O PRIRODI I STATUSU FONEME ‰vŠ U SRPSKOM JEZIKUscindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0354-3293/2006/... · Fonetika, fonologija, srpski jezik, ... {kom sistemu srpskog jezika kod jednog

UDK 811.163.41’36

SNE@ANA GUDURI], DRAGOQUB PETROVI]

O PRIRODI I STATUSU FONEME ‰vŠ

U SRPSKOM JEZIKU

Apstrakt. U radu se razmatra problematika vezana za status foneme ‰vŠ u

srpskom jeziku. Autori poku{avaju da razre{e pitawe da li ova fonema ~ini bi-

narni par sa bezvu~nim frikativom ‰fŠ ili je re~ o sonantu. Na osnovu akusti~kih

analiza jednog broja re~i koje sadrè glas ‰vŠ autori pokazuju da se fonema /v/ moè

javiti u razli~itim artikulaciono-akusti~kim oblicima, u zavisnosti od govor-

nika, te da je potrebno postaviti jasnu ortoepsku normu za izgovor ovog glasa.

Kqu~ne re~i. Fonetika, fonologija, srpski jezik, suglasnici, sonanti.

Pitawe sistema strujnih konsonanata u srpskom jeziku zaokupqa pa`wu fo-

neti~ara jo{ od ranih prou~avawa vezanih za ovu problematiku, kako u srpskom s

kraja XIX veka, tako i u do skora zajedni~kom srpskohrvatskom jeziku, koji je kao

osnovu imao novo{tokavski jezi~ki izraz. Statusom pojedinih fonema koje pripa-

daju ili mogu pripadati ovom tipu glasova bavili su se u okviru svojih radova B.

Mileti}, A. Beli}, \. Kosti}, D. Brozovi}, M. Stevanovi}, M. Pavlovi}, P. Ivi},

D. Petrovi}, I. [kari}, R. Simi}, B. Ostoji} i drugi. Osnovno pitawe koje se po-

stavqa jeste da li se sistem strujnih suglasnika srpskog jezika sastoji od dva ili

od tri binarna para zasnovana na opoziciji ‰+ zvu~nostŠ ‹ ‰– zvu~nostŠ i jednog, od-

nosno dva glasa koji u sistemu postoje samostalno. Ta dva sistema mogla bi se pri-

kazati na slede}i na~in:

Ç. ‰sŠ ‹ ‰zŠ ili II. ‰sŠ ‹ ‰zŠ

‰{Š ‹ ‰`Š ‰{Š ‹ ‰`Š

‰fŠ ‰fŠ ‹ ‰vŠ

‰hŠ ‰hŠ

Zagovornici prvog sistema suglasnik ‰vŠ pripajaju kategoriji sonanata, osta-

vqaju}i tako sistem strujnih suglasnika sa dva binarna para i dva samostalna glasa.

îwenica je da u ve}ini jezi~kih sistema glasovi teè da se grupi{u u bi-

narne parove, a oni koji postoje van ovakvih parova, pokazuju tendenciju uklawawa

iz sistema. Takav primer postoji i u srpskom jeziku i odnosi se na nestabilnost

artikulacije glasa ‰hŠ u savremenom govornom jeziku. Budu}i sam u sistemu struj-

nih konsonanata, glas ‰hŠ pokazuje tendenciju gubqewa u dana{wem govornom izra-

zu. Nasuprot tome, svi ostali glasovi iz kategorije frikativa, stabilni su, odno-

sno ne nestaju, pa se tako pona{aju i ‰fŠ i ‰vŠ, mada oni mestimi~no pokazuju ten-

denciju me|usobnog alternirawa (Jefta / Jevta, kafa / kava, asfalt / asvalt, pa

~ak i alternacija hvala (vala) / fala1). Ovde bi vaqalo napraviti razliku izme|u

poziciono uslovqene alternacije (jedna~ewe po zvu~nosti kao u slu~ajevima Jef-

ta / Jevta) i one u kojoj jezik prosto alternira ‰fŠ / ‰vŠ u slu~ajevima gde u sistemu

nema ‰fŠ (npr. vabrika, vewer, Vilip2) jedna~i sa bezvu~nim glasom koji mu sledi,

ali alternacija moè biti.

Ako po|emo od dva osnovna parametra na osnovu kojih se vr{i raspore|ivawe

glasova u pojedine kategorije, a koji su mesto i na~in tvorbe, onda nisu sporne sle-

de}e ~iwenice: i ‰vŠ i ‰fŠ imaju labiodentalnu lokalizaciju, i jedan i drugi su

trajni, a razlika je u tome {to u tvorbi ‰vŠ glasne ìce trepere stvaraju}i larin-

galni glas koga nema pri tvorbi ‰fŠ po{to pri wegovoj artikulaciji glasne ìce

miruju. Ako se, me|utim, uvede dodatni parametar — pona{awe glasa u govornom

lancu, onda ova dva glasa, u pojedinim slu~ajevima, ali ne i generalno, pokazuju

jo{ jednu razliku: razli~ito se pona{aju u kontaktu sa drugim glasovima. Upravo

ovaj parametar posluìo je kao osnova za to da pojedini autori glas ‰vŠ svrstaju me-

|u sonante, sa obrazloèwem da on ne podleè zakonu o jedna~ewu suglasnika po

zvu~nosti. Tradicionalna definicija sonanata insistira na zvu~noj prirodi

ovih glasova, ali i na specifi~nom, neutralnom pona{awu u glasovnom lancu, po

~emu su oni sli~ni samoglasnicima. Savremena definicija sonanata, pak, oslawa

se prevashodno na akusti~ku prirodu glasa, odnosno na wegovu spektralnu sliku.

Ukoliko spektralna slika sadrì jasno definisane formante, re~ je o tonu, tj. sa-

moglasniku, ukoliko je, pak, re~ o {umnom glasu, wegova spektralna slika sadrà-

}e liniju eksplozije ili zvu~nu gredu, odnosno raspr{enu energiju u odre|enim

frekvencijama sa zvu~nom gredom ili bez we, u zavisnosti od toga da li je re~ o mu-

klom ili zvu~nom okluzivu, ili o muklom ili zvu~nom strujnom glasu. Prema aku-

sti~kim parametrima, sonanti su glasovi koji u svom spektru pokazuju prisustvo i

zvu~ne grede i formanata, {to ih zapravo i svrstava u kategoriju glasova sa dvoj-

nim osobinama: suglasnika i samoglasnika. Jedan broj glasova neosporno pripada

grupi sonanata i po tradicionalnom i po savremenom akusti~kom pristupu. To su

na prvom mestu likvide ‰rŠ i ‰l qŠ, zatim nazalni suglasnici ‰mŠ, ‰n wŠ, dok se glas

322 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

1 Mali je broj parova re~i u kojima je opozicija ‰hvŠ ‹ ‰fŠ distinktivna: pohvaliti / pofaliti

‹ pofaliti (ponestati), s tim {to je u tre}oj re~i osim opozicije ‰hvŠ ‹ ‰fŠ distinktivan i akcenat.

