O Razvoju Dece

7/27/2019 O Razvoju Dece

1/28

Vreme i okolnosti u kojima ivimo uinili su nasilje i agresiju sastavnim delomnaih ivota. Bili mi toga svesni ili ne, razliiti oblici agresije su postali toliko prisutnida mnoga ponaanja vie ni ne tumaimo kao agresivna niti primeujemo da naadeca sve vie pokazuju upravo ovakva ponaanje. Roditelji agresivna ponaanjashvataju kao problem, tek ako ona preu ionako visoku, granicu tolerancije i postanudrutveno neprihvatljiva.Takoe, vremenom su se i roditelji podelili u dve grupe: oni

koji misle da je sasvim u redu, ak i poeljno to je njihovo dete tvrdoglavo,nemirno, (retko e rei za svoje dete da je agresivno), jer misle da im takve osobinemogu samo pomoi u ovakvom svetu i druga grupa roditelja koja bi elela da kodsvoje dece neguje pre svega komunikaciju kao model reavanja sukoba. Meutim, iova druga grupa roditelja u pojedinim problemskim situacijama podre agresijudeteta. (Na primer, ukoliko neki deak u koli udara vae dete, naveete mu nizmoguih reenja, ali ete verovatno dodati i ovo: prvo e pokuati da mu objasnida ti to smeta... ali ako on ne prestane, ti mu uzvrati istom merom....) Tako smorazliitim oblicima nasilja ili agresije ne smo podloni svi, ve ih svi, povremeno ikoristimo.

Danas razlikujemo eksplozivan i impolzivan bes. Eksplozivan bes pokazuju oni kojireaguju na svaku sitnicu, skloni su bunim raspravama, nervozi, estim scenama...Ovaj bes se ispoljava burno, kratko traje i ne ostavlja posledice. Impolzivan bes jerei ali se zato on dugo pamti a posledice mogu biti opasne i zastraujue. Njegaispoljavaju oni koji u svakodnevnom ivotu ostavljaju utisak veoma smirene istaloene osobe. Ipak, kada jednom prasnu, potpuno opravdavaju izreku: uvajse gneva strpljivog oveka.

Meutim, pre nego neko ponaanje svog deteta definiete kao eksplozivno,histerino, agresivno... razmislite da li je ba to u pitanju, ili moda samo jo jednafaza u njegovom razvoju?

Naime, mnogi roditelji misle da kada dete sa nepunih godinu dana baca igrakesvuda oko sebe i svaki put trai od njih da mu istu igraku dohvate da bi je ono

ponovo bacilo... da su to prvi sigurni znaci budueg agresivnca. Meutim, ovakvaigra sasvim je uobiajena za ovaj uzrast. Slino je i sa neto kasnijim uzrastom,izmeu 2. i 3. godine kada dete polako osvaja socijalni prostor. Ono sada zna daodreene rei izazivaju razliite reakcije odraslih. Ono uspeva da isprovocira svojeroditelje korienjem tih rei (najee je to NEU i drugi izrazi odbijanja ili inaenja,a u malo kasnijem dobu i psovke) i tako proverava granice koje su mu postavljene,ta je dozvoljeno, ta i zato nije, ta se dogaa kada ono prekri dogovor da se terei ne koriste...Dakle, ponovo ni traga od agresije.

Ipak, ve u predkolskom dobu mnoga deca prolaze kroz razliite faze besa, tj.agresije. Ona se bacaju po prodavnicama ukoliko neete da im kupite okoladu,upadaju u histerine napada plaa ili vritanja ta god im odbijete. Nauili su i imaju

u svom iskustvu da ete vi kad-tad popustiti ukoliko ostanu uporni. Zato ovo svojeponaanje primenjuju za sve to poele. Jasno, roditelji poputaju jer je to mnogolake (na primer, dati detetu ta poeli) nego istrpeti jo jednu scenu malogagresivca. Meutim, kada jednom popustite, sline napade besa moete oekivativeoma esto. Oni e se ponavljati u najrazliitijim situacijama kako na javnimmestima, tako i u porodicnom okruenju. Sve dok poputate, dete to koristi, tanije,iskoriava. Kao da ste mu dali zeleno svetlo da se tako ponaa i ubudue, vae dete

je pronalo sredstvo za dostizanje svakog svog cilja.


2/28

Kod veine dece daje rezultate jednostavno ignorisanje prilikom napada besa. Recitedetetu: Ne mogu da te sluam, smeta mi kada tako jako vie. Ja u sada otii udrugu sobu i vratiti se kada se ti smiri. Tada emo moi da razgovaramo idogovorimo se oko svega. Vano je da pri tom ostanete dosledni. Otiite u drugusobu, izdrite i budite sigurni da e ako ne pre, onda kada se umori od benjenjaprestati.

Upravo zato, vikanje i batine su uglavnom kontraproduktivne metode (dete vikanjemoe shvatiti kao takmienje, ko e koga vie da iznervira, ko ima vie ivaca, ko ebiti glasniji) a batine mogu delovati u jednoj situaciji ali nisu nikakvo vaspitnosredstvo za budue sline situacije. Naprotiv, fizikim kanjavanjem dodatnoprodubljujete nerazumevanje izmeu vas i deteta.Ono to moete pokuati je:

U predkolskom periodu usredsredite se na vebanje detetove koncentracije.Zajednika igra slaganja puzzle, ili igra sa glinom, plastelinom mogu uticati da senegativna, nagomilana energija ispolji na pravi nain, a da se istovremeno vebapanja, razvija motorika, koordinacija pokreta

Timski sportovi omoguie detetu da se fiziki isprazni, ali i da veba socijalnukomunikaciju sa vrnjacima. Ako vam to ne odgovara, pokuajte zajednikim fizikimaktivnostima da kanaliete detetove potisnute emocije i nezadovoljstva, istovremeno

jaajui va meusobni odnos (etajte zajedno, vozite bicikl) Pri tom, ne zaboraviteda je daleko vanija sama fizika aktivnost nego to su vani rezultati ili takmienje.

Ograniite gledanje TV jer je esto upravo sadraj koji dete vidi na TV-u glavniokida agresivnosti. Posebno su nepoeljni akcioni, horor i filmovi naune fantastike.Na nasilne sadraje (koji su toliko odomaeni da ih vie nismo ni svesni), decareaguju tako to i sami postaju agresivnija, usvajaju stavove u kojima se koristiagresivnost da bi se reio konflikt, i sve su manje osetljivi na stvarno nasilje u svomokruenju.

Razmislite o svojim zahtevima od deteta. Posebno budite oprezni da svog sina neoptereujete predrasudama i oekivanjima vezanim za njegov pol (ne priajte sinukako mukarci moraju da budu jaki, hrabri i veliki, kako deaci ne plau), jer nijesluajno da su upravo deaci skloni agresivnom ponaanju.

Budite dobar primer. Reavajte konflikte razgovorom i argumentima. Naravno,uvek imajte na umu da zato to ja tako kaem - nije argument.

Dajte detetu male zadatke kako bi se osecalo vanim i vama korisnim

Nemojte od svog deteta nikada zahtevati bezuslovnu poslunost. Oseanje da smeslobodno da izrazi svoje miljenje i neslaganje sa vama kljuno je za razvijanjepozitivne slike o sebi. Deca odrastaju i grade svoju linost, izmeu ostalog, i tako tose suprotstavljaju svojim roditeljima. Sa druge strane, kada se oseaju sputanima ine uspevaju na druge, drutveno prihvatljive naine da pokau da su razliiti (naprimer: pomou odee, argona, naina ivota,) nasilnost ponekad ostaje jedinamogunost da pokau svoju razliitost.

Igrajte se sa detetom menjanja uloga. Na primer: Sada emo malo da se igramokupovine, ti si mama i hoe kui a ja sam dete i hou da ostanem u parku, odmah,


3/28

hou sada, odmah, aaaaaaaaaaaaa Imitirajte dete, promenite glas, uloite napor daga iznervirate onoliko koliko ono obino iznervira vas, i uvek koristite stvarnesituacije iz vaeg ivota.

Na slian nain kao i menjanje uloga, deluju i deja pozorita. Kad igra nekipozitivan lik, dete moe da zamilja da je i samo pozitivno to mu pomae da

prevazie svoje probleme i ojaa samopouzdanje. Kada sebe zamilja kao negativca,dozvoljeno mu je ispoljavanje nasilja - i to na nain koji se kod glumaca veomapotuje. (to je uverljivije, bolje glumi)

Pohvalite dete svaki put kada umesto na agresivan nain pokua da vas u netoubedi argumentima. Takoe, kada vidite da je nervozno, da pokuava da se izborisamo sa sobom, da mu je zbog neega teko.zagrlite ga.

Moda na prvi pogled deluje udno, ali isitnito je da agresivci imaju malosamopouzdanja. Zato su za sebe ostvarili prostor gde se oseaju glavnima imonima, gde sebe doivljavaju kao pobednike. Da li im je ovo potrebno jer ih kodkue maltretira stariji brat ili pate zbog razvoda roditelja ili su se upisali u kolu koju

nisu eleli... tek sopstvene probleme potiskuju nametanjem svoje volje vrnjacima.

U konkretnim situacijama: Ukoliko su druga deca agresivna prema vaem detetu :Insistirajte da svoje probleme dete reava samo. Budite u toku, kako bi mogli dauskoite ako zatreba ali neka prvo pokua samo. Meajte se samo onda kada doedo fizikog obraunavanja.

