Click here to load reader

objektno orijentisano programiranje

  • View
    84

  • Download
    4

Embed Size (px)

Text of objektno orijentisano programiranje

  • Marta Ambrozi

    OBJEKTNO ORIJENTISANO PROGRAMIRANJE

    Novi Sad

    2009.

  • SADRAJ

    SADRAJ 5

    Predgovor 9

    UVOD 11

    1. UKRATKO O NASTANKU VISUAL BASIC.NET-A 15

    2. RAZVOJNO OKRUENJE VISUAL BASIC.NET-A 17

    2.1 Linija menija 19

    2.2 Paleta sa alatkama (Toolbar) 20

    2.3 Kutija sa alatkama (Toolbox) 20

    2. 4 Prozor svojstava 25

    2.5 Jo neki prozori u VB.NET-u... 27

    3. FUNKCIONISANJE RAUNARA 29

    3.1 Uloga raunara u poslovanju 34

    3. 2 Reavanje problema bez ogranienja 36

    3. 3 Reavanje problema sa ogranienjima 47

    4. LOGIKE OPERACIJE 57

    4.1 Osnovne logike operacije 57

    4.2 Sloeni iskazi 58

    4. 4 Primena logikih operatora u oblasti kompjutera 63

    4. 4. 1 Logika operacija konjukcija 67

    4.1.2 Logika operacija disjunkcija 69

    4.4.3 Logika operacija iskljuivo ili 72

    4. 4. 4 Sloeni iskazi u raunarskoj obradi 75

    4. 5 Operatori u Visual Basic-u 80

    4.6 Petlje i upravljake strukture 86

  • VI

    4. 6.1 Struktura For...Next 87

    4. 6. 2 Struktura Do/Loopl 88

    4. 6. 3 Struktura If/Then/Else 91

    4. 6. 4 Struktura Select 95

    5. ELEMENTI PROGRAMSKIH BLOKOVA 101

    5.1 Tipovi podataka 102

    5.2 Promenljive 103

    5.3 Konstante 106

    5. 4 Komentari 108

    5. 5 Prazan prostor 109

    5. 6 Rad sa brojevima 109

    5. 7 Rad sa stringovima 115

    5. 8 Povezivanje (konkatenacija) 116

    5. 9 Rad sa Datumima 122

    6. OBJEKTNO ORIJENTISANO PROGRAMIRANJE 125

    6. 1 Osvrt na MICROSOFT.NET FRAMEWORK 126

    6.2 Objekti 129

    6. 3 Enkapsulacija 132

    6. 4 Dogaaji 133

    6.5 Apstrakcija objekata:VIDLJIVOST 134

    6. 6 Klase objekata 134

    6. 6. 1 Izgradnja klasa 136

    6. 6.2 Mogunost ponovnog korienja koda 139

    6. 7 Funkcije (Potprogrami, procedure , podrutine) 140

    6. 7. 1 Sintaksa procedure Sub 141

    6. 7. 2 Pozivanje procedure Sub 142

  • VII

    6. 7. 3 Funkcijske procedure 144

    6. 7. 4 Nazivi funkcija 145

    6. 7. 5 Analiza primene parametara u procedurama 146

    6. 8 Nasleivanje 148

    6. 9 Polimorfizam 150

    6. 10 Programska naredba u Visual Basic-u 150

    7. RAD SA PODACIMA 153

    7. 1 Vektori 153

    7. 2 Matrice 154

    7. 3 Nizovi u visual basic.Net-u 155

    7. 4 Sortiranje i pretraga nizova 159

    7. 5 Strukture 160

    7. 6 Kolekcije 164

    7. 6.1 Brisanje stavki sa liste 166

    7. 6. 2 Listanje i prikaz stavki u nizu 169

    7. 7 Dinamiki niz 170

    7. 8 Viedimenzionalni niz 172

    8. RAD SA BAZAMA PODATAKA U VISUAL BASIC.NET-U 177

    8. 2 Povezivanje aplikacije sa bazom podataka 178

    8. 2 Dodavanje kontrole na formu aplikacije 182

    8. 3 Dodavanje kontrola za navigaciju sa podacima 183

    LITERATURA 191

  • PREDGOvOR

    Programiranje, kao vetina izrade aplikacije, zahteva poznavanje elementarnog znanja, dobrog logikog razmiljanja sa primesama kreativnosti. Savremeni alati za izradu aplikativnih softvera su se razvili do tolike mere da omoguuju razvoj veoma kompleksnih informacionih sistema zasnovanih na najnovijim raunarskim tehnologijama. Ispratiti tu iroku oblast sa strunog aspekta zahteva ipak sistematino savlaivanje programerskih metodologija, koncepata informacionih sistema ali i alata.

