01) Pojam vaspitanjaVaspitanje je sloen, kompleksan i dugotrajan proces izraivanja i formaranja linosti. Odnosi se na sve ono to ljudi svesno, namerno, sistemski i organizovano preduzimaju na planu formiranja linosti, kako ono to organizuje drutvo u odnosu na vaspitanika tako i ono to preduzima sama linost koja se razvija i formira u odreenim drutvenim okolnostima.Vaspitanje je iri i sveobuhvatniji pojam i proces koji u sebi neminovno sadri i proces obrazovanja. Vaspitanje je sveobuhvatno predagoko delovanje na sve sfere ovekovog bia; usmereno je na izgraivanje i formiranje celovite ljudske linosti u iju sferu spada i obrazovnost. kola treba da obrazuje a ne da vaspitava. Vaspitanje je, prema unutranjoj strukturi, vieslojni proces koji se ostvaruje kroz tri osnovna procesa: proces usvajanja znanja, vetina i navika; proces razvijanja fizikih i psihikih snaga i sposobnosti; proces formiranja pogleda na svet, izgraivanja karaktera, emocionalnog i voljnog ivota linosti.Racionalna osnova vaspitanja lei u prvom, a vrednosna i humanistika tek u jedinstvu sva tri procesa.U toku realizacije pojedinih ciljeva i zadataka vaspitanja mogu se izdvojiti tri etape: etapa racionalnog, etapa emocionalnog i etapa voljnog.Osnovna podruja razvoja linosti dele se na: kognitivni razvoj (intelektualne sposobnosti); afektivni razvoj (stavovi, miljenje, interesi); psihomotorni razvoj.

02) Vaspitanje kao drutvena i ljudska delatnostVaspitanje je drutveno i istorijski uslovljeno , zavisi od drutva i na sebi odraava bitne promene koje se deavaju u drutvu. Vaspitanje prati i prilagoava se drutvenim promenama, proizvod je vremena u kome se izvodi, ali je istovremeno, i osnovni inilac drutvenog razvoja i progresa oveanstva uopte.Ono je bitan faktor i uslov ovekovog procesa ooveenja i humanizacije drutva i istovremeno njihova posledica. Svako drutvo bez obzira na nivo razvijenosti i karakter ureenja, vaspitanje stavlja u slubu svojih potreba i sopstvenog razvitka.Pored drutvene i istorijske uslovljenosti i promenljivosti, vaspitanje ima klasni karakter. Ukupnost drutvenih odnosa zavisi od odnosa klasa tog drutva, od toga koja je klasa vladajua, a koja potinjena, kakav je njihov poloaj i meusobni odnos,a u takvim drutvenim formacijama vaspitanje uvek ima klasni karakter.Vaspitanje je sloena i kompleksna generacijska drutvena pojava. Usmereno je na prenoenje saznanja i iskustva sa starijih na mlae (intergeneracijski vertikalni odnos), sa mlaih na starije i izmeu pripadnika istih generacija (povratni i horizontalni generacijski odnos).

03) Karakteristike vaspitanja kao drutvene i ljudske delatnosiVaspitanje ima obeleja, iste ili sline karakteristike kao i druge ljudske delatnosti. Vaspitanje je svesna delatnost , svestan proces koji se sastoji u postavljanju cilja i izbora svega to je u skladu sa tim ciljem. Poto se vaspitanjem uvek nastoji ostvariti neki cilj i zadaci , vapitanje je uvek celishodno. Organizacija, sadraj, sredstva, metode, oblici rada, ceo vaspitni proces potinjavaju se unapred postavljenom cilju. Stoga je karakteristika vaspitanja i organizovanost i sistematinost obrazovanja.Vaspitanje se moe odrediti kao sloeni i dugotrajan , viegodinji proces delovanja na razvoj pojedinih osobina i kvaliteta linosti koje moe biti intencionalno (institucionalno, kolsko, organizovano), slobodno (spontano) pod uticajem sveukupnog drutvenog delovanja kao celine (pozitivnog ili negativnog).

04) Nativistika teorija vaspitanjaNativistike teorije vaspitanje su one koje odreuju naslee kao faktor koji ima iskljuivi uticaj na razvitak linosti. Naziv nativistiki potie od latinske rei nativus to znai uroen. U pitanju su jednostrana shvatanja koja potcenjuju ulogu vaspitanja ; razvitak linosti svode na proces koji je uslovljen unutranjim faktorima; uticaje socijalnih faktora prikazuju kao uticaje biolokih faktora koji su van ovekovog uticaja.

05) Empiristika teorija vaspitanjaEmpiristike teorije negiraju ulogu naslee, odnosno precenjuju ulogu sredine u razvoju linosti. Na ovakvoj koncepciji zasniva se pedagoki optimizam i teorija o svemoi vaspitanja. Predstavnici ovih shvatanja su Lok, Helvecije, Salcman, Didro, Holbah, socijal utopisti Oven i Furije.

06) Pojam i vrste obrazovanjaPojam obrazovanja se javlja u 19. veku. Obrazovanje je proces prenoenja naunih znanja, opteljudskih i drutvenih vrednosti, razvijanje naunog pogleda na svet i osposobljavanje za permanentno (doivotno) obrazovanje. U uem smislu obrazovanje je sticanje znanja, razvoj sposobnosti, vetina i navika a obrazovana i osposobljena je ona linost koja zna i ume da znalaki i struno obavi neku ili obavlja neku radnu ili ivotnu aktivnost. Osnovni elementi obrazovanja su: znanja; vetine; navike; sposobnosti.U pedagokom smislu, obrazovanje je osnovna funkcija svake nastave i predstavlja i proces i rezultat. Vrste obrazovanja:kolsko obrazovanje: predkolsko, osnovno, srednje i visoko obrazvanje;Na osnovu karaktera znanja koje je linost stekla: opte i struno;Na osnovu oblasti iz koje se stie znanje: prirodno- nauno, estetsko, matematiko i dr. Na osnovu mesta gde se obrazovanje ostvaruje: kolsko i vankolsko.

07) Pojam i znaaj informisanjaInformisanje predstavljaju sredstva i metode u masovnim oblicima obrazovanja, vaspitanja i propagiranje odreenih pojmova, injenica, ideja i stavova. Postoje razlilita sredstva informisanja, ali krajnji cilj svih sredstava je prenoenje informacija interaktivnog karaktera - komunikacija.U osnovi procesa informisanja nalazi se teorija informacije. Po ovoj teoriji svaki proces se razmatra sa stanovita prijema, prerade i predaje informacija, kako kod ivih bia, tako i kod automata. Teorija informacije je deo kibernetike.Kao i teorija informacije, i teorija komunikacije je deo kibernetike. Teorija komunikacije istrauje komunikaciju ili izmenu informacije u ivim sistemima tj. meu ivim biima. Teorija informacije je definisala neke pojmove: Informacija predstavlja stimulans koji ima neko znaenje za nekoga ko prima tu informaciju; moe se rei da predstavlja podatak ili injenicu bilo koje vrste koja se predaje, prima, ita, prerauje, transformie i koristi (veliina koja ima neko znaenje). Informacija uvek sadri neku injenicu i nosi neku poruku odreenog znaenja. Povratna informacija tee od onoga kome je direktna informacija bila upuena.Primene teorije informacije u obrazovanju ine masovna medijska sredstva obavetavanja.

08) Pedagogija kao naukaPedagogija je nastala od grke rei pais i ago to u prevodu znai dete i vodim. U staroj grkoj to se odnosilo na voenje deteta u kolu. Kasnije se ova leksema odnosila na odgajitelja, vaspitaa. Teko je odrediti granicu izmeu vaspitne prakse koja je postojala i pedagoke teorije i nauke koja je nastojala da, kao i vreme kada je dolo do konstituisanja specifine teorijske i naunoistraivake metodologije. Veina drutvenih nauka osamostalile su se u 19. veku. Osnivaem pedagoke nauke se smatra Herbert. Termin pedagogija je prihvaen u Evropi i veini drugih zemalja sveta. Pod uticajem nemakih pedagokih shvatanja u srpskom jeziku je upotrebljavan izraz pedagogika u znaenju teorije vaspitanja i pedagogija u znaenju prakse vaspitanja. Znaenje svih definicija pedagogije je da je ovek kome su namenjeni vaspitni uticaji, primereni sadraji, zadaci i cilj vaspitanja.Pedagogija spada u grupu drutvenih nauka. Pedagogija prouava i unapreuje vaspitanje i vaspitne procese kao deo drutvene stvarnosti. Zadatak pedagoke nauke je da: otkriva zakonomernosti u oblasti vaspitanja, obrazovanja, nastave i upravljanja sistemima ISTIH; na temelju pedagokih saznanja postavi cilj i zadatke vaspitanja delovanja; da na naunoj osnovi odredi organizacione forme, sadraje, oblike, metode, tehnike, postupke i sredstva vaspitno- obrazovnog rada; prati, analizira, kritiki razmatra i vrednuje rezultate do kojih dolazi u pedagokoj teoriji i praksi.

