Odgoj djece u islamu

Odlomak iz knjige “Odgoj djece u islamu” A b dullah N asih U lv an

P r ijev od: dp l. imam D ž ev ad H ot

2

P r v o p o g l a v l j e 1.U zoran brak i nj egova veza sa odgoj em B ilo bi korisno da posvetimo paznj u –makar ukratko-na tri aspekta koj a su u direktnoj vezi sa brakom: -B rak kao lj udska potreba; -B rak kao socij alna ustanova; -B rak kao izbor slobodne volj e; J er poj ašnj avanj em istih dokučuj emo način povezivanj a izmedj u odgoj a sa j edne strane sa odgovornošću koj u brak trazi i stva-ranj em poroda, ukazivanj em na porij eklo dj eteta , zdravlj em kako tj elesnim tako i moralnim, povecanj em simpatij e roditelj a prema nj emu, medj usobnim pomaganj em bračnoga para u vaspi-tavanj u te ispravlj anj u grešaka koj e se nadj u kod dj eteta, kao i s pripremom da to dj ete postane čovj ek vrij edan ž ivota, s druge strane. E vo nekoliko podrobnosti za svaki od gore navedenih aspekata : I: B rak kao lj udska potreba. O d općepoznatih stvari u osnovama islamskog zakonodavstva j e ta da j e šerij at ratovao protiv monaštva j er se sukobio sa lj ud-skom prirodom, te se suprostavlj ao lj udskoj ž elj i nagonu i ž ud-nj i. Prenosi B ej heki u hadisu S aid ibn E bi V ekasa r.a. od Allahovog Poslanika sallallahu alej hi ve selem da j e rekao: ”Zaista nam j e Allah dzellešanuhu zamij enio monaštvo sa dobrocinstvom u islamu”. Prenosi T aberani i B ej heki da j e Poslanik s.a.v.s. rekao: ”Ko bude imućan ( u stanj u) da se ož eni, a ne uradi to, taj nij e od nas “ V idim u ovim, a i u drugim hadisima da šerij at zabranj uj e muslimanu než enstvo i odricanj e braka radi monaštva ili asketizma u ibadetu ili zbog nekakvog približ avanj a Allahu dzellešanuhu , naročito ako j e dotični musliman sposoban i imu-ćan sa omogućenim sredstvima. Kada bi razmotrili stanovišta Allahovog Poslanika s.a.v.s. u nadg-ledanj u poj edinaca zaj ednice, te metode lij ečenj a lj udske duše uvj erili bi se da su zasnovani na spoznaj i istine o covj eku te prihvatanj u nj egovih zelj a i potreba iz razloga da ne bi nij edna

3

j edinka u zaj ednici prekoračila osnovna načela svoj e prirode, i da ne bi radila ono što j oj nij e u mogucnosti ili nij e sposobna uraditi, vec ce koracati na pravom putu prirodnim harmoničnim i ispravnim tokom bez posrtaj a u hodu sa zaj ednicom, niti zastoj a u napretku čovečanstva kao ni bez slabosti dok drugi j ačaj u “ DJ E L U AL L AH O V U , PR E MA KO J O J J E O N L J U DE N AČ IN IO , N E T R E B A DA S E MIJ E N J A AL L AH O V A V J E R A, J E R T O J E PR AV A V J E R A, AL I V E Ć I N A L J U DI T O N E ZN A” [ Ar-R um: 30 ] . T o j e stanovište Allahovog Poslanika s.a.v.s., a koj e se računa j ednim od naj većih ref ormističkih i vaspitnih stanovišta u lij e-čenj u negativnih sklonosti, te razumj evanj u lj udske prirode. Prenose B uharij a i Muslim hadis od E nesa r.a.: ”Dosla su troj ica kućama u koj ima su ž ivj ele ž ene Allahovog Poslanika s.a.v.s. pi-taj uci o nj egovom ibadetu, kada bij ahu obavj ešteni učine im se to lahkim i malenim pa rekoše: A gde smo mi u odnosu na Poslanika s.a.v.s., kome su oprošćeni svi grij esi, one koj e j e po-činio i one koj e će počiniti, te j edan od nj ih reče: J a ću klanj ati dan i noć, drugi reče: J a ću postiti cij elo vrij eme i neću se mrsiti, a treći reče: J a ću se udalj iti od ž ena i neću se nikada ž eniti. Potom j e došao Allahov Poslanik s.a.v.s i rekao: ”V i ste oni koj i su rekli to i to, tako mi Allaha j a sam naj bogoboj aznij i od svij u vas, i naj više se N j ega boj im, ali ipak j a postim i mrsim, klanj am i odmaram i ž enim se, pa ko ne ž eli nasu praksu taj nij e od nas.” Iz ovog teksta j e j asno svakom onom zdravog razuma i vida da j e brak u islamu okarakterisan kao lj udska prirodna potreba i time musliman preuzima na sebe veliku odgovornost onoga ko ima pravo vaspitavanj a i odgoj a, na koj u poziva sama lj udska pri-roda, koj a odgovara zelj ama lj udskih potreba i s čim se slaž e praktičan zivot! ! ! . II: B rak kao socij alna dobrobit. O pćepoznata stvar u islamu j e da brak ima općih koristi, kao i socij alnih, a na naj vaznij e od nj ih ćemo ukazati uz Allahovu po-moć, i obj asniti na koj i način su one povezane sa odgoj em dj ece u islamu: -O čuvanj e lj udske vrste. B rakom produž avamo egzistencij u lj ud-skog roda, natalitet i sukcesij u, sve dok Allah dz.š. ne naslij edi zemlj u i sve što j e na nj oj , a nij e nepoznato da se natalitetom i sukcesij om održ ava lj udski rod, i to j e uj edno podsticaj za one

4

koj i se bave vaspitno - obrazovnim programima i izučavanj em pravilnih principa radi očuvanj a ove lj udske vrste na moralnoj kao i na tj elesnoj bazi u istoj mj eri, na to j e ukazao i Allah dzellešanuhu u Kur’ anu, gdj e u j ednom aj etu kaž e: ”Allah za vas stvara ž ene od vaše vrste, a od ž ena vaših daj e vam sinove i unuke”[ E n-N ahl: 72] . U drugom aj etu stoj i: ”O lj udi, boj te se G ospodara svoga, koj i vas od j ednog čovj eka stvara, a od nj ega j e i drû gu nj egovu stvorio, i od nj ih dvoj e mnoge muškarce i ž ene rasij ao”[ E n-N isa’ : 1] . -O čuvanj e porij ekla. B rakom koj i j e Allah dzelleša’ nuhu propisao sinovi se ponose svoj im porij eklom, nij e neprimj etno da time dobij aj u samopoštovanj e, duhovnu ravnotež u, te lj udsku plemenitost, a da brak nij e onakav kakvim ga j e Allah dz.š. propisao zaj ednice bi imale bezbroj slučaj eva dj ece bez pori-j ekla, što j e rana koj a teško pogadj a moralne vrline, čime se širi krug nemorala i bezvrata... -O čuvanj e zaj ednice od moralne dekadencij e. B rak j e sredstvo koj e čuva j ednu socij alnu sredinu od moralne dekadencij e i nj ime se osiguravaj u poj edinci društvene degeneracij e. O čito j e svakom koj i ima razuma da instiktivna ž udnj a prema suprotnom polu koj a se zadovolj ava zakonskim brakom i dozvolj enom ve-zom, krasi zaj ednicu – poj edinacno ili opće- sa naj vrednij im obi-čaj ima, naj bolj im moralnim principima, te time biva dostoj na izvršavanj a poruke i preuzimanj a odgovornosti na način kako to Allah dzelleša’ nuhu traž i od nas. Istinu j e rekao Allahov Poslanik sallallahu alej hi ve sellem iznoseći u j ednom hadisu mudrost j ednog braka moralnih osnova kao i nj egove socij alne koristi koj e donosi podsticaj ući time grupu mladića na brak u koj em kaž e: ”O mladino, tko bude od vas u mogućnosti ož eniti se, neka to uradi, sačuvaće oči od harama i zaštititi će se od bluda, a ko ne bude u mogućnosti to uraditi neka posti, j er će ga post saču-vati od grij eha”[ hadis prenosi većina prenosioca hadisa] . -O čuvanj e zaj ednice od bolesti. B rakom se zaj ednica čuva raznih zaraznih i smrtonosnih bolesti, koj e se prenose medj u nj enim članovima posredstvom bluda, prostitucij e i zabranj enih veza… … neke od tih bolesti su genorej a, sida i j oš niz drugih opasnih bolesti koj e uveliko ugrož avaj u potomstvo, onesposobl-j avaj u tij elo, proširuj u epidemij u i smrtonosno dj eluj u na zdrav-lj e idućih potomaka.

5

-Duhovna i duševna smirenost. B rakom raste duh lj ubavi i milos-rdj a bračne veze. T ako recimo suprug će kraj em dana vraćaj uci se s posla naći spokoj u porodičnoj atmosf eri kod kuće gde će se susresti sa ž enom i dj ecom, zaboravlj aj ući pritom na brige i te-gobe na koj e j e naišao tokom dana kao i umor koj i j e dož iveo na radnom mj estu. T akva j e situacij a i sa ž enom kada bude u društvu svog supruž nika, čekaj ući u noći svog ž ivotnog saput-nika. N a taj način svako od nj ih nalazi svoj duševni spokoj i bračnu idilu u sj enci svog bračnog druga. Istinu j e rekao U zvišeni Allah kada j e opisao ovaj f enomen naj lepšim izrazom: ” I j edan od dokaza N j egovih j e to što za vas, od vrste vaše, stvara ž ene da se uz nj ih smirite, i što izmedj u vas uspostavlj a lj ubav i samilost; to su, zaista, pouke za lj ude koj i razmišlj aj u”[ E r-R um: 21] . -U zaj mno potpomaganj e bračnoga para u izgradnj i porodice i vaspitavanj u dj ece. B rakom se bračni par medj usobno potpo-maž e u izgradnj i porodice i preduzimanj u odgovornosti… .{ odgoj a prim.prev.} tako da j edan upotpunj ava praznine koj e ostavlj a drugi, ž ena radi unutar nj enih specif ikacij a koj e se opet slaž u sa nj enom prirodom i ž enstvenosću, a to se odraž ava u nadgle-danj u kućnih poslova, u vaspitavanj u dj ece itd. Krasne su rij eči pisca koj i napisa slij edeće stihove: MAJ KA J E Š KO L A, AKO J E PR IPR E MIŠ - PR IPR E MIO S I N AR O D L IJ E -PO G KO R IJ E N J A T akodj e će i čovj ek unutar svoj ih specif ikacij a obavlj ati svoj e duž nosti, koj e su usko povezane sa nj egovom prirodom i muž ev-nošću, a koj e se odraž avaj u u zaradj ivanj u imetka za ishranu porodice, u obavlj anj u teških poslova, u čuvanj u porodice od bolesti vremena i svakodnevnih nedaća… … ..T ime se kompletira duh potpomaganj a medj u bračnim drugovima čime stiž u do vrhunskih cilj eva i naj lepših plodova: odgoj dj ece- dj ete upuceno na pravi put, te čitave generacij e vj ernika koj a u srcu nosi čvrst iman i duh islama, a uz to ukućani ž ive bezbriž no u zaj ednici, u izobilj u i veselj u, u sj enci lj ubavi, mira i sigurnosti. -R aspirivanj e očeve i maj činske lj ubavi. B rakom se raspiruj u u duši roditelj a, a iz nj ihovih srca teku izvori osj ećanj a i ve-likodušnosti … … .u čemu se ogleda trag plemenitosti, pozitivni rezultati odgoj a, te budnost za nj ihovu dobrobit, uspon ka sta-bilnom i ugodnom ž ivotu i srećnu budućnost.

6

T o su naj važ nij e dobrobiti koj ima rezultira brak, vidio si -brate čitaoče- povezanost ovih dobrobiti sa odgoj em dj eteta, f or-miranj em porodice, stvaranj em generacij e… … zato nij e čudo kada vidimo da islam podstice na brak čak šta više naredj uj e, istinu j e rekao Allahov Poslanik sallallahu alej hi ve sellem u hadisu: ”N ema veće koristi za vj ernika posle bogoboj aznosti od dobre i čestite ž ene, ako j oj štogod naredi ona ga posluša, kada j e pogleda to ga obraduj e, ako j oj se za nešto zakune ona mu vj eruj e, ako j e odsutan ona mu čuva obraz, nj egov imetak i nj enu čednost”[ Ibn Madze] . U drugom hadisu stoj i: ”O vaj svij et j e pun už itaka, a naj bolj i od nj ih j e dobra ž ena”[ Muslim] . -B r ak kao izb or slob odne v olje. Islam sa nj egovim uzvisenim zakonodavstvom i potpunim redom postavio j e vj ereniku i vj erenici pravila i propise koj e ako ih se budu pridrzavali i budu se nj ima upravlj ali bio bi to brak cij i j e cilj medj usobno razumj evanj e, lj ubav i sloznost … … .. Porodica ce biti nacinj ena od sinova i kceri sa vrhunskim i cistim vj ero-vanj em, zdravim tij elom, j akim moralom, zrelim umom i dusev-nom smirenoscu. E vo naj vaznij ih od tih pravila i propisa: 1 . I zb or na osnov v jer e A kada kazemo vj era pod tim podrazumij evamo pravilno razum-j evanj e islama, dj elovanj e i vladanj e svim islamskim uzvisenim vrij ednostima i obicaj ima… … kao sto podrazumj evamo potpuno pridrzavanj e islamskih propisa i nj egovih vj ecnih principa u toku cij elog zivota. S toga kada vj erenik-zarucnik ili vj erenica budu na ovom nivou razumj evanj a, praktikovanj a i pridrzavanj a islama ( pokornost) , mozemo reci da su u islamu i da su moralnog karaktera, a kada j edno od nj ih dvoj e ne bi bilo na ovom nivou, normalno j e da cemo reci da j e doticna osoba desidentnog ponasanj a, amoralna, daleko od islama ma koliko se ona lj udima prikazivala dobrom i poboznom misleci pritom i sama da j e pravi musliman.

7

Kako j e lij epo bilo ono sto j e prakticirao pravj edni halif a O mer ibn E l-H attab r.a. koj i j e postavio pravila u poznavanj u licnosti i otkrivanj u istine o tom covj eku. T ako mu j e j ednom dosao neki covj ek da posvj edoci za nekog drugog… … -Poznaj es li ovog covj eka? upita ga O mer r.a. -Da. -J esi li susj ed nj egov koj i zna gde mu j e ulaz, a gdj e izlaz iz kuce? -N e. -J esi li putovao s nj im i upoznao nj egove cudi? -N e. -J esi li trgovao s nj im i upoznao nj egovu bogoboj aznost? -N e. T ada mu O mer rece: V j erovatno si ga vidio kako stoj i i sj edi u dzamij i podize glavu pa j e zatim spusta! -Da, odgovori ovaj -Idi j er ti ne poznaj es ovog covj eka, odgovori mu O mer r.a. a zatim se okrenuo onom drugom koj i ga j e dovj eo i rece mu: dovedi mi nekog ko te poznaj e. O mer r.a. nij e dozvolj avao da se prevari spolj asnim izgledom neke osobe, a koj i upucuj e na nj egovu poboznost i moral, vec bi dosao do spoznaj e pravilnim kritickim pogledima koj i su upuciv-ali na nj egovu vj eru i moral ! ! ! . O vdj e se vidi znacaj hadisa koj i prenosi Muslim od E bu H urej re, a u koj em Allahov Poslanik s.a.v.s. kaze: Zaista Allah nece gledati ( na sudnj em danu) u vasa lica i vasa tij ela vec ce gledati u vasa srca i vasa dj ela.

8

Zbog sveg ovog uputio j e Allahov Poslanik s.a.v.s. one koj i zele stupiti u bracni odnos da odabiru vj ernice, koj e ce odgovorno obavlj ati svoj e duznosti bilo da se to odnosi na nj enog muza, dj ecu ili domu i to na nacin kako to islam nalaze i kako j e Allahov Poslanik s.a.v.s. upucivao. Prenose B uhari, Muslim i ostali od E bu H urej re r.a. da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao: Zena se uzima radi cetiri stvari: radi imovine, radi roda, radi lj epote ili radi poboznosti , prihvati se pobozne r uke t i imale1. Prenosi T aberani u “ E l-E vsat”od E nesa r.a. da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao: Ko se ozeni radi zenina drustvena polozaj a, Allah ce mu time samo povj ecati ponizenj e, ko se ozeni radi nj ena bogat-stva, Allah ce mu time povecati siromastvo, ko se ozeni radi nj ena roda, Allah ce mu time povj ecati bezvrij ednost, a ko se ozeni ne zeleci time nista osim da sacuva pogled i spolni organ ( od harama) , i da bi pazio rodbinu, Allah ce mu blagosloviti tu zenu, a nj oj ce blagosloviti nj ega. Predhodni hadisi su uputa koj om Allahov Poslanik s.a.v.s. upucuj e oceve koj i imaj u kceri za udaj u da traze za nj ih vj ernike i moralne osobe, one koj i su svj esni svoj ih duznosti prema svoj oj porodici, zeni, duznosti u odgoj u dj ece, pravilnom staratelj stvu, osiguranj u opskrbe. Prenosi T irmizi da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao: Ako vam dodj e neko cij a poboznost i moral vam odgovaraj u, ozenite ga, a ako to ne budete uradili bice smutnj e na zemlj i, i poroka na sve strane. Ima li vece smutnj e za vj eru , odgoj i moral od toga da dj evoj ka bude u kandzama supruga rasipnika, ili onog koj i postupa bezob-zirno ne postuj uci ni srodsto ni sporazum, koj i ne pridaj e nikakav znacaj moralnim vrlinama. 1 “Ruke ti imale” recenica kojom se nesto podstice, dova za povjecanje imetka tako hadis poprima znacenje”drzi se pobozne a ne obaziri se na imovinu i druge stvari”

9

Ima li vece smutnj e za cestitu zenu da se nadze u okrilj e muza anarhiste i razvratnika koj i j e tj era da skine samij u sa glave ( da se otkrij e) da bude u mj esanom drustvu ( muskaraca i zena) , koj i j e prisilj ava na konzumiranj e alkoholnih pica, plesanj e s drugim lj u-dima s cime j e prisilj ava da skine omcu poboznosti i morala. Koliko j e dj evoj aka -na zalost- koj e su bile u svoj im kucama prim-j er kreposti i cestitosti, a kada su prij esle u kucu anarhizma, u kucu svog muza bludnika i rasipnika promij enile se u bestidne i raskalasene zene, koj e ne pridaj u vrij ednosnim nacelima nikakav znacaj , niti pridaj u razumj evanj u kreposti i casti nikakav re-spekt! ! ! O no u cemu nema sumnj e j e da dj eca koj a zive u ovakvoj sredini, u ovakvoj kuci gdj e vlada anarhij a, grij eh i ludilo , izgradice se –sto j e sigurno- kao pokvarenj aci i zlikovci, odgoj ice se na anarhij u i razvrat. Zato izbor na osnovu vj ere i morala j e naj vaznij i cimbenik koj i ce donij eti potpunu srecu buducim supruznicima, dj eci naj vrij ednij i islamski odgoj , a porodici cast i zelj enu stabilnost. 2 . I zb or na osnov p or ijekla i ugleda. O d pravila koj e j e Islam postavio u izboru supruznika , j e da bude iz plemenite porodice koj a j e cuvena po dobru i moralu, cistog porij ekla, cestita, j er se lj udi razlikuj u medj usobno na obicne i ugledne i nadmecu se medj usobno u dobru ili zlu! ! . Allahov poslanik s.a.v.s. j e ukazivao na to da su lj udi kao sup-stance, da se razlikuj u u obicnosti i ugledu, dobru i zlu tako u j ed-nom hadisu koj eg prenose E t-T aj alisi, Ibn Muni’ i E l-Askeri od E bu H urej re r.a., Allahov Poslanik s.a.v.s.kaze: L j udi su slicni rudama u dobru ili zlu, oni koj i su odabrani u dzahilij etu bili bi odabrani i u islamu, ukoliko shvate. Zato j e Allahov Poslanik s.a.v.s. podsticao svakog ko se htio ze-niti da prilikom izbora j edan od uslova u izboru bude i pori-j eklo, ugled, dobrota… .. evo nekoliko slicnih hadisa koj i govore o tome:

1 0

Prenosi Darekutni, Askeri i Ibn Adij j od E bu S ei’ d E l-H udrij a da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao: C uvaj te se zeleni na dj u-bristu, - a sta j e to zelen na dj ubristu Allahov Poslanice? -upitase ashabi “ L ij epa zena s losim porij eklom” odgovori Allahov Poslanik. Prenosi Ibn Madze, Darekutni i H akim od ‘ Aise r.a. da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao: ”Izaberite gdj e cete zasij ati, zenite se onom koj a vam odgovara” Prenosi Ibn Madze i Dej lemi da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao: ”Izaberite gdj e cete zasij ati, j er korij en utice ( na plod) ” Prenosi Ibn Adij j i Ibn Asakir od Aise r.a.: ”Izaberite gdj e cete zasaditi, j er zene radj aj u porod slican nj enim bracama i se-strama”, u drugom rivaj etu stoj i: ”T razite odgovaraj uca mj esta za gdj e cete zasij ati, j er ce covj ek mozda sliciti svoj im daidzama”. I Prenose Ibn Adij j u svoj em dj elu “ E l-Kj amil”: ”Zenite se iz dobra poroda j er korij en utice”12 S vi ovi hadisi upucuj u one koj i su na putu zenidbe, da paze u iz-boru bracnoga druga da to bude onaj koj i j e odgoj en u dobroj sredini, koj i j e uzrastao u kuci plemenita roda poznatoj po casti i dobroti, koj i j e plemenita porij ekla i slave koj u nose nj egovi predci! ..Mozda j e taj na u tome da covj ekov porod bude takodj e plemenit nasledj uj uci prirodno ove uzvisene vrline, drevne obicaj e i islamske moralne karakteristike… .. porod koj i ce doj iti od svoj ih maj ki mlij eko plemenitosti i dobrote, koj i ce na spontan nacin po-primiti osobine dobrocinstva, plemenite cudi… .... Polazeci sa ovog stanovista savj etovao j e O sman ibn E bi E l-As E s-S ekaf i svoj u dj ecu u izboru bracnog druga te deselekcij i one osobe koj a ne ispunj ava uslove govoreci im: S inovi moj i, onaj koj i se hoce zeniti j e kao onaj koj i hoce nesto posaditi, zato neka pazi 12 Spomenuti hadisi koji se odnose na spomenutu problem-atiku su u osnovi slabi(daif) hadisi sami po sebi, ali zato skupa sacinjavaju dobre(hasen) hadise zbog njihovog mnostva.

1 1

gde ce to zasaditi, j er los korij en malokad rodi plemeniti narastaj , zato, trazite dobru zenu makar za to trebalo vrj emena. Potvrdno ovom nacinu izbora odgovorio j e i O mer ibn E l-H attab kada ga j e j edan od nj egovih sinova upitao koj e su duznosti ro-ditelj a prema svom dj etetu na sta j e on odgovorio: Izbor nj egove maj ke, davanj e lij epog imena, poduciti ga Kur’ anu. O vakav nacin izbora koj em nas savj etuj e Allahov poslanik s.a.v.s., smatra se j ednim od dokazanim naucnim saznanj em pedagoskih teorij a danasnj ice, tako j e recimo i nauka koj a se bavi naslednim osobinama ( genetika) utvrdila da dij ete stice osobine svoj ih ro-ditelj a kako f izicke tako i psihicke ( temperament, inteligencij a i sl.) i to od samog rodj enj a, zato mozemo reci da ukoliko pos-vj etimo paznj u pri izboru bracnog druga gledaj uci nj egov rod, cast i postenj e, bez sumnj e j e da ce i dj eca odrasti na neki nacin cedna cista i postena, a kada se kod dj ece sj edine f aktor nasledj a i f ak-tor odgoj a onda dobij amo vrhunac morala i vj ere, ono biva uvij ek primj er poboznosti, casti, kulture, moralnih vrlina… . Zato ne preostaje za one koji zele stupiti u bracnoj zajednici nista osim da pripaze u svom izboru bracnog druga, da tom izboru pristupe mudro ukoliko zele imati dobru porodicu, cisto potom-stvo, djecu-iskreni Allahovi vjernici!.

3. Zenidba nerodbinom J edna od mudrih islamskih uputa u izboru bacnog druga j e dati prednost nerodbini nad rodbinom zbog ocuvanj a plemenitog roda dj eteta, da bi se zagarantovao zdrav f izicki razvoj nj egovog ti-j ela cuvaj uci ga od od mnogih unutrasnj ih I naslij ednih bolesti zatim tim bi se prosirio krug poznanstva medj u porodicama cime se ucvrscuj u I socij alne veze. N a ovaj nacij oj acava nj ihovo tij elo, j edinstvo, medj usobna poezanost I poznavanj e, zato I nij e cudno sto j e Allahov Poslanik s.a.v.s. upozorio da se izbegava zenidba rodbinom sve zbog rizika I opasnosti poj avlj ivanj a raznih obolj enj a u toku razvitka dj eteta, kao I naslij ednih bolesti koj e moze naslij editi od svoj ih roditelj a ili predaka.

1 2

J edno od tih upozorenj a koj e j e dao Allahov Poslanik s.a.v.s.j e I hadis: ”N emoj te se zeniti rodbinom j er ce se dij ete roditi krzlj avo” u drugom hadisu stoj i: ”zenite se nerodbiom, izbegnite opasnost da se dij ete rodi krzlj avo”.2[ 1] G enetika j e takodj e dokazala da dj eca, cij i su roditelj i u srod-stvu, radj aj u se slabe kako f izicke tako mentalne gradj e, ta-kodj e dj eca naslij edj uj u lose moralne osobine I ruzne drustvene obicaj e… O vo j e istina koj u j e Allahov Poslanik s.a.v.s. izrekao prij e cetrnaest vij ekova, prij e nego se I poj avila ova nauka koj a j e dala svoj e mislj enj e obznanj uj uci istuni za one koj i j e zele znati. O vo nadnaravno dj elo Allahovog Poslanika s.a.v.s. j e samo pot-pora za mnoge druge s koj ima j e dosao kao I potkrepa za istinite obavij esti koj e nam j e donio. 4.Zenidba dj evicama J os j edna od mudrih islamskih uputa u izboru bracnog druga j e I to da ona bude dj evoj ka tj . neudavana I to zbog dalekoseznih mudrosti I znacaj nih koristi kao sto su: ocuvanj e porodice od 2[1] Neki od ucenjaka, Allah neka ih dobrom nagradi, su provjerili ove hadise I rekli: Sto se tice drugog hadisa, El-Iraki je spomenuo da se nalazi u djelu “Ihja Ulumid-din” I da to nije hadis koji je izrekao Allahov Poslanik, vec izreka koju je izgo-vorio Pravovjerni halifa Omer r.a. obracajuci se porodici Al es-Saib rijecima: Djeca vam se radaju krzljava, zato zenite se nerodbinom, ova izreka je takodje poznata u jednom drugom kontekstu u kojem Omer r.a. kaze: nemojte se zeniti rodbinom jer ce se dijete roditi krzljavo.

Neki od ucenjaka kazu da da su to hadisi ali od onih koji se prenose sve od Muhammeda s.a.v.s. (merfu’u).

