OBOLJENJA MEKIH TKIVA USNE DUPLJE

Sluzokoža usne duplje

Sluzokoža usne duplje prekriva oralne strukture. Debljina oralne sluzokože u usnoj duplji varira. Te varijacije zavise uglavnom od lokalizacije u usnoj duplji,odnosno stepena keratinizacije.

Oralna sluzokoža se anatomski deli na :

prelaznu sluzokoža usana sluzokožu predvorja usne duplje i obraza sluzokožu tvrdog i mekog nepca sluzokožu jezika i poda usne duplje sluzokožu gingive

Osnovne funkcije oralne sluzokože su :

zaštitna - štiti dublja tkiva usne duplje; ima sposobnost da se adaptira na različite sile koje se javljaju tokom žvakanja; predstavlja barijeru koja sprečava prodor mikroorganizama u dublja tkiva

senzorna - u njoj se nalaze receptori za temperaturu, za bol, kao i mehanoreceptori (za dodir i pritisak). Gustativni receptori (receptori čula ukusa) smešteni su u mukozi jezika.

Sekretorna - sekrecija salive od strane malih pljuvačnih žlezda smeštenih unutar mukoze.

Razlikujemo tri tipa oralne skuzokože:

1. Funkcionalnu ili mastikatornu ( mastikacija=žvakanje) - deblja, manje elastična, čvršća i otpornija. Pokriva ona mesta u usnoj duplji koja učestvuju u aktu žvakanja, a imaju i koštanu podlogu.(Tvrdo nepce i gingiva)

2. Zastorni - meka, elastična i tanka. Za podlogu nema kost nego muskulaturu koja se pri žvakanju ugiba i tako slabi sile žvakanja. (Usne, predvorje usne duplje, pod usne duplje, obraz, meko nepce)

3. Specijalizovani - akt žvakanja i gustativni centar (centar čula ukusa). (Gornja površina jezika)

Na nekim mestima se ispod mukoze nalazi submukoza. Granica između ova dva tkiva se teško uočava. Mestimično, u submukozi se nalazi masno ili žlezdano tkivo, sa većim krvnim sudovima i nervima. To se, pre svega odnosi na usne, obraze, neke delove tvrdog i meko nepce. U predelu gingive i delimično tvrdog nepca nema submukoze već je oralna mukoza direkto vezana za periost. Ovakva histološka struktura se naziva mukoperiost.

Na nekim mestima u usnoj duplji epitel pokazuje znake keratinizacije (u zonama gde je mastikatorna mukoza). Keratinizacija podrazumeva proces maturacije ovih ćelija.

Normalnu floru usne duplje čini oko 300 vrsta mikroorganizama. Ovi mikroorganizmi su simbioti (uslovno patogeni organizmi) koji žive u ravnoteži sa domaćinom, tj.čovekom. Ukoliko dođe do poremećaja ravnoteže delovanjem različitih faktora, mikroorganizmi učestvuju u nastanku i razvoju patoloških procesa u usnoj duplji. A širenjem infektivnog sadržaja dolazi i do patoloških procesa u okviru drugih, udaljenih sistema i organa.

Destrukcija tvrde zubne supstance karijesom, uzrokuje formiranje periapikalnih žarišta (na taj način što putem kanala korena dolazi do prodora infekcije u periapeks). Periapeks je predeo iznad vrha korena zuba. Periapikalna žarišta su izvori infekcije i ona mogu biti biti ograničena ( kada se organizam bori od prisutne infekcije) i neograničena. Upravo neograničena žarišta omogućavaju širenje infekcije i pojavu tzv. konsekutivnih oboljenja. Takođe mikroorganizmi dentalnog plaka vrlo lako prodiru u periapikalni predeo zuba, ako postoji oštećenje potpornog aparata, parodoncijuma.

Stomatološke intervencije koje su praćene povredama mekog i koštanog tkiva i krvarenjem, uslovljavaju nastanak prolazne bakterijemije koja se karakteriše rasejavanjem mikroorganizama iz usne duplje. Rasejavanje se dešava putem krvi po celom organizmu, u okviru 15 minuta, tako da u trenutku kada dodje do pada imuniteta,ili postoje oštećenje drugih tkiva i organa, dolazi do širenja infekcije koja predstavlja focus.