2 U jeziku se ~uje i varijanta Pilip.

‰jŠ u zavisnosti od konkretnog fonolo{kog sistema jezika o kome je re~ razli~ito

tretira3. Glas ‰vŠ u ve}ini jezi~kih sistema nema formanata u svojoj spektralnoj

slici, pa se prema tome i ne svrstava u sonante, dok glas ‰fŠ, budu}i bezvu~an, ne

moè pretendovati na mesto u ovoj klasi glasova. Sonant ili ne, pitawe je koje se

danas postavqa kada je re~ o glasu ‰vŠ u srpskom, ili drugim re~ima: da li srpski

fonolo{ki sistem ima dva ili tri binarna para strujnih suglasnika i da li ima

mesta svrstavawu glasa ‰vŠ me|u sonante? Da bismo dali {to potpuniji odgovor na

ova pitawa, osvrnu}emo se na shvatawa prirode i pona{awa glasova ‰vŠ i ‰fŠ u fo-

nolo{kom sistemu srpskog jezika kod jednog broja autora.

Jedan od prvih radova koji se sistemati~nije bavi izgovorom pojedinih gla-

sova u srpskom jeziku jeste Fiziologija glasa i glasovi srpskoga jezika Stojana No-

vakovi}a, objavqena 1873. godine u Glasniku srpskog u~enog dru{tva br. XXXII

(str. 1–108). U svom radu Novakovi} defini{e glasove ‰fŠ i ‰vŠ kao trajne, labio-

dentalne suglasnike koji se razlikuju samo po tome {to je ‰fŠ muklo, a ‰vŠ zvu~no, a

{to ih zapravo svrstava u jedan binarni par. Me|utim, Novakovi} prime}uje da su

grupe sv, tv (svoj, tvoj, molitva) stabilne, odnosno da v opstaje pored muklog su-

glasnika, ~ime pokazuje izvestan stepen sonornosti koja ga pribliàva kategoriji

vokala.

U svojoj eksperimentalno-fonetskoj studiji o izgovoru srpskohrvatskih gla-

sova, Branko Mileti} navodi da glasovi ‰vŠ i ‰fŠ imaju istovetnu lokalizaciju, i

to labiodentalnu. Prema otiscima usana svojih ispitanika, a koje je napravio na

zagaravqenoj hartiji, Mileti} je ustanovio da pri tvorbi ovih glasova œunutra-

{wi, vla`ni deo dowe usne dodiruje… ivicu gorwih sekuti}a, tako da je prolaz na

sredini zatvoren, ali vazduh struji s jedne i s druge strane prvih sekuti}aŒ ‰Mi-

leti} 1933: 41Š. Na osnovu dobijenih slika autor zakqu~uje da je povr{ina dodira

pri artikulaciji ‰vŠ mawa, te da je shodno tome i artikulacija slabija u odnosu na

artikulaciju ‰fŠ pri ~ijoj tvorbi je povr{ina dodira {ira, a artikulacija ja~a. I

teorijska i eksperimentalna fonetika slaù se kada je u pitawu slabija i ja~a ar-

tikulacija glasova, pri ~emu je ja~a uvek vezana za glasove koji se odlikuju osobi-

nom ‰ — zvu~nostŠ dok je je slabija odlika glasova sa osobinom ‰+ zvu~nostŠ. Mile-

ti} navodi i bilabijalnu varijantu izgovora ‰vŠ i to ne samo ispred zadwih zao-

bqenih vokala ‰oŠ i ‰uŠ, ve} i ispred ‰aŠ, ‰eŠ i ‰iŠ, a {to smatra starijom fazom izgo-

vora. Zapis na kimografu pokazao je da ‰vŠ moè biti artikulisano i kao okluziv i

to naro~ito œako se nalazi pod akcentomŒ, s tim {to i drugi frikativi mogu biti

artikulisani kao okluzivi ‰Mileti} 1933: 43Š. Pozivaju}i se na ortoepsku normu

kwièvnog jezika, Mileti} glasove ‰vŠ i ‰fŠ smatra parwacima, dok alternativni

izgovor ‰vŠ koji se ogleda u slabijoj artikulaciji smatra nebri`qivim, a onaj bi-

labijalni (‰wŠ) dijalekatskom crtom.

Sneàna Guduri}, Dragoqub Petrovi}: O prirodi i statusu foneme ‰vŠ 323

3 Pitawe je da li je re~ o kratkom i pravom konstriktivnom suglasniku ‰jŠ ili o poluvokalu, tj.

tranzicionom glasu.

Druga~ijeg je mi{qewa Aleksandar Beli} koji suglasnik ‰vŠ sme{ta u klasu

sonanata uz ‰r l m n w q jŠ, tako da se wegov sistem (pro)strujnih suglasnika svodi

na dva binarna para ‰sŠ ‹ ‰zŠ i ‰{Š ‹ ‰`Š, dok ‰fŠ i ‰hŠ nemaju parove. U prilog so-

nantnoj prirodi ‰vŠ, a protiv wegovog funkcionisawa u binarnom paru, Beli} na-

vodi i ~iwenicu da œpri podeli re~i na slogove sonanti pred suglasnicima idu

uvek s vokalom koji im prethodi, a iza suglasnika oni, sem m i n u izvesnim slu~a-

jevima, idu uvek sa prethodnim suglasnikom (prav-da, bra-dva)… Sem toga, u rit-

mi~kom pravcu oni … u izvesnim slu~ajevima razvijaju duìnu (isp. ostaviti:

ostavka, Vojin: vojska…)Œ ‰Beli} 1968: 68–69Š. Beli} otvoreno izraàva svoje ne-

slagawe sa autorima koji ‰vŠ i ‰fŠ smatraju binarnim parom, tvrde}i da je ovakav

stav pogre{an œjer je v i pored elemenata zajedni~kih sa frikativnim suglasnici-

ma, u stvari sonant u na{em jeziku (iako u nekim slu~ajevima prelazi u f) ‰Beli}

1968: 71Š. Dakle, ve} na ovom mestu Beli} ukazuje na to da u pojedinim slu~ajevima

‰vŠ prelazi u ‰fŠ, da bi jo{ vi{e upotpunio vezu izme|u ova dva glasa opisom wiho-

ve artikulacije. Govore}i o {umnim usnenim suglasnicima, on navodi da se kod

wih pregrada obrazuje… œdodirom gorwih zuba ili dowe usne, kao {to je frika-

tivno muklo f i sonantsko zvu~no vŒ ‰Beli} 1968: 73Š. Artikulacija oba glasa pod-

razumeva kretawe vazdu{ne struje koja se tare izme|u dowe usne i doweg kraja gor-

wih zuba sa bo~nih strana, œs tim {to je dodir usana kod muklog f ve}i i aktivniji

nego kod zvu~nog vŒ. Beli} prime}uje da u srpskom jeziku ipak ima razli~itih vr-

sta glasa ‰vŠ, od usneno-zubnog frikativa, preko okluzivnog, do bilabijalnog, po-

{to je jo{ u Dijalektima Isto~ne i Ju`ne Srbije zabeleìo bilabijalnu (ali ne-

labijalizovanu, tj. nezaobqenu) artikulaciju ovog glasa ozna~avaju}i je znakom ‰uŠ

(po me|unarodnoj fonetskoj transkripciji danas se taj glas beleì znakom ‰wŠ)

‰Beli} 1905: 72 i 153–154Š.

