O Ljubavi Sri Aurobindo i Majka

8/18/2019 O Ljubavi Sri Aurobindo i Majka

1/78

O LJUBAVI

[ri Aurobindo i Majka


2/78

2

Naslov originala:Sri Aurobindo and the Mother, "On Love",

1973 Sri Aurobindo Ashram Trust,Pondicherry, India

prevod sa engleskog:Milan @ivkovi}

izdava~:Milan @ivkovi}

{tampa:Junior, Beograd

drugo izdanje,Beograd, 2005

tira`: 200

ISBN 86-84597-05-2

bibliotekaHEART CORE ISSUES


3/78

3

S A D R @ A J

Uvodna re~ izdava~a 5

Predgovor 6

I Bo`anska Ljubav i Njeno ispoljavanje 11

II Ljubav u Zemaljskoj evoluciji 26

III Pro~i{}enje i oslobo|enje Ljubavi 36

IV Ljubav i Ananda u preobra`enom ispoljavanju 51

Glosar sanskritskih termina 65

Prilog I – pesme u originalu 68

Prilog II – o autorima 76


4/78

4


5/78

5

UVODNA RE^ IZDAVAÂ

Koliko je izdava~ima ove knjige poznato, ovo je tek drugiprevod nekog [ri Aurobindovog dela na srpski jezik – pre njega

je, i to u jednoj knjizi, objavljen prevod dela "Osnove Joge" idela koje je napisano zajedno sa Majkom "O kolektivnoj Jogi"

(izdanje ALTER, Beograd 1990.). S obzirom da je re~ o jednomizuzetno plodnom, zna~ajnom i cenjenom autoru, [ri Aurobindu, i njegovom najblièm saradniku, Majci, veoma nam je drago {to moèmo da ~itala~koj publici predstavimo upravoovo izdanje, u kojem oni govore ~oveku o jednoj temi koja mu

je mo`da najbliskija i najdraà – o ljubavi. Ova knjigapredstavlja kompilaciju iz brojnih dela [ri Aurobinda i Majke,kao i iz nekih ~asopisa; po{to ta dela kod nas do sada nisuprevo|ena, naslovi izvora su ostavljeni u originalu.

Jako nam je drago, s jedne strane, {to knjiga raspolaèizvrsnim Pavitrinim predgovorom, te nije neophodno da i mine{to tome pridodajemo. Glosar sanskritskih termina je tako|epreuzet iz originalnog izdanja ove knjige; latini~natransliteracija sanskritskih termina data je u zagradama samokada se po prvi put jave u tekstu – ina~e su sanskritske re~ipisane pribli`no njihovom izgovoru na srpskom jeziku.

Budu}i da je lepotu [ri Aurobindove poezije i snagu njenogizraza bilo prakti~no nemogu}e pruìti u prepevu (uostalom,sli~na je situacija i sa mnogim drugim pesnicima), a budu}i da

je sve {ira publika kod nas kadra da ~ita i vrlo sloèna dela, u jezi~kom i stilskom smislu, na engleskom jeziku, u prvomprilogu dajemo [ri Aurobindove pesme (tj. one koje su se na{leu ovoj knjizi) na jeziku originala.


6/78

6

PREDGOVOR

Ako postoji problem koji je teàk za re{avanje za mlade obapola onda je to problem ljubavi. Pre ili kasnije, kako rastu oddetinjstva ka odraslom dobu, oni se sre}u sa ljubavlju, ose}ajuili opaàju èstinu kriza koje ona izaziva u ljudskom srcu i

poku{avaju da shvate njenu prirodu i da otkriju kako da seupravljaju. Odrasli te{ko da su mudriji; oni su u podjednakojmeri igra~ke te sile koja ih poseduje i traè kompromisnopona{anje koje bi izbeglo prekomerno naru{avanje kakonjihove sopstvene egzistencije tako i dru{tvene.

Jedna od osobenosti problema ljubavi za dete je da je tajproblem prepu{ten njemu (ili njoj) da ga ono re{i maltenesamo. Ono ne nalazi u svojim {kolskim knjigama nikakvenaznake o njemu, a kada se okrene roditelju, nastavniku ilinekoj starijoj osobi, odgovori koje dobija mogu samo jo{ vi{e daga zbune. Ili mu se kaè da }uti i da se ne bak}e oko takvihstvari: "{to manje ~ovek o tome govori ili razmi{lja to bolje." Ili

mu se kaè da }e razumeti kad bude "ve}i" – kakvo la`noobe}anje; odrasli nisu mudriji od dece, njih samo manjepoga|a novina i ~udnost ispoljavanja ljubavi. [to se ti~erazgovora sa svojim drugovima iz odeljenja, najbolje ni{ta ni nere}i!

Povremeno, retko, neka majka ili otac pomo}i }e detetu okotoga, ali odgovori koje budu dali jedva da }e biti razumljividetetu. Oni ra|aju nova pitanja i dete biva uvu~eno u jedan~udan svet, nevidljiv ali razotkriven putem svojih posledica unjemu i oko njega.

Ukratko, izgleda kao da je sve spletkarilo da prigu{i ilipotisne tu tihu silu, silu koju niko ne moè da objasni niti danjom ovlada, ali sa kojom osoba mora da se pomiri i da sa njom

ìvi.


7/78

7

Kako dete raste, ono shvata da je problem ljubavi me|unajve}im brigama sveta. Ono vidi da su ~uveni pisci napisalihrpe knjiga o njoj, kao hvalu njenoj slatko}i, ili kao osudunjenog nasilja, ili naprosto opisuju}i njene }udljivosti. Njegoviu~itelji su bili obavezni da o njoj govore, ali niko ne razumenjenu prirodu.

Kasnije, dete mo`da moè da naleti na neku knjigu koja se

pretvara da malo rasvetljuje taj problem. Od njega se traì daanalizira svoje snove i da Nesvesno u~ini svesnim. Mra~nislivnik se otvara pred njim; obja{njenja ga ne zadovoljavaju,samo mu donose misli koje ga maltretiraju i onespokojavaju.

Na kraju, dete je navedeno da prizna kao ~injenicupostojanje u sebi, kao i u svakom ìvom bi}u, jedne tajne silekoja izgleda da vu~e poreklo iz ìvotinjskog sveta i kao da se iznjega razvila. Ono mora da je kontroli{e najbolje {to moè i daprikriva njene posledice, kakve god oluje besnele u njemu.

Pa ipak, nama, u~enicima [ri Aurobinda i Majke, trebalo bida bude relativno lako da na takve probleme sa kojima se decai odrasli sre}u na tom polju damo obja{njenje koje bi ihzadovoljilo i koje bi rasvetlilo ono {to se zbiva u njima.

[ri Aurobindo i Majka su na nekoliko mesta u svojim delimagovorili o Ljubavi kao o jednom od su{tinskih aspekataBoànskog i kao o osnovnom principu u univerzumu – mada

jo{ uvek u velikom delu prekrivenom velom. înjenica da seLjubav samo delimi~no razotkrila mo`da krije od nas ulogukoju je ljubav preuzela u evoluciji univerzuma i svakogpojedinog bi}a univerzuma. Bi}e potrebno jedno maloobja{njenje.

Boànsko – istovremeno Jedno i Mno{tvo – ispoljava se uuniverzumu kroz razdvojene centre svesti. Bez Ljubavi ti centribi ostali ve~no razdvojeni. Svaki bi evoluirao na svoj na~in, bezdubokog kontakta sa drugima. Ono {to bi mu manjkalo je svest

o njegovoj istovetnosti sa Boànskim i sa dubinski prisutnom vezom sa drugim centrima.


8/78

8

Aspekt Boànskog koji je na sebe preuzeo zadatakpremo{}ivanja ove ve~ne suprostavljenosti je Ljubav. A ljubav

je, u evoluciji univerzuma, skrivena sila koja }e obaviti posao.Pa`ljiv posmatra~ – a dete je jedan takav posmatra~ – vidi

ispoljavanja ove sile posvuda. On zapaà njene osnovne oblikekod insekata i niìh ìvotinja. Tada su oni mehani~ki irefleksni: polni instinkt i instinkt za druènje (mravi, p~ele);

glad je tako|e ispoljavanje ljubavi (neko pro`dire ne{to {to voli).Kasnije, njegove nau~ne knjige nau~i}e ga da su sile

privla~enja (i sile odbijanja, koje su im komplementarne)nezamenljive za izgradnju materije – materije fizike i hemije.Molekuli, pa ~ak i atomi i njihovi sastavni delovi, postoje jedinozahvaljuju}i prisustvu izvesnih sila koje osiguravaju njihovukoheziju. Zar Majka ne kaè da ljubav postoji – i to sa sve{}u – ~ak i u kamenu?

Kod vi{ih ìvotinja – ptica, sisara – mehani~ki i refleksnipostupak biva preure|en uro|enim psihi~kim elementom(podizanje potomstva, vernost partneru, odanost ~oporu).Izme|u vi{e ìvotinje i ~oveka, razlika u ovoj sferi nije velika;rast mentalnog elementa (sposobnosti razumskog razmi{ljanja)

je ono {to uglavnom ~ini razliku izme|u ~oveka i ìvotinje.Razdvojenost polova je tek jedno sredstvo koje Priroda

koristi da postigne svoje vlastite ciljeve. Ona nije neophodna zarazmnoàvanje vrsta – mnoge vrste su bespolne ili dvopolne.

Ali ova razdvojenost je pogodna i delotvorna.Sada svako ljudsko bi}e – svako od nas – evoluira u

univerzumu kroz niz mnogih ìvota na Zemlji, i po{to je cilj oveevolucije stalno napreduju}a svesnost na{e su{tinskeistovetnosti sa Boànskim – Jedno i Mno{tvo u isto vreme – svako od nas }e progresivno postajati svestan te su{tinkeLjubavi koja je u njemu i svojih ljubavnih spona sa drugim

bi}ima.


9/78

9

Tada, umesto da se ve~no suprotstavljamo jedni drugima,svako od nas }e osetiti prirodnu sklonost ka ovome ili onome.Od pamtiveka svest raste kako evolucija napreduje. Jednogdana, pojedino bi}e napokon biva spremno da u drugimaprepozna istu onu svest koja postoji u njemu samom. Onprepoznaje druge kao svoja druga Ja; on prepoznaje sebe udrugima i u svemu. Napokon on uspeva da razume smisao

ovog pasusa iz Upani{ada o Jednom Sopstvu ili Duhu koji jesvuda:"Nije mu` drag radi muà, ve} radi atman-a koji je u

njemu ; nije èna draga radi ène ve} radi atman-a koji je unjoj …".

Brihadaranyaka Upanishad

Uz pomo} ovih mo}nih i zna~ajnih re~i mogu}e jeklasifikovati pojedina ljudska bi}a u jednu ili drugu od dvegrupe. Oni iz prve grupe – staza ka napolju – nalaze udruènju sa drugim pojedincima pravu pomo}. Za njih, nemanikakvih problema; oni slede instinktivno reakcije Prirode usebi, i bilo bi u isto vreme nerazborito i uzaludno poku{avati

izmeniti njihove reakcije zastupaju}i jednu vi{u stazu; oni ne birazumeli.Oni iz druge grupe – staza povratka – su napredniji u svojoj

evoluciji i sna`no ose}aju privla~nost boànskog pola u sebi. Zanjih, dugotrajno zdruìvanje sa nekim drugim pojedincem bilobi suprotno njihovoj duhovnoj sudbini, a povla|ivanje tomeizazvalo bi odlaganje u napretku njihove du{e. Oni ne mogusebe da veù i da se otu|e od slobode duboko prisutne u njima.