09) Andragogija kao naukaKonstituisanje andragogije kao nauke je teklo veoma teko i sporo zbog predrasuda, negativnih stavova prema obrazovanju ostalih. Razvojni put andragogije kao nauke se prolo kroz nekoliko razvojnih faza: faza univerzalne i jedinstvene pedagoke misli; faza istorijskog oblikovanja prvih pojava andragokog rada; faza dedukcije i aplikacije optih pedagokih saznanja na andragoko podruje; faza relativne samostalnosti andragogije kao nauke.1833 godine je nemaki nastavnik Aleksandar Kap konstituisao termin andragogija, sa namerom da oznai teoriju, disciplinu koja prouava fenomen obrazovanja odraslih. Andragogija u predovu znai voditi oveka, to predtavlja vaspitanje i obrazovanje odraslih ljudi. Andragogija se intenzivno razvijala tokom 20. veka. Na njen razvoj su uticali nauno - tehniki progres, proizvodno - tehnoloki razvoj i snane socijalno - ekonomske i politike promene koje potresuju savremeno oveanstvo. Pod uticajem ovih pojava teite obrazovanje se prenosi iz kolskih klupa na itav radni i ivotni vek oveka (odraslih) pa je predmet andragogije odrastao ovek i okolsnosti u kojima se deava njegovo obrazovanje i uenje. Istie se da 18-ta godina ne predstavlja poetnu fazu odraslog doba. Andragogija je samostalna nauka.

010) Principi obrazovanja za odrivi razvojKljuni principi su promovisani na Svetskoj konferenciji o odrivom razvoju u Johanesburgu 2002. godine, i oni su: Ekonomski, ekoloki i socijalni problemi su deo koncepta ,, odrivog razvoja,, pa stoga obrazovanje za odrivi razvoj i zahteva globalni pristup; Nastavnici treba na svim nivoima da podstiu kritiki nain miljenja i reagovanja kod uenika i studenata kako bi razvili njihovu buduu viziju odrivog razvoja; Odrivi razvoj treba da bude ukljuen u svim obrazovnim programima; Obrazovanje traje itavog ivota, kako formalno i neformalno, tako i svako drugo obrazovanje; Cilj obrazovanja o odrivom razvoju je da osposobi ljude da se bore za pozitivne promene u ivotnoj sredini;

011) Ciljevi obrazovanja za odrivi razvojCiljevi obrazovanja za odrivi razvoj su: razumevanje principa odrivog razvoja od strane drutva (razumevanje do primene u praksi); odrivi razvoj treba uvek da bude aktuelna tema, u svim segmentima drutva; dugorono uenje koje podrazumeva unapreenje znanja, uvoenje inovacija i dr. Obrazovanje za odrivi razvoj treba da bude znaajno u svim dravama; Specijalizovani programi obuke;Realizacija ovih ciljeva podrazumeva preduzimanje niza zadataka i aktivnosti koji se odnose na: politiku i pravnu podrku procesu obrazovanja za odrivi razvoj; promociju odrivog razvoja kroz formalno, neformalno i informalno uenje; razvoj kompetentnosti onih koji poduavaju o odrivom razvoju; produkciju sredstava i materijala neophodnih edukatorima, istraivaima kao u upotreba audio, video i multimedijalnih sredstava; promocija istraivanja i razvoja obrazovanja za odrivi razvoj; razvoj saradnje i koordinacija rada

012) Agenda 21 i proces implementacije obrazovanja za odrivi razvojAgenda 21 je dokumenat UN sa konferencije koja je odrana u Riju 1992. godini kojim su formulisani zahtevi delovanja u sistemu obrazovanja. Tada se po prvi put govorilo o meusobnoj povezanosti i uslovljenosti zatite ivotne sredine i razvoju, mogunosti poravnanja izmeu visoko razvijenIh zemalja i zemalja u razvoju, o ostvarivanju jedinstva u poboljanju uslova ovekovog ivota uz istovremeno ne naruivanje prirodnih temelja i dr. Tada je definisano 27 principa. Agenda 21 je podeljena u 4 dela po 40 poglavlja koja se odnose na socijalnu, ekonomsku, privrednu dimenziju odrivog razvoja i dr. Poglavlje 36 se odnosi na ,,Unapreivanje obrazovanja, obuke i drutvene svesti, koje je obraeno kroz tri programska podruja: Preorijentacija obrazovanja u pravcu odrivog razvoja; Jaanje javne svesti; Unapreivanje usavravanja.Aktivnosti koje se predviaju se odnose na usavravanje nastavnika, ukljuivanje kole u prouavanju uticaja ivotne sredine na zdravlje, usavravanje univerzitetskih aktivnosti, zakonskog regulisanja i afirmacije jednakih prava svih ljudi na obrazovanje i usavravanje bez obzira na socijalni status, pol, doba, rasu i religijsku opredeljenost, podsticanja kampanjame o odrivom razvoju, promovisanje uloge ene u prenoenju znanja i socijalnih vrednosti, obuku i usavravanju radne snage, edukaciju edukatora i drugo. itav niz aktivnosti treba da se realizuje sa ciljem efikasne implementacije obrazovanja za odrivi razvoj a oni su: obrazovanje za odrivi razvoj treba da se usmeri u dva pravca a oni su: integracija I obezbeivanje specifinih predmetnih programa I kurseva; proimanje na svim nastavnim programim na svim nivoima obrazovanja; obrazovanje za odrivi razvoj treba da bude protkano ivotnim i radnim iskustvom koje se stie izvan uionice; razvoj ruralnih i urbanih oblasti kroz poveanje pristupa obrazovanju i kroz poboljanje kvaliteta obrazovanja; razvnotea izmeu globalnih i lokalnih interesa; saradnje i partnerstva vie zainteresovanih strana; podravanje neformalnih i vankolskih aktivnosti; poetna obuka i reobuka nastavnog osoblja; primena novih nastavnih metoda za obrazovanje za odrivom razvoju; razvoj i reprodukcija obrazovnih materijala; program obuke za razliite sektore radne snage; vokaciono i permanentno obrazovanje za usavravanje; okretanje ka kljunim temama o odrivom razvoju.

013) Opti cilj i zadaci obrazovanjaOpti cilj i zadaci obrazovanja su vaspitnog karaktera. Predstavljaju postupke i aktivnosti sistematskog razvoja i formiranja idejnih i mentalnih shvatanja i stavova o humanizaciji i kulturi ljudskog rada i ivota, profesionalnoj pripremljenosti i osposobljenosti za bezbedan rad i ponaanje u radnoj i ivotnoj sredini i razvoja ekoloke kulture drutva. U ovu grupu spadaju: razvijanje i formiranje higijenskih i kulturnih radnih navika i drugih oblika ponaanja kod dece i omladine; razvijanje i formiranje individualnih psiholokih i fizikih osobina koje su od posebnog znaaja za bezbedno i kulturno ponaanje; razvijanje kljunih psihofiziolokih sposobnosti i njihovo usavravanje na primerima egzemplarnih radnih postupaka i operacija u okviru odreenih struka i zanimanja; razvijanje motorno miine spretnosti, koordinacije pokreta i fizike izdrljivosti za bezbedno obavljanje opasnih i sloenih postupaka; formiranje naunog pogleda na svet, prirodu i ivotnu sredinu , opasnosti naruavanja eko- sistema i njegove ravnotee; razvijanje motivacije; razvijanje opte i tehnike kulture rada i ponaanja u radnih grupi i iroj ivotnoj sredini; formiranje i razvijanje pojedinane i ire drutvene svesti i odgovornosti.

