Ocena stabilnosti prinosa semena i ulja NS hibrida ...scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1821-3944/2010/1821-39441001131M.… · AMMI biplot za prinos semena pokazuje da su hibridi

Originalni nau~ni radOrig i nal re search ar ti cle

Ocena stabilnosti prinosa semena i ulja NS hibrida suncokreta umikro-ogledima i preporuka sortimenta za setvu u 2010. godini

Vladi mir Mikli~, Igor Balali}*, Sini{a Joci}, Radovan Marinkovi}, San dra Cveji}, Nada Hladni, Dragana Miladinovi}

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad

Izvod: Cilj istraìvanja je bila ocena NS hibrida suncokreta na osnovu rezultata koje su ostvarili zaprinos semena, sadràj ulja i prinos ulja u mreì mikro-ogleda u Vojvodini i centralnoj Srbijitokom 2009. godine, kao i davanje preporuke sortimenta za 2010. Interakcija hibrid × lokalitetocenjena je primenom AMMI modela (Ad di tive Main Ef fects and Multi pli ca tive In ter ac tion). Umikro-ogledima je ispitivano 19 hibrida na 11 lokaliteta u Vojvodini i 3 u centralnoj Srbiji. Prinossemena, sadràj ulja i prinos ulja su se u mreì mikro-ogleda zna~ajno razlikovali u ispitivanimregionima. U Vojvodini su najve}i prose~an prinos semena ostvarili hibridi Du{ko (3,75 t ha-1),Novosa|anin (3,74 t ha-1), Kazanova (3,66 t ha-1), Sremac (3,62 t ha-1), Pobednik (3,59 t ha-1) iNS-H-111 (3,57 t ha-1). U regionu centralne Srbije prose~an prinos preko 3,5 t ha-1 postigli suhibridi Branko (3,57 t ha-1) i Du{ko (3,53 t ha-1). Najve}i prose~an sadràj ulja ostvario je hibridPobednik, kako u regionu Vojvodine (49,37 %), tako i u regionu centralne Srbije (49,96 %). Naj -ve}i prose~an prinos ulja (preko 1,70 t ha-1) u regionu Vojvodine postigli su Pobednik, Novo sa -|anin, NS-H-111 i Somborac, a u centralnoj Srbiji najve}i prose~an prinos ulja (preko 1,60 t ha-1)ostvarili su hidridi Branko i Du{ko. Na osnovu rezultata trogodi{njih ispitivanja u Vojvodini, osamhibrida (Du{ko, Kazanova, Sremac, Velja, Ba}a, Novosa|anin, NS-H-111 i Pobednik) su dali prinossemena iznad op{teg proseka. Najve}i prinos semena u proseku postigao je hibrid Du{ko (3,63 tha-1). AMMI biplot za prinos semena pokazuje da su hibridi Du{ko, Novosa|anin i NS-H-111visoko adaptabilni na svim ispitivanim lokalitetima (re gion Vojvodina i centralna Srbija), zbogmalog efekta interakcije. Kao najstabilniji hibridi u pogledu sadràja ulja za ispitivane lokalitetepokazali su se Pobednik i NS-H-111. Najmanji efekat interakcije za prinos ulja imali su Du{ko iNS-H-111. Hibrid NS-H-111, sa vredno{}u prinosa ulja iznad op{teg proseka, bio je stabilan za svetri ispitivane osobine tokom 2009.Klju~ne re~i: AMMI1 biplot, lokalitet, mikroogledi, prinos semena, sadràj i prinos ulja, suncokret

Uvod

Suncokret (Helianthus annuus L.) se uperiodu od 2003-2007. gajio na blizu 23miliona hektara u preko 60 zemalja {iromsveta (http://www.faostat.org) sa prose~nimprinosom od 1,3 t ha-1. U Srbiji je suncokretnajzna~ajnija uljana kultura. Velika potra`njaproizvo|a~a u Srbiji i na svetskom trì{tu za{to kvalitetnijim i rodnijim hibridima zahteva

brzu izmenu sortimenta sa boljim, produk tiv -nijim i stabilnijim hibridima suncokreta.Visina i stabilnost prinosa hibrida su osobineod najve}eg interesa kako za oplemenjiva~e,tako i za proizvo|a~e. Stvaranje rodnijih hi -bri da, kao i primena odgovaraju}ih agroteh -ni~kih mera koje smanjuju uticaj limitiraju}ih faktora u proizvodnji, doprinose pove}anjuprinosa suncokreta.

Hibridi i razli~ite sredine su u interakciji,a upravo od veli~ine te interakcije zavisistabilnost i ra{irenost pojedinog hibrida u

131

*autor za kontakt / cor re spond ing au thor([email protected])

proizvodnji. Stoga se novi hibridi suncokretamoraju testirati u razli~itim sredinama (loka -liteti, godine) kako bi se na osnovu dobijenihrezultata odabrali hibridi visokog i stabilnogprinosa semena i ulja. Stabilnost i adapta -bilnost zavise od genetske osnove hibrida, alii od rokova setve, razlika u kvalitetu semena,sinhronizacije kriti~nih faza razvoja biljke uodnosu na sredinu itd. (Miji} i sar. 2006).Veli~ina interakcije genotip × spolja{na sre -dina (G×E) proizilazi iz variranja nekon tro -lisanih ~inilaca, kao {to su na primer kli mat -ski faktori, koji iz godine u godinu variraju(Adugna & Labuschange 2002). Stoga jebitno u proizvodnji koristiti stabilne hibridesuncokreta, koji se dovoljno dobro pona{ajuu razli~itim uslovima sredine. Pri davanjupreporuka za gajenje nekog hibrida istra -ìva~i ~esto zanemaruju interakciju. Budu}ida je ona prisutna u poljoprivredi, treba da se primene odgovaraju}e statisti~ke metodekoje }e {to efikasnije oceniti efekat inter -akcije. Pored niza statisti~kih metoda koje sebave procenom interakcije (Zobel et al. 1988, van Eeuwijk 1996, Hühn 1996, Piepho 1997,Crossa & Cornelius 1997, Kang 2004), AMMIanaliza je jedan od najinformativnijih i najus -pe{nijih u odnosu na druge modele u tuma -~enju interakcije (Crossa 1990, Yau 1995,Anni cchiarico 1997, Gunja~a 2001, Schoe -man 2003, Zori} 2008, Balali} et al. 2009).

Cilj rada je ocena novosadskih hibridasuncokreta na osnovu rezultata koje su pos -tigli za prinos semena, sadràj ulja i prinosulja u mreì mikroogleda, postavljenih narazli~itim lokalitetima u Vojvodini i cen tral -noj Srbiji tokom 2009, kao i davanje prepo -ruke sortimenta za gajenje u 2010. S obziromna ~injenicu da je interakcija prisutna upoljoprivredi, AMMI analizom }e se ocenitiuticaj hibrida, lokaliteta i interakcije hibrid xlokalitet za ispitivane osobine.

Materijal i metod rada

U istraìvanja je uklju~eno 19 hibrida sun -cokreta koji su stvoreni u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Tokom 2009. uVojvodini su postavljeni mikro-ogledi na 11lokaliteta (Rimski [an~evi, [upljak, Sombor,Kljaji}evo, Kikinda, Zrenjanin, Pan ~evo, Vr{ac, Donji Petrovci, Kr~edin i Ne{tin). U centralnojSrbiji su mikro-ogledi postav ljeni na 3 loka -liteta (Kula-Vitovnica, Negotin i Zaje~ar).

Veli~ina osnovne parcelice je iznosila 28m2. Dva srednja reda (isklju~uju}i rubnebiljke) kori{}ena su za berbu. Veli~ina netoparcele iznosila je 13,3 m2 (0,7 m x 0,25 m x76 biljaka). Ogledi su postavljeni po slu~a j -nom blok sistemu u 4 ponavljanja, uz pri -menu optimalne agrotehnike. Tokom vege -tacije vr{ena su fenolo{ka opaànja i merenja, a u fazi fiziolo{ke zrelosti ocena otpornostina dominantne bolesti.

U radu su analizirana tri glavna parametra produktivnosti: prinos semena (t ha-1), sadr -àj ulja (%) i prinos ulja (t ha-1). Dobijeniprinos semena suncokreta prera~unat je u tha-1 sa 11 % vlage. Sadràj ulja u ~istom se -menu odre|en je metodom NMR (nuklearno- magnetna rezonanca), prema Granlund &Zimmerman (1975). Prinos ulja izra~unat jekao proizvod prinosa semena i sadràja ulja.