Ali granica izme|u te dve grupe nije jasno povu~ena. Postoji velika kategorija mu{karaca i èna koji evoluiraju na marginineizvesnosti. Oni postaju steci{te prolongiranog i bolnogsukoba me|u polovima njihovog bi}a, ljudskog i boànskog. Alimoraju da se kre}u napred, po ma koju cenu.

Joga je proces koji ubrzava evoluciju pojedinca. Kroz joguoni koji kro~e stazom povratka, pa ~ak i oni koji se bore u zoni


10/78

10

neizvesnosti, mogu raskr~iti u jednom ìvotu veliki deo puta idosti}i boànsko jedinstvo. înjenica da se teì jogi je dokaz daneko kro~i stazom povratka, ili da joj je sasvim blizu.

S ovim na umu jasno shvatamo za{to [ri Aurobindo i Majka,govore}i svima koji slede jogu ili joj teè, stalno ponavljaju da

je "vitalni", iliti seksualni, odnos sa drugom osobom jedna odnajve}ih prepreka na putu.

Ovo tako|e obja{njava za{to osobe spolja – koje ne slede jogu – sti~u utisak kada ~itaju dela [ri Aurobinda i Majke daoni odbacuju ljudsku ljubav, vitalnu i seksualnu, za ~itavo~ove~anstvo. Sada je jasno da je to pogre{an utisak. Ako nekosa spolja{nje staze konsultuje Majku kako bi dobio potvrdu da limu je preporu~ljivo da stupi u brak ili ne, odgovor uglavnomne}e biti odri~an. A njeno odobrenje vaì jo{ vi{e za nebrojenemu{karce i ène kojima nikada ne}e nai}i ideja da konsultuju

jednog duhovnog vo|u po pitanju svog braka.Ova obja{njenja bi trebalo da omogu}e ma kome od nas,

ako pa`ljivo posmatra i prou~ava sebe, da oceni, barem grubo,gde se nalazi na dugoj lestvici evolucije. On }e biti u stanju nesamo da razume svoje instinktivne reakcije, ve} }e tako|e znatida }e, koje god da je mesto do sada dosegao, prehodati ~itavulestvicu i posti}i oslobo|enje. Strah otpada od njega – strah da}e ostati ve~no osu|en, nesavr{en i dostojan prezira. On }emo}i da pogleda u sebe ne gube}i snagu i donosi}e odluke uskladu s tim.

Ovo je svetlost koju su nam dali [ri Aurobindo i Majka; ona je neprocenjivi dar. Navodi koji slede uveri}e u to svaku osobudobre volje.

Pavitra( P. B. Saint-Hilaire)


11/78

11

I

BO@ANSKA LJUBAV I NJENO ISPOLJAVANJE

1. Ako je Ideja koja je zagrlila Silu za~ela svetove,Blaènstvo Bi}a za~elo je Ideju. Zato {to je Beskona~nozamislilo nebrojeno blaènstvo u sebi, svetovi iuniverzumi nastado{e.

Sri Aurobindo, Thoughts and Glimpses.

2. Univerzum nije tek jedna matemati~ka formula

za izra~unavanje odnosa izvesnih mentalnih apstrakcijazvanih brojevi i principi kako bi se na kraju stiglo do cifrenula ili praznina, niti je tek jedna fizi~ka operacija kojaotelovljuje izvesnu jednakost sila. On je blaènstvo onog

koji voli Sebe, igra Deteta, beskrajno samoumnoàvanjePesnika opijenog odu{evljeno{}u Svojom sopstvenommo}i beskrajnog stvaranja.

Ibid.

3. Ima i drugih Li~nosti Boànske Majke…. Imame|u njima Prisustava koja su nezamenljiva zasupramentalnu spoznaju – ponajvi{e jedno, koje je njenaLi~nost one misteriozne i mo}ne ekstaze, i Ananda( Ananda) koja proisti~e iz vrhovne boànske Ljubavi, Ananda koja je jedina koja moè da zaceli jaz me|u

najvi{im visinama supramentalnog duha i najniìhponora Materije, Ananda koja ~uva klju~ ~udesnog


12/78

12

krajnje boànskog @ivota i koja ~ak i sada podràva izpotaje rad svih drugih Mo}i univerzuma.

Sri Aurobindo, The Mother, VI.

4. Ispoljavanje ljubavi Boànskog u svetu je bilo veliki holokaust, vrhovno samodavanje. Savr{ena Svestpristala je da bude stopljena i upijena u nesvesnostmaterije, kako bi svest mogla da se probudi u dubinamanjene tame i kako bi malo po malo Boànska Mo} moglada u njoj raste i da od ~itavog ovog ispoljenoguniverzuma na~ini najvi{i izraz Boànske Svesti iBoànske Ljubavi.

The Mother, Conversations with the Mother, IX.

5. Kada je Svevi{nji odlu~io da se ospolji kako bimogao da samog sebe vidi, prva stvar koju je iz sebeospoljio bila je Znanje sveta i Mo} da ga stvori…. USvevi{njoj Volji postojao je plan, a prvi princip tog plana

bio je istovremeno izraàvanje Blaènstva i Slobode, unjihovoj su{tini, {to se ~inilo najinteresantnijimkarakterom ove kreacije.… Posrednici su bili potrebni dabi se ovo Blaènstvo i Sloboda izrazili kroz oblike. I prvosu izneta êtiri Bi}a, da otpo~nu svetski razvoj koji jemorao da bude progresivno opredme}ivanje svega {to jebilo potencijalno sadràno u Svevi{njem. Ta Bi}a1, uprincipu svog bi}a, bila su Svest i Svetlost, @ivot,Blaènstvo i Ljubav, i Istina…. îm su otpo~eli svoj rad,po~eli su da sti~u svoju sopstvenu zamisao o poslu koji valja obaviti i kako ga valja obaviti. Bivaju}i potpuno

slobodni, oni su odabrali da ga obavljaju nezavisno.Umesto da zauzmu stav sluge i instrumenta, oni su


13/78

13

prirodno zauzeli stav gospodara, i taj propust, mogla bihre}i, bio je prvi uzrok, su{tinski uzrok sveg nereda usvetu. I ~im je do{lo do razdvajanja – jer to je biosu{tinski uzrok razdvajanja – ~im je do{lo do razdvajanjaizme|u Svevi{njeg i onog {to je proisteklo, Svest sepromenila u nesvest, Svetlost u tamu, Ljubav u mr`nju,

Blaènstvo u patnju, @ivot u smrt i Istina u la`…. Ishod jesvet kakvim ga mi vidimo. To se odvijalo postepeno,korak po korak, i zbilja bi dugo potrajalo da se sve toispri~a; me|utim, kulminacija na kraju bila je materija,mra~na, nesvesna, jadna. Stvarala~ka Sila koja je iznelaova êtiri Bi}a pre svega radi stvaranja sveta posmatrala je {ta se de{ava i okrenula se Svevi{njem i preklinjala gaza lek i izle~enje od zla koje je po~injeno.

Tada je data naredba: Svest da se sru~i u nesvest,Ljubav u patnju, Istina u la`. I to su bile ve}a Svest,potpunija Ljubav i savr{enija Istina od onih koje suproistekle na po~etku, a koje su se sada zagnjurile u uàsmaterije da bi tamo probudile svest i ljubav i svetlost, dazapo~nu pokret Iskupljenja koji mora da vrati materijalniuniverzum svom vrhovnom poreklu.

The Mother, Questions and Answers, Bulletin, February 1958.

1 Ona se pominju u ve}ini velikih religijskih tradicija. UIndijskoj tradiciji ona su znana kao drevni ili prvi bogovi, purvedevah. [ri Aurobindo govori o njima u On Yoga, II, tome I, pp.386 i 399. Pavitra

6. Ose}aj razdvojenosti je ono sa ~im su bol ipatnja, jad i neznanje i svekolike nesposobnosti do{le. A


14/78

14

samodavanje, samozaborav u potpunoj posve}enosti jeono sa ~im }e patnja nestati i ustupiti mesto Blaènstvukoje ni{ta ne moè da pomra~i.

Jedino kada se ovo Blaènstvo uspostavi u svetu on semoè istinski preobraziti, jedino tada }e do}i do jednognovog ìvota, nove tvorevine, nove spoznaje. Blaènstvo

se mora prvo uspostaviti u svesti, onda }e se odigratimaterijalni preobraàj, ne pre.Obratite pa`nju da ne govorim o onome {to ljudi

nazivaju blaènstvom, koje nije ~ak ni karikaturaistinskog Blaènstva, ve} pre |avolski izum da vas navededa izgubite put, blaènstvo ili radost koji dolaze odzadovoljstva, zaborava, ravnodu{nosti. Ono o ~emu jagovorim je Blaènstvo koje je savr{eni mir, svetlost bezsenke, sklad, lepota cela i ~itava i neodoljiva mo},Blaènstvo koje je samo Boànsko Prisustvo, u svojojsu{tini, u svojoj volji i realizaciji.

Du{man je onaj sa kojim je patnja do{la na svet. A jedino je Blaènstvo ono koje je moè savladati, ni{tadrugo je ne moè savladati u potpunosti, do kraja.

Blaènstvo je stvoritelj, Blaènstvo je ispunitelj.The Mother, Questions and Answers,

Bulletin, February 1960.

7. Svet je maskirani oblik Sat}itanande(Sachchidananda), i prirode svesti Sat}itanande, te stogastvar u kojoj Njegova sila mora uvek da nalazi i dostièsebe samu jeste boànsko Blaènstvo, sveprisutnoblaènstvo sopstva…. Tragati za blaènstvom je stoga

osnovni impuls i smisao @ivota; na}i, zaposesti i ispunitiga je njegov ~itav motiv…. Ali, gde je u nama taj princip


15/78

15

Blaènstva?… Taj termin je ne{to u nama {to ponekadnazivamo, u jednom posebnom smislu, du{a – {to }e re}i,psihi~ki entitet koji nije ìvot niti um, jo{ manje telo, alikoji u sebi nosi otvaranje i cvetanje su{tine svega ovogaka njihovom, njima svojstvenom blaènstvu sopstva, kasvetlosti, ljubavi, radosti i lepoti i ka prefinjenoj ~istoti

bi}a. Sri Aurobindo, The Life Divine, I, ch. XXIII.

8. Ne mislim da se moè re}i da je bilo materijalnesupstance pre silaska boànske Ljubavi …. Ro|enjeNesvesnog prethodilo je formiranju svetova, i tek kada jedo{lo do opaànja da }e ceo univerzum biti stvoren uludodo{lo je do poziva i boànska Ljubav se sru~ila uNesvesno da bi ga promenila u Svest…. Ovozemaljskisvet, Zemlja, nastao je nakon tog silaska u Nesvesno, nepre.

The Mother, Questions and Answers, Bulletin, November 1965.