014) Posebni ciljevi i zadaci obrazovanja za zatituPreteno su obrazovnog karaktera jer se sastoje u upoznavanju pojedinaca sa odreenim opasnostima i tetnostima u nekoj radnoj delatnosti i ivotnoj sredini. U okviru kolskog sistema cilj i zadaci nastavni i drugih oblika obrazovno - vaspitnog rada za zatitu podrazumevaju: profesionalno usmeravanje mladih u struci i zanimanju za koju su ispoljili interesovanja; upoznavanje sa posledicama nekontrolisanog ljudskog rada upoznavanje sa sistema BZNR i ivotne sredine; upoznavanje sa problemima odnosa oveka, rada i ivotne sredine; upoznavanje optih opasnosti i tetnosti u radnoj i ivotnoj sredini; upoznavanje sa direktnim opasnostima i tetnostima i merama zatite kroz nastavu; profesionalno obrazovanje strunjaka na nivou srednjeg i visokokolskog obrazovanja;U okviru vankolskog sistema obuhvataju: upoznavanje zaposlenih lica sa radom, organizacijom i tehnolokim procesom; upoznavanje sa najeim opasnostima i tetnostima u iroj i uoj radnoj sredini; upoznavanje sa pravima i obavezama zatite radne i ivotne sredine; upoznavanje sa neposrednim opasnostima osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad; struno usavravanje lica u oblasti bezbednositi; upoznavanje graana za bezbedno rukovanje aparatima, agresivnih i otrovnih materija, I uvanju i odravanju; upoznavanje stanovnitva ruralnih podruja sa opasnostima i tetnostima od hemijsko - biolokih materija.015) Drutveno- normativne osnove obrazovanja za zatituStruno osposobljavanje i informisanje omladine i odrslih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, zatite od poara i zatite ivotne sredine zasniva se na ulozi i znaaju koje ove akktivnosti imaju u vezi sa ljudskim faktorom kao iniocem bezbednosti radne i ivotne sredine. U Republici Srbiji vaspitno- obrazovna aktivnost utvruje se u okviru sledeih zakona: Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu; Zakon o zatiti od poara; Zakon o zatiti ivotne sredine; Zakon o vanrednim situacijama; Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.Osnovni zahtevi predstavljeni podzakonskim aktima ogledaju se u:*** U sistemu kolskog obrazovanja zahteva se da se materija koja se odnosi na bezbednost i zdravlje na radu, zatitu od poara i zatitu ivotne sredine bude adekvatno zastupljena u planovima i programima odgovarajuih kola kako kroz nastavne, tako i kroz vannastavne aktivnosti. ***U oblasti rada i zapoljavanja, obrazovanje i osposobljavanje za bezbednost i zdravlje na radu postavlja se kao kontinuirani i permanentni zahtev. Osnovno naelo ovog zahteva je da lice ne moe stupiti u rad ukoliko pre toga nije predhodno osposobljeno za rad. ***U vezi sa zatom ivotne sredine u zakonskoj regulativi utvruje se da su dravni organi, naune ustanove, I dr., duni da podstiu, usmeravaju i obezbeuju jaanje svesti o znaenju ivotne sredine.

016) Pojam teorije obrazovanja za zatituRazvoj teorije obrazovanja i vaspitanja za zatitu vezuje se za: za razvoj celokupnog nauno teorijskog sistema zatite radne i ivotne sredine; za razvoj celokupnog sistema obrazovanja i vaspitanja u drutvu, odnosno sa sveukupnim razvojem odgovarajuih pedagoko- andragokih teorija i koncepcija.Razvoj teorijskog dela obrazovanja i vaspitanja za zatitu odvija se kao svojevrsna pedagoko- andragoka simbioza u praksi pa se svi pokuaji da se ova praksa podvrgne postojeim pedagokim zakonitostima i normama upuuju na potrebe razvoja posebne didaktiko- metodike teorije unutar postojeeg sistema pedagoko - andragokih nauka sa jedne i nauno - teorijskog sistema zatite radne i ivotne sredine sa druge strane.Sa didaktiko - metodikog stanovita posmatrano, ova teorija se nalazi u fazi deskriptivne konceptualizacije. Pravci razvoja ove teorije odvijaju se kroz dva poznata metodoloka procesa: deduktivnom primenom postojeih normi i zakonitosti iz ve postojeih pedagokih i andragokih disciplima; i induktivnim istraivanjem i normiranjem sprecifinih pojava i procesa u ovoj obrazovno- vaspitnoj praksi.

017) Osnovni problemi prakse obrazovanja za zatituProblemi obrazovanja za zatitu u radnoj i ivotnoj sredini se vezuju za ciljeve, programe i organizacione oblike svih ovih aktivnosti , zato to se ova obrazovna delaatnost odvija : u razliitim uslovima i sredinama; kao uesnici obrazovanja javlja se razliita populacija; heterogenost obrazovne populacije; razliiti ciljevi i zadaci vaspitno- obrazovnih aktivnosti.Radi se o potrebi istovremene primene razliitih didaktilko- metodikih pristupa i postupaka u svakoj konkretnoj obrazovnoj situaciji pa je to injenica koja znatno usporava i oteava jedinstven teorijsko- metodoloki pristup u razvoju i unapreenju ove praktine obrazovne delatnosti (problemi jedinstvenog teorijsko- metodolokog pristupa).Preskakanje pojedinih faza u kulturnom razvoju generacija nije dalo pozitivne rezultate tj. Nije dovelo do ostvarivanje zadovoljavajue bezbedosne kulture, ekoloke svesti i kulture, kulturnog radnog mentaliteta i kvaliteta ivota u odreenoj sredini (problemi socio- kulturnog i obrazovnog razvoja).

018) Mesto i poloaj teorije obrazovanja za zatitu u sistemu pedagoko- andragokih nauka i nauno teorijskog sistema zatiteU sadanjem i buduem koncepiranju teorije o obrazovanju i vaspitanju za zatitu radne i ivotne sredine , polazi se od dva polazita: kakva je unutranja veza ove teorije sa odgovarajuim disciplinama koje se bave prouavanjem optih i posebnih problema obrazovanja i vaspitanja dece , omladine i mladih; kakav je njen odnos sa naunim disciplinama na kojima se zasniva i razvija celokupni nauno- teorijski sistem zatite radne i ivotne sredine.Veza teorije i drugih pedagoko- andragokih disciplina su u prvom redu: andragogija rada, ekopedagogija, metodologija pedagoko- andragokih istraivanja, sistem didaktiko- metodikih disciplina proizvodnog rada i obrazovanja omladine i odraslih, socijalna andragogija, socijalna ekologija i dr. U okviru nauno- teorijskog sistema zatite radne i ivotne sredine najee se spominju: ergoloke, medicinsko- bioloke, tehniko- tehnoloke, pravno- ekonomske, socioloko- psiholoke i druge. Bez obzira na programsko i sadrajno jedinstvo ove prakse, sasvim je uputno da se govori o dva metodika pristupa tj: metodici kolskog; metodici vankolskog obrazovanja za zatitu.

019) ZnanjeZnanje je uvek rezultat misaonog napora da se proiri racionalno iskustvo o stvarnosti i drutvenim delatnostima kao i da se utvrdi njihova primena u skladu sa potrebama i mogunostima ljudi. Put do znanja moe biti racionalan i iracionalan: pomou ula, razuma, intuicije. Znanje o prirodi, drutvu i oveku podrazumeva svest o razlozima zato se neka stvar dogodila, kako ona funkcionie i ta e se sa njom dogoditi u budunosti.Znanja u oblasti zatite radne i ivotne sredine podrazumevaju skup svesno usvojenih pojmova, injenica, i zakonitosti o nepovoljnom delovanju rada na oveka i odgovarajuem sistemu zatite ali i njihovu generalizaciju o objektivnim uzrono- posledinim odnosima (ovek- rad- priroda) i uslovima u radnoj i ivotnoj sredini. Sam proces usvajanja i zadravanja (retencije) znanja odvija se pomou takozvanih misaonih (intelektualnih) operacija. Pod uticajem spoljnjeg delovanja (uenja) na ulne organe pojedinaca informacije se pretvaraju u odgovarajue pojmove, simbole, i modele koje se plastinim fiziolokim procesima usauju u odgovarajue centre u kori velikog mozga kod pojedinaca. Pojmovi i simboli kojima se u svesti pojedinaca odraava sadraj materije odnosno steeno znanje u oblasti zatite, najee se vezuju za razna slikovita upozorenja koja , po pravilu, postoje u svakoj radnoj i ivotnoj sredini.Vii stepen obrazovanja u ovom pogledu predstavlja sposobnost pojedinaca da pojedine opasnosti i tetnosti otkriva i prepoznaje bez vizuelnih odnosno zvunih signala i upozorenja.

020) VetineVetina je miino- motorna (manuelna) tekovina. Vetine su steene psihomotorne strukture koje omoguuju brzo i tano obavljanje specifinih radnji koje se javljaju kod intelektualnog a posebno manuelnog rada.Vetine se stiu i kod profesionalnog usavravanja i osposobljavanja. Vetina predstavlja steenu spremnost za lako, brzo i uspeno obavljanje odeenih radnji uz svesnu primenu znanja. Poto je vetina steena sposobnost pojedinca u kojoj on putem odreenih pokreta i radnji ostvaruje svoj neposredni odnos i dodir sa predmetom rada , to je za njeno sigurno i bezbedno izvoenje od presudnog znaaja panja odnosno usmerenost ili koncentrisanost sa kojom se ta vetina izvodi. Sa gledita zatite vetina kao steena sposobnost, ne predstavlja nikakvu garanciju ako se ne izvodi pod punom kontrolom svesti i sa potrebnom koncentracijom.