Bolesti usta

U bolesti usta spadaju sva oboljenja koja se javljaju u usnoj duplji. Zdravlje same usne duplje opisuje zdravstveno stanje organizma i ono lako može da se "očita u ustima.

Nekontrolisani dijabetes, onaj koji se ne leči ili pacijent ne zna da je oboleo, jedan je od najboljih primera kako se bolest može uočiti posmatranjem usne duplje. Kad god šećer skoči, usta postanu suva i jezik vremenom postane obložen sa beličastim naslagama i gubi zdravu ružičastu boju i kao takav postane podložan za pojavu gljivične ili bakterijske infekcije.

Pojedina sistemska oboljenja često izazovu prve promene na mekim tkivima usne duplje i kao takve one budu prvi znak da se u organizmu nešto dešava, takođe uska je i povezanost usta sa sistemom organa za varenje, jer se prvi simptomi oboljenja digestivnog trakta mogu uočiti u ustima.

Najčešća oboljenja mekih tkiva usne duplje su: 

GINGIVITISI - oboljenja gingive su u suštini reakcija gingive na oštećenja i nadražaje izazvane lokalnim uzročnicima, što su najčešće bakterije i njihovi produkti iz dentalnog plaka. Dentalni plak je bezbojna, meka naslaga koja se taloži na zubima dovodeći do iritacije gingive zahvaljujući bakterijama koje se tu nalaze. Gingivitisi mogu biti veoma različiti po obliku i vrsti. Najzastupljeniji je tzv. kataralni oblik koji se manifestuje otokom i crvenilom desni te krvarenjem prvo na veoma jake nadražaje, zatim prilikom pranja zuba a na kraju i na najmanje iritacije. Najvažnije je da kada se primeti neki od ovih simptoma se obrati stomatologu jer neblagovremeno lečenje dovodi do napredovanja procesa sa desni na kost a tada su i simptomi i lečenje mnogo teži.

HEILITISI - bolesti usana su takođe veoma rasprostranjeni. Mogu da se javljaju kao samostalna oboljenja ili u nekih opštih oboljenja kao propratni simptom. Najčešći je onaj oblik koji se javlja u uglovima usana-angularni heilitis (tzv. žvale). Uzroci nastanka mogu biti razni (povrede usana, povećano lučenje pljuvacke, anemija, nedostatak B vitamina, šećerna bolest, infekcije...) a uvek se manifestuje blagim peckanjem i lepljenjem u uglovima usana zbog čega ljudi vlaže usne jezikom te diraju prstima i dovode do naknadne infekcije pa se tako stanje pogoršava. Pri jačem otvaranju uglovi usana pucaju i krvare što je veoma bolno. Pored ovog često se javlja i heilitis izazvan sunčevim zracima- solarni heilitis, koji se karakteriše izrazitim uvećanjem i crvenilom usana. Takođe heilitis može da nastane i kao alergijska reakcija- alergijski heilitis, i to najčešće kao posledica kontaktne alergije na kozmetičke preparate pri čemu usne postaju izuzetno crvene i otečene. Bez obzira na uzrok heilitisi se pored klasičnih metoda danas veoma uspešno i bezbolno leče primenom diodnog lasera. 

BOLESTI JEZIKA - mogu da se javljaju kao samostalna oboljenja ili u sklopu nekih drugih sistemskih bolesti. Samostalna oboljenja mogu da se javljaju kao razvojne anomalije koje su veoma retke, kao stečena oboljenja od kojih je najčešća pojava tzv. geografski jezik (beličaste promene koje imaju oblik geografske karte), zatim kao promene jezičnog pokrivaca u smislu smanjenja, povećanja ili promena u strukturi pokrivača tj. jezičnih papila. 

Obložen jezik

Najčešće je sinonim kandidijaze ali može, kod starijih ljudi posebno, biti znak dehidratacije. Javlja se usled pojačanog lučenja želudačne kiseline, kod gastritisa, povišene temperature, spavanja otvorenih usta i dugotrajnog disanja u prostorijama gde je suv vazduh.

Geografski jezik

Ima šare nalik geografskoj karti, po čemu je i dobio ime, može da bude urođen ali se sve češće dokazuje povezanost sa pacijentima koji su još u dečijem dobu pokazali sklonost ka alergijama, ekscemima,astmi i alergijskom bronhitisu.