9. Ako ste u dodiru sa svojim psihi~kim bi}em,po~injete da ose}ate, da imate neku vrstu opaàja {ta biboànska Ljubav mogla biti…. Ne poku{avajte da u|ete udirektan odnos sa boànskom Ljubavlju jer }e to jo{ uvekbiti vitalna èlja koja vas gura. Mo`da vi toga ne biste bilisvesni, ali to bi bila vitalna èlja. Morate na~initi naporda do|ete u dodir sa svojim psihi~kim bi}em kako bi stebili svesni i slobodni u svesti svog psihi~kog bi}a, i tada}ete sasvim prirodno, spontano znati {ta je boànska

Ljubav. Ibid.


16/78

16

10. Izraz "centralno bi}e" se u na{oj jogi naj~e{}eodnosi na deo Boànskog u nama koji podràva sveostalo i koji preìvljava kroz smrt i ìvot. Ovo centralnobi}e ima dva oblika – iznad, to je \ivatman ( Jivatman),na{e istinsko bi}e, kojeg postajemo svesni kada do|eznanje vi{eg reda; ispod, to je psihi~ko bi}e koje stoji u

zale|u uma, tela i ìvota. \ivatman je iznad ispoljavanjau ìvotu i nad njim predsedava; psihi~ko bi}e stoji uzale|u ispoljavanja u ìvotu i podràva ga.

Prirodan stav psihi~kog bi}a je da sebe doìvljava kaoDete, Sina Boìjeg, Baktu ( Bhakta); ono je deoBoànskog, jedno u su{tini, ali u dinamici ispoljavanja~ak i u istovetnosti postoji razlika. \ivatman, naprotiv,ìvi u su{tini i moè se stopiti u istovetnost sa Boànskim;ali i on tako|e, u trenutku kada predsedava naddinamikom ispoljavanja, zna sebe kao centarmnogostrukog Boànskog, ne kao Parame{varu( Parameshwara).

Sri Aurobindo, On Yoga, II, tome I, part I, 5.

(Zbog toga {to je Boànsko si{lo u materijalni svet iubrizgalo u njega princip iskupljenja Zemlja je postalasvet gde je evolucija prirodni zakon; psihi~ko bi}e je,dakle, znak i ishod velikog holokausta. P)

11. Nema i ne moè biti nikvog psihi~kog bi}a u ne-evolutivnom stvorenju kao {to je Asura ( Asura); ne moèga biti ni u boànstvu kome ono nije ni potrebno radisvoga postojanja…. Ako bilo koje bi}e iz svetova tog tipa

èli da evoluira, ono mora da si|e na Zemlju i da uzmeljudsko telo i da prihvati da uzme svoj udeo u evoluciji.


17/78

17

Ba{ zato {to ne èle da to u~ine vitalna bi}a poku{avajuda zaposednu ljude kako bi mogli da uìvaju umaterijalnostima fizi~kog ìvota, bez da ponesu teretevolucije ili procesa preobraènja u kojem ona kulminira.


12. Boànska Ljubav je tu, sa svim svojimintenzitetom, svom svojom mo}i, zastra{uju}om mo}i, aliko je nje svestan?… Vi se bukvalno kupate u atmosferikoja u potpunosti odi{e boànskom Ljubavlju, a vi toganiste svesni!… Va{e vi|enje univerzuma je da ste vicentar, a da je univerzum svuda unaokolo. Nijeuniverzum ono {to vidite, vi ste ono {to vidite uuniverzumu. Onda, po{to ste puni sebe, nema mesta zaBoànsko…. Ali on je tu uvek.

The Mother, Questions and Answers, II, Bulletin, November 1959.

13. Ljubav nije polni odnos.Ljubav nije vitalna privla~nost i me|urazmena.Ljubav nije glad srca za naklono{}u.Ljubav je mo}na vibracija koja dolazi pravo od Jednog,

i samo su veoma ~isti i veoma sna`ni u stanju da jeprimaju i da je ispoljavaju.

Biti ~ist zna~i biti otvoren samo za uticaj Svevi{njeg ini za kakav drugi.

The Mother, Bulletin, November 1963, p. 25.

14. Ljubav je po svojoj prirodi èlja za davanjem

sebe drugima i za primanjem drugih za uzvrat…. Fizi~kiìvot ne èli da daje sebe, on èli samo da prima….Ljubav se isprva povinuje zakonu gladi i uìva u primanju


18/78

18

i dobijanju od drugih pre nego li u davanju i predajidrugima {to pre svega smatra za nu`nu cenu stvari kojuèli…. Njen pravi zakon je da se uspostavi podjednakatrgovinska razmena u kojoj je radost davanja jednakaradosti primanja i ima tendenciju da na kraju postane jo{i ve}a; ali to je onda kada ona poku{ava da se vine daleko

izvan sebe pod pritiskom psihi~kog plamena zadostizanjem ispunjenja potpunog jedinstva i stoga morada spozna ono koje joj je izgledalo kao ne-ja kao jedno jo{ ve}e i jo{ draè ja od njene vlastite individualnosti.

Sri Aurobindo, The Life Divine, I, ch. XXI.

15. Ljubav je jedna od velikih univerzalnih sila; onapostoji sama po sebi i njen pokret je slobodan inezavistan od predmeta u kojima i kroz koje seispoljava…. Ljudi misle da su se iznenada zaljubili; oni vide svoju ljubav kako dolazi i raste i potom bledi – ili,moè biti, istrajava malo duè kod onih koji su naro~ito

podesniji za njen trajniji pokret…. Ljubav se ne ispoljavasamo kod ljudskih bi}a; ona je svuda. Njen pokret je tu, ubiljkama, mo`da ~ak i u samom kamenju; kod ìvotinja jelako otkriti njeno prisustvo…. Ljubav boànska daje sebei ne traì ni{ta. [ta su ljudska bi}a od nje na~inila, nemapotrebe da kaèmo; pretvorila su je u jednu ru`nu iodvratnu stvar. Pa ipak, u ljudskih bi}a prvi kontaktljubavi ipak donosi ne{to od svoje ~istije supstance; onapostaju sposobna da na trenutak zaborave na sebe, natrenutak njen boànski dodir budi i uve}ava sve {to jefino i lepo. Ali kasnije, na povr{inu isplivava ljudska

priroda, puna ne~istih zahteva, traè}i ne{to u razmenu,trampe}i se za ono {to daje, kroz galamu zahtevaju}i


19/78

19

svoja sopstvena nièrazredna zadovoljenja, izobli~ajavu}ii kaljaju}i ono {to je bilo boànsko.

Conversations with the Mother, IX.

16. Postoji, sakrivena iza individualne ljubavi,zatamnjena njenim neznala~kim ljudskim likom, misterijakoju um ne moè da odgonetne, misterija tela Boànskog,tajna misti~nog oblika Beskona~nog kome moèmo pri}i jedino kroz ekstazu srca i strast ~istog i uzvi{enog oseta, anjegova privla~nost, koja je poziv boànskog Flautiste,osvaja~ka prinuda Prelepog, moè se zgrabiti i grabi naskroz okultnu ljubav i ùdnju koja na kraju ~ini jednimOblik i Bezobli~no, i poistove}uje Duh i Materiju. To jeono {to Zaljubljen duh traì ovde u tami Neznanja i to jeono {to on nalazi kada se individualna ljudska ljubavpromeni u ljubav ka Imanentnom Boànskom,otelotvorenom u materijalnom univerzumu.

Sri Aurobindo, The Synthesis of Yoga, I, ch. VI.

Komentari{u}i gore navedeni pasus, Majka kaè:

17. Kri{na ( Krishna), Boànski Flautista, jeimanentno i univerzalno Boànsko koje je vrhovna mo}privla~nosti; a Rada ( Radha), du{a, psihi~ka li~nost,odgovara na zov Flautiste…. Ali ~im do|e do savr{enogpoistove}enja sve to nestaje… pri~a se zavr{ava i vi{enema {ta da se prenese. Eto za{to se kaè da ako bi svet,ako bi tvorevina spoznala savr{enu istovetnost saBoànskim, ne bi vi{e bilo tvorevine…. Re{enje ove

protivre~nosti je prona}i Anandu u sred Igre gde se dajei uzima, gde jedno izgleda kao da je dva; eto za{to


20/78

20

Vai{nave (Vaishnava) i mistici zadràvaju ukus dualnosti.U protivnom, u istovetnosti postoji samo istovetnost. Ako je istovetnost potpuna i savr{ena onda nema vi{eopredme}ivanja.

Ve} sam rekla… da to po~inje Anandom istovetnosti ida se na kraju ~itavog kruga tvorevine to zavr{ava

Anandom sjedinjenja. Da nije bilo nikakvog kruga, nikadane bi bilo Anande sjedinjenja; postojala bi samo Anandaistovetnosti.

The Mother, Questions and Answers, Bulletin, February 1961.

18. K r i { n a

Napokon nalazim smisao ro|enja du{eU ovaj univerzum uàsan i sladak,

Ja koji sam osetio gladno srce ZemljeStreme}i Kri{ninoj stopi s onu stranu neba.

Video sam lepotu besmrtnih o~ijuI ~uo sam strast Ljubavnikove frule,

Spoznao iznena|enje besmrtne ekstazeI àlost u mome srcu zauvek zaneme.

Muzika se sad primi~e sve bliè i bliè,@ivot podrhtava sa rado{}u ~udnom;

Sva Priroda jeste silno zaljubljena stankaU nadi da svog gospoda dirne, {~epa, da njim bude.

Za ovaj trenutak jedan ìveli su svi eoni;Svet pulsira sada najzad ispunjen u meni.

Sri Aurobindo, Last Poems.


21/78

21

19. To je jedna vrlo stara tradicija, starija od oddva poznata niza tradicije sa duhovne i okultne ta~kegledi{ta, {to }e re}i, Vedskog i Vavilonskog niza, tradicijakoja izgleda da predstavlja poreklo ovih dveju znanihtradicija i u kojoj je re~eno da kada je svet, zbogdelovanja neprijateljskih sila – Asura iz indijske tradicije –

zaronjen u tamu, nesvest i neznanje koje nam je poznato,umesto da se razvija po prirodnom zakonu Svetlosti iSvesti, stvarala~ka Mo} preklinjala je vrhovno Poreklotraè}i specijalnu intervenciju koja bi bila u stanju daspase ovaj iskvareni univerzum. I, kao odgovor na ovumolitvu, jedan naro~it Entitet proistekao je iz vrhovnogPorekla, Entitet sa~injen od Ljubavi i Svesti koje su bileprojektovane direktno u najnesvesniju materiju da biotpo~eo posao ponovnog bu|enja izvorne Svesti i Ljubavi.

U drevnim pripovestima, to Bi}e je opisano kao bi}ekoje leì opruèno u dubokom snu na dnu mra~ne pe}inei iz kojeg, dok leì u snu, izbijaju zraci prizmati~nesvetlosti koja se postepeno ra{irila u Nesvest i smestila usvaki element Nesvesti kako bi mogla da otpo~ne svoj radna ponovnom Bu|enju.

Ako svesno u|ete u ovo Nesvesno, i dalje moète da vidite isto to ~udesno Bi}e, koje vazda leì u dubokomsnu i nastavlja svoj rad isijavanja, {irenja svetlosti; ono }enastaviti da to ~ini sve dok Nesvest vi{e ne bude Nesvest,dok Tama ne nestane sa sveta i dok se svekolikatvorevina ne probudi za Supramentalnu Svest.