1 3

svih gorcina zivota, porodicnih svadj a, razdora te svega sto unu-tar doma siri sj eme neprij atelj stva I netrplj enj a, a u isto vri-j eme, s druge strane, ucvrscuj e lj ubav medj u supruznicima, iz razloga sto j e neudavata po prirodi sklona na prisnost I intimnost sa prvim u cij oj se zastiti nadj e, za razliku od udavate zene, koj a nece naci u svom drugom braku potpunu bliskost, medj u-sobnu lj ubav I iskrenu privrzenost zbog velike razlike u licnosti izmedj u prvog I drugog muza. Zato nij e cudno kad vidimo Aisu r.a.kako poj asnj ava Allahovom Poslaniku s.a.v.s. znacaj toga kada, u hadisu koj i prenosi B uhari, kaze: ”Allahov Poslanice kada bi hteo da odmoris u nekoj dolini, u j ednoj j e drvo s koj eg j e brano a u drugoj drvo koj e nij e dirano, za koj e drvo ces privezati devu, “ Za ono s koj eg nij e brano” odgovori Allahov Poslanik s.a.v.s. na to Aisa r.a. rece: to sam j a. O vim ona zeli obj asniti nj enu vrij ednost nad ostalim zenama s obzirom da su ostale zene Allahovog Poslanika bile udavane prij e nj egove zenidbe s nj ima. Allahov Poslanik s.a.v.s. j e ukazao na neke od mudrosti u zenidbi s dj evicama pa tako u hadisu koj eg prenose Ibn Madze I B ej heki kaze: ”Zenite se dj evicama one su slatkorij ecive, radj aj u dj ecu, manj e lazu( spletkare) I zadovolj ne su cak i u neimastini” Allahov Poslanik s.a.v.s. j e ukazao Dzabiru r.a., da zenidba dj evicom radj a lj ubav, j aca cednost I krepost, pa tako prenosi B uhari I Muslim da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao Dzabiru- kada su se vracali sa bitke “ zatur-rika’ a”-“ Dzabire, j esi li se oz-enio” j esam, Allahov Poslanice, odgovorih, ”J esi li ozenio dj evicu ili zenu? ”upita Allahov Poslanik s.a.v.s. na sta odgovorih: zenu, na to mi Allahov Poslanik s.a.v.s. rece: ”Zasto nisi uzeo dj evicu s koj om ces se zabavlj ati, I koj a ce se s tobom zabavlj ati”, rekoh: Allahov Poslanice moj otac j e poginuo u bitci na U hud, ostavio j e sedam kcerki, pa sam se zato ozenio zenom, koj a bi ih iznj ivila I koj a j e kadra na to, ”Ispravno si uradio ako B og da”odgovori Al-lahov Poslanik s.a.v.s.. O vaj Dzabirov hadis nas upucij e da j e u nekim slucaj evima brak sa vec udavatom zenom bolj i negoli sa dj evicom, kao sto j e bio

1 4

primj er Dzabira r.a. koj i smo vec spomenuli, u uzaj amnoj po-moci bracnog para u odgoj u sirocadi, nj ihovom razvoj u I vecoj paznj i, cime bi se postupilo po Allahovom naredj enj u, a na sta ukazuj e aj et u koj em se kaze: “ J edni drugima pomazite u dobrocinstvu I cestitosti”( al-Maida: 2) 5.Zenidba rodilj ama. E vo j os j edne od islamskih uputa u izboru bracnog druga: da bude rodilj a, sto se saznaj e na dva nacina: Prvo. Zdravo tij elo bez bolesti koj e sprecuj u trudnocu, pri cemu ce se konsultirati adekvatne strucne osobe. Drugo. S aznanj e o nj enoj porodici, kao sto su sestre, tetke I td. J er ukoliko su one rodilj e onda j e u glavnom I ona takve prirode. U medici j e opcepoznato da zena koj a j e rodilj a , uglavnom j e dobrog zdravlj a I j akog zdravog tij ela, ona kod koj e se nadj u ova svoj stva lakse ce podnij eti kucne odgovornosti, obavj eze vaspi-tavanj a I bracne duznosti na j edan naj potpunij i nacin. S ve ovo ukazuj e da onaj koj i j e za zenu izabrao rodilj u, zeleci sto vece potomstvo duzan j e obavlj ati svoj e duznosti koj e mu se namj ecu bilo to da j e na polj u opskrbe, odgoj a ili obrazovanj a. J er u sprotivnom odgovarace pred Allahom dz.s. za svoj u neodgovornost I nemarnost, istinu j e rekao Allahov Poslanik s.a.v.s. u j ednom hadisu u koj em kaze: ”Allah ce pitati svakog cuvara stada o nj egovom stadu, j eli ga sacuvao ili izgubio, covj ek ce biti pitan za svoj u porodicu” hadis prenosi Ibn H iban. Iz svega ovoga mozemo zaklj uciti da onaj koj i osj eca u sebi odgovornost u duznostima prema svoj em potomstvu onako kako to islam nalaze onda mu ne preostaj e –ako se zeli zeniti- nista drugo nego da potrazi zenu rodilj u s koj om ce broj no povj ecati ovaj ummet, koj eg j e Allah dz.s. ucinio naj bolj im od svih dosa-dasnj ih , a uj edno bi postupio po praksi Allahovog Poslanika s.a.v.s. na sta ukazuj e j edan hadis u koj em se kazeda j e neki

1 5

covj ek dosao Allahovom Poslaniku s.a.v.s. I upitao ga: Allahov Poslanice, j a sam zavoleo j ednu zenu, iz dobrog j e roda I pori-j ekla, bogate j e porodice ali ne moze radj ati hocu li j e ozeniti? Pa mu Allahov Poslanik s.a.v.s. zabrani, te on dodj e I po drugi put I isto ga upita a Allahov Poslanik s.a.v.s. mu isto odgovori, te on dodj e I po treci put da ga pita a Allahov Poslanik s.a.v.s. mu rece: ”Zenite se rodilj ama j er cu se ponositi vasim broj em nad ostalim narodima” hadis prenose E bu Davud, en-N esai I el-H akim. T o bi bili naj vaznij e odrednice u zenidbi, kao I nj egove na-j vaznij e dodirne tacke sa odgoj em, Islam j e taj koj i lij eci odgoj poj edinca od stvaranj a prve celij e porodice, lij eci ga brakom kao odazovom prirodnih potreba I zivotnih zelj a, brakom koj i upucuj e na porij eklo dij ece, koj i stiti zaj ednicu od raznih smrtonosnih bolesti I moralne degradacij e, a sa druge strane potvrdj uj e obostranu podrsku bracnog para u odgoj u dj ece, ras-piruj uci osj ecaj ocinstva I maj cinstva u nj ima… … B rakom… koj i j e sagradj en na cvrstim osnovama I zdravim na-celima u izboru bracnog druga a to su: izbor na osnov vj ere, na osnov porij ekla I ugleda, na osnov nj enog prij asnj eg bracnog ziv-ota. Kako ce j edan musliman znati odakle da pocne? S tvaranj e j edne muslimanske porodice, generacij u koj a ce vj erovati u Allaha dz.s… ..a uj edno ozbilj no uzimaj uci ostale odgovornosti s koj ima j e zaduzen I za koj e j e odgovoran. Zasto? Zato sto j e u svom domu postavio kamen temelj ac na ko-j em se oslanj aj u stubovi cvrstog vaspitanj a, oslonci socij alne ref orme I znakovi zdravog drustva… … a taj kamen se zove cestita I postena zena! ! ! ! S toga odgoj dj ece u islamu treba krenuti sa samog pocetka , a to j e uzoran brak koj i j e sagradj en na cvrstim principima koj i uticu na odgoj I izgradnj i j edne generacij e. Pa neka razumom obdareni pouku prime.

1 6

D r u g o p o g l a v l j e Dusevna osj ecanj a prema dj eci Pod ovim podrazumij evamo: ispolj avanj e onog sto j e Allah dz.s. pohranio u srcima roditelj a u vidu lj ubavi, osj ecanj a i milosti prema dj eci, a mudrost toga j e: odbacivanj e neislamskih obi-caj a koj i su se ukorij enili u nekim bolesnim dusama koj e imaj u losa mislj enj a o kcerima s j edne strane te ukazivanj e na vrij ed-nost nagrade i dobrobiti koj u stice onaj koj i se strpi u slucaj u da ga zadesi smrt dj eteta, onog koj i cvrsto podnese rastanak s nj im, s druge strane, i na kraj u koj a j e duznost roditelj a onda kada se suprotstave dobrobit islama i interes dj eteta? S va ova dusevna osj ecanj a, ova unutrasnj a saosj ecanj a, zamisli i pitanj a naci ces –dragi brate u islamu- nj ihove odgovore u ovome dij elu knj ige, namj era nam j e zadovolj stvo Allaha dz.s. i od N j ega trazimo pomoc i uspj eh u ovome. U naravi roditelja je ljubav prema djeci

O pce poznata stvar j e da j e srce roditelj a prirodno sklono da voli svoj e dij ete, da su u nj emu ukorij enj ena unutrasnj a osj ecanj a, roditelj ska saosj ecanj a, milost, briga i paznj a prema dj etetu. A da nij e toga cij o lj udski rod bi brzo izumrij o, roditelj i ne bi imali strplj enj a da odglegaj u svoj u dj ecu, ne bi ih odgaj ali, vaspitali, danonocno bdeli nad nj ima, stitili nj ihove interese… . Zato nij e cudo sto nam Kur’ an C asni prikazuj e ova iskrena ro-ditelj ska osj ecanj a na j edan naj lepsi nacin, opisuj uci pritom dj ecu na vise nacina, j ednom kao ukras zivota: ”B ogatstvo i si-novi su ukras u zivotu na ovom svij etu..”( al-Kahf : 46) . Drugi put kao veliku blagodet koj a zasluzuj e zahvalu Davaocu, Dobrocinitelj u: ”I pomoci cemo vas imecima i sinovima iucinicemo vas broj nij im”( al-Isra’ : 6) . A u trecem slucaj u kao radost ako su odgoj eni kao pravi vj er-nici: ”oni koj i govore: G ospodaru nas, podari nam u zenama na-

1 7

sim i dj eci nasoj radost i ucini da se cestiti na nas ugledaj u! ”( al-Isra’ : 6) . O vo su samo neki od kur’ anskih aj eta koj i nam opisuj u vezu medj u roditelj ima i dj ecom, koj i nam otkrivaj u nj ihovu iskrenost u osj ecanj ima, lj ubav u nj ihovim srcima za svoj om dj ecom plo-dovima nj ihovih bica. S ve ovo su dokazi s koj ima spoznaj emo silu unutrasnj ih osj e-canj a koj e j e Allah dz.s. pohranio u srcima roditelj a kada su u pitanj u nj ihova dj eca, razlog j e j asan: nj ihov odgoj , vaspitanj e, nj ihova korist i dobrobit. “ V j eri, dj elu Allahovu, prema koj oj j e O n lj ude nacinio..” ( ar-R um: 30 ) . Milost prema dj eci j e Allahov dar N j egovim robovima. Jos jedno osjecanje koje je Allah dz.s. pohranio u srcima ro-ditelja je osjecaj milosti i sazaljena prema djeci, a koje u odgoju djece i njihovom uzgajanju daje najvrijednije rezultate, ostavlja najvece tragove.

Zato ono srce koj e nema ovaj osj ecaj u sebi, cini svoj eg vlasnika osorim i grubim, te nij e cudo da ovakva ruzna svoj stva negativno dj eluj u, poj avom anarhizma, tumaranj e i lutanj e na putu anomalij a kod dj ece kao i neznanj e, nepismenost, bij edu… … Zato nasa plemenita vj era islam j e utvrdila neosporivo posto-j anj e milosti u lj udskom srcu i narij edila roditelj ima , ucitelj ima i svim onim koj i imaj u odgovornosti u odgaj anj u dj ece, da steknu i okite se ovom moralnom osobinom. S a nekolio hadisa opisati cemo koliku vaznost j e pridavao Allahov Poslanik s.a.v.s. ovoj osobini, i koliko j e upucivao starij e u zdo-bij anj u ove plemenite osobine i osj ecaj a: Prenose E bu Davud i T irmizi od O mer ibn S uaj ba, od svog oca, od dj eda r.a. da j e rekao: R ekao j e Allahov Poslanik s.a.v.s.: ”N ij e

1 8

od nas onaj koj i nij e milostiv prema nasoj dj eci, i ne postuj e stare lj ude”. Prenosi B uhari u “ E deb el-Muf red” od E bi H urej re r.a. da j e rekao: Dosao j e neki covj ek Allahovom Poslaniku s.a.v.s. sa dj etetom koj e poce grliti pa ga Allahov Poslanik s.a.v.s. upita: ”J esi li milostiv prema nj emu”, da, odgovori ovaj , a Alla-hov Poslanik s.a.v.s. mu rece: ”A Allah j e prema tebi milostivij i vise nego sto si ti milostiv prema svom dj etetu, O n j e N aj milos-nij i S amilosni”. Allahov Poslanik s.a.v.s. j e energicno korio one koj i nisu bili milostivi prema dj eci, i upucivao ih na dobrobit kucnu, porodicnu, dj ece… .. prenosi B uhari od Aise r.a. da j e rekla: dosao j e neki beduin Allahovom Poslaniku s.a.v.s. i rece mu: lj u-bite li vi vasu dj ecu, pa da j a svoj u ne lj ubim? N a to mu Allahov Poslanik s.a.v.s. rece: ”Mogu li ti sto, ako ti Allah iz srca iscupa milost? ”. Prenosi B uhari od E bu H urej re r.a. da j e rekao: Allahov Poslanik s.a.v.s. j e polj ubio H asana ibn Ali, a pored nj ega sj edase el-E kre’ ibn H abis et-T emimi koj i rece: J a imam desetoro dj ece i nij edno od nj ih nisam polj ubio, Allahov Poslanik s.a.v.s. ga po-gleda, a zatim mu rece: ”Ko nij e milostiv, nece mu se drugi smilovati”. Prenosi B uhari od E nes ibn Malika r.a. da j e rekao: Dosla j e neka zena Aisi r.a. te j oj ona dade tri datule, ona dade svakom dj etetu po j ednu datulu, a j ednu ostavi za sebe, kada oboj e po-j edose datule okrenuse se prema maj ci koj a prepolovi onu trecu datulu i dade svakom po j ednu polovinu, kada stize Allahov Poslanik s.a.v.s., Aisa r.a. ga obavij esti o tome, na sta Allahov Poslanik s.a.v.s. rece: ”S ta j e tu cudno? Allah j oj se smilovao zbog nj ene milosti prema svoj oj dj eci”. I znao j e Allahov Poslanik s.a.v.s., kada bi vidio neko dij ete koj e j e na samrti, koj em j e dusa na izmaku, zaplakati od tuge i zalosti prema nj emu, cime j e ukazivao svom ummetu vrij ednost saosj ecanj a i milosti… .. prenosi B uhari i Muslim od U same ibn Zej da r.a. da j e rekao: Poslao sam kcerku Allahovog Poslanika s.a.v.s., da ga pozove i kaze mu da mi j e sin na samrti, Allahov

1 9

Poslanik s.a.v.s. j e poslao selam i rekao: ”Allahovo j e ono sto uzima i ono sto daj e, sve j e kod N j ega sa odredj enim rokom, pa se strpi i ustraj , onda sam j e opet poslao i rekao j oj da ga za-kune da dodj e, pa j e dosao, a s nj im dodj e S a’ d ibn U bade, Muaz ibn Dzebel, U bej j ibn Ka’ b, Zej d ibn S abit i j os neki lj udi r.a. O nda dij ete dadose Allahovom poslaniku s.a.v.s. i on ga posadi u svoj e krilo, za to vrij eme se sav tresao, a oci mu se navlazise, S a’ d ga upita: Allahov Poslanice, sta ti j e? , ”O vo j e sazalj enj e koj e j e Allah U zviseni usadio u srcima S voj ih robova”, odgovori Allahov Poslanik s.a.v.s.. u drugoj predaj i stoj i: ”Koj u j e Allah usadio u srcima nekih S voj ih robova, zaista ce Allah biti milostiv prema onim robovima koj i su bili milostivi”. Zato ne treba izgubiti iz vida da kada se milosrdj e nastani u srcima roditelj a i ukorij eni u nj ihovim dusama, oni time obavlj aj u svoj u obavj ezu i zadatak koj im ih j e Allah dz.s. zaduzio prema dj eci! ! .. Mrzeti kcerke j e neislamski i mrzak cin Islam j e j os u svoj oj kolij evci pozivao na ravnopravnost i pravdu, ne dij eleci kada j e u pitanj u milosrdj e i roditelj ska os-j ecanj a, lj ude i zene, musko i zensko, sto j e u skladu sa Alla-hovim odredbama j er se u Kur’ anu a.sh. kaze: ”Pravedni budite to j e naj blize cetitosti”( al-Maida: 8) , a uj edno j e u skladu i sa naredj enj ima Allahovog Poslanika s.a.v.s. koj i u hadisu, koj eg prenose muhaddisi pisci cetiri sunena, imam ahmed i ibn H iban od N u’ man ibn B esira r.a., kaze : ”Pravedni budite medj u svo-j om dj ecom. Pravedni budite medj u svoj om dj ecom. Pravedni budite medj u svoj om dj ecom”. O slanj aj uci se na Kur’ anski aj et i uputu Allahovog Poslanika s.a.v.s., roditelj i su potvrdili kroz vj ekove i povij est, stav pravednosti i ravnopravnosti u lj ubavi, medj usobnim odnosima, milim pogledima u nj eznosti, ne razlikuj uci pritom musko od zenskog! ! .. A ukoliko se nadj e u j ednoj islamskoj sredini roditelj koj i na kcerku gleda drugacij e nego na sina, onda j e razlog tome pok-vareno drustvo u koj em zivi i gde j e stekao navike o koj ima Allah dz.s. nikakav dokaz nij e obj avio, naprotiv to su neislamski obi-

20

caj i j edne pokvarene sredine koj a j e slicna onoj koj u Allah dz.s. spominj e u aj etu: ”I kad se nekom od nj ih j avi da mu se rodila kci, lice mu potamni i postaj e potisten, krij e se od lj udi zbog nesrece koj a mu j e doj avlj ena : dali ovako prezren da j e zadrzi ili da j e u zemlj u zarovi? Kako ruzno oni prosudj uj u! ”( an-N ahl: 58-59) . R azlog tome takodj er moze biti slabost imana i psihicke nesta-bilnosti, j er se nisu zadovolj ili onim sto im j e Allah dz.s. odri-j edio, a u cemu nisu imali udj ela niti on niti nj egova zena, niti bilo tko na Zemlj i, kao sto nisu imali udj ela u oblikovanj u onog sto Allah stvara. Zar ne cuj u ono sto Allah U zviseni kaze o S vom upravlj anj u, o S voj oj volj i, apsolutnoj zelj i i odredj enj u prev-ladanj a, kao zensko, ili kao musko? “ Allahova j e vlast na nebesima i na Zemlj i. O n stvara sta hoce! O n poklanj a zensku dj ecu kome hoce, a kome hoce – musku, ili im daj e musku i zensku, a koga hoce, ucini bez poroda; O n, uistinu, sve zna i sve moze.”( as-S uara: 49-50 ) . Prenosi se j edna neobican dogadj aj , da se neki starj esina nekog arapskog plemena koj i j e bio poznat kao E bu H amza, ozenio, i pozelio da mu zena rodi sina, ali ona rodi kcerku, sto bi razlogom da j e napusti, te stanovase u drugoj kuci, poslij e godinu dana on prodj e pokraj nj ene kuce, a ona se igrase sa kserkicom citiraj uci j oj poeticne stihove u koj ima kaze: S t a je nasem b ab i h amzi st o nam ne dolazi, U dr ugoj je kuci p or ed nase i ne p r olazi, L jut st o mu sina ne r odismo, T ako mi A llah a za t o mi kr iv i nismo, Ono st o nam A llah dade mi p r ih v at ismo. E bu H amza udj e u kucu, i tu ostade slusaj uci pouke o imanu, zadavolj stu sa odredj enj em i cvrstoj volj i. N a kraj u polj ubi celo

21

svoj e zene i kcerke, zadovolj i se Allahovim odredj enj em i ud-j elenim dij elom! ! . Allahov Poslanik s.a.v.s. j e, da bi iskorij enio iz nekih dusa slabog imana ove dzahilij etske navike, ukazao u nekoliko hadisa gde istice zensku nad muskom dj ecom, naredj uj uci pritom roditel-j ima i odgoj itelj ima lij ep odnos prema nj ima, pazlj ivost i brigu za nj ihovim interesima, cime ce zaraditi ulazak u dzennet i Alla-hovo zadovolj stvo, samim tim ce odgoj zenske dj ece i realizacij a nj ihovog interesa, biti na nacin kako j e Allah dz.s. zadovolj an i kako to vj era islam trazi od nas! ! . E vo nekih hadisa u koj ima Allahov Poslanik s.a.v.s. upucuj e na obavj ezu paznj e prema zenskoj dj eci i brige za nj ima: Prenosi Muslim od E nes ibn Malika r.a. da j e kazao: -R ekao j e Allahov poslanik s.a.v.s.: ”Ko izdrzava dvij e kcerke sve dok one odrastu, na S udnj em danu, j a i on cemo biti kao ova dva ( pritom j e Allahov poslanik s.a.v.s. sastavio srednj i i kaziprst) ”. Prenosi Imam Ahmed u Musnedu od U kbe ibn Amira el-Dzuhenij a da j e rekao: -C uo sam Allahovog Poslanika s.a.v.s. da kaze: ”Ko bude imao tri kceri pa se strpi s nj ima, izdrzava ih i opskrbi, one ce mu biti zastita od vatre ( dzehennemske) ”. Prenosi el-H umej di od E bi S eida od Allahovog Poslanika s.a.v.s. koj i j e rekao: ”Ko bude imao tri kceri, ili tri sestre, ili dvij e kceri, ili dvij e sestre pa se bude dobro i strplj ivo odnosio prema nj ima, i ne ucini im nesto sto j e Allah dz.s. zabranio, uci ce u dzennet”. S toga odgaj atelj ima ne preostaj e nista drugo osim da prihvate ove Poslanikove upute, islamske pouke koj e ukazuj u na obavj ezu paznj e prema zenskoj dj eci, i ramnopravnost i pravednost iz-medj u nj ih i muske dj ece, da bi time stekli pravo na dzennet velicine nebesa i Zemlj e, pravo na zadovolj stvo Allaha V elikog, na mj estu u kome ce biti zadovolj ni, kod V ladara S vemocnoga. V rij ednost strplj enj a prilikom smrti dj eteta

22

Kada j edan musliman dostigne visok stj epen vj erovanj a i ubj ed-j enj a, kada spozna istinu o predodredj enj u da j e dobro i zlo, od Allaha U zvisenog, onda u nj egovim ocima nesrece koj e ga zadese izgledaj u mu sicusne i neznatne, on se predaj e U zvis-enom Allahu u svemu sto ga zadesi i snadj e, to ga smiruj e u dusi zbog strplj enj a koj e pokazuj e u nedacama, zbog pomirenj a sa sudbinom koj a ga j e zadesila, zbog pokornosti koj u j e pokazao na Allahovom odredj enj u. S a ovog islamskog stanovista obavij estio nas j e Allahov Poslanik s.a.v.s. da onom muslimanu koj em umre neko dij ete, pa se on strpi i podnese to, Allah ce nj emu sagraditi kucu u dzennetu, a ta kuca ce se zvati “ kuca zahvalnosti”.. Prenosi T irmizi i ibn H i-ban od E bu Muse el-E sarij j r.a., da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao: ” Kada nekom umre dij ete Allah dz.s. kaze melecima: -U zeste li dusu dj etetu roba Moga? A oni odgovore: Da, Allah dz.s. tada kaze: ” U zeste li plod nj egovog srca? O ni odgovore: Da, Al-lah ih onda upita: ” S ta j e na to rekao Moj rob? A oni odgovore: Zahvalio T i se i rekao j e: Mi smo Allahovi i mi cemo se N j emu vratiti, a Allah dz.s. onda kaze: ” Izgradite Mom robu kucu u dzennetu i nazovite j e kucom zahvalnosti”. Za ovakvu strplj ivost slij edi nagrada, nj u zasluzuj e strplj ivi na dan kada nam nece biti od koristi imetak niti sinovi nasi. J edna od tih nagrada j e i ulazak u dzennet i zastor od dzehennemske vatre. Prenosi B uhari i Muslim od E bu S eida el-H udrij j r.a., da j e Allahov Poslanik s.a.v.s., rekao nekim od zena pravovj ernih: “ N ij ednoj od vas nece umrij eti troj e dj ece, a da j oj ta dj eca ne budu zastor od dzehennemske vatre”, neka od zena ga upita: A dvoj e, na sta Allahov Poslanik s.a.v.s. odgovori: “ Pa cak i dvoj e”. Prenose Ahmed i ibn H iban od Dzabira r.a. da j e rekao: C uo sam Allahov Poslanik s.a.v.s. da kaze: “ Kom umre troj e dj ece pa to mirno podnese uci ce u dzennet”, upitase ga: O Allahov Poslanice, a kom umru dvoj e, “ I kom umru dvoj e” odgovori Alla-hov Poslanik s.a.v.s.”

23

J edan od prenosioca upita Dzabira r.a.: Da ste ga upitali za j edno dij ete rekao bi vam i za j edno dij ete, a Dzabir mu na to rece: I j a mislim tako. J os j edna od nagrada za strplj ivost, j e to da ce dij ete koj e umre, biti sef aatdzij a( posrij ednik) svoj im roditelj ima na S udni dan. Prenosi T aberani sa ispravnim senedom( lancem prenosioca) od H ubej be da j e ona bila kod Aise r.a. kada j e dosao Allahov Poslanik s.a.v.s. i rekao da roditelj ima koj im umre troj e dj ece koj a nisu dostigla zrelost, na S udnj i dan ce biti dovedena pred dzennetska vrata i reci ce im se: -U dj ite u dzennet, a ona( dj eca) ce reci: -Kada udj u nasi roditelj i uci cemo i mi, pa ce im se reci udj ite u dzennet vi i roditelj i vasi. Prenosi Muslim u svom “ S ahihu” od E bu H asana da j e rekao: -U mrla su mi dva sina pa rekoh E bi H urej ri r.a., cuo sam od Alla-hovog Poslanika s.a.v.s. hadis koj i smo prepricavali, i koj i nas j e smirivao u slucaj evima kada nekom umre dij ete! Da, rece mu E bu H urej re, to j e hadis “ N j ihova dj eca su kao skitnice dzennet-ske, j edno od nj ih ce se pribliziti svom roditelj u – ili j e rekao svoj im roditelj ima – pa ce ga uhvatiti za kraj nj egove odj ece ili ruke kao sto uhvatam sada kraj ove odj ece, i nece se od nj ega rastaviti, dok ga Allah zaj edno s nj im ne uvede u dzennet”. Mnogo j e slucaj eva u koj ima se vidi cvrstina imana koj i su po-kazivale zena Poslanikovih ashaba r.a. u koj ima se vidi j acina strplj ivosti i zadovolj stva sa Allahovim dz.s. odredj enj em, j edan od tih slucaj a se dogodio sa U mmu S elim r.a., a koj eg u pot-punosti prenose B uhari i Muslim od E nes r.a. koj i j e rekao: -Imao j e E bu T alha sina koj i zaboli od neke bolesti, kada j e j ednog dana E bu T alha bio otsutan, dij ete preseli, te kad se vrati kuci upita: -S ta j e sa sinom? , a U mmu S elim – dj etetova maj ka – mu rece: -S mirio se1, nakon toga prinij e mu veceru te on vecera, zatim se dotera2 ( izgled) kao nikada ranij e, te j e on opcio s 1 misleci pritom na smrt, dok je Ebu Talha shvatio da su mu se muke smanjile te da ozdravlja.