Za obradu rezultata kori{}en je pro gramGenStat 9.1 (Trial Ver sion). Iz AMMI ANOVAje izra~unat LSD za glavne faktore i inter -akciju, dok je AMMI1 biplot ura|en u ex cel-u(macro) prema Lipkovich & Smith (2002).

Rezultati i diskusija

Prinos semena suncokreta

Visina, kao i stabilnost prinosa semenahibrida su od najve}eg interesa kako za ople -menjiva~e, tako i za proizvo|a~e. Prinossemena suncokreta je proizvod tri osnovnekomponente: broja biljaka po jedinici povr -{ine, broja semena po biljci i mase semena(Merrien 1992). U prinosu semena postojezna~ajne razlike izme|u pojedinih hibrida,lokaliteta i godina ispitivanja (Crnobarac &Du{ani} 1996, Schoeman 2003).

Prose~an prinos semena suncokreta umikro-ogledima postavljenim u Vojvodini,uzimaju}i u obrzir sve hibride i lokalitete,iznosio je 3,47 t ha-1 (Tab. 1). Prinos semenau regionu centralne Srbije na 3 lokalitetaiznosio je 3,14 t ha-1 (Tab. 4), {to je zna~ajnoniì prinos u odnosu na Vojvodinu, koja jeglavni proizvodni re gion suncokreta.

Najve}i prose~an prinos semena u Voj vo -dini postigli su hibridi Du{ko (3,75 t ha-1),Novo sa|anin (3,74 t ha-1), Kazanova (3,66 tha-1), Sremac (3,62 t ha-1), Pobednik (3,59 tha-1) i NS-H-111 (3,57 t ha-1), odnosno ukup -no 9 hibrida je postiglo prinos iznad 3,5 t ha-1

(Tab. 1). U regionu centralne Srbije najve}e

Ratarstvo i povrtarstvo / Field and Vegetable Crops Research 2010:47 (1) 131-146

132

prose~ne prinose semena iznad 3,5 t ha-1 pos -ti gli su hibridi Branko i Du{ko, a jo{ 11 hibri -da su postigli prinose iznad 3 t ha-1 (Tab. 4).

U Vojvodini je tokom 2009. na lokalitetuRimski [an~evi postignut visoko zna~ajnonajve}i prinos semena suncokreta (4,47 tha-1). Tako|e je na lokalitetu [upljak prinossemena bio zna~ajno ve}i u odnosu napreostale lokalitete i iznosio je 4,07 t ha-1.Prinos semena je samo na tri lokaliteta(Vr{ac, Donji Petrovci i Kikinda) bio ispod 3 tha-1, dok su ostali lokaliteti dali prinos iznad3 t ha-1. Na pojedinim lokalitetima nekihibridi su ostvarili izuzetno visoke prinose.Tako su npr. ve}ina hibrida na lokalitetuRimski [an~evi dali prinos preko 4 t ha-1, {to

ukazuje na visoki genetski potencijal NS hib -ri da suncokreta. Novosa|anin je apsolutnirekorder na mikro-ogledima postavljenim to -kom 2009. sa postignutim prinosom semenaod 5,21 t ha-1. Me|utim najvi{u prose~nuvrednost na nivou svih mikro-ogleda ostvarioje hibrid Du{ko sa 3,75 t ha-1, a osim togahibrid Du{ko je na tri lokaliteta u Vojvodini(Rimski [an~evi, [upljak i Zrenjanin) daoprinos iznad 4 t ha-1, dok je na svim ostalimlokalitetima prinos bio iznad 3 t ha-1. Poredtoga, prinose ve}e od 4 t ha-1 na tri lokaliteta(Rimski [an~evi, [upljak i Sombor) ostvarilisu i hibridi Sremac, Kazanova, Vladi mir, Bran -ko i Novosa|anin (Tab. 1).

Tab. 1. Prinos semena (t ha-1) hibrida suncokreta u mreì mikroogleda u Vojvodini 2009.Tab. 1. Seed yield (t ha-1) of sun flower hy brids ob tained in a net work of small-plot tri als in

Vojvodina in 2009

Mikli~ V i dr: Stabilnost prinosa semena i ulja NS suncokreta / Seed and oil yield sta bil ity of NS sunflower

133

Hibrid /Hy brid

Lokalitet / Lo ca tion

Prosek / Mean

Rang /Rank

iks

miR

ive~

na[

kajlp

u[

ro

bm

oS

ove}ijajl

K

ad

niki

K

ninaj

ner

Z

ove~

naP

ca{rV

ijn

oD

icvort

eP

nid

e~rK

nit{e

N

NS-H-45 4,47 3,86 3,69 3,10 3,01 2,80 2,85 3,17 2,55 3,27 3,50 3,30 16

Vranac 3,98 3,73 3,53 3,17 2,72 3,37 2,43 2,75 2,73 3,04 3,79 3,20 19

Mi lan 4,69 3,95 3,95 3,35 2,57 2,76 2,90 2,53 2,71 2,70 3,82 3,27 18

Ba~vanin 4,06 4,03 3,94 3,26 3,07 3,38 3,46 2,93 2,21 3,16 3,66 3,38 12

NS-H-111 4,37 4,59 3,74 3,29 2,69 3,78 3,40 3,21 2,83 3,46 3,89 3,57 6

Velja 3,76 3,96 4,08 3,07 3,21 3,63 3,57 2,76 2,88 3,19 3,95 3,46 11

Kraji{nik 3,83 4,13 3,80 3,40 2,89 3,31 3,34 3,03 2,78 2,76 3,43 3,34 14

Perun 4,91 3,99 3,70 3,10 2,66 3,34 3,17 3,07 2,87 2,56 3,69 3,37 13

Pobednik 4,53 4,32 3,65 3,56 2,62 3,50 3,42 3,25 3,27 3,45 3,94 3,59 5

Ba}a 4,94 4,09 3,74 3,35 2,81 3,62 3,14 3,14 2,78 3,25 3,87 3,52 8

Sremac 4,65 4,25 4,30 3,35 2,94 3,71 3,79 2,74 2,94 3,46 3,74 3,62 4

Somborac 4,50 4,03 3,99 3,31 2,69 3,60 3,22 3,29 3,05 3,03 3,82 3,50 9

Kazanova 4,53 4,36 4,03 3,22 3,48 3,67 3,79 3,39 3,15 3,07 3,56 3,66 3

Vladi mir 4,39 4,14 4,21 3,51 2,67 3,60 2,80 2,95 3,07 3,62 3,86 3,53 7

Plamen 4,05 3,62 3,52 3,23 2,79 3,31 3,02 2,93 2,79 3,13 3,78 3,29 17

Du{ko 4,81 4,12 3,98 3,55 3,06 4,02 3,42 3,20 3,38 3,79 3,91 3,75 1

Branko 4,50 4,06 4,03 3,23 2,65 3,54 3,48 2,99 2,96 3,19 3,73 3,49 10

Novosa|anin 5,21 4,30 4,36 3,69 3,06 3,49 3,33 3,12 3,32 3,26 3,96 3,74 2

Oliva 4,83 3,85 3,68 3,23 2,93 3,04 3,14 3,31 2,55 2,89 2,99 3,31 15

Prosek / Mean 4,47 4,07 3,89 3,32 2,87 3,45 3,24 3,04 2,88 3,17 3,73 3,47

LSD Hibridi / Hy brids Lokaliteti / Lo ca tions Hibrid × Lokalitet / Hy brid × Lo ca tion

0,05 0,16 0,12 0,49

0,01 0,21 0,15 0,64

Ta

b. 2

. Sa

dr`

aj

ulj

a (

%)

hib

rid

a s

un

cok

reta

u m

reì

mik

roo

gled

a u

Vo

jvo

din

i 2

00

9.