A vredno je primetiti da to ~udesno Bi}e na ~udanna~in podse}a na osobu koju sam videla u viziji jednog

dana, Bi}e koje je na drugoj krajnosti, na granici oblika ibezobli~nog. Ali ovo je bilo u svojoj zlatno-grimiznoj slavi


22/78

22

dok je ono drugo, koje je spavalo, bilo dijamantsko-beloisijavaju}i opalne zrake.

To je onaj koji je poreklo svih Avatara ( Avatar). On je,da tako kaèmo, izvorni i sveop{ti Avatar koji jepostepeno navla~io tela sve svesnija i svesnija i koji se nakraju ispoljio u donekle znanom nizu Bi}a koja su si{la

direktno od Svevi{njeg da usavr{e rad na pripremanjusveta kako bi svet mogao da, putem stalnog napretka,bude spreman da primi i ispolji Supramentalnu Svetlost unjenoj potpunosti.

U svakoj zemlji, u svakoj tradiciji ova ~injenica jepredstavljena na naro~it na~in sa razli~itim ogradama,razli~itim detaljima, individualnim osobenostima, ali ustvarnosti, poreklo svih tih pri~a je isto, i to je ono {tomoèmo zvati direktnom i svesnom intervencijomSvevi{njeg u najmra~nijoj materiji bez prolaska krozposrednike da bi se ova materija probudila za te`nju kaboànskoj Sili.

Vremenski razmak koji razdvaja ta razna utelovljenjaizgleda da postaje sve kra}i i kra}i, kao da materija bivasve spremnija, delovanje bi moglo da se ubrza a njenpokret da postane sve brì i brì, tako|e sve svesniji isvesniji, sve efikasniji i odsudniji.

A to delovanje }e nastaviti da se umnoàva i poja~avadok ~itav svet ne postane potpuni Avatar Svevi{njeg.

The Mother, Questions and Answers, Bulletin, August 1958.

20. Avatarstvo bi imalo malo smisla kad ne bi bilopovezano sa evolucijom. Hinduski niz od deset Avatara je

i sam, dakle, jedna parabola evolucije. Prvo Avatar Riba,potom vodozemna ìvotinja izme|u kopna i vode, potom


23/78

23

kopnena ìvotinja, potom Avatar ôvek-Lav, stvaraju}imost izme|u ~oveka i ìvotinje, potom ~ovek kaopatuljak, mali, nerazvijen i fizi~ki, ali koji u sebi sadrìboànstvo i koji zaposeda postojanje, potom Avatariradàsa, satve i nirgune (rajas, sattwa, nirguna), koji su vodili ~ove~anstvo od vitalnog radàsi~nog do satvi~nog

mentalnog ~oveka, te opet do nadmentalnog nat~oveka.Kri{na, Buda i Kalki opisuju poslednja tri stadijuma,stadijume duhovnog razvoja – Kri{na otvara mogu}nostza nad-um, Buda poku{ava da cilja izvan, ka vrhovnomoslobo|enju, ali to oslobo|enje je jo{ uvek negativno, bezpovratka na Zemlju da se dovr{i evolucija u pozitivnomsmislu; Kalki to treba da ispravi donose}i CarstvoBoànskog na Zemlju, uni{tavaju}i njemu suprotstavljenesile Asura. Taj napredak je zapanjuju}i i nepogre{iv.

[to se ti~e ìvota izme|u Avatarskih, moramo se setitida Kri{na govori o mnogim ìvotima u pro{losti, ne samoo nekoliko vrhovnih, a kao drugo, dok on govori o sebikao o Boànskom, u jednom pasusu on sebe opisuje kao Vibutija (Vibhuti)…. Stoga moèmo ispravno dazaklju~imo da se on u mnogim ìvotima ispoljavao kao Vibuti, ne razotkrivaju}i puniju Boànsku Svest. Akopriznajemo da je cilj Avatarstva da predvodi evoluciju, to je sasvim razumljivo, Boànsko se pojavljuje kao Avatar u velikim prelaznim stadijumima i kao Vibutiji, dapripomogne manje prelaze.


21. Avatar dolazi kao ispoljenje boànske prirode u

ljudskoj prirodi, otkrovenje njenog Hristovstva,Kri{nastva, Budastva, kako bi ljudska priroda mogla,


24/78

24

oblikuju}i svoj princip, misao, ose}anje, delovanje,budu}i na liniji tog Hristovstva, Kri{nastva, Budastva, dasebe preobli~i u boànsko. Zakon, Darma ( Dharma) koju Avatar uspostavlja, dat je pre svega u tu svrhu; Hrist,Kri{na, Buda stoji u njegovom centru kao prolaz, on krozsebe pravi put koji }e ljudi slediti. Eto za{to svako

Utelovljenje drì pred ljudima svoj li~ni primer i izjavljujeza sebe da je on put i prolaz; on tako|e izjavljuje jednostsvoje ljudskosti sa boànskim bi}em, izjavljuje da su Sinôve~iji i Otac odozgo, od koga je potekao, jedno, da suKri{na u ljudskom telu i vrhovni Gospod i prijatelj svihstvorenja tek dva otkrovenja jednog te istog Puru{otame( Purushottama), razotkrivenog tamo u svom sopstvenombi}u, razotkrivenog ovde u ljudskoj vrsti.

Sri Aurobindo, Essays on the Gita, I, 15.

22. Ovo je jedna drevna Vavilonska legenda. Premnogo, mnogo vremena, u ogoleloj zemlji koja se sada

zove Arabija, boànsko Bi}e se utelovilo da bi probudiloZemlju za vrhovnu Ljubav. Naravno, ljudi su ga progonili,zlostavljali, sumnji~ili, pogre{no shvatali. Smrtno ranjenod strane svojih napada~a, èleo je da umre nasamo i namiru, kako bi mogao da dovr{i svoj zadatak. Budu}i da suga gonili, tr~ao je; iznenada na prostranoj goloj ravnici,on nai|e na mali pomorandìn `bun. Spasitelj upuzaunutra, me|u niè grane, kako bi mogao da napusti telou miru; i iznenada `bun ~udesno po~e da raste, postade{irok, gust i dubok, i kada progonitelji stigo{e tamo, nisuposumnjali da se ~ovek kojeg su lovili krije na njemu i oni

odo{e dalje.


25/78

25

Kako je sveta krv padala kap po kap, oplode}i zemlju,drvo je cvetalo predivnim, krupnim cvetovima,prekrivaju}i tle svojim laticama, bezbrojnim kapima krvi.

To su cvetovi koji za nas izraàvaju i sadrè boànskuLjubav.

The Mother, Message of 14th November 1955.

23. Ljudski na~in valjanog obavljanja stvari je kroz jasnu mentalnu vezu; oni vide stvari i obavljaju stvariumom i ono {to èle je mentalno i ljudsko savr{enstvo.Kada misle o ispoljavanju Boànskog, oni misle da tomora biti izuzetno savr{enstvo u obavljanju obi~nihljudskih stvari – izuzetna poslovna sposobnost, politi~ka,poetska ili umetni~ka sposobnost, precizna memorija, bezpravljenja gre{aka, bez podlezanja bilo kakvoj mani ilioma{ki. Ili misle na stvari koje obi~no nazivajunadljudskim kao {to su neuzimanje hrane ili poga|anjebudu}ih doga|aja ili spavanje na ekserima ili njihovo

gutanje tu bi se mogle pridodati mnoge stvari, kao {to sule~enje bolesti ili ~injenje da se uspe{no poloì ispit.Pavitra. Sve to nema nikakve veze sa ispoljavanjemBoànskog…. Ove ljudske ideje su pogre{ne.

Boànstvo deluje u skladu sa jednom drugom sve{}u,sve{}u o Istini iznad i Lili ( Lila) ispod i Ono deluje premapotrebi Lile, ne prema ~ovekovim zamislima {ta bi Onotrebalo ili {ta ne bi trebalo da ~ini. To je prva stvar kojubi ~ovek morao da shvati, ina~e ne}e mo}i ni{ta darazume o ispoljavanju Boànskog.

Sri Aurobindo, On Yoga, II, tome I, part II, 7.


26/78

26

II

LJUBAV U ZEMALJSKOJ EVOLUCIJI

24. ^ u d o R o | e nj a

Video sam svoju du{u, putnika kroz Vreme;Iz ìvota u ìvot kosmi~kim je putem i{la,

Mra~na u dubinama, uzvi{ena na visini,Evoluiraju}i iz crva u boga.

Iskra ve~ne Vatre, ona do|eDa sazda u Materiji Nero|enom ku}u.

No} nesvesna i bez sunca prihvati plamen,U grubom semenu stvari napu{tenih i nemih.

@ivot mrdnu, Misao dade obris obliku {to zasjaDok se na pustoj, neìvoj Zemlji ne pokrenu,

Ro|eno Prirodi u njenom mese~arskom snu,Misaono bi}e kadro da se nada i da voli.

Jo{ se sporim koracima to ~udo nastavlja,Besmrtnikovo ro|enje, sred blata i kamenja.


25. U po~etku ovog ispoljenja, Ljubav je, u ~istoti

svog porekla, sastavljena od dva pokreta, dvakomplementarna pola poriva ka potpunom stapanju. S


27/78

27

jedne strane, ona je vrhovna mo} privla~enja, a s druge,neodoljiva potreba za apsolutnim samodavanjem…. Ono{to se projektovalo u svemir moralo je da se dovedenazad samom sebi, a da, me|utim, ne uni{ti univerzumkoji je tako stvoren. Stoga je ljubav grunula napolje,neodoljiva mo} sjedinjenja….

Zar nije ljubav, pod oblikom koji je pomra~en i kojigre{i, ono {to se povezuje sa svim porivima fizi~ke i vitalne prirode kao podsticaj ka svakom pokretu i svakomstvaranju grupa? Ovo je postalo sasvim vidljivo kodbiljnog sveta. Kod biljke i drveta, ona je potreba zarastom da bi se dobilo vi{e svetla, vi{e vazduha, vi{eprostora; kod cveta, ona je dar lepote i mirisa u ljupkojrascvetalosti. A kod ìvotinje, nije li ona u pozadini gladi iè|i, potrebe za prisvajanjem, {irenjem,razmnoàvanjem, ukratko, u pozadini svake èlje, bilaona svesna ili ne? A me|u vi{im vrstama, usamopo`rtvovanoj posve}enosti ènke svojojmladun~adi? Ovo nas prirodno dovodi do ljudske vrstegde, uz trijumfalni dolazak mentalne aktivnosti, ovozdruìvanje dostiè svoj vrhunac, jer je ona tu svesna inamerna….

Tako|e, upravo od tog trenutka u Prirodi se jasnopojavila njena volja da ponovo gradi, kroz stadijume istepene, praiskonsko jedinstvo kroz sve kompleksnije ibrojnije formiranje grupa. Ona je upotrebila mo} ljubaviza sastavljanje dvaju ljudskih bi}a i za stvaranje dvojnegrupe, koja je poreklo porodice. îm je sru{ila uzaneokvire li~nog egoizma menjaju}i ga u dvojni egoizam,

stvorila je, s pojavom deteta, jednu kompleksniju jedinicu: porodicu. Tokom vremena, kroz mnogostruko


28/78

28

povezivanje me|u porodicama, me|urazmenom izme|upojedinaca i me{anjem krvi, pojavile su se ve}e grupe:klan, pleme, kasta i klasa, da bi sve to na kraju stvorilonaciju. Rad na formiranju grupa odvijao se istovremeno urazli~itim delovima sveta; iskristalisao se u formiranjurazli~itih rasa. âk i te rase Priroda }e postepeno stopiti

me|usobno u svom nastojanju da izgradi materijalnu istvarnu osnovu za ljudsko jedinstvo.The Mother, The Four Austerities

and the FourLiberations, III.