GLOSSITIS (zapaljenje jezika). Ovo ime se koristi za različite procese u tkivima jezika. Atrofični glositis se odlikuje smanjenjem, čak i nestankom papilea i proređivanjem sluznice i određenim smanjenjem jezika. U nekim slučajevima, atrofične promene praćene su upalom i površnim ulceracijom. Atrofični glositis se javlja sa nedostatkom vitamina B12, riboflavin (vitamin B2) \ niacin (vitamin PP) ili piridoksin (vitamin B6). Slične promene se javljaju u sindromima malabsorpcije ili anemije kod nedostatka gvožđa, naročito komplikovanog nedostatkom jednog od pomenutih vitamina B. Kombinacija anemije deficita gvožđa, glositisa, ezofagealne disfagije, kožne hiperkeratoze, konjunktivitisa itd., koja se uglavnom nalazi kod žena, poznata je kao Plummer-Vinson sindrom (HSPlummer, PPVinson). Glositis, koji se karakteriše čirevima, koji se obično pojavljuju duž bočnih ivica jezika, može se povezati sa karioznim, propadajućim zubima, loše fitirajućim protezama. Manje je uobičajeno kod sifilisa, opekotina udisanja i gutanja korozivnih hemijskih reagensa.

KSEROSTOMIJA (suva usta). To je jedan od glavnih znakova autoimune bolesti - Sjogrenov sindrom (HCSjoegren) - hronična sistemska bolest sa nedostatkom endokrinih žlezda. Nedostatak lučenja pljuvačke može biti rezultat zračenja ili lečenja lekova pomoću različitih antiholinergičkih sredstava. Sa kserostomijom, pre svega,

pronađena je suva mukoza ili atrofija papile jezika. Osim toga, može doći do pukotina, erozije ili - sa Sjogrenovim sindromom - istovremenim povećanjem zapaljenih pljuvačnih žlezda.

OBOLJENJA PLJUVAČNIH ŽLEZDA - mogu da se javljaju kao bakterijske (streptokokne i stafilokokne) ili virusne (v. mumpsa-zaušci) infekcije, kao specifična oboljenja (TBC, sifilis...) ili kao smetnje u normalnom toku pljuvačke do koga dovode stvaranje kamenova u izvodnim kanalima pljuvačnih žlezda, ciste, tumori ili ožiljci u blizini izvodnih kanala ili otoci izazvani upalom sluzokože izvodnih kanala.

SIMPTOMI AUTOIMUNIH OBOLJENJA - Bela mrežica na sluzokoži oba obraza simptom je autoimunog kožnog oboljenja Linhen planus. Ovo oboljenje je učestalo sa stresom, a čak 20 odsto pacijenata ispoljavanje bolesti ima isključivo u ustima. Osim ove „fine čipke zalepljena na sluzokožu obraznih strana usne duplje”, u ustima mogu da se jave i ranice, pukotine i bele naslage. Crvenkasta oštećenja sluzokože sa belim mrežicama karakteristične su za diskoidni lupus

ALERGIJSKE REAKCIJE- koje se javljaju kao odgovor organizma na razne strane materije koje izazivaju čitav niz reakcija sa ciljem da budu uništene a organizam zaštićen. Ove reakcije mogu da zahvataju celu usnu duplju ili samo usne ili jezik. 

AFTOZNI STOMATITIS ("afta" - sivo bela prevlaka). To je erozivna lezija oralne sluzokože i vrlo je česta. Smatra se da svaki peti čovek boluje od aftoznih lezija. To su bolne promene pravilnog oblika, žućkaste boje, ograničene crvenim prstenom koje se pojavljuju u nepravilnim vremenskim razmacima. Bolest se najčešće javlja tokom prvih 20 godina života. Glavni simptom afta je bol, često jači no što bi se moglo očekivati od nečeg tako malog. Bol koji traje 4 do 10 dana, pogoršava se ako jezik afte trlja ili ako osoba jede vruću ili začinjenu hranu. Teške afte mogu uzrokovati povišenu temperaturu, otok vratnih limfnih čvorova i uopšteno osećaj slabosti. Mnogi ljudi koji dobiju afte dobijaju ih ponovo―možda jednom ili više puta godišnje.

Uzroci nastanka su mnogobrojni: nasleđe, povrede, hormonski poremećaji, pušenje, bakterije i virusi, nedostatak gvožđa, pad imuniteta... Ove promene su veoma neprijatne i bolne pa otežavaju normalno funkcionisanje.