Ta

b. 2. O

il c

on

ten

t (%

) o

f su

n fl

ow

er h

y b

rid

s o

b ta

ined

in

a n

et w

ork

of

sma

ll-p

lot

tri a

ls i

n V

ojv

od

ina

in

20

09

Hib

rid

/H

y bri

d

Lo

kal

itet

/ Lo

ca ti

on

Pro

sek /

Mea

nR

ang /

Ra

nk

Rim

ski

[an

~evi

[u

pljak

So

mb

or

Kljaj

i}evo

Kik

ind

aZ

ren

jan

inPan

~evo

Vr{

acD

on

jiPetr

ovc

iK

r~ed

inN

e{t

in

NS-H

-45

41,3

245,7

848,2

744,7

746,0

843,8

544,3

947,2

646,4

343,1

144,6

445,0

814

Vra

nac

41,0

245,0

047,4

744,7

645,2

644,4

139,7

144,9

946,1

641,5

644,8

244,1

019

Mi l

an45,0

847,4

449,8

647,9

348,0

145,3

444,8

848,3

047,6

445,1

447,3

947,0

08

Ba~

van

in43,5

948,9

050,5

748,8

650,9

646,4

947,0

548,8

349,8

145,1

846,2

647,8

65

NS-H

-111

45,3

650,1

650,7

349,0

751,0

448,4

747,3

749,7

250,4

746,6

048,8

148,8

93

Velj

a39,1

946,0

048,9

344,8

546,3

744,6

643,2

645,4

548,7

042,8

145,1

445,0

315

Kra

ji{n

ik42,9

947,2

249,4

947,9

649,3

945,5

746,0

349,0

450,7

045,3

447,2

847,3

67

Peru

n43,4

145,6

448,8

846,5

346,2

743,3

344,2

947,4

746,8

442,8

246,1

345,6

013

Po

bed

nik

45,9

449,7

051,3

650,1

252,2

848,0

447,3

251,0

051,1

046,9

349,2

849,3

71

Ba}

a44,9

948,0

249,8

148,0

050,6

247,0

845,4

349,2

350,9

847,6

947,4

348,1

14

Sre

mac

40,0

444,7

147,7

045,0

546,7

643,5

543,1

845,3

745,7

844,4

442,3

044,4

418

So

mb

ora

c47,3

248,1

351,2

348,6

051,0

148,1

047,7

451,3

451,2

546,5

550,7

949,2

82

Kaz

ano

va42,0

845,8

647,9

244,9

446,2

844,0

943,1

647,0

446,5

740,6

943,4

544,7

317

Vla

di m

ir42,5

345,1

348,1

246,1

746,3

644,2

443,4

547,2

848,7

544,6

045,9

945,6

912

Pla

men

43,4

947,7

349,4

248,2

949,5

345,6

844,6

348,8

650,4

146,7

447,7

147,5

06

Du

{ko

41,2

846,5

948,2

144,6

946,5

045,1

343,3

945,9

846,4

741,9

244,5

444,9

716

Bra

nko

42,9

646,9

146,9

347,6

148,7

845,9

144,4

747,1

848,4

745,5

546,6

546,4

910

No

vosa

|an

in43,8

548,1

549,2

047,8

848,0

545,9

545,1

349,2

248,0

643,5

047,3

546,9

49

Oli

va44,4

845,9

749,1

247,0

546,7

546,3

444,7

446,0

447,7

143,7

046,5

346,2

211

Pro

sek /

Mea

n43,2

147,0

049,1

247,0

148,2

245,5

944,7

147,8

748,5

444,4

746,4

546,5

6

LSD

Hib

rid

i / H

y bri

ds

Lo

kal

iteti

/ L

o ca

tio

ns

Hib

rid

× Lo

kal

itet

/ H

y b

rid

× Lo

ca ti

on

0,0

50,4

10,3

11,3

9

0,0

10,5

40,4

11,8

3

134


Ta

b. 3

. P

rin

os

ulj

a (

t h

a-1

) h

ibri

da

su

nco

kre

ta u

mre

ì m

ikro

ogl

eda

u V

ojv

od

ini

200

9. go

din

eTa

b. 3

. O

il y

ield

(t

ha

-1)

of

sun

flo

wer

hy b

rid

s o

b ta

ined

in

a n

et w

ork

of

sma

ll-p

lot

tri a

ls i

n V

ojv

od

ina

in

20

09

Hib

rid

/H

y bri

d

Lo

kal

itet

/ Lo

ca ti

on

Pro

sek /

Mea

nR

ang /

Ra

nk

Rim

ski

[an

~evi

[u

pljak

So

mb

or

Kljaj

i}evo

Kik

ind

aZ

ren

jan

inPan

~evo

Vr{

acD

on

jiPetr

ovc

iK

r~ed

inN

e{t

in

NS-H

-45

1,8

51,7

71,7

81,3

91,3

81,2

31,2

71,5

01,1

91,4

01,5

61,4

818

Vra

nac

1,6

31,6

81,6

81,4

21,2

31,5

00,9

61,2

41,2

61,2

61,7

01,4

119

Mi l

an2,1

21,8

71,9

71,6

11,2

31,2

51,3

01,2

21,2

91,2

21,8

11,5

415

Ba~

van

in1,7

71,9

71,9

91,5

91,5

61,5

71,6

31,4

31,1

01,4

41,6

91,6

19

NS-H

-111

1,9

92,3

01,9

01,6

21,3

71,8

31,6

11,6

01,4

31,6

11,9

01,7

43

Velj

a1,4

71,8

21,9

91,3

81,4

91,6

21,5

41,2

51,4

01,3

61,7

81,5

614

Kra

ji{n

ik1,6

51,9

51,8

81,6

31,4

31,5

11,5

41,4

81,4

11,2

61,6

21,5

812

Peru

n2,1

31,8

21,8

11,4

41,2

31,4

51,4

01,4

61,3

41,1

01,7

01,5

316

Po

bed

nik

2,0

82,1

51,8

81,7

81,3

71,6

81,6

21,6

61,6

71,6

11,9

41,7

71

Ba}

a2,2

21,9

61,8

61,6

11,4

21,7

11,4

21,5

51,4

21,5

51,8

31,6

95

Sre

mac

1,8

61,9

02,0

51,5

11,3

71,6

21,6

41,2

41,3

41,6

11,5

81,6

110

So

mb

ora

c2,1

31,9

42,0

41,6

11,3

71,7

31,5

41,6

91,5

61,4

11,9

41,7

24

Kaz

ano

va1,9

12,0

01,9

31,4

51,6

11,6

21,6

31,5

91,4

61,2

51,5

51,6

47

Vla

di m

ir1,8

71,8

72,0

31,6

21,2

41,5

91,2

21,4

01,5

01,6

11,7

81,6

111

Pla

men

1,7

61,7

31,7

41,5

61,3

81,5

11,3

51,4

31,4

11,4

71,8

01,5

613

Du

{ko

1,9

81,9

21,9

21,5

91,4

21,8

11,4

91,4

71,5

71,5

91,7

41,6

86

Bra

nko

1,9

41,9

11,8

91,5

41,2

91,6

31,5

51,4

11,4

41,4

51,7

41,6

28

No

vosa

|an

in2,2

82,0

72,1

41,7

71,4

71,6

01,5

11,5

41,5

91,4

21,8

81,7

52

Oli

va2,1

51,7

71,8

11,5

21,3

71,4

11,4

11,5

31,2

11,2

61,3

91,5

317

Pro

sek /

Mea

n1,9

41,9

21,9

11,5

61,3

81,5

71,4

51,4

61,4

01,4

21,7

31,6

1

LSD

Hib

rid

i / H

y bri

ds

Lo

kal

iteti

/ L

o ca

tio

ns

Hib

rid

× Lo

kal

itet

/ H

y b

rid

× Lo

ca ti

on

0,0

50,0

70,0

50,2

3

0,0

10,0

90,0

70,3

1

135


Tab. 4. Prinos semena (t ha-1) hibrida suncokreta u mreì mikroogleda u centralnoj Srbiji 2009. godineTab. 4. Seed yield (t ha-1) of sun flower hy brids ob tained in a net work of small-plot tri als in cen tral

Ser bia in 2009

Prinos semena u mikro-ogledima postav -ljenim u centralnoj Srbiji je u proseku iznosio 3,14 t ha-1, uzimaju}i u obzir 19 hibrida i 3lokaliteta (Tab. 4). Visoko zna~ajno najve}ipro se~an prinos semena postignut je nalokalitetu Kula-Vitovnica (3,46 t ha-1), dok sedruga dva lokaliteta (Negotin i Zaje~ar) nisuzna~ajno razlikovali. Hibrid Du{ko je jedinipostigao prinos iznad 4 t ha-1 u regionu cen -tralne Srbije (Kula-Vitovnica), ali je najvi{ipro se~an prinos semena na nivou cele cen -tralne Srbije ostvario hibrid Branko sa 3,57 tha-1 (Tab. 4).

Sadràj ulja u semenu suncokreta

Zna~ajan uticaj na sadràj ulja u semenuimaju genotip, zemlji{no-klimatski uslovi inivo primenjene agrotehnike (Balali} i sar.2008). Od zemlji{no-klimatskih uslova va`nuulogu imaju temperatura vazduha i koli~ina

raspoloìve vlage u zemlji{tu u fazi nalivanjasemena ([kori} 1988, Marinkovi} i sar. 2003). Poznavanjem edafskih i klimatskih karak te -ristika rejona gajenja suncokreta, uz primenu odgovaraju}ih agrotehni~kih mera, moè seuticati na pove}anje sadràja ulja u semenu, a time i na ukupnu proizvodnju ulja (Marin -kovi} i sar. 2003).