021) NavikePonaanje slino vetinama su navike. Navika je stereotipno, automatizovano izvoenje neke radne. One se sastoje u steenoj sposobnosti za obavljanje odreenih radnji koje se odvijaju mehaniki ili automatski bez vee kontrole svesti.Navike se razvijaju i postiu vebanjem. Ovakve radnje se masovno koriste u industriji. Bez dovoljno panje i kontrole svesti ili potpuno bez nje, mogunost za udeo ljudskog faktora u procesu povreivanja je daleko vea nego kod vetina. Sasvim bezablena pojava koja prekine tok ustaljenog ritma rada, dovodi do pogrene reakcije pri emu radnik strada, a da ni sam ne zna kako je dolo do povrede.Mehaniko obavljenje radnji, koje se obino sastoje iz par najjednostavnijih pokreta ili zahvata, dovodi u velikim proizvidnim sistemima do nepovoljne pojave rada- monotonije.022) Oblici (mehanizni) uenjaSenzitizacija i habituacija su najprostiji oblici uenja. Senzitizacija (preterana osetljivost) je poveanje osetljivosti organizma nastalo usled ponavljanja intenzivnih i opasnih drai (opekotina i dr). Habituacija (privikavanje) predstavlja smanjenu osetljivost reagovanja organizma na drai koje se ponavljaju a nisu od nekog znaaja (npr. buka).Klasino uslovljavanje (uenje uslovljavanjem) je veoma vaan i est oblik socijalnog uenja. Re je o jednostavnom uenju uslovnog refleksa, ili uslovnog odgovora koji postaje uenjem iz prirodnog refleksa. Osnovni uslov uenja (stvaranja) uslovne reakcije jeste dodir dve drai u vremenu (vremenska blizina dve drai). Tada neutralna dra postaje uslovna dra i izaziva uslovnu reakciju. Na taj nain se pomou vetakog, spoljnog delovanja mogu izazvati odreene prirodne reakcije kod pojedinaca odnosno promene u njegovom ponaanju u datoj situaciji.Emocionalno uslovljavanje predstavlja oblik klasinog uslovljavanja. Najznaajnije karakteristike emocionalnog uslovljavanja su: nastaje veoma brzo (nekad je dovoljan samo jedan snaan doivljaj); lako se iri i uoptava (generalizuje); jednom steena uslovna reakcija veoma se teko gasi. Neutralne drai koje su prisutne u trenutku javljanja neke emocije asociraju se za tu emociju . Uenje putem pokuaja i pogreaka (instrumentalno uslovljavanje) se zasniva na principu ispravno- pogreno. Sastoji se u vrenju pokreta ili radnji sa ciljem da se doe do pravog reenja odnosno da se stekne odgovarajua vetina u obavljanju neke radnje. One ispravne bivaju vrlo brzo utisnute u psihomotornu strukturu, a pogrene bivaju eliminisane. Imitacija je slinost ponaanja lanova pojedine grupe i zajednice. Uenje imitacijom se zasniva na opaanju naina izvoenja neke aktivnosti koju izvodi neko drugi i pokuaji da se ta aktivnost samostalno izvede. Uenje po modelu je uenjem ugledanjem na uzor neke osobe, koju druga osoba imitira (spolja vidljivo oponaa) i sa kojom se identifikuje (poistoveuje) unutranja svojstva oveka crte karaktera. Uenje po modelu je uenjem ugledanjem na uzor.Uenje uvianjem je najsloeniji oblik uenja jer zahteva uee viih misaonih radnji kao to su miljenje i inteligencija. Ono se sastoji u reavanju novi problema u novonastalim situacijama tako da ranije steena iskustva mogu da se koriste i doslovno primenjuju. Karakteristike uvianja uenjem su: do uspeha se dolazi naglo, odjednom; poto je jednom reen problem, pokuavanje se vie ne ponavlja; naeno reenje se koristi ne samo u istim nego i u slinim situacijama.

023) inioci uspenog uenjaPod optim sposobnostima za uenje (line, psiholoke) podrazumevaju se one osobine koje omoguuju pojedincu da lako, nesmetano i brzo shvata, pamti i trajno usvaja odreenu obrazovnu materiju. Ovde spadaju: inteligencija, sposobnost miljenja, rasuivanja, pamenja i zakljuivanja, opta psihofizika sposobnost i druge. U opte sposobnosti spadaju fiziko i psihiko zdravlje, fizika snaga i i zdrljivost, ali i nedostaci, mane i drugo. Kada su u pitanju odrasli, od posebnog su znaaja ranije steena znanja i iskustvo.Motivacija spada u opte sposobnosti za uenje. To je sve ono to podstie na aktivnost, to tu aktivnost usmerava i to joj odreuje intenzitet i trajanje (volja za neto). Motivacija je bitna i za uenje i za bilo koji rad. Sve to radimo bez volje, sa negativnim stavom, vremenom ostavlja tragove na planu linosti i dovodi do psihike nestabilnosti. Motivacija predstavlja elju ili aktivnost za zadovoljenje neke line ili opte potrebe. Objektivni uslovi za uenje obuhvataju: Fiziko- materijalni uslovi su spoljanji uslovi u kojima se odvija proces uenja kao to su: klimatski uslovi, godinje doba, doba dana, id. Socijalni uslovi su elementi i situacije koje imaju preteno drutveni karakter kao to su: socijalna sredina, socijalna okolina, i razni socijalni uticaji. Organizacioni uslovi su elementi obrazovno- vaspitnog karaktera rada koji predstavljaju osnovu svakog procesa uenja kao to su: prostorije i njihova opremljenost, nastavni plan I program, vaspitno- obrazovna sredstva.

024) Teorija intelektualizma i manueliznaTeorija manuelizma (motorne spremnosti) se zasniva na tome da se vetine i navike stiu i razvijaju direktno, bez predhodne teorijske propreme, tj. Dubljeg i detaljnijeg teorijskog objanjenja i razumevanja zakonitosti pojedinih radnji i postupaka, (sistemi brze praktine obuke radnika egrtovanje i sl.).Teorija intelektualizma polazi od toga da se najbolji rezultati u procesu obrazovanja postiu teorijskim (intelektualnim)putem. Po ovoj teoriji svakom struno- praktinom osposobljavanju mora da prethodi teorijsko usvajanje znanja zapravo razumevanje odreenih radnji i aktivnosti.

025) PamenjePamenje je saznajni proces koji se satoji od primanja, obrade, zadravanja (uvanja) informacija i njihovog kasnijeg aktiviranja i korienja. Pamenje se manifestuje kroz prepoznavanje ili reprodukciju nauenog ili utedu pri ponovnom uenju. Radi se o takvoj psihikoj pojavi koja se nadovezuje na uenje, predstavlja trajanje promena koje su izazvane (steene) uenjem , a sastoji se u sposobnosti usvajanja, zadravanja, prepoznavanja i ponavljanja onoga to se ranije doivelo ili uilo. Na proces usvajanja i zadravanja deluju faktori: vreme potrebno za uenje; smislenost materije koja se ui; skoncentrisanost na materiju; poznatost materije; odreivanje pravilnog razmaka ili ritma uenja; nain na koji se usvaja neka materija ili radnja.026) ZaboravljanjeZboravljanje je suprotam pamenju. Predstavlja privremeno ili trajno gubljenje promena koje je pojedinac stekao uenjem. Zaboravljanje se ispoljava kao nemogunost reprodukcije ili prepoznavanje nauenog materijala, ili kada vie nema utede pripokuaju ponovnog uenja. Zaboravljanje nastaje odmah po prestanku uenja i vebanja, tee dosta brzo ali je najbre na samom poetku. Ukoliko vreme vie odmie, zaboravljanje je sve sporije mada i dalje raste. Osnovni uzroci za nastanak zaboravljanja su: vremenski razmak izmeu sticanja i primene znanja i nove aktivnosti koje ispunjavaju vreme posle uenja (retroaktivna inhibicija- odnosno ometanje unatrag) prestanak uenja. Da bi se delovanje zaboravljanja to vie smanjilo, u toku uenja i neposredno posle uenja vri se obnavljanje onoga to se nauilo. Vrena su istraivanja koja kau da: obnavljanje je najbolje odmah nakon uenja; vremenski razmak izmeu pojedinih postupaka obavljanja treba da bude tako rasporeen da se omogue odreene promene u nervnom sastavu koje prate proces uenja; bitan je nain obnavljanja, najbljie je kada se u obnavljanje ukljue itanje, sluanje, gledanje i samostalno ponavljanje; to je brzina uenja vea , utoliko je trajnost pamenja, odnosno seanja manja; najbre se zaboravljaju oni sadraji koji su usvojeni kao besmisleni; ako se ui sa razumevanjem, znanje je vre i dublje usvojeno, a zaboravljanje manje.

