre{ke, a isto tako dobija“otkaz” od svoje devojke Elen. Na ivicisamoubistva, Druov ìvot dobija novismisao kada ga smrt oca Mi~a vrati urodni Elizabethtown kako bi ispuniowegove posledwe èqe. Na putu ka ku-}i, Dru upoznaje saputnicu u koju se od-mah zaqubquje. Tako po~iwe romansakoja }e mu pomo}i da vrati svoj ìvot ukolosek. Kameron Krou, ina~e dobit-nik Oskara 2000 godine za originalniscenario za film “Almost Famous” po-novo ocrtava svoja li~na iskustva iemocije kroz koje je prolazio u perioduo~evog neo~ekivanog odlaska. Upravoovo je inspirisalo wegov film Eliza-bethtown. “Snimawe filma je bilo ja-ko zabavno. Mogao sam da osetim pri~ukroz svaku scenu. Susan Sarandon je po-èlela svoju ulogu maksimalno dobroda uradi kako bi postala jedna od ~la-nova Bajlord porodice”, rekao je Kame-ron. Wena uloga je zahtevala da jo{ ma-lo pro{iri svoj ionako impresivantalenat tako {to }e nau~iti da stepuje,jer je, kao i svi Kameronovi filmovi,i “Elizabethtown” povezan sa muzikom.“Uglavnom sve po~iwe sa muzikom kadapo~iwem da pi{em scenario. Imam no-tes koji je spakovan sa pesmama koje è-lim da budu deo mog novog filma. Vre-menom notes pesama postane duplo ve}inego scenario. Najboqi trenutak jeonaj kada u|ete u sobu za montaù i od-vrnete “I TUNES” do daske i otkrijeteda jedna pesma o kojoj ste tako dugo raz-mi{qali u ti{ini mirne no}i ba{ona prava.”,rekao je rediteq. Film una{e bioskope stiè ve} po~etkom no-vembra.

POZORI[TE

“JUGOSLOVENSKI POZORI[NIFESTIVAL” U U@ICU

Da, dobro ste pro~itali. ”Jugosloven-ski pozori{ni festival”, jo{ uvek “no-si” stari naziv, jer kako organizatorikaù pod tim imenom je i nastao, pa neèle da ga mewaju, jer on i daqe pred-stavqa najboqe iz pozori{ne produkci-je u na{oj zemqi. Ovaj festival se tra-dicionalno odràva u Uìcu svakognovembra ve} deset godina unazad. Fe-stival }e trajati od 14. do 21.novembra uUì~kom narodnom pozori{tu i bi}eizvedeno sedam predstava. Do sada su naovom festivalu bili prikazivani ko-madi koji su pobe|ivali na doma}im po-zori{nim festivalima, pa je ovo bio“festival festivala”, ali ove godineorganizatori mewaju koncepciju, jerèle da idu u korak sa savremenim pozo-ri{nim. Zato su seleketori paìqivobirali predstave i napravili adekva-tan repertoar. Reprezentativnu selek-ciju jubilarnog 10. jugoslovanskog pozo-


59

ri{nog festivala ~ine predstave:“Brana” Konora Mekfersona, u reìjiMilice Kraq (Ateqe 212), “Vi{wik”A. P. êhova, reìja Ivica Kun~evi}(Zetski dom, Cetiwe), “Patka” SteleVihili, reìja Ana Tomovi} (Kraqe-va~ko pozori{te), “Hadersfild” Ugqe-{e [ajtica, reìja Aleks îzholm,“Mala Trilogija smrti” Elfride Jeli-nek, reìja Neboj{a Bradi} (BDP iBitef), “Volpone” Bena Xonsona, reì-ja Uro{ Jovanovi} (Narodno pozori-{te Uìce), “Medejini krugovi” premaEuripidovoj tragediji, reìja i adap-tacija Gabor Tompa (Ujvideki Sinhaz, No-vi Sad).

Prate}i program festivala ~ini}epromocije kwiga i ve} tradicionalnaizlo`ba fotografija “Sa sino}nepredstave” Baja Vujovi}a koja se svakiput pretvori u pravu foto-hroniku fe-stivala.. Festival ipak ne}e biti bezzvezda, ovaj put gluma~kih - Neboj{eGlogovca, \ur|ije Cveti}, Varje \uki},Branimira Popovi}a. U ~ast nagra|e-nih ove godine bi}e izvedena i jedna“klasi~na” predstava “Mera za meru”Srpskog narodnog pozori{ta u reìjiDejana Mija~a.