26. ôvek isprva traga slepo i ~ak ni ne zna da tragaza svojim boànskim Sopstvom; jer kre}e iz tamematerijalne Prirode i ~ak i kad po~ne da progledava, dugobiva zaslepljen svetlo{}u koja u njemu raste. Bog tako|eodgovara na njegovu potragu na slabo uo~ljiv na~in; Ontraì ljudsko slepilo i u njemu uìva kao u ru~icamamalog deteta koje pipaju}i traì svoju majku.


27. ôvek je zaljubljen u zadovoljstvo; stoga onmora potpasti pod jaram àlosti i bola. Jer nepomu}enoblaènstvo je samo za one du{e koje su slobodne i bezstrasti; ali ono {to traì zadovoljstvo u ~oveku je energijakoja se zlopati i bori.

Ibid.

28. Smrt je pitanje koje Priroda stalno postavlja@ivotu i njen podsetnik da on jo{ uvek nije prona{ao sebe.

Kada ne bi bilo opsade smrti, stvorenje bi ve~no bilo vezano u obliku nesavr{enog ìvljenja. Progonjeno smr}u,


29/78

29

ono se budi za ideju savr{enog ìvota i traga za njegovimsredstvima i mogu}no{}u.

Ibid.

29. Bol je dodir na{e Majke koji nas u~i kako datrpimo i rastemo u ushi}enju. Ona ima tri stadijuma usvom {kolstvu: prvo podno{enje, potom uravnoteènostdu{e i na kraju ekstazu.

Sri Aurobindo, Thoughts and Aphorisms, 93.

30. Bol i àlost su podsetnik Prirode du{i da suzadovoljstva u kojima ona uìva samo slaba{ni nagove{tajpravog blaènstva postojanja. U svakom bolu i mucina{eg bi}a je tajna plamena ushi}enja, u pore|enju skojim su na{a najve}a zadovoljstva tek poput slaba{nihtreptaja. To je ona tajna koja stvara privla~nost za du{uka velikim mukotrpnim podvizima, patnjama i èstokimìvotnim iskustvima koja nervozni um u nama izbegava i

kojih se uàsava.Sri Aurobindo, Thoughts and Glimpses.

31. Kada vidim druge kako pate, ose}am kakonemam sre}e, ali mudrost koja nije moja vidi ono dobrokoje dolazi, i daje odobrenje.


32. Mr`nja je znak potajne privla~nosti koja ùdi zatim da pobegne od sebe same i koja èstoko èli daporekne svoje sopstveno postojanje. To je tako|e Bo`ja

igra u Njegovom stvorenju.Sri Aurobindo, Thoughts and Aphorisms, 113.


30/78

30

33. Ono {to se obi~no naziva ljubavlju je tolikodaleko od sredi{nje vibracije ljubavi koliko i mr`nja; jedino {to se jedno skuplja, ukru}uje, a ovo drugo izbijanapolje, to je cela razlika.

The Mother, A Propos, Bulletin, February 1966.

34. Ovaj svet je izgra|en okrutno{}u kako bi onamogla da voli. Zar }e{ da poni{ti{ okrutnost? Onda }e iljubav tako|e da propadne, ali ti je moè{ preobli~iti unjenu suprotnost, u èstoku ljubav i blaènstvenost.


35. J e d i n s t v o @ i v o t a

ûvao sam u svom srcu ìvot sviju stvari,Sva srca sveta {to kucaju ose}'o sam kao svoja;

Delio sam radost {to u tvorevini pevaI ispij'o njenu àlost kao gorko vino.

Ose}'o sam ljutnju u grudima drugog,Sve strasti kroz moje svet-ja sla{e svoje talase;

Jednu ljubav delih u milion grudi izraènu.Zver sam koju ~ovek kolje, zver koju po{te|uje.

Ra{irih ìvota plamte}a krila radosti i bola;Crna vatra i zlatna jednom blaènstvu stremi{e:

Njima sam se uspeo na nadzemaljski planMo}i i ljubavi i besmrtnih ekstaza.

Duboki duhovni mir kog ne moè ni{ta smestiOdràva misteriju ove igre Strasti.Sri Aurobindo, Last Poems.


31/78

31

36. Bog mi je otvorio o~i; jer video sam plemenitostprosta~kog, privla~nost odurnog, savr{enstvo sakatog ilepotu jezivog.


37. Osetiti i voleti Boga lepote i dobrote u onom {to je ru`no i zlo, te i dalje `uditi s krajnjom ljubavlju da seono isceli od svoje ru`no}e i zla, to je prava vrlina imoralnost.


38. Mrzeti gre{nika najgori je greh, jer to zna~imrzeti Boga; pa ipak onaj koji ga ~ini di~i se svojomnadmo}nom vrlinom.


39. Zaboravio sam {ta je to porok a {ta vrlina; vidim jedino Boga, Njegovu igru u svetu i Njegovu volju u

~ove~anstvu.Sri Aurobindo, Thoughts and Aphorisms, 29.

40. Greh je ono {to je nekada bilo na svom mestu,istrajavaju}i sada nije na mestu; nema nikakve drugegre{nosti.


41. ^ove~anstvo ima polni nagon; to je, sve usvemu, prirodno, spontano i, ako mogu re}i, legitimno.Taj nagon }e prirodno i spontano nestati sa animalno{}u

u ~oveku …. Najsvesniji nagon kod superiornog~ove~anstva, onaj koji je istrajao kao izvor – re}i


32/78

32

'blaènstva' bi bilo prejako – radosti, ushi}enja, svakako jeseksualna aktivnost. Ona apsolutno ne}e imati nikakavrazlog za postojanje u delovanjima prirode kada potrebaza stvaranjem na taj na~in ne bude vi{e postojala…. Aliono {ta su duhovni aspiranti iz davnina traìli u principu– seksualno negiranje – je besmislena stvar, jer to mora

biti samo za one koji su oti{li izvan tog stadijuma inemaju vi{e ìvotinjskog u sebi. I ona mora otpastiprirodno, bez napora i bez borbe. Jedino kada svestprestane da bude ljudska ona otpada prirodno. Tu tako|epostoji jedan prelaz koji moè biti unekoliko teàk, jerbi}a u periodu prelaza su uvek u nestabilnoj ravnoteì; aliiznutra postoji jedna vrsta plamena i potrebe koja ~ini daon ne bude bolan – to nije bolan napor, to je ne{to {to~ovek moè da u~ini sa osmehom. Ali traìti da se tonametne onima koji nisu spremni za taj prelaz jebesmisleno.

The Mother, Notes on the Way, Bulletin, February 1966.

42. O s o b i X z a nj e n b r a k

Ujediniti va{a fizi~ka postojanja i va{e materijalneinterese, udruìti se da bi se zajedno suo~avali saìvotnim te{ko}ama i uspesima, porazima i pobedama – to je sama osnova braka – ali ve} zna{ da je tonedovoljno.

Biti sjedinjen u ose}anjima, imati isti ukus i istaestetska zadovoljstva, vibrirati skupa u zajedni~kojreakciji na iste stvari, jedan po drugom i jedan za drugog

– to je dobro, to je neophodno – ali to nije dovoljno.


33/78

33

Biti jedno u sentimentima iz dubine, va{oj bri`nosti, va{oj ne`nosti koju gajite jedno prema drugom, koji ne variraju uprkos svim {okovima egzistencije; uspe{no sesuprotstavljaju}i umoru, nervnoj iritiranosti irazo~arenjima, biti uvek i u svakom slu~aju sre}an,najsre}niji {to ste zajedno; nalaziti, pod svim

okolnostima, jedno u prisustvu onog drugog, odmor, miri radost – to je dobro, to je vrlo dobro, to je nu`no – ali tonije dovoljno.

Ujediniti va{e mentalitete, kroz uskla|ivanje ipostajanje komplementarnim jedno drugom, dele}i me|usobom svoje intelektualne preokupacije i otkri}a; jednomre~ju, u~initi va{e sfere mentalnih aktivnosti identi~nimkroz {irenje i oboga}ivanje ste~eno od strane dvoje u isto vreme – to je dobro, to je apsolutno neophodno – ali tonije dovoljno.

S onu stranu svega toga, na dnu, u sredi{tu, na vrhuncu bi}a, nalazi se Vrhovna Istina bi}a, Ve~naSvetlost, nezavisna od svih okolnosti ro|enja, zemlje,okruènja, obrazovanja; poreklo, uzrok i gospodar na{egduhovnog razvoja – to je Ono koje daje definitivnuorijentaciju na{em postojanju; to je Ono koje odlu~uje ona{oj sudbini; u svesti toga vi treba da se sjedinite. Biti jedno u te`nji i uspinjanju, napredovati istim korakom naduhovnoj stazi – to je tajna trajne sjedinjenosti.

The Mother, u Mother India, October 1966.

43. Seks je kretnja op{te Prirode koja traì svoju igrui koji koristi ovu ili onu jedinku – ~ovek koji je vitalno ili

fizi~ki "zaljubljen", kako se to zove, u neku ènu naprosto


34/78

34

ponavlja i zadovoljava svetsku kretnju seksa; da nije bilata èna, bila bi neka druga.

Sri Aurobindo, On Yoga, II, tome II, 7.

44. Zemaljska seksualna kretnja je iskori{}avanjeosnovne fizi~ke energije od strane Prirode u svrhurazmnoàvanja. Ushi}enost o kojoj govore pesnici, uzkoju ide jedno vrlo grubo uzbu|enje, je omama, putemkoje ona tera vital da pristane na ovaj ina~e neprijatanproces; mnogo je onih koji doìvljavaju uzmak pred njim,gade}i se nakon ~ina, i odbojnost prema partneru unjemu usled ga|enja, mada mu se vra}aju kada sega|enje istro{i usled te omame.

Energija seksa je sama po sebi velika mo} sa dvekomponente u svojoj osnovi: jedna je namenjena zarazmnoàvanje i za proces koji je za njega neophodan,druga za hranjenje op{tih energija tela, uma i vitala – tako|e i duhovnih energija tela. Stari jogiji ( yogi)

nazivaju te dve komponente retas (retas) i o|as (ojas). Ibid.

45. Uobi~ajena je priroda vitalne ljubavi da ne traje,ili, ako poku{ava da traje, da ne zadovoljava, jer je onastrast koju je Priroda ubacila kako bi sluìla privremenojsvrsi; ona je stoga dovoljno dobra za privremenu svrhu injena normalna tendencija je da i{~ili kada dovoljnoposluì svrsi Prirode. Kod ~ove~anstva, po{to je ~ovek jedno kompleksnije stvorenje, ona priziva u pomo} ma{tui idealizam da pomognu njeno nastojanje, daje ose}aj

poleta, lepote i vatre i slave, ali sve to i{~ili nakon nekog vremena. Ona ne moè da traje, jer je ona sva


35/78

35

pozajmljena svetlost i mo}, pozajmljena u smislu da jeona odraz uhva}en od ne~eg onostranog i ne~eg {to nijeuro|eno odraàvaju}em vitalnom mediju kojeg ma{takoristi u tu svrhu. [tavi{e, ni{ta ne traje u umu i vitalu,tamo je sve tok. Jedina stvar koja istrajava je du{a, duh.Stoga ljubav moè da traje i da zadovoljava jedino ako se

zasnuje na du{i i na duhu, ako tu ima svoje korene. Ali tozna~i da se vi{e ne ìvi u vitalu, ve} u du{i i duhu.Sri Aurobindo, On Yoga, II, tome I, part II, 7.