Prose~an sadràj ulja za 19 hibrida sun -cokreta u mikro-ogledima postavljenim na 11 lokaliteta u regionu Vojvodine tokom 2009.iznosio je 46,56 % (Tab. 2). Sli~ne rezultatesaop{tavaju Mikli~ i sar. (2009), koji su u2008. u mikro-ogledima u istom regionu na13 lokaliteta i sa 20 hibrida dobili u proseku47,72 % ulja. Sadràj ulja na lokalitetima uVojvodini kretao se u proseku od 44,10 %kod Vranca do 49,37 % kod Pobednika. Vi -soko zna~ajno najve}i sadràj ulja u odnosuna ostale ispitivane hibride u regionu Vojvo -


136

Hibrid / Hy bridLokalitet / Lo ca tion

Prosek / Mean Rang / RankKula-Vitovnica Negotin Zaje~ar

NS-H-45 2,91 2,63 2,95 2,83 17

Vranac 3,18 2,53 2,52 2,74 19

Mi lan 3,41 2,78 2,64 2,94 14

Ba~vanin 2,93 3,15 2,48 2,85 16

NS-H-111 3,45 3,19 2,81 3,15 8

Velja 3,97 3,17 3,11 3,42 4

Kraji{nik 3,46 2,86 2,92 3,08 11

Perun 3,63 2,97 3,07 3,23 7

Pobednik 2,92 2,81 2,74 2,82 18

Ba}a 3,42 2,79 2,61 2,94 15

Sremac 3,36 3,59 3,16 3,37 5

Somborac 3,53 2,85 3,00 3,13 9

Kazanova 3,48 3,48 3,34 3,43 3

Vladi mir 3,55 2,64 2,96 3,05 12

Plamen 3,45 2,98 2,89 3,11 10

Du{ko 4,02 3,35 3,21 3,53 2

Branko 3,77 3,57 3,38 3,57 1

Novosa|anin 3,73 2,86 3,48 3,36 6

Oliva 3,52 3,29 2,32 3,04 13

Prosek / Mean 3,46 3,03 2,93 3,14


0,05 0,37 0,14 0,63

0,01 0,49 0,18 0,82

dine pokazali su hibridi Pobednik, Somboraci NS-H-111. Hibrid Pobednik je na lokali te -tima Kikinda, Sombor, Donji Petrovci, Vr{ac iKljaji}evo imao sadràj ulja preko 50 %, a nalokalitetu Kikinda je ostvario sadràj ulja od52,28 %. Preko 50 % ulja beleì se i kodhibrida Ba~vanin (lokaliteti Kikinda i Som -bor), NS-H-111 (lokaliteti Kikinda, Som bor,[upljak i Donji Petrovci) i Somborac (loka -liteti Kikinda, Sombor, Vr{ac, Donji Petrov ci iNe{tin) (Tab. 2). U regionu cen tralne Srbijesadràj ulja se kretao u proseku za 19 hibridai 3 lokaliteta u granicama od 44,22 %(Vranac) do 49,96 % (Pobednik). Hibrid Po -bednik je postigao najve}u vred nost sadràja

ulja u regionu Kula-Vitovnica i Zaje~ar. Hi -bridi Ba}a sa 49,74 % i NS-H-111 sa 49,15 %ulja bili su sa Pobednikom (49,96 %) navode}em mestu u regionu centralne Srbije(Tab. 5). Tako|e su hibridi Pobednik, Ba}a iNS-H-111 u mikroogledima izvedenim tokom 2008. imali sadràj ulja iznad 48 %, kakonavode Mikli~ i sar. (2009). Prema podacimakoje iznose Kondi} & Mijanovi} (2008)sadràj ulja kod hibrida suncokreta stvorenihu Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, a na osnovu trogodi{njih ispitivanja u regijiBanja Luka, kretao se u intervalu od 33,0 %kod hibrida Labud do 49,7 % kod hibridaBa}a.


137

Tab. 5. Sadràj ulja (%) hibrida suncokreta u mreì mikroogleda u centralnoj Srbiji 2009. godineTab. 5. Oil con tent (%) of sun flower hy brids ob tained in a net work of small-plot tri als in cen tral Ser -

bia in 2009

Kao veoma povoljni lokaliteti za sintezuulja u regionu Vojvodine u 2009. pokazali suse Sombor, Donji Petrovci i Kikinda, saprosekom sadràja ulja preko 48 %. Na

lokalitetu Sombor, ~etiri hibrida (Pobednik,Somborac, NS-H-111 i Ba~vanin) su imalisadràj ulja ve}i od 50 %, na lokalitetu DonjiPetrovci {est hibrida, a na lokalitetu Kikinda



NS-H-45 44,45 45,62 46,27 45,45 16

Vranac 43,21 43,95 45,49 44,22 19

Mi lan 47,31 48,39 49,15 48,28 7

Ba~vanin 46,66 50,06 49,05 48,59 4

NS-H-111 48,07 49,02 50,35 49,15 3

Velja 44,20 47,36 48,80 46,79 10

Kraji{nik 46,87 48,14 48,24 47,75 8

Perun 45,53 46,32 47,42 46,42 13

Pobednik 48,54 49,93 51,41 49,96 1

Ba}a 48,28 51,07 49,88 49,74 2

Sremac 43,39 44,35 46,54 44,76 18

Somborac 48,47 48,04 49,15 48,55 5

Kazanova 44,15 45,30 46,80 45,42 17

Vladi mir 45,77 45,67 47,69 46,38 14

Plamen 47,09 48,76 49,63 48,49 6

Du{ko 44,97 45,20 47,87 46,01 15

Branko 46,46 46,25 46,88 46,53 12

Novosa|anin 45,95 45,47 48,20 46,54 11

Oliva 46,57 47,53 49,14 47,75 9

Prosek / Mean 46,10 47,18 48,31 47,20


0,05 0,76 0,29 1,31

0,01 1,01 0,39 1,72

Tab. 6. Prinos ulja (t ha-1) hibrida suncokreta u mreì mikroogleda u centralnoj Srbiji 2009. godineTab. 6. Oil yield (t ha-1) of sun flower hy brids ob tained in a net work of small-plot tri als in cen tral Ser -

bia in 2009


138

pet hibrida. Zapaà se da je hibrid Pobednikna sva ova tri lokaliteta imao najve}u srednjuvrednost sadràja ulja (Tab. 2). Izme|u sred -njih vrednosti za sadràj ulja u regionu cen -tralna Srbija ustanovljene su visoko zna~ajnerazlike. Pri tome su Zaje~ar i Nego tin imalizna~ajno ve}i sadràj ulja u odnosu nalokalitet Kula-Vitovnica. Ispod op{teg pro se -ka bio je lokalitet Kula-Vitovnica (46,10 %).Na mikro-ogledima izvedenim tokom 2008.lokalitet Kula-Vitovnica za 20 hibrida uproseku je dala sadràj ulja od 47,89 %. Moèse pretpostaviti da je usled vremenskih prili -ka u 2009. pe riod od cvetanja do fiziolo{kezrelosti na tom lokalitetu bio kra}i u odnosuna 2008. s obzirom na ~injenicu da je sadràjulja uglavnom odre|en duìnom trajanjaperioda od cvetanja do fiziolo{ke zrelosti,

kako navode Gontcharov & Zaharova (2008). Sadràj ulja preko 50 % konstatovan je samona lokalitetu Zaje~ar (Pobednik i NS-H-111) iNegotin (Ba}a).

Prinos ulja suncokreta

Prinos ulja je glavni pokazatelj produk tiv -snosti svakog hibrida ([kori} i sar. 2005), izavisi od prinosa semena i sadràja ulja. Dosmanjenja sadràja ulja dovode visoke tem -per a ture (>25 oC) u periodu cvetanja, {todovodi do smanjenja prinosa ulja kakonavode Mikli~ i sar. (2009).

U 2009. godini, prose~an prinos ulja uVojvodini iznosio je 1,61 t ha-1 (Tab. 3) izna~ajno se razlikovao u odnosu na lokalitete regiona centralne Srbije, gde je prose~anprinos ulja bio 1,48 t ha-1 (Tab. 6).