Ukoliko je vae dete agresivno prema drugima, najgore to moete uiniti jeste danegirate problem i verujete kako su sva deca takva. Umesto toga, uloite napor ivreme da mnogo razgovarate, uputite dete na razliite naine reavanja sukoba.Kada prepoznate ili naslutite da e se se ispoljiti detetova agresivnost, pokuajte da

je predupredite, izbegnite, skrenite mu panju. Ne zaboravite da svojomagresivnou dete esto eli da skrene panju na sebe. Zato nikada nemojteodustajati, i ekati da ovo ponaanje nestane samo od sebe.

Konano, ukoliko vae dete stalno ulazi u razliite konfliktne situacije obratite panjuna njegove vrnjake, tj. da li njegovi drugovi iniciraju razliite probleme. Naime,kada ve doe do nekog fizikog obraunavanja esto je najpogubnija arena,odnosno posmatrai, koji pasivno podstiu nasilje, to je vid agresije, takoe. Kadaova publika ne bi bila prisutna, sigurno je da bi mnoga deca pokuala na drugaijinain da ree svoje meusobne konflikte. Naime, veoma je vano da ne zaboraviteda se deca ne raaju kao agresivna, sebina, razmaena... Ona takva postaju.Ponekad tu agresiju pojaavaju vrnjaci a ponekad roidtelji. Zato i jeste neophodnoda va odnos sa detetom bude zasnovan na poverenju i razumevaju, da svoje detepoznajete i imate stalan uvid u njegova interesovanja, potrebe, njegovo okruenje.

Odnosno, da odrastate zajedno.


4/28

Izmedu trece i pete godine dosta su uobicajeni razliciti napadi besa. Mogubiti praceni pravom histericnom vriskom, a neretko i bacanjem na pod,udaranjem rukama i nogama kao u kakvom transu o pod ili zid, ponekad cak i

cupanjem kose. Bes je obicno pracen stranom bukom, meavinom cike,vriske i placa. Iako ovakvo ponaanje deteta roditelje cesto plai, pokaete li

jednom detetu reakciju koju ono i ocekuje za svoj nastup, smatrajte da stemu dali zeleno svetlo da se i dalje tako ponaa. Upravo ste mu pokazali novosredstvo za postizanje eljenog cilja. Koliko god je teko, pokuajte daostanete mirni. Sve dok je ono zdravo nemate nikakvog razloga da seobazirete na njegove napade. Naprotiv, to vise ih ignorisete, malisan ce preodustati. Deca vrlo brzo uvide ta od njihovog ponaanja moe "da prode" ata ne. U istom uzrastu vae dete moe da postane pravi majstor u ruenju,gaenju, komadanju svojih igracaka, bacanju vaih stvari ili cepanju knjiga iodece . Ako ste mislili da je vae andelce od rodenja bilo destruktivno sadacete uvideti da to nije bilo nita naspram ovoga. Ne brinite! Najcece se radi o

obicnom nemirluku, a ne o loem vaspitanju ili pritajenom nezadovoljstvu.Uostalom, da nas standard ovoliko ne sputava, bilo bi idealno da kad detetujednom poklonimo igracku, potpuno na nju zaboravimo, odnosno da mudozvolimo da sa njom radi ta god poeli. Pa i da je rasturi istog sekunda.


5/28

Kad vae dete udari drugo dete......

yumama.com

Reakcija roditelja u takvoj situaciji treba da bude prilagodena starosnojdobi deteta

Razlog za dete uvek postoji, iako odrasli mozda nisu u stanju da ga vide. Reakcijaroditelja u takvoj situaciji treba da bude prilagodena starosnoj dobi deteta . Kadato uradi dete uzrasta od dve do pet godina, stroge kazne i batine su sasvimneadekvatne, jer ono jo nije u stanju da u pravoj meri povee uzrok i posledicu. Utom periodu burnog razvoja psihickog aparata pozitivna i negativna osecanja,ljubav i mrnja, prijateljstvo i neprijateljstvo funkcioniu kao odvojena osecanja,

jo nisu stavljena pod kontrolu zrelih ujedinujucih snaga licnosti. Sasvim jenormalno da dete tog starosnog doba posle nekoliko minuta srecne, zadovoljne imirne zajednicke igre, naizgled iz cista mira, odjednom, agresivno odreaguje

prema drugom detetu. Roditelj bi tada trebalo da mu pride, skloni ga iz igre, staviruku na njegovo rame i upita ga zato je to uradio. Telesni kontakt sa roditeljem ilibilo kojim staraocem u tom trenutku je za pravilno usmeravanje detetovogosecanja izuzetno vazan.

Sasvim je druga situacija kada to uradi dete starijeg uzrasta. U predkolskom dobudete bi vec trebalo da ima u sebi ugraden osnovni kodeks, pravilnik dozvoljenog ilinedozvoljenog ponaanja. To nikako ne znaci da tokom igre, u ljutnji, ne bi smeloda udari, ugrize ili pak pljune svog druga - to su razvojno normalne vidoviisponjavanja besa i ljutnje, detetovih agresivnih tenji. Ali, malisan od pet, estgodina jednostavno mora da zna ta sme, a te ne sme, i dokle idu granicenjegovog ponaanja.

Kada je u pitanju sukob izmedu ravnopravnih vrnjaka i kada to situacijadozvoljava, roditelji treba da ih ostave da sami ree svoj problem. Svako detemora da se izbori za status medu sebi jednakima. Roditelj moe da ga uci da sebrani, nije dobro kada mu savetuje da se od svakog konflikta sakrije i povlaci.Madutim, deca znaju da budu neverovatno agresivna. U takvim situacijama ipak jeneophodna intervencija roditelja.


6/28

trogodisnjaci i seksualno vaspitanje, mozda mislite da je rano za sve to?

Seksualno obrazovanje - ali on je jo uvek beba!

(2 do 4 godine)

Trogodinjaci i seksualno obrazovanje? Moda mislite da je suvie rano za to. Varatese, ovo je zapravao idealan period. Vi ste tada centar sveta vaeg deteta. Onoprihvata sve to mu kaete. Zbog toga je to idealno vreme da kod njega usaditevrednosti koje se potuju u vaoj porodici.

Pronaite odgovarajui momenat i iskoristite ga da vae dete edukujete o seksu. Nezaboravite da maliani uzrasta od dve do etiri godine mogu vrlo kratko da ostanuskoncentrisana na razgovor, njihova panja moe da bude usmerena ka neemusamo izvestan vremenski period. Zato, budite saeti i precizni u svom objanjenju.

Dok dete upoznajete sa pojedinim delovima njegovog tela, imenujte i njegove

genitalije.

Objasnite mu razliku izmeu dozvoljenog i nedozvoljenog dodira. Vae dete znaoseaj odgovarajueg (prijatnog) dodira. Jo od roenja obasipan je nenostima,zagrljajima i poljubcima roditelja, rodbine i prijatelja.

Objasnite mu da je nedozvoljeni (neprijatan) dodir svaki onaj koji mu ne prija. Akobilo ko na ovaj nain dodirne vae dete, trebalo bi da zna da toj osobi naredi daprestane. Vrlo je vano da malian te dodire prijavi vama. Nauite ga da vam stalnokae kada ga neto unesreuje, ili mu nije prijatno.

Uite ga da su genitalije njegova privatna stvar. Deca mogu da se igraju doktora

ili da se pred drugom decom skidaju i pokazuju svoje telo. Ovako se nekada igrajuve od tri godine. To je sasvim normalan put seksualnog istraivanja i upoznavanjasvoga tela. Nemojte se iznenaditi ako otkrijete da se i vae dete sa drugovima, baovako igra. Pokuajte da ne izgledate zaprepaeno i iznenaeno. Mirno stavite svomdetetu do znanja da nije u redu da ljudima pokazuje svoje genitalije ili da dodirujegenitalije drugih. Iskoristite ovu priliku da mu objasnite razliku izmeu tela deaka idevojica.

Dozvolite svom detetu da oseti zadovoljstvo otkrivanja sopstvenog tela. Maliani voleda dodiruju svoje genitalije dok se kupaju, ili dok im se menja pelena. Mnogi od njihsu najsreniji kada tre po kui sasvim goli. Stavite malianu do znanja da razumetenjegovo zadovoljstvo da dodiruje svoje telo, ali ga savetujete da to radi u

privatnosti. Mala deca su jako dobra u itanju naeg telesnog govora i izraza lica.Budite oprezni da ne izgovarate jedno dok vae telo govori neto sasvim drugo.

......

Svi smo mi od roenja seksualna bia. ta moe da bude bitnije vaem detetu odpodrke koju mu dajete u ovom dugom ivotnom uenju o seksu?


7/28

Razgovarajte otvoreno sa njim, ponite od najranijih dana, dajte mu mogunost daoputeno i slobodno pria sa vama o svemu.

Kad vae dete pone da psuje(4 do 6 godina)

Biete prilino iznenaeni kada jednoga dana vae lepo vaspitano dete izgovori prvu

runu re. Psovku je ulo negde na ulici, i prihvatilo je kao nain govora odraslih. Idok je, puno samopouzdanja prenosi vama (jer eto nauilo je novi pojam iz svetaodraslih), prosto ste zabezeknuti. Ne znate kako da postupite?!

Kao prvo, nemojte da preete preko toga i da se pretvarate da nita niste uli. Lojezik se esto koristi u nameri da se skrene panja na sebe, ili kao pokuajtestiranja vae reakcije. Nemojte nikako na deju psovku odreagovati smehom, makoliko vam tako izgledala.

Pitajte dete da li zna ta ta re znai; veina uopte ne zna. Na njemu razumljivnain objasnite znaenje rei i posavetujte ga: takve rei nisu poeljne u vaemdomu.

Neki roditelji i dalje praktikuju staromodan nain izleenja od prljavog jezika -brz i lagan udarac po detetovim usnama. Ako ste pristalica ove metode, onda toizvedite uz zagrljaj i poljubac.

