1

О НОВОМ ПРАВОПИСУСРПСКОГ ЈЕЗИКА

ВИДЕО ПРЕЗЕНТАЦИЈА АНАЛИЗЕНАЈНОВИЈЕ ЈЕЗИЧКЕ НОРМЕ

2

Циљеви рада Упоредна анализа Правописа из 1960. и Правописа српског језика из 1993. године како би се аргументованомогли изводити закључци орјешењима, предностима и квалитету

Уочити и истаћи добре и лоше стране Пружити савјет и помоћ у одабируправописних рјешења

3

Правопис из 1960. Био у употреби дуже од 35 година Одиграо улогу у унапређењу истабилизовању језичке норме

Богат акцентован рјечник Нека рјешења пракса нијеприхватила;штампани приручници сдопунама и измјенама тада важећихправила

4

Матичин Правопис српскогјезика

Догађај од великог значаја за нашунационалну културу

Друштвене и геополитичке промјене Дјело тројице аутора: М. Пешикана, Ј. Јерковића и М .Пижурице

5

Нови Правопис - принципи “сврха овог приручника...није да опозове

/досадашњу/ правописну норму...;он ту нормуосавремењује, дорађује и у потребној мјериприлагођава и поправља, држећи се начелапостојаности...”

Новим правописом се “у високом степенуодражава” норма прописана ранијим правописом

Изричито указивање на односе раније и садашњеиновиране норме, што знатно олакшаваперцепцију и усвајање нових правописнихправила

6

Правопис из 1960. и новиМатичин Правопис-пралеле

Срари правопис из 1960. године: 170 страница текста правила, Рјечник са 30 хиљада акцентованихријечи,

нема посебног одјељка о писму, сиромашна транскрипција иуобличавање ријечи страногпоријекла

7

Правопис из 1960. и новиМатичин Правопис - паралеле Нови Правопис из 1993. године: 300 страница правила Рјечник са око 10 хиљада неакцентованих ријечи Посебан одјељак посвећен писму на 15 страницатекста

Темељна елаборација транскрипције и разрађенихправила прилагођеног писања чак из 14 језика

Прегледно обрађено поглавље о писању иизговарању скраћеница

Знатно већи и комплетнији одјељак оинтерпункцији и правописним знацима

Двије верзије - опширнија и краћа

8

Битније правописне новине НОВИНЕ У ПИСАЊУ ВЕЛИКОГ/МАЛОГСЛОВА-основни принцип: великим словомсе пише све што је властито име

1. прописује се велико слово понегдје итамо гдје се раније писало мало и то:

а) Тако се разлику од досадашњегПравописа, великим словом пишу, усложеним називима и ријечи – КнинскаКрајина, Горски Котар, Хрватско Загорје, Тимочка Крајина, Бихаћка Крајина

9

Битније правописне новине б) Великим словом се пишу и прве ријечи административно-територијалних подручја

Врбаска бановина, Београдски пашалук, Ваљевски срез, Прва армијска област

в) Великим словом пише се и прва ријеч удвочланим/вишечланим називима историјских догађаја(битака, буна, ратова, примирја), као: Францускареволуција, Косовска, битка, Игмански марш, Први свјетскират, Сељачка буна, Пожаревачки мир

г) Великим словом се пишу и стране ријечце кад се нађу напочетку (без нацођења имена): Де Гол, Да Винчи, Ван Гог,

(умеђуположају ипак остаје мало слово: Шарл де Гол)

10

Битније правописне новине 2. Мало слово се прописује тамо гдје се раније писаловелико:

а) у слободно конструисаним,незваничним именима државаи земаља по новоме се, за разлику од старог правила, самопрви члан назива пише великим словом, а остали малим, као:

Турска царевина, Источно римско царство, Дубровачкарепублика, Трећи рајх, Хабзбуршка монархија

б) При писању вишечланих имена небеских тијела и системавелико слово се своди само на први члан:

Млијечни пут, Велики медвјед, Велика кола, Кумова слама итд.

11

Битније правописне новине в) за разлику од досадашње норме, самосталноупотријебљене титуле живих поглавара државакад се не помињу њихова имена пишу се малимсловом: предсједник, краљ, величанство, ислично; велико слово се допушта у куртоазнимприликама у писменом обраћању, као: Ви, (заједну особу), Ти и Твој, а у вешечланим титуламавелико слово се пише само упрвој ријечи: Вашасветости, Ваше величанство, Господинепредсједниче и слично.