NS-H-45 1,30 1,20 1,37 1,29 18

Vranac 1,37 1,11 1,15 1,21 19

Mi lan 1,62 1,34 1,30 1,42 14

Ba~vanin 1,37 1,58 1,22 1,39 17

NS-H-111 1,66 1,56 1,42 1,55 6

Velja 1,75 1,50 1,52 1,59 3

Kraji{nik 1,62 1,38 1,41 1,47 11

Perun 1,65 1,38 1,46 1,50 10

Pobednik 1,42 1,40 1,41 1,41 16

Ba}a 1,65 1,42 1,30 1,46 12

Sremac 1,45 1,59 1,47 1,51 8

Somborac 1,71 1,37 1,47 1,52 7

Kazanova 1,54 1,57 1,56 1,56 5

Vladi mir 1,62 1,21 1,41 1,41 15

Plamen 1,63 1,45 1,43 1,50 9

Du{ko 1,81 1,51 1,54 1,62 2

Branko 1,76 1,64 1,58 1,66 1

Novosa|anin 1,72 1,30 1,68 1,56 4

Oliva 1,64 1,56 1,14 1,45 13

Prosek / Mean 1,59 1,43 1,41 1,48


0,05 0,18 0,07 0,31

0,01 0,23 0,09 0,41

Prinos ulja preko 1,70 t ha-1 postignut jekod hibrida Pobednik, Novosa|anin, NS-H-111i Somborac. Me|u ovim hibridima naro~itose isti~e hibrid Novosa|anin koji na trilokaliteta (Rimski [an~evi, [upljak i Som -bor) ostvario prinos ulja preko 2 t ha-1.Prose~ne vrednosti prinosa ulja po loka -litetima u Vojvodini kod 8 hibrida bile suiznad op{teg proseka (Pobednik, Novo -sa|anin, NS-H-111, Somborac, Ba}a, Du{ko, Kazanova i Branko) (Tab. 3). Hibridi Brankoi Du{ko su dali pri nos ulja preko 1,6 t ha-1 uregionu centralne Srbije. Jedino je hibridDu{ko dao preko 1,80 t ha-1 na lokalitetuKula-Vitovnica (Tab. 6).

Lokaliteti Rimski [an~evi, [upljak, Som -bor i Ne{tin odlikuju se zna~ajno najve}imprinosom ulja u 2009. u odnosu na ostaleispitivane lokalitete. Ostali lokaliteti su imaliprinos ulja ispod op{teg proseka (1,60 t ha-1)za re gion Vojvodine. Lokalitet Rimski [an~evi odlikuje se najve}im prinosom ulja u mik -ro-ogledima koji su izvedeni u Vojvodinitokom 2009. Na tom lokalitetu prinos uljapreko 2 t ha-1 dali su hibridi Novosa|anin,Oliva, Mi lan, Somborac, Perun, Ba}a i Pobed -nik. Na lokalitetima [upljak i Sombor prinospreko 2 t ha-1 dala su ~etiri hibrida (Tab. 3).Rezultati mikro-ogleda u 2008, prema navo -dima Mikli~ i sar. (2009) {to se ti~e prinosaulja bili su na nivou od 1,66 t ha-1 u prosekuza 20 hibrida i 13 lokaliteta u regionu Voj -vodine. Prinosi preko 2 t ha-1 postignuti sutokom 2008. samo na lokalitetima Kr~edin,Donji Petrovci i Ne{tin.

U regionu centralne Srbije, lokalitetiNegotin i Zaje~ar nisu se razlikovali u pro -se~nim vrednostima prinosa ulja, dok jevisoko zna~ajno najve}i prinos ulja (1,59 tha-1) postignut u lokalitetu Kula-Vitovnica(Tab. 6). Ni na jednom lokalitetu prinos uljanije postigao vrednost preko 2 t ha-1, kao {toje to bio slu~aj u pojedinim regionimaVojvodine (Tab. 3). Tokom 2008. u lokalitetu Zaje~ar prinos ulja prelazio je u proseku 2 tha-1, prema navodima Mikli~ i sar. (2009).Testiranjem novosadskih hibrida suncokretau regiji Banja Luka za trogodi{nji pe riodKondi} & Mijanovi} (2008) dobili su prinoseulja koji su varirali izme|u 1.251 kg ha-1

(Labud) i 1.866 kg ha-1 (NS-H-111).

Rezultati vi{egodi{njih ispitivanja NS hibrida suncokreta

U cilju {to bolje ocene vrednostipojedinih hibrida, analizirani su rezultatitrogodi{njih ispitivanja prinosa semena umikro-ogledima suncokreta, koji su izvedeniu regionu Vojvodine (Tab. 7). Op{ti prosekprinosa za trogodi{nji pe riod (2007-2009)iznosio je 3,34 t ha-1. Prinos iznad op{tegproseka dali su osam hibrida (Du{ko,Kazanova, Sremac, Velja, Ba}a, Novosa|anin,NS-H-111 i Pobednik), pri ~emu je hibridDu{ko imao najve}i prinos (3,63 t ha-1).Ukoliko se posmatraju godine ispitivanja,uo~ava se da je prose~an prinos semena u2008. i 2009. bio podjednak, sa ve}improse~nim vrednostima u odnosu na 2007.Niè vrednosti prinosa u 2007. mogu seobjasniti lo{ijim vremenskim prilikama uodnosu na druge dve ispitivane godine, kojesu bile povoljne za razvoj suncokreta. Uaprilu 2007. uop{te nije bilo padavina, {to jedovelo do isu{ivanja povr{inskog sloja zem -lji{ta i pogor{anja stanja u dubljim slojevima.U maju se javio zna~ajan priliv padavina, {toje uticalo na ublaàvanje su{e iz prethodnogperioda. Toplo vreme, ~este ki{e i visoke tem -per a ture vazduha pogodovale su razvojukorova, kao i prouzrokova~ima bolesti. Def i -cit padavina u periodu od sredine druge dosredine tre}e dekade je karakterisao mesecjun 2007. Veoma visoke tem per a ture vaz -duha i zna~ajno pove}ana potro{nja vode odstrane suncokreta uslovili su ubrzano tro -{enje zaliha vlage iz zemlji{ta. Tre}a dekadajula je bio pe riod sa najvi{im maksimalnimtemperaturama od kada su vr{ena merenja na na{im prostorima. Iako je krajem mesecado{lo do pada tem per a ture, to nije mnogopomoglo biljkama po{to ni ovog puta nijebilo obilnijih padavina koje bi bar delimi~noublaìle posledice ove ekstremne su{e. Sveèvreme u septembru usporilo je proces zrenjasuncokreta. Zna~ajne koli~ine padavina zabe -leène su od sredine prve dekade do krajadruge dekade septembra, {to je oteàvaloètvu kasnijih rokova setve suncokreta idovelo do smanjenja prinosa.

S obzirom na ~injenicu da nepovoljniuslovi spolja{nje sredine predstavljaju ogra -ni ~avaju}i faktor u proizvodnji suncokreta(Vranceanu 2000, [kori} i sar. 2006, Mikli~ isar. 2007, Mikli~ i sar. 2008), neophodno je


139

osim lokaliteta u ispitivanja uklju~iti i godinekao faktor, u cilju {to boljeg sagledavanja

uticaja agroekolo{kih uslova na realizacijugenetskog potencijala hibrida.

Tab. 7. Prinos semena (t ha-1) hibrida suncokreta u mreì mikroogleda u Vojvodini u periodu od

2007-2009. godineTab. 7. Seed yield (t ha-1) of sun flower hy brids ob tained in a net work of small-plot tri als in

Vojvodina in the pe riod 2007-2009

AMMI model u oceni interakcije

hibrid x lokalitet

Imaju}i u vidu ~injenicu da je suncokret u velikom broju zemalja, me|u koje spada iSrbija, osnovna biljna vrsta za proizvodnjujestivog ulja, stvaraju se hibridi koji }e imativisoku proizvodnju semena, odnosno ulja sajedinice povr{ine. Novi hibridi testiraju se uvi{e sredina (godina, lokalitet) u cilju izborahibrida i davanja preporuke proizvo|a~imaza setvu. Pri tome treba uzeti u obzir iinterakciju koja je prisutna u poljoprivredi.Interakcija je rezultat variranja nekon tro -lisanih faktora, kao {to su na primer klimatski faktori, koji variraju iz godine u godinu(Adugna & Labuschange 2002). Poljo pri vred -ni prinos je pod velikim uticajem ekolo{kihfaktora, {to uglavnom dovodi do velikevarijabilnosti u prinosu, kako izme|u godina

u pojedinim lokalitetima i izme|u lokalitetau istoj godini, tako i izme|u lokaliteta igodina (Pacheco et al. 2005). Iz tog razlogabitno je u proizvodnji koristiti stabilne hi bri -de suncokreta, koji se dovoljno dobro po -na{aju u razli~itim uslovima sredine. Jedanod najpogodnijih metoda za ocenu inter -akcije (npr. hibrid × lokalitet) je AMMI (Ad di -tive Main Ef fects and Multi pli ca tive In ter ac -tion model) (Schoeman 2003, Gunja~a 2001,Zori} 2008). Autor Gauch (1992, 2006) saop -{ta va da je AMMI model veoma prikladan i{tedljiv, po{to je njegova preciznost, koja sepostiè analizom ogleda prinosa sa ~etiri po -navljanja ista, kao i analiza bez primene ovogmodela sa 7 do 15 ponavljanja, a {to sve uti~ei na ekonomi~nost izvo|enja ogleda.