IZLO@BE

“SAÛVANO VREME”U Muzeju primewene umetnosti u Beo-

gradu do 15.decembra moète posetitiizlo`bu “Sa~uvano vreme”. Re~ je o izlo-`bi satova ~iji je ciq da promovi{e mu-zejsku kolekciju, ali i da predstavi naj-

razli~itije vidoveza{tite muzejskogmaterijala. Ovu re-prezentativnu iz-lo`bu ~iji autor jemuzejski savetnikDu{an Milovano-vi}, ~ini oko 150primeraka satovanajrazli~itije na-mene iz muzejskih iprivatnih kolek-cija: sun~ani,dèpni, ru~ni, sto-ni, zidni, kamin-ski, satovi-slike…Me|u wima se nala-ze satovi izra|eniu starim evropskimradionicama kao{to su Phillip Grazl

(Linz), J. Leroy (Paris), Edward Prior (Lon-

don), Mermillon (Geneve), Andreas Vogler

(Augsburg). Muzejski primerci pripadajuvremenu od 17. do 20. veka, a izloèno jei oko 80 odabranih, izuzetno vrednihprimeraka satova iz privatnih kolekci-ja. U prilici ste,ako posetite izlo`bu,da vidite razli~ite primerke satova odkasnog 16.veka do futuristi~ki dizajni-

ranih primeraka iz kolekcionarskezbirke kompanije Swatch. Tu su i astro-nomski satovi, kao {to je jedan be~ki sa12 broj~anika za razli~ite funkcije.“Sa~uvano vreme” MPU je jedna od najza-nimqivijih izlo`bi u Beogradu u toku2005. godine, privla~na za publiku iz ze-mqe i inostranstva. Namera organizato-ra je da “Sa~uvano vreme” istovremenorazmotri i fenomen vremena, kome seove godine, povodom stogodi{wice pu-blikovawa Teorije relativiteta (Ajn-{tajnova godina), u celom svetu posve}u-je posebna pa`wa. Izlo`bu prati dvoje-zi~ni (srpski, engleski), luksuzno opre-mqeni kolor katalog, autora Du{anaMilovanovi}a, u kome }e, pored zani-mqive studije o vremenu i katalo{kogdela, biti publikovani, pored muzejskiheksponata i primerci iz privatnih ko-lekcija.Ovom izlo`bom Muzej primewe-ne umetnosti otpo~eo je proslavu 55 go-dina od osnivawa. Zgrada Muzeja je, dapodsetimo, u ulici Vuka Karaxi}a 18.

KWIGE

TONI PARSONS “NA[E NEZABORAVQENE PRIÊ”

Ovogodi{wi gost beogradskog Sajmakwiga, jedan od najpoznatijih engleskihkwièvnika Toni Parsons objavio je no-vi roman pod nazivom “Na{e nezabora-vqene pri~e”. Pod sloganom “Ponekad semoè odrasti za samo jednu no}”- wegovukwigu je objavila izdava~ka ku}a Laguna.

“Na{e nezaboravqene pri~e” je ro-man o veri u ve~itu mladost, o qubavi irokenrolu.Kako su kriti~ari opisali -Toni Parsons se ovim romanom vra}asvojim korenima u ovoj duboko li~nojkwizi - u pri~i koju je dugo ~ekao da is-pri~a. Na{a,ali i publika {irom sve-ta,upoznala je i zavolela Parsonsa ~i-taju}i wegove romane “ôvek i de-~ak”,”Prava porodica”,”Za moju ma-lu”.Ova wegova dela su prevedena na 30svetskih jezika. Toni Parsons je ro|en u

~inovni~koj porodici u londonskomIst Endu. Kada mu je bilo dvadeset go-dina, zaposlio se u fabrici za proiz-vodwu dìna. Potom je postao muzi~kinovinar i pratio je eksploziju panka inovog talasa. U NME-u, jednom od naju-ticajnijih muzi~kih listova u Britani-ji 70-tih je bio muzi~ki kriti~ar. We-govi intervjui s grupama kao {to su The

Clash, Sex Pistols, Blondie, Talking Heads iRamones na~inili su ga kultnom figu-rom me|u mladima Engleske. Parsons jedobijao nagrade za svoj novinarski radu listovima GQ i Elle. U devedesetim jepostao jedan od najpoznatijih televizij-skih komentatora u BBC-jevoj emisijiLate Review. O wegovoj kwizi “Na{e ne-zaboravqene kwige” kriti~ar engle-skog Guardiana je rekao:” Parsons jespecijalista za savremena emocionalnapitawa koja gotovo svi ostali mu{kipisci zanemaruju. U tome je tajna wego-vog uspeha.”. �

Jelena Kneèvi}

PRAZNICI, OBIÂJI, VEROVAWA

Sveti velikomu~enikDimitrije, me|u verni-cima poznat kao Mi-trovdan, pripada grupinajve}ih pravoslavnihpraznika. Mitrovdan jenepokretan praznik isvake godine se slavi26. oktobra po gregori-janskom, odnosno 8. no-vembra po julijanskomkalendaru. Sveti ve-likomu~enik Dimitrijeje istorijska li~nost,progla{en je za svecaposle smrti.

Dimitrije je bio sinsolunskog vojvode. U

svom rodnom gradu So-lunu, rastao je i obu~a-vao se vojni~koj ve{ti-ni. Posle o~eve smrti,car Maksimilijan po-stavio ga je na mestosolunskog vojvode. Di-mitrije je bio na najvi-{em poloàju, car ga jeveoma uvaàvao i po-{tovao. U to vreme, carje od Dimitrija zahte-vao da o~isti Solun odbezbo`nih hri{}ana.Me|utim, on je i sambio hri{}anin i po~eoje javno da proslavqaime Isusa Hrista. Ubr-

zo je i sam car saznaoza Dimitrijevo u~ewe.Kada ga je car pozvao,Dimitrije mu je priznaoda je hri{}anin. Posletog priznawa, odmah jezatvoren u tamnicu.

Carevi vojnici, slu-{aju}i nare|ewa, izbolisu Dimitrija kopqima,iako su ga na{li na mo-litvi. Umro je 8. novem-bra 306. godine. Taj danse danas slavi kao Sve-ti velikomu~enik Dimi-trije - Mitrovdan. �

B. M. J.

MITROVDAN


60

ZDRAVQE

Iako su nas meseci-ma pla{ili pti~-jim gripom, prvihnovembarskih da-

na po uobi~ajenom redu vo-`we stigli su nam doma}ivirusi i obi~ne prehlade.Ni{ta neobi~no - po~iwesezona jesewih i zimskihboqki, zna~i zapu{enihnoseva, gu{oboqe, kija-wa...Neki su virus pokupi-li na terenu, neki od ko-lega sa kojima dele kance-lariju ili ~ekaju}i na ki-{i i vetru autobus. Kadajednom stigne nije va`noodakle je do{ao, ve} kakoda se {to pre izle~imo. Zasvaku virusnu infekcijunajva`nije je da se izle~ido kraja, da nam se ne bivra}ala tokom cele zime.

Za ka{aq, temperaturuili bolove u grlu, na kojese mnogi ovih danaàle, krivac nijevirus gripa. DrRadmilo Petrovi},epidemiolog, zana{ list obja{wa-va da je za pravi vi-rus gripa u novem-bru jo{ rano, alida je stigla wegova“prethodnica”. Ni-ske temperature su“probudile” razneklice - adenoviru-se, viruse parain-fluence i ostale iz grupeizaziva~a respiratornihinfekcija. Kada nas obo-re sa nogu ili kada se- nizdravi, a ni dovoqno bo-lesni za bolovawe - jedva“vu~emo” na posao, nijenam ni va`no kako se onimedicinski zovu. Po re~i-ma dr Petrovi}a, svaki jevirus neugodan, ali sviosim virusa gripa se lak-{e “nose na nogama”. Pre-poruka lekara je da se,ipak, dan-dva odleì ukrevetu, da se uzima vi{ete~nosti i lak{a hrana:

- Lepo je, naravno, gra-|anima re}i da poja~ajuvitaminsku ishranu, da je-du banane, pomorandè,kivi ili limun, ali narodnema para za to. Mnogi iz-begavaju odlazak na bolo-vawe. Umesto ju`nog vo}a,pomo}i }e na{e jabuke, pa-prika, kupus u salati... Ve-lika podlo`nost virusi-ma pokazuje da na{a naci-ja ima oslabqen kolektiv-ni imunitet. Ne postojivakcina koja moè da poja-~a otpornost nacije, alikada plate budu ve}e, kadase budemo boqe hranili, apre svega, kada se budemooslobodili stalnog stre-sa, op{te zdravqe }e bitiboqe - kaè Petrovi}.