027) Transfer uenjaTransfer (prenos, prenoenje) uenja podrazumeva dejstvo nekog ranijeg uenja (ranije steenih znanja, vetina i navika) na kasnije uenje ili kasniju aktivnost uopte. Ovo dejstvo moe da bude pozitivno ili negativno. kada ranije steeno znanje ili vetina pomae tj, olakava da se bre i lake stiu nova znanja ili radnje kod jedne linosti govorimo o pozitivnom transferu (pozitivan efekat transfera). Ovaj transfer se javlja kao posledica slinosti sadraja prethodne i nove materije, slinosti osnovne grae ili sline metode uenja. Kada ranije steeno znanje ili iskustvo ometa tj, usporava i oteava novo uenje ili ponaanje govorimo o negativnom transferu (asocijativna interferencija). Ova pojava ometanja je utoliko vea ukoliko je izmeu stare i nove materije ili radnje vea formalna slinost ali i sadrinska razliitost. Bez transfera ne bi imalo smisla uiti bilo pta to se nee direktno primenjivati u budunosti jer bi se gubio svaki smisao sticanja teorijskih osnova odreene nauke. Pojava kada uenje novog potiskuje tj. Ubrzava zaboravljanje prethodno nauenog je ometanje unatrag tj. retroaktivna inhibicija. Da bi se ova pojava spreila ili da bi se umanjili njeni efekti potrebno je da se prilikom prethodnog uenja sadraji dobro naue i uvebaju.

028) Psiholoke mogunosti uenja odraslihZnaajni uticaji uenja kod odraslih su: bioloki, psihiloki, socijalni i andragoki uticaji. Osnovna pitanja savremene teorije obrazovanja odraslih odnose se na pitanja granice, psiholokih mogunosti, sposobnosti odraslih z auenje; osobenosti i specifinosti odraslih za uenje. Ameriki psiholog Torndajk je dao znaajan doprinos za uenje odraslih. On je osporio da se ne moe uspeno uiti u odrasnom dobu. On je ovu pojavu predstavio na dijagramu tzv. Krivom sposobnosti za uenje, prema kojoj se maksimalna sposobnost dostie izmeu 20-te i 25-te godine ivota, a iza toga postepeno opada i to za manje od jednog procenta godinje. Period ivota izmeu 25-te i 40-te godine ivota starosti stoji u odnosu na sposobnost za uenje znatno vie od godina detinjstva i rane mladosti (od 14-te do 18- te). Sposobnosti odraslih zuenje su znatno vee nego to oni zapravo ue. Procenat sposobnosti uenja prema dijagramu je najvei u 25-oj godini ivota, ak 100 % dok je najmanji u 5-oj godini ivota, svega 41 %.

029) Informisanje kao oblik profesionalnog usmeravanjaInformisanje je jedan od prvih postupaka u vezi sa izborom zanimanja. Ono se kao poseban vid obavetenja primenjuje jo u toku kolovanja, ali se kao oblik profesionalnog usmeravanja primenjuje i u kasnijim fazama ivota.Zadatak informisanja je da upozna svakog pojedinca: sa raznovrsnim ljudskim delatnostima, strukama, i zanimanjima; nainom sticanja odgovarajuih stepena strunosti; drugim podacima - sadrajem poslova, uslovima rada, mogunostima napredovanja, drutvenim potrebama, mogunostima zapoljavanja - koji su vanji z arazvoj profesionalne karijere.Profesionalno informisanje ima razliite oblike kao to su: popularne publikacije, specijalne informativne radio i tv emisije, web sajtovi, posete kolama i dr.

030) Profesionalna orjentacijaJo blii korak ka izboru zanimanja je profesionalno savetovanje i usmeravanje (orjentacija). Profesionalna orjentacija je sloen postupak pri izboru zanimanja iji je cilj da pojedinca, na osnovu sistematskog i detaljnog prouavanja njegovih pfihofizikih sposobnosti i osobina linosti , usmeri ka grupi zanimanja u kojima bi trebalo da ima najvie uspeha i zadovoljstva u radu.Ona obuhvata: testiranje, savetovanje, informisanje koji imaju za cilj pruanje pomoi i podrke u kreiranju profesionalnog razvijanja pojedinaca, odnosno u procesu donoenja odluke koje su znaajne za profesionalni ivot.Profesionalna orjentacija obuhvata: pismeno testiranje; pregledanje testovnog materjala; individualni razgovor; prezentovanje dobijenih rezultata; profesionalno savetovanje (preporuke); profesionalno informisanje.

031) Profesionalna selekcijaProfesionalna selekcija je zapravo izbor za zanimanje sa kojima se svaki pojedinac susree vrlo esto. Ona utie na socijalne odnose, aktivnost u slobodnom vremenu, na zaradu i drugo. Socijalizacija se ne zavrava sa izborom zanimanja jer i kada pojedinac aktivno radi menja se i prilagoava konkretnoj radnoj i socijalnoj sredini.Za razliku od ostalih radnih mesta, na ovim mestima se pored line opasnosti na radu javlja i opta opasnost po ostale uesnike u saobraaju, pa je eventualna ljudska (subjektivna) greka u pogledu naina rada kod ovih zanimanja obino , vezana za velike ljudske i materijalne gubitke. Za razliku od profesionalnog usmeravanja , u kome se izbor zanimanja vri prema sposobnosti linosti tj, u kome pojedinac bira zanimanje, kod profesionalne selekcije vri se izbor linosti prema karakteru i zahtevima zanimanja.

032) Pojam nastavno- obrazovnih principaPrincipi su opta naela ili smernice nastavnog i obrazovnog procesa. Njihovom primenom se regulie tok i modaliteti tih procesa. Odnose se na nastavu ali i na ostale oblike obrazovanja izvan nastave: predstavljaju osnovna naela kojima se nastavnik rukovodi pri planiranju, organizaciji, i izvoenju nastavno- obrazovnog procesa; imaju optevaeu funkciju i vrednost to znai da se primenjuju u svakoj nastavnoj situaciji, odnosno da primena jednog podrazumeva ili ukljuuje primenu svih ostalih; Priroda konkretne nastavno- obrazovne situacije uslovljava intenzitet primene odreenog ili grupe principa.Principi nastavno obrazovnog rada se utvruju i sistematizuju u skladu sa uslovima vaspitanja i obrazovanja u drutvu, istorijskog trenutka i konkretnih uslova i zadataka neke nastavno- obrazovne aktivnosti te su, prema tome, razliiti drutveno- istorijski uslovljeni i promenljivi.

033) Princip naunosti (kauzalnosti) i savremenostiNeophodno je da sadraji obrazovanj ai uenja budu nauno utemeljeni i verifikovani. Princip naulnosti podrazumeva naunu zasnovanost sadraja obrazovanja i vaspitanja, njihovu idejnu orijentaciju i pedagoko- andragoke zahteve svih ostalih principa. To zapravo znai da neproverene naune injenice, hipoteze i pretpostavne ne mogu ulaziti u obrazovne programe; to se isto odnosi na organizacionu postavljenog obrazovnog, odnosno nastavnog procesa u smislu korienja organizacionih modela , oblika, metoda i sredstva rada. Sutina primene naunog principa u obrazovno- vaspitnom radu u oblasti zatite radne i ivotne sredine sastoji se u zahtevu da se sredine nauno objasne i shvate sa stanovnitva kauzalne (uzrono - posledine) povezanosti meusobnih odnosa i postupaka izmeu oveka i rada, odnosno oveka i njegove ivotne sredine.

034) Princip permanentnosti (stalnosti) i sveobuhvatnostiZnaenje principa permanentnosti proizilazi iz teorije o doivotnom obrazovanju i uenju. Njegovu banost naglaava sve ubrzaniji razvoj nauke, tehnike, tehnologije. Suttina primene ovog principa u obrazovanju za zatitu radne i ivotne sredine sastoji se u ostvarivanju dva osnovna drutveno- normativna obrazovno- vaspitna zahteva: da se obrazovno- vaspitna aktivnost u oblasti zatite radne i ivotne sredini odvija i sprovodi stalno tj permanentno; da ovom aktivnou budu obuhvaene strukture iroke drutveno- obrazovne populacije poev od dece predkolskog, osnovno- kolskog uzrasta i svih obrazovnih profila u srednnjem i visokom obrazovanju do svih zaposlenih i ostalih lanova drutvene zajednice.Zahtev permanentnosti proizilazi iz optih, posebnih i pojedinanih potreba , a sastoji se u stalnom upoznavanju dece, omladine, zaposlenih i ostalih graana o svim rizicima koji postoje u radnoj i ivotnoj sredini ali i koji se svakodnevno javljaju zajedno sa optim tehniko- tehnolokim , proizvodnim i urbanim razvojem drutva.Drugi zahtev se odnosi na sveobuhvatnost obrazovne populacije, tj. Na irinu ili disperziju uesnika obrazovanja u ovoj oblasti. Nema uzrasnih, starosnih, radnih, ivotno- funkcionalnih ogranienja za one koji stalno treba da budu informisani, poduavani i osposobljavani za bezbednost i zatitu u radnoj i ivotnoj sredini (deca, omladina, zaposleni, seljaci, domaice, penzioneri i ostali).

