Click here to load reader

OBJEKTI KANALIZACIJE

  • View
    279

  • Download
    22

Embed Size (px)

DESCRIPTION

PREDAVANJA

Text of OBJEKTI KANALIZACIJE

Objekti u kanalizacionim sistemima

2007. god.

Sadraj prezentacijeKaskade Prelivi vika kinice iz opteg sistema Kanalizacioni sifon Objekti za prihvatanje kinice Objekti za retenziranje kinih voda Crpne stanice

KASKADE

KaskadeSlue za savlaivanje pada. Osloboena kinetika energija se pretvara u potencijalnu, zvunu i toplotnu energiju. Pretvaranje energije treba da bude hidrauliki besprekorno i sa to je mogue manje buke. Zavisno od visinske razlike koju treba savladati i prenika kolektora, primenjuju se sledei tipovi kaskada: 1. Obina kaskada H 0,4 m; Du 400 mm 2. Kaskada sa vertikalnom cevi H < ~3 m ; Du 400 mm 3. Kaskada sa odbojnim zidom 1 m < H < 10 m ; Du > 400 mm 4. Vrtlona kaskada H > 10 m 5. Vertikalno okno sa pregradama H > 10 m 6. Kaskada kao preliv praktinog profila 1 m < H < 10 m

1. Obina kaskadaH 0,4 m; Du 400 mm

S obzirom na mali pad i mali proticaj vode, u oknu se predvia obina kineta.

2. Kaskada sa vertikalnom ceviH < ~3 m ; Du 400 mm Zamenjuje pad du kanala kad je nagib terena veliki.

Vertikalna cev obino se nalazi van okna. U donjem delu kaskade (izlaznom preseku) javlja se burno teenje (u suenom preseku hs). Ovo burno teenje treba umiriti potapanjem hidraulikog skoka.

2. Kaskada sa vertikalnom ceviPri suvom vremenu i pri slaboj kii moe voda koja dotie ( Qkrit) da se odvede vertikalnom silaznom cevi. U veim kaskadama (Du 400 mm) treba u oknu da se postavi odbojni zid.11 62.5 11

100

16

livenogvozdene penjalice DIN 1212

monta`ni elementi od nearmiranog betona MB 20 pre~nika 1 m

promenljivo

18

D

MB 20 16 2 100 2 16 40

2 prom. 16

5 62. 1 00

D

2 16 prom.

a

D

a

H>100

3. Kaskada sa odbojnim zidom1 m < H < 10 m ; Du > 400 mm U veim kaskadama (Du 400 mm) treba u oknu da se postavi odbojni zid. 2 On ima zadatak da male koliine pomeane vode (u optem sistemu) i njome dovedene vrste 3 materije odvede najkraim putem. 41. 2. 3. 4. 5. Kaskadna komora Ulazno okno Dovodni cevovod Odbojni zid Vodeni jastuk

1

5

3. Kaskada sa odbojnim zidomb

Q0

Qu

S obzirom na radove kontrole i odravanja treba se drati sledeih najmanjih dimenzija:

a1

a2

- irina okna b1,0 m - duina okna: uzvodni otvor a10,5 m nizvodni otvor a21,0 m Odbojni zid treba da moe da se demontira ukoliko je a1 600 mm.

Uzvodna strana odbojnog zida i dno okna treba da budu obraeni tako da budu otporni na habanje. Da bi se omoguilo da se u odvodnom kanalu jave normalni uslovi oticanja na to je mogue kraem rastojanju, preporuljivo je da se na cev postavi ovazduenje.

3. Konstrukcija kaskade sa odbojnim zidom

4. Vrtlona kaskadaH > 10 mOva vrsta kaskada najpre je koriena u hidroelektranama. Danas ona nalazi viestranu primenu i u kanalizacijama. U odnosu na konvencionalnu kaskadu povoljnija je jer na dnu preostaje jo vrlo mala kinetika energija koju treba unititi. Obodna brzina izazvana zavojnim dejstvom u ulaznoj graevini sabira se sa brzinom u pravcu okna, koja je izazvana dejstvom gravitacije. To ima za posledicu obrazovanje spiralnog strujanja. Ovo trodimenzionalno strujanje povezano je sa izrazitim trenjem na zidu okna, to ide u prilog unitenju kinetike energije. Za savlaivanje visinske razlike vee od 10 m vrtlona kaskada je svrsishodna zbog male buke koja se stvara. Uslovi doticanja: mirno ili silovito teenje. Da bi se postigli to stabilniji uslovi doticanja treba Froude-ov broj u odnosu na Qmax da iznosi: pri mirnom teenju 1,50