Na osnovu rezultata AMMI1 biplota zaprinos semena, moè se zaklju~iti da se


140

Hibrid /Hy brid

2007 2008 2009Prosek / Mean(2007-2009)

Prosek /Mean

Rang /Rank

Prosek /Mean

Rang /Rank

Prosek /Mean

Rang /Rank

Prosek /Mean

Rang /Rank

NS-H-45 3,00 13 3,28 16 3,30 15 3,19 16

Vranac 2,99 14 3,27 17 3,20 17 3,16 17

Ba~vanin 3,15 6 3,40 10 3,38 11 3,31 9

NS-H-111 3,11 7 3,49 6 3,57 6 3,39 7

Velja 3,29 2 3,67 2 3,46 10 3,47 4

Kraji{nik 2,97 17 3,42 8 3,34 13 3,24 12

Perun 2,97 16 3,38 11 3,37 12 3,24 13

Pobednik 3,06 10 3,44 7 3,59 5 3,36 8

Ba}a 3,15 5 3,60 5 3,52 7 3,42 5

Sremac 3,18 4 3,62 3 3,62 4 3,47 3

Somborac 3,03 12 3,37 13 3,50 8 3,30 10

Kazanova 3,21 3 3,60 4 3,66 3 3,49 2

Plamen 2,99 15 3,40 9 3,29 16 3,23 15

Du{ko 3,34 1 3,79 1 3,75 1 3,63 1

Branko 3,05 11 3,35 14 3,49 9 3,29 11

Novosa|anin 3,07 9 3,38 12 3,74 2 3,40 6

Oliva 3,09 8 3,31 15 3,31 14 3,23 14

Prosek / Mean 3,10 3,46 3,48 3,34

ve}ina hibrida razlikovala, kako u glavnomefektu (hibrid, lokalitet) koji se prati po x osi, tako i u interakciji hibrid × lokalitet, koja seprati po y osi. Na AMMI1 biplotu vrednostikoje su bliske nuli na IPC1 osi, odnose se nahibride i sredine (lokalitete) koji imaju niskidoprinos interakciji i ozna~avaju se kaostabilni. Stabilnost hibrida je pokazateljveli~ine njegove adaptabilnosti (Pacheco etal. 2005), {to zna~i da su hibridi visokoadaptabilni lokalitetima na kojima su tes -tirani. Me|utim, stabilni hibridi treba daposeduju i sopstveni izraèn glavni efekat,odnosno visok prinos semena. HibridiDu{ko, Novosa|anin i NS-H-111, sa najve}improse~nim vrednostima prinosa semena,imaju mali efekat interakcije (nalaze senajbliè liniji stabilnosti-IPC1 osi), {to zna~ida su oni najstabilniji u svim ispitivanimlokalitetima (Graf. 1). Osim ova tri, izuzetnomali efekat interakcije uo~ava se kod hibridaMi lan, Plamen, Perun, Kraji{nik i Ba~vanin,

me|utim oni imaju prinos ispod op{tegproseka. Kada hy brid i lokalitet imaju istiznak na IPC1 osi, interakcija je pozitivna.Hibridi Pobednik i Vladi mir, sa srednjimvrednostima iznad op{teg proseka, ne razli -kuju se ni u glavnom efektu, a ni u efektuinterakcije, koja je me|u najvi{ima. Najve}iefekat interakcije na negativnoj strani IPC1ose uo~en je kod hibrida Oliva, po{to jenajudaljeniji od ose stabilnosti, a prinos muje bio me|u najniìm u mikro-ogledimatokom 2009. (Graf. 1).

Hibridi su se zna~ajno razlikovali usadràju ulja, kao i u interakciji. Pobednik,NS-H-111, Kraji{nik i Plamen, sa srednjimvrednostima sadràja ulja iznad op{tegproseka, imali su najmanji efekat interakcije.Hibrid Velja je na pozitivnoj strani IPC1 oseispoljio najve}i efekat interakcije, tj. bio jenajnestabilniji u ispitivanim lokalitetima(Graf. 2).

Graf. 1. AMMI1 biplot za prinos semena suncokreta (2009)Graph. 1. AMMI1 biplot for seed yield in sun flower (2009)

Kod lokaliteta je ve}a razlika ispoljena uglavnom efektu u odnosu na interakciju,izuzetak je lokalitet Rimski [an~evi sa naj -ve}im efektom interakcije. Na ovom loka litetuostvaren je najmanji prose~an sadràj ulja. Sobzirom na najmanju uda ljenost od nultevrednosti IPC1 ose, lokaliteti Sombor (L3),

Donji Petrovci (L9), Kikinda (L5), [up ljak (L2) i Kljaji}evo (L4) istakli su se kao spolja{nja sre -dina sa stabilnim pona {a njem hibrida, sa sadr -àjem ulja iznad op{teg proseka. Tako|e su selokaliteti Zrenjanin (L6) i Pan~evo (L7) karak te -risali sa stabilnim pona{anjem hibrida, me|u -tim sadràj ulja im je bio ispod op{teg proseka.


141

Graf. 2. AMMI1 biplot za slu~aj ulja suncokreta (2009)Graph. 2. AMMI1 biplot for oil con tent in sun flower (2009)

Cilj oplemenjiva~a je stvaranje hibridakoji }e ostvariti {to ve}i prinos ulja po jedinici povr{ine, ali isto tako i zadràti stabilnost teosobine u razli~itim agroekolo{kim uslovima(Miji} i sar. 2006). Hibrid i razli~ite okoline su u interakciji, a upravo od veli~ine teinterakcije zavisi stabilnost i ra{irenostpojedinog hibrida u proizvodnji. Stoga se

novi hibridi suncokreta moraju testirati urazli~itim sredinama, tako da se na osnovudobijenih rezultata odabiraju hibridi visokogi stabilnog prinosa ulja. Stabilnost i adap -tabilnost zavise od genetske osnove hibrida,ali i od rokova setve, razlika u kvalitetusemena, sinhronizaciji kriti~nih faza razvojabiljke u odnosu na sredinu, itd.

Graf. 3. AMMI1 biplot za prinos ulja suncokreta (2009)Graph. 3. AMMI1 biplot for oil yield in sun flower (20909)


142

Ve}ina hibrida se razlikovala u glavnomefektu i u interakciji. Efekat interakcije bio jenajmanji kod hibrida NS-H-111 i Du{ko,po{to su se oni nalazili najbliè IPC1 osi, tj.liniji stabilnosti. Oni su imali prinos uljaiznad op{teg proseka. Hibridi Novosa|anin,Pobednik i Somborac, sa prinosom ulja iznadop{teg proseka bili su sli~ni kako u glavnomefektu, tako i u interakciji, koja je bila ve}a uodnosu na hibride NS-H-111 i Du{ko. Premaudaljenosti od nulte vrednosti IPC1 ose,najve}i efekat interakcije ispoljen je kodhibrida Velja, ~iji je prinos ulja bio na nivouop{eg proseka u mikro-ogledima izvedenimtokom 2009. (Graf. 3).

Obja{njenje / Ex pla na tion: L1 - Rimski[an~evi, L2 - [upljak, L3 - Sombor, L4 -Kljaji}evo, L5 - Kikinda, L6 - Zrenjanin, L7 -Pan~evo, L8 - Vr{ac, L9 - Donji Petrovci, L10 -Kr~edin, L11 - Ne{tin, L12 - Kula-Vitovnica,L13 - Negotin, L14 - Zaje~ar

Na lokalitetima [upljak (L2), Sombor(L3) i Zrenjanin (L6) u regionu Vojvodine,hibridi su ispoljili najmanji efekat interakcijesa faktorima spolja{nje sredine, dok je nalokalitetima Pan~evo (L7), Negotin (L13) iRimski [an~evi (L1) bilo potpuno obrnuto.Uzimaju}i u obzir udaljenost od linijestabilnosti, lokalitet Kula-Vitovnica (L12) uregionu centralne Srbije istakao se kaospolja{nja sredina sa stabilnim pona{anjemhibrida, sa prinosom ulja iznad op{tegproseka. Na lokalitetu Zaje~ar (14) je efekatinterakcije bio mali, ali su hibridi ostvarili inizak prinos ulja (Graf. 3).