2 misli se na Ummu Selim.

24

nj om te veceri, i tek poslij e nekog vremena kaza mu U mmu S elim: -O , E bu T alha, kada bi neko od lj udi pozaj mio svoj oj su-prugi nesto, a zatim taj isti tu stvar potrazio od nj e, dali ona smij e to ne vratiti? -N e, rece E bu T alha, nato ona rece: -O nda budi strplj iv zbog smrti svog sina i trazi nagradu kod Allaha, tada se E bu T alha nalj uti, i rece j oj : -O stavila si me da budem necist, i tek onda si me obavij estila o smrti naseg sina. U to j e E bu T alha otisao Allahovom Poslaniku s.a.v.s. i obavij estio ga o tome sto mu se dogodilo – Allahov Poslanik s.a.v.s., opravda postupak U mmu S elim – i uz to mu rece: “ N eka vam Allah blagoslovi tu noc”, u drugom rivaj etu stoj i da j e rekao: “ Allahu, blagoslovi ih”, pa im bij ase rodj eno dij ete koj e Allahov Poslanik s.a.v.s., nazva Abdullah. R ekao j e neki ensarij a: -V idio sam devetoro dj ece – misli se na dj ecu Abdullaha koj i j e tada rodj en – i svi bi-j ahu haf izi Kur' ana, a to j e zbog primlj ene dove koj u j e Allahov Poslanik s.a.v.s. nj ima proucio kada j e rekao: “ Allahu, blagoslovi ih”. N esumnj ivo j e da vj erovanj e u Allaha, kada se ukorij eni u srcima vj ernika, pravi cuda, ono pretvara slabost u snagu, straslj ivost u hrabrost, skrtocu u darezlj ivost, zalost i tugu u strplj enj e i pod-noslj ivost. Kako j e onda dostoj na stvar da se ocevi i maj ke okite imanom, da se naoruzaj u cvrstim ubj edj enj em, i ukoliko ih nesto zadesi oni ne zapadnu u zalost, ako im evlad umre oni nece osj ecati j aku bol, nj ihove rij eci ce biti: -Allahovo j e ono sto uzima i ono sto daj e, i svaka stvar j e s odredj enim rokom kod N j ega, na taj nacin oni ce lakse podnij eti zalost, steci ce veliku nagradu kod O nog u cij oj j e moci odredj enj e i sud. G ospodaru nas olaksaj nam muke na ovome svij etu, ucini nas da budemo zadovolj ni T voj om odredbom i predodredj enj em, zauzmi se za nas kako na ovome tako i na buducem svij etu, j er to samo T i mozes, o G ospodaru svij etova. Amin. Dobrobit islama prevladava kada se sukobi sa covekovom lj ubav-lj u prema dj etetu Kada srce roditelj a osj eca sva ova iskrena osj ecanj a kao sto su: lj ubav, samilost, nj eznost i saosj ecaj prema svom dj etetu, svo-

25

j oj krvi, onda ta osj ecanj a ne smij u nadvladati j edna druga os-j ecanj a kao sto su: borba na Allahovom putu, poziv u Allahovu vj eru i sl. J er j e interes islama nad svim ostalim interesa, zato sto j e izgradnj a j ednog islamskog drustva, vj ernikova zelj a i nj e-gov cilj u zivotu. Zato sto j e covj ekova uputa naj uzvisenij e nesto cemu ce teziti i stremiti nj egovom sirenj u i realizacij i. T akvo j e bilo shvacanj e prve grupe ashaba Allahovog Poslanika s.a.v.s. i onih koj i su ih slij edili u dobru, oni nisu znali za drugi pokret osim borbe, niti za poziv osim poziva u islam, a niti teznj e osim prema islamu. Zato i nij e cudo kada cuj emo kroz istorij u o nj ihovim velikim uspj esima u dostavlj anj u islamskih poruka i sirenj u Allahove ri-j eci na Zemlj i. I nij e cudo sto su za to zrtvovali svoj e imetke i svoj e zivote prizelj kuj uci smrt sehida na Allahovom putu. E vo rij eci koj e j e rekao U bade ibn S amit r.a. Mukavkisu vladaru E gipta kada ga j e ovaj htio uplasiti skuplj anj em ogromne bizan-tij ske voj ske i kada ga j e izazvao velikim imetkom: “ N emoj se varati, niti oni koj i su oko tebe, j er sto se tice tvog zastrasivanj a sa skuplj anj em bizantij ske voj ske, i o tome kako j e nj ihov broj velik, te da zato nismo kadri suprotstaviti im se, pa tako mi ziv-ota nisi nas tima uplasio, kao sto nas to nece odvratiti od nasih namj era, ukoliko j e istina ono sto govorite. J er nas ce snaci, za razliku od vas, j edno od dva dobara: ili cete nam povj ecati ovos-vj etski plij en ako vas pobij edimo, ili cete nam povj ecati nagradu onoga svij eta ako vi pobj edite, a Allah dz.s. kaze u svoj oj casnoj Knj izi: “ Koliko su puta malobroj ne cete, Allahovom volj om, nadj acale mnogobroj ne cete! - A Allah j e na strani izdrzlj ivih” ( el-B ekare: 249) . S vaki od nas moli Allaha, danj u i nocu, da ga ucini sehidom i da ga ne ostavi da se vrati svoj oj zemlj i, kuci, zeni i dj ecama. N iko od nas ne brine za one koj e j e ostavio, svi smo ih ostavili u amanet Allahu, nasem G ospodaru, nasa briga j e borba na Allaho-vom putu i sirenj e Allahove rij eci. A sto se tice tvoj ih rij eci da smo opkolj eni i da smo u teskoj situacij i, znaj da smo na napros-tranij em prostoru, j er da j e ovaj svij et cio u nasem posj edu, mi ne bi htj eli od nj ega vise od onoga sto imamo sad.”

26

O vo j e stav koj i j e zauzeo U bade ibn S amit r.a., a ono j e j edno od hilj ade, kakvih j e bilo i koj e su zauzeli nasi slavni i neustra-sivi predci i to u duzem periodu povij esti. Zasto sve ove zrtve, zasto j e kod nj ih prevladavala lj ubav prema borbi i pozivu u is-lam lj ubav prema zeni, dj ecama, kuci i porodici. R azlog j e zasigurno aj et u koj em Allah dz.s. kaze: “ R eci: Ako su vam ocevi vasi, i sinovi vasi, i braca vasa, i zene vase, i rod vas, i imanj a vasa koj a ste stekli, i trgovacka roba za koj u strahuj ete da nece prodj e imati, i kuce vase u koj ima se prij atno osj ecate – milij i od Allaha i N j egova Poslanika i od borbe na N j egovom putu, onda pricekaj te dok Allah S voj u odluku ne donese. A Allah grij es-nicima nece ukazati na pravi put” ( et-T ew be: 24) . J edno od slavnih i casnih dj ela koj a se i dandanas prenose od imama sehida H asan el-B enna, neka j e Allahova milost nad nj im, j e ta da j e imao obicaj posj ecivati islamsku omladinu u svim kra-j evima i mj estima i to svakog praznika, i kada se j ednoga dana spremao na takav put, razboli se nj egov sin S ej f ulislam, i to te-zom bolescu toliko da bij ase pred samu smrt, supruga ga zamoli: kada bi ostao bar ovaj B aj ram da se zaj edno raduj emo, a uz to potreban si svom bolesnom sinu, na sta j oj on odgovori: “ Ako Al-lah podari mom sinu ozdravlj enj e, pa N j emu pripada sva zasluga i zahvala, a ako mu Allah odrij edi smrt, onda moj otac naj bolj e zna kako stici do groblj a”, zatim j e izasao proucivsi Allahove rij eci: “ R eci: Ako su vam ocevi vasi, i sinovi vasi, i braca vasa… ”( sve do kraj a ovog aj eta) . Allahu ekber! O vakvi trebaj u biti oni koj i zele siriti Allahovu ri-j ec… Allahu ekber! O vakvi trebaj u biti oni koj i pozivaj u u islam… a da nij e bilo medj u nasim predcima i onih koj i pozivaj u u islam u danasnj ici, drugih osim ovih stavova, dovlj no bi bilo za sva vremena ! .. B rate u islamu, roditelj u! L j ubav prema islamu, dzihadu i pozivu u Allahovu vj eru mora zavladati tvoj im srcem i tij elom, mora ti biti vaznij a od lj ubavi prema zeni, dj eci i porodici, sve dok se cj elosno ne predas dostavlj anj u Allahove vj ere i nocnj i zastave dzihada, j er ces na taj nacim mozda biti medj u onima koj i su svoj im cvrstim stavovima zidali cast islama, koj i su svoj om od-lucnoscu podigli drzavu Kur' ana i koj isu vratili Muhammedovom a.s. ummetu nesavladivu moc, uzvisenu cast, a to Allahu nij e tesko.

27

Pocuj sta kaze Allahov Poslanik s.a.v.s. o onima koj i zele upot-puniti svoj u vj eru, osj etiti nj enu blagost u dubini srca i koj i zele naci nj en uzitak u dubini duse! ! .. Prenosi B uhari od E nes r.a. da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao: “ Kod koga se nadj u tri osobine, taj j e okusio slast imana, a one su: da mu Allah dz.s. i Allahov Poslanik budu drazi od sveg drugog, da kada voli nekog, voli ga zbog Allaha i da mrzi vratiti se u nevj erstvo kao sto mrzi da bude bacen u vatru”. Prenosi B uhari da j e O mer r.a. rekao Allahovom Poslaniku s.a.v.s.: ti si mi, o Allahov Poslanice drazi, drazi od svega, osim od sebe, na to mu Allahov Poslanik s.a.v.s. rece: “ N ece niko od vas biti pravi vj ernik dok mu j a ne budem drazi i od samog sebe”, tada O mer rece: tako mi O nog koj i ti j e poslao Kur' an, ti si mi drazi i od samog sebe, a Allahov Poslanik s.a.v.s. tada rece: “ sada O mere”. t.j . sada si pravi vj ernik. T akodj e se prenosi u “ S ahihu” da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao: “ N ij e pravi vj ernik onaj cij e zelj e ne budu slij edile ono s cime sam poslan”. Prenose B uhari i Muslim da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao: “ N ij e vj ernik onaj kome nisam drazi od nj egovog imetka, nj e-gove dj ece i cij elog naroda”. U darac i izbj egavanj e dj eteta kao vaspitna mj era Dij ete dok j e malo zivi pod okrilj em svoj ih roditelj a, kao takvo zivi i u godinama u koj ima pocinj e da saznaj e i dok se vaspitava. U toj dobi obavj eza j e roditelj ima i odgoj atelj ima da ne izbj egnu bilo koj e sredstvo koj e j e u korist dj etetu, kao sto nece izostaviti nij edan nacin s koj im bi ispravili neku nj egovu nega-tivnu osobinu, kako bi odgoj ili nj egovu svij est i moral, sve dok se u nj emu izgradi potpuni islamski moral i visok nivo kulture. Islam ima svoj nacin kako pristupiti u odgoj u dj ece, pa tako, ako bude koristilo obracati se dj etetu nj ezno ga savj etuj uci, onda odgoj itelj u nij e dozvolj eno da kaznj ava ili lj utito izbj egava di-j ete, a ako bude dovolj no podici glas i pokazati lj utnj u, onda pribj egavati udarcima, i samo ako sva ova vec nabroj ena sred-

28

stva ne budu dovolj na, tek onda udarac biva dozvolj en, ali s us-lovom da ne bude j ak, j er, mozda na taj nacin dij ete se popravi i motivira na lij epo ponasanj e. O vakav nacin vaspitavanj a, crplj en iz prakse Allahovog poslanika s.a.v.s. i dj ela ashaba, su za sve one koj i zele znati kako to is-lam naredj uj e i savj etuj e u vaspitnoodgoj nom procesu. Pa tako prenose B uhari i Muslim hadis od O mer ibn E bi S eleme r.a. da j e rekao: B io sam dj ecak pod okrilj em Allahovog Poslanika s.a.v.s. pa sam pruzao ruke prema zdj eli sa j elom, te mi Allahov Poslanik s.a.v.s. rece: “ Mladicu, spomeni Allahovo ime, j edi desnom rukom i j edi ispred sebe”. Prenose B uhari i Muslim od S ehl ibn S a' d r.a.: -Donij eto j e Alla-hovom Poslaniku s.a.v.s. da pij e, s nj egove desne strane bij ase neko dj ete, a s nj egove lij eve strane bij ahu lj udi, kada j e popio dio, upita ono dij ete: “ H oces li mi dozvoliti da nj ih prvo pos-luzim” – ovo j e bilo uctivo obracanj e –, a dij ete odgovori: -N e tako mi Allaha, nema dostoj nij eg od tebe kome moze pripasti moj dio, nato ga Allahov Poslanik s.a.v.s. uze u svoj im rukama, a ovaj dj ecak bij ase Abdullah ibn Abbas. S lij edeci primj er govori o sledecoj metodi, ukoliko prva metoda ne uspij e, pa tako u hadisu koj eg prenose B uhari i Muslim od E bu S eid r.a. u koj em on kaze: -Da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. zabranio bacanj e1 kamencica rekavsi: “ N j ime se ne moze uloviti zivotinj a, a niti ubiti neprij atelj , ali se moze izvaditi oko i slomiti zub nekom”, u j ednom rivaj etu stoj i, da j e neki rodj ak ibn Migf ela – koj i j os bij ase dj ecak- bacao kamencice, sto mu ibn Migf el zabrani rekavsi mu da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. to zabranio i spomenuo mu hadis, ali se dj ecak na to nij e obazirao, pa mu on rece: -J a ti govorim da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. to zabranio, a ti to ponovo radis? N ikada ti necu vise progovoriti! ! . I na kraj u hadis koj i govori o dozvoli da se dij ete udari, a koj eg prenose E bu Davud i H akim od Amr ibn S uaj ba r.a. od nj egovog oca i od nj egovog dj eda da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao: 1 “hazfun”, baciti kamen tako sto cemo dohvatiti kamen palcem i kaziprstom.

29

“ N aredj uj te vasoj dj eci da obavlj aj u namaz od nj ihove sedme godine, a udarite ih, ako odbij aj u, kada napune deset, i razdvo-j te2 ih u posebnim postelj ama”. O vu su nacini odgaj anj a kada j e dij ete u godinama ranog dj etin-j stva i puberteta. Kada dostigne u godinama mladosti ili doba koj e slij edi posle toga, onda nacin odgaj anj a se razlikuj e od onog predhodnog. U koliko kod ovakvih osoba ne koristi ubj edj ivanj e, savj etovanj e i upucivanj e, duznost j e odgoj itelj u da pribj egne metodi potpune izolacij e, sve dok ta osoba bude zivj ela u grij ehu, raspuscenosti i raskalasenosti, ramnodusna prema svoj oj propasti. Donij ecemo nekoliko dokaza koj i govore o tome: Prenosi T aberani od ibn Abbasa r.a. da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao: “ N aj cvrsca zakacka imanu j e: prij atelj stvo zbog Allaha, neprij atelj stvo zbog Allaha, volj eti zbog Allaha i mrzeti zbog Allaha”. Prenosi B uhari u svom “ S ahihu” u poglavlj u o dozvoli izbj ega-vanj a onog koj i cini grij eh da j e Ka' b r.a. rekao, kada j e izostao u pohodu na T ebuk: Zabranio j e Allahov Poslanik s.a.v.s. musli-manima da govore s nama1 pedeset noci, tako da im j e zemlj a i nj ena prostranstva, postala tij esna, u dusama im se stisnulo, i niko od muslimana s nj ima nij e govorio, niti se s nj ima poz-dravlj ao, niti j e s nj ima iko sj edio, sve do onda kada j e Allah dz.s.obj avio u Kur' anu, S voj oprost prema nj ima. U verodostoj nim predaj ama stoj i da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. cij eli mj esec izbj egavao sresti se sa nekom od svoj ih zena, kada j e htio kazniti.

2 t.j. musku i zensku djecu.

1 bili su trojica, Allah dz.s. ih spominje u Kur'anu (9 – 118)

30

Prenosi S uj uti da j e Abdullah ibn O mer r.a. izbj egavao svog sina do smrti, zato sto se nij e pokorio hadisu koj i mu j e otac spomenuo prenoseci ga od Allahovog Poslanika s.a.v.s. u koj em se kaze: Da j e zabranio lj udima da sprj ecavaj u svoj e zene da klanj aj u u dzamij u.2 O vo su metode koj e treba koristiti onda kada j e dij ete u grij ehu, ali j e ipak i dalj e vj ernik u imanu i islamu, a ako predj e u ot-voreno nevj erstvo i izadj e iz vj ere islama, onda nj egovo izbj ega-vanj e, izolacij a i odricanj e j e naj manj i zahtj ev vj ere i naj asnij e upute casnog Kur' ana. E vo nekoliko aj eta koj i to i potvrdj uj u: R ekao j e U zviseni Allah: “ N e treba da lj udi koj i u Allah i u onaj svij et vj eruj u budu u lj ubavi sa onima koj i se Allahu i Poslaniku N j egovu suprot-stavlj aj u, makar im oni, bili, ocevi nj ihovi, ili sinovi nj ihovi, ili braca nj ihova, ili rodj aci nj ihovi.”( al-Mudzadala : 22) . “ A N uh j e bio zamolio G ospodara svoga i rekao: “ G ospodaru moj , sin moj j e celj ade moj e, a obecanj e T voj e j e, zaista, istinito i T i si od mudrih naj mudrij i! ”, “ O N uhu, on nij e celj ade tvoj e”- rekao j e O n- “ j er radi ono sto ne valj a, zato me ne moli za ono sto ne znas! S avj etuj em te da neznalica ne budes.” ( H ud : 45-46) . “ A kada j e Ibrahima G ospodar nj egov s nekoliko zapovij edi u iskusenj e stavio, pa ih on potpuno izvrsio, Allah j e rekao: “ U cinicu da ti budes lj udima u vj eri uzor! ”-“ I neke moj e po-tomke! ”- zamoli on – “ O bj ecanj e Moj e nece obuhvatiti nevj ernike”-kaza O n-.” ( al-B eq are : 124) . “ A sto j e Ibrahim trazio oprosta za svoga oca bilo j e samo zbog obecanj a koj e mu j e dao. A kada mu j e bilo j asno da j e on Alla-hov neprij atelj , on ga se odrekao, Ibrahim j e, doista, bio pun sazalj enj a i obazriv.” ( at-T aw ba : 114) . 2 Po ovom pitanju imam Sujuti je napisao djelo “Ez-Zedzru bil-Hedzri”.

31

O vi aj eti, a ima ih j os puno, j asno ukazuj u da izbj egavati dij ete ili cak i nekog ko nam j e blizak, ukoliko teze nevj erstvu, biva islamska obavj eza, a to j e zato sto islam stavlj a bratstvo u islamu nad svakom rodbinskom, podrucnom, j ezickom, nacional-nom vezom ili ekonomskom koristi, a dokazi tome su Allahove rij eci: “ R eci: Ako su vam ocevi vasi, i sinovi vasi, i braca vasa, i zene vase, i rod vas, i imanj a vasa koj a ste stekli, i trgovacka roba za koj u strahuj ete da nece prodj e imati, i kuce vase u koj ima se prij atno osj ecate – milij i od Allaha i N j egova Poslanika i od borbe na N j egovom putu, onda pricekaj te dok Allah S voj u odluku ne donese. A Allah grij esnicima nece ukazati na pravi put” ( et-T ew be: 24) . O pce poznato j e stanoviste islama, koj e se nikada nece promi-j eniti : “ V j ernici su samo braca” ( al-H udzurat : 10 ) . I simbol koj i se nece nicim zamij eniti: “ N aj uglednij i kod Allaha j e onaj koj i G a se naj vise boj i.” ( al-H udzurat : 13) . Pa u koj e ce rij eci, ako ne u Kur' an C asni., vj erovati? T r e ć e p o g l a v l j e Duznosti odgoj itelj a kada se dij ete rodi 1- Pohvalj eno j e obradovati nekog i cestitati tim povodom Pohvalj eno j e da musliman obraduj e svog brata muslimana sa vij escu da mu se rodilo dij ete, pokazuj uci pritom svoj u radost zbog tog cina, j er se u takvoj situacij i lj udi vise zblize i time j acaj u svoj e veze, sire lj ubav i lj udskost medj u muslimanskim porodicama, a ukoliko nij e bio u mogucnosti za to, onda j e li-j epo za svakog muslimana da cestita svoj em bratu u islamu, i to

32

dovom, za svoj eg brata i nj egovo tek novorodj eno dij ete, j er mozda Allah dz.s. ukabuli tu dovu i odazve se istoj . C asni Kur' an j e na nekoliko mj esta spomenuo ove prilike da bi time uputio i poducio islamski ummet o nj ihovim duznostima u takvim situacij ama sto, –kao sto smo vec obj asnili-, ostavlj a ve-liki trag u pobolj sanj u medj ulj udskih odnosa, posebno medj u muslimanima. R ekao j e Allah dz.s. u prici o Ibrahimu a.s.: “ I Ibrahimu smo izaslanike N ase poslali da mu donesu radosnu vij est, “ Mir! ”-rekose; - “ Mir! ”-odgovori on, i ubrzo im donese pe-ceno tele. A kad vidj e da ga se ruke nj ihove ne doticu, on osj eti da nisu gosti i obuze ga neka zebnj a od nj ih. “ T i se ne boj ! ”-rekose oni, “ mi smo L utovu narodu poslani.” A zena nj egova sta-j ase tu, i Mi j e obradovasmo Ishakom, a poslij e Ishaka J akubom, i ona se osmj ehnu.” ( H ud : 69-71) . R ekao j e U zviseni Allah u prici o Zekerij j a a.s.: “ I dok se on u hramu stoj eci molio, meleki ga zovnuse: “ Allah ti j avlj a radosnu vij est: rodice ti se J ahj a.” ( Ali Imran : 39) . U drugom aj etu stoj i: “ O Zekerij j a, j avlj amo ti radosnu vij est da ce ti se dj ecak roditi, ime ce mu J ahj a biti, nikome prij e nj ega to ime nismo htj eli dati.” ( Mary am : 7) . T akodj e se spominj e u knj igama o zivotu Allahovog Poslanika s.a.v.s.: Kada se rodio Allahov Poslanik s.a.v.s., S uvej ba j e time obradovala nj egovog amidzu E bu L eheba rekavsi mu da se rodio sin Abdullahu, a S uhej ba bij ase E bu L ehebova robinj a pa j e ebu L eheb oslobodi ropstva zbog te vij esti i od velike radosti, te mu taj postupak Allah dz.s. nij e zanemario, zbog toga ga j e napoj io,

33

nakon smrti, sa “ nukreh”1 koj a se nalazi u podnozj u palca. Kao sto to prenosi B uhari. E s-S uhej mi spominj e da j e Abbas r.a. rekao: Kada j e E bu L eheb preselio, sanj ao sam ga poslij e nekoliko dana i bij ase u naj gorem stanj u, i rece mi u snu: nisam osj etio mir, otkada sam napustio taj svij et, j edino mi se kazna umanj uj e svakog ponedelj ka. A to j e dan kada se rodio Allahov Poslanik s.a.v.s., kada ga j e obra-dovala S uvej ba i kada se E bu L eheb obradovao rodj enj u Allaho-vog Poslanika s.a.v.s.a sto se tice cestitanj a : Prenosi imam el-Dzevzi u knj izi “ T uhf etul-mevdud” od E bu B ekr ibn Munzira da j e rekao: -Preneseno nam j e od H asan el-B asrij a da mu j e neki covj ek dosao, a pored nj ega vec bij ase neki covj ek kome se bj ese rodilo dij ete, te mu ovaj koj i dodj e rece: -V eseli se kon-j aniku ( vitezu) , na sta mu H asan el-B asri rece: -Kako znas hoce li biti konj anik ili ce biti magarac? , -S ta da kazem onda? -upita ovaj , reci: -B udi blagoslovlj en datim darom, budi zahvalan O nom koj i sve daj e, nek te Allah opskrbi dobrocinstvom ovog dj eteta i nek oj aca snagom i stasom, odgovori mu H asan el-B asri. O va radost i cestitanj e moraj u biti prilikom rodj enj a bilo koj eg dj eteta, bez obzira bilo ono musko ili zensko. Muslimani bi tre-bali primj enj ivati ovu praksu u svoj im zaj ednicama, radi j acanj a medj usobnih veza i produblj ivanj a prij atelj skih odnosa iz dana u dan, radi podizanj a lj udskosti i lj ubavi u svoj im kucama i porodicama, sto ce ih povesti ka putu j edinstva i zaj ednistva, da bi postali braca – Allahovi robovi zauvj ek, da bi nj ihovo j edinstvo postalo kao bedem cvrsti, podrzavaj uci j edni druge.1 1 “nukreh” je nesto osuseno koje se nalazi izmedju palca i

ostalih prstiju.

1U nekim mjestima je obicaj da se ponese cvijece ili kakav drugi poklon u porodici u kojoj se rodi djete, sto je lijep obicaj, jer on potpada pod hadis Allahovog Poslanika s.a.v.s. u kojem kaze: “Poklanjajte jedni drugima poklone, povjecati cete ljubav medju vama”, tako ce i ovaj gest povjecati ljubav i prijateljstvo medju muslimanima.

34

2- Pohvalj eno j e uciti ezan i ikamet novorodj encetu J os j edan od propisa koj im nas islam obavj ezuj e j e: Prouciti ezan na desno, a ikamet na lij evo uho novorodj enceta, i to od-mah nakon nj egovog rodj enj a, kao sto to prenose E bu Davud i T irmizi od E bu R af i' koj i j e rekao: -V idio sam Allahovog Poslanika s.a.v.s. kako uci ezan na H asanovom uhu kada ga j e rodila F atima r.a. Prenosi B ej heki i ibn S inni od H asana od Ali r.a. od Allahovog Poslanika s.a.v.s. da j e rekao: “ Kome se rodi dij ete, pa mu se izuci ezan u desnom uhu, i ikamet u lij evom, nece ga snaci padavica”. Prenosi se, takodj e, od ibn Abbasa r.a.: da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. ucio ezan H asanu, onog dana kada se rodio, a proucio mu j e i ikamet u lij evom uhu”. A taj na u ucenj u ezana i ikameta -kako j e to obj asnio el-Dzevzi u svoj o knj izi “ T uhf etul-mevdud”- j e: ” Da bude prvo sto ce di-j etetu prostruj ati kroz nj egov lj udski sluh, uzvisene rij eci koj e sadrze velicanj e i slava G ospodaru, sehadet s koj im se ulazi u vj eru islam, na taj nacin ga poducavamo islamskim propisima , j os onda kada dodj e na ovaj svij et, kao sto ga upucuj emo na se-hadet onda kada odlazi sa ovog svij eta, zato nij e zacudo da ostane u nj emu trag od tog ucenj a ezana makar sto dij ete to i ne osj eca u tom momentu. O sim toga j os j edna od mudrosti ucenj a ezana j e: da u tom mo-mentu sej tan bj ezi od dj eteta, iako ga j e pratio do nj egovog rodj enj a, tako ce taj sej tan cuti rij eci od koj ih ce oslabiti i koj e ce ga rasrditi i razbj esneti u prvim casovima u koj ima on poku-sava utj ecati na nj ega. U tom cinu ima j os j edna mudrost: a to j e da poziv u vj erovanj u Allaha dz.s., poziv u N j egovoj vj eri-islamu i N j egovom oboza-vanj u predhodi pozivu sej tanovom koj im on poziva, kao sto j e vj era, dj elo Allahovo, prema koj oj j e O n lj ude nacinio, pred-hodila i sej tanovoj promj eni, a ovo su samo neke od mudrosti ucenj a ezana novorodj encetu, a koj ih ima puno.