035) Princip opteg i posebnog delovanja na linostOstvarivanje ovog principa proizilazi iz dvojakih zahteva: logikih i pedagoko- psiholokih. Sutina ovih zahteva se sastoji u tome da svaki graanin treba da bude upoznat i obaveten o osnovnim (optim) opasnostima i tetnostima u radnoj i ivotnoj sredini i sa tim u vezi sa optim pravilima ponaanja u svakodnevnim radnim i ivotnim aktivnostima.Svaki oblik strunog i opteg obrazovanja treba da sadri materiju koja se odnosi na zatitu ivotne sredine i ouvanja zdravlja, psihikog i fizikog integriteta u radnoj sredini. Radi se o optem upoznavanju i sticanju elementarnih znanja, navika i prilika, odnosno razvoju kako opte bezbednosne kulture tako i kulture rada i ivota u funkciji zatite u radnoj i ivotnnoj sredini.Drugi zahtev ostvarivanja ovog principa se odnosi na takvu vrstu posebnog sadrajnog delovanja kod kojeg je celokupna obrazovna aktivnooost usmerena na upoznavanje i struno - praktino osposobljavanje pojedinca ili grupe za zatitu u konkurentnim radnim ili ivotnim uslovima.

036) Princip povezanosti teorije i prakseTeorija i praksa su dve strane istog procesa koje su meusobno uslovljene i povezane.Ne moemo se samo zadovoljiti teorijskim saznanjima, koja nisu povezana sa praksom , ili koja nisu primenljiva u praksi. Ostvarivanje ovog principa ima veliki znaaj u procesu strunog i praktinog osposobljavanja za bezbednost i zatitu radne i ivotne sredine. Znaaj njegove primene u neposrednoj je vezi sa teorijama intelektualizma i mauelizma u procesu uenja kao i sa ostvarivanjem opteg didaktikog principa oiglednosti. Rezultati pokazuju da nije dovoljno radniku objasniti kako ne treba raditi ve da se tano objasni zato to ne treba raditi.037) Princip oiglednostiOiglednost kao princip utemeljen je u gnedeolokoj odredbi da put saznanja u osnovi tee od neposrednog posmatranja predmeta, pojava, porcesa, dogaanja preko apstraktnog miljenja i od toga ka praksi. To je i put saznanja u nastavi. Oiglednost u obrazovanju i nastavi ogleda se u pokazivanju odreenih predmeta, slika, crtea, modela, maketa, filmova, procesa, pojava, kao i na slikovit nain idravaju odreene obrazovne sadraje, znanja, vetine, i postupke koje treba usvojiti, nauiti u tom procesu. Oiglednost treba da olaka razumevanje i suvajanje teorije, da ommogui dublji intenzivniji prodor u sutinu problema koji se eli saznati i reiti, da olaka sistematsko struktuiranje znanja, da znanja uini trajnijim, a nastavu i uenje interesantnijim.

038) Princip odmerenosti (primerenosti) obrazovanja i uenjaPrincip odmerenosti (primerenosti) obrazovanja i uenja osobinama polaznika , izraava stav da sadraji obrazovanja i uenja, odnosno znanja , vetine i navike koje oni stiu, te nain njihove didaktiko metodike obrade, treba da budu prilagoeni kako uzrasnim psiho- fizikim, tako i socijalnim i drugim individualnim osobinama polaznika. Osnovni problem i zahtev za efikasnu primenu ovog principa u svakoj obrazovnoj situaciji jeste potreba da se odredi, konkretizuje i prilagodi vrsta, koliina i nain pruanja i saoptavanja informacija, znanja, i umenja svakom uesniku u skladu sa psihofizikom mogunostima i radnim potrebama svakog pojednca. Posebno je znaajno da se obrati panja na primeni ovog principa u sledeim aktivnostima: nain teorijskog i praktinog objanjenja i izlaganja; nain opteg pristupa razliitim kategorijama obrazovne populacije; izrada, primena i korienje vaspitno- obrazovnih sredstava i sredstva za neposredno upozorenje, obavetenje, zabrane, i naredbe u vezi sa rizicima i opasnostima; nain i postupci provere teorijske i praktine osposobljenosti razliitih uesnika obrazovanja.

039) Princip trajnosti znanjaPrincip trajnosti znanja, vetina i navika ogleda se u tome da se uenjem, obrazovanjem i nastavom steena i usvojena znanja uine to trajnijim u svesti oveka, a u praksi to primenljivijim. Obrazovna praksa je davno pokazala da je neophodno stlano uenje, ponavljanje i vebanje kako se steena znanja ne bi zaboravila, i kako bi se formirane vetinei navike odrale i uvrstile.Trajnost steenih znanja zavisi od: kvaliteta uenja i kvaliteta nauenog; od izbora obrazovnih sadraja, od kvaliteta njihovog programiranja i planiranja u skladu sa didaktiko- metodikim zahtevima; od naina organizacije i izvoenja obrazovnog procesa, od kvaliteta praenja i vrednovanja ostvarenih rezultata; od kvaliteta udbenike i druge prirune literature.Jednom reju trajnost znanja i njihova praktina upotrebljivost zavise od ukupnog kvaliteta procesa obrazovanja i uenja.

040) Princip aktivnostiPrincip aktivnosti u uenju i obrazovanju podrazumeva da polaznik uenik, u nastavno- obrazovnom procesu bude maksimalno misaono aktivan, da do novih znanja dolazi vlastitim intelektualnim naporom.Savremena didaktika razmatra proces nastave sa stanovita aktivnosti nastavnika (pouavanja) i sa stanovita aktivnosti uenika (uenja). Uloga nastavnika je da uenicima priblii gradivo, podstie i usmerava proces uenja; nastavnik ne moe da zameni uenika u uenju, ali moe da mu pomogne i olaka proces usvajanja i da ga veba u tome kako da uspeno i racionalno ui. Ovaj princip ukazuje i na aktivnu ulogu linosti uenika u nastavi i povlai njegovu funkciju subjekta, a ne pasivnog uenika u tom procesu. Svesno uenje i aktivno uenje mogue je samo ako onaj ko ui sazna cilj i znaaj delatnosti koje su vezane za uenje i ako ovlada umenjima neophodnim za postizanje odreenog cilja, zapravo, ako je osposobljen da upravlja svojim uenjem.Razvijanjem aktivnog odnosa u saznavanju i samostalnosti u sticanju znanja podrazumeva i kontrolu postignutih rezultata nastave i uenja. Radi se o kontroli u dva pravca: kontroli vlastitih rezultata koju vre sami uesnici (samokontrola) i kontroli koju vre nastavnici.Aktivno uenje je u neposrednoj vezi i uslovljenosti sa permanentnim samoobrazovanjem. Permanentno obrazovanje se prvenstveno ostvaruje putem kontinuiranog samoobrazovanja, to podrazumeva da se polaznici u procesu obrazovanja i uenja osposobljavaju za doivotno samostalno uenje.

041) Princip sistematinosti i postupnostiPrincip sistematinosti i postupnosti u obrazovanju i nastavi, nalae da se znanja usvajaju u odreenim naunim sistemima, te da se taj proces ostvaruje postupno- korak po korak.U savremenoj koli, sistematinost nije samo odgovarajuim pristupom sadraju obrazovanja, ve se odnosi na ceo sistem nastave, na didaktiku artikulaciju svih aspekata nastavnog procesa. To znai da obezbeivanje nauno- logikog redosleda usvajanja obrazovnih sadraja i znanja, obezbeivanje sadrajne korelacije u tome,obezbeivanje veza izmeu starih i novih sadraja i znanja, razvoj logikog miljenja i asocijacija izmeu ranije usvojenih i novih znanja tako i usklaivanja nastavnih postupaka i metoda; organizaciju nastavnog procesa; proveravanje, primenjivanje i ocenjivanje znanja i dr. Da bi se prethodno navedeno moglo to uspenije ostavriti, nuno je potovanje naela postupnosti, to znai da se na naelo sistematinosti nadovezuje naelo didaktike postupnosti.U nastavno- obrazovnoj praksi nezamenljiva su Distervegova pravila postupnosti u uenju i nastavi a to su da : da se u procesu uenja i nastave uvek ide od onoga to je uenicima poznatije, ka onome to im je manje poznato; da se ide od onoga to je lake shvatiti, ka onome to je tee.

042) Princip racionalnosti i ekonominostiPrincip racionalnosti i ekonominosti ima poseban znaaj u nastavno- obrazovnom radu koji kao i svaka ljudska delatnost podlee odreenim merilima i normativima. Kada je u pitanju obrazovanje za zatitu primena ovog principa podrazumeva da ukupna ulaganja u kadrovima, vremenu, prostoru i druga ulaganja moraju da daju odreene efekte u pogledu smanjenja povreda , profesionalnih i drugih oboljenja, invalidnosti i materijalnih gubitaka u radnoj i ivotnoj sredini.Osnovni zahtev u ostvarivanju principa racionalnosti i ekonominosti obrazovno- vaspitnog rada svodi se na to da se sa to manje materijalnog i vremenskog ulaganja postignu to bolji (optimalni) efekti i rezultati.