Uvedite novano kanjavanje, po sistemu jedna runa re jedan dinar. Ovo jemogue samo u malo starijem uzrastu kada dete ve ima svoj deparac.

Vi moete da mu dozvolite da slobodno koristi rei koje samo izabere, ali munaredite da ih izgovara na mestu koje je prikladno za to - u kupatilu. Videete kakoe brzo odustati od svoje prvobitne namere. Nije tako zabavno okirati samogsebe, na tako dosadnom mestu.


8/28

Nije prijatno kada vas svaki dan neko grdi, tako dete postaje nesigurno.

Nijedno dete koje svaki dan neko grdi nee moi da bude sigurno u sebe. Kada sutraizae na ulicu nee imati dovoljno snage, jer svi ivimo od ljubavi i od podrke. A toznai od onoga to nam daje sigurnost da smo na dobrom putu, da smo neke stvari

dobro uradili. Sve to treba da prue roditelji.

Roditeljstvo je veoma sloena uloga za mame i tate. Ukoliko se u tome ne snaete,oteaete ivot onome do koga vam je najvie stalo - vaem detetu. Nije u pitanjusamo ljubav koja se podrazumeva, ve i spremnost da se ue i usvajaju obrasciponaanja uz koje se dete osposobljava da, kada za to doe vreme, lako zakorai usamostalni ivot.

itav sistem vaspitanja se uglavnom svodi na manipulaciju roditelja - bilo ucenom,pritiskom, latentnim ili manifestnim odbacivanjem. A to vodi dete u neprirodan odnosda na pragu odrastanja ne voli ivot.

esto i pored najboljih namera - greimo. Zato? Postoji puno teorija o tome, alisutina je da smo negde izgubili spontanost, prirodnost u odnosu prema sebi. Miprocenjujemo kada i koliko deca treba da jedu, a najee to radimo pogreno.Mnogi ak imaju predrasude da su dobri roditelji ako su im deca debela - da je tosiguran izvor zdravlja.

Razgovor, a ne slatkii

Malo se razgovara. Partneri ulaze nezreli u brak, nose poglede na svet koji najeenisu usaglaeni. Meaju se razliite kole vaspitanja a da prethodno nije dolo dosinhronizacije. esto roditelji svoje neslaganje lome preko maliana koji tako postajudeo branih sukoba. Agresija se pomera sa branog partnera na decu, pa ona mogu

da budu medijator roditeljskog nezadovoljstva. Zbog toga, kao i estogodsustvovanja od kue, kod roditelja se javlja oseanje krivice. To pokuavaju dakompenzuju nagraujui decu slatkiima, velikim brojem igraaka, odlascima urestorane koji favorizuju gazirane napitke i odreenu vrstu hrane, i nude iluzijuelitizma to vodi u snobizam.

Ne grdite dete za svaku sitnicu

ivi se u vremenskim cajtnotima, a zaboravlja vana injenica da psiholokoproticanje vremena u dejim i naim glavama nije isto. Zbog toga je to esto izvornezadovoljstva i sukoba. Ako roditelj kae svom malianu hajde da jedemo, a onodgovori sad u: malianov sistem doivljavanja vremena podrazumeva samo dazavrim ovo to sam zapoeo, a u roditeljskom znai odmah. I ako dete ne doeodmah, to se doivljava kao bezobrazluk ili nevaspitanje. Prekida se komunikacija iuopte ne prepoznaje da je napravljen problem ni iz ega. Gubei prirodnost,spontanost, mi ne potujemo dete, a to inimo uvek kada ga grdimo, bez dovoljnoobrazloenja zato. Jo ako grdimo linost a ne postupak, ponaanje, dete e unajmanju ruku biti zbunjeno. Zbog ega? Zato to smo samo pola sata pre togagovorili kako ga volimo, ljubimo i grlimo, a posle mu uputili niz runih rei. Kritikakoja dolazi od monog autoriteta kao to je roditelj, koji treba da bude izvorzadovoljstva, u dejoj glavici e poljuljati samopotovanje. Nije prijatno kada vas


9/28

svaki dan neko grdi, tako dete postaje nesigurno. Kad sutra izae na ulicu nee imatidovoljno snage, jer svi ivimo od ljubavi, od podrke. A to znai od onoga to namdaje sigurnost da smo na dobrom putu, da smo neke stvari dobro uradili. Sve totreba da prue roditelji. Jer, dete je plod njihove ljubavi.

Nije sramota potraiti savet

Roditelji danas malo vremena provode sa decom, pa se esto dogaa da ne poznajujedni druge. Vaspitanje se danas dogaa na daljinu, svedeno je na poruke ili pozivetelefonom...

Ako primetite bilo koji problem - da vam se dete inati, da odbija hranu, da imaproblema u ponaanju - nije ono krivo, nije baksuz, ve se negde niste snali.Potraite savet. Nije sramota.

Radost ivljenja

Dete e ceniti sebe ako mu pomognemo da otkrije sve svoje sposobnosti i ako uspe

da ih razvije do nivoa zadovoljstva. Ako mu pomognemo da otkrije radost ivljenjakroz angaovanje, kroz kreiranje. I ako uspemo da u tome uiva, da zavoli ivot,onda e voleti i sebe. To dete e imati utisak da je poeljno, prihvaeno i sposobno -umee da uiva u ivotu


10/28

Za stidljivce i hvalisavce

Vae dete u parku, meu drugom decom, dri se iskljuivo vas. Gleda oko sebe, aline prilazi nikome. Doputa da mu ko god hoe uzme igraku a kada ga neko netopita saginje glavu i uti. Ako ga neko dete sluajno gurne, u prolazu, odmah plae i

trai vau zatitu. Sve su to uobiajena ponaanja stidljive dece. Razlozi zato suneka deca stidljiva, neka agresivna, neka usamljena... uvek su veoma sloeni. Nekaod ovih ponaanja menjaju se vremenom, dete ih samo prevazilazi prelazei iz jednerazvojne faze u drugu ali neka od njih zasluuju vau punu panju i intervenciju.

Nama, kao roditeljima uvek je teko da prihvatimo razliita raspoloenja, emotivnastanja, razliite potrebe i elje nae dece. To je zato to smo mi sami, proveli itavivot da bi se nauili kontroli sopstvenih emocija. Otuda, kada vidimo tuno deteimamo jaku elju da ga razveselimo, kada vidimo uplaeno dete da ga rastraimo, akada vidimo stidljivo i povueno dete da ga okruimo njegovim vrnjacima i uinimonajpopularnijim meu njima. Meutim, esto zaboravljamo da su sva emotivnastanja prirodna kako za nas, tako i za nau decu.

Odreena mera stidljivosti, tuge, strahova... potrebna je i deo zdravog odrastanjanae dece, ba kao i radost, hvalisanje ili omiljenost u drutvu.

Dakle, sve dok je stidljivost umerena, pustite dete da je ispoljava. Ono ima pravo dabude razliito od vas, ili od onoga to vi mislite da je normalno i potrebno za njegovrazvoj. To je moda deo njegovog karaktera, moda samo prolazna faza u njegovomodrastanju, a moda delimino i nasledni faktor Sa druge strane, mnogi roditelji seplae, mislei da e njihova stidljiva, nesnalaljiva, povuena deca u ovim naimokolnostima ,,propasti,,. Argument ovih roditelja jeste da je za ivot sada i ovdepotrebna prilina doza agresije. To je velika greka.Ako vaspitavate svoju decu dabudu agresivna, pored ostalog, vi sami utiete da nae okruenje bude agresivno.

Stidljivost se najee se javlja kod jedinadi koja su od roenja navikla da su ucentru panje i da su stalno okruena odraslima. Zato, im se nau meu decom,bivaju zbunjena, jer tu vae potpuno drugaija pravila ponaanja. I, kao da ue nekistrani jezik treba im vremena da savladaju vetinu komuniciranja sa vrnjacima.Polazak u vrti za ovu decu moe biti tei nego za drugu decu, iz istih razloga. Tamo,vae dete nee biti glavno ni za drugu decu ni za vaspitaicu. Jednom, kada uspeda se navikne, ono e moi uspeno da kontaktira i u ovom okruenju, a njegovastidljivost vie nee postojati kao problem.

Ono to svakako ne treba da radite (a to roditelji, usled svoje velike brige i potrebeda dete to bolje osposobe za ivot u zajednici, upravo rade najee) jeste:

1.ne forsirajte i ne preterujte sa dodatnim aktivnostima. Kada se vae dete u nekojsvojoj sredini (vrti, kola) ve uklopilo u svoju vrnjaku grupu, dodatne aktivnostimogu biti samo nadoknada ili dopuna nekom detetovom (pazite da bude detetovo ane vae) interesovanju. Odnosno, dodatne aktivnosti samo kao odgovor na detetovainteresovanja, a ne kao va pokuaj da se uklopi u jo neku socijalnu grupu. Sadruge strane, ako se nije uklopilo ni u onu osnovnu (vrti, kola) uloite napor da seba u tu sredinu prilagodi i uklopi, umesto to ete stvarati kontraefekteprimoravajui ga da bude uspean na vie frontova.


11/28

2.ne forsirajte i ne preterujte u pokuajima da sami otkravite dete, terajui ga darecituje, peva i na druge naine se eksponira bilo pred odraslima, bilo pred decom.Princip: klin se klinom izbija, pa traiti od stidljivog deteta da ba pokae kako lepoume da radi ovo ili ono, i to ba pred ljudima od kojih se stidi, nikako ne moe bitiefikasno kao nain za razbijanje stidljivosti. Naprotiv, ovako i vi pokazujete danemate razumevanja ni sluha za deje potrebe i rizikujete da se dete jo vie povue

i osami.