Lečenje se zasniva na ublažavanju bola, dok afte same ne prođu. Anestetik kao što je lidokain u viskoznom stanju može se primeniti na afte ili koristiti kao sredstvo za ispiranje usta. Taj anestetik ublažava bol za nekoliko minuta i može smanjiti bol kod hranjenja, iako doduše može i oslabiti ukus kod osobe. Druga mogućnost lečenja, kauterizacija srebro nitratom, umrtvljuje živce ispod afti. Ponekad, stomatolog propisuje kortikosteroidnu mast koja se nanosi neposredno

na teže afte. U težim slučajevima se može propisati deksametazonsko ispiranje usta ili tablete prednizona.

Lečenje danas podrazumeva i primenu diodnih lasera kojima se u jednoj poseti one potpuno otklanjaju. Oštećenje može spontano zarastati u roku od 1 nedelje ili trajati nekoliko nedelja.

VIRUSNE INFEKCIJE se takođe mogu javljati u ustima a najčešće su svakako one koje izazivaju virusi iz grupe Herpes simplex. Promene se najviše javljaju na uglovima usana-herpes labialis a mogu se sresti i na desnima i jeziku. Nakon prvobitnog pečenja, pojavljuju se sitne vezikule ispunjene tečnošću koje kasnije pucaju i ostavljaju krastice. Promene su izuzetno bolne, neprijatne i traju oko 7 dana.

Cilj lečenja primarnog herpesa je uklanjanje bola kako bi osoba mogla normalno spavati, jesti i piti. Bol kod dece može uzrokovati odbijanje hrane i pića što zajedno s povišenom temperaturom može brzo dovesti do dehidracije. Prema tome, dete treba piti što više tečnosti. Odrastao čovek ili starije dete može koristiti propisanu anestetički rastvor za usta kao što je lidokain za ublažavanje bola. Ublažavajuće može delovati i rastvor za usta koji sadrži sodu bikarbonu.

Lečenje sekundarnog herpesa je najdelotvornije, ako se počne pre nego ranica izbije - odmah čim osoba oseti početak napada (prodrom). Uzimanje vitamina C tokom prodroma može ubrzati nestajanje krusti.

Zaštićivanje usana od sunca nošenjem šešira s obodom ili balzamom za usne sa zaštitnim faktorom može smanjiti mogućnost izbijanja krasti. Osoba bi trebala izbegavati i aktivnosti i hranu za koje se zna da izazivaju buknuća.

Aciklovir u obliku masti može smanjiti težinu napada i može brže zaceliti ranu. Balzami za usne, kao što je vazelin, mogu zaštititi usne od pucanja i smanjiti rizik širenja virusa na susedna područja. Odrasle osobe s težim ranicama trebale bi dobijati antibiotike da se spriče bakterijske infekcije, mada antibiotici ne deluju na viruse. Za herpes simpleks se ne koriste kortikosteroidi, jer bi mogli omogućiti širenje infekcije.Danas se i herpesi uspešno saniraju primenom lasera.

GLJIVIČNA OBOLJENJA i kao najčešća kandidijaza (soor, mlecac). Izaziva je gljivica Candida albicans koja normalno živi u ustima i ne stvara nikakve tegobe dok se ne stvore povoljni uslovi tj. dok ne padne otpornost organizma ili dok se ne promeni kiselost pljuvacke. Oboljenje se manifestuje pojavom beličastih naslaga koje se javljaju svuda po usnoj duplji a najizraženije su na jeziku. Relativno se lako skidaju, ali se već posle nekoliko sati stvaraju nove. Izazivaju osećaj žarenja i

peckanja. Ako se ne leči prelazi u hroničan oblik u kome sluzokoža postaje crvena a naslaga nema.

TUMORI USTA su patološke tvorevine koje predstavljaju novi, nekontrolisan rast. Mogu se podeliti na dobroćudne i zloćudne tumore.

Dobroćudni tumori se javljaju u svim delovima usne duplje. Po sastavu su isti kao tkivo od koga potiču, sporo rastu i ne šire se po organizmu. U ovu grupu spadaju fibromi (vode poreklo ov vezivnog tkiva), hemangiomi (poreklom od krvnih sudova), lipomi (od masnog tkiva), miofibromi (od mišićnih ćelija), neurofibromi (od nervnog tkiva), papilomi (od epitelnih ćelija), adenomi (od pljuvačnih žlezda). Ova grupa tumora se leči hirurškim odstranjivanjem ili primenom lasera bez ikakvih posledica.