35

O ve mudrosti i koristi, koj e nam j e ukazao ucenj ak ibn Kaj j im el-Dzevzi, su naj veci dokaz o vaznosti koj u j e pridao Allahov Poslanik s.a.v.s. B ozj em j edinstvu i vj erovanj u u samo j ednog Allaha, te suprotstavlj anj e sej tanu i strastima i to od onog mo-menta kada dij ete osj eti miris ovog svij eta i dah svoj eg posto-j anj a. 3- Pohvalj eno j e datulom protrlj ati nepca novorodj enom di-j etetu; S lij edeci od propisa koj im nas islam obavezuj e j e novorod-j encetu datulom protrlj ati nepca, i to odmah nakon nj egovog rodj enj a. Ali kako se to zapravo obavlj a? I koj a j e mudrost tog postupka? O vaj cin se obavlj a tako sto cemo uzj eti datulu i sazvakati j e, a onda uzj eti dj elic i protrlj ati nepca novorodj encetu, tako sto cemo dio sazvakane datule staviti na vrh prsta koj i ce se staviti u ustima dj eteta i blako potrlj ati nj ime desno pa lij evo, sve dok mu ne protrlj amo cij ela usta sa sazvakanom datulom, ukoliko nemamo pri sebi datulu onda se to moze uraditi bilo koj om ma-terij om koj a sadzi u sebi secer, kao na primj er med, serbet i sl. slij edeci na taj nacin sunnet Allahovog Poslanika s.a.v.s. A mudrost toga j e po svemu sudj eci, oj acanj e usnih organa: j er se pokrecu j ezik, usne i vilica u toku obavlj anj a ovog cina, i samim tim se dij ete upucuj e na doj enj e mlij eka na j edan priro-dan nacin. Pohvalj eno j e da ovaj cin obavi neko ko j e poznat po bogoboj aznosti i dobroti, nadaj uci se dobroti i bogoboj aznosti kod dj eteta. E vo nekoliko hadisa koj e ucenj aci f ikha uzimaj u kao dokaz za pozelj nost obavlj anj a ovog cina: Prenose B uhari i Muslim hadis E bu B erde od E bu Musa r.a. da j e rekao: R odio mi se dj ecak, pa sam ga odnio Allahovom Poslaniku s.a.v.s. te ga nazva Ibrahim, protrlj a mu usne datulom , zamoli Allaha za blagoslov i onda ga vrati meni. Prenose B uhari i Muslim hadis E nes ibn Malika r.a. u koj em on kaze: B olovase dij ete E bu T alhe nekom bolescu, i j ednoga dana

36

kada j e izasao, dij ete preseli sa ovog svij eta, kada se vratio kuci upita E bu T alha: S ta j e sa dj etetom? , U mmu S elim, nj egova zena mu rece: S mirilo se. zatim prinj ese E bu T alhi veceru, te on ve-cera, kada su legli u postelj u E bu T alha j e imade odnos s nj om, a poslij e cega mu U mmu S elim rece: U stani i sahrani dij ete. O vo j e E bu T alha saopstio Allahovom Poslaniku s.a.v.s. te ga on upita: “ J este li imali odnos te veceri”, na sta E bu T alha odgovori potvrdno, a Allahov Poslanik s.a.v.s. rece: “ G ospodaru nas, bla-goslovi ih”, i kada j e U mmu S elim rodila dj ecaka, rece mi E bu T alha: O dnesi ga Allahovom Poslaniku s.a.v.s. i uz to posla i ne-koliko datula, Allahov Poslanik s.a.v.s. ga uze u ruke i upita: “ J eli poslato nesto s dj etetom”, da, datule! O dgovorise, te ih on uze sazvaka ih, stavi dio nj ih na prstu a onda sve to stavi u dj etetovim ustima i protrlj a blago, na kraj u mu dade ime Abdul-lah. R ekao j e H ilal: obavj estio me Muhammed ibn Ali rekavsi: C uo sam maj ku, Ahmed ibn H anbelovog dj eteta kako kaze: Kada su mi poceli porodj aj ni bolovi moj suprug spavase, te mu rekoh: E to j a umirem! , na sta on odgovori: N eka ti Allah olaksa, i samo sto to rece j a rodih, donesite te datule-a one bij ahu iz meke-, rece Ahmed ibn H anbel i obrati se U mmu Ali: S azvaci ove datule i protrlj aj nepca dj etetu, sto ona uradi. 4- Pohvalno j e obrij ati glavu novorodj encetu; j edan od propisa koj im nas islam obavezuj e j e brij anj e glave dj etetu sedmog dana nakon nj egovog rodj enj a, a zatim izmj eriti j e, i onda istu tezinu srebra udij eliti kao sadaku siromasnim i onima koj i su u potrebi za tim. Mudrost toga se odrazava u dvij e stvari: Prva: Zdravstvena

37

J er se brij anj em glave novorodj encetu, j acaj u korij eni kose, a uj edno oj acavaj u i culo vida, mirisa i sluha1. Druga: S ocij alna J er j e udj elj ivanj e sadake u srebru koliko tezi dj etetova kosa, j os j edan od izvora drustvene solidarnosti i potvrda medj usobne pomoci, milosrdj a i solidarnosti u j ednoj socij alnoj sredini. E vo nekih od hadisa koj e su uzeli ucenj aci f ikha kao dokaz pohvalj enosti brij anj a glave dj etetu i udj elj ivanj a sadake: Prenosi imam Malik u “ E l-Muvetta” od Dza' f er ibn Muhammeda od nj egovog oca koj i j e rekao: -Izvagala j e F atima r.a. kosu H asana, H usej na, Zej neb i U mmu Kulsum, a zatim j e udij elila milostinj u u srebru, onoliko koliko j e tezila nj ihova kosa. Prenosi ibn Ishak od Abdullah ibn E bu B ekra od Muhammed ibn Ali ibn H usej na r.a. da j e rekao: Zaklao j e Allahov Poslanik s.a.v.s. ovcu kao kurban, kada se H asan rodio i rekao j e: “ F atima, obrij mu glavu i udij eli milostinj u u srebru onoliko ko-liko mu bude teska kosa”, pa mu bij ase kosa teska dirhem ili ne-koliko dirhema. Prenosi J ahj a ibn B ukej r od E nes ibn Malika r.a. da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. narj edio da se obrij u glave H asanu i H usej nu na sedmi dan nj ihovog rodj enj a, pa to bij ase ucinj eno i udj elj ena j e sadaka u srebru koliko tezina nj ihove kose. O vde se moze obj asniti koj i j e stav islama kada j e u pitanj u bri-j anj e dij ela glave, a ostavlj anj a drugog dij ela. Po ovom pitanj u j e dosla j asna zabrana, i to u hadisu koj eg prenose B uhari i Muslim od Abdullah ibn O mera r.a. u koj em se kaze: Zabranio j e Allahov Poslanik s.a.v.s. brij anj e j ednog dij ela glave, a ostavlj anj e drugog dij ela. O va zabrana se odnosi na cetiri vrste brij anj a:

38

- O brij ati neke dij elove glave, a neke ostaviti neobrij ane; - O brij ati sredinu glave, a ostaviti strane neobrij ane; - O brij ati strane, a ostaviti sredinu glave neobrij anom; - O brij ati glavu sprij eda, a ostaviti odzadi. T ako j e cij elina –kako to kaze ibn Kaj j im- znak potpune lj ubavi Allaha dz.s. i N j egovog Poslanika s.a.v.s. prema pravicnosti, j er j e narij edio pravicnost u svim stvarima, pa cak i u covj ekovom odosu prema sebi, stoga j e zabranio brij ati dio glave a ostavlj ati dio neobrij anim, j er time covj ek cini nepravdu, ogolivsi dio glave i ostavivsi dio “ obucenim”, takodj e j e zabranj eno sj editi na mj estu izmedj u sunca i sj enke, j er na taj nacin cinimo ne-pravdu j ednom dij elu tij ela, j os j edan slican primj er j e i zabrana hodati s j ednom obucenom cipelom ili papucom i sl., moraj u se obuci obj e ili cemo obj e skinuti. S pomenut cemo j os j ednu mudrost: paznj u Allahovog Poslanika s.a.v.s. na spolj asni izgled j ednog muslimana u zaj ednici, koj i mora biti primj eran i idilican, a brij anj e dij ela glave j e u su-protnost sa dostoj anstvom j ednog muslimana i nj egovom lj epo-tom, a takodj e j e i suprotnosti sa islamskim identitetom koj im se odlikuj e j edan musliman i koj im se razlikuj e od ostalih naroda i vj era, i od svih drugih raskalasenih i pokvarenih grupacij a. 1 kako to poj asnj ava ucenj ak el-Dzevzi u dj elu “ T uhf etul-mevdud”

N a d i j e v a n j e i m e n a d i j e t e t u i p r o p i s i u t o m e E vo nekih vaznij ih propisa koj e j e islam propisao kada j e u pi-tanj u nadij evanj e imena:

1- Kada cemo dati ime dij etetu?

39

Prenose E bu Davud, T irmizi, N esai i ibn Madze od S emreh r.a. da j e rekao: -R ekao j e Allahov Poslanik s.a.v.s.: “ Duznost j e za svako dij ete uciniti akiku1, zaklace se kurban sedmi dan nakon nj egovog rodij enj a, dace mu se ime i obrij ati kosa.” O vaj hadis nam porucuj e da nadij evanj e imena dij etetu bude sedmog dana nakon nj egovog rodij enj a, dok drugi hadisi aludiraj u na to da se to treba uraditi na dan rodij enj a, evo nekih od tih hadisa: Prenose B uhari i Muslim od S ehl ibn S aidij j da j e rekao: Kada se rodio Munzir ibn E bi U sej d donij eli su ga Allahovom Poslaniku s.a.v.s., koj i ga stavi u svoj em krilu, a E bu U sej d sj edase u medzlisu, Allahov Poslanik s.a.v.s. bij ase zauzet necim sto mu bj ese u rukama, te E bu U sej d narij edi da uzmu dij ete pa ga uzj ese, Allahov Poslanik s.a.v.s. upita gde j e dij ete? A E bu U sej d mu rece da su ga odnij eli, te ga Allahov Poslanik s.a.v.s. upita za dij etetovo ime, E bu U sej d mu kaza dij etetovo ime, ali mu Allahov Poslanik s.a.v.s. rece: “ N e! zvace se Munzir.” Prenosi Muslim u svom “ S ahihu” hadis S ulej man ibn Mugire, od S abita od E nesa r.a. da j e rekao: -R ekao j e Allahov Poslanik s.a.v.s.: “ N ocas mi se rodio sin pa sam mu dao ime E bu Ibra-him”. Iz svih ovih hadisa dolazimo do zaklj ucka da u ovakvoj situacij i imamo nekoliko mogucnosti, pa tako, dozvolj eno j e dati ime di-j etetu onog dana kada se rodi, takodj e j e dozvolj eno to uraditi treceg dana nakon nj egovog rodj enj a ili cemo to uraditi na dan akike, a to j e sedmi dan nakon nj egovog rodj enj a, kao sto j e dozvolj eno to uraditi prij e ili poslij e toga.

2- Koj a imena j e lij epo dati dij etetu, a koj a nisu pozelj na?

1 o akiki ce biti rijec u daljem tekstu.

40

-S vaki roditelj prilikom nadij evanj a imena dij etetu, mora paziti u izboru imena, da ono bude od naj lepsih i naj bolj ih sto j e u skladu sa naredj enj ima i odredbama Allahovog Poslanika s.a.v.s. Prenosi E bu Davud hasen hadis od E bu Derdaa r.a. koj i j e rekao: R ekao j e Allahov Poslanik s.a.v.s.: “ N a S udnj em danu bicete prozvani po vasim imenima i imenima vasih oceva, zato nadi-j evaj te lij epa imena.” Prenosi Muslim u svom “ S ahihu” od ibn O mera r.a. da j e rekao: R ekao j e Allahov Poslanik s.a.v.s.: “ N aj draza vasa imena Allahu su Abdullah i Abdurrahman.” -R oditelj i su, s druge strane, duzni izbj egavati ruzna imena, ona koj a doticu nj ihovu plemenitost, koj a bivaj u predmet iz-rugivanj a i podsmij eha, zato j e Allahov Poslanik s.a.v.s. kako to prenosi T irmizi od Aise r.a.: Mij enj ao ruzna imena ( lij epim imen-ima) . Prenose T irmizi i ibn Madze od ibn O mera r.a.: Da se j edna O merova kcerka zvala Asij a1, pa j oj Allahov Poslanik s.a.v.s. promij eni ime u Dzemila2. R ekao j e E bu Davud: Promij enio j e Allahov Poslanik s.a.v.s. imena Asi, Aziz, U tulla, S ej tan, H akem, G arab, H abbab. N azvao j e H arba u S elem, a Mudtadzi u Munbeis, cak j e promij enio imena nekih plemena kao B enu ez-Zinj ete u B enu er-R isde, a B enu Mugvij e u B enu R isde. R ekao j e j os E bu Davud: -N isam spomenuo sened hadisa zbog sazetka. R oditelj i ce takodj e izbj egavati nadij evanj e imena koj a su pesi-mistickog znacenj a, da bi se dij ete udalj ilo od znacenj a koj e ima to ime i svoj stva koj e to ime sadrzi.

1 Grijesnica.

2 Ljepotica, lijepa.

41

Prenosi B uhari u “ S ahihu” od S eid ibn Musej j iba od nj egovog oca od nj egovog dij eda da j e rekao: Dosao sam Allahovom Poslaniku s.a.v.s. pa me upita: “ Kako se zoves”, H azen1, odgovorih, te mi on rece: “ Zvaces se S ehl2”, ne zelim promij eniti ime koj e mi j e otac dao, rekoh mu. Ibn Musej j eb j e rekao: -N ij e prestala oso-rost u meni poslij e toga. Prenosi imam Malik u “ Muvetta” od J ahj a ibn S eida da j e O mer ibn H attab r.a. upitao nekog covj eka: -Kako se zoves? -Dzemre, odgovori ovaj . -Kako ti se zove otac? upita ga O mer, -ibn S ihab, odgovori on, -odakle si, upita O mer, -iz el-hareka, odgovori covj ek, -a gdij e zivis? Ponovo upita O mer, -u harretu-nar3, odgovori on, -G dj e, tacnij e, upita O mer, -u dij elu zatu lezij j , odgovori ovaj ,

1 Osor, grub, hrapav.

2 Njezan,lak prijatan.

3 vulkanska lava,vatra.

42

-O bavij esti svoj narod da su propali i izgorij eli, rece mu O mer. I bij ase kao sto j e O mer r.a. rekao. T akodij e ce se roditelj i izbj egavati imena koj a su svoj stvena samo Allahu dz.s., pa tako nij e dozvolj eno nazvati nekog E had4, S amed5, H alik6 ili R azik7 i sl. Kaze E bu Davud u “ S unen”: Kada j e H ani dosao Allahovom Poslaniku s.a.v.s. u Medini sa j ednom delegacij om, zvali su ga E bu H akem, Allahov Poslanik s.a.v.s. ga pozva i rece mu: “ Allah j e H akem1, i nj emu pripada sud, zasto tebe zovu tim imenom? ”, pa mu on odgovori: Kada se neko u moj em narodu spori, onda dodij u kod mene te j a donesem odluku koj a zadovolj i obj e strane, Allahov Poslanik s.a.v.s. rece: “ Kako j e to lij epo, imas li dij ece? ”, imam, odgovori on, S urej ha, Muslima i Abdullaha, “ Ko j e naj starij i od nj ih? ” upita Allahov Poslanik s.a.v.s., a on mu odgovori: S urej h, “ onda ti si E bu S urej h” rece Allahov Poslanik s.a.v.s. Prenosi Muslim u “ S ahihu” od E bu H urej re r.a. da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao: “ Allah dz.s. ce se naj vise rasrditi, na S udnj i dan, onom covj eku koj i sebe naziva gospodarom svih kral-j eva, a vlast samo Allahu pripada.” R oditelj i ce takodij e izbj egavati imena koj a imaj u znacaj srece i optimizma, razlog tome j e, da se ne dobij e kontraef ekt onda kada ga neko pozove, a on ne bude prisutan pa odgovore sa “ ne”, kao da se neko naziva E f leh, N af i' , R ebbah ili J essar. 4 Jedan, Jedinstven.

5 Vjecit, Nepromjenjliv.

6 Stvoritelj.

7 Opskrbitelj.

1 Sudac.

43

Prenose Muslim, E bu Davud i T irmizi, od S emreh ibn Dzundub r.a. da j e rekao: rekao j e Allahov Poslanik s.a.v.s.: “ C etiri rij eci, Allahu naj draze, su: S ubhanallah, E l-hamdulillah, L a ilahe illal-lah i Allahu ekber; i ne nazivaj te svoj e sinove J essar, R ebbah, N edzih ili E f leh, j er kada upitas j eli on tu, a on ne bude, pa odgovoris: N e2, one su cetiri i ne trazite od mene vise od toga.” Prenosi ibn Madze sazeto hadis koj i glasi: “ Allahov Poslanik s.a.v.s. nam j e zabranio da nadij evamo nasoj dij eci cetiri imena: E f leh, N af i' , R ebbah i J essar”. R oditelj i ce se kloniti imena, koj a bi u prevodu znacila da budemo pokorni nekom drugom mimo Allaha, kao sto su: Abdu-luzza, AbdulKa' be, Abdunnebij j i tome slicna imena j er j e nadi-j evanj e s takvim imenima haram i u tome se sva islamska ulema slozila. Dok hadis u koj em Allahov Poslanik s.a.v.s., u bitci H unej n, kaze: ”J a sam vj erovj esnik to nij e laz, j a sam potomak Abdulmu-taliba” ne suprotstavlj a se ovoj zabrani –kao sto to poj asnj uj e ibn Kaj j im el-Dzevzi- j er se zeli nj ime obavij estiti s imenom s koj im j e dij ed Allahovog Poslanika s.a.v.s. j edino bio poznat, i da u ovakvim situacij ama, kao ova u koj u se nasao Allahov Poslanik s.a.v.s. u toku borbe, opravdava koriscenj e takvog imena radi obavj estavanj a i upoznavanj a s licnoscu koj a nij e poznata po nekom drugom imenu, tako su ashabi spominj ali imena plemena pred Allahovim Poslanikom s.a.v.s., kao sto su B enu Abdumenaf , B enu Abdusems, B enu Abduddar i sl. pa im Al-lahov Poslanik s.a.v.s. nij e to zabranj ivao. S rz svega ovog j e da j e to dozvolj eno kada nekog obavj esta-vamo, a zabranj eno j e kada nadij evamo, da se koristimo tim imenima.

2 Ovdje se misli na to da se povijeze ime koje znaci: srecan,

spasen i sl sa negacijom ne, te tako u razgovoru dobijemo nes-vjesno kombinaciju nesrecan, nespasen i sl.

44

I na kraj u zadnj a stvar koj e se roditelj i trebaj u kloniti kada di-j etetu daj u ime, to j e nadij evanj e imenima koj a imaj u nej asno znacenj e ili su neislamska1, kao sto su: H ej j am, N ehad, S uzan, N ariman, Ahlam i tome slicna. Zasto? Da bi se musliman razlik-ovao svoj om licnoscu, i poznavao po svoj im specif icnostima i posebnostima, j er sta se hoce sa ovim imenima osim gubitak identiteta, moralni pad i propast s obzirom na nj ihov znacaj , onoga dana kada islamski svij et dodj e na ovaj nivo ponizenj a i propasti, rascij epit ce se na dij elove i komade, i olaksati time svakom neprij atelj u tiraninu da oduzme nj ihovu zemlj u, da pon-ize uzvisenost ovog ummeta, kao sto se to danas desava, nema snage niti moci bez Allaha dz.s. Zato nij e cudo da Allahov Poslanik s.a.v.s. naredij uj e islamskom ummetu, da kada nadij evaj u svoj oj dij eci imena, izaberu imena Allahovih poslanika ili ime Abdullah, Abdurrahman i tome slicna imena s koj ima pokazuj emo pokornost Allahu dz.s., da bi se sledbenici Muhammedovi a.s. prepoznali medj u ostalim narodima, u svakom segmentu nj ihovog zivota, da bi uvij ek bili narod naj bolj i od svih koj i su se ikada poj avili, koj i ce upucivati covj ecanstvo ka svj etlu Istine i osnovama islamske vj ere. Prenose E bu Davud i N esai od E bu V ehb el-Dzesemi r.a.da j e rekao: -R ekao j e Allahov Poslanik s.a.v.s.: “ N adij evaj te vasoj dij eci imena Allahovih poslanika, a naj draza imena Allahu su Ab-dullah i Abdurrahman, naj iskrenij a su: H aris i H emam, a na-j grdij a: H arb i Murre.”

1 U nasim krajevima su poznata i kao medjunarodna.

45

P o h v a l j e n o j e d a t i d j e t e t u n a d i m a k J os j edan od islamskih principa koj e j e islam postavio u odgoj u dj ece, j e davanj e dj etetu nadimak, sto u dj etetu ostavlj a trag, kao sto taj cin ima velike vaspitne koristi od koj ih su: -Kultiviranj e osj ecaj a postovanj a i casti kod dj eteta, -Kultiviranj e dj etetove licnosti, j er time dobij a osj ecaj da j e dostigao razdoblj e zrelosti i godine postivanj a. -Privikavanj e na kulturu u razgovoru sa starij im, a i onima koj i su nj egove uzrasti. Zbog ovih uzvisenih cilj eva i stanovista, Allahov Poslanik s.a.v.s. j e davao dj eci nadimke, zvao ih istima, poucavaj uci na taj nacin roditelj e i upucivaj uci ih na praksu koj u j e sam primj enj ivao, i da bi odabrali nj egov put u nacinu nadj evanj a dj eteta kao i dozivanj u po nj ihovim nadimcima. Prenosi se u “ S ahih” od B uharij e i Muslima hadis E nes r.a. koj i j e rekao: B io j e Allahov Poslanik s.a.v.s. nej lj epseg morala medj u lj udima, a imao sam brata koj i se zvao E bu U mej r, a kada bi on dosao Allahovom Poslaniku s.a.v.s. rekao bi mu: “ O , E bu U mej r sta radi “ nugej r”3[ 2] . J edan od prenosioca kaze: Mislim da j e E bu U mej r tek bio odvoj en od doj enj a. T akodj e j e Allahov Poslanik s.a.v.s. dozvolio Aisi r.a. da se na-zove U mmu Abdullah4[ 3] , a to se odnosi na Abdullah ibn Zube-j ra, koj i j e u stvarnosti sin nj ene sestre E sme r.a., a obe su kceri E bu B ekra r.a.

3[2] “nugejr” znaci slavuj.

4[3] Abdullahova majka.

46

E nes r.a. j e imao nadimak E bu H amza, prij e nego mu se dij ete rodilo, takodj e j e E bu H urej re imao svoj nadimak, iako u to vri-j eme nij e imao dj ece. Dozvolj eno j e dati covj eku nadimak koj i nij e isti sa imenom covj ekovog dj eteta, kao sto j e to bio slucaj sa E bu B ekrom r.a. koj i nij e imao sina koj i se zvao B ekr, i kao sto j e slucaj sa O mer ibn H attabom r.a. koj eg su zvali E bu H af s, a nij e imao sina koj i se zvao H af s, E bu Zerr r.a. nij e imao sina Zerr, H alid ibn V elid r.a. koj eg su zvali E bu S ulej man nij e imao sina S ulej mana, i j os mnogo primj era koj i ukazuj u na to. Iz svega spomenutog mozemo zaklj uciti da j e pozelj na stvar dati dj etetu nadimak, kao sto j e to slucaj i sa odraslima ukoliko ga nemaj u, kao sto nij e obavezno da se naziva po imenu sina, ili da se sinu da ime zbog nadimka koj i ima nj egov otac. O sim ovih spomenucemo j os neke stvari koj e su u vezi sa davan-j em imena i nadimka; a) U slucaj u da dodj e do nesuglasice medj u roditelj ima oko da-vanj a imena dj etetu, otac j e taj koj i polaze vece pravo na to, j er svi hadisi koj i su vec spomenuti ili cemo ih spomenuti uka-zuj u na to. Kur' an C asni j e j asno odrij edio da se dij ete pripisuj e ocu, a ne maj ci, rekao j e U zviseni Allah: “ Zovite ih po ocevima nj ihovim, to j e kod Allaha ispravnij e” ( al-Ahzab : 5) . V ec smo spomenuli hadis Muslima od E nes r.a. koj i j e rekao: rekao j e Allahov Poslanik s.a.v.s.: “ R odio mi se sinoc sin, pa sam mu dao ime Ibrahim”. b) N ij e dozvolj eno ocu, a niti ikom drugom, da da dj etetu nadi-mak koj i j e loseg znacenj a, kao sto j e Kasir( kratak) ,

47

A' ver( j ednook, corav) , E hres( nij em) i tome sl., zbog opce zabrane koj i Allah dz.s. spominj e u Kur' anu kada kaze: “ I ne zovite j edni druge ruznim nadimcima! ” ( al-H udzurat : 11) . T o j e zato sto se nj ima ostavlj a dubok trag u socij alnoj i dusev-noj devij acij i, a nesto vise o ovoj temi cemo govoriti u poglavlj u “ Dusevno-vaspitna odgovornost” insaallah. c) Dali j e dozvolj eno dati nekom nadimak E bu Kasim? U cenj aci su se slozili u dozvoli nadj evanj a dj eteta imenom Mu-hammed, dokaz j e hadis koj i prenosi Muslim od Dzabira r.a. koj i j e rekao: R odio se nekom od nas dj ecak pa mu dadose ime Muhammed, neki rekose: necemo ti dozvoliti da nadj evas imenom Allahovog Poslanika s.a.v.s., pa taj uze svog sina i ode Allahovom Poslaniku s.a.v.s. i upita ga: O , Allahov Poslanice, rodio mi se sin i dao sam mu ime Muhammed, pa mi neki rekose “ necemo ti dozvoliti da mu das ime Allahovog Poslanika s.a.v.s.”, na to mu Allahov Poslanik s.a.v.s. rece: “ N azivaj te moj im imenom, ali ne i moj im nadimkom, j er sam j a Kasim5[ 4] , dij elim medj u vama”. Dok po pitanj u dozvole nadj evanj a nadimka koj i j e ima Allahov Poslanik s.a.v.s., islamska ulema se razilazi, pa nalazimo neko-liko mislj enj a koj a cemo navesti i ukazati na naj ispravnij e: Prvo: nepozelj no j e ( mekruh) dati nadimak E bu Kasim, dokaz za to j e hadis koj i smo gore citirali, i hadis koj eg prenosi B uhari i Muslim od E bu H urej re r.a. da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao: “ N azivaj te moj im imenom, ali ne i moj im nadimkom”, ovo misl-j enj e podrzava imam S af i' . Drugo: Dozvolj eno j e ( mubah) , dokaz tome j e hadis koj i prenosi E bu Davud u “ S unen” od Aise r.a. da j e rekla: dosla j e neka zena Allahovom Poslaniku s.a.v.s. i upitala ga: O , Allahov Poslanice, rodila sam dij ete i dala sam mu ime Muhammed, a nadimak E bu 5[4] Onaj koji dijeli.