Oslawaju}i se na kriterijum na~ina tvorbe, \or|e Kosti} suglasnike srp-

skog jezika deli na 5 grupa: plozive, afrikate, frikative, nazale i laterale

‰Kosti} 1961: 5Š. Frikative daqe deli na zvu~ne i bezvu~ne, pri ~emu su f, s, {, `

i h bezvu~ni, a v, z, `, j i r zvu~ni. Ovaj autor navodi dve grupe frikativnih par-

waka i to s–z i {–`, smatraju}i da ostali frikativi postoje samostalno u siste-

mu. Me|utim, iako prenosi Beli}ev stav o postojawu dva binarna para me|u frika-

tivima, ipak u svom obja{wewu artikulacije glasova ‰vŠ i ‰fŠ ne pravi druge raz-

like do one koja se svodi na ‰+ zvu~nostŠ ‹ ‰ — zvu~nostŠ. œBezvu~ni frikativ f

formira se povijawem dowe usne pod ivicu gorwih sekuti}a, stvaraju}i frikcio-

ni tesnac… Zvu~ni frikativ v formira se na isti na~in kao i bezvu~no f, samo na-

ravno, po{to je on zvu~an suglasnik, glasnice vibriraju i proizvode laringalni

glas, dok kod f mirujuŒ ‰Kosti} 1961: 21Š. Vode}i ra~una o ispravnoj artikulaciji

oba glasa, on isti~e da œni frikativ v ne moè biti bilabijalan, ve} je kao i f la-

biodentalni frikativŒ ‰Kosti} 1961: 21Š.

Milivoj Pavlovi} ‰Pavlovi} 1966: 137–141Š u svom ~lanku La valeur et les

processus des phonemes v–w en serbocroate mo`da na najboqi na~in obja{wava pore-

klo nedoumica vezanih za status glasa ‰vŠ u srpsko(hrvatsko)m jeziku. Naime, kao i


o ve}ini drugih pojava vezanih za funkcionisawe srpskog jezika, i o ovom proble-

mu o~igledno je te{ko suditi bez osvrtawa na istorijski razvoj jezika. Oslawaju}i

se na radove Novakovi}a, Beli}a i Mileti}a, Pavlovi} poku{ava da doku~i odakle

poti~u nedoumice i nestabilnost u izgovoru suglasnika ‰vŠ u, kako on kaè, jugo-

slovenskim jezicima i u kojim se on to situacijama bliì alternativnim izgovo-

rima ‰wŠ ili ~ak ‰uŠ. Upore|uju}i stawe u srpskohrvatskom jeziku na {irokoj teri-

toriji nekada{we Jugoslavije, pozivaju}i se u najve}oj meri na stara dokumenta

kao i na radove Petra Skoka, autor pokazuje primere alternacije suglasnika v > u, b

> v i v >b, zatim b > w > v, i najzad v > w > b ‰Pavlovi} 1966: 137–139Š. Na osnovu

stawa u arhai~nim srpskim dijalektima (zabeleènog u Beli}evim Dijalektima

Isto~ne i Ju`ne Srbije), kao i na osnovu stawa u pojedinim toponimima, Pavlo-

vi} zakqu~uje da priroda foneme ‰vŠ nije bila labiodentalna u periodu diferen-

cijacije slovenskih jezika, ve} da je re~ o bilabijalnoj artikulaciji koja je evolu-

irala u specifi~nim uslovima.

U okviru projekta oko izrade Op{teslovenskog lingvisti~kog atlasa, u re-

dakciji P. Ivi}a (glavni redaktor) pojavili su se Fonolo{ki opisi srpskohrvat-

skih /hrvatskosrpskih, slovena~kih i makedonskih govora obuhva}enih Op{teslo-

venskim atlasom (FO). Navode}i inventar fonolo{kih jedinica srpskohrvat-

skog/hrvatskosrpskog fonolo{kog sistema, Brozovi} i Ivi} klasifikuju fonemu

/v/ me|u sonante, uz napomenu da se ova fonema œu srpskohrvatskim dijalektima

naj~e{}e ostvaruje kao zvu~ni frikativni konsonant, ali po pravilu zadràva di-

stribucijske karakteristike nekada{weg sonanta /w/ ‰Fonolo{ki opisi 1981:

221Š. U svim govorima na ovom podru~ju ustanovqeno je da je po~etna grupa dva so-

nanta mogu}a samo u slu~aju da je prvi ~lan /v/ ili /m/. Jedan broj govora skoro je

potpuno izbacio iz upotrebe frikativni suglasnik ‰fŠ, zamewuju}i ga u najve}em

broju slu~ajeva sa ‰vŠ, posebno u inicijalnom poloàju, mada su zabeleèni i slu-

~ajevi kada se suglasnik u potpunosti gubi u sredini re~i, pri ~emu dolazi do ze-

va. U drugim pak govorima, zabeleèno je mawe ili vi{e dosledno (u zavisnosti od

govora) obezvu~avawe sonanta /v/ na kraju re~i (npr. prav > praf, wegov > wegof),

paralelno sa obezvu~avawem zvu~nih opstruenata, kao i wegovo jedna~ewe po

zvu~nosti pored bezvu~nog glasa (npr. crf, mraf, pacof / ofca, popofski, trafka,

of~ar, i sl.) ‰FO 1981: 528, 544–545, 560–561…Š.

Najve}i broj novijih razmatrawa ove problematike okrenut je u pravcu pri-

hvatawa foneme /v/ u srpskohrvatskom, odnosno kasnije u srpskom (a i u hrvatskom)

jeziku kao sonanta, {to prakti~no zna~i da se ona iskqu~uje kao binarni par fone-

me /f/ i da, kao takva, ne moè pripadati sistemu strujnih suglasnika. S druge pak

strane, tesna veza izme|u ‰fŠ i ‰vŠ ne moè se u potpunosti prenebregnuti, pa tako

Stevanovi}, smatraju}i i daqe fonemu ‰vŠ sonantom, ipak kaè: œ…zato {to je ar-

tikulacija suglasnika v jako labilna, vazdu{na struja sasvim lako, skoro bez smet-

we, probija kroz taj tesnac, i zato on nije samo zvu~ni parwak suglasnika f nego su-

glasnik posebne vrste, tj. sonantŒ ‰Stevanovi} 1975: 78Š. Dakle, i Stevanovi} uvi-

|a da se fonema ‰vŠ u jeziku pona{a izme|u ostalog i kao zvu~ni deo binarnog para


‰fŠ ‹ ‰vŠ, ali je i daqe svrstava u klasu sonanata, ostavqaju}i tako bezvu~ni struj-

ni konsonant ‰fŠ kao samostalnu jedinicu u fonolo{kom sistemu jezika.