043) Obrazovni/ andragoki ciklus pojam i sutinaU razmatranju nastavnih problema obrazovanja za zatitu, moe se u osnovi govoriti o tri grupe pitanja: izbora sadraja obrazovanja (planiranje i programiranje); organizaciji i izvoenju nastave/ obrazovnog procesa; praenju i vrednovanju pojedinane i ukupne efikasnosti nastavno- obrazovnog procesa.Andragoki ciklus u obrazovanju za zatitu je sistem kontinuiranih ranih postupaka nastavnika i polaznika , kojim se ostvaruju ciljevi i zadaci nastave, odnosno obrazovanja u ovoj oblasti. Radi se o postupcima i aktivnostima pripremanja, izvoenja i vrednovanja nastavnog/ obrazovnog procesa. Osnovne faze andragokog ciklusa su : ispitivanje obrazovnih potreba, planiranje obrazovnog rada, programiranje obrazovnih sadraja , neposredno pripremanje i organizacija obrazovnog procesa, izvoenje- realizacija obrazovnog rada i vrednovanje ostvarenih rezultata.Etape andragokog ciklusa su meusobno povezane i uslovljene to odreuje i uslovljava njihova sadrajna struktura koja je nuno povezana i ostvaruje se u kontinuitetu.

044) Kurikulum i kurikularni procesiIzraz curriculum je latinskog porekla i i znai tok. U amerikoj pedagogiji curriculum se koristi krajem 16. i poetkom 17. veka, a u evropi 1967. godine. S obzirom da se razvoj oveka tj. ivotni tok oveka odvija u etapama ustanovljeno je da se zakonitosti kurikuluma mogu primeniti i na obrazovnu delatnost. Kurikulum se u obrazovnoj delatnosti moe posmatrati na vie nivoa: na nivou vaspitno- obrazovnog sistema kao najvieg nivoa, zatim pojedinih podsistema koji moe biti na primer osnovno obrazovanje; obrazovnih programa; pojedinih nastavnih predmeta; tema ili metodskih jedinica. Kurikulum je sadraj obrazovanja koji je odreen nastavnim planom i programom. Zatim dolazi do irenja koncepta kurikuluma na njegovu primenu odnosno pouavanje. Elementi sturukture kurikuluma su:

ciljevi uenja; sadraji tj program obrazovanja; uslovi uenja ili situacija uenja; vrednovanje rezultata uenja.

Kurikularni procesi su: ispitivanje potreba ime se utvruju ciljevi uenja; programiranje ime se oblikuje program; priprema spoljnih uslova uenja; pouavanje/ uenje ime se optimira uenje; formativna i sulativna evaluacija ime se vrednuju obrazovni ishodi i pojedini elementi strukture kurikuluma.

045) Proces programiranja i standardiRazvoj programa u obrazovanju za zatitu je proces pronalaenja odgovora na kljuna pitanja organizacije i realizacije procesa obrazovanja u ovoj oblasti. Rezultat su razliiti standardi koji predstavljaju osnovne oslonce i podrku u razvoju i implementaciji programa.Razvoj programa se odvija kroz etiri paralelna i meuzavisna procesa: specifikacija rada koja se odnosi na uslove i sadraje bezbednog rada odnosno kompetencije koje su neohodne za bezbedno obavljanje odreenih poslova i zadataka; specifikacija uenja- identifikacija znanja , vetina i kompetencija potrebnih za bezbedan rad u zanimanju ili obavljanju posla specifikacija uslova i normi koja se odnosi na preciziranje uslova u kojima se realizuje proces obuke i uenja; specifikacija evaluacije i ocenjivanja , koja se odnosi na procenu i vrednovanje relevantnosti i uspenosti samog programa i procenu postignua u savladavanju programa i odreivanje naina i kriterijuma provere nauenog.

046) Didaktika shvatanja o izboru sadraja obrazovanja (didaktiki materijalizam, formalizam i utilitarizam)Predstavnici teorije didaktikog materijalizma su zastupali miljenje da je osnovni zadatak kole i obrazovanja da pojedinac u toku uenja treba da stekne to vie znanja da bi bio to vie osposobljen za ivot. Nasuprot ovakvom materijalistikom gomilanju sadraja obrazovanja suprotstavljaju se takva shvatanja po kojima je mnogo vanije razvijati sposobnosti pojedinaca za uenje tj. Izgraivanje forme (didaktiki formalizam) za kasnije individualne intelektualne aktivnosti i operacije. To znai uiti samo one,po obimu znatno manje, obrazovne sadraje koji pomau razvoju viih intelektualnih sposobnosti (intelektualna gimnastika) a ne gomilanjem sadraja i podataka koji se zaboravljaju i brzo zastarevaju. Nisu bitna samo znanja i njihov opseg ve uticaj koji znanja imaju na razvijanje i poveanje sposobnosti uma. Trea teorija, didaktiki utilitarizam, naglaava formiranje praktinih vetina, kao i pripremanje za ivot i budui profesionalni rad (kola rada).Teorije formalnog i materijalnog obrazovanja su pokrenule jedno od sutinskih pitanja teorije obrazovanja, ime se treba rukovoditi pri odabiranju sadraja obrazovanja: davanjem neophodnih znanja ili razvijanjem intelektualnih funkcija i sposobnosti pojedinca, i kakav treba da bude njihov odnos?

047) Osnovni problemi u izboru sadraja obrazovanja za zatituPored teorijskog opredeljenja i stanovita, znaajni su sledei momenti u postupku izbora i utvrivanja sadraja obrazovanja i vaspitanja: sadrajna podudarnost sa obrazovnim ciljem i zahtevima, a posebno kada je re o tzv funkcionalnom osposobljavanju linosti (osposobljavanje za zatitu radne i ivotne sredine). problem metodologije planiranja i programiranja sadraja obrazovanja za zatitu- radi se o potrebi naune zasnovanosti metoda, postupaka i tehnika za prikupljanje i didaktiku obradu naunih i drugih podataka za utvrivanje planova i programa obrazovanja; kada je u pitanju obrazovanje i osposobljavanje za zatitu radi se o dve vrste obrazovnih programa o nastavnim programima u okviru kolskog sistema obrazovanja i o programima osposobljavanja zaposlenih u procesu svakodnevnog rada i ivota (vankolsko, neformalno obrazovanje). Postoje znatne razlike ne samo u nainu sastavljanja ve i u pogledu obima i sadraja ovih programa: U sistemu kolskog (formalnog) obrazovanja programi se sastavljaju od strane ekspertskih grupa za dui vremenski period i vei broj generacija (uglavnom su uoptenog karaktera); Programi osposobljavanja radnika, zemljoradnika i ostalih lica sastavljaju i utvruju prema konkretnim prilikama i situacijama u odreenoj radnoj i ivotnoj sredini i to uvek sa aspekta uzrono- posledinih pojava i odnosa opasnosti i tetnosti, posledica i mera zatite.

048) Obrazovni (nastavni) plan pojam i elementiPostoje dva osnovna pristupa i modela planova i programa obrazovanja za zatitu.U klasinim kolskom institucijama (kolskom sistemu) javlja se kao nastavni plan koji priprema nastavnik ili grupa strunjaka, a verifikuje nadleni dravni prosvetni organ (Ministarstvo za prosvetu i nauku).Nastavni plan sadri podatak o stepenu strunosti odnosno strunom nazivu i zvanju koje se stiu odreenim oblikom obrazovanja kao i druge podatke. Elementi plana su: tip programa obrazovanja/ nastave; vrsta i broj nastavnih predmeta; ukupni fond sati; fond sati po predmetima; status predmeta; odnos teorijskog i praktinog dela nastave u pogledu vremena; nain ocenjivanja (usmeno, pismeno, praktino); mesto izvoenja nastave; raspored nastave; vrste izvoenja nastave (godinji, meseni, dnevni raspored);Kada je u pitanju organizacija i izvoenje takvog obrazovnog zadatka iji je cilj osposobljavanje zaposlenih i drugih lica , tada govorimo o obrazovnom planu i programu ili programima obuavanja. Plan i program obuke ili osposobljavanja sadri: sve bitne odlike nastavnog plana i programa; obrazovna materija izbor sadraja prema konkretnim rizicima i opasnostima u radnoj i ivotnoj sredini; donosi se i usvaja na strunim i upravnim organima samih radnih organizacija; pri sticanju odreenih znanja i sposobnosti ne stie se poseban stepen strunosti ve se samo vri osposobljavanje za bezbedan rad i ponaanje u radnoj i ivotnoj sredini.