48

Kasim, pa mi j e neko rekao da ti to ne odobravas? , Allahov Poslanik s.a.v.s. j oj odgovori: “ S ta to dozvolj ava moj e ime , a zabranj uj e moj nadimak? ”. R ekao j e ibn E bi S ej be: rekao nam j e Muhammed ibn H asen od E bu Avane od Mugire od Ibrahima da j e rekao: Muhammed ibn el-E s' as j e bio sin Aisine sestre, a nadimak mu bij ase E bu Kasim. Prenosi ibn E bi H aj seme od Zuhrij a da j e rekao: S reo sam cetiri od sinova ashaba Allahovog Poslanika s.a.v.s. i svi su se zvali Muhammed, a nadimak im bij ase E bu Kasim, a to su: Muhammed ibn T alha ibn Abdullah, Muhammed ibn E bi B ekr, Muhammed ibn Ali ibn E bi T alib i Muhammed ibn S a' d ibn E bi V ekas. U pitan j e imam Malik o onom ko se zove Muhammed a nadimak mu j e E bu Kasim, pa j e odgovorio: Zabrane za to nema, i ne vidim sta j e tu lose. O ni koj i kazu da j e dozvolj eno davanj e nadimka E bu Kasim, kazu za one hadise koj i govore o zabrani da su derogirani. T rece: N ij e dozvolj eno dati ime Muhammed a nadimak E bu Kasim u isto vrij eme. Dozvolj eno j e odvoj eno dati j edno od ovo dvoj e: ime ili nadi-mak. Dokaz ovom mislj enj u j e hadis koj i prenosi E bu Davud u “ S unen” od dzabira r.a. da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao: “ Ko se na-zove moj im imenom, neka ne uzme moj nadimak, a kome se da moj nadimak neka se ne zove moj im imenom”, i hadis koj i prenosi ibn E bi S ej be od Abdurrahmana od E bu U mre od nj ego-vog amidze da j e rekao: rekao j e Allahov Poslanik s.a.v.s.: “ N emoj te sastavlj ati moj e ime i nadimak”, i hadis koj i prenosi ibn E bi H aj seme: da kada j e rodj en Muhammed ibn T alha, T alha podj e Allahovom Poslaniku s.a.v.s. i rece mu: ime mu j e Mu-hammed, hocu li mu dati nadimak E bu Kasim? , na sta Allahov Poslanik s.a.v.s. odgovori: “ N e sastavlj aj oboj e, ime i nadimak, nadimak ce mu biti E bu S ulej man”.

49

C etvrto: Zabranj uj e se davanj e nadimka dok j e Allahov Poslanik s.a.v.s. ziv, dok poslij e nj egove smrti, se to dozvolj ava. Dokazi ove grupe ucenj aka su hadis koj i prenosi E bu Davud od Munzira od Muhammed ibn H anef ij j e da j e rekao: rekao j e Ali r.a.: ako mi se rodi sin poslij e tvoj e smrti, smij em li mu dati ime Muhammed, a nadimak E bu Kasim? , “ S mij es” odgovori Allahov Poslanik s.a.v.s. R ekao j e H umej d ibn Zendzevej h u knj izi “ Kitabul-edeb”: Pitao sam ibn E bi U vej sa sta j e ( imam Malik) rekao za covj eka koj i se zove Muhammed a nadimak mu j e E bu Kasim, pa mi pokaza na j ednog starca koj i sj edase medj u nama i rece mi: ovo j e ( Mu-hammed ibn Malik) , otac mu j e dao ime Muhammed a nadimak E bu Kasim, i govorio j e ( imam Malik) : Allahov Poslanik s.a.v.s. j e to zabranio za vrij eme svog zivota da se neko drugi zove nj ego-vim imenom i nadimkom, pa kada neko pozove tog covj eka, da se Allahov Poslanik s.a.v.s. okrene misleci da nj ega zovu, dok danas –tj . poslij e nj egove smrti- nema nista lose u tome. Po svim izgledima ovo cetvrto mislj enj e j e naj ispravnij e, zbog logicnosti na koj u j e ukazao imam Malik, i hadisa koj i to potvrdj uj u. Zaklj ucak j e da j e dozvolj eno dati dj etetu ime Allahovog Poslanika s.a.v.s., a takodj e j e dozvolj eno i dati nadimak E bu Kasim, j er hadisi koj i ukazuj u na zabranu su ograniceni za vri-j eme nj egovog zivota, iz boj azni da se ne bi doslo do mij esanj a na koj u licnost se odnosi poziv, onda kada dvij e osobe imaj u isto ime i nadimak, dok poslij e smrti Allahovog Poslanika s.a.v.s. to se ne moze dogoditi, pa ta situacij a ukazuj e na dozvolu davanj a imena Muhammed a nadimka E bu Kasim u isto vrij eme, a to nam potvrdj uj e i hadis koj i prenosi Zuhri, a koj i smo vec spomenuli, kako se on susreo sa cetvoricom sinova ashaba Allahovog Poslanika s.a.v.s., i svaki od nj ih se zvao Muhammed a nadimak mu bj ese E bu Kasim, a Allah dz.s. naj bolj e zna tacan odgovor. Zato ce roditelj i – posto su saznali propise koj e smo spomenuli u ovom poglavlj u- prihvatiti naj ispravnij i nacin u nadj evanj u imena dj etetu, a s druge strane klonice se imena koj a umanj uj u dostoj anstvo i doticu cast nj ihove dj ece, imena koj a se su-

50

prostavlj aj u nj ihovoj licnosti. Duznost im j e slij edj enj e sunneta Allahovog Poslanika s.a.v.s. u davanj u nadimka, da to bude dok su malena, a da nadimak bude takav, sto ce ga dij ete prihvatiti svim srcem, koj i ce biti prij atan za sluh, da bi time osj etili svoj u licnost, uzgaj ali u dusama duh lj ubavi i plemenitosti prema svo-j oj licnosti, da bi se navikli na j edan visok stepen uctivosti u ophodj enj u sa lj udima oko sebe, i u lj ubaznosti sa svoj im pri-j atelj ima. Kao sto j e duznost svima nama prihvatiti se svih ovih nacela vaspitavanj a i odgoj a, raditi na tim principima ovog uzvisenog islamskog puta, ukoliko zelimo vratiti nasu, a i cij elog islamskog ummeta, iscezlu slavu i moc, a Allahu to nij e tesko, ukoliko budemo iskreni u nasim namj erama i prihvatimo se rada, ako nam islam bude zakonodavstvo, program u odgoj u put u vj ero-vanj u. Akika i nj eni propisi S ta znaci akika? U etimoloskom kontekstu ova rij ec j e sa znacenj em: preseci, dok u islamskoj terminologij i znaci: klanj e ovce sedmog dana od nj e-govog rodj enj a. Dokazi za nj enu propisanost H adisi koj i ukazuj u na propisanost ovog cina, i koj i poj asnj avaj u nj enu pozelj nost su mnogobroj ni, a sumiracemo ih u nekoliko sledecih: Prenosi B uhari od S elman ibn Ammar ed-Dabij a da j e rekao: R ekao j e Allahov Poslanik s.a.v.s.: “ S dj etetom j e akika, zato zakolite kurban, i udalj ite od nj eg nesrece ( koj e ga mogu zade-siti) ”. Prenosi E bu Davud, ibn Madze, T irmizi i N esai od S emreta da j e rekao: R ekao j e Allahov Poslanik s.a.v.s.: “ S vako dij ete j e ovisno od akike, zato ce se zaklati kurban na sedmi dan, dace mu se ime i obrij ati glava”.

51

Prenose imam Ahmed i T irmizi od Aise r.a. da j e rekla: R ekao j e Allahov Poslanik s.a.v.s.: “ Za musko dij ete ce se zaklati dva kur-bana, a za zensko j edan”. Prenose imam Ahmed i T irmizi od U mmu Kurz el-Ka' bij e da j e pitala Allahovog Poslanika s.a.v.s. o akiki, pa j oj odgovori: “ Za musko dij ete ce se zaklati dvoj e, a za zensko j edno bravce, bez obzira j esu li ( bravcat) muska ili zenska”. Prenose T irmizi, N esai i ibn Madze od H asana od S emreta da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao o akiki: “ N ovorodj ence j e ovisno o akiki, zaklace se kurban na sedmi dan nj egovog rodj enj a, obri-j ace mu se glava i nadj enuce mu se ime”. Mislj enj a islamskih ucenj aka o propisanost akike Islamski ucenj aci su se razisli u pitanj u nj ene obligatnosti: Prvo- O na j e sunnet, pozelj no j e obaviti, ovog su mislj enj a imam Malik, medinska ulema, imam S af i' , imam Ahmed, Ishak, E bu S evr i j os mnogi ucenj aci, f akihi i mudztehidi, a nj ihovi dokazi za to mislj enj e su hadisi koj e smo prij e spomj enuli, uz to su oni odgovorili onima koj i kazu da j e akika vadzib-obligatna sa sli-j edecim: a. Da j e na stj epenu vadziba, nj ena obligatnost bi bila poznata u vj eri , j er to nalaze potreba, a Allahov Poslanik s.a.v.s. bi obj asnio nj enu obligatnost svome ummetu, opcim obj asnj enj em koj i bi bio zakonodavne prirode. b. Allahov Poslanik s.a.v.s. j e ostavio, za izvrsenj e akike, izbor prema volj i izvrsioca, pa j e zato rekao: “ Kome se rodi dij ete, pa zeli zaklati zbog toga kurban, neka to uradi”. c. T o sto j e Allahov Poslanik s.a.v.s. praktikovao akiku ne upucuj e na nj enu obligatnost, vec na nj enu pozelj nost. Drugo- O na j e vadzib-obligatna, ovog mislj enj a su imam H asan el-B asri, el-L ej s ibn S a' d i j os neki od ucenj aka, a nj ihov dokaz j e hadis koj i prenose B urej de i Ishak ibn R ahavej h: “ Da ce lj udi

52

na S udnj i dan biti pitani za akiku, kao sto ce biti pitani za na-maze koj e su obavlj ali”. T akodj e dokazuj u hadisom H asana ko-j eg prenosi od S emreta da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao: “ S vako novorodj ence j e ovisno od svoj e akike” –ovaj hadis uka-zuj e na to da j e dij ete zatoceno po pitanj u sef aata svoj im ro-ditelj ima, sve dok oni ne zakolj u kurban, a sve ovo ukazuj e da j e akika vadzib. T rece- ona j e nepropisana, ovo mislj enj e zastupaj u hanef iski ucenj aci, a kao dokaz svom mislj enj u donose hadis koj eg prenosi B ej heki od Amr ibn S uaj ba od nj egovog oca od dj eda da j e Alla-hov Poslanik s.a.v.s. upitan o akiki pa j e rekao: “ N e volim “ ' ukuk”6[ 2] . T akodj e svoj e mislj enj e potkreplj uj u hadisom koj eg prenosi imam Ahmed od R af i' a r.a. da j e F atima r.a. htj ela zaklati dva kurbana za H asana, pa j oj Allahov Poslanik s.a.v.s. rece: “ N emoj klati, vec mu obrij glavu i udij eli milostinj u u srebru, onoliko koliko tezi nj egova kosa”., zatim se rodio H usej n pa j e uradila isto. Medj utim hadisi koj e smo ranij e spomenuli ukazuj u na suprotno, tj . na sunnet i mustehab akike, a na tome j e vecina uleme, mudztehida i f akiha. S toga su oni obj asnili hadise koj e su hanef iski ucenj aci uzeli kao dokaz slj edecim: H adisi s koj ima hanef iski ucenj aci dokazuj u svoj e mislj enj e nisu ispravni i nedovolj ni su da se nj ima nesto dokazuj e. S to se tice hadisa Amr ibn S uaj ba da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao: “ N e volim “ ' ukuk”, hadis nij e u pot-punosti prenesen, u sustini on dokazuj e da j e akika pozelj na, j er hadis u celini glasi ovako: U pitan j e Allahov Poslanik s.a.v.s., o akiki pa j e rekao: “ N e volim “ ' ukuk”, misleci pritom na ime ( akika) tj . da se kurban zove akikom7[ 3] , pa rekose: O , Allahov 6[2] Rijec “'ukuk” je istog korijena kao i akika, s tim sto ova prva znaci neposlusnost roditeljima.

7[3] Neki ucenjaci su uzeli ovaj hadis kao dokaz da se kurban koji se kolje zbog djeteta ne zove akika vec nesika zato sto Al-

53

Poslanice, pitamo te o tome kada se nekom od nas rodi dij ete, a on odgovori: “ Ko zeli od vas da zakolj e za svoj e dij ete neka to i uradi, za musko dvij e, a za zensko dij ete j edna ovca”. Dok hadis E bu R af i' a: “ N emoj klati kurban, vec mu obrij glavu… ” ne ukazuj e na to da akika nij e propisana, j er j e Allahov Poslanik s.a.v.s. zelio da on preuzme odgovornost klanj a kurbana, za unuke H asana i H usej na, na sebe i time otklonio obavj ezu od F atime r.a., nj egove kceri, pa j e rekao F atimi r.a.: “ N emoj klati kurban”, zato sto j e on to uradio i time j e spala obaveza sa F atime r.a., a hadisi koj i ukazuj u nato da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. zaklao kurbane za svoj e unuke H asana i H usej na su mnogobroj ni, spomenucemo neke od nj ih: Prenosi E bu Davud od E j j uba od Ikreme od ibn Abbasa r.a. da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. zaklao za H asana i H usej na po j ednog ovna. S pomenuo j e Dzerir ibn H azim od Katade od E nesa r.a. da j e Al-lahov Poslanik s.a.v.s. zaklao za H asana i H usej na dva ovna. S pomenuo j e J ahj a ibn S eid od Amre od Aise r.a. da j e rekla: da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. zaklao za H asana i H usej na akiku sedmog dana nakon nj ihovog rodj enj a. Iz svega ovog moze se zaklj uciti: da j e akika sunnet - pozelj na na cemu j e vecina islamskih ucenj aka. S toga duznost j e ro-ditelj u, kada mu se rodi dij ete, a bude u mogucnosti, da ozivi ovu praksu Allahovog Poslanika s.a.v.s., i time zadobij e visok stepen i nagradu kod U zvisenog Allaha, da bi povecao lj ubav i veze u svoj oj zaj ednici, porodici, medj u rodj acima, komsij ama, prij atelj ima, na taj nacin sto ce oni prisustvovati gozbi na koj oj ce biti zaklan kurban zbog dj etetovog rodj enj a, raduj uci se nj e-govom rodj enj u i dolasku na ovaj svij et, i j os: da bi doprineo ucvrscivanj u uzaj amne solidarnosti, j er ce na toj gozbi pozvati nekog siromaha ili nekog kome j e potrebna pomoc. lahov Poslanik s.a.v.s. nije odobravao to ime, dok drugi ucen-jaci to ne tvrde zbog drugih hadisa koji upucuju na suprotno.

54

Kako j e islam velicanstven, i kako su uzvisena nj egova zako- no-davna nacela u sirenj u lj udskosti i lj ubavi u zaj ednici, u gradnj i socij alne ramnopravnosti medj u redovima siromaha i onih koj ima j e potreba pomoc. V rij eme u koj e cemo obaviti akiku V ec smo spomenuli hadis S emreta: “ … ., zaklace se kurban na sedmi dan… .”. ovaj hadis ukazuj e da j e pozelj no da to bude na sedmi dan dj etetovog rodj enj a. O vo potvrdj uj e i hadis Abdullah ibn V ehba od Aise r.a. koj a j e rekla: Zaklao j e kurban Allahov Poslanik s.a.v.s. za H asana i H usej na na sedmi dan nj ihovog rod-j enj a, dao im j e ime i narij edio da se ostrani tegoba s nj ihovih glava. Medj utim ima mislj enj a koj a ukazuj u da nij e obligatno da to bude na sedmi dan dj etetovog rodj enj a, vec da j e pozelj no da bude u taj dan, a kada bi se to ucinilo u nekom drugom danu kao: cetvrtom, osmom ili desetom, bilo bi ispravno. E vo predaj a koj e to potvrdj uj u: R ekao j e Mej muni: U pitao sam E bu Abdullaha: “ Kada ce se obaviti akika? ”, pa mi rece: Aisa r.a. kaze: N a sedmi dan, ili na cetrnaesti dan, ili na dvadeset i prvi dan dj etetovog rodj enj a. R ekao j e S alih ibn Ahmed: R ekao j e moj otac po pitanj u akike: Zaklace se na sedmi dan kurban, ako se tada ne uradi onda na cetrnaesti dan , ako se i tada to ne uradi onda na dvadeset i prvi dan dj etetova rodj enj a. R ekao j e imam Malik: O cigledno j e da ogranicavanj e na sedmi dan j e pozelj no, a kada bi se to uradilo na cetvrti, osmi, ili de-seti dan i poslij e toga , akika bi bila ispravna. Kao zaklj ucak poslij e svega iznesenog moze reci: Da ce roditelj , ukoliko bude u mogucnosti za to, zaklati kurban na sedmi dan dj etetovog rodj enj a, i time slij editi praksu Allahovog Poslanika s.a.v.s., a ukoliko ne bude u mogucnosti, da tada to obavi, doz-volj eno mu j e da to uradi onda kada bude to mogao, kako to kaze imam Malik.

55

S toga u ovom cinu, imamo slobodu i olaksicu, u Kur' anu stoj i: “ Allah zeli da vam olaksa, a ne da poteskoce imate.” ( el-B eq are : 184) . “ I u vj eri vam nij e nista tesko propisao” ( el-H adzdz : 78) . D a l i j e a k i k a z a m u s k o i s t a k a o i z a z e n s k o d i j e t e ? V ec smo spomenuli da j e akika sunnet-mustehab, kako to vecina islamske uleme smatra, ona j e sunnet bez obzira dali j e dij ete musko ili zensko. O vo potvrdj uj e hadis koj eg prenose imam Ahmed i T irmizi od U mmu Kurz el-Ka' bij j , koj a j e upitala Allahovog Poslanika s.a.v.s. o akiki pa j e odgovorio: “ Za musko dvij e, a za zensko j edna ovca”. I hadis koj eg prenosi ibn E bi S ej be od Aise r.a.: N arij edio nam j e Allahov Poslanik s.a.v.s. da zakoj emo dva kurbana kada se rodi musko i j edan kada se rodi zensko dij ete. O vi hadisi kazuj u na dvij e stvari: Prva- Da j e akika iste vaznosti bez obzira dali j e dij ete rodj eno musko ili zensko; Druga- R azlika u kolicini, za musko se kolj u dva, a za zensko j edan kurban. O vo razlikovanj e j e produkt j asnog znacenj a hadisa, i tog misl-j enj a su ibn Abbas r.a., Aisa r.a., i veliki broj muhadisa i ucen-j aka. Dok imam Malik smatra da j e akika za musko kao i za zensko di-j ete – j edan kurban, i kada j e bio upitan o tome odgovorio j e: Zaklace se za musko j edan kurban, a i za zensko j edan. Dokazi koj ima imam Malik potvrdj uj e svoj e mislj enj e su sledeci: -Prenosi E bu Davud od ibn Abbasa r.a. da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. zakla za H asana i H usej na j ednog ovna.

56

-I prenosi Dza' f er ibn Muhammed od svog oca: da j e F atima zak-lala za H asana i H usej na po j ednog ovna. R ekao j e imam Malik: Abdullah ibn O mer r.a. j e klao za musko, kao i za zensko dij ete, j ednu ovcu. Zaklj ucak slij edi: Da onaj kome j e Allah dz.s. dao u izobilj u, od nj egovih blagodeti i nimeta, nek zakolj e za musko dij ete dva, a za zensko dij ete j edan kurban, j er nam j e tako naredio Allahov Poslanik s.a.v.s., a onaj ko nij e materj alno situiran, dovoj no mu j e da zakolj e j edan kurban za musko ili zensko dij ete, i ako to uradi steci ce nagradu i potvrditi praksu Allahovog Poslanika s.a.v.s., a Allah naj bolj e zna. Primj edba: N eko ce mozda reci: Zasto islam pravi razliku iz-medj u muske i zenske dj ece kada j e u pitanj u akika, i zbog cega j e ova podj ela i vrednovanj e? O dgovor na primj edbu: 1-Musliman j e predan u svemu sto mu islam naredi ili zabrani, potvrdj uj uci time rij eci U zvisenog Allaha: “ I tako mi G ospodara tvoga, oni nece biti vj ernici dok za sudij u u sporovima medj u-sobnim tebe ne prihvate, i da onda zbog presude tvoj e u dusama svoj im nimalo tegobe ne osj ete i dok se sasvim ne pokore.” ( en-N isa' : 65 ) . I s obzirom da j e ovo vrednovanj e u akiki doslo od strane Allaho-vog Poslanika s.a.v.s., muslimanu j e duznost da se tome pokori i izvrsave obavezu kao takvu. 2- Mozda j e mudrost i logicnost u ovom vrednovanj u muske nad zenskom dj ecom, u tome sto j e muskarac obdaren od Allaha dz.s. vecom tj elesnom snagom za razliku od zene, i u tome sto na nj ega pada obaveza skrbnistva i odgovornosti, i u tome sto j e obdaren uramnotezenoscu i disciplinom u osj ecanj ima. Istinu j e rekao U zviseni Allah koj i kaze: “ Muskarci vode brigu o zenama zato sto j e Allah dao prednost j ednima nad drugima, i zato sto oni trose imetke svoj e … .” ( en-N isa' : 34 )

57

3- I na kraj u, kao potvrda sirenj a lj udskosti i lj ubavi kod skuplj anj a lj udi na akiki dj eteta, i zbog j acanj a osnovca socij al-nog potpomaganj a u redovima siromasnih i f inansiski slabosto-j ecih porodica. Pokudj eno j e lomiti kosti kurbana J os j edna stvar na koj u se mora obratiti paznj a j e: da se ne lome kosti zaklanog kurbana, bez obzira dali to radimo kada kolj emo kurban ii poslij e, ili prilikom j ela, vec se kosti kod svakog zgloba prekidaj u bez krsenj a, a to j e zbog hadisa koj i prenosi E bu Da-vud od Dza' f er ibn Muhammeda od nj egovog oca da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao F atimi r.a. kada j e zaklala kurban za H asana i H usej na, da posalj e j ednu nogu babici ( zeni koj a j e porodila) , da j edu i da ugoste druge ostalim mesom, i da ne krse kosti tog kurbana. Prenosi ibn Dzurej h od ' Ata da j e rekao: Pre-kinut ce se udovi, a ne smij u se kosti lomiti. Prenosi ibnMunzir od ' Ata od Aise r.a. slicno tome. V erovatno j e mudrost toga povezana sa dvij e stvari: Prva- U kazivanj e postovanj a prema ovom nimetu ili poklonu, u dusama siromasnih , time sto cemo im udij eliti j edan dio mesa u cij elosti, u kome nece biti skrsena nij edna kost niti ce ista od tog dij ela nedostaj ati, bez sumnj e da j e ovakav postupak uzvis-enog karaktera kada j e u pitanj u darezlj ivost i ukazivanj e casti u dusama onih koj ima to poklanj amo. Druga- Zelj a i nada da udovi tek novorodj enog dj eteta budu zdravi, sacuvani i j aki, j er j e akika – kurban neka vrsta zrtve zbog dj eteta, a Allah naj bolj e zna. O pci propisi povezani sa akikom Postoj e nekoliko opcih propisa koj i su povezani sa akikom i koj ih se trebamo pridrzavati, a oni su:

58

I. Isamska ulema se slozila na tome da uslovi za klanj e kurbana akike su isti kao i za klanj e kurbana na dan kurban-baj rama, a ti uslovi su: a- Da kurban bude star godinu, i da ulazi u drugoj , ako j e kurban bravce, osim ako j e kurban krupan i velik i ukoliko j e dostigao velicinu onih kurbana koj i su usli u drugoj godini, onda se doz-volj ava pa makar imao i sest mj eseci, sto nij e dozvolj eno ako se radi o kozi. b- Da kurban nema nekakvih mana, pa se tako ne moze zaklati slij ep, corav, zakrzlj ao, hrom( koj i ne moze doci do mj esta gde ce se zaklati) . T akodj e nij e dozvolj eno da bude otkinutog uha, repa, pod uslovom da bude otkinuto vise od j edne trecine. T a-kodj e kurban ne smij e biti skrbav, niti onaj koj i j e rodj en bez uha. I na kraj u ne smij e biti poremecen ( da se ne moze voditi na ispasu) . Dok sve ostalo, sto j e sa manj im nedostacima, dozvolj eno j e, kao na primj er: da j e iscj epanog uha, skrsenog roga, ili j e sepava, ali tako da moze hodati, ili j e poremecena ali se moze voditi na ispasu, ili j e skrbava ali vecina zuba su na nj oj , ili j e otkinutog uha ili repa, ali trecinu i manj e od trecine. S ve ove stvari ne sprecavaj u da zivotinj a bude upotreblj ena kao kurban. c- U koliko j e kurban krava ili nj oj slicna zivotinj a, onda mora biti stara dvij e i da ulazi u trecoj godini, a ako j e kurban deva onda mora biti stara pet i da ulazi u sestoj godini. II. N ij e dozvolj eno da zaj ednicki ucestvuj u u akiki vise osoba, kao na pr. Da ucestvuj u sedmorica u klanj u j edne deve, j er kada bi se to dozvolilo ne bi se postigao zelj eni cilj u zrtvovanj u kurbana za dij ete. III. Dozvolj eno j e da se umj esto ovce zakolj e krava ili deva, s’ tim sto ce j edno od nj ih biti dovolj no za j edno di-j ete. Prenosi ibn el-Kaj j im od E nes ibn Malika da j e zaklao za akiku j ednu devu.