Opisuju}i izgovor glasa ‰vŠ R. Simi} i B. Ostoji} navode da œtjesna~noj arti-

kulaciji odgovara turbulentni {um, ali dio fonacione struje prolazi slobodno,

te se moè govoriti i o parcijalno periodi~nom glasu reda ‰uŠ, ali vrlo slabo iz-

raènih akusti~kih svojstavaŒ ‰Simi}, Ostoji} 1998: 181Š. Za autore nema nikakve

sumwe da je ‰vŠ apsolutni sonant, a kao varijantnu artikulaciju pored labioden-

talne navode bilabijalnu lokalizaciju, pri ~emu œdowa usna ne obrazuje tjesnac sa

gorwim sekuti}ima nego se primi~e gorwoj usni. U takvim slu~ajevima artikula-

cija ‰vŠ pribliàva se glasu ‰uŠ: August / Avgust, Europa / Evropa, evnuh / eunuhŒ

‰Simi}, Ostoji} 1998: 181Š.

Ne{to odre|eniji je Ivo [kari} koji, istina, govori o strukturi hrvatskog

jezika, no budu}i da su dva jezika — srpski i hrvatski do skoro postojali kao jedin-

stveni jezik — srpskohrvatski, nije naodmet pogledati kako o statusu i prirodi

foneme ‰vŠ sude hrvatski foneti~ari i fonolozi. [kari} sme{ta glas ‰vŠ u klasu

zvonkih suglasnika (tj. sonanata), preciziraju}i da œzvonki suglasnici (i polusa-

moglasnici) imaju nazubqen formantski oblik spektra kao samoglasnici jer u wi-

ma zvuk nastaje rezonantnim oblikovawem periodi~nog harmonijskog zvuka iz gr-

kqanaŒ ‰[kari} 1991: 191Š. Za [kari}a su artikulacije ‰vŠ i ‰wŠ paralelne u jezi-

ku, odnosno govore}i o suglasniku ‰vŠ on se u istom tekstu, poziva i na polusamo-

glasnik ‰wŠ (upor. sa odgovaraju}im podacima navedenim u Fonolo{kim opisima

za ~akavsko, kajkavsko i jedan broj govora {tokavskog nare~ja). Razlika u izgovoru

izme|u ova dva varijeteta je u ja~oj labijalizaciji koja prati artikulaciju ‰wŠ, pri

~emu se usred zaobqenih i isturenih usana4 na akusti~koj slici glasa sniàva

vrednost wegovih formanata, a posebno prvog formanta u odnosu na vrednosti

formanata za glas ‰vŠ. [kari} tako|e navodi da se prvi formant kod suglasnika ‰vŠ

stvara na visini od 1200 Hz, dok kod ‰wŠ pada na visinu od 700 Hz.

D. Brozovi} upore|uje odnos izme|u ‰vŠ i ‰wŠ sa odnosom koji postoji izme|u

fonova ‰nŠ i ‰èŠ, ali uz opasku da se ‰nŠ i ‰èŠ nalaze u komplementarnoj distribuci-

ji, tj. da jedan kontekst podrazumeva jedan glas, dok kod ‰vŠ i ‰wŠ to nije slu~aj. Nai-

me, varijeteti ‰vŠ ili ‰wŠ mogu se javiti u istovetnim glasovnim kontekstima, s

tim {to je artikulacija ‰wŠ ~e{}a ispred zadwih zaobqenih vokala ‰oŠ i naro~ito

‰uŠ. Brozovi} zakqu~uje da œodnos izme|u ‰vŠ i ‰wŠ nije kao npr. izme|u ‰nŠ i ‰èŠ, ko-

ji se me|usobno iskqu~uju i gdje nema prijelaza. Stoga je odnos izme|u fonova ‰vŠ i

‰wŠ istodobno i uvjetovan i slobodanŒ ‰Brozovi} 1991: 402Š.

I pored dve razli~ite artikulacije, re~ je zapravo o razli~itim fonima jed-

ne iste foneme, i to foneme ‰vŠ. U nekim drugim jezi~kim sistemima ove dve arti-

kulacije odgovaraju dvema razli~itim fonemama, kao {to je to npr. slu~aj u engle-

skom gde postoji razlika u zna~ewu izme|u re~i wine ‰wainŠ i vine ‰vainŠ. Ni u hr-


4 Upor. sa stavom A. Beli}a koji smatra da bilabijalno ‰vŠ nije zaobqeno.

vatskom ni u srpskom to nije slu~aj, tako da se artikulacija ‰wŠ (ili ‰vŠ?) moè

smatrati samo alofonom modifikacijom.

Sumiraju}i rezultate do kojih su do{li prethodni istraìva~i, mogli bi-

smo izdvojiti nekoliko stavova u kojima su svi autori saglasni. Na prvom mestu,

nesporno je da je artikulacija koja je prethodila dana{wem glasu ‰vŠ u srpskom je-

ziku, bila bilabijalna i da je tokom razvoja jezika evoluirala u labiodentalnu5.

Tako|e je evidentno da je novostvorena artikulacija u velikoj meri zadràla di-

stribuciju artikulacije koja joj je prethodila. Oba ova stava vezana su za dijahro-

nijski pogled na jezi~ko stawe. Na poqu sinhonijskog pristupa jeziku, autori su

slo`ni da je artikulacija zvu~nog ‰vŠ slabija od artikulacije bezvu~nog ‰fŠ, {to je

sasvim u skladu sa teorijom o jakim bezvu~nim i slabim zvu~nim glasovima.

Ve}ina autora se slaè i sa time da je osnovna lokalizacija glasa ‰vŠ labiodental-

na i da mu je priroda strujna, ali to je ujedno i posledwa ta~ka u kojoj postoji pot-

puna saglasnost. Zapravo, neslagawa i po~iwu usled razli~itog precizirawa arti-

kulacije ovog glasa, a {to nu`no vodi do razli~itih stavova o wegovoj prirodi i

statusu me|u ostalim fonemama. Naime, pitawe {irine prostora kroz koji prola-

zi vazdu{na struja izlaze}i iz usne dupqe pri artikulaciji, kao i pona{awa usa-

na, od presudnog su zna~aja za prirodu ovog glasa. Ukoliko je prostor {iri, frika-

cija, odnosno {um bi}e smaweni te }e se stvoriti uslov za stvarawe slabog perio-

di~nog talasa na koji }e se superponirati eventualna okluzija (potpuna ili deli-

mi~na) u trenutku odvajawa gorwe usne od dowih zuba. U tom slu~aju, u spektralnoj

slici glasa pojavi}e se formanti. Ukoliko je, pak, prolaz vazduhu toliko suèn da

pritisak vazdu{ne struje stvara turbulentno vrtloèwe na mestu konstrikcije,

pri ~emu vazduh, izlaze}i iz usne dupqe tare o zidove usana i zuba stvaraju}i {um

(frikaciju), glas koji se stvara ima}e u svojoj spektralnoj slici {um sa zvu~nom

gredom, bez prisustva formanata.