049) Obrazovni (nastavni ) program- pojam, vrste i karakteristikeObrazovni ili nastavni program predstavlja konkretizaciju nastavnog/ obrazovnog plana. Osnovni elementi nastavnog programa su : cilj programa, odnosno obrazovanja i nastave, ishodi, opti zadaci pojedinog nastavnog predmeta odnosno podruja ili oblasti znanja i vetina, operativni zadaci , nastavne celine, nastavne teme. Nastavne jedinice, didaktiko- metodiko uputstvo za realizaciju programa/ nastave. U oblasti obrazovanja za zatitu susreemo se dve vrste obrazovnih programa.1. Jedni se javljaju u okviru profesionalnog obrazovanja. Sadraj nastavnog programa je karakteristina za odreenu struku odnosno zanimanje. Centralno mesto obrazovnog sadraja predstavljaju: Znanja, pojmovi i injenice o optim opasnostima i tetnostima i uslovima rada, Upoznavanje opasnosti i tetnosti za zanimanje ili radno mesto obino se izvodi kroz profesionalnu praksu uenika 2. Kod planiranja i programiranja aktivnosti za osposobljavanje zaposlenih i drugih lica za zatitu radne i ivotne sredine, programski sadraj se javlja jedinstveno i neodvojivo sa svim ostalim elementima plana obrazovanja. Za razliku od sadraja nastavnih programa u okviru kolskih oblika nastave, u programima osposobljavanja za bezbedan rad i zatitu ivotne sredine ovaj sadraj je mnogo krai i konkretniji i to je najbitnije, vezuje se za neposredne opasnosti i tetnosti, posledice i mere zatite u nekoj radnoj i ivotnoj sredini.

050) Struktura i sadraj programa osposobljavanja za zatituObrazovnu materiju zatite radne i ivotne sredine ini sve ono to se javlja kao stalna ili povremena problematika u odnosima izmeu oveka , rada i njegovog ivotnog okruenja.Izbor i utvrivanje sadraja za pojedine oblike i aktivnosti obrazovanja vri se posebnim didaktikim postupcima. osnovna formula koja nam pomae da odreeni sadraj izdvojimo iz celokupne eme strunog osposobljavanja, jeste formula industrijskog obrazovanja koja glasi: Ma Te Ra Si Co. Ma - materijaTe tehnika radaRa - radSi sigurnost (bezbednost na radu)Co socijalno ekonomski odnosi u raduPrilikom analize i upoznavanja Ma- materijala i njegovih osobina istovremeno se otkrivaju i njegova opasna i tetna delovanja na oveka; Te- tehnike korienja sredstva rada kao i Ra- samih radnih postupaka utvruju se naroito opasni radni postupci i odreuju adekvatne mere zatite i naini bezbednog ponaanja radnika; Co- u analizi materijalnih i socijalno- ekonomskih uslova i odnosa u radnoj sredini utvruju se objektivni i subjektivni faktori nepovoljnih delovanja na fiziki, psifiki i moralni integritet oveka kao prirodnog i drutvenog bia. Svi ovi a i drugi podaci i injenice o opasnostima i tetnostima u radnoj i ivotnoj sredini do kojih se dolazi metodom tzv. pedagoke anallitike rada po sistemu uzrok - posledica- zatita (UPZ) predstavljaju zatitu radne i ivotne sredine koja se zatim , posebnom sistematizacijom i didaktikim oblikovanjem i preradom pretvara u obrazovni program. kako je materija bezbednosti i zatiti radne i ivotne sredine po svojoj sloenosti vrlo komleksna , to se za njenu obrazovnu sistematizaciju i izradu obrazovnih programa sluimo postupkom odreivanja osnovne strukture sadraja obrazovanja primenom principa opte- posebno- pojedinano (OPP).Opte tematsko- sadrajna skupina predstavlja osnovna znanja i pojmove u vezi sa zatitom kao to su : pojam,sadraj, i znaaj zatite, sistem i organizacija , pojam rizika, opasnosti i tetnosti, posledice i mere zatite i dr.Posebnu tematsku skupinu predstavlja znanja i injenice o optim opasnostima i tetnostima i merama zatite koje su karakteristine za razliite radne i ivotne sredine kao to su: fiziki i hemisjki faktori radne sredine, opasnosti od mehanikih povreda, elektrine struje, poara i eksplozija, elementarna nepogoda i dr.Pojedninano ine neposredne opasnosti i tetnosti i mere zatite koje se javljaju u okviru konkretnog tehnolokog postupka ili vrste rada, odnosno radne i ivotne situacije u odreenoj sredini.

051) Cilj i zadaci pojedinih delova programa osposobljavanjaPomou prvog (opteg) dela programa polaznici upoznaju i stiu osnovna znanja i pojmove o zatiti radne i ivotne sredine kao drutveno organizovanoj delatnosti.Cilj i zadatak drugog dela programa je da se sa teorijskog i praktinog aspekta upoznaju osnovne opsanosti i tetnosti koje se najee javljaju u odreenoj radnoj i ivotnoj sredini.Sadraj treeg dela programa obuhvata materiju o neposrednim opasnostima i tetnostima , posledicama i merama zatite. Za razliku od prvog i drugog dela , u ovom delu se teite obrazovnog rada sastoji u praktinom pokazivanju i vebanju odreenih radnih postupaka tako da se ovaj deo osposobljavanja najee izvodi putem praktine obuke.U preduzeima gde nema mnogo uslova za aktiviranje odreenih rizika, sadraj programa se obino sistematizuje u dva dela- opti i posebni (koji istovremeno obuhvata i pojedinani). Kada se radi o specifinim oblicima osposobljavanja sadraj programa se sastoji takoe iz dva dela: opti (koji je propisan i utvren od strane nadlenog minisarstva ili nekog drugog dravnog organa ) i posebni (utvruju se prema specifinim uslovima u preduzeu , stambenom objektu, poljoprivrednom gazdinstvu, prirodnim i terenskim uslovima ivota i sl).

052) Metodoloki principi i postupci u programiranju sadraja obuke za zatituIzbor i utvrivanje sadraja obrazovanja zahteva primenu razliitih metoda i postupaka, ali je pri tome uvek prisutan jedan opti, zajedniki, uslov da sadraj mora da bude u skladu sa ciljevima i zadacima obrazovno- vaspitne aktivnosti i karakterom i sastavom uesnika obrazovanja.Osnovni metodoloki principi su: induktivni i deduktivni analitiko- sintetiki princip; princip opte- posebno- pojedinano; princip uzrok- posledica- mere zatite; formula industrijskog obrazovanja - Ma Te Ra Si So.U okviru I opteg dela programa su opta znanja i pojmovi o zatiti radne i ivotne sredine. Najee su to znanja, pojmovi i injenice koje su utvene i definisane u okviru zakonskih propisa, standarda i nauno- teorijskog sistema i koje su ve prezentovane u vidu standardnih programskih sadraja u vezi sa zatitom na radu, zatitom od poara ili zatitom ivotne sredine.U okviru II posebnog dela su opte i neposredne opasnosti i tetnosti. Koriste se razne tehnike i instrumenti tzv. pedagoke analitike rada kao to su: analitiko- snimake liste, neposredno posmatranje, prouavanje dokumentacije, analiza tehnolokog procesa i postupaka rada, analiza sluajeva, razgovori, intervjui i dr.

053) Programiranje obrazovnih sadraja prema nivou i radnim funkcijama zaposlenih licaSledea faza u planiranju i programiranju sadraja obrazovanja i osposobljavanja za bezbedan rad i zatitu radne i ivotne sredine jeste izbor i sastavljanje sadraja programa prema nivou i radnim i ivotnim potrebama uesnika obrazovanja.Menaderi i rukovodea lica u preduzeima nalaze se u objektivno manje opasnim i tetnim radnim i ivotnim uslovima ali zato imaju znaajnu radnu i drutvenu odgovornost kada je u pitanju bezbednost radne i ivotne sredine. U praksi se u zavisnosti od konkretnih uslova vri definitivno modeliranje obrazovnih programa.

054) Instrumenti i tehnike za izbor podataka i programiranje obukeIzbor podataka za sastavljanje programa obuke vri se uglavnom na dva naina: Za I deo programa sadraj je propisan i utvren od strane nekog nadlenog organa pa ga kao takvog prihvatamo ili ga u odreenoj meri redukujemo ; Za II deo programa potrebno je da izvrimo odreena snimanja analize tj. Da uinimo itav niz analitiko- induktivnih poptupaka kako bi se dolo do potrebnih podataka za sastavljanje programa.Najprikladniji instrumenti za snimanje, prikupljanje i analizu podataka o postojeim rizicima, opasnostima i tetnostima u radnoj i ivotnoj sredini su tzv. analitiko- snimake liste.