OBLICI NOVINARSKOG IZRA½AVANJA1

  • View
    171

  • Download
    8

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Medijski zanrovi

Text of OBLICI NOVINARSKOG IZRA½AVANJA1

OBLICI NOVINARSKOG IZRAAVANJA - ANROVI

anrovi su ravnopravni. Jer, anrovi su skup pravila,a nema pravila vieg i nieg reda .Bogdan Tirnani

Standardizacija i klasifikovanje tvorevina novinarskog rada predstavlja vei problem teoretiarima novinarstva nego samim novinarima praktiarima. ini se, naime, da je mnogo lake novinarima da napiu i objave svoje radove, nego teoretiarima da sve to standardizuju i klasifikuju. Oblici novinarskog izraavanja su usavravani ve od pojave novinarstva do danas. Novinarstvo je podarilo dananjici brojne forme, odnosno oblike, novinarskog izraavanja. Tako se nekada, pri pojavi prvih novina, upranjavala ogoljena vest kao osnovni i jedini anr novinarskog izraavanja, dok danas imamo desetine anrova modifikovanih na razliite naine za potrebe tampe, radija, televizije i novih medija. U tom smislu neophodno je jedno savremeno i moderno sagledavanje tvorevina savremenog novinarstva, kako bi se to preciznije i praktinije uoile strukture, pravila i norme svakog pojedinog oblika novinarskog izraavanja. U domaoj i svetskoj teoriji novinarstva dugo godina su zastupana razliita gledita i pristupi novinarskim anrovima. Izuavanje novinarstva kod nas je bilo delimino locirano u akademske institucije, dok se jedan deo istraivakih i teorijskih radova realizovao u vanakademskim krugovima. Prouavanjem novinarstva su se bavili kako univerzitetski profesori tako i ambiciozniji novinari te je, otuda, proizvedena raznolikost u pristupima a samim tim i u stavovima. Najpre, ni do danas nije postignuta opteprihvaena terminologija, niti anrovska klasifikacija kojom bi smo jedinstveno i efikasno pouavali mlade novinare i one koji novinarstvo studiraju. Zato je potrebno najpre razjasniti nekoliko terminolokih nedoumica kako bi smo i samu analizu, klasifikaciju i sistematizaciju novinarskih anrova lake preduzeli. anr je re francuskog porekla (fr. genre) i oznaava rod ili vrstu a u literaturi oznaava nain pisanja pa i sam stil (Vujaklija, M. 1985:309). U nauci o medijima i teoriji novinarstva anrovima oznaavamo razliite vrste novinarskih formi izraavanja. Novinarski anrovi su vrste sreivanja, oblikovanja informativne grae, pisanja i govorenja da bi sadraj i poruka bili jasni, razumljivi, zanimljivi, izraeni u punom znaenju. (uri, D. 1997:795) Ova definicija nadopunjena je i sledeim reima: anrovi su oblici graenja novinarskog proizvoda, forma teksta, strukturna vrsta, nain sreivanja i oblikovanja grae. (uri, D. 1997:797) Od predstavnika stare kole srpskog novinarstva pitanjima anrova bavio se i Duan Slavkovi koji je na novinarske anrove gledao po analogiji sa knjievnim anrovima. On je tvrdio da sva stvaralaka pravila koja vae u knjievnom stvaralatvu mogu da se primene i u novinarskom stvaralatvu. Jedina sutinska razlika izmeu knjievnih i novinarskih vrsta sastoji se u tome to knjievne vrste prevashodno proima estetika funkcija, a novinarske vrste informativno-politika funkcija. (Slavkovi, D. 1981:50) U tom kontekstu on je uspostavio dve anrovske grupacije informativne i angaovane. Definiciju novinarskih anrova obogauje obavezna i neizostavno citirana odrednica nemakog kulturno-politikog renika iz 1970. godine kojeg citira Novinarska enciklopedija: anrovi su karakteristina organizaciona forma velikih grupa novinarskih priloga koji su strukturirani po istim principima stvaranja i primenjenim stvaralakim elementima. anrovi su uoptavanja u formi mnogih pojedinanih novinarskih proizvoda. Ove, ali i jo mnoge druge, definicije novinarskih anrova mogue je pronai na stranicama domaih i svetskih udbenika novinarstva. Meutim, pored definicije samih anrova, sutinsko pitanje odnosi se na tipologiju novinarskih anrova, to jest na brojnost i karakteristike anrovskih formi u koje je mogue upakovati novinarsku grau, odnosno plodove novinarskog rada. Dok razmiljaju o potencijalnoj temi svog istraivanja, ili prikupljaju potrebnu grau, informacije i kompletiraju sliku o onome o emu e tek pisati, novinari moraju da razmiljaju o formi (anru) svog budueg rada. Iako ga jo nisu ni poeli pisati, novinari ve u ranoj fazi istraivanja mogu da naslute i dobro je da odlue, kojim oblikom novinarskog rada (izraavanja) e tu svoju temu predstaviti javnosti. Taj posao nije ni malo lak, potrebno je veliko znanje, umenost i iskustvo da se pravim temama dodele najadekvatnije forme. U najveem broju sluajeva neke teme bivaju pokrivane sa veim brojem anrova. Neki dogaaj najpre postaje kratka agencijska vest, potom izvetaj, reportaa a esto prerasta u neke analitike forme. Na taj nain deava se da sam dogaaj iz ivota pronalazi svoju formu i najpogodniji oblik kojim e biti predstavljen javnosti kroz sredstvo masovnog komuniciranja.