Razmotri}emo jo{ jednom na~in tvorbe glasa ‰vŠ i poku{a}emo da ukaèmo na

neke osobenosti wegovog pona{awa u glasovnim nizovima na osnovu analize spek-

tralnih slika dva govornika: jednog univerzitetskog nastavnika srpskog jezika i

lingvistike (mu{ki glas) i jednog nastavnika srpskog jezika i glumca-amatera

(ènski glas). Oba ispitanika govore standardnim srpskim jezikom i nastaweni

su u Novom Sadu. Prvi ispitanik (mu{ki glas) je poreklom iz Boke, a drugi (èn-

ski glas) iz Srema.6

Vazdu{na struja koja izlazi iz grkqana moè biti dvojake prirode: zvu~na

(pritisak je pokrenuo glasne ìce na vibrirawe te se stvorio laringalni ton) ili

bezvu~na (vazduh slobodno prolazi kroz glasnik, glasne ìce ostaju u neutralnom


5 Na ovom mestu nas zanima dana{we stawe u jeziku vezano za izgovog ‰vŠ, odnosno, ne razmatra-

mo slu~ajeve u kojima je npr. oblik vânuk dao unuk, i sl.

6 Ispitanik je univerzitetski nastavnik srpskog jezika i lingvistike, a ispitanica je nastav-

nik srpskog jezika u penziji i glumica-amater. Oba ispitanika govore standardnim srpskim jezikom i

nastaweni su u Novom Sadu. Prvi ispitanik (mu{ki glas) je poreklom iz Boke, a drugi (ènski glas)

iz Srema.

poloàju). U{av{i u usnu dupqu sabija se u woj, s obzirom na to da joj je glasovni

kanal na labiodentalnoj lokaciji suèn (nepotpuna pregrada), {to mu onemogu}ava

slobodan prolaz (v.sl. 1, Mileti} 1935: 41–44). Meko nepce je spu{teno i zatvara

prolaz ka nosnim {upqinama, {to za posledicu ima stvarawe tzv. oralnog glasa.

Jezik se nalazi u svom prirodnom poloàju u dnu usne dupqe, s tim {to mu se

vrh izrazitije prislawa uz dowe sekuti}e da bi se usmerio tok vazu{ne struje. Do-

sada{wi opis artikulacije odgovara tvorbi dva glasa u srpskom jeziku: ‰vŠ —

zvu~na artikulacija i ‰fŠ — bezvu~na artikulacija. Budu}i da je pritisak vazdu-

{ne struje na mesto konstrikcije bezvu~nog glasa ja~i od pritiska pri tvorbi we-

govog zvu~nog para, to }e se i artikulacija bezvu~nog ‰fŠ ose}ati kao ja~a, a zvu~nog

‰vŠ kao slabija. To ujedno zna~i i da }e pritisak gorwih sekuti}a na dowu usnu bi-

ti ja~i pri artikulaciji bezvu~nog glasa. Mileti} u svojoj studiji o izgovoru srp-

skohrvatskih glasova pokazuje i da je povr{ina dodira izme|u dowe usne i zuba ma-

a) b)

Sl. 1. a) Presek usne dupqe pri izgovoru ‰fŠ i/ili ‰vŠ;

b) poloàj usna pri izgovoru ‰vŠ u re~i vata


a) b)

Sl. 2. Poloàj usana a) pri izgovoru ‰fŠ u re~i kafa; i

b) pri izgovoru ‰fŠ u re~i kafa

wa pri izgovoru glasa ‰vŠ u re~i kava, od povr{ine dodira pri izgovoru glasa ‰fŠ u

re~i kafa ‰sl. 2; Mileti} 1935:41Š.

Specifi~an oblik glasovne cevi pri tvorbi ovih glasova uslovi}e i wihove

osobene spektralne slike koje se, naravno, modifikuju u kontaktu sa drugim glaso-

vima. Na sl. 3. prikazani su spektrogrami glasova ‰vŠ i ‰fŠ izgovorenih samostal-

no, van glasovnog niza (ènski glas).

U spektru zvu~nog ‰vŠ prisutna je zvu~na greda, a {um je slabije izraèn (pri-

gu{en je usled zvu~ne okluzije), dok kod ‰fŠ nema zvu~ne grede, ali je zato {um ja~e

izraèn. Kako u spektru izgovorenog zvu~nog glasa nema formanata, ne moè se go-

voriti o wegovoj sonantskoj prirodi.

Me|utim, mogu}e su i druga~ije situacije. Evo nekoliko varijanti izgovora ‰vŠ

u razli~itim glasovnim okruèwima i u interpretaciji razli~itih govornika.


Sl. 3. Spektrogrami strujnih labiodentalnih konsonanata ‰vŠ i ‰fŠ

izgovorenih samostalno

1. Glas ‰vŠ u inicijalnom poloàju, u nagla{enom slogu, ispred ‰aŠ.

U re~i vakuum, iz koje je izdvojen segment ‰vaŠ, (sl. 4) glas ‰vŠ nalazi se na po-

~etku re~i iza samoglasnika ‰aŠ, u izgovoru a) mu{kog i b) ènskog ispitanika.

Razlika u visini F0 izme|u mu{kog (niì F0) i ènskog (vi{i F0) glasa, prikazana

kao linija intonacije, jasno je uo~qiva sasvim na dnu spektrograma za mu{ki glas,

ne{to ispod visine prvog formanta za glas ‰aŠ za ènski glas. Melodijska krivuqa

na vokalu (ravan ton) odraàva tzv. dugouzlazni tip akcenta. Za razliku od linije

intonacije koja se prekida na bezvu~nim suglasnicima (upor. finalni deo prika-

zanog sloga gde dolazi do implozije, tj. do stvarawa prepreke u usnoj dupqi iza koje

}e uslediti bezvu~na okluzija; belina iza artikulisanog vokala odgovara vremenu

dràwa artikulacionog poloàja) zvu~ni {umni glasovi }e ~uvati liniju F0 to-

kom trajawa emisije glasa.