46. Ljudska ljubav je uglavnom vitalna i fizi~ka uzmentalnu podr{ku – ona moè poprimiti nesebi~an,plemenit i ~ist oblik i izraz jedino ako je dodirnutapsihi~kim. Ta~no je, kao {to kaète, da je ona ~e{}eme{avina neznanja, vezanosti, strasti i èlje… postojitakva stvar kao {to je psihi~ka ljubav, ~ista, bez zahteva,iskrena u samodavanju, ali ona obi~no ne ostaje ~ista uprivla~nosti koju ljudska bi}a imaju jedno za drugo.

Ibid.

47. Svakako da je lak{e imati prijateljstvo izme|umu{karca i mu{karca ili izme|u ène i ène nego izme|umu{karca i ène, jer je tu seksualno uplitanje unormalnom slu~aju odsutno. Kod prijateljstva izme|umu{karca i ène seksualni tok moè u ma kom trenutkuda u|e na suptilan ili direktan na~in i da stvori nered. Alinije nemogu}e prijateljstvo izme|u mu{karca i ène koje je ~isto od tog elementa; takva prijateljstva mogu dapostoje i oduvek su postojala. Sve {to je potrebno je da

niì vital ne proviruje na zadnja vrata ili da mu se nedozvoli da u|e. Ibid.


36/78

36

III

PROÎ[]ENJE I OSLOBO\ENJE LJUBAVI

48. K o s m i ~ k a S v e s t

[irok svet sam umotao u svom {irem sopstvuI Vreme i Prostor su vi|enja mog duha.

Ja sam bog i demon, avet i patuljak,Brzina sam vetra i zvezda {to blista.

îtava je priroda odoj~e moje brige,Ja sam njena borba i po~inak ve~ni;

Radost sveta dr{}u}i kroz me juri, nosim@alost miliona sred mojih samih grudi.

Saznao sam blisku istovetnost sa svime,Pa ipak nisam vezan ni~im {to postajem:

Nose}i u sebi poziv univerzumaSvom se nepropadljivom domu ja uspinjem.

Prolazim sa onu stranu ìvota i Vremenana neizmernim krilima,

Pa ipak sam i dalje jedno s ro|enimi nero|enim stvarima.


49. Kada budemo pro{li s onu stranu uìvanja, tada}emo imati Blaènstvo. @elja je bila pomaga~; @elja je

prepreka. Sri Aurobindo, Thoughts and Glimpses.


37/78

37

50. Preobrazi uìvanje u postojanu i bespredmetnuekstazu; budi sav blaènstvo. To je tvoj cilj.

Ibid.

51. Na ljubav (barem na onu stvar kojoj ljudi daju toime) se naro~ito gleda kao na imperatorskog gospodara~ijim hirovima niko ne moè uma}i, koji vas udara kakomu drago i primorava vas da ga slu{ate svi|alo se to vama ili ne. U ime ljubavi su izvr{eni najgori zlo~ini,po~injene najsumanutije ludosti.

Pa ipak, ~ovek je izumeo svakojake vrste moralnih idru{tvenih pravila u nadi da kontroli{e tu silu ljubavi, da je otrezni i na~ini poslu{nom. Ta pravila, me|utim,izgleda da su na~injena samo da bi se prekr{ila, asuzdràvanje koje ona name}u njenoj slobodnojaktivnosti izgleda da samo poja~ava njenu eksplozivnumo}. Jer nisu pravila ono s ~im se moè upravljatikretnjama ljubavi. Jedino ve}a, vi{a i istinskija mo}

ljubavi moè da ovlada onim nagonima ljubavi koje jenemogu}e kontrolisati. Jedino ljubav moè da vlada nadljubavlju, prosvetljuju}i, preobraàvaju}i i uve}avaju}i je.Jer i ovde tako|e, vi{e nego ma gde drugde, kontrola sene sastoji od potiskivanja i poni{tavanja, ve} odpreobraàvanja kroz uzvi{enu alhemiju. To je zbog toga{to je od svih sila koje deluju u univerzumu ljubavnajmo}nija, najneodoljivija; bez ljubavi svet bi pao nazadu haos nesvesti. Svest je uistinu tvorac univerzuma, aliljubav je njegov spasitelj.

The Mother, The Four Austerities

and the Four Liberations, III.


38/78

38

52. Ovde je cilj ispunjenje Boànskog u ìvotu, a zato su neophodni sjedinjenost i solidarnost. Ideal ove joge je da sve treba da bude usredsre|eno unutar i okoBoànskog, i ìvot sadaka ( sadhaka) mora da budezasnovan na tom ~vrstom temelju, njihovi li~ni odnositako|e treba da imaju Boànsko za svoje sredi{te….

Kakve god me|usobne odnose oni imali, sva ljubomora,sukob, mr`nja, averzija, pakost i druga zla vitalnaose}anja, treba da se napuste…. Dakle, tako|e, svaegoisti~na ljubav i vezanost mora}e da nestanu – onaljubav koja voli samo radi ega i koja, ~im je ego povre|enili nezadovoljan, prestaje da voli ili ~ak gaji pakost imr`nju….

Nije da ~ovek ne moè da ima odnose sa ljudima izvankruga sadaka, ali i tu, tako|e, ako duhovni ìvot iznutraraste, to nu`no mora da izvr{i uticaj na vezu i da jeproduhovi na strani sadake. I ne sme biti takve vezanostikoja bi taj odnos u~inila preprekom ili suparnikom zaBoànsko. Vezanost za porodicu je obi~no takva, i ako jetako, otpada od sadake. To je jedna nu`da koju mislim dane bi trebalo smatrati preteranom. Sve se to, me|utim,moè u~initi postepeno; prekid postoje}ih odnosa jeneophodan za neke, nije neophodan za sve. Preobraàj,ma koliko postepen, je nuàn, a prekid tamo gde jeprekid ispravan postupak.


53. Nijedna gre{ka ne moè biti pogubnija odprihvatanja me{avine seksualne èlje i neke vrste njenog

suptilnog zadovoljenja i gledanja na to kao na deo sadane( sadhana). To bi bio najdelotvorniji na~in da se usmerite


39/78

39

pravo ka duhovnom padu i da u atmosferu ubacite silekoje bi blokirale silazak supramentalnog, dovode}iumesto njega silazak neprijateljski nastrojenih vitalnihsila da poseju nered i propast….

Tako|e je gre{ka zami{ljati, mada fizi~ku seksualnuaktivnost treba napustiti, da je ipak neko njeno

unutra{nje proìvljavanje deo preobraàja seksualnogcentra. Delovanje ìvotinjske seksualne energije u Prirodi je sredstvo za odre|enu svrhu u ekonomiji materijalnetvorevine u Neznanju. Ali vitalno uzbu|enje koje je pratistvara najpovoljniju priliku i vibraciju u atmosferi zaprovalu samih onih vitalnih sila i bi}a ~iji se ceo posaosastoji u tome da spre~e silazak supramentalne Svetlosti.Uìvanje koje uz njega ide je degradacija, a ne istinskioblik boànske Anande. Istinska boànska Ananda ufizi~kom ima druga~iji kvalitet, kretanje i sadràj; budu}isamopostoje}a u svojoj su{tini, njeno ispoljavanje zavisisamo od unutra{njeg sjedinjenja sa Boànskim….Boànska Ljubav, kada dotakne fizi~ko, ne budi grubesklonosti nièg vitala; povla|ivanje njima samo bi jeodbilo i navelo da se ponovo povu~e u visine sa kojih ju je ve} vrlo te{ko spustiti u grubost materijalne tvorevinekoju jedino ona moè da preobrazi…. Traìte BoànskuLjubav kroz jedina vrata kroz koja }e pristati da u|e, vrata psihi~kog bi}a, i odbacite zabludu nièg vitala.

"Sri Aurobindo Says", Bulletin, August 1965.

54. Majka vam je ve} rekla istinu o toj ideji. Ideja da}e punim zadovoljavanjem seksualne gladi da se ona

okon~a i da zauvek nestane je varljivo pretvaranje koje vital glumi pred umom kako bi dobio odobrenje za svoju


40/78

40

èlju; ona nema drugi raison d'etre razlog postojanja,p.p. ili istinu ili opravdanje. Ako povremenozadovoljavanje drì seksualnu èlju "na tihoj vatri", njenopotpuno zadovoljavanje samo bi vas potopilo u njenukaljugu. Ta glad, kao i ostale vrste gladi, ne prestajeputem privremenog zasi}enja; ona se oporavlja nakon

privremene neaktivnosti i ponovo èli zadovoljenje. Nidavanje na ka{i~icu ni kljukanje nisu pravi postupak zanju. Ona moè da ode samo radikalnim psihi~kimodbacivanjem ili potpunim duhovnim otvaranjem uzrastu}i silazak svesti koja je ne èli i koja ima jednuistinskiju Anandu.

Sri Aurobindo, Life-Literature-Yoga, 2nd Ed., p. 27.

55. [to se ti~e polnog nagona, nemojte gaposmatrati kao ne{to {to je u isto vreme uàsno iprivla~no, ve} kao gre{ku i pogre{nu kretnju niè prirode.

Sri Aurobindo, On Yoga, II, tome II, 7.

56. [to se ti~e polnog nagona, prema njemu tako|ene smete da imate nikakavo moralno uàsavanje nitipuritansko ili asketsko ga|enje. To je tako|e jednaìvotna mo} i, dok morate da odbacite sada{nji oblik temo}i (to jest, fizi~ki ~in), samom tom silom morate daovladate i da je preobrazite. Ona je ~esto najja~a kodljudi sa jakom vitalnom prirodom, a od te jake vitalneprirode moè se na~initi sjajan instrument za fizi~koostvarenje Boànskog @ivota. Ako polni nagon do|e,nemojte da ste àlosni ili da ste na muci, ve} na njega

gledajte s mirom, u}utkajte ga, odbacite sve pogre{ne


41/78

41

sugestije koje su s njim povezane i ~ekajte na Vi{u Svestda ga preobrazi u slobodnu silu i Anandu.

Sri Aurobindo, neobjavljeno pismo u Mother India,October 1967.

57. Ako pristane da se uda, to bi bilo najbolje. Sva ta vitalna uznemirenja proizlaze iz potisnutog polnoginstinkta, potisnutog ali ne i odba~enog i prevazi|enog.

Mentalno prihvatanje ili entuzijazam za sadanu nisudovoljna garancija niti dovoljno tle za pozivanje ljudi,naro~ito mladih, da sa njom otpo~nu. Kasnije, ti vitalniinstinkti izrone i nema ni~eg {to bi bilo dovoljno da sanjima uspostavi ravnoteù ili da nad njima prevlada – samo mentalne ideje, koje ne prevladavaju instinkte, ve},sa druge strane, tako|e stoje na putu prirodnomdru{tvenom sredstvu za postizanje zadovoljenja. Ako seona uda sada i stekne iskustvo ljudskog vitalnog ìvota,onda }e nekad kasnije mo`da biti prilike da se njena

mentalna te`nja za sadanom pretvori u pravu stvar."Sri Aurobindo Says", Bulletin, November 1967.