    Postoji odreena diferencijacija u oblasti informatike. Neki se bave samo izradom aplikacija, neki multimedijalnim sistemima, projektovanjem baze podataka, administriranjem podataka itd. Ali za sve je to potrebno odreeno znanje.

    U okviru predmeta Programiranja na smeru menadera poslovne informatike Fakulteta za menadment izuava se nain kreiranja aplikacije. Stoga, ova knjiga je namenjena kao potrebna literatura za predmet Programiranja. Sam koncept knjige je zasnovan na popularnoj paradigmi programiranja objektno orijentisanom programiranju, ali zadire i u logike aspekte razmiljanja, kao neophodne podloge za razvoj programerskog razmiljanja.

    Sa ovog aspekta mogu se zaokruiti dve velike celine knjige. Prvi deo odnosi se na elementarna znanja koja su potrebna jednom programeru bez obzira na programski alat. Poto veina knjige se bavi principom programiranja pomou nekog savremenog softverskog alata i esto je zapostavljeno ono to je osnovno u ovoj oblasti. Od te osnove ne moemo pobei, bez obzira koliko je tehnika uznapredovala. Jo uvek raunar funkcionie sa starim, dobrim nulama i jedinicama i na potpuno istoj logici. Ono to je toliko odskoilo u razvoju savremenih softverskih alata je njena laka primena pri razvoju aplikacije.

    Drugi deo knjige je iskljuivo usredsreen na objektno orijentisani princip graenja aplikacije. Izloena je osnovna koncepcija objektne orijentisanosti. Za savlaivanje ove koncepcije u knjizi se demonstriraju i konkretni primeri i to pomou alata koji je potpuno objektno orijentisan Visual Basic.NET.

    Cilj je da studenti ovladaju ovom vetinom, a da na osnovu steenog znanja se mogu dalje razvijati i u druge sfere informatike. S obzirom da knjiga sadri i osnovnu programersku metodologiju, a ne samo izlaganje

  • Objektno orijentisano programiranjeX

    upotrebe komponenata alata, mogu ga koristiti i oni koji su van ovih nastavnih okvira.

    Naposletku elim da se zahvalim svima koji su doprineli i omoguili da se ova knjiga objavi, ali i onima koji su dali podrku svemu tome.

  • UvOD

    Iako razvoj i primena savremenih raunarskih tehnologija nema duboke istorijske korene, ipak je to oblast koja belei najbre i naj drastinije promene poslednjih decenija. Pojava personalnih raunara i revolucionarni korak nainjen Microsoft-ovim Windows okruenjem, omoguili su masovnu primenu raunara, ujedno pribliavajui ga korisniku. Evidentno je da su raunari svugde oko nas: na poslu, u koli, kod kue itd. Prodrli su u sve sfere naeg ivota, gde je intelektualni rad oveka pogodniji putem raunara. Dugotrajni i zamorni poslovi polako padaju u zaborav, a poslovni procesi postaju bri.

    Da bi raunar mogao da izvede odreeni posao mora se obuiti za to. To je maina, vetaka tvorevina, koja ne poseduje sopstveni intelekt. Raunaru je potrebno saoptiti kako i ta e da radi, to se odvija putem kreiranog programa. Raunari, kada reavaju postavljene zadatke, izvravaju programe pisane za tu namenu.