Nalazimo se u hladnomperiodu, koji je nepovo-qan po zdravqe, jer pogo-

duje porastu respirator-nih infekcija. Dugo bora-vimo u zatvorenim prosto-rijama i virusi se lako{ire. Dr Petrovi} kaèkako je imao mnogo putapriliku da se uveri kakona{ narod ne shvata zna~ajtoplih napitaka. Kada jenapoqu hladno, oni nas naneki na~in greju “iznu-tra”. Topli napitak nemora obavezno da bude ~aj.Zagreja}e nas i supe, ~or-be, bela kafa, kakao, mle-ko, a u krajwem slu~aju ikuvano vino. Alkohol zi-

mi, u principu, treba iz-begavati, jer ubrzava oda-vawe toplote iz organi-zma, ali kuvano vino u ume-renoj koli~ini, uz miro-vawe, za nekoga je lek.

S obzirom na neizve-snost koja ove godine pra-ti dolazak obi~nog gripa,ali i pani~ne prognoze omogu}oj svetskoj, novojepidemiji, epidemiolozipreporu~uju da svako ko jepodloàn virusnim in-fekcijama, ko je ~esto bo-lestan, ko je lane leàoupalu plu}a, bronhitisili te{ku prehladu, ovegodine ipak primi vakci-nu protiv gripa. Za vakci-naciju protiv gripa nijekasno ni sada: potrebno jedve nedeqe da se vakcinompostigne imunitet. Vak-cinu treba da prime svi

hroni~ni bolesnici,oni koji boluju odastme ili sr~anihoboqewa, koji su ima-li infarkt. Vakcinase ne preporu~uje sa-mo osobama koje sualergi~ne na jaja.

Ove godine u apote-kama uz doma}u vakci-inu sa InstitutaTorlak mogu da se ku-pe i uvozne vakcine.Vakcina “vaksigap ju-nior” moè da se daje

i deci. Namewena je ma-lim hroni~nim bolesni-cima, na primer astmati-~arima ili onima koji bo-luju od nekog sr~anog obo-qewa. Odrasle, kao i zdra-vu decu o~uvanog imunite-ta, po re~ima lekara, nemapotrebe vakcinisati.

Dr Petrovi} kaè kakogrip zahvata ceo organi-zam i otvara put bakteri-jama i komplikacijama, auvek je nepredvidiv. U od-nosu na druge viruse pre-pozna}emo po tome {to seza wega kaè da dolazi

kao grom iz vedra neba. Izstawa punog zdravqa za 24sata obara nas u krevet sasimptomima stra{ne ma-laksalosti, lomnosti, bo-la u mi{i}ima i zglobo-vima, glavoboqom i narav-no povi{enom temperatu-rom.

Kada je re~ o le~ewu je-sewih prehlada i infek-cija disajnih organa pre-poru~uju se lekovi kojisniàvaju visoku tempe-raturu ili smawuju ka-{aq, a lekari savetuju dai oni sa blagom klini~-kom slikom ipak ostanukod ku}e dok ne prezdrave.Teì slu~ajevi, me|utim,treba da potraè pomo}lekara koji }e im poslu-{ati plu}a i otklonitisumwu i na vreme spre~i-ti komplikacije. Kadajednom nastupi sezona vi-rusa lekara kaù da se netreba sklawati pod “sta-kleno zvono”, jer virusisu takvi da se od wih nemoèmo sklawati ceo ì-vot. Uostalom, starijiqudi znaju da sa godinamapostaju mawe osetqivi naove viruse. Me|utim, kadaje re~ o gripu nema dugo-trajnog, takozvanog una-krsnog imuniteta. �

@. D. @.

DR RADMILO PETROVI], EPIDEMIOLOG, O VIRUSNIM INFEKCIJAMA

Odleàti jesewe boqke� Za kijawe, zapu{en nos i bol u grlu nije uvek kriv virus gri-pa �Lek pre u jabuci, kupusu i paprici, nego u skupom juænomvo}u �Odleæite prehladu do kraja

Grip zahvata ceo organizam i otvara put bakterijama i komplikacijama, a uvek

je nepredvidiv. U odnosu nadruge viruse prepozna}emo ga

po tome {to se za wega kaè dadolazi kao grom iz vedra neba

*

*

San, ishrana, uzimawe le-kove, seksualna èqa, kon-centracija za posao i radnasposobnost - za sve ovo posto-ji idealno vreme. U svakomorganizmu postoji genetskiodre|en svojevrsni biolo-{ki sat, koji je podre|en uti-caju hipotalamusa i {titne`lezde. Na na{ biolo{kiritam presudno uti~u spoqnifaktori, pre svega izmenadana i no}i, odnosno svetla imraka, ali i hladnog i to-plog, buke i ti{ine...Ovimse bavi posebna grana medi-cine - kronobiologija.