Zloćudni tumori nastaju bujanjem epitelnih ćelija usne duplje ili su žlezdanog porekla. Rastu dosta brzo i šire se po organizmu dovodeći do pojave metastaza i na udaljenim mestima. U ustima se najčešće javljaju na jeziku i usni a zatim i na obrazu, nepcu, desnima i podu usne duplje. Lečenje podrazumeva hiruršku terapiju čiji uspeh zavisi od stadijuma u kome je tumor otkriven. Svako odlaganje u mnogome smanjuje šanse za uspeh terapije.

Nejasne lezije sluzokože usne duplje (ulceracija, induracija), koje posle isključivanja iritativnog faktora (oštre ivice proteza ili zuba, dugotrajni pritisak na sluzokožu), ne zarastu za 7 do 10 dana, moraju se smatrati sumnjivim na malignitet sve dok se histološkim pregledom isečka tkiva uzetog biopsijom sa sumnjivog mesta ne dokaže suprotno. Ako se biopsijom ustanovi da je u pitanju maligni tumor, neophodno je što pre preduzeti odgovarajuću terapiju (hiruršku ili zračnu)!!!

PARODONTOPATIJA

Bolest savremenog doba, prestavlja oboljenje parodoncijuma a to su ona tkiva koja održavaju zub u vilici (desni, kost, koren zuba i periodoncijum). Ako se ne leči ona postepeno dovodi do labavljenja zuba i gubitka. Prvi znaci su uvećane i crvene desni sa pojavom krvarenja, naročito u toku pranja zuba. I to je prvi znak koji pacijent sam može uočiti. Zatim, pojava zubnog kamenca, osetljivost zuba na hladno i slatko, ogoljen vrat zuba, pojava karijesa na tom predelu, postepeno labavljenje i migracija zuba. Bola nema, on se javlja tek u odmaloj fazi bolesti. Zašto

je treba na vreme uočiti i lečiti? Zato što u prostorima oko zuba se zadržava hrana i samim tim prestavlja idealnu podlogu za razvoj patogenih mikroorganizama koji se putem krvi rasejavaju po čitavom organizmu i na taj način ugrožavaju sistemsko zdravlje.

PREVENTIVA OBOLJENJA MEKIH ORALNIH TKIVA

1. OBEZBEĐIVANJE NORMALNOG SASTAVA, KOLIČINE I TOKA PLJUVAČKE

Zaštitno dejstvo pljuvačke ogleda se u njenom baktericidnom dejstvu i to:

1.  Mehaničkim spiranjem mikroba2.  Baktericidnom dejstvu zahvaljujući sadržaju:

mucina lizozima amilaza inhibina mutaza i nukleaza

Da bi se obezbedio normalan sastav, količina i tok pljuvačke bitno je:

Unošenje dovoljne količine tečnosti Očuvanje opšteg zdravlja organizma Očuvanje zdravlja tkiva pljuvačnih žlezda Funkcionisanje (stimulansi za lučenje - žvakanje) Prohodnost izvodnih kanala Sprečavanje disanja na usta Eliminacijja infekcije u ustima Izbegavanje lekova koji smanjuju lučenje pljuvačke

2. HIGIJENSKO-DIJETETSKI REŽIM

U cilju preventive oralnih oboljenja i očuvanja oralnog zdravlja, od velike važnosti je:

održavanje oralne higijene dijetetski režim izbalansirana ishrana (kvalitativno i kvantitativno) važna je i konzistencija hrane posebnu pažnju treba posvetiti unošenju šećera

Neka oboljenja koja nastaju kao posledica poremećaja ishrane ili poremećene resorpcije:

Avitaminoze Sideropenična anemija Kaheksija Osteoporoza Bolesti tireoideje Karijes u izvesnom smislu Dijabet

3. SISTEMSKA OBOLJENJA

Tkiva usne duplje su deo čitavog organizma u uvek ih valja posmatrati u tom kontekstu. Opšta odnosno sistemska oboljenja, vrlo često se odražavaju na stanje usne duplje.