59

Prenosi se od E bu B ekra da j e za svog sina Abdurrahmana zaklao devu i nahranio stanovnike B asre. N eki ucenj aci kazu da nij e dozvolj eno zaklati za akiku osim od bravadi, zbog hadisa u koj ima se spominj e ovca kao akika. Medj utim dokaz onih koj i dozvolj avaj u da se za akiku zakolj e krava ili deva j e hadis koj i prenosi ibn Munzir od Allahovog Poslanika s.a.v.s. koj i j e rekao: “ Zakolj ite za vasu novorodj enu dj ecu kurban”, ovdj e Allahov Poslanik s.a.v.s. nij e spomenuo o koj oj vrsti kurbana j e rij ec, tj . nij e uslovio, pa tako koj u god zivotinj u zrtvovali ispunice se uvj et, bez obzira bila ta zivotinj a ovca, krava ili deva. IV . Po pitanj u diobe mesa i nj egovog j ela, dozvolj eno j e kod kurbana akike isto sto j e i kod obicnog kurbana, s time sto ce se ovdj e j edan dio dati babici ( akuserki) da bi se time nagradila, kao sto j e to spomenuto u hadisu koj i prenosi B ej heki od Alij e r.a. da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. naredio F atimi r.a. rekavsi j oj : “ Izmj eri H asanovu kosu i ud-j eli toliku tezinu srebra, i podaj babici dio kurbana”. O naj ko zeli da priredi gozbu, i pozove koga hoce na nj oj , smij e to uraditi, j er j e to dozvoj ila vecina islamske uleme, zato sto se tim gestom radj a lj ubav, postovanj e i lj udskost u muslimanskoj zaj ednici medj u porodicama, prij atelj ima i komsij ama, a to j e stvar koj oj Islam pridaj e veliki znacaj , zbog j edinstva ovog um-meta, da bi bili kao bedem cvrsti podrzavaj uci se medj usobno. V . Pozelj no j e da kurban bude zaklan zbog dj eteta, kao sto to prenosi ibn Munzir u hadisu od Aise r.a. koj a j e rekla: R ekao j e Allahov Poslanik s.a.v.s.: “ Zakolj ite kurban za nj ega ( za dij ete) pa recite: U ime Allaha, Allahu moj , ovo j e od T ebe i T ebi ga daruj em, ovo j e akika za ( spomene se ime dj eteta) .”Ako onaj koj i kolj e kurban zaboravi da spomene ime dj eteta , kurban ce biti ispravan i zelj eni cilj j e postignut.

8) Koj a j e mudrost akike?

60

- O na j e kurban preko koj eg se novorodj ence priblizava Allahu dz.s., i to u prvim trenucima, kada udise prvi zrak zivota; - O na j e zrtvovanj e, koj im se odbij aj u razne neprilike i nesrece od dj eteta, kao sto j e to bio slucaj sa Ismailom a.s. umj esto koga j e zaklan kurban; - O na j e iskuplj enj e i zalog dj eteta u sef aatu za svoj e roditelj e; - O na j e ukazivanj e radosti i veselj a, zbog obavlj anj a serij atskih propisa, i zbog izlaska j ednog zivog bica koj e ce biti vj ernik, a cij im broj em ce se Allahov Poslanik s.a.v.s. ponositi na S udnj i Dan; - O na ucvrscuj e veze medj u islamskom bracom u za-j ednici, onda kada se skupe na gozbi raduj uci se dolasku novog clana u porodici; - O na j e j os j edan prihod socij alne solidarnosti i dobro-cinstva, s nj om se potvrdj uj u u islamskom ummetu na-cela socij alne pravicnosti, uj edno se umanj uj e u zaj ed-nici bij eda i siromastvo. I j os j e mnogih mudrosti i koristi koj e mozemo navesti. U skladu sa ovom temom vrij edi ukazati na vrste gozbi koj e j e islam propisao u posebnim prilikama, i u posebnom vremenskom periodu, a one su: -J elo koj e se priredj uj e gostu; -J elo koj e se priredj uj e posj etiocu; -J elo koj e se priredj uj e kada se dij ete rodi; -J elo koj e se priredj uj e kada se pozove odredj eno drustvo; -J elo koj e se priredj uj e prilikom zenidbe; -J elo koj e se priredj uj e na sedmi dan dj etetovog rodj enj a; -J elo koj e se priredj uj e kada se dij ete obrezuj e;

61

-J elo koj e se priredj uj e porodici u koj oj j e neko preminuo; -J elo koj e se priredj uj e onom koj i j e tek dosao sa puta; -J elo koj e se priredj uj e pri zavrsetku izgradnj e nekog obj ekta. Obrezivanje djeteta (cirkumzacija) 1- E timolosko i terminolosko znacenj e ove rij eci; “ hitam” u etimoloskom kontekstu znaci; sj ecanj e dij ela kozice koj a se nalazi na vrhu muskog polnog organa. Dok nj eno terminolosko znacenj e j e: ovalni rub na vrhu mu-skog spolnog organa, t.j mj esto koj e se skida sa muskog spolnog or-gana, i koj e j e uzeto kao mj erilo u odredj ivanj u nekih islamskih propisa, kao sto j e to prenio imam Ahmed, T irmizi i N esai od Allahovog Poslanika s.a.v.s. koj i j e rekao: “ Kada se dodirnu dva vrha ( spolnih organa) , obavezan j e gusul”. U rivaj etu koj i prenosi T aberani stoj i: “ Kada se dodirnu dva spolna organa i netane vrh, obavezan j e gusul, bez obzira dali ce biti snosaj a ili ne”. 2- hadisi koj i ukazuj u na propisanost obrezivanj a ( cirkumzacij e) ; H adisi koj i ukazuj u na propisanost obrezivanj a su mnogi od koj ih cemo spomenuti sledece: -Prenosi imam Ahmed u svom “ Musnedu” hadis Ammar ibn J asira r.a. da j e rekao: rekao j e Allahov Poslanik s.a.v.s.: “ U “ f itreh”8[ 1] spadaj u: ispiranj e usta i nosa ( kod pranj a) , skra-civanj e brkova, upotreba misvaka, podrezivanj e noktij u, od- 8[1] Priroda, vjera, narav, urodjeno svojstvo; ona se dijeli na unutarnju a to je urodjeno svo-jstvo saznanja Allaha dz.s. i spoljasnja koja se manifestuje u radnjama a koje su spomenute u ovom hadisu.

62

stranivanj e dlaka ispod pazuha i kod spolnog organa i obrezivanj e”. -Prenose B uhari i Muslim hadis E bu H urej re r.a. da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao: “ U vj eru spadaj u pet stvari: obrezivanj e, odstranivanj e dlaka sa spolnih organa, skracivanj e brkova, po-drezivanj e noktij u te cupanj e dlaka ispod pazuha”. 3- Dali j e obrezivanj e f arz ili sunnet? Islamski ucenj aci su se razisli po pitanj u propisa obrezivanj a, dali j e ono f arz ili sunnet. O ni koj i kazu da j e sunnet su: imam H asan el-B asri, imam E bu H anif e i neki ucenj aci H anbeliskog mezheba. Dokaz ove grupe j e hadis koj i prenosi imam Ahmed od S eddad ibn E vsa od Allahovog Poslanika s.a.v.s. da j e rekao: “ O brezivanj e j e sunnet za muskarce, a pohvalan postupak za zene”. T akodj e dokazuj u tim sto j e Allahov Poslanik s.a.v.s. u istoj grupi, u prij e spomenutom hadisu, uvrstao obrezivanj e sa po-drezivanj em noktij u, brij anj em dlaka ispod pazuha i dr., a koj e stvari spadaj u u sunnet, sto j e dokaz da j e i obrezivanj e sunnet, a ne vadzib ili f arz. J os j edan dokaz j e: ono sto j e rekao imam H asan el-B asri: “ U vrij eme Allahovog Poslanika s.a.v.s. primilo j e islam mnogo lj udi: crni, bj eli, bizantij ci, persij anci, abesinij e.. i nij e nikog od nj ih provj eravao”- stoga da j e obrezivanj e vadzib ne bi se primio nj ihov islam dok ne izvrse cirkumzacij u. Dok oni koj i kazu da j e obrezivanj e vadzib su: E s-S a’ bi, R ebi’ a, E l-E vzai’ , J ahj a ibn S ei’ d el-E nsari, Malik, S af i’ i, Ahmed itd. N a-j rigoroznij i od nj ih j e imam Malik koj i j e cak rekao: ”Ko se ne obreze ne moze biti imam u namazu, i nece vazj eti nj egovo svj edocenj e”.

63

Dokazi koj e ova grupa iznosi su mnogi, zadovolj icemo se sa sli-j edecim: O ne) Prenose imam Ahmed i E bu Davud od U sej m ibn Kule-j ba od nj egovog oca od nj egovog dj eda, da j e dosao Allaho-vom Poslaniku s.a.v.s. i rekao mu: Primio sam isl-am, pa mu j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao: “ S kini sa sebe kosu nevj erstva ( obrij glavu prim.prev.) i obrezi se”. T w o) Prenosi H arb u svoj im raspravama od Zuhrij a da j e rekao: R ekao j e Allahov Poslanik s.a.v.s.: “ Ko prihvati islam nek se obreze pa makar i bio u godinama”. Iako j e ovo daif hadis moze se upotrij ebiti kao podrska drugim hadisima koj i su sahih. T hree) Prenosi V eki’ od S alima od Amra ibn H erema od Dzabira od J ezida od Ibn Abbasa r.a. da j e rekao: “ N eobrezanom nece biti primlj en namaz , i ne j ede se ono sto on zakolj e”. F our) Prenosi B ej heki od Musa ibn Ismaila od Ali r.a. da j e rekao: Pronasli smo na drsci sablj e Allahovog Poslanika s.a.v.s.napisano na listicu: N eobrezani se nece primiti u islamu dok se ne obreze”. F ive) R ekao j e el-H atabi: “ S to se tice obrezivanj a ono j e, iako j e spomenuto zaj edno sa nekim radnj ama koj e su na nivou sunneta, kod vecine islamske uleme obaveznog karak-tera, zato sto j e ono znak vj ere Islama, raspoznaj e se mus-liman od nemuslimana, i kada se nadj e na boj nom polj u, medj u mrtvima u nekoj grupi de su neobrezani, neko ko j e obrezan klanj ace mu se dzenaza i zakopace se na musliman-skom groblj u”. S ix ) O ni koj i smatraj u da j e obrezivanj e vadzib, obj asnj uj u to cinj enicom: da j e neobrezan uvij ek izlozen gubitku tahareta ( abdesta) i namaza, j er kozica koj a pokriva spolni organ pos-lij e mokrenj a zadrzava dio mokrace, i otezava pranj e organa cime se valj anost abdesta i namaza uslovlj ava, kod obrez-anog to nij e slucaj , zato su mnogi ucenj aci zabranili da takva osoba bude imam u namazu, a ako klanj a namaz po-

64

j edinacno, racuna mu se kao onom koj i ima bolest nemoguc-nost da zadrzi mokracu. S even) R ekao j e Allah dz.s.: “ Poslij e smo tebi obj avili: “ S lij edi vj eru Ibrahimovu, vj eru pravu … ” ( An-N ahl : 123) . O vim aj etom su Allahov Poslanik s.a.v.s. i nj egov ummet obavezani slij editi vj eru Ibrahima a.s., a obrezivanj e j e dio vj ere Ibrahima a.s., na sta ukazuj u hadisi koj e prenosi B uhari i Muslim od E bu H urej re r.a.: “ Ibrahim a.s. j e obrezan kada j e imao osamdeset godina”, u drugom rivaj etu stoj i: “ Ibrahim a.s. j e prvi koj i j e ukazao cast gostu, prvi koj i j e obukao pantole, prvi koj i se obrezao i to j e nastavlj eno medj u poslanicima i nj i-hovim sledbenicima sve do poslanstva Muhammed a.s. Prenose T irmizi i imam Ahmed od E bu E j j uba da j e rekao: rekao j e Allahov Poslanik s.a.v.s.: “ C etiri stvari su praksa Allahovih poslanika: O brezivanj e9[ 2] , koriscenj e mirisa i misvaka, i zenidba”. O vi hadisi su naj j asnij i dokazi koj ima se dokazuj e obaveza obrezivanj a svakog muskog novorodj enceta, a sto se tice dokaza oni koj i kazu da j e obrezivanj e sunnet, odgovoreno im j e sle-decim:

§ H adis koj i j e uzet kao dokaz: “ O brezivanj e j e sunnet za muskarce pohvalj eno dj elo za zene” j e daif hadis, kao sto to tvrde muhadisi i to na osnov seneda, a daif hadis kako j e to opce poznato ne moze biti dokaz iz koj eg se crpe serij atski propisi, a i kada bi bio sahih hadis znacio bi, da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. to propisao i narij edio, a to znaci da biva obaveznim, j er sunnet j e put, nacin, nare-dj enj e pa bi tako znacenj e rij eci Allahovog Poslanika s.a.v.s.: “ O brezivanj e j e sunnet za muskarce… ” bilo: obaveza i naredj enj e za muskarce.

9[2] U nekim rukopisima je upotrebljena rijec “stid” a u nekim “kna” umesto “obrezivanje”, u oba slucaja je pogrijesno i izvrnuto je znacenje kako je to obajsnio Ebu Hadzdzadz el-Mizzi. O ovome vidjeti u knjizi “Tuhfetul-Mevdud” str. 93.

65

§ S to se tice dokaza da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. u istoj grupi svrstao obrezivanj e i neke sunnete, j e takodj e neispravan, j er su neke od tih radnj i, koj e su spomenute u hadisu, obaveznog( f arz) karaktera kao sto su: ispiranj e nosa i usta u gusulu( kupanj u od necistoce) , a druge su pak pozel-j nog( mustehab) karaktera kao sto j e slucaj sa upotrebom misvaka, podrezivanj e noktij u j e sunnet a u nekim sluca-j evima biva i vadzibom ( obavezom) , kao sto j e slucaj za val-j anost abdesta onda kada nokti izrastu toliko da se u nj ih nagomila prlj avstine i abdest biva nepotpunim. Pa tako hadis koj im dokazuj u svoj u tvrdnj u ukazuj e da su u nj ega svrstane radnj e razlicitih stepena od mustehab do vadziba. § A sto se tice izreke H asana el-B asrij a: U vrij eme Allahovog Poslanika s.a.v.s. j e primilo islam mnogo lj udi: crni, bj eli, bizantij ci, persij anci, abisinij e.. i nij e nikog od nj ih provj eravao, odgovor j e: da provj eravanj e uopste i nij e bilo potrebno j er su se svi arapi u cj elini obrezivali, takav slucaj j e bio i sa zidovima, a sto se tice krscana oni se dij ele u dvij e grupe: oni koj i se obrezuj u i oni koj i to ne rade, a svaki onaj koj i bi primio islam znao j e da j e znak islama “ obrezivanj e” pa su tome hitali kao sto su hitali i gusulu10 [ 3] . O vo mislj enj e Ibn Kaj j ima da j e narod koj i j e primao islam hitao obrezivanj u kao sto j e hitao guslu, potvrdj uj e i hadis U sej m ibn Kulej ba koj i smo vec spomenuli, kada j e nj egov dj ed dosao Allahovom Poslaniku s.a.v.s. i rekao mu: primio sam islam, na sta mu j e Allahov Poslanik s.a.v.s. odgovorio: “ zbaci sa sebe kosu nevj erstva i obrezi se”. takodj e i hadis Zuhrij a koj i smo takodj e spomenuli u ko-j em se kaze da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao: “ Ko primi islam nek se obreze pa makar bio u godinama”. Allahov Poslanik s.a.v.s. j e uvij ek upucivao svoj ummet na dobro i ono cime cemo steci srecu, i razlikovati se od ostalih, a nij e mu bilo naredj eno da provj erava i istrazuj e, vec j e nj egov nacin u tome bio da: prihvati spolj asne postupke svih onih koj i su presli na islam, a unutarnj e j e ostavlj ao Allahu.

10[3]Iz knjige “Tuhfetul-Mevdud” str 104.

66

Poslij e svega ovog, mozemo sumirati: da j e obrezivanj e vrhu-nac prirode( urodj enog) , znak islama i simbol islamskog zakonodavstva, ono j e obaveza ( vadzib) muska-rcima, a onaj ko to ne praktikuj e u islamu, i j os prij e svog punolj etstva, gresnik j e i cini grij eh za koj i ce odgovarati, j er j e obrezivanj e j edan od znakova islama, nj ime razlikuj emo vj ernika od nevj ernika, time sprecavamo poj avu raznih inf ekcionih bolesti , a o mudrostima i koristima obrezivanj a cemo govoriti u sledecim redovima, insaallah.

Dali j e obrezivanj e zaduzeno i zenskim osobama

Islamska ulema j e slozna u tome da j e obrezivanj e za osobe zen-skog pola mustehab a ne vadzib, prenosi se da j e imam Ahmed rekao u j ednom od svoj ih mislj enj a, da j e obrezivanj e vadzib i za zensku osobu kao i za muskarce, ali j e nj egovo kasnij e misl-j enj e bilo u suglasnosti sa mislj enj em ostale uleme, i time mozemo reci da j e islamska ulema slozna da j e obrezivanj e za osobe zenskoga pola mustehab a ne vadzib, sto uostalom, potvrdj uj e i praksa islamskog ummeta, koj a se prenosi iz gen-eracij e u generacij u. Dokaz ovoj tvrdnj i ulema nalazi u hadisima u koj ima Allahov Poslanik s.a.v.s. kada naredj uj e obrezivanj e obraca se muskarcima, a u nij ednom hadisu se ne prenosi da j e to narij edio nekoj zeni, j edino se spominj e u hadisu S eddada koj eg smo vec spomenuli: “ O brezivanj e j e sunnet za muskarce, pohvalj eno dj elo za zene”, vj erodostoj nost ovog hadisa smo spomenuli, a i kada bi bio sahih ukazivao bi na pozelj nost “ mustehab”, kako to i sam hadis citira, a ne vadzib, a Allah dz.s. naj bolj e zna. V erovatno mudrost toga j e sto se obrezivanj e kod lj udi razlikuj e u potpunosti od onog kod zena, razlikuj e se po f ormi, propisima, a razlikuj e se i u koristima od takvog dj ela. Pa zar nij e uzvisen islamski S erij at, i zar nisu velicanstvena nj e-gova vj ecna nacela dok j e god dana i zemana! !

67

V rij eme kada se treba obrezati

V ecina islamske uleme j e na stanovistu da se obrezivanj e treba uciniti prij e punolj etstva dj eteta, racunaj uci da ce ono postati duznim obavlj ati islamske propise i Allahova naredj enj a, stoga ce taj period punolj etstva docekati obrezan, cime ce ispravnost nj egovih dj ela biti u potpunij em smislu, onako kako j e to islam propisao i obj asnio. Medj utim bolj e j e za roditelj e da sto prij e pohrle ovom cinu kada j e u pitanj u nj ihovo dij ete, i to u prvim danima rodj enj a nj ihovog dj eteta, a kada ono odraste , kada spozna stvari, kada dostigne dob kada pocinj e razlikovati sta j e dobro a sta ne, to dij ete ne imade brigu o tome j eli obrezan ili ne, to j e naj isprav-nij e, i naj bezbolnij e. Dokaz ovoj tvrdnj i j e hadis koj i prenosi B ej heki od Dzabira r.a. da j e rekao: Allahov Poslanik s.a.v.s. j e ucinio akiku za H asana i H usej na na sedmi dan nj ihovog rodj enj a i tada ih j e obrezao. Koj e su mudrosti i koristi od ovog cina

Mudrosti obrezivanj a su mnogobroj ne kako s vj erskog, tako i sa zdrastvenog stanovista, stoga j e islamska ulema dala odgovore, a i lij ecnici su otkrili iste te mudrosti, spomenu-cemo ovdj e neke od nj ih: 1. V j erske: § O brezivanj e j e vrhunac prirode, urodj ene vj ere, znak islama i ukaz islamskog zakonodavstva.

68

§ S avrsenstvo prave vj ere, j os od vremena Ibra-hima a.s., vj ere koj a uj edinj uj e srca u monoteizmu i pravom vj erovanj u. V j era koj a tij elu ukazuj e na nj egove prirodne potrebe kao sto j e to: obrezivanj e, skracivanj e brkova, rez-anj e noktij u, skidanj e dlaka sa stidnih mj esta.. R ekao j e uz-viseni Allah: “ Poslij e smo tebi obj avili: “ S lij edi vj eru Ibrahi-movu, vj eru pravu.” ( An-N ahl : 123) . “ Allah j e nas uputio, a zar ima lj epse upute od Allahove? Mi se samo N j emu klanj amo” ( Al-B ekare : 138) . § O no razlikuj e muslimana od pripadnika ostalih vj eroispovesti i vj erskih grupa. § O no potvrdj uj e predanost Allahu dz.s.u izvrsa-vanj u N j egovih naredj enj a i pokoravanj u N j egovim propisima i odredbama. 2. Zdrastvene: § Postize se cistoca , lepsi izgled i smanj uj e se pohotnost. § N j ime se kontrolise zdravlj e covj eka i cuva istog od mnogih bolesti. Doktor S abri el-Kabani u svoj oj knj izi “ N as tj elesni zivot” kaze:

- S kidanj em kozice, covj ek se oslobadj a masnih sekreta ( izluce-vina) , i vrsi prevencij u od poj avlj ivanj a loj ne genorej e koj a izaziva gadj enj e na samu nj enu pomisao, … … … … … … … .. - O brezivanj em covj ek se oslobadj a opasnosti zadrzavanj a vrha spolnog uda prilikom dilatacij e( sirenj a) . - O brezivanj e smanj uj e rizik poj ave raka, j er j e utvrdj eno da se j edna vrsta raka poj avlj uj e kod osoba koj e imaj u ti-j esnu kozicu na vrhu spolnog uda, dok j e rij edak slucaj nj e-

69

gove poj ave medj u onima koj ima j e nj ihovo zakonodavstvo narij edilo obrezivanj e. - Ako to uradimo na vrij eme s nasom dj ecom, sprecicemo, kod nj ih, f aktor nocnog mokrenj a nocu. - O brezivanj em smanj ij e se cesto masturbiranj e kod dj ece u adolescentnom dobu… .. i j os mnoge druge dobiti. O vo su neke od koristi i mudrosti zbog koj ih se obavezuj e obrezivanj e, a koj e su ocite svakom onom koj i ima razum i pamet da ih shvati, a shvatice ih onaj koj i zeli da zna dobre strane islama i taj ne nj egovog zakonodavstva. N a kraj u ovog izlaganj a mozemo konstatirati da u opredej ivanj u ovih propisa koj e smo spomenuli, pocevsi od situacij e kada ces-titamo nekom rodj enj e dj eteta pa sve do pitanj a obrezivanj a, nalazimo da svi ovi propisi ukazuj u na j ednu veliku vaznost: paznj a za dj etetom od nj egovog rodj enj a, briga o nj egovim pot-rebama od onog dana kada dodj e na ovaj svij et i udahne prve zrake zivota. S vi ovi propisi su vazni j er nj ime dj ete dobij a zdravlj e i snagu, tako da kada otvori oci i pocne gledati oko sebe pocne razabi-rati, shvatati istine, naci ce sebe u j ednoj muslimanskoj porodici koj a primenj uj e islam i sve nj egove propise, porodici koj a j e obavila sve duznosti koj e j oj obavezuj e prava vj era i praksa Al-lahovog Poslanika s.a.v.s. i svakako ce svako dij ete, kada shvati ove stvari, i kada sazna da su nj egovi odgaj atelj i, otac i maj ka ucinili sve cime su bili zaduzeni, i samim tim ce prici islamu ci-j elom dusom, odgoj it ce se u iskrenom vj erova-nj u i pridobiti se naj vecim moralnim osobinama i vrij edno-stima. S obzirom da islam pazi na covj eka od samog nj egovog rodj enj a – kao sto si to vec zapazio – ta paznj a ce se nastaviti i kasnij e kad on pocinj e shvatati i razabirati, kada pocne dokucivati istine, i

70

pokazati j e naj uzvisenij om, naj vecom i naj dalekoseznij eg znacaj a. Pronaci ces – postovani citaoce – u sledecem dij elu ove knj ige naj vaznij e opce odgovornosti koj e j e islam narij edio odgoj atel-j ima, ocevima prema dj eci, da bi znali kako j e islamsko zakono-davstvo dalo veliki znacaj odgoj u dj ece. Č e t v r t o p o g l a v l j e R azlozi poj ave disidencij e kod dj ece U vod Mnogi su razlozi i uslovi koj i dovode do poj ave desidentnosti kod dj ece, koj i vode devij acij i nj ihovog morala, losem odgoj u, u ovoj grij esnoj sredini, u ovoj gorkoj sadasnj ici i ludom nacinu zivlj enj a! ! ! Koliko j e samo sklonosti ka zlu, podsticaj a na nemoral koj i ih okruzuj e sa svih strana i koj i im se poj avlj uj e na svakom koraku! ! .. Zato ako odgaj atelj i ne budu na zadovolj avaj ucem nivou odgo-vornosti i povj erenj a, ako ne budu svesni uzroka disidentnosti i nj enih motiva, ako ne budu bez znanj a kako lij eciti te uzroke, i sacuvati se od nj ih, ta dj eca ce –bez sumnj e- predstavlj ati u za-j ednici j ednu propalu i bij ednu generacij u, generacij u nemorala, banditstva i zlocina. Mi cemo, insaAllah, u ovom poglavlj u podrobnij e obj asniti razloge ovih devij acij a kod dj ece i kako to izlij eciti, da bi znali, oni koj i zele znati, da j e islam – sa svoj im pravednim zakono-davstvom i vj ecnim i cvrstim nacelima- postavio osnove i mudra pravila u ocuvanj u generacij a od raznih devij acij a, disidentnosti i propasti.

