Click here to load reader

OBJEKTI I OPREMA U GOVEDARSTVU - avm.rs · PDF file135 OBJEKTI I OPREMA U GOVEDARSTVU OBJEKTI ZA KRAVE Držanje krava ima dva podjednako zna čajna obeležja, kao što su proizvod-nja

  • View
    12

  • Download
    3

Embed Size (px)

Text of OBJEKTI I OPREMA U GOVEDARSTVU - avm.rs · PDF file135 OBJEKTI I OPREMA U GOVEDARSTVU OBJEKTI...

  • 135

    OBJEKTI I OPREMA

    U G O V E D A R S T V U

    OBJEKTI ZA KRAVE

    Dranje krava ima dva podjednako znaajna obeleja, kao to su proizvod-nja mleka, proizvodnja mesa i podmlatka za obnovu stada. Oba vida proizvodnje se odvijaju u isto vreme, pa je dranje krava sloen proces.

    Znaajnost proizvodnje kao i neophodnost obezbeenja pogodni uslova dranja krava, uticali su na potrebu za gradnjom povoljnih uslova smetaja. Dobri uslovi smetaja znatno mogu doprineti poveanju proizvodnje u oba vida.

    Da bi se mogla sa sigurnou oekivati uspenost u proizvodnji, neophodno je ispuniti veinu zahteva koje krave imaju, a po pitanju smetaja. Veina zah-teva odnosi se na mikroklimatske uslove u stajama, prostor za leanje ishranu i kretanje kao i na opremu koja se koristi u objektima.

    Niske temperature nemaju negativne posledice na opte stanje krava kao i na njihovu proizvodnju, ali pod pretpostavkom da je leite uvek suvo i da u staji nema promaje.

    Prostor za leanje mora uvek biti dovoljan za sve mogue oblike leanja krava na njima, odnosno dovoljno komotan da se krava na njemu lagodno osea, naravno potpuno usklaeno sa rasnim karakteristikama i uzrastom.

    Leita za leanje krava moraju zadovoljiti neke opte uslove kao to je kvalitetna toplotna izolacija.

    Reenja su vrlo iroka, osnovna se odlikuje slojem hidro i termo izolacije ili slojem (dovoljnim) prostirke, dovoljno dobra elastinost leita, vrlo bitan element za dobro zdravlje krava, kao i njihovo due zadravanje u eksploataciji, mogue je izvesti sa debljim gumenim pokrivaima ili veom koliinom pro-stirke.

    Povrine leita ne smeju biti klizave i uvek sa dovoljnim nagibom za brzu povrinsku drenau (nagib do 2%).

  • 136

    irina leita kao i njegova duina treba da budu dovoljna za normalno ustajanje i leganje grla. Krave kod tih radnji koriste glavu kao protiv teu, te im je neophodno obezbediti irini leita od 1-1.2 m, kao i duinu veu od duine trupa za bar 1 m. Ustajanje i leganje traje oko 10 sekundi, u poetku sporije, a potom bre bez posebnog uticaja na poloaj tela krave,

    Polazni parametri za planiranje staja za krave mogu se grupisati na sledei nain:

    - odreivanje potrebnog broja mesta za grla, u zavisnosti od naina dranja,

    - pravilna lokacija proizvodnog i prateih objekata,

    - tehnoloka povezanost svih objekata u okviru farme, pravilno odreivanje potrebnih kapaciteta prateih objekata, a prema potrebama i dinamici ko-rienja farme.

    NAINI DRANJA KRAVA

    Muzne krave se mogu drati na dva naina i to vezanim i slobodnim siste-mom dranja. Ova dva naina se meusobno veoma razlikuju.

    U stajama sa vezanim nainom dranja, grla imaju veoma ogranienu povr-inu i kretanje te je nuno obezbediti sve procese koji se dogaaju u staji na nain koji dozvoljava sistem dranja. Pod tim se podrazumeva pravilno reen sistem ishrane, napajanja, leanja, mue i izubravanja u istom prostoru. Takva pojava namee kompromise na mnogim mestima i radnjama, tako da neke radne operacije oteava, kao to je na primer mua.