Kod neke dece stidljivost se pojavljuje iznenada. Ukoliko se u porodici deava netoto ne razume (to ne mora biti nita dramatino, ponekad i sitnice za decu mogu bitiveoma zbunjujue), dete se moe na mahove, povui, udaljiti, izgledati kao da jeizgubilo interesovanje za okolinu, stalno biti zaokupljeno svojim mislima, ukratko,delovati stidljivo. U tom sluaju, najpre otkrijte uzrok njegovog ovakvog ponaanja.Pokuajte da popravite, tj. da radite na uzroku (razlog promene ponaanja) a ne naposledici (promenjeno ponaanje deteta). Mnogo razgovarajte, pronaite dodatnovreme za dete.Takoe:

1. okruite dete vrnjacima. Omoguite mu to vie susreta sa vrnjacima, a vi

pokuajte da ga u to veoj meri putate da se snalazi samo. Ako vi reavatenjegove sukobe dete ne moe razvijati sugurnost u sebe i ne moe biti snalaljivo isposobno za komunikaciju, kada vi niste prisutni.

2. ulijte dodatnog samopouzdanja. Budite otvoreni, direktni i nedvosmisleni upokazivanju svoje ljubavi. Ona se vama podrazumeva, ali je deci potrebno da im togovorite, jasno, esto i iskreno. Koristite svaku priliku da dete mazite, ljubite, grlite,govorite mu kako ga volite. Uinite da se osea sigurnim u sebe i vas, a da baremsvoj dom doivljava kao mesto razumevanja i oputenosti.

3.hvalite dete kad god to zaslui. Ne zaboravite da pohvalu zasluuje ne samo kadaneto dobro uradi, kada dakle, ima oigledan rezultat, ve i kada ulae vreme i trudda neto uradi. Vae pohvale i nagrade (nagraujete, takoe, reima) treba da sueste, jasne, direktne ba koliko i vae izjave ljubavi. Tako podstiete njegovosamopouzdanje.

U naoj kulturi se esto govori kako hvaliti svoje dete nije pametno ili, ak, nijepristojno. Ima miljenja i da hvaliti znai urei ga (znai, posle pohvale dete vienee biti dobro?!?) Postoji ubeenje da je pohvala najbri put da vam dete postanerazmaeno, sebino ili ak, agresivno. To nije mogue.

Preterano samopouzdanje gotovo da i ne postoji. Ukoliko mislite da znate nekoupravo takvo dete, ono je pre hvalisavo nego samopouzdano. Ono govori o sebi dasve moe, sve ume, esto se hvali i onim to nije deo njegovog iskustva, sklon jepreterivanju, laganju, povrnosti. U dubini njegovog ponaanja ne krije se preterano

samopouzdanje izazvano vaim estim i direktnim pohvalama ve upravonesigurnost koju mora da prikriva da bi u drutvu bio prihvaen. Na alost, to nepomae na duge staze. im deca iz njegovog okruenja to primete, odbcie ga to eponovo uticati da to isto, hvalisavo dete postane stidljivo, povueno, usamljeno.

Zato, ne usteite se od pohvala. Uostalom, razmislite, ko e vae dete hvaliti ako nevi? Ko e mu govoriti da je dobro, pametno, lepo, da je odlino nacrtalo ovo, uradiloono... ako ne vi? Samopouzdano dete je veselo, radoznalo, lako sklapa poznanstva,uklapa se u drutva, ne boji se da pokae svoju slabost, odrasta sa optimizmom i


12/28

sigurnou u sebe i svoju okolinu. A upravo je samopouzdanje (a koliko e ga deteimati zavisi ponajvie od vas) pravi lek protiv stidljivosti


13/28

Mali kontra

P: Deak od osam godina kontrira roditeljima u svemu. Na svako nemoj, kae: e,ba hou, i obratno. Kako postupiti u ovim situacijama?

O: Igrajte se sa tim njegovim hou-neu i ne nasedajte na provokacije, jer on toupravo i oekuje - vau reakciju. Kada on kae: neu, vi nastavite sa: hou, akada na vae: nemoj, on odgovori sa: e, ba hou, vi nastavite sa: nee.Nije toliko vano ko e prvi popustiti, koliko da od tih ucenjivakih rei, naredbi ilipretnji napravite svoju malu igru. Naravno, uvek mu moete uzvratiti istom merom ikada dete od vas neto trai (da mu donesete ili uinite za njega) vi kaete: neu.U ovome nemojte odustati i ostanite dosledni. Objasnite mu da neka njegovaponaanja ne toleriete i da ete se i vi ponaati kao i ono, sve dok ne pone dakomunicira drugaije. Kada jednom shvati da inaenjem ne postie svoj cilj, a da stevi dovoljno uporni da u ovome istrajate, i dete e poeti da se ponaa drugaije.

Inadika

P: Devojica od etiri godine stalno tera inat, samovoljna je, ne pogaaju je ak nikazne. ta raditi sa njom?

O: Ona je u uzrastu kada ispituje granice vaeg strpljenja i to je esta faza u razvojumnoge dece. Meutim, upravo od toga kako se vi u ovoj fazi snaete zavisiponaanje deteta ubudue. Da bi kazne zaista imale efekta, veoma je bitno da budureciprone. Na primer, dete se igra loptom po stanu, to je moda u vaem domuzabranjeno, i ne reaguje na vae opomene. pa vi odluujete da ga kaznite. Meutim,da li ete ga kazniti time to ete mu oduzeti loptu (to je reciprona kazna), ili timeto ete mu zabraniti da sutra ode na neiji roendan, nije isto. Odnosno, neophodno

je da shvati vezu izmeu svog konkretnog ponaanja i vae reakcije na to

ponaanje, tj. vae kazne. Konano, ukoliko vae dosadanje kazne nisu uspevale,pokuajte sa kaznom time out. Odnosno, kada se sledei put igra loptom po stanui vi ga opomenete, a ono nastavi, recite mu da ode u svoju sobu, razmisli o svomponaanju i kada bude spremno, izae i vrati se kod vas. Najee se preporuuje daza svaku godinu ivota dete ostane izolovano po jedan minut, ali se ne mora posvaku cenu vremenski ograniavati. Dajte mu vremena koliko eli, ali kada se vratido vas, mora da se izvini i kae ta misli da je bilo pogreno u njegovom ponaanju,tj. zato je zasluilo kaznu.

Odsustvo komunikacije

P: Devojica ima etiri godine i ide u vrti. Nikada ne pria roditeljima ta joj se uvrtiu deava, bilo da je lepo ili neprijatno. Zato?

O: Razmislite o tome kako vi razgovarate sa detetom, jer se ono i komunikaciji ui,pre svega, od vas. Naime, ako vi postavljate pitanje: Kako je bilo u vrtiu? sobzirom da je to opte, teorijsko, povrno pitanje gotovo je sigurno da e deteodgovoriti : Dobro. Isto moete oekivati sutra u koli (na pitanje: ta ste radili ukoli?, dete odgovara: Nita.). Drugim reima: kakvo pitanje, takav odgovor.Komunikacija mora biti dvosmerna i konkretna. Pitajte svoju erku konkretne stvari,na primer: ta ste tano danas crtali? Koje boje si koristila? A sa kim si bila par dok


14/28

ste ili u park? Takoe, potrudite se da joj govorite pojedinosti iz vaeg dana, kakobi stekla oseaj ne samo da ona mora neto da odgovara, ve da i vi sa njom deliteono to je za vas vano. Ukoliko ovaj, drugaiji pristup u komunikaciji ne pomogne,budite otvoreni i recite detetu ono to ste rekli meni. Na primer: Stvarno ne znamta da radim. Veoma me zanima ta se tebi deava u toku dana, da li si srena, da lise dobro zabavlja... Ukoliko mi to ti ne kae, ja ne mogu znati a to znai da i kada

ima neki problem ne mogu da ti pomognem jer, prosto, ne znam da on postoji. Uredu je da ima svoje tajne koje ne eli nikome da kae, pa ni meni, ali neke stvarine mogu da budu tajna. Na primer: da li te neto boli, da li si bezbedna, da li ti jedobro u vrtiu, da li ti neto smeta to ne sme da bude tajna. Dakle, postoje stvario kojima ne moramo da priamo, i to su tvoje tajne, ali takoe postoje stvari okojima moramo da priamo i tu nema dogovaranja, pogaanja...


15/28

Motorni razvoj deteta u drugoj godini zivota od 12. do 24. meseca i neki odkrakteristicnih momenata

...u intelektrualnom razvoju, razvoju govora, emocionalnom i socijalnom razvoju -uloga roditelja i odraslih u ovom periodu.

Mogunosti deteta u navedenom uzrastu nikako ne treba uporeivati sa sopstvenimdetetom, jer postoje veoma velike individualne razlike. ak se i u strunoj literaturine podudaraju uvek mogunosti sa uzrastom jer su ovi podaci rezultat statistikihistraivanja. Meutim, neki okviri postoje i zbog lakeg praenja dat je oekivanrezultat za pojavu odreene aktivnosti.

Najvei korak u motornom razvoju deteta u drugoj godini ivota je pojava hoda.Jedan broj dece prohoda pre prvog roendana, veina izmeu 12. i 18. meseca, aponeko i kasnije. Uzrast do koga se tolerie pojava samostalnog hoda je 21 mesec.Roditeljima je najvanije da dete prohoda, ali dobro je da to bude postepeno,

savladavanjem svih faza razvoja hoda. To znai da detetu treba pomoi da ovladanajpre hodanjem na irokoj povrini oslonca sa podignutim rukama, sa 1 do 2koraka, pa sedanjem na pod i ponovnim ustajanjem. Hodanje uz pomo automobilakoji dete gura ispred sebe ili tako to gura stolicu po sobi pomae detetu da steknesigurnost i uveba ovu sloenu motornu aktivnost.