Neko }e celog ìvota samukom rano ustajati, drugine moè da zamisli da po-sle osam ujutru bude u kreve-tu ni posle do~eka Nove go-dine. Nije ovde re~ samo onavikama, ve} nam to dikti-ra i unutra{wi “~asov-nik”-bioritam.

Postoje stawa i bolestikoje su pod zna~ajnim utica-jem bioritma. Tako ritam da-na i no}i ponekad je obja-{wewe za poreme}aje u ritmurada srca ili mo`danihativnosti. Kardiolog, dr

Svetomir Stoìni}, dugogo-di{wi upravnik Interneklinike Klini~ko - bolni~-kog centra “Beànijska kosa”kaè kako medicina zna da senajve}i broj infarkta doga|apre podne izme|u 9 i11 ~aso-va, a drugi “vrh”je oko {est~asova posle podne. Ovo se zo-ve “fenomenom harmonike”.

Zanimqivo je da su jutarwespavalice komunikativnije itemeqnije na poslu. “Raneptice” uop{teno lak{e pod-nose promene vremenskih zo-na, bave se brzim i aktivni-jim poslovima, a sve zahvaqu-ju}i tome {to ujutru dobijajuve}u koli~inu adrenalina.

Od 10 do 11 , i kasnije popodne od 15 do 16 i 30 ~asovaefikasnost rada mozga je naj-ve}a kod ve}ine qudi. Horm-oni su najaktivniji rano iz-jutra, pa je to razlog za{tonas lekari na najbitnije la-boratorijske analize {aqu uranu zoru. Lokalna anestezi-ja, tvrdi se, najefikasnija jeu popodnevnim satima, pa jemnogo boqe kod zubara i}ipo podne, nego uve~e u sedamili izjutra u sedam.


61

@ene, ne pla{ite se !ONKOLOGIJA

Ko pla}a novi nosESTETIKA

Odsustvo navike da redovnoodlaze na ginekolo{ke kon-trole i preglede dojki uzrokje jo{ uvek velikog broja fa-talnih ishoda karcinoma doj-ki kod nas. Na{i lekari ape-luju da se u svakom ~asopisuna|e malo mesta i ukaè nazna~aj novina u demistifiko-vawu ove bolesti i razbijawustraha, jer sada vi{e od 60 od-sto èna kod lekara stiè sauznapredovalom bole{}u. Rakdojke i daqe ostaje prvi uzroksmrti na{ih èna mla|ih od55 godina. Ovo je na{ dopri-nos ovom apelu.

Na beogradskom Institu-tu za onkologiju velika pa-`wa se posve}uje tzv. po-{tednoj i rekonstruktivnojhirurgiji dojke- rekonstruk-ciji dojke odmah posle od-strawivawa, naro~ito kodmla|ih pacijentkiwa. Ma-moplastika ve} je primewe-na kod miliona ̀ ena {iromsveta. Odstrawena dojka mo-è da se zameni silikon-skom protezom, drugom vr-stom implantata ili se re-konstrui{e uzimawem mi-{i}a i tkiva sa drugih delo-va tela.

Vi{e od polovine qudi ubraku ili stalnoj vezi èle-lo bi da promeni bar ne{tona licu svog partnera. To surezultati ankete Ameri~keakademije plasti~ne hirur-gije. Veliki broj ispitani-ka najvi{e bi volelo da wi-hov partner promeni frizu-ru, zatim da ispravi bore,operi{e nos, usta, a malibroj - o~i i u{i.

Rezultati ankete su po-kazali da mu{karci ~e{}eshvataju sugerisawe pla-sti~ne operacije kao uvre-du, dok ène takve predlo-ge svojih partnera tuma~ekao znak qubavi, a kadaoni jo{ ponude da snosetro{kove operacije, ondase {anse da ène odu naplasti~nu operaciju udvo-stru~uju.