Izbor sortimenta NS hibrida suncokretaza setvu u 2010. godini

Prema rezultatima koji su postignuti u{irokoj proizvodnji, kao i u mikro-ogledimatokom ove i prethodnih godina, za setvu u2010. predlaù se slede}i hibridi:A. Dominantni hibridi na parcelama gde je

uo~eno prisustvo volovoda (Orobanchecumana) treba da budu: Ba~vanin, Ba}a,[umadinac, Perun, kao i novi hibridiBranko i Novosa|anin.• Tako|e se na ovim parcelama uspe -

{no mogu gajiti i IMI-hibridi uz oba -veznu primenu herbicida Pul sar-40, ato su hibridi Rimi i Vitalko, kao inajnoviji hibrid Rimi-PR koji je genet -ski otporan i na plamenja~u.

B. Za setvu na parcelama gde nije prisutanvolovod najbolji izbor su hibridi:NS-H-111, Velja, Sremac, Kazanova, Kraji -{nik, NS-H-45 i Pobednik. Na ovimparcelama preporu~uje se i novi hibridDu{ko koji je postigao odli~ne rezultate u mreì mikro-ogleda u periodu od2007-2009. Ovaj hibrid je tako|e genetski otporan i na plamenja~u.

C. Od hibrida specijalne namene prepo ru -~ujemo:• hibrid Oliva za proizvodnju hladno

ce|enog ulja i biodizela• hibride Vranac i Cepko za proiz vod -

nju proizvoda od jezgre suncokretaD. Za setvu krajem maja i u prvoj polovini

juna treba sejati rani hibrid Dukat.E. U grupi dekorativnih suncokreta prepo -

ru~uje se Neoplanta, koja se odlikujebordo bojom jezi~astih cvetova.

Zaklju~ak

Na osnovu rezultata postignutih umikro-ogledima postavljenim u regionuVojvodine i centralne Srbije, mogu se donetislede}i zaklju~ci:• Tokom 2009. u mreì mikroogleda pro -

se~an prinos semena u regionu Voj vo -dine (11 lokaliteta), posmatraju}i svehibride i lokalitete, iznosio je 3,47 t ha-1,dok je u centralnoj Srbiji, gde su mik -ro-og ledi postavljeni na tri lokaliteta, pri -nos semena bio 3,14 t ha-1. U Vojvodini su najve}i prose~an prinos semena ostvarilihibridi Du{ko (3,75 t ha-1), Novosa|anin(3,74 t ha-1), Kazanova (3,66 t ha-1),Sremac (3,62 t ha-1), Pobednik (3,59 tha-1) i NS-H-111 (3,57 t ha-1). U regionucentralne Srbije najve}e prose~ne prino -se semena iznad 3,50 t ha-1 postigli suhibri di Branko i Du{ko.

• U 2009. prose~an sadràj ulja za 19 ispi -tivanih hibrida na 11 lokaliteta u regionuVojvodine iznosio je 46,56 %. Visokozna~ajno najve}i sadràj ulja u odnosu naostale ispitivane hibride u regionu Vojvo -di ne pokazali su hibridi Pobednik,Somborac i NS-H-111. U regionu cen tral -ne Srbije najve}i prose~an sadràj uljaiznad 49 % imali su hibridi Pobednik,Ba}a i NS-H-111.

• Za sve hibride i lokalitete u Vojvodiniop{ti prosek prinosa ulja tokom 2009.


143

iznosio je 1,61 t ha-1. Prinos ulja preko1,70 t ha-1 postignut je kod hibridaPobednik, Novosa|anin, NS-H-111 i Som -borac na lokalitetima regiona Vojvodine.Prinos ulja u proseku za 19 hibrida i trilokaliteta u centralnoj Srbiji iznosio je1,48 %. Lokaliteti Negotin i Zaje~ar u regi -onu centralne Srbije nisu se razlikovali uprose~nim vrednostima prinosa ulja, dokje visoko zna~ajno najve}i prinos ulja(1,59 t ha-1) postignut u lokalitetuKula-Vitovnica.

• Op{ti prosek prinosa za trogodi{nji pe -riod (2007-2009) u regionu Vojvodinaiznosio je 3,34 t ha-1. Prinos iznad op{tegproseka dali su osam hibrida (Du{ko,Kazanova, Sremac, Velja, Ba}a, Novosa -|anin, NS-H-111 i Pobednik), pri ~emu jehibrid Du{ko imao najve}i prinos (3,63 tha-1). Uo~ava se da je prose~an prinossemena u 2008. i 2009. bio podjednak, save}im prose~nim vrednostima u odnosuna 2007. Niè vrednosti prinosa u 2007.mogu se objasniti lo{ijim vremenskimprilikama u odnosu na druge dve ispiti -vane godine, koje su bile povoljne zarazvoj suncokreta. Ovi rezultati ukazujuna plasti~nost i stabilnost navedenihhibrida, jer su agroekolo{ki uslovi uispitivanim godinama bili razli~iti.

• AMMI1 biplot prinosa semena je pokazao da su hibridi Du{ko, Novosa|anin iNS-H-111 visoko adaptabilni na svim ispi -tivanim lokalitetima, zbog malog efektainterakcije, a sa prinosom ve}im od op -{teg proseka mikro-ogleda u 2009. Za sa -dr ̀ aj ulja najmanji efekat inter ak cije, tj.najve}u stabilnost u svim ispiti vanim lo -ka litetima imali su Pobednik i NS-H-111.Najmanji efekat interakcije za prinos uljazapaèn je kod hibrida Du{ko i NS-H-111. Ovi hibridi su postigli i prinos ulja iznadop{teg proseka. Hibrid koji se pokazaostabilnim za sve tri ispitivane osobine i savrednostima iznad op{teg proseka jesteNS-H-111.

• Rezultati ovog rada su od zna~aja priodlu~ivanju vezanom za izbor hibridasuncokreta visokih i stabilnih prinosa.

Literatura

Adugna W, Labushange M T (2002). Ge no type-en vi ron mentin ter ac tions and phenotypic sta bil ity anal y sis of lin seed in Ethi o pia. Plant Breed ing 121: 66-71

Annicchiarico P (1997): Joint re gres sion vs. AMMI anal y sis of ge no type-en vi ron ment in ter ac tions for ce re als in It aly.Euphytica 94: 53-62

Balali} I, Mikli~ V, Joci} S, Jovanovi} D, Hladni N, Marinkovi}R, Gvozdenovi} S (2008): Rezultati mikroogleda NShibrida suncokreta i preporuka sortimenta za 2008.godinu. Zbornik radova Instituta za ratarstvo ipovrtarstvo, Novi Sad 45: 111-124

Balali} I, Crnobarac J, Mikli~ V (2009): In ter ac tion hy brid ×plant ing date for oil yield in sun flower. J Agric Sci (rad u {tampi). Zbornik izvoda, IV Simpozijum sa me|u -narodnim u~e{}em: Inovacije u ratarskoj i povrtarskojproizvodnji, Beograd, 162-163

Crnobarac J, Du{ani} N (1996): Uticaj gustine useva naprinos i kvalitet suncokreta. Zbornik 30. savetovanja ounapre|enju uljarstva Jugoslavije, Budva, 490-497

Crossa J (1990): Sta tis ti cal anal y sis of multilocation tri als.Adv Agron 44: 55-86

Crossa J, Cornelius P L (1997): Sites re gres sion and shiftedmulti pli ca tive model clus ter ing of cultivar trial sites un -der heterogenity of er ror vari ances. Crop. Sci 37:405-415

Gauch H G (1992): Sta tis ti cal anal y sis of re gional yield tri als:AMMI anal y sis of fac to rial de sign. Elsevier Health Sci -ences, The Neth er lands

Gauch Jr H G (2006): Sta tis ti cal anal y sis of yield tri als byAMMI and GGE. Crop. Sci 46: 1488-1500

Gontcharov S, Zaharova M (2008): Veg e ta tion pe riod andhy brid sun flower pro duc tiv ity in breed ing for ear li ness. Proc. 17th In ter na tional Sun flower Conf Cor doba,Spain, 531-533