58. Odsustvo ljubavi i ose}anja prijateljstva nijeneophodno za bliskost sa Boànskim; naprotiv, ose}ajbliskosti i jednosti sa drugima je deo boànske svesti ukoju sadaka ulazi putem bliskosti sa Boànskim iose}anjem jednosti sa Boànskim…. U ovoj jogi, ose}anje jedinstva sa drugima, ljubav, sveop{ta radost i Ananda susu{tinski deo oslobo|enja i savr{enstva koji su cilj sadane.



42/78

42

59. Ba{ je ~udo to da ljudi mogu da vole Boga, aipak im ne uspeva da vole ljudski rod. Pa koga to oni voleonda?


60. Ljubav koja je okrenuta ka Boànskom ne bitrebalo da bude uobi~ajeno vitalno ose}anje koje ljudinazivaju tim imenom; jer to nije ljubav, ve} samo vitalnaèlja, instinkt za prisvajanjem, nagon da se poseduje i dase uspostavi monopol. Ne samo {to to nije boànskaLjubav, ve} joj ne treba dopustiti da se me{a ni unajmanjem stepenu sa jogom. Istinska ljubav za Boànsko je samodaju}a, slobodna od zahteva, puna pot~injenosti ipredanosti; ona ne postavlja prohteve, ne name}e uslove,ne cenjka se, ne popu{ta nasilni{tvu ljubomore, gordostiili ljutnje – jer te stvari nisu u njenom sastavu. Za uzvrat,Boànska Majka tako|e daje sebe, ali slobodno… njenoprisustvo u va{em umu, vitalu i fizi~koj svesti, njenu mo}

{to od vas ponovo stvara boànsku prirodu, preuzimaju}isve kretnje va{eg bi}a i usmeravaju}i ih ka savr{enstvu iispunjenju, njena ljubav koja vas obuhvata i nosi u svojimrukama ka Bogu. To je ono za ~im biste morali da teìteda to zaposednete u svim svojim delovima sve do samogmaterijalnog, i tu nema ograni~enja ni po pitanju vremena ni po pitanju potpunosti. Ako neko istinski teì ito dobije, ne bi trebalo da bude mesta ni za kakav drugiprohtev ili ma kakvu razo~aranu èlju.


61. Majka vam nije rekla da ljubav nije emocija, ve}da Boànska Ljubav nije emocija – to je vrlo razli~ita


43/78

43

stvar koja je izre~ena. Ljudska ljubav je sa~injena odemocije, strasti i èlje – sve su to vitalne kretnje, stoga je vezana za nesposobnosti ljudske vitalne prirode. Emocija je izvrsna i nezamenljiva stvar u ljudskoj prirodi, uprkossvim svojim nedostacima i opasnostima…. Ali na{ cilj jeda odemo s onu stranu emocije u visinu i dubinu i

intenzitet Boànske ljubavi i da tamo osetimo krozunutra{nje psihi~ko srce neiscrpnu jednost sa Boànskim,koju usplahirena podskakivanja vitalne emocije ne moguda dosegnu ili da doìve.

Ibid.

62. To je… gre{ka misliti da jedino vital ima toplinu,a da je psihi~ko ne{to frigidno, bez ikakvog plamena usebi. Bistra i prozra~na dobra volja je vrlo dobra ipoèljna stvar. Ali to nije ono {to se podrazumeva podpsihi~kom ljubavlju. Ljubav je ljubav, a ne tek dobra volja. Psihi~ka ljubav moè da ima toplinu i plamen

podjednako intenzivan i intenzivniji nego vitalna, jedino{to je to ~ista vatra, koja ne zavisi o zadovoljenju èljeega ili o pro`diranju goriva koje prigrljuje. To je beliplamen, nije crveni; ali bela vrelina nije inferiorna uodnosu na crvenu {to se ti~e svoje rasplamsanosti. Ta~no je da se psihi~ka ljubav obi~no ne razigra u potpunosti uljudskim odnosima i ljudskoj prirodi; ona nalazi puno}usvoje vatre i ekstaze puno lak{e kada se uzdigne kaBoànskom.

Ibid.


44/78

44

63. P r e ~ a g e Lj u b a v i

Prvo ~ovek voli samo kad je voljen.Potom, ~ovek voli spontano, ali èli da bude voljen

zauzvrat.Dalje, ~ovek voli ~ak i ako nije voljen, ali jo{ uvek èli

da mu ljubav bude prihva}ena.I, na kraju, ~ovek voli ~isto i jednostavno, bez ikakvedruge potrebe ili radosti sem te da voli.

The Mother, Bulletin, April 1966.

64. Ose}ate se usamljeno jer èlite da budete voljeni. Upoznajte radost voljenja bez zahteva, samo radiradosti voljenja (naj~udesnije radosti na svetu!) i vi{e senikada ne}ete ose}ati usamljeno.

Ibid.

65. Kada se vital pridruì u ljubavi prema

Boànskom, on u nju unosi heroizam, entuzijazam,intenzitet, apsolutnost, ekskluzivnost, duh samo-po`rtvovanja, potpuno i strastveno samodavanje ~itaveprirode. Vitalna strast za Boànskim je ono {to stvaraduhovne junake, pobednike ili mu~enike.


66. Svo odricanje je radi jedne ve}e radosti koja jo{nije pojmljena. Neki se odri~u radi radosti obavljenedu`nosti, neki radi radosti mira, neki radi radosti Boga, aneki radi radosti mu~enja sebe, ali se odri~u pre kao da jeto jedan prolaz ka slobodi i nepomu}enom ushi}enju sonu stranu.



45/78

45

67. U svakom bolu i muci na{eg bi}a je tajnaplamena ushi}enja, u pore|enju s kojim su na{a najve}azadovoljstva tek poput slaba{nih treptaja.


68. Sve dok se ~itava svest ne o~isti od sumnjivematerije i dok se spoznaja jednosti ne potvrdi u vrhovnoj~istoti, izraàvanje ljubavi prema svemu nijepreporu~ljivo. Upravo njenim zadràvanjem u sebisamom ona postaje pravi deo prirode, uspostavljen ipro~i{}en pridruùju}i joj i druge spoznaje koje tek imada do|u. Ono {to vi ose}ate je samo prvi dodir, te bi bilo vrlo nerazborito rasipati ga izraàvanjem. Seks i vital bilako mogli da postanu aktivni – znam za mnoge slu~ajeve veoma dobrih jogija… kod kojih je vi{vaprema( visvaprema) postala vi{vakama ( visvakama), ljubavprema svemu postala je poùda prema svemu. To sedogodilo mnogima i u Evropi i na Istoku. âk i

posmatrano izvan tog konteksta, uvek je bolje u~vrstiti ipotvrditi nego izbacivati i rasipati. Kada sadana budeuznapredovala i Znanje odozgo do|e da prosvetli ipredvodi ljubav, to }e onda biti druga stvar. Mojeinsistiranje na odbacivanju svih nepreobraènih vitalnihkretnji zasnovano je na iskustvu, mome i drugih ljudi, iiskustvu joga iz pro{losti, poput ]ajtanjinog (Chaitanya) Vai{navskog pokreta (da i ne govorimo o starojBudisti~koj Saha|a darmi), koji je zavr{io u poprili~nojiskvarenosti. [iroka kretnja kao {to je kretnja ljubaviprema svemu moè se odigrati jedino kada Priroda bude

~vrsto pripremljena za nju. Nemam primedbu na va{e


46/78

46

petljanje sa drugima, ali samo pod stalnom straòm ikontrolom budnog i opreznog uma i volje.


69. Ne bi trebalo da se ustru~avamo da sebeotvorimo… bilo kakvom iskustvu Beskrajnog koje imamo,da ga pro~istimo i poja~amo, da ga na~inimo predmetomstalnog razmi{ljanja i kontemplacije, dok ono ne postaneizvorna mo} koja deluje u nama, Boànstvo kojeoboàvamo i prigrljujemo, dok se na{e ~itavo bi}e neuskladi s njim i dok ono ne bude na~injeno samimsopstvom na{eg bi}a…. Ono }e pretvoriti sve u sebesamo, razotkri}e se kao sveop{ti Ananda Braman( Brahman) i na~ini}e ~itavo postojanje svojimisijavanjem. Ako budemo ~ekali na njega radi nadahnu}aza sve na{e unutra{nje i spolja{nje postupke, ono }epostati radost Boànskog, isijavaju}i sebe kroz nas, usvetlosti i ljubavi i mo}i, na ìvot i na sve {to ìvi.

Traèno divljenjem i ljubavlju du{e, ono sebe razotkrivakao Boànstvo, vidimo u njemu lice Boga i saznajemoblaènstvo svog Ljubavnika….

Braman nam se uvek razotkriva na tri na~ina: unutarnas, iznad na{e ravni, oko nas u univerzumu. Unutar naspostoje dva centra Puru{e ( Purusha), unutra{nje du{e,kroz koju nas doti~e za na{e bu|enje; postoji Puru{a ulotosu srca duhovnog srca, p.p. koji otvara ka gore svena{e mo}i i Puru{a u hiljadu-lati~nom lotosu na kruniglave, p.p. , odakle silaze, kroz misao i volju, otvaraju}itre}e oko u nama, munje vizije i vatra boànske energije.

Postojanje blaènstva nam moè do}i kroz ma koji odovih centara. Kada se lotus srca rascveta, ose}amo


47/78

47

boànsku radost, ljubav i mir kako se {ire u nama kaocvet svetlosti koji isijava ~itavo bi}e…. Kada se drug i,gornji, lotus otvori, ~itav um biva ispunjen boànskomsvetlo{}u, rado{}u i mo}i, iza ~ega stoji Boànsko,Gospod na{eg bi}a na svom prestolu sa na{om du{ompokraj njega ili uvu~enom u njegove zrake; sve misli i

volja tada postaju rasvetljenost, mo} i ekstaza….Boànsko razotkriva sebe u svetu oko nas kada mi na togledamo sa duhovnom èljom za blaènstvom koje zanjim traga u svim stvarima…. Sveop{te duhovnoPrisustvo, sveop{ti Mir, sveop{te beskrajno Blaènstvo seispoljilo, imanentno, grle}i, prodiru}i u sve…. To jeBoànsko, vi|eno oko nas i na na{oj sopstvenoj fizi~kojravni. Ali on sebe moè otkriti i iznad. Vidimo ga ili gaose}amo kao visoko uzvi{eno Prisustvo, ogromni beskraj Anande iznad nas – ili, u njemu, na{eg Oca na nebesima– i ne ose}amo ga niti ga vidimo u sebi ili oko sebe….Potpuno iskupljenje dolazi silaskom boànske Mo}i uljudski um i telo i preoblikovanjem njihovog unutra{njegìvota u boànski lik – ono {to su Vedski proroci nazivaliro|enjem Sina putem `rtvovanja. U stvari, tek stalnim`rtvovanjem ili nu|enjem, `rtvovanjem oboàvanja ite`nje, dela, misli i znanja, uspinju}eg plamena voljeusmerene ka Bogu, mi sebe izgra|ujemo u bi}e togBeskraja.