Na spektrogramu 4a) uo~qiva je zvu~na okluzija izme|u artikulacije struj-

nog suglasnika i artikulacije samoglasnika ‰aŠ, koja se, izme|u ostalog o~ituje i

kao œprelomŒ F0 ka vi{oj frekvenciji, kao i prisustvo oslabqene koncentrisane

energije (nalik na koncentrisanu energiju karakteristi~nu za formante, ali dale-

ko slabiju). Na spektrogramu 4b) energija je raspr{ena po celom spektru (strujni

{uma), a karakteristi~ni œlomoviŒ F0 u delu artikulacije zvu~nog glasa pripada-

ju tzv. mikroprozodiji suglasnika.

2. Glas ‰vŠ u nagla{enom slogu iza bezvu~nog okluziva, a ispred zadweg zao-

bqenog vokala.

I spektrogram sa sl. 5. pokazuje osobenosti u izgovoru jedne iste re~i kod dva

ispitanika. Dok je u slu~aju 5a) primetna artikulacija ‰vŠ koja sadrì koncentri-

sanu energiju u obliku formanata (prisustvo formanata u spektru ozna~ava so-

nantsku prirodu glasa), kod 5b) prisutan je vokalski elemenat umetnut izme|u dve

suglasni~ke artikulacije ‰tŠ i ‰vŠ. Glas ‰vŠ artikulisan je kao zvu~ni {umni struj-

ni glas {to se moè uo~iti i lokalizovati kako na spektrogramu, tako i na oscilo-

a) v a b) v a

Sl. 4. Spektralna slika segmenta ‰vaŠ u re~i vakuum: a) mu{ki glas; b) ènski glas


gramu (spektrogram 5b). Odnos izme|u dve prikazane artikulacije mogao bi se pri-

kazati kao odnos ‰wŠ ‹ ‰vŠ, pri ~emu bismo artikulaciju ‰wŠ smatrali alofonskom

modifikacijom osnovne foneme /v/ u kontaktu sa zadwim labijalizovanim samo-

glasnikom.

Da izgovor ‰wŠ ispred zadweg zaobqenog vokala nije dosledno pravilo, ve}

samo jedna od varijanti vezanih za individualne osobenosti u artikulaciji, poka-

zuje i spektrogram sa sl. 6.

Spektralna slika jasno pokazuje odsustvo formanata u spektru glasa ‰vŠ, a za-

krivqenost F0 odgovara u segmentima koji odgovaraju artikulaciji ‰vŠ ukazuje na

mikroprozodijsko pona{awe karakteristi~no za {umne realizacije, pri ~emu je

{um raspr{en po celom spektru. I na oscilogramu se vrlo lako moè lokalizova-

ti {umni zvu~ni glas.


a) t v o j b) t ê v o j

Sl. 5 Spektrogram glasovnog niza tvoj: a) mu{ki glas; b) ènski glas

v o j v o d a

Sl. 6. Spektrogram glasovnog niza vojvoda, ènski glas

Modifikacije zvu~nog talasa {umnog glasa vidqive su i na uve}anom seg-

mentu ‰vŠ u inicijalnom (sl. 7a) i medijalnom (sl. 7b) poloàju.

3. Glas ‰vŠ u sredini re~i ispred bezvu~nog okluziva ili bezvu~ne afrikate


a) ‰vŠ ojvoda b) voj ‰vŠ oda

Sl. 7. Uve}an segment ‰vŠ u a) inicijalnom i b) medijalnom poloàju, ènski glas

a) Je‰vŠta, mu{ki glas b) Je‰vŠta, ènski glas

Sl. 8A. Uve}ani segment ‰vŠ u re~i Jevta: a) mu{ki glas, b)ènski glas

j e v t a j e v t a

Sl. 8. Glasovni niz Jevta: a) mu{ki glas; b) ènski glas

Na slici 8a ozna~en je segment koji odgovara akusti~koj realizaciji glasa ‰vŠ

i na wemu se vidi da ovaj glas ima svoj zvu~ni i svoj bezvu~ni deo. Zvu~ni deo glasa

na sl. 8b jasnije je viqiv na oscilogramu i predstavqa zapravo tranziciju od voka-

la ka konsonantu, dok je finalni deo kononanta prakti~no realizovan kao be-

zvu~ni {um. Na sl. 8A. dati su uve}ani segmenti finalnog dela glasa ‰vŠ sa sl. 8 i

na wima se jasno vidi da je u oba slu~aja u finalnom delu realizovan bezvu~ni ape-

riodi~ni ({umni) glas.

I na spektralnim slikama glasovnog niza ov~ica (sl. 9) uo~avaju se razlike u

izgovoru glasa ‰vŠ kod na{ih ispitanika. Na spektrogramu segmenta ‰ov~iŠ sa sl.

9a (mu{ki glas) jasno su vidqivi formanti u prvom delu realizacije glasa ‰vŠ, kao

i linija intonacije koja prati taj deo, dok je finalni deo istog glasa oslabqenog

spektra i bez zvu~ne grede, {to ukazuje na to da se on u ovom delu sasvim obezvu~io

i pre{ao u {um. Na spektrogramu istog segmenta sa sl. 9b uo~qiva su dva dela fri-

kativa: prvi je realizovan kao zvu~ni strujni glas, a drugi kao bezvu~ni.

‰vŠ

F1 417

F2 1141

F3 2244

Tabela Ç. Vrednosti formanata za realizacije sonantskog ‰vŠ sa slike 9a7

Sli~na je situacija i pri artikulaciji niza ovca (sl. 10), gde se kod oba ispi-

tanika prime}uje obezvu~ewe u finalnom delu artikulacije glasa ‰vŠ, s tim {to je

u inicijalnom delu spektrograma 10a artikulisan sonant, dok je kod ispitanika

ènskog pola (sl. 10b) zabeleèna artikulacija {umnog glasa, u inicijalnom delu

zvu~nog, a u finalnom bezvu~nog.


a) o v t { i b) o v t{ i ts a

Sl. 9. Glasovni niz ov~ica: a) mu{ki glas, b) ènski glas

7 U pore|ewu sa rezultatima koje navodi [kari} (v. napred) visina prvog formanta ne odgova-

ra ni artikulaciji ‰vŠ ni artikulaciji ‰wŠ, ve} pre neutralnom sredwem samoglasniku ‰êŠ.

Da bismo pokazali pona{awe zvu~nog talasa na prelazu od zvu~ne ka be-

zvu~noj artikulaciji, uve}ali smo segment ‰vŠ sa sl. 10 na delu gde do ovog prelaza

dolazi (sl. 10A). Na slici 10Aa) vidi se prelaz od periodi~nog zvu~nog talasa ka

aperiodi~nom bezvu~nom, dok sl. 10Ab) prikazuje prelaz aperiodi~nog zvu~nog ta-

lasa u aperiodi~ni bezvu~ni.