U ovom periodu dete i dalje esto i rado puzi, ali sada ne samo da bi dolo do nekogcilja ve iz potrebe da se provlai ispod stola, stolice, i da tu provede neko vremesamo. Ako nametaj u kui to ne omoguava dobro je da dete ima tunel za to, ilimoete improvizovati neto slino od jastuka, na primer. Moete da upotrebite velikukartonsku kutiju ili neto slino i uivate u zajednikoj igri.

Da bi se dolo do 7, 8 koraka da sputenim rukama i manjom povrinom osloncapotrebno je nekoliko nedelja ili meseci i jako mnogo pokuaja dok se ne ovladakoordinacijom neophodnom za hodanje.

Po prvi put dete lii na odrasle kada pone da hoda i da najvei deo dana u budnomstanju provodi u uspravnom poloaju.

Nakon navrene godine poinje svoje potrebe da izraava glasovno i da rei koje znaponavlja i esto ih koristi.

Sa 13 meseci se igra sitnim igrakama i stavlja manju kocku u veu. Iako dosta togadete otkrije spontano dobro je da detetu pokaemo kako se neto radi.

Pokuava povlaei olovkom po papiru da pie sa 14 meseci .

Sa 15 meseci manipulacija kaikom omoguava pokuaje samostalnog uzimanjahrane to je jo jedan korak koji vodi u svet odraslih.

Dete se sada sve ee igra predmetima za svakodnevnu upotrebu ili istovetnimigrakama (kutije, kantice, kolica, stolica, jastuci...). Igrake vrlo esto koristi takoto udara jednom o drugu i proizvodi zvuk. Ovo je period kada igra mora da ima


16/28

rezultat , pa baca loptu i gleda kako se kotrlja ili vue arapu dok je ne skine.Roditelji esto, ne znajui za ovu detetovu potrebu, poinju da grde dete jer misle daono to radi namerno i tako postaje nemogue??

Sa 16 meseci uspeva da razliite oblike stavi u odgovarajui ram i da povezuje rei igest (govorei Daj prua ruku).

U 17. mesecu dete pokuava da tri u krug. Ovo je jo jedan korak u sazrevanjudeteta. Vano je obezbediti dovoljno slobodnog prostora za to i skloniti sve u tadete moe da udari dok ovo radi.

Sa navrenih 18 meseci moe da porea 5 kocki po vertikali i govori Mama daj,povezuje imenicu i glagol.

U uzrastu od 12 do 18 meseci dete je jako nepoverljivo i plai se nepoznatih osoba,pa je ovo teak period za roditelje, posebno za majku jer dete ne eli da se odvoji odnje i jako je uznemireno svaki put kada ga ona ostavi. Mnoge roditelje ovoponaanje zbunjuje i misle da su pogreili u vaspitanju deteta, da su ga previe

razmazili. Majke su esto ljute na dete koje nee vie vremena da provodi sa ocem ilinekom drugom odraslom osobom sa kojom je do tada rado ostajalo.

Ako majka sada treba da pone da radi i da dete krene u jaslice ili da ga neko uvaovo e biti jako teak period za sve. Kako nikakvo ubeivanje i obeavanje nepomae, memenat odvajanja treba da bude to krai jer je plakanje neizbeno.Nakon 6 meseci ovo prestaje, ne zato to se dete naviklo, ve zato to je ovapotreba znatno umanjena.

Druga pojava koja karakterie ovaj uzrast i roditeljima zadaje brigu je ljubomora nadrugu decu, pa se ovo tumai detetovom sebinou. Ovakvo ponaanje esto buderazlog neuspelog okupljanja majki i dece ovog uzrasta koja se jo uvek igraju sama

bez obzira na prisustvo druge dece. Sastanak se uglavnom zavrava otimanjemigraaka od strane jaih i neutenim plakanjem svih zajedno.

Ljubomora, tvrdoglaost i odbijanje da mu se pomogne (samo hoe da jede, da pije,da se oblai i svlai jer tako imitira odrasle), ini dvogodinjake nemoguim.Poznavanjem tipinog ponaanja za taj uzrast roditelji mogu mnogo lake darazumeju detetove potrebe, da ih zadovolje na adekvatan nain i da sauvaju sebinerve, jer ovo je tek druga godina detetovog ivota.

U ovom uzrastu dete poinje da saosea, tj. da pokazuje prve elemente empatije,raduje se ili se rastui sa drugim detetom (jedno dete se rasplae i nakon nekolikominuta i drugo brizne u pla na izgled bez povoda) ili reaguje ovako kada jeraspoloenje majke u pitanju.


17/28

Sve o talasima koji oblikuju mozak

Kada bismo mogli da prislukujemo ta se dogaa u mozgu embriona starog desetaknedelja, ono to bismo uli bi bila prava rafalna paljba!

U tami materice, siune nervne elije bukte od aktivnosti

Od svih otkria koja su poslednjih nekoliko godina zapanjila naunike, saznanje daelektrina aktivnost mozga menja njegovu fiziku strukturu, spada u najatraktivnije.Ovaj stakato (kratak, odsean) elektricitet potie od koordinisanih valova nervneaktivnosti. I ba kao to pesak u moru teran talasima oblikuje obalu, ovi valovioblikuju budui mozak poput osetljivih otrica namenjenih mentalnom razvojubudue bebe. Na ovaj nain e dete imati sposobnost da prepozna oev glas, majindodir, sjajne igrake obeene iznad kreveca.

Mozak nije kompjuter

Mozak zapoinje sa radom mnogo pre nego to bude istinski sklopljen. Na roenjubebin mozak ima oko 100 milijardi nervnih elija, to je broj jednak broju zvezda uMlenom putu! Tu je i 1000 milijardi tzv. glialnih elija, nazvanih po grkoj rei kojaoznaava lepak - ove elije formiraju jednu vrstu saa koje titi i hrani mladeneurone. U tom trenutku mozak sadri upravo onoliko nervnih elija koliko e imatido kraja ivota, no kada je re o nainu njihovog povezivanja i rada, on jo uvek nijestabilizovan. Do tada je mozak stvorio veze na osnovu pretpostavki koje e od njihbiti potrebne za vid, govor i ostale aktivnosti. Red je doao na ulna iskustva -pomou njih e se ove veze precizno odrediti i definisati. Mozak ogromnom brzinomeliminie nepotrebne veze, stvarajui nove, iji se broj meri hiljadama milijardi! Dodetetove desete godine se stvara unikatna ema mozga!

Valcer za modane vijuge

Sada je, na primer, jasno da dete na svet ne dolazi genetski programirano poputmaine, ve da odreeni geni rade u zajednici sa okolinom u koju novoroenestie. Dakle, ne bi se moglo rei da je re o takmienju izmeu prirode i unapredodreenih karakteristika novog bia, ve o pravom usklaenom valceru!

Ovaj valcer zapoinje ve u treoj nedelji po zaeu, kada se u krhkom embrionustvara majuna cevica ispunjena tenou, nazvana neuronska tuba. elije od kojih

je sainjena se dele neverovatnom brzinom, tako da se u fantastinoj koreografijiprirode spajaju budui mozak i kimena modina! Promene u okolini materice

izazvane bilo loom ishranom, drogom ili infekcijom, mogu da otete preciznimehanizam ovog spajanja. Neke forme epilepsije, autizma, mentalne retardiranosti iizofrenije - izgleda da su upravo izazvane kvarom u ovom delu procesa.

Emocije veliki podstrek

Kada se beba rodi, ona moe da vidi, uje, osea mirise i reaguje na dodir, ali samopovrno. Tokom meseci koji dolaze, svaki bebin pokuaj da uradi neto novo izazivau njenom mozgu mala elektrina pranjenja, a ona stvaraju kola slina pravom


18/28

silikonskom ipu! Na ovaj nain dete sazreva i oduevljava svoje roditelje prvomreju, prvim razlonim osmehom.

Ukoliko stimulacija okoline ne postoji, rezultat moe da bude straan. Neka deca,preosetljiva na ulno stimulisanje, ili optereena njegovim vikom, povlae se u svojsvet, zastraujui svet autizma. No, kada se ovo na vreme ustanovi, ak je i

trogodinjake ponekad mogue izvui na sigurno.

Roditeljska uloga je izuzetno vana kada je re o osposobljavanju dejeg mozga dakontrolie reakciju na stres. Deca koja su u ranom periodu ivota zlostavljana,razvijaju se u plaljive osobe. Na najmanju pretnju se rad njihovog srca ubrzava,hormoni stresa izlivaju, a njihov mozak panino trai neverbalne signale koji ukazujuna napad i opasnost!

Emocionalno uskraivanje je u ovom periodu takoe veoma tetno. Bebe ije sumajke patile od depresije, pokazivale su smanjenu aktivnost u levom eonom delumozga, delu odgovornom za radost i pozitivne emocije. Kako je majina depresija

jaala ili slabila, tako su i deji rezultati varirali. Trogodinjaci, ije su majke imale

ozbiljno depresivno stanje ili njeno produeno trajanje, pokazivali su nenormalnomalu aktivnost u tom delu mozga.

Deji mozak oprata samo do 10. godine

Deca depresivnih majki koje su uspevale da ih okrue panjom i igraju se sa njima,bila su mnogo veselija. Kada je, u stvari, kasno da se poprave nastala oteenja?Deji mozak lako oprata, ali se sa godinama ta mogunost smanjuje. Mnoginaunici veruju da u prvim godinama ivota postoji odreeni broj perioda nazvanihprozori, kada je mozak prijemiv i otvoren za stvaranje ili stabilizaciju odreenihiskustava.