    Objekat u kojem se nalaze krave, a zbog svoje specifinosti i znaajnog vremenskog boravka oveka u njemu, treba da obezbedi prijatne uslove za rad oveku, sa vrlo visokim cenama gradnje.

    Kod vezanog sistema dranja, krave gotovo i da nemaju mogunosti bilo kakvog kretanja. U takvim uslovima veoma teko se ostvaruju njihovi proiz-vodni potencijali.

    Meutim, ovakav sistem dranja ima i svojih prednosti od kojih treba istai sledee:

    - mogua pojedinana nega krava u potpunosti, obzirom da su grla vezana za jedno mesto,

    - ne postoji mogunost meusobnog povreivanja grla, - znatno manji potreban prostor po UG u poreenju sa drugim sistemom

    dranja.

  • 137

    Ipak, kod novijih staja ili kod razmiljanja za gradnjom, ovaj sistem ne bi bio za preporuku, izuzev za manji broj grla. Kod staja koje su ve uraene na ovaj nain treba razmiljati o rekonstrukciji.

    Kod slobodnog dranja, krave se kreu u grupi, odlaze po elji do jasala na ishranu, napajanje i muu, leita biraju po volji i u vreme kada im odgovara. Ipak, ovaj sistem ima svojih posebnih obeleja, kao to su:

    - pojedine funkcije su odvojene (leanje, ishrana. mua), time se stvara mogunost ispravke greaka, usklaivanje procesa prema najnovijim tehnikim dostignuima,

    - objekti mogu biti jeftinije graeni, bez termoizolacije, koja se izvodi samo u izmuzitu,

    - znatno manje transportnih radova u odnosu na vezani sistem i znatno lake mehanizovanje svih radnih operacija.

    Nedostaci ovakvog sistema dranja krava su:

    - oteana pojedinana kontrola grla,

    - potrebna znatno vea povrina po UG, ali su staje u gradnji jeftinije od staja u vezanom sistemu.

    STAJE ZA VEZANI SISTEM DRANJA

    KRAVA

    Vezani sistem dranja krava na naim prostorima dominira. Vie od 90% krava u Srbiji se dri vezanim sistemom. Kod individualnog sektora veoma ret- ko se javlja drugi vid dranja, sem na novijim farmama koja imaju neto vei broj krava od uobiajenog broja. Pa i na veini farmi drutvenog sektora, odnos- no na farmama sa znatnim brojem krava, takoe je zastupljen ovaj vid dranja.

    Vezani sistem dranja krava znai da je dranje pojedinano, odnosno da se sve radnje oko krava izvode po tom pojedinanom principu. Pri tome se misli na ishranu, negu, napajanje, muu i sl. Naravno, u takvim uslovima se mogu ispu-niti gotovo svi zahtevi za postizanje visoke proizvodnje.

    Ipak, vezani sistem dranja krava ostaje kao trajno reenje samo za male nespecijalizovane farme koje imaju do 20 krava u staji.

    Vezani sistem dranja krava karakteriu neka osnovna obeleja, od kojih je najznaajnije duina leita. U tom pogledu se razlikuju tri osnovna tipa: duga- ko, srednje i kratko leite.

  • 138

    Dugako leite

    Dugako leite se moe pronai jo samo u starim stajama. Njegova povr-ina nije podeljena i najee je due od 220 cm. Sve radnje u staji oko krava se izvode prilazom po leitu i to od pozadi krave (od repa). Stajnjak, odnosno prostirka i izluevine ostaju ispod krave. ienje se mora izvoditi dva puta dnevno, kako bi se obezbedili dobri higijenski uslovi. Potronja prostirke dostie 8 kg/grlo/dan.

    Jasle za ishranu su visokog tipa, te iz tih razloga krave u toku boravka na leitu, zauzimaju dva poloaja:

    kada uzimaju hranu, odnosno kada stoje, moraju da se pomeraju unapred za celu duinu vrata,

    za nesmetano leanje, moraju da se povuku unazad, tako da u toku leanja glavu povlae unazad i zadnji deo tela.