Spavalice i "rane ptice"BIORITAM

Jabuka je zakonISHRANA

Sto puta ste ~uli da jezdravo jesti jabuke i da ve}samo jedna vo}ka na dan ~ini~uda za na{e zdravqe. Sad koje verovao, verovao je…Ame-ri~ki nau~nici ponudili suza ovu tvrdwu i stru~no obja-{wewe. Lekoviti sastojakzove se kercetin. Osim u sve-ìm jabukama ima ga u crnomluku, borovnici i malina-ma. Sveè jabuke imaju vi{iprocenat kercetina u odnosuna drugo vo}e i povr}e i mo-`da je najboqi izbor za bor-

bu protiv Alchajmerove bo-lesti

Jabuka sadrì jake antiok-sidanse, koji se bore protivo{te}ewa }elija, Antioksi-dansi nas {tite od slobod-nih radikala, odnosno hemi-kalija I {tetnosti ìvotneokoline kojima su qudi izlo-èni, kao {to su izduvni ga-sovi, jako sunce i stres.

U studiji se navodi da mi-{evi koji su primali kerce-tin ili vitamin C nisuimali o{te}ewa na mozgu.


TURIZAM

62

Skoro vek i po le-potama i melem-nom vodom Vrwa~-ka Bawa privla~i

goste. Za sve to dugove~je, upunom cvatu bila je izme|udva svetska rata.

Najstarija zgrada u Vr-wa~koj Bawi (zavr{e-na1894) je letwikovacgenerala Jovana Beli-markovi}a, namesnikaza vreme maloletstvakraqa Aleksandra Ob-renovi}a. Podignut jepored crkve, na padiniiznad toplog izvora.Gra|en je po uzoru nadvorce tog vremena, poidejnom re{ewu Jova-novog sestri}a, gra|evin-skog inèwera Pavla De-ni}a, uz projekat i nadgle-dawe austrijskog gra|evin-skog inèwera FrancaVintera. Do sedamdesetihgodina pro{log veka tu suìveli Belimarkovi}evinaslednici. Otkupqen jeod wih 1968, sa idejom da seu wegovom okriqu smestideo kulturnog ìvota gra-da. Zakonom o za{titi spo-menika kulture progla{enje kulturnim dobrom od ve-likog zna~aja za Srbiju.

Tako se gradilo onda, adanas? Danas u Vrwa~kojBawi, i to u samom centru,ni~u stambene zgrade s lo-kalima u prizemqu, za izda-vawe. Ne gradi se, na pri-mer, likovna galerija, ne-{to od op{teg zna~aja {tobi bawaro{ima ispunilodu{u, u~inilo boravak sa-dràjnijim. I ne{to po ~e-mu bi se pamtilo ovo vreme,kao {to se pamti pre|a-{we.

Prostrane bawske parko-ve utemeqili su majstori,poznati ba{tovani pre vi-{e od veka pa i danas-daniplene lepotom. Blagougod-no deluju i na o~i i na du-

{u. Simbol Vrwa~ke Bawe,uostalom, postala je velikacvetna barokna rundela is-pred Termomineralnog ku-patila.

[etaju}i du` Vrwa~kereke, parkom po kojem jeosmi{qeno rasuto egzoti~-no rastiwe, nailazite na

niz mermernih, belihskulptura na{ih i stranihmajstora. Uìvawe je pot-puno kada se za~ini zlat-nim bojama jeseweg li{}a,ili s prole}a i leti mio-mirisima ruà i lipa,pti~jim pojem.

U najuèm delu Vrwa~keBawe uzdiè se stenovitobrdo obraslo ukrasnim {i-

bqem, hrastovima, brezamai ~ini svojevrstan, priro-dan ukras. Na wemu su starebawske vile, amfitetatar,crkva, stare kamene stepe-nice i ~esma. Vile su, me|u-tim, date na stanovawe si-roma{nima, izbeglicama itako postepeno propadaju.

Kada bi Bawa (uz pomo}{ire zajednice) smoglada tim qudima obezbedistanove, vile bi vaqaloobnoviti, povratiti imstari sjaj.

Prema bawskom Vodi-~u 2005 (izdawe Turi-sti~ko-sportskog cen-tra Vrwa~ka Bawa) ov-da{we mineralne vode

su kori{}ene jo{ u vremekada su ovde ìveli kelt-ski Skordisci. Prilikomkaptaè tople mineralnevode 1924. godine, otkrivenje ure|en izvor iz rimskogperioda s mno{tvom nov~i-}a na kojima su likovi rim-skih imperatora. Iz perio-da turske vladavine gotovoda nema podatka o upotrebi

vode, a po oslobo|ewu, knezMilo{ je najmio sakson-skog geologa barona Herde-ra da ispita mineralne iz-vore u Srbiji, pa su tako is-pitani i Vrwci.