Najvei bum u razvoju mozga se zavrava oko desete godine starosti deteta. Unarednim godinama, mozak neumoljivo unitava najslabije veze i zadrava samo oneisklesane iskustvom. Kratkotrajna elektrina pranjenja koja putuju kroz mozakstvaraju sve: od slika, oseanja ljutnje, radosti, pa sve do pravog zadovoljstva. Oko18. godine je plastinost mozga smanjena, ali je zato poveana njegova mo.Cvetaju talenti i potencijalne sklonosti, razvijaju se umea.

Tano je da su u genima veliki potencijali, no njihovo ostvarenje u obliku, na primer,dara za matematiku, zavisi od iskustva stvorenog u kritinim godinama. ta sve ovoznai? Znai da jezike treba uiti u ranom detinjstvu, da umne poremeaje trebaleiti pre 3-4. godine, da panja upuena detetu nije luksuz ve preka potreba, i daNIKADA nije prevelika. Iako se nove veze u mozgu stvaraju celog ivota, tako da iodrasli ljudi mogu da ue, ono to mozak moe da uradi pre desete godine ivota ne

moe ni sa im da se nadoknadi.

I nenost razvija mozak

Koliko je vano spoljanje stimulisanje, pokazuju otkria da deca koju roditelji retkododiruju, ili rastu bez igre, imaju za 20-30 posto manji mozak nego to je tonormalno za njihov uzrast! U prvoj godini ivota je deji mozak veoma fleksibilan.


19/28

Leprava komunikacija sa bebama

Najvaniji uitelji mozga su - roditelji. Naunici su ustanovili da svi roditelji, bezobzira na deo sveta i kulturu kojoj pripadaju, govore sa bebama na isti nain. Tajnain je leprav, pevajui, a roditeljsko lice je veoma blizu bebinom. Kada sluaovakav govor, bebino srce bre radi, a jednogodinje dete lake pronalazi predmet

ako se uputstva daju na roditeljski a ne obian, svakodnevni nain odraslih ljudi.

Veliko putovanje elija

Centralni nervni sistem embriona nije minijatura nervnog sistema odraslih, ve jevie nalik punoglavcu iz kojeg tek treba da se razvije abica! elije proizvedene uneuronskoj tubi moraju da migriraju u udaljene delove mozga i na taj nain osigurajuveze izmeu njegovih delova. Pored toga je embrionov mozak prinuen da stvaraogroman broj privremenih struktura (kao to je i sama neuronska tuba) koje e, bakao punoglavev rep, vremenom nestati! Koliko je put osetljivih elija veliki i rizianpokazuje i poreenje da je to isto kao kada bi celokupna populacija Amerikanaca saIstone obale odluila da odjednom pree na Zapadnu obalu - peke!


20/28

Takozvani "period posedovanja" se javlja izmedju trece i pete godine zivotamalisana

Poznato je da u jednom razvojnom periodu deca ne vole da dele igracke sa drugomdecom.To je sasvim normalna prolazna faza razvoja, takozvani period posedovanjakoje se javlja u trecoj, cetvrtoj pa i petoj godini ivota. Roditelji tada ne bi trebalo daforsiraju, moljakuju i prete detetu da svoju igracku podeli sa drugim detetom. Tadabi decu trebalo da ostave da se igraju sa svojim igrackama i da onda, kada obadeteta budu spremna i voljna da razmene igracke, to i ucine. Svaki drugi pokuajprisiljavanja izaziva kontra efekat.

Veliko umece roditeljstva je umeti cuti detetovu poruku. Dete nam cesto, na sebiprimeren nacin, i bez reci, saopava ta misli i kako se oseca .


21/28

Moje iskustvo - tvoje iskustvo

Roditelji uvek ele ono to je najbolje za svoju decu. Meutim, uprkos dobrimnamerama, nema garancije da je to za njih zaista najbolje.

Ba kao to je neophodno da neka iskustva sa detetom podelite kako biste gazatitili, isto tako je neophodno da mu dozvolite da samo stie svoja iskustva.

Verujui da znaju ta je najbolje, roditelji esto nameu svoje stavove i kriterijume,pa zahtevaju kontrolu nad svakim segmentom detetovog odrastanja. Stalno uplitanjei preterano meanje ne samo da kvari meusoban odnos roditelj - dete, ve malianeini nesamostalnim i nesigurnim u sopstvene sposobnosti. Podrazumeva se da seovakvo roditeljsko ponaanje deava emotivno i nekontrolisano, a ne svesno,planski, namerno. Odnosno, oni to zaista ine, kao to sami kau: iz najboljenamere.

Roditelji trae poslunost

Kada kau: Ja sam to proiveo, znam kako je, zato ti to ne sme (kada deciprenose neko svoje negativno iskustvo) - u stvari od dece trae da ne ponovenjihove greke. Kada kau: Zato to sam proiveo i znam kako je, onda znam da jeto i za tebe najbolje (ukoliko je iskustvo pozitivno) - od dece trae da ponovenjihove uspehe.

Prenoenje sopstvenih iskustava

Prenoenje sopstvenih iskustava je za decu nain uenja Ponekad je upravo iskustvonekog drugog neophodno, jer je to jedini nain koji roditelji imaju na raspolaganju da

izvre odreeni uticaj na decu. Na primer, jasno je da neete dozvoliti detetu da seopee da bi nauilo ta je pec, iako bi ono to sigurno na osnovu svog iskustvazapamtilo kao lekciju. Odnosno: vi detetu ne dozvoljavate lino iskustvo jer bi ono ponjega bilo bolno, traumatino, ili opasno po zdravlje i ivot. Meutim, ba kao to jeneophodno da neka iskustva sa detetom podelite kako biste ga zatitili, isto tako jeneophodno da mu dozvolite da samo stie svoja iskustva. Takoe, ukoliko ne pustitemaliana da koristei sopstvenu pamet i znanje doivljava sopstvena iskustva -nikada ga ne moete osamostaliti i sa poverenjem pustiti u spoljni svet. Gde je,onda, granica roditeljskog (ne) meanja?

Granice roditeljskog nemeanja

Razliite situacije u kojima dete moe da bude manje ili vie uznemireno, uplaeno,zbunjeno... deavaju se svakodnevno. Zar nije logino da uskoite - pomognetemu i odbranite ga od svake neprijatnosti? Nije. Najpre, vi neete biti uz njega usvakom trenutku njegovog ivota. Ne moete da ga zatitite od svega to postoji, jermnogo toga ne moete ni da zamislite. Ali, ono to treba i to moete je da ganauite da reaguje i samo se odbrani od uznemirujuih ili opasnih situacija. Naalost, nema boljeg naina da to naui osim na sopstvenom primeru, tj. na osnovulinog iskustva. Sve vae prie, dobre namere, ubeivanja, pretnje, ucene - ne moguda budu tako dobar metod uenja kao lino iskustvo.


22/28

Umesto da spreavate konflikte prilikom dejih svaa (jer znate ili pretpostavljatekako e da se zavre), paljivo sasluajte maliana i pruite mu podrku. Nestiavajte njegove emocije, tj. pustite ga da se isplae, izvie, istutnji - kako bi,kada emotivni izlivi prou, mogao racionalnije da razmilja o onome to se dogodilo,i kako bi razvijao pravilan odnos prema svojim emocijama.

Svakako izbegnite da kaete: Ja u to da sredim. Dete od vas oekuje razumevanjei utehu, a ne da reavate njegove probleme. Izuzeci od pravila nemeanja sukonfliktne situacije koje traju, ili se stalno ponavljaju sa istom decom (na primer,ukoliko se u vrnjakoj grupi stalno deavaju agresivni ispadi nekoliko pojedinaca).Tada prionite da zajedniki reite problem - smislite kako da se dete ubudue ponaasa tom decom, ili razgovarajte sa odraslima koji su u neposrednoj blizini(vaspitaima, uiteljima, strunim licima), kao i sa roditeljima dece nasilnika.Vaim pravilnim postupanjem ete doprineti da dete shvati pojam odgovornosti,relativnost pravde, naui kako se stiu i neguju prava drugarstva i, konano, kako sekonstruktivno prevazilaze sukobi.

Roditeljska negativna iskustva

Najtee je sopstvena negativna iskustva zadrati za sebe. Ukoliko su deca upoznatasa nekim tekim iskustvom svojih roditelja, verovatno e izbei slino iskustvo.Meutim, da ne biste preterali i rizikovali da dete previe zaplaite i uinite ganepoverljivim prema ljudima i zatvorenim za nove situacije - pokuajte da se dritesamo onih iskustava koja se tiu sutinskih tema kao to su opstanak, bolest, fizikaugroenost Kada nemate primer iz sopstvenog iskustva, za krupne teme pronaitenekoga koga dete poznaje - lino, ili iz vae ranije prie.

Prianje sopstvenih negativnih iskustava za dete moe da ima efekta (da ne ponavljavae greke) samo dok su zaista bolna i krupna. Kada, na primer, kaete detetu datreba da izbegava odreenog druga (jer verujete da e biti emotivno povreeno,poto ste i vi imali slinog druga, pa ) - dete nema razloga da vas poslua.