    Navedeni osnovni poloaji tela krave na dugakom leitu, jasno daju njegove opte karakteristike, koje su vrlo nepovoljne:

    krave dok stoje izbacuju ekskremente na leite,

    kada lee sputaju vime na povrinu na koju su prethodno izbacile ekskre-mente,

    za odravanje minimalnih uslova higijene, neophodno je veliko uee ljudskog rada.

    postojanje visokih jasala spreava ili oteava pravilnu izmenu vazduha u tom delu.

    Samo ovih nekoliko karakteristika je dovoljno da se da negativna ocena za ovakva leita.

    Srednje dugo leite

    Srednje dugo leite se razlikuje od dugih po tome to postoji mogunost zatvaranja jasala palisadnom ogradom. Na taj nain se planski izvodi pristup krava na jasle, odnosno njeno stajanje na leitu i njegovo prljanje ekskremen-tima. Leita su duine 210 cm, a iza njih se nalazi kanal za izubravanje.

    U momentu ishrane, krmna zabrana se otvara te se krave tek tada pomeraju unapred za oko 50 cm. Prljanje leita je neto manje, ali postoji. Korienje prostirke se svodi na oko 5 kg/grlo/dan.

  • 139

    Sl. 1. Srednje dugo leite (gore) i srednje leite (dole)

    sa prednostima i nedostacima

    Srednje leite

    Srednje leite je reenje kojim se sve loe osobine dugog i srednje dugog leita eliminiu. Duina ovog leita se kree od 160 do 180 cm.

    Glavna karakteristika ovog tipa leita su niske jasle. Visina zida jasala do leita je oko 35 cm, tako da ne predstavlja potekou za krave da glavu dre iznad jasala i u svim pozicijama. Time se i irina jasala ukljuuje u ukupnu dui-nu leita. Iza leita nalazi se plitki kanal za izubravanje (dubine do 20 cm).

    Sl. 2. Srednje leite sa niskim jaslama

  • 140

    Kod ovog tipa leita obavezno se koristi prostirka, ali u znatno manjim koliinama nego kod prethodnih tipova. Koliine prostirke kod ovog tipa leita su u granicama od 2-3 kg/grlo/dan, u zavisnosti od godinjeg doba. Meutim, za neke varijante ovih leita nije predvieno korienje prostirke ili je ona u tra-govima. Tu se razlikuju dve varijante:

    leite duine 160 cm za rase krava manjih duina, ali sa rizikom od mo-guih povreda nogu i vimena, ali sa znatno povoljnijim higijenskim uslovima,

    leita duine od 180 cm, koja odgovaraju veini rasa krava, ali sa poja-vom vee zaprljanosti zadnjeg dela leita.

    Kod varijante leita sa duinom od 180 cm, a u cilju odravanja higijene, koriste se takozvani elektrini treneri. To su provodnici pulsirajue struje, pos-tavljeni na svega 3-4 cm iznad lea krava. Ti "treneri" ih navode da stajnjak izbacuju, bez povijanja, u kanal za izubravanje.

    Sl. 3. Srednje leite sa elektrinim "trenerom"

    U vreme obavljanja radova oko mue, kod teljenja ili drugih veterinarskih intervencija napon struje se iskljui ili se trener podie znatno iznad tela krave.

    Kratko leite

    Kratko leite ima najmanju duinu u poreenju na prethodne tipove lei- ta. Ta duina se kree oko 140 cm do 160 cm. Izbor duine zavisi od rase krava koje se gaje, kao i od korienja "trenera". Bez "trenera" duine se kreu na gra-nici od 150 cm, dok sa "trenerom" mogu biti i oko 160 cm.

  • 141

    Sl. 4. Grafiki prikaz duine i irine leita u zavisnosti

    od telesne mase i starosti ivotinja

    Kod ovog tipa leita, niske jasle su obavezne. Povrina leita se obavezno termo izoluje, jer se prostirka ne koristi. Za to postoj