Postoje pouzdani poda-ci da su me{tani sela Vr-waca i okoline sredinom19. veka koristili toplumineralni vodu za le~ewei pi}e.

Ipak, istorija moderneBawe vezuje se za 1868. go-dinu kada je kru{eva~kiokru`ni na~elnik PavleMutavxi}, sa nekolicinomdobrotvora i vi|enijih qu-di Kru{evca, Karanovca(Kraqeva) i Trstenikaosnovale Osnovatelno fu-ndatorsko dru{tvo kiselo-vru}e vode u Vrwcima.Iste godina kaptirana sudva izvora tople vode i po-~ela je izgradwa bawskih

TAMO-AMO PO VRWA^KOJ BAWI

Melem za telo i du{u�Ono {to je priroda dala, blagougodno je, ali malo bi i ~ovek mogao vi{eda poradi �Ni blizu dosezawa nivoa na kojem je Bawa bila izme|u dvasvetska rata �Mali vodi~ kroz istoriju le~ili{ta

Postoje pouzdani podaci da su me{tani sela Vrwaca i okolini sredinom 19. veka koristili toplu mineralnu

vodu za le~ewe i pi}e

Boìdar Petrovi}

i Dejan Topli~i}


63

zdawa, pre svega kupitala.Prva sezona naredne go-

dine potvrdila je opravda-nost osnivawa pomenutogDru{tva i lepu budu}nostle~ili{ta. Ali, nai{ao jeperiod od nekoliko godinazastoja zbog nedovqno nov-ca, ali i nebrige dràvekoja je u svoje ruke preuzimatek osamdesetih godina. Odtada, a naro~ito posle iz-gradwe vile gorepomenutogJovana Belimarkovi}a, ovabawa po~iwe da se razvija umoderno le~ili{te.

Prva kafana u Bawiotvorena je 1885. wen vla-snik bio je Kosta Petro-vi} - Rakica. Preduzi-mqivi qudi iz okolnihgradova po~eli su da po-diù vile i kona~i{ta zaiznajmqivawe. Uporedose ure|uje i centar Bawe, asredinom devedesetih sa-

~iwen je prvi regulacio-ni plan. U godinama predbalkanske ratove Bawa jedobila veliki broj moder-nih pansiona, izgra|enoje novo kupatilo, radio jebioskop, po~ela je izgrad-wa i drugog. Pred same ra-tove ovuda je pro{la ipruga Stala} - Poèga,ali s ratovima sve je, na-ravno, stalo, da bi se no-vim poletom krenulo od-mah posle Prvog svetskograta. Tada je - kako je u po-~etku ovog napisa re~eno -cvetala sve do 1941. godi-ne. âk joj ni velika eko-nomska kriza nije zasme-tala. Upravo tada podiùse moderne vile, sanato-rijumi, kaptaà toplogmineralnog izvora, po-dignuto je moderno kupa-tilo, ure|ena Vrwa~ka re-ka, pro{iruju se i ure|uju

parkovi, vodovod i kana-lizacija, grade putevi...

Prema popisu iz 1933, uBawi je bilo 133 zanat-skih i trgova~kih radwi, aprema popisu dve godinekasnije, ima 257 kategori-sanih vila i pansiona ta-ko da ju je tada posetilovi{e od 28 hiqada gostiju,{to je bilo neuporedivovi{e u odnosu na sva druga

turisti~ka mesta Jugosla-vije.

Buja i kulturni ìvot.Organizuju se koncerti,kermesi, koncerti ozbiqnemuzike, gostuju ugledna po-zori{ta...

Najve}i broj gostiju Bawaje imala osamdesetih godi-na - gotovo 200 hiqada, kojisu ostavarili dva milionano}ewa. (Iako, vaqa napo-menuti, posle Drugog svet-skog rata promewena jestruktura gostiju. Dràva jeslala pacijente na le~ewe,opao je nivo usluga, velikibroj ekskluzivnih bawskihobjekata vi{e nije bio uupotrebi. Ponovni uspon,postepeno nastaje pedesetihi {ezdesetih godina.)

Nema sumwe da su nampreci ostavili mnogo {to{ta, ako nismo mogli danadma{imo, a ono je treba-lo bar o~uvati.