Prezatiivanje

Roditelji gue decu sopstvenim iskustvima zbog elje da ih zatite. To je normalno,uobiajeno, prirodno. Meutim, u mnogim situacijama je bolje da imate ulogunekoga ko prua podrku, i ko je pravi sagovornik, umesto to nesvesnoprezatiujete decu. Kada su potpuno pod roditeljskom kontrolom i ne donosesopstvene odluke, ona ne mogu da se razviju u slobodne, oputene i optimistineosobe. Naprotiv, zaplaena roditeljskim priama postae nepoverljiva, zatvorena ipasivna. Ako uspete da pronaete pravu meru ta iz svoje mladosti da detetu priatea ta ne, ono e vremenom shvatiti da kada mu neto govorite, ili zabranjujete naosnovu sopstvenog iskustva, ne inite to zato to ste loe raspoloeni, nervozni ili

besni, ve da zaista imate ozbiljne i jake razloge. I zato to vam veruje, to zna daneete manipulisati njime, spremno je da vas poslua.

Krupna iskustva sa jasnom porukom

Kada imate dilemu da li neto iz svog iskustva treba da poverite detetu, uvekrazmislite zato to inite. Koju poruku elite da mu prenesete? Zato to deca svojeroditelje vole najvie na svetu, i sve to se njima deava prihvataju lino i emotivno,mnoga roditeljska iskustva mogu da ih uznemire i uplae. Utoliko je potrebnije da o


23/28

svojim loim iskustvima govorite samo sa dobrim razlogom. Dobar razlog je da vaeiskustvo za dete u nekim sutinskim pitanjima bude lekcija koju e na taj nain daupamti i usvoji. Na primer: Moja drugarica je umrla od droge kada je bila kao tisada. Koja je poruka na ovaj nain poslata detetu? Ja poznajem nekoga kome se todogodilo, dakle, to nije neka filmska ili izmiljena pria, jer je to bila mojadrugarica. Takoe, smrt od droge ne mora da se dogodi posle nekoliko decenija

konzumiranja narkotika Iako su ovakvi primeri veoma zastraujui i dramatini,vanije od toga to e se dete uznemiriti ili uplaiti jeste to da se ovakav primeruree u pamenje, to moe da doprinese pametnijoj odluci po pitanjueksperimentisanja sa narkoticima. Krupna roditeljska iskustva mogu da budu dobrelekcije i nose jasnu, direktnu poruku.

Neostvarene elje

uvajte se sopstvenih neostvarenih elja. Jedan od naina da decu dodatnouguimo nameui im sopstvena iskustva kao primer, jeste polje naihneostvarenih elja. Nema nikakve garancije da dete eli isto ono to ste vi arkoeleli u detinjstvu, a niste imali. Stav: Ja nisam (uradio ovo ili ono, postigao ovo ili

ono, imao ovo ili ono) pa e da ima moje dete - neminovno vodi pogrenojroditeljskoj ambiciji. I ne samo to. Na osnovu onoga to niste imali, vipretpostavljate da e to za dete da bude dobro, iako nema naina da budete sigurniu to. Podrazumeva se da je eleti da dete ima vie nego to smo mi imali prirodno,ali ne zaboravite injenicu da ono to je dobro za jednu osobu, ne mora da bude i zadrugu.

NAJEA PITANJA RODITELJA

Zato je teko ne meati se?

Koliko god roditelji svaki deji problem doivljavali kao sopstveni - samokontrola, tj.meati se samo u retkim situacijama je neophodno. Zato je ovo toliko teko? Zatoto roditelji esto imaju sopstvena bolna ili traumatina iskustva koja, naravno, neele da doive i njihova deca.

Kako da se postavite kada se svaaju?

Ako imate dvoje ili vie dece koja se stalno svaaju, ili ste svedok estih sukobaizmeu vaeg deteta i druge dece - postavite granicu (dogovor sa sobom) da ete seumeati tek kada doe do fizikog sukoba. Koliko god vam to bilo bolno - verbalneuvrede, provociranja, pretnje druge dece - pokuajte da ignoriete. Ima nekolikovanih razloga za to. Prvi je taj to su sukobi, svae, konflikti sastavni deo ne samoigre, ve i svih buduih odnosa koje e dete imati. Ne moete oekivati da e stalnobiti u odnosima u kojima nikada nee biti runih rei, svaa, uvreda. Zato dete mora

da naui da se svaa i miri, da oprata, i da se izbori za svoje stavove... I, to jenajvanije - sve to mora da naui samostalno, tj. bez vas.

Da li pustiti dete da samo odlui?

Kada odlui da za svoj deparac kupi neku igraku koja mu se dopala, a vi pouzdanoznate da e njegovo interesovanje za tu igraku prestati jo pre nego to stignetekui - prvo to elite da uradite jeste da mu to kaete, kako biste ga potedeli


24/28

razoarenja. Meutim, za dete je bolje da ga doivi, kako bi ubudue moglo dadrugaije odlui.

Kako u svakodnevnim situacijama pomaemo sopstvenim iskustvom?

Na primer: dete se igra kockama i ne uspeva da ih sloi kako je zamislilo. U jednom

trenutku se razbesni, poinje da vie, baca kocke oko sebe ta tada obinogovorimo? Verovatno: Prestani da besni. Ako ne ume da se lepo igra - ostavikocke. To nije za bacanje po sobi. Dete to shvata kao da ste mu rekli da je onosamo loe i da je biti besan nedozvoljeno ponaanje. Ovakav va stav e ga nauitida svoj bes ubudue potiskuje i guta. Ako kaete: Pokuaj da prvo sloi ovecrvene kocke, one su najvee, zatim na njih sloi sve plave, one su neto manje -vi detetu nudite reenje za neto do ega mora da doe samo. Jasno, tekoa dagledate svoje dete koje se nervira zato to neto ne uspeva da odmah uradi, a viznate kako treba za mnoge roditelje je prepreka koju ne uspevaju da preskoe.Kao da nemaju strpljenja da utanjem i nemeanjem dozvole detetu da do odreenihsaznanja doe samo, svojim tempom, na svoj nain. Ali, ako kaete: Vidim da sibesan zbog te kule. I meni se dogodi da se tako razbesnim kad neto ne uspevam da

uradim kako sam zamislila. Ali, ponekad mi pomogne kad se malo odmorim, papokuam ponovo - ne samo to ste ukazali detetu da je u redu pokazivati negativneemocije (bes), ve ste mu izneli sopstveno iskustvo koje ono moe da primeni nasvoju situaciju, ili - ako tako odlui, ne mora.


25/28

Neko dete ranije progovori, neko ranije prohoda, ali se obicno smatra da

postoji pravo vreme za sve.

Normalno je da... Va mali sin u uzrastu od dve godine ima elju da se igralutkama, celja ih, presvlaci ili ih hrani. Bez obzira da li ima stariju sestru pored sebe

ili ne, ovakvo ponaanje vie govori o njegovoj brinosti i o tome da paljivoposmatra svoju mamu i ono to ona najcece njemu radi , i nema ba nikakve vezesa enstvenocu ili pogrenom polnom orijentacijom. Nemojte mu se rugati ili muovakvu zabavu uskracivati...

Normalno je da... Dete u uzrastu od 18 meseci pa sve do 4,5 godine pokaeljubomoru ako mu se rodi brat ili sestra. Sve do tada ono je bilo glavni izvor divljenjasvih ukucana, po njegovom shvatanju upravo zato to je veliki i odrastao. A ondaodjednom celokupnu panju roditelja zaokuplja bice koje ne zna ni delic toga to onozna. To stvara zabunu u glavi starijeg deteta, pocinje da se preispituje zar je biouzaludan ceo njegov trud da postane veliki. Ukoliko vae dete u navedenom uzrastune bi pokazalo ljubomoru u odnosu na bebu, bili bi to vec simptomi zabrinjavajuceg

ponaanja.

Normalno je da... Dete u uzrastu od sedam godina ima nocne more, cesto i sasmrcu roditelja. Do toga dolazi otuda to dete vremenom dobija sve vie znanja izsvoje okoline, sve vie razmilja, sve je vie okrenuto drutvu oko sebe aistovremeno dobija brojne informacije, utiske, slike i nejasnoce sa kojima ne umesamo da se izbori. Sa jedne strane, odredena znanja dobijaju svoj pravi oblik, a sadruge sve ono novo i nejasno tek se bori za svoje mesto. Ne pravite od ovih snovadramu, ne prepricavajte ih (posebno ne u detetovom prisustvu) ali ni neomalovaavajte celu stvar recima: "Sve je to samo san..". Za dete je san istina i zato

je vano da sa njim o tome pricate najozbiljnije. Recite da se i vama deava da runosanjate. Ponekad nepravilno tretirani, ovi snovi se mogu vuci sve do detetovogpuberteta.

Normalno je da... Prvih nekoliko godina dete poljubac ne doivljava kao izrazpokazivanja ljubavi. Ono ustima pokuava da sebi priblii neki predmet, da ga iskusii okusi. Ili, da usta iskoristi za drugu funkciju - da neto pojede. Kada nekog poljubito nije zato to tog nekog voli vec zato to je usvojilo ritual koji ste mu nametnuli.Zato ne insistirajte na tome. Dete pokazuje ljubav time to vam se pentra po krilu,donosi igrcke, gura se uz vas. Kad bude spremno i ako je sklono maenju i vapoljubac shvatice kao izraz ljubavi a ne elje da ga pojedete. Tada ce biti spremnoda vam uzvrati na isti nacin.

Normalno je da... Dete poznaje samo sada i ovde. Ono uvek ivi u sadanjosti.Zato mu je tako teko da bilo ta kae kad ga vi, na primer, po dolasku iz kole

odmah "startujete" sa pitanjem: " Kako je bilo u koli?". Osim ako se tog dana nijedesilo neto izuzetno, reci ce vam: "Dobro!", i taj ce odgovor upotrebljavati kad godhoce da vas skine sa vrata. Radije koristite finije forme: "Da li ti je bilo dosadno nacasu geografije?". Pokaite interesovanje i za njegovog najboljeg druga. Pricajte mu ivi detalje sa vaeg posla, one blago neutralne ili pozitivne, koji bi ga mogli zanimati.