71

E vo naj vaznij ih od tih razloga i naj ocitij ih metoda u lij ecenj u ovih devij acij a u svj etlu islama, da bi odgaj atelj i znali i bili upuceni u nj ihove odgovornosti i duznosti u odgaj anj u nj ihove dj ece. 1. S iromastvo koj e j e zadesilo neke porodice: Poznato j e da dj ete kada ne nadj e u svom domu hrane i od-j ece, kada ne nadj e nekok ko ce mu pruziti ono sto mu j e potrebno, za zivot osnovne namirnice, pogleda oko sebe i vidi bij edu siromastvo i neimastinu, u tom momentu dij ete – bez sumnj e- ce pribj egavati udalj avati se od kuce trazeci bolj u sudbinu, i uslove za normalan zivot. O nda ce ga scepati ruke zla i zlocina, a opkruziti ga nimbus amorala i desidencij e, zivj ece u zaj ednici kao zlocinac, bice opasnost za zivote i imetke drugih lj udi. Zato j e islam svoj im pravednim zakonodavstvom, postavio os-nove u borbi protiv siromastva, potvrdio j e pravo zivota sva-kom covj eku, postavio j e zakone koj i osiguravaj u svakom po-j edincu minimum stambenog prostora za zivot, hrane i od-j ece, takodj e j e zacrtao muslimanskoj zaj ednici metode kako sprij eciti i eliminirati bij edu i siromastvo, osiguravaj uci posao svakom gradj aninu, obezbedj uj uci mj esecnu platu iz bej tul-mala ( drzavne kase) svakom ko j e nesposoban za rad. T akodj e j e islam postavio zakone za potpomaganj e viseclane porodice, zakone koj i paze na sirocad, udovice i stare lj ude, i to na nacin na koj i ce im biti sacuvana cast i koj i ce im ponu-diti uslove za bolj i zivot. S ve ovo j e deo propisa i mj era koj i, ukoliko se primj ene u praksi, nestace naj vaznij i f aktori po-j ave zlocina, bij ede i propasti u j ednoj zaj ednici, potpuno ce nestati simptomi siromastva i neimastine. 2. Prepirke i rasprave medj u roditelj ima: J edan od glavnih f aktora poj ave disidencij e kod dj ece su ceste prepirke i svadj e medj u roditelj ima te dj ece koj e postanu svakodnevnica u nj ihovom zivotu, j er dij ete kada ot-vori oci u kuci i vidi pred sobom ove svadj e i prepirke odlucno ce promij eniti tu kucnu atmosf eru, i pobj eci ce iz okrilj a tog strasnog porodicnog zivota, trazeci prij atelj e s koj ima bi se

72

druzio i s koj ima bi proveo vecinu svog slobodnog vremena, a ako ti prij atelj i budu iz loseg drustva, on ce im se u tome pridruziti, polako ce pada na sve nize i nize grane morala , steci ce naj rdj avij e obicaj e, cak sta vise, postace delikvent i zlocinac do te mj ere da ce biti predmet opasnosti za j edno mj esto i nj ene stanovnike. I ovde j e islam sa svoj im mudrim i vj ecnim nacelima zacrtao nacin kako cemo izabrati prij e svega bracnog druga, kao sto j e to uradio i sa staratelj ima dj evoj ke koj i ce na naj bolj i nacin ponuditi j oj resenj a u izboru muza, nacin koj i se zas-niva na medj usobnoj lj ubavi, postivanj u, razumj evanj u i pot-pomaganj u u bracnoj zaj ednici, te s druge strane udalj avanj u od poj ave medj usobnih porodicnih problema i svadj a. V ec smo spomenuli ranij e koj e su to osnove na koj ima se zas-niva ispravan izbor bracnoga druga, a te osnove su bez sum-nj e naj veceg karaktera i preduslov su za stvaranj e srece medj u clanovima porodice i u oblikovanj u j edne primj erne porodice u koj oj vlada medj usobna lj ubav i razumj evanj e. 3. R azvod braka i ono sto slij edi posle toga: E vo j os j ednog od razloga koj i dovodi do poj ave desidencij e kod dj ece: razvod braka nj ihovih roditelj a i ono sto slij edi poslij e toga , tj . razdvoj enost, nesloga nedace i dr. O pce poznata stvar j e, i u to niko ne sumnj a, da dij ete koj e ne nadj e maj ku cij u ce lj ubav osj ecati i oca koj i ce ga paziti i uzgaj ati, onda kada mu j e to naj vise potrebno, ono ce bez ikake sumnj e otrgnuti se zlocinu i odgoj iti se u nemoralu. Da stvar bude j os gora, kada se raspustenica uda za drugog covj eka, onda dj eca –u vecini slucaj eva– bivaj u prepustena bij edi i propadanj u. J os j edna stvar koj a moze pogorsati situacij u j e potreba ma-j ke, poslij e razvoda, za poslom i opskrba dj etetu koj om ce nahraniti dj ecu, pa ce ona u tom slucaj u biti primorana da cesto bude odsutna od kuce, ili drugim rj ecima, biva primo-rana ostaviti dj ecu na milost i nemilost ulicama koj e ih

73

zanesu besposlicama i razonodom, nemaj uci pritom nikog ko ce ih paziti i cuvati, sta onda trebamo ocekivati od takve dj ece koj a ne nadj u ocevu paznj u i osj ecaj odgovornosti, koj a ne nadj u toplotu maj cine blizine i nj enu lj ubav i brigu. I sta ocekuj emo od nj ih dok gledaj u sta se oko nj ih dogadj a, kada ne nadj u hrane koj om ce utoliti glad, niti odj ece koj om ce se odenuti, niti mj esta u kome ce zivj eti, odmarati i sacu-vati svoj e zdravlj e. N emozemo ocekivati nista drugo osim nj ihovog nezadovol-j stva, razne poj ave devij acij a, rasula i svakakvih zlocina, a toga su spaseni samo oni koj ima se Allah dz.s. smiluj e a malo j e takvih. Zbog svega toga, islam j e naredio svakom bracnom paru, da paze na medj usobna prava, da ne bi doslo u sprotivnom do nezelj enih posledica. § E vo nekih od tih prava: Poslusnost zene prema muzu u dobru, prenose B ezzari i T aberani da su se j ednoga dana u vrij eme Allahovog Poslanika s.a.v.s. skupile zene i is-pratise j ednu od nj ih Allahovom Poslaniku s.a.v.s. da ga upita: Allahov Poslanice, ispratile su me zene da te upitam: Dzihad j e Allah propisao muskarcima, ako pobj ede dobice plij en, a ako poginu bice zivi i u obilj u kod G ospodara svoga, a mi zene smo nj ima poslusne, pa kakvu nagradu imamo za to? Allahov Poslanik s.a.v.s. j oj odgovori: “ R eci svakoj koj u budes srela, da poslusati muza i dati mu nj egovo pravo j e isto tome ( nagradi koj u dobij u oni koj i se bore na Allahovom putu) , ali j e malo od vas koj e se toga pridrzavaj u”. § Da zena cuva imetak svog muza i svoj u cednost, kako to stoj i u hadisu koj i prenosi Ibn Madze: “ H ocete li da vas obavij estim o naj vecem blagu koj e covek moze imati? T o j e poslusna zena, kada j e pogleda obraduj e ga, kada nesto zatrazi od nj e poslusa ga, a kada j e odsutan ona cuva nj egov imetak i svoj u cednost”. § Zena ne smij e odbiti svoga muza u postelj i, kao sto to stoj i u hadisu koj eg prenose B uhari i Muslim: “ Kada

74

covj ek pozove svoj u zenu u postelj u, a ona to odbij e, pa on zanoci lj ut na nj u, proklinj ace j e meleki dok ne osvane”. § Duznost j e muzu opskrbiti svoj u zenu i dj ecu, j er Allah dz.s. u j ednom aj etu kaze: “ O tac dj eteta j e duzan da ih prema svoj oj mogucnosti hrani i odj eva.” ( E l-B ekare : 233) . R ekao j e Allahov Poslanik s.a.v.s.: “ B oj te se Al-laha kada su u pitanj u prava vasih zena, j er ste ih uzeli Alla-hovim emanetom i dopustene su vam Allahovom rij ecj u, one imaj u pravo da budu nahranj ene i odj evene prema vasim mogucnostima” ( Muslim) . § S avj etovanj e sa zenom u nekim kucnim pitan-j ima, dokaz tome j e hadis koj i prenose Ahmed i E bu Davud: “ S avj etuj te se sa zenama po pitanj u nj ihovih kceri” tj . upi-taj te ih za savj et prij e nego ih udate za nekog. § Da covj ek predj e preko nekih zeninih nedosta-taka, ukoliko j e ona dobrog morala i ponasanj a i time pok-riva svoj e nedostatke, kako j e to Allahov Poslanik s.a.v.s. poj asnio u hadisu koj i prenosi Muslim: “ V j ernik nece mrzeti vj ernicu, ako nesto ne voli kod nj e, bice zadovolj an necim drugim”. § L ij epo ophodj enj e covj eka prema svoj oj zeni, druziti se s nj om, saliti i zabavlj ati, u j ednom kur’ anskom aj etu stoj i: “ S nj ima lij epo zivite! A ako prema nj ima od-vratnost osj etite, moguce j e da j e bas u onome prema cemu odvratnost osj ecate, Allah veliko dobro dao.” ( E n-N isa’ : 19) . T akodj e j e Allahov Poslanik s.a.v.s., u hadisu koj eg prenose Ibn Madze i H akim, rekao: “ N aj bolj i medj u vama j e onaj koj i j e naj bolj i prema svoj oj porodici, a j a sam od vas naj bolj i prema svoj oj porodici”. Prenose B uhari i Muslim da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. vodio Aisu pokazati j oj igre koj e su se odi-gravale u dvoristu dzamij e, pa bi se oslonio na vrata, i pruzio ruku tako da bi Aisa licem se oslonila na plecku Allahovog Poslanika s.a.v.s.. zato j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao u hadisu koj eg prenose B uhari i Muslim: “ N aj potpunij eg imana j e onaj koj i j e naj lepse cudi i koj i j e naj bolj i prema svoj oj porodici”.

75

Prenose E bu Davud i N esai: Da se Allahov Poslanik s.a.v.s. utrkivao sa Aisom r.a. pa bi j ednom ona nj ega prestigla, a drugi put bi on nj u prestigao, i rekao bi: “ O vo j e za ono ( prij e) ”. O mer r.a. j e cesto govorio, a bio j e poznat po svoj oj strogoci u presudj ivanj u i pravicnosti: covj ek treba biti sa svoj om porodicom kao dj ete ( tj . u ponasanj u) , a kada se nadj e medj u narodom onda ce se ponasati kao covj ek. § I na kraj u cemo spomenuti: zaj ednicko poma-ganj e u kucnim poslovima, sledeci time dj elo Allahovog Poslanika s.a.v.s., sto prenosi T aberani i ostali od Aise r.a. koj a, kada j e upitana: S ta j e radio Allahov Poslanik s.a.v.s. u kuci? , odgovara: Isto sto radi svako od vas, podigao ovo spus-tio ono, pomagao j e u kucnim poslovima svoj im zenama, di-j elio im meso, pometao bi sobu i pomagao slugama u nj i-hovim poslovima.

T o bi dakle bile obaveze i prava koj e j e islam propisao svakom bracnom paru, to su realni i pravedni propisi, koj i ukoliko se praktikuj u, nastace sloga, a nestati razdor medj u supruznicima, mrznj u ce zamij eniti lj ubav, a citava porodica ce zivj eti naj bol-j im zivotom, u slozi, razumj evanj u i sreci, i bice nemoguce de-siti se nesto sto ce uprlj ati cistocu te porodice ili stvoriti razdor medj u nj ima. U slucaj u da j e nemoguce ( ili bude tesko) doci do sloge zbog lose zenine ili muzeve cudi, te ne nadj u zaj ednicki j ezik sporazum-j evanj a, muz ce preduzeti neke mj ere prij e nego se odluci na razvod braka, a one su po sledecem redosledu: - S avj et i opomena j er tako nalaze i Kur’ an: “ S avj etuj j er savj et vj ernicima koristi”, - N apustiti zenu u postelj u, ova kazna j e psiholoske prirode i mozda u ovakvoj prilici zena shvati svoj e greske i popravi se. - U darac, ali tako da ne ostavi trag, da ne bude j ak do te mj ere da ostavi tragove modrica i sl. na zeninom tij elu, us-lov j e takodj e da ne bude udarac na osetlj ivim mj estima kao

76

sto j e to lice, grudi i stomak, pod ovim uslovima to bi tre-balo vise liciti prij etnj i i zastrasivanj u negoli nanosenj u bola ili udaranj u, i sve to pod uslovom da smo sigurni da ce to koristiti u toj datoj situacij i. T rebamo znati i to da Allahov Poslanik s.a.v.s. koj i j e primj er svima nama, nij e nikad udario neku od svoj ih zena. Prenosi Ibn S a’ d od Aise r.a. da j e rekla: Allahov Poslanik s.a.v.s. nij e nikad udario svoj om rukom zenu niti slugu, niti ikog drugog, osim kada se borio na Allahovom putu. Prenosi Ibn S a’ d: Da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao muzu neke zene koj a j e dosla i pozalila mu se da j e taj udario: “ Ima medj u vama takvih koj i udaraj u svoj e zene kao roba, a poslij e toga j e zagrle, i uopste se ne stidi”. - I na kraj u ce pribj eci sudskoj presudi, i to posrednistvom nekih pametnih lj udi iz nj egove i nj ene porodice, koj i ce prouciti probleme koj i su nastali madj u nj ima, i predloziti im resenj e koj im bi se povratlo razumj evanj e i sloga kod su-pruznika, i mozda to rj esenj e bude povod da se odnosi medj u nj ima poprave prij e nego dodj e do razvoda braka. S ve ove mj ere koj e smo spomenuli su obaveznog karaktera, one su bazirane na Allahovim naredj enj ima, kako to u j ednom aj etu stoj i: “ A one cij ih se neposlusnosti priboj avate, vi posavj etuj te, a onda se od nj ih u postelj i rastavite, pa ih udarite, kad vam postanu poslusne, onda im zulum ne cinite! Allah j e, zaista, U z-visen i V elik! A ako se boj ite razdora izmedj u nj ih dvoj e, onda posalj ite j ednog pomiritelj a iz nj egove, a j ednog pomiritelj a iz nj ezine porodice. Ako oni zele izmirenj e, Allah ce ih pomiriti j er Allah sve zna i o svemu j e obavij esten! ” ( E n-N isa’ : 34-35) . U koliko i pored svih ovih mj era ne dodj e do suglasnosti, upotri-j ebice razvod braka ali j ednim pustanj em11[ 1] , i u tom periodu

11[1] U islamskom zakonodavstvu postoje dvije vrste razvoda braka prva je da muz kaze zeni “Ostavljam te” ili “Puscena si” i tome sl. i druga vrsta je da to kaze tri puta, u prvom slucaju muz moze ponovo vratiti zenu otkako joj prodje iddet (iscekivanje) a u drugom slucaju je ne moze vratiti, osim ako se ona uda za nekog drugog ( ali ne smije se udati simbolicno, da bi se mogla vratiti prvom coveku, cak treba imati odnose sa drugim muzem), pa je taj ostavi i onda joj biva dozvoljeno da se opet uda za onog prvog.

77

dok j e ona u iddetu12[ 2] ne smij e imati intimnih odnosa s nj om, tada im se pruza sansa da da ponovo vrate bracni zivot medj u nj ima, poslij e prvog razvoda, kao sto to Allah dz.s. u j ednom aj etu kaze: “ A ako j e opet pusti13[ 3] , ona mu se ne moze vratiti sto se nece za drugog muza udati, pa ako j e ovaj pusti, onda nj ima dvoma nij e grij eh da se j edno drugom vrate, ako misle da ce Allahove propise izvrsavati, to su Allahove odredbe, O n ih obj asnj ava lj udima koj i zele da znaj u” ( E l-B ekare : 230 ) . U o-cavamo, od svega gore spomenutog, da j e islam preduzeo pot-rebne mj ere za razresavanj e problema da ne bi doslo do razvoda braka, koj i j e razlog poj avlj ivanj u nepozelj nih posledica kako za muza tako i za zenu i sve ostale clanove u porodici. Zato i nij e cudo da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. uvrstio razvod braka naj mrsko dozvolj eno dj elo Allahu dz.s, i to u hadisu koj eg prenose E bu Davud i Ibn Madze: “ N aj mrski halal ( u vj eri dozvol-j ena stvar) Allahu j e razvod braka”. A ukoliko dodj e do razvoda braka islam j e obavezao muza ot-preminom raspustenici, nj eno izdrzavanj e dok j e u iddetu, izdrzavanj e dj ece, da se zena ne bi mucila a niti dj eca sa nj om, kako to u j ednom kur’ anskom aj etu stoj i: “ I velikodusno ih daru-j te darom, zakonom propisanim imucan prema svome stanj u, a siromah prema svom, to j e duznost za one koj i zele da dobro dj elo ucine.” ( E l-B ekare : 236) . U slucaj u da j e muz siromasan, i ne bude u stanj u da pokrij e potrebne troskove, trazice od drzave ( ili neke druge za to zaduzene institucij e) , pomoc za izdrzavanj e te dj ece kao i za nj ivo skolovanj e i sve ostale troskove koj i idu uz to, dok ta dj eca ne odrastu, da bi se na taj nacin sprij ecila nj ihova muka i bi-j eda, ili poj ava disidentnosti kod nj ih. Islam j e takodj e propisao i onima koj i znaj u za ovakve slucaj e, da im pruze pomoc i prema mogucnostima ih pomogne, slij edeci time praksu Allahov 12[2] “Iddet” je iscekivanje zene poslije razvoda braka, u kojem periodu joj biva zabranjeno da se uda za bilo koga , a taj period moze biti u trajanju od tri ciscenja (u menzesu) ili ukoliko je trudna dok ne rodi to djete.

13[3] Tj. ako se od iste zene i po treci put razvede.

78

Poslanik s.a.v.s. koj i u hadisu koj eg prenosi Muslim kaze: “ Ko bude imao moc ( silu) neka pomogne onom koj i to nema, a ko bude imao imetka neka pomogne onom ko ga nema”. I hadis koj eg prenose T aberani i Ibn Madze: “ U imetku ima iz-dataka mimo zekata”. T akodj e u j ednom hadisu koj eg prenosi T aberani, Allahov Poslanik s.a.v.s. kaze: “ Allah j e naredio bogatim medj u musli-manima da odvoj e dio svog imetka za siromahe… ..”. T aberani prenosi hadis: “ N ij e pravog imana onaj koj i zanoci sit, a susj ed do nj ega gladan, a on zna za to”.

4. S lobodno vrij eme koj im dj eca raspolazu: J os j edan od razloga koj i uglavnom dovodi do devij acij e dj eteta j e neiskoriscavanj e slobodnog vremena koj im dj eca i pubertetlij e( adolescenti) raspolazu, poznata stvar j e da dj ete od malena zudi za igrom, zabavom, odmorima i uzivanj em u prirodi, uvij ek cemo ga vidj eti pokretnog, kako se igra sa svo-j im vrsnj acima, kako trci i uspinj e se, kako trenira kakav sport, ili uglavnom igra f udbal i slicne igre. T ada odgaj atelj i trebaj u iskoristiti ovu nj ihovu potrebu, i is-pune nj ihovo slobodno vrij eme necim sto ce dj eci dati zdrav-lj i tj elesni zivot, sto ce oj acati nj ihove ekstremitete i dati nj ihovim tj elima aktivnost i zivot. J er ako im ne omogucimo ovakva mj esta gde ce moci obavlj ati ove aktivnosti, kao sto su igralista, parkovi za za-bavu, institucij e specij alizirane za sportove, bazeni gde ce vezbatii poducavati se, izletista i kampovi za razne aktiv-nosti, u tom slucaj u ce dj eca pridruziti se nekom losem drustvu, naci ce prij atelj e u zlu i nemoralu, i odvesti ih na putu kriminala i zlocina. Islam j e svoj im uputama, nasao odgovor kako organizirati slo-bodno vrij eme kod dj ece i adolescenata, upotrebom sred-stava koj a ce dati zdravlj e i snagu nj ihovim tij elima, i prido-biti gipkost, zivahnost i pokretlj ivost.

79

N aj veci od tih sredstava j e navici ih islamskim propisima, prij e svega namazu koj eg islam tretira stubom vj ere i ruknom islama, j er on ima mnoge duhovne i tj elesne koristi, kao i moralnih i dusevnih uticaj a na coveka. N ij e lose da nabroj imo neke od tih tj elesnih koristi koj e nam namaz pruza, onima koj i zele spoznati znacaj i vaznost nj egovog propisivanj a - O n prestavlj a aktivnost u koj oj musliman pokrene sve misice i zglobove, a poznato j e da se pri ovakvim svako-dnevnim aktivnostima razvij aj u ekstremiteti, krvi protok j e bolj i, kao sto ima koristi za citavo tij elo. - N amaz j e higij enskog karaktera s obzirom da j e abdest uslov za valj an namaz, a koj i predstavlj a pranj e ruku i nogu, ciscenj e kose, usta nosa, zuba, ne uzimaj uci u obzir obavezu povremenog kupanj a ( gusul) i cistocu odj ece i prostora. S ve su ovo uslovi za is-pravnost namaza. - N amaz nas vezba hodu onda kada krenemo k dzamij i pet puta dnevno, odlazeci i dolazeci svakodnevno s namaza odagnamo lij enost i mrzlj ivost. Ko-liko smo puta culi od lekara da tij elo koj e se krece poslij e obroka, smanj uj e rizik obolj evanj a raznih stomacnih bolesti, kao i drugih bolesti i zaraza. Zato nij e cudno kad cu-j emo od onog koj i ne govori po hiru svome, uceci oceve i od-gaj atelj e da tj eraj u dj ecu u obavlj anj u namaza kada napune sedam godina i priviknu se na to j os u tim danima, da bi upotpunili svoj e slobodno vrij eme u poducavanj u i vj ezbanj u obavalj ati namaz. C uj mo sta Allahov Poslanik s.a.v.s. kaze za ovo u hadisu koj eg prenose H akim i E bu Davud: “ N aredj u-j te dj eci da obavlj aj u namaz kada napune sedam godina, a udarite ih, ako odbij aj u, u desetoj godini, i razdvoj ite u pos-telj i musku od zenske dj ece ( kada napune deset godina) ”. O sim ovoga dj ete ce provesti vremena u poducavanj u nacina obavlj anj a namaza, dove koj e ce u nj emu uciti, kolicinu rekj ata, koliko od nj ih su f arzovi a koliko sunneti, poducice se kulturi u namazu bez obzira nalazio se u kuci gde ce ga tome poduciti odgaj atelj

80

ili dzamij i u koj oj ce ga poduciti ucitelj . Pored ovih islam j e upotrebio j os neka pomocna sredstva kako bi organizirao slobodno vrij eme kod mladih: naredj uj uci poducavanj u ratnih vj estina, vj ezbanj u j ahanj a, plivanj a, borenj a i sl. aktivnosti. O sim toga upucuj e mlade da u slobodno vrij eme citaj u, izadj u u setnj u i bave se raznim sportovima, a sve to se ne moze postici bez izgradnj e velikih igralista, zabavnih park-ova, gradskih biblioteka te raznih opcih organizacij a kao i bazena ali pod uslovom da sve to bude u skladu sa islamskim propisima i nacelima. S pomenimo ovdj e kao islam upu-cuj e u pripremi ovih pomocnih sredstava: R ekao j e U zviseni Allah: “ I pripremite za nj ih sto mozete od sile i konj a vezanih. Preplasite cete time neprij atelj a Al-lahovog i neprij atelj a vaseg … ” ( E nf al : 60 ) Allah dz.s. kaze: “ R eci: Dali su isti oni koj i znaj u i koj i neznaj u” ( Zumer : 9) R ekao j e O mer r.a.: U cite dj ecu da strelj aj u i plivaj u, i naredj uj te im da se poducuj u j a-hanj u. Prenose H akim i B ej heki da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao: “ Iskoristi pet stvari prij e pet drugih: zivot prij e smrti, zdravlj e prij e bolesti, slo-bodno vrij eme prij e zauzetosti, mladost prij e starosti i bogastvo prij e siromastva”. Prenose N esai i T irmizi da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao: “ Poducavaj te se gadj anj u i j ahanj u, a meni j e draze da se poducavate gadj anj u”. Prenose T aberani i H akim da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao: “ S ve osim spominj anj a Allah dz.s. j e besposlica, besmislica ili nesto nepotrebno osim cetiri osobine: hod iz-medj u dva cilj a, vj ezbati j ahanj e, milovanj e sa suprugom, i poucavanj e plivanj u”. Prenosi Ibn Ishak i Ibn H isam od Allahov Poslanik s.a.v.s. da j e rekao: “ Allah se smilovao covj eku … ..”. Prenosi B uhari i Muslim da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao abisincima kada su vj ezbali u igri svoj im koplj ima u dvoristu dzamij e: “ E to vam o beni Irf ideh, neka j evrej i znaj u da u nasoj vj eri postoj i odmor”. Prenosi Muslim da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao: “ J ak vj ernik j e drazi Allahu od slabog vj ernika, a u svakom od nj ih ima haj ra, tezi onom sto ce ti koristiti, zatrazi po-moc od Allaha dz.s. i nemoj da te nemoc savlada, i ako te sta zadesi ne reci: Da sam uradi to bilo bi tako, nego reci:

81

Allah j e tako odredio, j er rij ec “ Da sam” otvara sej tanu vrata”, ovo su neki a j os j e mnogo primj era o tome. Ako odgaj atelj i upotrij ebe ova islamska upustva, nj ihova dj eca ce steci zdravlj e, znanj e i snagu, preprecice put raznim mogu-cim devij acij ama, skitanj u i kriminalu, potpunice slobodno vri-j eme onim sto ce im koristiti na ovom i buducem svij etu, postace j edna generacij a islama koj a ce ostaviti trag, neustra-siva voj ska islama, oni koj i pozivaj u na uputu, mladici radnici.