- Kada bismo uspeli da Ba-wa bude ono {to je bila iz-me|u dva svetska rata, bilibismo prezadovoqni. No,daleko smo do toga, rekao jeza “kWh” na{ doma}in, De-jan Topli~i}, direktor EDVrwa~ke Bawe. �

Slobodan Stoji}evi}

Ne znam da li je bio pod uticajem bawskih krajolika, ali idvori{te Elektrodistribucije u obli`wem Trsteniku podse-}a na bawske parkove. Ure|eni ruì~waci, ukrasno {ibqe,trava pod konac, a i prekrasna fontana ùbori. Unutra, u ho-lu zgrade ED, tamo gde su {alteri, ~ovek pomisli da se na{aou zimskoj cvetnoj ba{ti, ali i galeriji slika i skulptura. Anaro~ito namernik moè protrqati o~i kad tu ugleda stolicuispred {altera, namewena potro{a~u, stranki.

Sve to s pravom se u zaslugu pripisuje dugogodi{wem direk-toru Boì Petrovi}u, kao pokreta~u, no on se sa tom ocenom neslaè. Svakako je, veli, zasluàn ceo kolektiv bez kojeg di-rektor ne bi ni{ta uraditi mogao.

Ova Distribucija bila je oraganizator mnogih priredbi, iz-lo`bi, kwièvnih ve~eri, besplatan izvo|a~ elektro radovana {kolskim, crkvenim i sportskim zgradama, darodavac lo-kalnoj TV stanici, pokroviteq likovne kolonije i osniva~ Le-gata zavi~ajnih umetnika.

Potowe je, izgleda, najvrednije. Legat danas poseduje 73 uqana platnu, 34 bakropisa, pet ikona, tri rada u keramici, desetskulptura i mozaik. Do toga se do{lo tako {to ih je Distribu-cija najpre otkupqivala a potom i na dar dobijala. Zatim su joju~esnici likovnih kolonija ostavqali svoja dela.

Ova riznica ima svoj logotip, malu biblioteku kwiga izoblasti umetnosti i bazu podataka o svim autorima i delima.

U kwizi utisaka akademik Dragan Nedeqkovi} je zapisao:“Trsteni~ka elektrodistribucija je ne samo izvor svetlostinego i svetionik kulture...”, a akademik Svetomir Arsi} Basa-ra: “ Umetnost je ne`na biqka. Rukovodstvo Distribucije Tr-stenik stvorilo je pogodnu klimu da se ta ne`na biqka uspe-{no razvija... “.

Ministar Radomir Naumov je napisao: “Retko je zadovoq-stvo posetiti Distribuciju kao {to je ova u Trsteniku. U odno-su na prilike u na{em elektroenergetskom sistemu, ona je si-gurno primer u tehni~kom, poslovnom i qudskom smislu...”.

Svetioniik kulture u ED Trstenik


64

JESEN U BAWI

Puno}a samo}eOpusteli su parkovi. I ulice bawske su pusto{ne.

Tek po koji {eta~ pomoli se u daqini, kao utvara, patek kad se pribliì, za~uje se kako mu {u{te koracipo zlatastom, opalom li{}u.

Jesen je puna samo}e. I klupe su same, i dete je samo,i reka je sama. Samo li{}e je u gomili.

Izgleda da bolni ili ostareli qudi ne vole jesen.Kao da ih podse}a na wih same, na prolaznost, na kraj.Pa su zato s jeseni retki bawski gosti.

Mladima ne smeta ni{ta. Oni i ne misle da }e jed-noga dana ostariti, dok se po no}i vozikaju bickli-ma, ili qube na brdu, uzvi{eni.

I mada nije u Bawi, li~i na wu: dvori{te-parkElektrodistribucije Trstenik, sa fontanom, i unu-tra{wost upravne zgrade, poput botani~ke ba{te ilikovne galerije.

ED Trstenik pripada i mladima i starima, svima. Otuda isijava poruka: Lepota nije samo ne{to dato,

pokloweno. Lepota se i stvara i neguje. I tamo gde senikada o~ekivala ne bi - moè je biti.

I moè biti da se ~ovek prosto raduje {to ide daplati struju.

S. S.

Documents

Матична страница - Srbiji preti uvoz strujeZAVR[AVA SE DRUGA FAZA RESTRUKTURISAWA MAKEDONSKE ELEKTROPRIVREDE Tri izdvojene kompanije OBNOVQIVI IZVORI BIOMASA - [ANSA