injenica, informacija, poruka medijska semantika

Razmatranja o tome ta su injenica i informacija, kao i ta tano ti pojmovi obuhvataju i znae, ima veoma mnogo. Tanije, svaka nauna i iskustvena praksa uspostavlja svoj odnos i definiciju prema injenici i informaciji kao pojmovima. U kontekstu medija masovnog komuniciranja i medijske delatnosti savremenog oveka, pojmovi injenice i informacije imaju znaajno mesto, kako u teorijskim prouavanjima, tako i u polju praktine delatnosti.U naunoj metodologiji injenicom se oznaava objektivno i empirijski utvreno postojanje ili nepostojanje neke pojave, objekta, kvaliteta ili odnosa. injenica oznaava provereni podatak, naspram hipotetikog konstrukta; ono to stvarno postoji nasuprot onoga to je samo fikcija.; ono to jeste, to je ostvareno naspram onoga to je samo moguno, potencijalno, ono to je konkretno nasuprot apstraktnom. (Trebjeanin, . 2000:65) U naunoj metodologiji, gde se injenice potanko i suptilno prouavaju smatra se i da je injenica misaono-ulnom delatnou utvreno objektivno-realno postojanje izvesne stvari, pojave, procesa, deavanja, osobine ili odnosa. (ei, B. 1980:273)Ipak, u praksi procesa masovnog komuniciranja, injenica je neto uoptenije shvaena i definisana kao stvarna, ili materijalno-faktika podloga svake informacije. To, doslovno, znai da je injenica poetak svake informacije i da injenica mora da se nae u sadraju svake informacije. injenicom smatramo onaj stvarni dogaaj, stanje, proces, zbivanje iz realnog ivota i stvarnosti, iz kojeg e potei informacija a koja e kasnije postati sredstvima masovnog komuniciranja posredovana poruka. Iz toga proizilazi da je informacija izvesna vrsta tumaenja, ili produetka injenice. Iz injenice e proistei informacija, kao subjektivni odraz objektivne stvarnosti i tako e na temelju objektivnog dogaaja, stanja, zbivanja, procesa, doi do formiranja informacije i njenog daljeg pretakanja u poruku namenjenu masovnoj publici. Komunikoloko razumevanje i definiciju informacije na savremen i adekvatan nain nalazimo u tvrdnji da je informacija praksom steeno saznanje do tada nepoznato u ljudskom iskustvu i saopteno jezikim ili nejezikim sistemima znakova kako bi moglo da se razmenjuje meu subjektima komunikacionih inova kao simboliki posredovano iskustvo od znaaja za smer i efikasnost ljudske prakse. (orevi, T. 1989:12)Informacija, u kontekstu prouavanja funkcionisanja medija masovnog komuniciranja, jeste (najpre) izvesna vrsta grae, ili bolje reeno sirova informacija. To je ona informacija do koje dolazi komunikator (novinar, istraiva ...) u procesu prikupljanja informativne grae i podataka o predmetnom dogaaju, pojavi, linosti. Ta sirova informacija jeste poluproizvod i osnovna sirovina za novinarski rad i zanat, dobijena u primarnom procesu obrade informativne grae a to je terenski rad. Na osnovu te grae novinar e, kasnije u sekundarnom procesu obrade te iste informativne grae, izvriti njeno dalje uobliavanje, komponovanje, dizajniranje i formiranje u gotov novinarski proizvod odreeni oblik novinarskog izraavanja koji moe biti vest, izvetaj, lanak, reportaa i drugo. Ono to je posebno vano, sa stanovita komunikologije, ali i sa stanovita medijske/novinarske prakse odnosi se na obim i kvalitet znaenja informacije, odnosno na stepen njene informativnosti ili semjozu. Posebna oblast u nauci o komuniciranju posveena je upravo semjozi a ta prouavanja su od znaaja i za medijsku/novinarsku praksu jer se odnose upravo na informativnost, interesantnost i zaniljivost injenine grae. Novinarstvo ima svoj semiotiki aspekt jer se novinarstvo slui razliitzim sistemima znakova, simbola, kodova i predstava u procesu kreiranja poruka, odnosno svojih medijskih sadraja. Semjoza ima vano mesto u postupku sakupljanja informativne grae koju e novinar obraivati i pripremiti za publikovanje. Ono na ta se znak (sign vehicle) odnosi jeste injenino stanje, pojava, proces u realnom svetu. Ono to jeste sam znak jeste jeziki i nejeziki, simbolski ili znakovni sistem koji slui da oznai predmetno stanje, pojavu ili proces (designatum). Ono to predstavlja dejstvo oznaenog injeninog stanja deava se nad subjektom interpretatora (interpretant). Ovako uspostavljena semjoza presudno e uticati na formiranje stavova, sudova i donoenje odluka novinara i urednika prilikom formiranja novinarskog teksta (poruke).U procesu uspostavljanja semjoze nad injeninom graom (na relaciji: dogaaj informacija novinar) od presudnog znaaja je dejstvo oznake i oznaenog na interpretatora. Dakle, pobuda designatuma ka interpretantu u kontekstu oznaenog. Priroda te pobude odredie sudbinu dalje obrade informacije i njeno pretakanje u poruku. Pored semjoze u pravcu, ili u kontekstu, interpretanta (a to je ovde komunikator, novinar ...) delovae i referentni okvir koji prenosi na oveka (bilo da je komunikator ili recipijent) pritisak aktuelnih kulturnih normi, vrednosti, obzira i propisa, dakle svih onih zabrana ili uzora koji imaju za cilj da ga socijalizuju i konformiraju. (Radojkovi, M. orevi, T. 2005:90) Pet koncentrinih krugova referentnog okvira prema umejkeru i Risu usredotoavaju komunikatora (ovde i interpretanta) na mogue ishode, odnosno kvalitativne i kvantitativne dimenzije nastajue poruke.U sekundarnom procesu obrade informativne grae, koji se sprovodi posle prima