26/28

Mnoge nepozeljne reci nalaze se u recniku gotovo svakog deteta koje

prolazi kroz odredjenu razvojnu fazu

Ne brinite, nije vase dete jedino koje svima govori "necu" i to nije odraz njegovogloseg vaspitanja. Faza odbijanja, negiranja i nepozeljnih reci ima nekoliko.

Prva se javlja izmedu 1,5 i 2 godine starosti deteta. Zahvaljujuci tome sto vase detejos nije sasvim vesto u verbalnom izrazavanju u ovom uzrastu nema nepozeljnihreci, ali ima mnogih neverbalnih oblika negativizma. Sigurno znate kako to izgleda.Gleda vas pravo u oci, dobro razume sve sto mu kazete, upija svaki vas pokret iligrimasu lica - ali ma sta vi radili ili govorili ono nece ni da jede, ni da spava niti da sekupa. Odbija cak i radnje koje mu obicno prijaju. Odbija da se igra, da ide u setnjusa bakom. Tacnije, sve sto predlozite biva odbijeno.

Ubrzo cete i sami shvatiti da ako neke aktivnosti ne predlozite one imaju daleko vecesanse da budu izvrsene. Pojedini decji psihoanaliticari tvrde da kad dete "dodje" do21. meseca ivota njegovo NE (necu, ne moze, ne dam) ima sasvim kratkorocno

dejstvo. Dete ce bez obzira sto govori NE, vec posle nekoliko minuta postupiti usmislu DA. Roditelji se ove teze retko sete, jer su u trenutku detetove negacije tolikobesni da hoce da iskoce iz sopstvene koze. Ipak, proverite! Osim strpljenja u ovakvojsituaciji vam mnogo drugog i ne preostaje. Iskustvo pokazuje da decaci u ovomuzrastu cesce negiraju zapovesti majke, tetke, vaspitacice u vrticu, bake - sa NEodgovaraju svim zenama iz svog najblizeg okruzenja (sto su u bliskijem kontaktu to

je ovo NE snaznije). Devojcice granicu strpljenja proveravju na svojim tatama iostalim muskim likovima iz svoje okoline.

Najlosije sto u ovakvim prilikama mozete da ucinite jeste da "nasednete" naprovokaciju: pocnete da vicete ili objasnjavate. Najgori izlaz u ovakvoj situaciji jekrenete sa smisljanjem raznih igrara kako bi namamili dete da ucini ovo ili ono stoste mu naredili. Ucinite li to jednom, cinicete to i ubuduce. Verovatno se pitate zasto

je lose ovako postupiti? Zato sto dete to od vas upravo i ocekuje. Uvlaci vas u svojuigru i dobija novu zabavu. Dok ga vi ubedujete da ono treba da spava i pri tom igratemalu predstavu sa ostalim clanovima porodice vase andjelce ce se divno zabavljati,dobiti na vremenu (tj .odloziti sam odlazak na spavanje) i ubrzo steci utisak da jeono pravi gospodar situacije a ne vi. Zato se radije ponasajte kao da je sve u redu.Ignorisite odbijanje. Pokazite da ste culi, klimnite glavom kao znak da ste razumeliali sve radite kao da je dete pristalo.

I dok su neke aktivnosti fleksibilne, kada su ritam spavanja i jela u pitanju ili vremeuzimanja leka - tu sa detetom ne moe biti pogadjanja i dogovaranja. Detetu to odprvog dana mora da bude jasno.

Izmedu druge i trece godine dete govori NE (Necu, ne dam...) ne toliko da biproveravalo vase reakcije ili testiralo granice izdrzljivosti (uostalom, ono ih je dosada vec dobro upoznalo i tacno zna sta moze da "upali" a sta ne), vec iz obesti.Roditelji koji su uspeli da na koliko-toliko bezbolan nacin prevazidu prvu fazunegativizma svog deteta sad imaju daleko vece sanse i manje posla u vodenju bitkesa svakom sledecom fazom negiranja.


27/28

Odgovarajte mu jednostavnim, prostim recima za cije ste znacenje sigurni

da ih poznaje.

Obicno krajem trece i pocetkom cetvrte godine, mada je sve individualno, vase detece poceti da ocekuje 1000 odgovora na svojih 1000 pitanja. Sva njegova pitanja

pocinju sa : "Zasto?" . Tada morate da postanete pravi verbalni majstor uizbegavanju upravo onog odgovora koji se najcesce i sam namece tj." Zato." Kolikogod vas ova pitanja ponekad nervirala, pokusajte da budete strpljivi.

Odgovarajte mu jednostavnim, prostim recima za cije ste znacenje sigurni da ihpoznaje.

Nemojte se saliti, rugati mu se, namerno ga zbunjivati ocekujuci da ce ono shvatitivasu salu. Nemojte ga provocirati tek da vidite njegovu reakciju na dati odgovor.Kada pomislite da neke odgovore zna i samo, na njegovo "Zasto?" uzvratiteprotivpitanjem: "A sta ti mislis?". Razmisljajte zajedno, razgovarajte, navedite ga dauz vasu pomoc, sam dode do odgovora. Nemojte koristiti uopstene fraze ("Kad

porastes - kazace ti se samo!"), niti ga potcenjivati ("Mali si ti da bi to razumeo") anikada ga, ni kada vas nesto pita, a ni u drugim situacijama, nemojte vredati ("Glupsi ti za to").

Ako na neko pitanje ne zelite da odgovorite, iz ma kog razloga, to na takav nacin irecite. Priznajte mu da nesto ne znate, da ste umorni da sada odgovarate, obecajtemu razgovor o temi koja ga interesuje sutra (naravno, ako ste spremni da to iispunite), ili ako ste bas osvetoljubivo raspolozeni, posaljite ga sa starim pitanjem nanovu adresu ("Pitaj tatu. On sigurno zna").

U svakom slucaju, sve dok dete postavlja novo : "Zasto?" drzeci se jedne te isteoblasti, odnosno, ne skrecuci sa glavne teme budite ozbiljni i strpljivi, jer to upucuje

na njegovu iskrenu radoznalost a ne manipulaciju vasim vremenom.

Naravno, dete vrlo brzo shvata da je manipulacija moguca i da moze dazloupotrebljava svoju odjednom omiljenu i iznenada otkrivenu rec. Tada "Zasto?"pocinje da izgovara gotovo automatski, rafalno, ne saslusavsi odgovor na prethodnozadato pitanje. Na takva pitanja gotovo da nema smisla odgovarati. Detetu viseodgovori nisu vazni, jer ni ono ne postavlja prava pitanja. Sada pokusava da privucevasu paznju, posmatra vasu reakciju, ispituje gde su granice vaseg strpljenja. Iliprosto po svojim sopstvenim kriterijumima proverava koliko je tacno da ste vi veliki ,pametni i sta sve znate.

U slucajevima kad nije iskreno zainteresovano da cuje vas odgovor, najcesce ovarafalna "Zasto" pitanja predstavljaju detetov pokusaj da odlozi oblacenje, odlazak naspavanje ili izbegne neki obrok pa vas zadrzava u nadi da cete i vi na to zaboraviti.Ne nasedajte! Uzmite ga za ruku, i odvedite tamo gde treba bez ikakve ljutnje. Detece samo brzo shvatiti da vas pitanjima ne moze obmanuti.

A vas uskoro ocekuje period gde ce ono pitati vise i duze, i sa pravim interesovanjemne samo "Zasto?" , vec i "Kako?", "Gde?", "Kuda?", "Ko?" i "Kada?".


28/28

Za sve odavno usvojene aktivnosti, koje je vase dete do juce radilo bez

ikakvog nagovaranja, posle trece godine uporno pocinje da ponavlja: " neumem, ne mogu"

To je razvojna faza negativizma koja je specificna za decu stariju od 3,5 godine. Do

ovog uzrasta vae dete je vec naucilo da samo sklanja svoje igracke, samo se oblacii pomalo vam pomae u nekim jednostvnijim kucnim poslovima. Toliko ste se trudilida sve to savladate a vae dete sad odjednom za sve te odavno usvojene aktivnosti,koje je do juce radilo bez ikakvog vaeg nagovaranja, uporno ponavlja " NE UMEM,NE MOGU"... Ponekad deca i ne koriste ono grubo "NECU", vec ove blaze varijante.Neka deca su dovoljno lukava pa u sitauciji kada im zatraite pomoc u necemuizgovor pronadu u recenicama " MALO CU POSLE, EVO SAD CU..." A to "sad cu"naravno nikad ne dode. A ukoliko dete konacno i pocne neto da radi , onda to radilenjo, sporo i nezainteresovano. Zato se to deava?

Vae dete je sve pametnije iz dana u dan, i to je starije potrebna su mu stalno novadodatna objanjenja cak i za one aktivnosti koje je radilo jo dok je bilo sasvim

malo. Moda vas u svemu negira samo zato to ne zna zato je to vazno?! Dok muranije za izvrenje zapovesti nije bilo potrebno da zna razlog , sada je to presudno.Detetu kratko i jasno recite zato je potrebno da neto ucini, a ako ta radnja zahtevaispunjenje u odredenom vremenskom roku -objasnite mu zato je to ba tako. Naprimer: "Ako se brzo ne obuce, moe da se prehladi i razboli. Onda ce morati dalei u krevetu i da pijes cajeve i lekove umesto da se igra". Ili: "Molim te, pomozimi da postavimo sto da bi to pre rucali, jer cemo posle toga moci due da seigramo...". Drugim recima, objasnite mu ono to se podrazumeva i to je vamocigledno

Documents

O Razvoju Dece