Granlund M, Zimmerman D C (1975): Ef fect of dry ing con di -tions on oil con tents of sun flower (Helianthus annuusL.) seed de ter mined by wide-line Nu clear Mag netic Res -o nance (NMR). North Da kota Acad Sci Proc. 27:128-132

Gunja~a J (2001): Interakcija genotip x okolina u neba lan -siranim serijama pokusa. Doktorska disertacija, Agro -nomski fakultet Sveu~ilista u Zagrebu

Hühn M (1996): Nonparametric es ti ma tion and test ing of ge -no type × en vi ron ment in ter ac tion by ranks. In: Kang MS. (Ed.) Ge no type-by-en vi ron ment in ter ac tion and plantbreed ing. Lousiana State Uni ver sity Ag ri cul tural Cen -ter, USA, 69-93

Kang M S (2004): Ge no type-by-en vi ron ment in ter ac tion. En -cy clo pe dia of Plant and Crop Sci ence, Macel DekkerInc, 218-221

Kondi} J, Mijanovi} K (2008): Se lec tion of sun flower hy brids for Banja Luka area in Bosnia and Herzegovina. Proc.17th In ter na tional Sun flower Con fer ence, Cor doba,Spain, 495-497

Lipkovich I, Smith E P (2002): Biplot and sin gu lar value de -com po si tion mac ros for Ex cel. http://filebox.vt.edu/stats/artsci/vining/key ing/biplot/.doc

Marinkovi} R, Dozet B, Vasi} D (2003): Oplemenjivanjesuncokreta. Monografija. [kolska knjiga, Novi Sad

Merrien A (1992): Some as pects of sun flower crop phys i ol -ogy, Proc. of 13th Internatiional Sun flower Con fer -ence, Pisa, It aly, 1: 481-498

Miji} A, Krizmani} M, Guberac V, Mari} S (2006): Stabilnostprinosa ulja nekoliko OS hibrida suncokreta.Poljoprivreda 12: 5-10

Mikli~ V, [kori} D, Balali} I, Joci} S, Jovanovi} D, Hladni N,Marinkovi} R, Joksimovi} J, Gvozdenovi} S (2007):Rezultati ispitivanja NS hibrida suncokreta u ogledima i preporuka za setvu u 2007. godini. Zbornik radovaInstituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 43:115-128


144

Mikli~ V, Joci} S, Miladinovi} D, Dusani} N, Hladni N (2008):Changes in seed oil con tent of sun flower (Helianthusannus L.), as af fected by har vest ing date. Proc 17th In -ter na tional Sun flower Con fer ence, Cor doba, Spain 1:281-285

Mikli~ V, Balali} I, Joci} S, Marinkovi} R, Hladni N,Gvozdenovi} S, Stoj{in V (2009): Produktivnost NShibrida suncokreta u multilokacijskim ogledima ipreporuka sortimenta za setvu u 2009. godini. Zbornikradova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 46:293-310

Pacheco R M, Duarte J B, Vencovsky R, Pinheiro J B, OlivieraA B (2005): Use of sup ple men tary ge no types in AMMIanal y sis. Theor Appl Genet 110: 812-818

Piepho H P (1997): An a lyz ing ge no type-en vi ron ment data by mixed mod els with multi pli ca tive terms. Biometrics 53: 761-766

Schoeman L J (2003): Ge no type × en vi ron ment in ter ac tion insun flower (Helianthus annuus) in South Af rica. PhDthe sis. Uni ver sity of the Free State, Bloemfontein,South Af rica

[kori} D (1988): Sun flower breed ing. J. Ed ible Oil In dus try/Uljarstvo 25: 1-90

[kori} D, Joksimovi} J, Joci} S, Jovanovi} D, Marinkovi} R,Hladni N, Gvozdenovi} S (2005): Ocena vrednostiproduktivnih svojstava NS-hibrida suncokreta. Zbornik

radova Nau~nog instituta za ratarstvo i povrtarstvo,Novi Sad 41: 21-33

[kori} D, Joksimovi} J, Joci} S, Jovanovi} D, Marinkovi} R,Hladni N, Gvozdenovi} S (2006): Rezultati dvogo di -{njih ispitivanja novosadskih hibrida suncokreta umikroogledima. Zbornik radova Nau~nog institut zaratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 42: 61-74

van Eeuwijk F A (1996): Be tween and be yond additivity andnon-additivity: the sta tis ti cal mod el ing of ge no type byen vi ron ment in ter ac tion in plant breed ing. PhD the sis.Wageningen Ag ri cul tural Uni ver sity, Wageningen, TheNeth er lands

Vranceanu A V (2000): Floarea-sourelni hibrida. EdituraCeres, Bu cha rest

www.faostat.org (10.11.2009.)

Yau S K (1995): Re gres sion and AMMI anal y sis of ge no type ×en vi ron ment in ter ac tions. An em pir i cal com par i son.Agron J 87: 121-126

Zobel R W, Wright M J, Gauch H G Jr (1988): Sta tis ti cal anal y -sis of a yield trial. Agron J 80: 388-393

Zori} M (2008): Analiza interakcije genotipa i spolja{njesredine u oplemenjivanju kukuruza primenom multi -va rijacionih modela. Doktorska disertacija, Poljopriv -red ni fakultet, Beograd-Zemun, Univerzitet u Beo -gradu

Sta bil ity es ti ma tion for seed and oil yield of NS sun flower hy bridsin small-plot tri als and rec om men da tions for 2010 sow ing season

Vladi mir Mikli~, Igor Balali}, Sini{a Joci}, Radovan Marinkovi}, San dra Cveji}, Nada Hladni, Dragana Miladinovi}

In sti tute of Field and Veg e ta ble Crops, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad

Sum mary: The ob jec tive of this study was the eval u a tion of NS sun flower hy brids based on the re sults of seed yield, oil con tent and oil yield ob tained in a net work of small-plot tri als inVojvodina and cen tral Ser bia in 2009, as well as rec om men da tions for 2010 sow ing sea son. The hy brid × lo ca tion in ter ac tion was eval u ated by AMMI model (Ad di tive Main Ef fects and Multi pli -ca tive In ter ac tion). In small plot tri als, 19 NS sun flower hy brids on 11 lo ca tions in Vojvodinaand 3 in cen tral Ser bia were in cluded. Seed yield, oil con tent and oil yield were sig nif i cantly dif -fer ent in the small-plot tri als in the in ves ti gated re gions. The high est av er age seed yields inVojvodina were pro duced by Du{ko (3.75 t ha-1), Novosa|anin (3.74 t ha-1), Kazanova (3.66 tha-1), Sremac (3.62 t ha-1), Pobednik (3.59 t ha-1) and NS-H-111 (3.57 t ha-1). In the re gion ofcen tral Ser bia seed yield over 3.50 t ha-1 was achieved by the hy brids Branko (3.57 t ha-1) andDu{ko (3.53 t ha-1). Hy brid Pobednik showed the high est av er age oil con tent in the re gion ofVojvodina (49.37 %), as well as in the re gion of cen tral Ser bia (49.96 %). High est av er age oilyield (over 1.70 t ha-1) was pro duced by Pobednik, Novosa|anin, NS-H-111 and Somborac inthe Vojvodina re gion, and in cen tral Ser bia oil yield (over 1.60 t ha-1) was pro duced by Brankoand Du{ko. In three-year tri als in Vojvodina, eight hy brids (Du{ko, Kazanova, Sremac, Velja,Ba}a, Novosa|anin, NS-H-111 and Pobednik) showed seed yield over gen eral mean. High estseed yield was given by hy brid Du{ko (3.63 t ha-1). AMMI biplot for seed yield showed that hy -brids Du{ko, Novosa|anin and NS-H-111 had the high est adapt abil ity at all lo ca tions (Re gionVojvodina and cen tral Ser bia), be cause the in ter ac tion had the low est val ues. Pobednik andNS-H-111 showed the high est sta bil ity for oil con tent over all lo ca tions. The low est in ter ac tionef fects for oil yield were found with Du{ko and NS-H-111. The hy brid NS-H-111, with av er age


145

mean value over gen eral mean, was sta ble for all three in ves ti gated char ac ters dur ing 2009sow ing sea son.Key words: AMMI1 biplot, lo ca tion, oil con tent and yield, seed yield, small-plot tri als, sun -flower

Primljeno / Re ceived: 24.11.2009.Prihva}eno / Ac cepted: 22.12.2009.


146

Documents

Ocena stabilnosti prinosa semena i ulja NS hibrida ...scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1821-3944/2010/1821-39441001131M.… · AMMI biplot za prinos semena pokazuje da su hibridi