    U savremenim trendovima izuavanja procesa programiranja esto se postavlja pitanje kojoj oblasti pripada programiranje: da li je to oblast istog inenjerstva zasnovanog iskljuivo na strogim naunim principima, ili je to moda samo vetina kojom su sposobni da vladaju pojedinci a moda se moe svrstati u umetnost.

    Sve ove tri oblasti su vane i ne iskljuuju jedna drugu. Programiranje nije vetina koju poseduju samo neki talentovani pojedinci sa darom za identifikovanje i reavanje problema. Programiranje se moe savladati i nauiti. Naravno, potrebno je posedovati i kreativni duh za izradu programa, neto vetine ali i savladati metodologiju programiranja zasnovanu na

  • Objektno orijentisano programiranje12

    naunim principima. Svrsi shodno je uvaavati steena znanja i iskustva iz ove oblasti, koja izviru iz odreenih zakonitosti u vidu ogranienja, kriterijuma i mogunosti izbora.

    Reavanje nekog problema nije stihijski. Ne radi se metodom pokuaja i pogreke, ve je potrebno primeniti odreenu ustanovljenu metodologiju kreiranja programa.

    Prema tome moemo jednostavno postaviti definiciju:

    Programiranje je kreativan postupak izrade programa. Smatra se da je to vetina iju osnovu ini stvaranje i izrada algoritama pri emu se koriste programski jezici.

    Poi na intelektualni put, kao to je programiranje, zahteva formiranje mentalne mape, slino kao kada se odluimo otii na neko egzotino putovanje. Primena odreene metodologije i sistemskog pristupa u reavanju problema dovodi do adekvatnih rezultata. Cilj je da se eliminie neizvesnost u pronalaenju reenja. To znai da je reenje elegantno, pregledno i sigurno se pronalazi. ak se pri tome pokazuje i odreena sigurnost u proceni vremena izrade.

    Postupak kreiranja programskog reenja obuhvata nekoliko faza:

    analizu problema na konceptualnom nivou:

    definisanje i opis problema

    odreivanje skupa ulaznih i izlaznih podataka

    izrada formalne i neformalne specifikacije

    predvianje potrebnih instrukcija za reavanje problema na apstraktnom nivou

    plan izrade programa:

    plan realizacije na osnovu specifikacije

    saoptavanje reenja raunaru kodiranje i unos u raunar,

    testiranje programa,

    eksploataciju programa i

    dokumentovanje programa.

  • Objektno orijentisano programiranje 13

    Analizom problema formira se idejno reenje na konceptualnom nivou. Jednostavno reeno utvruje se ta e taj program da radi. Spoznajom njegove namene, ulaznih i izlaznih vrednosti kao i analizom procesa koji se preslikavaju u program nastaje algoritam za realizaciju postavljenog problema. To predstavlja plan programa. Algoritam se konkretizuje nizom programskih instrukcija putem nekih od programskih jezika.

    Primena programskih jezika zahteva uvaavanje odreenih pravila sintakse programskog jezika (gramatiku - jezika). Da bismo konkretizovali nae reenje postavljenog zadatka potrebno je vladati i nekim odreenim alatom. Jedan od pogodnih jezika za upoznavanja izrade programa je Visual Basic.NET. Relativno je lako za uenje i primenu, pa e ovde, osim logike i tehnike, objektno orijentisano programiranje biti upotrebljeno za konkretno savlaivanje vetine kreiranja softverskog reenja.

    Zavrni deo postupka programiranja zahteva proveru izvoenja zadatih instrukcija. Putanjem u probni rad kompajliranjem programskog koda - utvrujemo da li taj program radi po naim oekivanjima. U sluaju neoekivanog ponaanja potrebno je izvriti korekciju programskih instrukcija. Inae, ako zadovolj

Search related