4. Glas ‰vŠ ispred bezvu~nog frikativa

Sli~nost artikulacije glasa ‰vŠ u istom glasovnom nizu na{i ispitanici

pokazali su izgovaraju}i re~ ovsa (Gjd), mada se ni izme|u ove dve realizacije ne

moè povu}i apsolutni znak jednakosti (sl. 11)

I u ovom slu~aju na spektrogramu glasovnog niza u interpretaciji mu{kog

glasa inicijalni deo glasa pokazuje sonantsku realizaciju (sl.11a), dok ènski

glas realizuje {umni zvu~ni glas. Sli~nost je prisutna u finalnom delu glasa ‰vŠ

koji i u jednom i u drugom slu~aju na spektralnoj slici odaje bezvu~an {umni glas.

Segmentacija je izvr{ena na osnovu akusti~kog utiska ozna~enog dela, kao i na

osnovu spektralne slike i oscilograma.


a) o v t s a b) o v t s a

Sl. 10. Glasovni niz ovca: a) mu{ki glas, b) ènski glas.

a) v (ovca) b) v (ovca)

Sl. 10A. Uve}ani segment ‰vŠ sa sl. 10: a) mu{ki glas, b) ènski glas.

5. Glasu ‰vŠ prethodi bezvu~ni glas

‰vŠ í ‰wŠ ‰êŠ

F1 729 482

F2 1357 1815

F3 2277 3001

Tabela II. Vrednosti formanata za realizacije sonantskog ‰vŠ

i vokalnog elementa ‰êŠ umetnutog izme|u dve suglasni~ke jedinice sa sl. 12


a) o v s a b) o v s a

Sl. 11. Glasovni niz ovsa (Gjd): a) mu{ki glas; b) ènski glas.

a) T s v e t b) t s ê v e t

Sl. 12. Glasovni niz cvet: a) mu{ki glas; b) ènski glas

‰êŠ

F1 450

F2 1289

F3 2441

Tabela III. Vrednosti formanata vokalnog elementa ‰êŠ

umetnutog izme|u suglasni~kih realizacija sa sl. 13

Snimili smo dva glasovna niza u interpretaciji mu{kog glasa: svoj i svet i

izvr{ili merewa visina na kojima je do{lo do koncentracije energije (sl. 14). Ov-

de su se ponovo pojavile nedoumice oko prave prirode pojedinih segmenata od ko-

jih se sastoje posmatrani glasovni nizovi. Prvo merewe izvr{eno je u drugoj ~e-


t { ê v o r

Sl. 13. Glasovni niz ~vor, ènski glas

s v1 o j s v2 e t

Sl. 14. Glasovni nizovi a) svoj i b) svet, mu{ki glas

tvrtini realizacije segmenta koji sledi iza bezvu~nog frikativa kod oba glasovna

niza, na mestu gde je formantska struktura najstabilnija. Vrednosti izmerene za

prva tri wegova formanta date su u tabeli IV.

‰vŠ1 ‰vŠ2

F1 1141 1256

F2 2376 2326

F3 2902 3380

Tabela IV. Izmerene vrednosti druge ~etvrtine segmenta

koji sledi iza bezvu~nog frikativa sa sl. 14.

Drugo merewe izvr{eno je na tre}oj ~etvrtini, na najuèm delu oscilograma

koji se poklapa sa devijacijom (œlomomŒ) formanata koja se vidi na slici. Dobije-

ne vrednosti date su u tabeli IVa.

‰vŠ1a ‰vŠ2a

F1 1009 1273

F2 2409 2116

F3 3001 2919

Tabela IVa. Izmerene vrednosti tre}e ~etvrtine segmenta

koji sledi iza bezvu~nog frikativa sa sl. 14.

Iz dobijenih rezultata moè se zakqu~iti da su vrednosti formanata glasa

‰vŠ pribli`ne i u slu~aju da mu sledi zaobqeni zadwi vokal i u slu~aju kada mu

sledi predwi nezaobqeni samoglasnik.

Na osnovu analize spektralnih slika prikazanih u ovom radu mogu}e je za-

kqu~iti da se glas ‰vŠ u srpskom jeziku moè realizovati na tri na~ina: kao sonant

‰vŠ, pri ~emu }e wegova spektralna slika sadràti zvu~nu gredu i formante (pri

~emu }e F1 biti povi{en), kao poluvokal ‰wŠ (sa sniènim F1) ili kao zvu~ni fri-

kativ koji }e u svojoj spektralnoj slici imati zvu~nu gredu i raspr{enu energiju u

spektru.

Uo~qivo je da i sonantska i poluvokalska realizacija pokazuje tendenciju

gubqewa sonornosti u finalnom delu glasa u kontaktu sa bezvu~nim suglasnikom

koji mu sledi, dok je ovakvo pona{awe apsolutno pravilo kod {umne zvu~ne arti-

kulacije. Drugim re~ima, zvu~ni se frikativ ‰vŠ u svom finalnom delu obezvu~uje

tako da se u potpunosti jedna~i sa narednim muklim glasom. [to je emisija glasa

duà, ve}a je verovatno}a da se percepiraju i wegov zvu~an i wegov bezvu~an deo.

[to je glas po trajawu kra}i, uo~qivije je jedna~ewe po zvu~nosti sa narednim

glasom. Ovo jedna~ewe naro~ito se o~ituje u dijalektima gde se umesto zvu~nog gla-

sa ~uje jasno ‰fŠ, dok se u bri`qivijem govoru, realizuje jedna vrsta bezvu~nog ‰vŠ.

O ovoj pojavi govori i Moris Gramon ‰Grammont 1950Š, u kojem navodi primere jed-


na~ewa po zvu~nosti u glasovnim nizovima tipa bec de lievre, gde se bezvu~no ‰kŠ

ozvu~uje u kontaktu sa ‰dŠ, pri ~emu ono ne postaje ‰gŠ ve} zapravo jedna vrsta

zvu~nog ‰kŠ8.

îwenica je, me|utim, da svi izvorni govornici srpskog jezika ne izgovaraju

glas ‰vŠ na isti na~in. Labavost artikulacije ‰vŠ moè i}i toliko daleko da se do-

wa usna ne podigne dovoqno da bi dodirnula gorwe zube nego im se samo pribliì,

usled ~ega po sredini ostaje prolaz kroz koji vazdu{na struja slobodno prolazi

stvaraju}i u spektralnoj slici ovako artikulisanog glasa formante. Pri sasvim

nebri`qivom izgovoru, artikulacija ‰vŠ ispred zadwih vokala /o u/ moè postati

i sasvim bilabijalna, pri ~emu }e spektralna slika ovako artikulisanog glasa

odavati prisustvo poluvokalske realizacije. Ispravna i bri`qiva artikulacija

pravi}e uvek razliku izme|u srpskog labiodentalnog ‰vŠ i wemu sli~nih glasova u

drugim jezicima, npr. bilabijalnog strujnog glasa u {panskom ili engleskom ‰wŠ.