4. Vrtlona kaskadaVrtlona kaskada sa oznakama glavnih elemenata

Presek kroz ulaznu graevinu i silazno okno

Osnova ulazne graevine

4. Vrtlona kaskadaU opsegu Froude-ovog broja od 0,75 do 1,50 pre ulaza u ulaznu spiralu predvideti prelaznu deonicu duine 10 do 20 irina dovodnog kanala, ili oko 60 hidraulikih radijusa okvaenog dela preseka, da bi se uzvodno od ulazne spirale obezbedio miran reim. U sluaju stabilnog silovitog teenja treba se pobrinuti za to da se izbegne pojava vodenog skoka u ulaznoj graevini. Dno ulazne spirale treba da je sa postepenim sputanjem (nagib vei od uzvodnog, izmeu 10 i 300 promila) da bi se odralo stabilno silovito teenje. U ovom sluaju najbolje je primeniti hidrauliki model. U nedostatku optevaeih pravila za dimenzionisanje ulazne graevine, preporuuje se da se oblik odredi uz pomo hidraulikog modela.

4. Vrtlona kaskadaIspitivanje vrtlone kaskade na hidraulikom modelu model kaskade predviene na novoj eleznikoj stanici Beograd-centar (hidraulika laboratorija, Institut za hidrotehniku Graevinskog fakulteta u Beogradu, 1999.)

4. Vrtlona kaskadaVoda koja pada velikom brzinom iz okna skoro vertikalno treba da se skrene u izlaznoj graevini i da se uvede u odvodni cevovod sa slobodnim ogledalom ili pod pritiskm (priguna deonica). Za pretvaranje preostale energije kao povoljan pokazao se vodeni jastuk. Venturi ili prelivni prag treba tako dimenzionisati da za normalan sluaj (Q 10 mEnergija mlaza iz uzvodnog kanala unitava se prekidanjem pada sa jedne pregrade na drugu. Na gornjem kraju svakog stepena potreban je ventilacioni otvor na visini d=0,8c iznad ploe (c-korak u m). Energija na dnu kaskade smanjuje se, u zavisnosti od broja koraka, ili od visine c, na oko 20 % od energije bez pregrada. Razlika kota dna uzvodnog i nizvodnog kanala z = n (c+ ) + Pu + Dn gde je nbroj pregrada, c-korak, -debljina ploe, Puc ostatak visine, Dn-prenik nizvodnog kanala.

6. Kaskada kao preliv praktinog profilaPrimenjuje se kad se u podunom pravcu raspolae sa vie prostora pa se kaskada oblikuje kao preliv na gravitacionoj prelivnoj brani. Oblik je prilagoen kretanju kosog hica, tako da ispod mlaza nema ni pritiska ni vakuuma pri merodavnom protoku. Uzvodni kanal treba na ulazu u kaskadu da ima pravougaoni presek, sa prelaznom deonicom uzvodno. Kaskada moe biti sa bunicom, a bez bunice ako je hidrauliki skok potopljen iz nizvodnog kanala.

1 m < H < 10 m

PRELIVI VIKA KINICE IZ OPTEG SISTEMA KANALIZACIJE

Prelivi opti pregledZa izbor pravilnog tipa nema optevaeeg pravila jer ovaj zavisi od mesnih uslova i od eljene otrine razdvajanja. Za rastereenje meovite kanalizacije od kinice primenjuju se priblino sledei tipovi preliva: a) Boni preliv sa prelivnom krunom na visini neusporenog ogledala vode pri kritinom proticaju i slobodnom ogledalu vode u odvodnom kanalu. Pri veim dotocima odvodni kanal deluje kao priguenje. Ovaj tip se izuzetno primenjuje u sluaju saniranja postojee kanalizacije. b) Boni preliv sa izdignutom prelivnom krunom i prigunom deonicom u nastavku. c) Otvor na dnu (preliv sa skokom)

Prelivi oblast primeneBoni preliv tipa (a) primenjuje se u sluaju izraenog mirnog teenja u dovodnom kanalu. U sluaju silovitog teenja u dovodnom kanalu moe se raunati samo sa grubim rastereenjem. Pri oba reima u dovodnom kanalu ogledalo vode se na poetku bonog preliva sputa ako je Qkrit3,0 (>4,0) 10 >100

Dobra Vrlo dobra

Iskoriena Nije iskoriena