5. L ose i neprimj erno drustvo: J e j edan od naj vecih uzroka koj i dovodi do poj ave moralnih devij acij a kod mladih, osobito ako j e dj ete slaboumno, slabog imana i morala. T akvo dj ete ce brze prihvatiti lose drustvo, i brzo ce steci od nj ih naj gore osobine i moral koj e to drustvo ima. C ak sta vise uputice se s nj ima brzim korakom na putu zla, sve dok kriminal ne postane deo nj egove lic-nosti, a disidentnost deo nj egove prirode, tada ce biti tesko povratiti ga na pravom putu, tesko ce biti spasiti ga iz tmine i nesrece u koj u j e zapao. Islam j e svoj im vaspitnim poukama uputio roditelj e da u pot-punosti paze svoj u dj ecu, pogotovo od onda kada udj u u doba adolescencij e, pazice s kim se nj ihovo dj ete druzi i susrece, gde se sastaj u i okuplj aj u, koj a mj esta posj ecuj u? T akodj e ih j e Islam uputio da nadj u dj etetu dobro drustvo, od koj eg ce ono steci lij epe moralne osobine, visok nivo kulture i primj erne obicaj e. Kao sto ih j e opomenuo da paze na lose drustvo, zle pridruznike, da ne zapadnu u ralj ama nj ihovih prohtj eva, u mrezi nj ihove zablude i disidencij e. E vo nekih od tih islamskih uputa i upozorenj a: R ekao j e U zviseni Allah: “ N a dan kad nevj ernik prste svoj e bude grizao govoreci: “ Kamo srece da sam se uz Poslanika pravog puta drzao, kamo srece, tesko meni, da toga i toga za prij atelj a nisam uzeo, on me j e od Kur’ ana odvratio nakon

82

sto mi j e priopcen bio! ” –a sej tan covj eka uvij ek stavlj a na cj edilu-“ . ( Al-F urkan : 27-29) . I rekao j e: “ A drug nj egov ce reci: “ G ospodaru nas, j a ga ni-sam silom zaveo, sam j e u velikoj zabludi bio.” ( Kaf : 27) . I rekao j e U zviseni: “ T og dana ce oni koj i su j edni drugima bili prij atelj i postati neprij atelj i, samo to nece biti oni koj i su se Allaha boj ali i grij eha klonili” ( Az-Zuhruf : 67) . R ekao j e Allahov Poslanik s.a.v.s. u hadisu koj eg prenosi T ir-mizi: “ C ovj ek j e vj ere svoj eg prij atelj a, pa neka svako od vas pazi s kim se druzi”. T akodj e j e rekao u hadisu koj eg prenose B uhari i Muslim: “ Primj er lj udi koj i sj ede u dobrom drustvu i onih koj i sj ede u losem drustvu slice covj eku koj i sj edi sa osobom koj a kod sebe ima miris ili sa onim koj i puse na viganj . O naj sa mirisom ili ce mu podati malo tog mirisa ili ce od nj ega kupiti , ili ce barem osj etiti lij ep miris. A onaj sa vignj em ili ce mu izgoreti odj elo ili ce se nakusati smrada”. T akodj e j e rekao u hadisu koj eg prenosi T irmizi: “ C ovj ek j e s onim koga voli, i pripada mu ono sto j e zaradio”. I rekao j e Allahov Poslanik s.a.v.s. u hadisu koj eg prenosi Ibn Asakir: “ C uvaj se loseg drustva j er ce te po nj emu lj udi znati”. Ima li dostoj nij eg nego da svi odgaj atelj i primj ene ove casne upute, koj ima ce pobolj sati stanj e svoj e dj ece, dati im uzvis-eni moral, i visoku kulturu u zaj ednici, koj i ce postati dobro-cinitelj i j ednog ummeta, i oni koj i pozivaj u u uputu, pa ce i zaj ednica biti dobra nj ihovom dobrotom, a ummet ce se po-nositi nj ihovim casnim postupcima i lij epim svoj stvima. 6. L os postupak roditelj a prema dj eci: N esto na cemu su se takoreci ucenj aci iz oblasti pedagogij e slozili j este da: - Kada se roditelj i grubo ponasaj u prema

83

dj etetu, kada ga roditelj i vaspitavaj u udarcima, pogrdama, kada dj ete bude predmet stalnog ponizavanj a, podsmij eha i izrugivanj a, posledice ce se osj etiti u nj egovom moralu i po-nasanj u, rezultira ce poj avom straha i povucenosti u nj ego-vom ponasanj u i nj egovim dj elima, pa cak situacij a moze dovesti i do samoubistva, ili begstva od kuce, da bi se oslo-bodio nepravde i grubog tretmana od koj ih pati. N ij e cudno, da takva osoba postane kriminalac u drustvu, cu-dan i anomalan u svom zivotu! ! ! I nij e cudno da se razvij a sa raznim devij acij ama, nestabilnoscu i disidencij om. Islam j e svoj im vecnim i cvrstim poukama, naredio svakom ko ima odgovornost vaspitanj a, a pogotovo oceve i maj ke medj u nj ima, naredj uj uci svima da se odj enu visokim moralnim osobinama, neznim i milostivim ponasanj em prema dj eci, da bi odrasla pravilno i vaspitala se kao odvazna i samostalna lic-nost, da osj ete da ih neko cij eni, postuj e i uvazava. S pomenimo neke od tih islamskih uputa: R ekao j e U zviseni Allah: “ Allah zahtij eva da se svacij e pravo postuj e, dobro cini, i da se bliznj ima udj elj uj e, a razvrat i sve sto j e odvratno i nasilj e zabranj uj e; da pouku primite, O n vas savj etuj e.” ( An-N ahl : 90 ) . I rekao j e U zviseni: “ ..koj i srdzbu savladj uj u i lj udima prastaj u – a Allah voli one koj i dobra dj ela cine.” ( Ali Imran : 134) . I rekao j e: “ a lj udima lij epe rij eci govoriti” ( E l-B ekare : 83) . T akodj e j e rekao U zviseni Allah: “ A da si osoran i grub, razbj egli bi se iz tvoj e blizine” ( Ali Imran : 159) . R ekao j e Allahov Poslanik s.a.v.s. u hadisu koj eg prenosi B u-hari: “ Allah voli lj ubaznost u svim dj elima”. I rekao j e Allahov Poslanik s.a.v.s. u hadisu koj eg prenose Ahmed i B ej heki: “ Ako U zviseni Allah bude htio dobro moj oj

84

porodici dace u nj ima lj ubaznost, a kad bi lj ubaznost bila stvorenj e, lj udi ne bi vidj ele lepse stvorenj e od nj ega, a kad bi nelj ubaznost bila stvorenj e lj udi ne bi vidj ele grdj e stvorenj e od nj ega.” Prenosi E bu E s-S ej h da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao: “ Al-lah se smilovao roditelj u koj i pomogne svoj e dj ete da mu bude poslusno.” Prenose E bu Davud i T irmizi od Allahovog Poslanika s.a.v.s.: “ Milostivim ce se smilovati N aj milostivij i, smiluj te se onim koj i su na ovom svij etu smilovace vam se onaj koj i j e na ne-besima.” O vo su naj vaznij e upute koj e islam propisuj e lij ep postupak sa tudj incem, lij ep govor i primj erno vladanj e. Zato ce ro-ditelj i primj eniti ove upute, i sve sto one izuskuj u, radeci po nj ihovim uputama i smj ernicama, ako zele da nj ihova dj eca zive casnim zivotom, na pravom putu, uzvisenim moralnim osobinama. Ako to ne urade, koristice puteve stranputice, grubo i osoro ponasanj e, kaznj avaj uci ih teskim kaznama, cineci zlocin nad nj ima pustaj uci ih u zivot, koristeci ove pogresne metode vaspitanj a, ruzne i krive upute, naprotiv oni ce vidj eti samo nj ihovu disidentnost, neposlusnost i odmetnistvo, zato sto su oni ti koj i su usadili u nj ima – j os dok su bili mali – korj ene ovih devij acij a, neposlusnosti i odmetnistva. Dosao j e neki covj ek O mer ibn H attabu r.a. zaleci se na neposlusnost svoga sina, O mer pozva sina tog covj eka i upozori ga na nj egovu neposlusnost prema svom ocu, i na to da j e zaboravio prava koj a nj egov otac ima nad nj im, na sta ce sin reci: -O vladaru pravovj ernih, dali i sin ima prava nad svoj im ro-ditelj em? -Da, odgovori on, -A koj a su to prava, halif o pravovj ernih -upita on,

85

-Da odabere maj ku svoj em dj etetu, da mu da lij epo ime, i da ga poduci Knj izi ( Kur’ anu) , odgovori O mer. -O vladaru pravovj ernih, moj otac nij e ucinio nista od toga, sto se moj e maj ke tice ona j e abesinka koj a j e pripadala ne-kom vatropokloniku, dao mi j e ime Dzu’ le ( kotrlj an, skarabej ) i nij e me poducio Knj igom niti j edan harf . N a to se O mer okrenu prema covj eku i rece mu: Dosao si mi zaliti se na neposlusnost tvoj eg sina, a bio si mu neposlusan prij e nego j e on tebi, i cinio si mu lose prij e nego on tebi? ! . O vako j e poneo O mer r.a. prebacio krivicu neposlusnosti sina na nj egovog oca zbog neodgovornosti u odgoj u. S pominj e se u knj igama koj e opisuj u zivot Allahovog Poslanika s.a.v.s.: da se Muavij a ibn E bi S uf j an r.a. j ednom nalj utio na svoj eg sina, pa j e pitao Ahnef ibn Kaj sa kakvo j e nj egovo mislj enj e o sinovima, pa mu on odgovori: O ni su plod nasih srca, oslonac nasih ledj a, mi smo nj ima zemlj a pitoma, i nebesa hladovita, ako nesto trazi podaj im, ako se nalj ute zadovolj i ih, j er ce ti tako dati svoj u lj ubav, nemoj im biti tezak pa da im dosadi tvoj zivot, i pozele tvoj u smrt. N eka se zato poduce ocevi ovim primj erima kako trebaj u biti milostivi prema svoj oj dj eci, lij epo se ponasati, i biti blag sledeci time naj ispravnij i nacin nj ihovog odgoj a i vaspitanj a. 7. G ledanj e f ilmova sa scenama koj e izobilj uj u kriminalom i erotikom. J os j edan veliki razlog koj i vodi disidencij i dj ece, koj i ih gura u ponor kriminala i zla, koj i ih vodi u nestabilnost i disident-nost, su stvari koj e gledaj u u bioskopima, ili na televizij i, kao sto su neke policiske price, f ilmovi puni golotij e, casopisi koj i pisu razne price i dogodovstine, a svi oni zaj edno izazivaj u lj udske pohote, ohrabruj uci disidentnost i kriminal, te stvari kvare moral starij ih osoba, pa sta reci za one u adolescent-noj dobi, ili za malu dj ecu? !

86

O pce poznato j e da ce dj ete dok odraste, urezati ove slike u svoj em mozgu, ovi prizori ce uci u nj egovoj f antazij i, oslanj a-j uci se, konacno, na imitiranj e i oponasanj e istog. N ema niceg stetnij eg za dj ete u adolescentno doba od prizora koj i ga ohrabruj u na kriminal i upucuj u na amoral i grij eh. Pogotovo ako j e pun slobodnog vremena, ostavlj en bez brige i paznj e. N iko nece poreci da, ovakve amoralne situacij e, bolni pri-zori, ostavlj aj u j ak trag na dj ecu adolescentnog doba, do te mj ere da ce tesko pomoci savj et roditelj a ili pedagoga i sl. Dok j e islam svoj im pedagoskim nacelima, postavio ispred svakog roditelj a i pedagoga i svih odgovornih za to, principe kako uputiti dj ecu i odgoj iti ih, kako obaviti duznosti koj e imamo prema nj ima i dati im prava koj a zasluzuj u. § Potpuno spreciti uzroke koj i ce izazvati srdzbu S vemocnog i ulazak u dzehennem, kao sto to U zviseni Allah kaze: “ O vi koj i vj eruj ete, sebe i porodice svoj e cuvaj te od vatre … ” ( T ahrim : 6) . § O sj ecati odgovornost prema onome koj i ima pravo na odgoj i vaspitanj e, da bi obavili vaznu duznost i emanet na j edan naj potpunij i nacin, potvrdj uj uci time rij eci Allahovog Poslanika s.a.v.s.: “ S vaki covj ek j e pastir u svoj oj kuci i odgovoran j e za svoj e stado”, ( B uhari i Muslim) . § O nemoguciti da im se dogodi kakvo zlo koj e ce dovesti do devij acij e nj ihovog morala i vj erovanj a, kao sto to kaze Allahov Poslanik s.a.v.s. u hadisu koj eg prenose Imam Malik i Ibn Madze: “ N e smij e se ciniti zlo sebi niti ne-kom drugom”, polazeci sa ovog vaspitnoobrazovnog nacela islama, duznost j e svakog roditelj a i pedagoga, zabraniti dj eci gledanj e nemoralnih i kriminalnih f ilmova. Zabranice im takodj e da kupuj u casopise koj e izobilj uj u golotinj ama, raznim strasnim pricama, kao i knj ige koj e pozivaj u na atei-zam. U kratko treba ih spreciti u svemu sto kvari nj ihovo vj erovanj e i poziva ih u kriminal i nemoral. A kada budemo govorili o odgovornosti

87

imanskog i moralnog vaspitavanj a, u drugome dij elu ove knj ige, insaallah, poj asnicemo osnovne principe koj e j e is-lam postavio u odgoj u dj eteta za ispravno vj erovanj e i moral, da bi znali oni koj i to zele, da j e islam vj era zivota, prirodno urodj ena kod covj eka, vj era koj a poziva na dobro-bit, uputu i odgoj . “ A ko j e od Allaha bolj i sudij a narodu koj i cvrsto vj eruj e? ” ( E l-Ma’ ida : 50 ) . 8. N ezaposlenost u zaj ednici: J os j edan od uzroka koj i dovode do poj ave disidencij e kod dj ece j e masovna nezaposlenost u j ednoj zaj ednici, ili u odredj enom sloj u lj udi u zaj ednici. J er kad otac koj i ima zenu i dj ecu, nij e u mogucnosti da nadj e posao, niti j e u mogucnosti da na posten nacin stekne novac, koj i ne moze naci novca s koj im ce utoliti nj egovu i glad nj egove porodice, koj i ne moze obezbj editi osnovne potrebe, i svakodnevne namirnice svoj oj porodici, ta ce porodica i svi u nj oj izloziti se lutanj u i skitnj i, dj eca ce pribeci kriminalu i disidencij i, mozda otac u takvim momentima pomisli na to, da zarade novac koristeci haram poslove, ili ga steknu na nedozvolj en nacin kradj om, otimanj em, mitom. T o znaci da j e u ovoj za-j ednici nastao haos, to znaci da j e ova zaj ednica izlozena propadanj u i rusenj u. Islam j e svoj im nacelima ramnopravnosti u zaj ednici, postu-j uci prava poj edinca kao i zaj ednice, lij ecio problen nazapo-leosti u svim nj enim oblicima, bez obzira radilo se o nezaposlenoscu radi nemogucnosti da se covek zaposli, ili radi lij enosti. S to se tice nezaposlenosti zbog nemogucnosti, a to j e onda kada covek i pored toga sto ima zelj u da nadj e posao, i oseca se sposobnim za rad, ne nadj e posao, on se treba pomoci na j edan od dva nacina: o Drzava j e ta koj a mu treba obezbj editi posao. o Zaj ednica j e duzna pomoci mu dok ne nadj e posao.

88

S to se prve tacke tice: Prenosi B uhari od E nes r.a. da j e neki covj ek od E nsarij a dosao Allahovom Poslaniku s.a.v.s. i zatra-zio sadaku od nj ega, pa mu rece: “ Zar nemas nista kod kuce? ”, Imam, odgovori on, prostirku, nj om se nekad odevamo a nekad j e prostiremo, i posudu iz koj e pij emo vodu, “ Donesi ih”, rece mu Allahov Poslanik s.a.v.s., pa ih on donese, Allahov Poslanik s.a.v.s. ih uze u svoj im rukama i upita: “ H oce li neko kupiti ovo dvoj e? ” neko od lj udi rece: J a cu ih uzeti za dva dirhema, pa mu ih on dade, uze dva dirhema, dade ih covj eku od E nsarij a i rece mu: “ Kupi sa j ednim dirhemom hrane za tvoj u porodicu, a sa drugim kupi sj ekiricu pa mi j e donesi, kad mu j e ovaj donese Allahov Poslanik s.a.v.s. pricvrsti za nj u drvenu motku i rece mu: “ Idi i skuplj aj drvece, a zatim ga prodaj , i nemoj mi dolaziti pet-nest dana”, pa taj uradi tako, a kad j e ponovo dosao, bij ase zaradio deset dirhema, pa j e kupio odj ece i hrane dij elom od nj ih, Allahov Poslanik s.a.v.s. j e onda rekao: “ O vo j e bolj e za tebe, nego da trazis, j er ce ti to biti crni bilj eg na tvom obrazu, na S udnj em danu”. S to se druge tacke tice: Prenosi Muslim od E bu S eid el-H udri r.a. od Allahovog Poslanika s.a.v.s. da j e rekao: “ Ko bude imao moc ( snagu) neka pomogne onom koj i to nema, a ko bude imao imetka neka pomogne onom ko ga nema”. Prenosi B ezzar i T aberani od Allahovog Poslanika s.a.v.s. da j e rekao: “ N ij e pravi vj ernik onaj koj i zanoci sit, a nj egov susj ed pored nj ega gladan a on to zna”. Prenosi se verodostoj nim putem da j e Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao: “ Ako covj ek umre od neimastine u narodu koj i j e imucan, Allah … … … … … … ., a i N j egov poslanik” Prenosi se u knj izi E l-ihtij ar li te’ lili el-muhtar dodatak tome: “ Da ga j e j edan od nj ih nahranio, spao bi grij eh od ostalih”. A sto se tice lij eka za nezaposlenost iz lij enosti: za onog kome j e mrsko da radi iako moze da nadj e posao i sposoban j e da radi, na nj ega ce paziti vlast, ako ga primj eti da nece da radi i ostavlj a posao savj etovace ga, upucuj uci ga na ono sto ce mu koristiti, ukoliko odbij e natj erace ga silom na to i

89

naredice mu se. prenosi Ibn el-Dzevzi od O mer ibn H attaba r.a.: da j e sreo grupu lj udi koj i nisu radili, pa ih j e upitao: Ko ste vi? , a oni mu odgovorise: Mi smo oni koj i se na Allaha oslanj aj u, na sta im on rece: L azete, onaj koj i se oslanj a na Allaha posij e zrno u zemlj u, a zatim se na Allaha osloni. J os j e rekao: N iko nek ne odustane u potrazi za opskrbom i nek kaze: O Allahu opskrbi me, a zna se da s neba ne pada zlato niti srebro. O mer j e bio taj koj i j e zabranj ivao siromasnim da se okane posla, oslanj aj uci se na sadaku, j ednom im se obra-tio sledecim: O vi siromasni, prihvatite se dobrih dj ela, i ne budite teret ostalim muslimanima. Da se razumj eti iz ovog govora O mera r.a.: Da se zekat u islamu daj e da bi zadovolj io potrebe, i obezbedio nacin zaposlenj a, a da netreba biti razlog koj i poziva u lij enost, nerad i oslanj ati se na nekog drugog. O sim ako j e u pitanj u starost, iznemoglost ili bolest, kao razlog nerada, u tom slucaj u vlast j e ta koj a ce se pobrinuti za nj ih, obezbediti im uslove za j edan bolj i zivot, preuzima-j uci pravo skrbnistva nad nj ima a uzimaj uci u obzir da se radi o staroj , ili iznemogloj ili bolesnoj osobi bio to musliman ili nemusliman. N a ovo ukazuj e predaj a koj u E bu J usuf prenosi u svom dj elu Kitabul-H aradz: da j e O mer ibn H attab r.a. prosao pored ulaza nekog mj esta na koj em j e sj edio j edan siromah koj i ce prosio, covj ek bij ase star slabog vida, O mer ga dotace po led-j ima i upita ga: -Koj e si ti vj ere? -J evrej , odgovori ovaj , -S ta te na ovo natj eralo, upita ga O mer, -Prosim za dzizj u14[ 1] , za potrebe i za starost.

14[1] Dzizja: odredjeni novcani iznos koji nemuslimani daju godisnje u muslimanskoj drzavi.

90

O mer ga odvede svoj oj kuci i dade mu nesto iz kuce, zatim pozva cuvara “ bej tul mala”15[ 2] i rece mu: Pobrini se o nj emu i o onome sto j e bio duzan dati, j er tako mi Allaha nismo pravedno postupili prema nj emu, ako mu mladost po-j edemo a u starosti ga ponizimo, zaista milostinj a pripada si-romasima i nevolj nicima, a ovaj j e nevolj nik od ehli ki-taba16[ 3] . E vo j os j ednog gesta O mera r.a. koj i, kada j e prosao pored nekog hriscanskog plemena koj i bij ahu obolj eli od lepre, naredi da se pomognu novcem iz bej tul-mala, potvrdj uj uci zaj ednicku odgovornost, obezbedj uj uci im lij ek i ocuvanj e nj ihove casti. O vako islam lij eci nezaposlenost, i to –kao sto se vidi- na j edan mudar i pravedan nacin, ovo dokazuj e bez ikakve sum-nj e, da j e islam vj era milosrdj a humanosti i pravednosti, ob-j avlj ena od Allaha U zvisenog da bude svij etli putokaz cove-canstvu, visoki svetionik u tminama zivota. I ima li dostoj ni-j eg, za onog koj i nij ece ovu istinu, nego da sazna istinu o islamu? Da sazna zasto j e Allah dz.s. poslao Muhammeda a.s. kao uputu, donosioca radosnih vij esti i kao poslanika koj i opominj e, da po N j egovom naredj enj u, poziva k Allahu, i kao svj etilj ku koj a sij a.

9. R oditelj sko zapostavlj anj e odgoj a dj eteta: J os j edan od vecih uzroka koj i dovode do poj ave disidencij e kod dj ece, do loseg moralnog karaktera, i anarhij e licnosti j e: zane-marivanj e roditelj a da poprave svoj e stanj e, i zapostavlj anj e odgovornosti odgoj a i vaspitavanj a.

N e smij emo zanemariti kolika j e odgovornost maj ke, koj e su obaveze koj e ona treba ponij eti u toku nj ihovog odgoj a i

15[2]Bejtul mal: Banka u islamskoj drzavi u kojoj su se slivala sva novcana sredstva.

16[3] Ehli kitab su hriscani i jevreji.

91

bdenj a nad nj ima, spremaj uci ih i upucivaj uci ih , Allah se smilovao onom koj i kaze: MAJ KA J E S KO L A AKO J E PR IPR E MIS PR IPR E MIO S I N AR O D L IJ E PO G KO R E N J A Znaci odgovornost maj ke j e ista kao i odgovornost oca, mozda cak i vaznij a i opasnij a, uzimaj uci u obzir to da j e ona uz dj ete j os od nj egova rodj enj a pa do nj egove mladosti i osamostalj enj a kada dostigne godine u koj ima postane j ed-inka i potpuni covj ek, Allahov Poslanik s.a.v.s. j e izdvoj io maj ku zasebno u nosenj u odgovornosti, u hadisu u koj em on kaze: “ Maj ka j e pastir u kuci svoj eg muza i odgovorna j e za svoj e stado”. A nij e to rekao ni zbog cega drugog nego da ona osj eti odgo-vornost u medj usobnom pomaganj u sa ocem da odgoj e svoj u dj ecu, a ako to maj ka ne uradi, zbog toga sto j e bila zauzeta sa svoj im poznanicama i prij atelj icama, zato sto j e bila zauzeta gostima, izlascima od kuce, a otac to uradi zbog toga sto j e trosio svoj e slobodno vrij eme u razonodi i sj edenj u po kahvama sa svoj im prij atelj ima. Dj eca ce bezdrugog zivj eti kao sirocad, zivece zivot bezdomnika, cak sta vise bice razlog poj ave smutnj e, bice izvrsioci kriminalnih dj ela u zaj ednici. Kako j e lij epo rekao vlasnik ovih stihova: N IJ E S IR O C E O N O M KO ME R O DIT E L J I S A B R IG O M ZIV O T A ZAV R S IS E I S MIR E N I PO S T ADO S E V E C J E S IR O C E O N AJ KO J I IMA MAJ KU KO J A G A J E O S T AV IL A I O C A ZAU ZE T O G S ta ce drugo ocekivati ocevi i maj ke od svoj e dj ece kada su ramnodusni i neodgovorni u odgoj u? ! S vakako nece ocekivati od dj ece ista osim poj ave disident-nosti, kriminala, zato sto j e maj ka bila zauzeta kad j e tre-balo dj ecu cuvati i odgaj ati, a otac j e bio neodgovoran u vaspitanj u i nj ihovoj kontroli.

92

S tvar ce biti j os gora ako i roditelj i vecinu svog vremena pro-vode u grij ehu i nemoralu, ako plivaj u u j ami strasti i uzi-taka, galopiraj uci na putu dekadencij e i anarhij e, bez sumnj e ce disidentnost dj eteta biti veca i opasnij a, a nj egovo pot-padanj e kriminalu sigurnij e i vece. Islam j e u svom pozivu prihvatanj a odgovornosti u vaspita-vanj u, obavezao oceve i maj ke velikom odgovornoscu u odgoj u nj ihove dj ece, obavezuj uci ih da ih u cj elosti pripreme za zivot, upozoruj uci ih da velikom patnj om ako budu nemarni, rasipni i neverni: “ O vi koj i vj eruj ete, sebe i porodice svoj e cuvaj te od vatre cij e ce gorivo lj udi i kamenj e biti, i o koj oj ce se meleki strogi i snazni brinuti, koj i se onome sto im Allah zapovj edi nece opirati, i koj i ce ono sto im se naredi izvrsiti.”( At-T ahrim : 6) . Allahov Poslanik s.a.v.s. j e potvrdio ne j ednim naredj enj em, i ne j ednom oporukom, potrebu paznj e i obavezu nadzora ro-ditelj a prema dj eci, kao i vaznost nj ihovog odgoj a. E vo nekoliko nj egovih naredj enj a i uputa o tome: “ C ovj ek j e pastir u svoj oj porodici i odgovoran j e za svoj e stado, a zena j e pastir u kuci svoj eg muza i odgovorna j e za svoj e stado..” ( B uhari i Muslim) . “ V aspitavaj te svoj u dj ecu, i ulepsaj te nj ihov odgoj ”( Ibn Ma-dze) . “ Poucite svoj u dj ecu i porodicu dobrim, i odgoj ite ih”( Abdurrezak i S eid ibn Mensur) . “ N aredj uj te dj eci da postuj u naredj eno, i klone se zabran-j enih stvari, tako cete ih sacuvati vatre”( Ibn Dzerir) . “ O dgoj ite dj ecu na tri svoj stva: Da vole Allahovog poslanika, nj egovu porodicu, da uce Kur’ an, j er ce nosioci Kur’ ana biti

93

pod senkom Allahovog Arsa, na dan kada ne bude druge senke osim nj egove” ( T aberani) . Poj asnicemo tezu o odgovornostima koj e ima odgaj atelj u drugom dj elu ove knj ige, u koj oj ce citaoc naci lij ek za bolest i ono cim ce zasititi dusu i razum, insaAllah. 10 . S irotanstvo: J os j edan od osnovnih uzroka poj ave disidencij e kod dj ece: problem siroceta, koj e zadj esi malu dj ecu u cvij etu mladosti na pocetku zivota. O vo siroce koj eme j e umro otac, dok j e bio mali, kada ne nadj e pruzenu ruku koj a ce ga pomilovati, srce milostivo koj e ce mu se smilovati, kada ne imade skrbnika lij epog ponasanj a koj i ce ga cuvati, potpunu paznj u koj e ce ga uzdignuti iz ovog stanj a, cj elosnu opskrbu koj a ce udovolj iti nj egovom gladu, bez sumnj e ce ovo siroce krenuti putem disidencij e, i korak po korak uci u kriminal, mozda cak i postati, u buducnosti, predmet rusenj a i iskavrenosti zaj ed-nice, predmet cj epanj a nj enog j edistva i zrak haosa i nemorala medj u nj enim clanovima. Islam j e svoj im vj ecnim zakonodavstvom, i casnim uputama, narj edio skrbnicima i svakom ko j e u rodbinskoj vezi sa siro-cetom, da lij epo postupaj u s nj im, da ga paze i zastupaj u, da ga vaspitavaj u i upucuj u, dok se ne bude odgoj io u dobru, dok ne odraste sa casnim moralnim osobinama, i uzvisenim dusevnim osecanj ima, dok ne nadj e u sj enci onih koj i ga cu-vaj u lj ubav, nj eznost, milost i iskrenost. E vo nekoliko islamskih pouka koj e narj edj uj u paznj u siroceta, i lij ep postupak prema nj emu: “ I pitaj u te o sirocadi. R eci: B olj e j e imanj a nj ihova unapri-j editi! A ako budete s nj ima zaj edno zivj eli, pa oni su braca vasa”( Al-B ekare : 220 ) . “ Zato siroce ne ucvili”( Ad-Duha : 9) . “ Znas li ti onog koj i onaj svij et porice? Pa to j e onaj koj i grubo odbij a siroce”( Al-Maun : 1-2) .

94

“ O ni koj i bez ikakva prava j edu imetke sirocadi – doista j edu ono sto ce ih u vatru dovesti i oni ce u ognj u gorj eti.”( An-N isa’ : 10 ) . R ekao j e Allahov Poslanik s.a.v.s.: “ Ko pomiluj e glavu siro-ceta, iz milosti, Allah ce mu upisati za svaku dlaku preko koj e prodj e nj egova ruka sevap.”( Ahmed i Ibn H iban) . I rekao j e nek j e mir i spas na nj ega: “ Ko uzme siroce, medj u muslimanima, i nahrani ga i napoj i dok ga Allah ne zasiti, Al-lah mu garantuj e dzennet, osim da uradi grij eh koj i se ne prasta”( T irmizi) . I rekao j e Allahov Poslanik s.a.v.s.: “ J a i skrbnik siroceta smo u dzennetu kao ovo dvoj e ( pokazuj uci pritom kaziprst i sred-nj i prst” ( T irmizi) . I j os mnoga B ozj a naredj enj a, i poslanikove upute, koj e upu-cuj u na paznj u i cuvanj e siroceta, kao obavezu za rodbinu i bliznj e, a u slucaj u da su oni siromasni, vlast j e ta koj a ih mora uzdrzavati i opskrblj ivati, da bi ih time udalj ila od lutanj a, propasti i zaborava.

N a p o m e n a : S va prava za štampanj e ovog prij evoda su zadrž ana od strane prevodioca. Za eventualni kontakt obratite se na email: elihlas@ y ahoo.com