12

Битније правописне новине 3. Сљедећа измјена односи се на писање називаулица, с тим што се уводи д в о ј с т в о. Полазисе, наиме од начела да сама ријеч улица не мораобавезно бити дио имена па се, отуда, та ријеч ине мора (мада може) обавезно писати великимсловом. Наиме,

а) ранг апелативне именице “улица” начелно имаонда када се налази испред властитог имена(нарочито ако је у скраћеном облику – ул.), такода се “улица” може и изоставити (нпр. Станујем уулици Бранка Рдичевића број 5, дакле безнавођења ријечи улица;

13

Битније правописне новине б) напротив, великим словом ће се “улица” писатикада се то жели (сходно правилима из Правописаод 1960), а обавезно онда када се “улица” неможе, по природи ствари, изоставити, као услучајевима типа: Улица кестенова, Улица палихбораца, Улица слободе, Улица липа и слично. (Неможе се рећи- Станујем у кестенова број 5 илислично). Исти је случај и кад су у именуапелативи типа трг, кеј, сквер, булевар и слично, као у Сквер ослободилаца, Булевар револуције, Кеј ослобођења, Трг Републике, Трг жртавафашизма, (али и трг Славија - трг малим словом, јер није обавезни дио имена).

14

Битније правописне новине НОВИНЕ У ПИСАЊУ СИНТАГМИ: РАЗДВОЈЕНО, С ЦРТИЦОМ, СПОЈЕНО У складу с ранијим Правописом- 1.остаје одвојено: до врага, до виђења, на примјер, у ствари, у име, у здравље, у инат, на велико, наљето, с прољећа, под зиму, без сумње, одјутрос, пред зору, у страну, уз воду ислично, а

15

Битније правописне новине

2. предност се даје одвојеном умјесто (по старомправопису) спојеном писању и у случајевима, као:

до воље, до врага, за узврат, на уштрб, напречац, на одмет, на здравље, на прсте, на руку, снеруке, у корак, у недоглед, у бескрај, у коштац ислично.

3. У односу на досадашњу норму, прописује се, урјеђим случајевима, и обрнуто – спојено умјестоодвојеног као у: успут, нажалост, наизглед, испочетка, спочетка

16

Битније правописне новине 4. Спојено се пише

(умјесто другачијегначина) и:

а) у случајевима кадасе саставни формантиосјећају семантичкисраслима, као у:

аутострада, аутомеханичар, фоторепортер, видеофилм, супермаркет

17

Битније правописне новинеб) Спојено се пишу и редни бројеви: двадесетпетогодишњи, бројне именице на –ишњак: двадесетогодишњак, на –ица: десетогодишњица, на –ина:двадестетпетина и слично.

в) Помоћна ријеч пут се пише заједно саједночланим бројем: једанпут, двапут, али иза –редних бројева и замјеница пише се одвојено: први пут, неки пут, сваки пут. Иза осталих бројеваобично се употребљава облик пута: шест пута, сто пута.

18

Битније правописне новине5. У неким случајевима, као и раније, претпоставља се двојност (спојено, односно одвојено писање), као у:

Он је наизглед (=привидно) равнодушан, насупрот: Он више полаже на изглед негона суштину; за сада (=намјена): засада(=привремено). Начелно, по одредбамановог Правописа –цртица се рјеђе пише, тј. мање је полусложеница него раније.

19

Битније правописне новине6. Одвојено умјесто полусложенице, као:Радио програм, гала концерт, нето тежина, видео огласи, поп рок хитови, жиро рачун, Радио Београд, ТВ реклама, јафа кекс, парадајз чорба, добош торта, џез музика исл, као и: Хајдук Вељко, баба Стана, Херцег Нови, Мркоњић Град и др.

20

Битније правописне новине 7. Писање полусложеница (с цртицом), сходно наведеном, допушта се дакле уначелу, као двојство, онда када се осјећа

(а) знатније лексичко обједињењедијелова спојенице, као у:

Ремек-дјело, рак-рана, клин-чорба, спомен-плоча, спомен-дом, узор-мајка;

(б) с цртицом ће се писати и спојеви укојих се умјесто два акцента тежи једноме, као:

гас-лампа, веш-машина (али бормашина, јер бор- нема посебно значење),фикс-идеја, кварц-лампа и слично или

21

Битније правиописне новине

(г) цртица ће се успоставити иизмеђу детерминатива и властитогимена, ако је спој такав да требасачувати посебност другог дијеласаставнице, као у примјерима: анти-Американац, супер-Енглез, екс-Југославија, полу-Италијан и слично.

22

Битније правописне новине УЈЕДНАЧАВАЊЕ СУГЛАСНИЧКИХ СПОЈЕВА Мање-више, нови Правопис не одступа начелно од старог. (а) Једначење сугласника се не врши на крају префикса: подтекст, јурисдикција, гангстер, драгстор, постдипломски; међутим,

(б) т,д у сложеницама испред африката нови Правописзадржава једначење по звучности:

pотцијенити, отцијепити, натчовјек, претчас, подџарати. (в) у страним именима једначе се по звучности с/з и ш/ж: Дрезден, Визбаден, Глазгов, Ружди,

(г) група –нб > је мб, а –нт> мт у оквиру једночланихлексема и даље гласе:

стамбени, прехрамбени, и слично, а на саставу сложенихријечи такво једначење изостаје:једанпут, странпутица и сл.

23

Захваљујем на сарадњи!

Стручни савјетникИлија Видовић