Upravo zbog razli~ite artikulacije suglasnika /v/ kod izvornih govornika

srpskog jezika, pitawe statusa ovog glasa u srpskom fonolo{kom sistemu i daqe je

podlo`no preispitivawu. Potezawe istorijskih argumenata u ciqu i daqeg wego-

vog svrstavawa u klasu sonanata u srpskom, ne odgovara u potpunosti stawu u savre-

menom jeziku. U prilog wegovom pripajawu klasi {umnih strujnih suglasnika go-

vori obezvu~avawe ovog glasa u kontaktu sa bezvu~nim suglasnikom i to ili u pot-

punosti9 ili delimi~no, {to se o~ituje kroz gubqewe sonornosti u wegovom fi-

nalnom delu.

Naveli bismo jo{ jedan argument u prilog svrstavawu ove foneme u klasu

{umnih konstriktiva: i pored wegove sonantske distribucije, jasno je da mu se pri-

roda tokom vremena promenila, te je danas daleko racionalnije svrstati ga u klasu

{umnih strujnih jedinica10, ~ime bi se znatno pojednostavio opis fonolo{kog si-

stema srpskog jezika. Ukoliko bismo iz dana{weg sistema sonornih glasova (sona-

nata) pored ‰vŠ izdvojili i glas ‰jŠ, dobili bismo sistem od {est fonema {to bi po-

jednostavilo inventar distinktivnih obele`ja relevantnih za opis ove klase glaso-

va. Naime, u tom slu~aju bi obele`je ‰Ö stridentnoŠ predstavqalo validan parame-

tar u inventaru distinktivnih obele`ja {umnih fonema, ali ne vi{e i sonanata.

Smatramo tako|e da je neophodno da se postavi i jasna ortoepska norma koja

bi definisala pravilan izgovor ne samo glasa ‰vŠ, ve} i drugih jedinica srpskog

glasovnog sistema11.


8 Pri tome, nesporna je ~iwenica da u francuskom jeziku ‰kŠ i ‰gŠ ~ine binarni par.

9 U pojedinim govorima namesto ‰vŠ izgovara se ‰fŠ.

10 Dovoqno je izvr{iti najjednostavniji test za odre|ivawe zvu~nih i bezvu~nih parova fone-

ma: postavqawem {ake na vrh temena i izgovarawem zvu~nih parwaka glava œzvoniŒ usled vibrirawa

glasnih ìca. Pri artikulaciji bezvu~nih parwaka glasne ìce miruju te nema ni primetnih rezo-

nanci u glavi.

11 Upor. kod Simi}-Ostoji} ‰1998: 182Š: œUvularna artikulacija srpskohrvatskoga ‰rŠ smatra

se individualnom ili stranom pojavom. Ipak, nije gre{ka, niti znak patolo{kih pojava u govoru ako

pri izgovoru ovoga glasa vibrira resica u dodiru sa zadwim dijelom jezika. Varijanta ‰rŠ je, dakle,

standardni glas.Œ

Bibliografija

Beli} ‰1905Š Aleksandar Beli}, Dijalekti Isto~ne i Ju`ne Srbije, Beograd.

Beli} ‰1968Š Aleksandar Beli}, Savremeni srpskohrvatski kwièvni jezik, Prvi deo,

Glasovi i Akcenat, Beograd.

Brozovi} ‰1991Š Fonologija hrvatskog knjièvnog jezika u Povijesni pregled, glasovi i oblici hr-

vatskoga knjièvnog jezika, Zagreb.

Gramon ‰1905Š Maurice Grammont, Traite de Phonetique, Paris.

Guduri} ‰2004Š Sneàna Guduri}, O prirodi glasova, Beograd.

Kosti} ‰1961Š \or|e Kosti}, Pregled fonetike srpskohrvatskog jezika, Beograd.

Mileti} ‰1933Š Izgovor srpskohrvatskih glasova (Eksperimentalno-fonetska studija),

Srpski dijalektolo{ki zbornik, kw. V, Beograd.

Novakovi} ‰1873Š Stojan Novakovi}, Fiziologija glasa i glasovi srpskoga jezika, Glasnik

srpskog u~enog dru{tva XXXII, 1–108.

Pavlovi} ‰1966Š Milivoje Pavlovi}, La valeur et les processus des phonemes v–w en serbocro-

ate, Zbornik za filologiju i lingvistiku IX, Matica srpska, Novi Sad.

Petrovi} ‰2001Š Petrovi} Dragoljub, Languages in contact: standard Serbian phonology in an ur-

ban setting, International Journal of the Sociology of Language, Berlin — New York.

Simi} — Ostoji} ‰1998Š R. Simi}, B. Ostoji}, Osnove fonologije srpskog knjièvnog jezika, Beograd.

Stevanovi} ‰1975Š M. Stevanovi}, Savremeni srpskohrvatski jezik I, Beograd.

Fonolo{ki opisi srpskohrvatskih/hrvatskosrpskih, slovena~kih i makedonskih govora

obuhva}enih Op{teslovenskim lingvisti~kim atlasom, glavni redaktor Pavle

Ivi}, Sarajevo 1981.

[kari} ‰1991Š Fonetika hrvatskog knjièvnog jezika u Povijesni pregled, glasovi i oblici hrvatsko-

ga knjièvnog jezika, Zagreb.


SNE@ANA GUDURI] — DRAGOLJUB PETROVI]

SUR LA NATURE ET LE STATUT DU PHONEME ‰VŠ

EN LANGUE SERBE

R e s s u m e

Ce texte porte sur la double, voire triple, nature du son ‰vŠ en langue serbe, ce qui

nous permet de le classer parmi les sonantes, parmi les consonnes fricatives ou parmi les

semi-voyelles. La plupart des phonologues serbes pretendent que ce phoneme, d’origine

sonante bilabiale, doit ere classe parmi les sonantes, surtout parce qu’elle a conserve son

ancienne distribution. Mais il y en a d’autres qui essaient de mettre en relief sa nature en

langue moderne, ctd. sa prononciation constrictive labiodentale, de temps en temps me-me occlusive, ce qui fait de lui la paire binaire de la consonne fricative sourde ‰fŠ. En ou-

tre, classifiant le phoneme en question comme element de la paire binaire ‰vŠ ‹ ‰fŠ, et eli-

minant le son ‰jŠ du systeme des sonantes, on arrive a une simplification importante du

systeme phonologique serbe: le systeme de sonantes est forme de 6 phonemes parmi le-

sques le trait distinctif ‰Ö stridentŠ n’est plus pertinent. De meme, le systeme consonanti-

que est forme de deux series (la serie des occlusives et la serie des fricatives) contenant

chacune trois paires binaires dont les elements ne s’opposent que par le trait ‰Ö voiseŠ.

Mots cles. Phonetique, phonologie, langue serbe, consonnes, sonantes.


Documents

O PRIRODI I STATUSU FONEME ‰vŠ U SRPSKOM JEZIKUscindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0354-3293/2006/... · Fonetika, fonologija, srpski jezik, ... {kom sistemu srpskog jezika kod jednog