4. RACIONALNA PRIMENA MEDIKAMENATA

Najhitnije je:

 Pravilna indikacija za primenu medikamenata  Voditi računa o KONTRAINDIKACIJAMA  Primena lekova u neadekvatnom obliku ili na neadekvatan način  Neodgovarajuća dužina terapije

ZDRAVSTVENA PISMENOST U PREVENCIJI ORALNIH BOLESTI

Zdravstvena pismenost (engl. health literacy) se može definisati kao sposobnost čitanja, razumevanja i pravilnog korišćenja informacija, uputstava i smernica vezanih za sopstveno zdravlje. Nutbeam je zdravstvenu pismenost definisao kroz tri nivoa : funkcionalni, interaktivni i kritički. Na funkcionalnom nivou zdravstvene pismenosti očekuje se da je pacijent u stanju razumeti i slediti jednostavna zdravstven uputstva i poruke. Na interaktivnom nivou zdravstvene pismenosti pacijent mora imati sposobnost kontrole nad svojim zdravljem i to u saradnji s profesionalcima. Najviši nivo je kritička zdravstvena pismenost, kada pacijent poseduje sposobnost kritičke analize zdravstvenih informacija, te pokazuje spremnost za aktivnu saradnju u lečenju i rešavanje zdravstvenih problema. Važno je napomenuti da nivo zdravstvene pismenosti nije proporcionalan nivou formalnog obrazovanja, jer pojedinac može imati visok nivo formalnog obrazovanja, ali slabu osveštenost o važnosti svog zdravlja i nizak nivo zdravstvene pismenosti.

Oralna zdravstvena pismenost (engl. oral health literacy) se može definisati kao sposobnost razumevanja i pravilnog korišćenja informacija, uputstava i smernica koje se odnose prvo na zdravlje usne šupljine. Oralna zdravstvena pismenost uključuje poznavanje i sprovođenje oralno-higijenskih mera; prepoznavanje rizičnih uzročnika koji utiču na oralno zdravlje; obuku o različitim aspektima oralnog zdravlja; svesnost o povezanosti opšteg i oralnog zdravlja, te njihovog međuuticaja na kvalitet života; izgradnju i održavanje različitih tradicionalnih i savremenih komunikacionih kanala između pacijenata i stomatologa u svrhu podizanja nivoa oralne zdravstvene pismenosti.

Brojni programi prevencije bolesti usne šupljine osmišljeni su pod pretpostavkom da su oni kojima su ti programi na kraju namenjeni zdravstveno pismeni, te da ih mogu jednostavno razumeti i potom uspešno primeniti. Nažalost, u praksi to izgleda veoma drugačije, pa kvalitetni i dobro isplanirani preventivni programi ne daju očekivane rezultate upravo zbog niskog nivoa zdravstvene pismenosti krajnjih korisnika.

Nivo zdravstvene pismenosti proporcionalan je nivou uspešnosti komunikacije između pacijenta i zdravstvenog radnika pri prenošenju informacija važnih za održavanje ili postizanje

zdravlja. Zabrinjavajuć je podatak da i do 50 % pacijenata ne razume ono što im stomatolog govori uključujući lako razumljiv jezik (plain language) (88 %). Neki od njih će zatražiti da im se ponovi, ali, nažalost, većina njih od toga zazire iz različitih razloga. Potpuno ili delimičnonerazumijevanje uputstava stomatologa glavni je razlog njihovog nesprovođenja, a to direktno dovodi od otežanog, produženog ili neuspešnog lečenja.

Korišćenje stručne medicinske ili stomatološke terminologije je uobičajeno u svakodnevnoj komunikaciji među stomatolozima. Iako se pri tome oni međusobno mogu dosta dobro, brzo i precizno razumeti, problem nastaje kada takve pojmove koriste u komunikaciji s pacijentima. Razumljivost i razumevanje onoga što stomatolog kaže je preduslov oralne zdravstvene pismenosti.

ZAKLJUČAK

Jedna od najvećih prepreka u promovisanju zdravlja usne šupljine je nedovoljna oralna zdravstvena pismenost pacijenata. Unapređenje oralne zdravstvene pismenosti mora biti temelj svih programa za prevenciju oralnih bolesti. Podizanje nivoa oralne zdravstvene pismenosti je zadatak sistema koji vodi računa o stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti, svakog stomatologa, stomatološkog tehničara ali i svakog pacijenta.