Sri Aurobindo, The Synthesis of Yoga, III, ch. VII.

70. Ipak, raznovrsnije i intimnije iskustvo boànskeljubavi ne moè da do|e potragom samo za bezli~nim

Beskrajem…. Boànsko je Bi}e, a ne neko apstraktnopostojanje ili status ~iste bezvremene beskona~nosti;


48/78

48

izvorno i sveop{te postojanje jeste On, ali to postojanje jenerazdvojno od svesti i blaènstva bi}a, a postojanjesvesno svog sopstvenog bi}a i svog sopstvenog blaènstva je ono {to moèmo s pravom da nazovemo boànskombeskrajnom Osobom – Puru{om. [tavi{e, sva svestpodrazumeva mo}, [akti (Shakti); tamo gde je

beskona~na svest bi}a, tamo je i beskona~na mo} bi}a, iputem te mo}i sve postoji u univerzumu…. Upravo katom Boànstvu, ka tom Bi}u, }e se Bakti ( Bhakti) jedneintegralne Joge uzdizati i bujati. Transcendentna, ona }eza njim tragati u ekstazi apsolutnog sjedinjenja; sveop{ta,ona }e za njim tragati u beskona~nim odlikama i usvakom aspektu i u svim bi}ima sa sveop{timblaènstvom i ljubavlju; pojedina~na, ona }e u}i u sveljudske odnose s njim koje ljubav stvara izme|u osobe iosobe…. On je prijatelj, savetodavac, pomaga~, spasitelj umuci i nevolji, branilac od neprijatelja, junak koji bijena{e bitke za nas ili pod ~ijim {titom se mi borimo,ko~ija{, navigator na{ih puteva. I ovde smesta dolazimodo jedne bliè intinmnosti; on je drug i ve~ni prijatelj,saigra~ u igri ìvljenja. Ali za sada jo{ uvek postojiizvesna podela, ma koliko prijatna, a prijateljstvo jeisuvi{e ograni~eno pojavom korisnosti. Ljubavnik moèda povredi, da napusti, da bude gnevan na nas, daizgleda kao da nas je izdao, a ipak na{a ljubav istrajava,pa ~ak i raste kraj tih suprotnosti; one uve}avaju radostponovnog sjedinjenja i radost posedovanja; kroz njihljubavnik ostaje prijatelj, i sve {to on ~ini, na krajuotkrivamo, u~inio je ljubavnik i pomaga~ na{eg bi}a, radi

savr{enstva na{e du{e, kao i radi njegove radosti u nama.


49/78

49

Ove protivre~nosti vode jednoj ve}oj intimnosti. On jetako|e otac i majka na{eg bi}a, njegov izvor i za{titnik injegov blagi negovatelj i darivalac na{ih èlja. On je detekoje je na{a èlja rodila, koje mi negujemo i podièmo.Sve te stvari preuzima ljubavnik; njegova ljubav, u svojojintimnosti i jednosti, u sebi ~uva o~insku i materinsku

brigu i sebe daje na{im prohtevima za njom. Sve jeujedinjeno u toj najdubljoj mnogostranoj vezi…. Ljubav i Ananda su poslednja re~ bi}a, tajna nad tajnama,misterija nad misterijama.

Sri Aurobindo, The Synthesis of Yoga, III, ch. VIII.

71. Boànska Milost, mi joj dajemo to ime zato {toose}amo u beskrajnom Duhu ili Sopstvu ili PostojanjuPrisustvo ili Bi}e, Svest koja odre|uje – to je ono o ~emugovorimo kao o Boànskom – ne odvojenu osobu, ve} ono jedno Bi}e, kojeg je na{e pojedina~no sopstvo deo iliposuda…. To je delovanje odozgo ili iznutra, nezavisno

od mentalnih uzroka, koje odlu~uje o svom sopstvenomkretanju. Moèmo ga zvati Boànska Milost; moèmo gazvati Sopstvo koje je unutra, koje bira svoj ~as i na~in dase ispolji mentalnom instrumentu koji je na povr{ini;moèmo ga zvati rascvetavanjem unutra{njeg bi}a iliunutra{nje prirode u samospoznaju i znanje sebe. Kakomu se ne{to u nama primi~e ili kako ono sebe namapretstavlja, tako ga um vidi. Ali u stvarnosti to je istastvar i isti proces bi}a u Prirodi.


72. Kri{nina Milost zove koga joj je volja da zove,bez bilo kakvog odlu~uju}eg razloga za izbor ili odbijanje,


50/78

50

sve je to njegova milost, ili, u drugom slu~aju, on pozivaona srca koja su spremna da zatrepere i posko~e nanjegov zov – pa ~ak i tada on ~eka dok ne kucne ~as….To ne zavisi od spolja{nje zasluge ili od toga koliko koizgleda podesan…. Gopije ( gopi) su ~ule i pohrlile u{umu – ostali nisu, ili su mo`da mislili da je to samo neka

selja~ka muzika ili neki prosti zaljubljeni ~obanin kojisvira svojoj dragoj na fruli; da nije bio poziv koji bi u~enei kulturne ili vrle u{i mogle da prepoznaju kao zovBo`anskog?… Neki mo`da imaju adikaru (adhikara,spremnost, pripremljenost) da prepoznaju Kri{ninuflautu, neki za Hristov zov, neki za [ivin ples – svakomsvoj vlastiti put i odgovor svoje prirode na Bo`anski zov.



51/78

51

IV

LJUBAV I ANANDA U PREOBRA@ENOMISPOLJAVANJU

73. Susretanje ~oveka i Boga mora uvek zna~itiprodiranje i ulazak Boànskog u ljudsko i stapanje ~ovekau Boànsko.

Ali to stapanje nije prirode uni{tenja. Istrebljenje nijeispunjenje sveg ovog traganja i strasti, patnje i ushi}enja.Igra nikad ne bi ni bila zapo~eta da je to trebalo da budenjen svr{etak.


74. [ta ima novo {to tek treba da postignemo?

Ljubav, jer za sada smo samo postigli mr`nju i uga|anjesebi; Znanje, jer za sada smo samo postigli zabludu iopaànje i zami{ljanje; Blaènstvo, jer za sada smo samopostigli zadovoljstvo i bol i ravnodu{nost; Mo}, jer zasada smo samo postigli slabost i napor i poraènupobedu; @ivot, jer za sada smo samo postigli ro|enje irast i umiranje; Jedinstvo, jer za sada smo samo postiglirat i udruìvanje.

Jednom re~ju, boànstvo; da sebe preuobli~imo uboànski lik.

Ibid.


52/78

52

75. Kad bi ~ove~anstvo tek na ~asak videlo kakvabeskrajna uìvanja, kakve savr{ene sile, kakvi svetlidosezi spontanog znanja, kakve {irine mira na{eg bi}aleè ~ekaju}i nas na poljima koja na{a ìvotinjskaevolucija nije jo{ osvojila, napustilo bi sve i nikad ne biotpo~inulo dok ne bi zadobilo ta blaga. Ali put je uzak,

vrata se te{ko otvaraju uprkos guranju, a strah,nepoverenje i skepticizam su tu, pipci Prirode, da namzabrane da od{etamo od manje uobi~ajenih pa{njaka.


76. S k r i v e n i P l a n

Ma kako dug No}ni sat bio, ne}u da sanjamDa je mali ego i osobe maska

Sve {to Bog razotkriva u na{oj ìvotnoj {emi,Krajnji ishod Prirodinog kosmi~kog zadatka.

Jedno ve}e Prisustvo u grudima joj radi;

Dugo ono sprema svoje otkrovenje:âk u kamenu i zveri to boànstvo vreba,

Blistava Persona {to pripada ve~nosti.Prsnu}e van granice utrvene Umom

I stvori}e svedoka od vidovitog srca;Razotkri}e ~ak i u ovoj inertnoj i slepoj

Prirodi, dugo pod velom u svakom nesvesnom delu,Ispunjuju}i veli~anstveni okultni plan,Kao svet {irok i besmrtan duh u ~oveku.



53/78

53

77. Slabo ~ut glas }e da kaè, du{a }e da poslu{a,Mo} }e se u unutra{nju sobu uma iskrasti,âr i slatkost otvori}e ìvota zaprta vrata A lepota }e da svlada svet koji se opire,Svetlost istine {~epa}e iznenada Prirodu,

Bo`je {unjanje }e srce naterati na blaènstvo A Zemlja }e da izraste nenadano boànska.U Materiji }e biti plamen duha zapaljen, A u telima }e biti upaljeno sveto ro|enje;No} }e se probuditi za himnu zvezda,Dani }e postati sre}ni hodo~asni mar{,Na{a volja posta}e sila mo}i Ve~itog, A misli, pak, zraci duhovnoga sunca.Retki }e da vide ono {to niko jo{ ne shvata;Bog }e rasti dok pametni govore i spavaju;Jer ~ovek ne}e znati dolazak do njegovog ~asaI verovanja ne}e biti dok se rad ne dovr{i.

Sri Aurobindo, Savitri, Book I, Canto IV.

78. Stara duhovnost je bila bekstvo od ìvota kaboànskoj Stvarnosti, ostavljaju}i svet tamo gde je bio,takvim kakav je bio. Na{e novo vi|enje, nasuprot tome, jeste oboènje ìvota, preobraàj materijalnog u boànskisvet…. Taj rad je mogao biti prost nastavak, popravljanje,uve}anje starog sveta kakav je bio…. Ali ono {to sedogodilo je istinski nova stvar, jedan novi svet je ro|en.Nije to stari koji biva preobraèn, to je potpuno novi svetkoji se zaista konkretno rodio.

U sada{njem ~asu mi smo u samom srcu prelaznogperioda, gde se njih dva prepli}u: stari istrajava, jo{ uvek


54/78

54

pun mo}i, i nastavlja da dominira nad uobi~ajenomsve{}u, dok novi uklizava, jo{ uvek vrlo skroman,neopaèn do te mere da u ovom trenutku ne naru{avabogzna {ta spolja….

U svakom slu~aju, da pojednostavimo, moè se re}i da je stari svet, tvorevina onog {to [ri Aurobindo naziva

Nad-umom, bio, na jedan osoben na~in, doba bogova i,stoga, doba religija…. U supramentalnoj tv orevini ne}e vi{e biti religija. Sav ìvot }e biti izraz, cvetanje uoblicima Boànskog Jedinstva koje se ispoljava u svetu. Ine}e vi{e biti onog {to ljudi sada nazivaju bogovima.

Sama ova velika boànska bi}a }e mo}i da u~estvuju unovoj tvorevini, ali za to }e morati da obuku ono {to bismo mogli nazvati supramentalnom supstancom naZemlji. A ako ima nekih koji odaberu da ostanu u svomsvetu, kakvi jesu, ako odlu~e da se ne ispolje fizi~ki,njihov odnos sa drugim bi}ima supramentalnog sveta naZemlji bi}e odnos prijatelja, saradnika, me|usobno jednakih, jer }e se najvi{a boànska su{tina ispoljiti ubi}ima novog supramentalnog sveta na Zemlji.

Kada fizi~ka supstanca bude supramentalizovana, bitiro|en na Zemlji u telu ne}e vi{e biti uzrok inferiornosti;pre bi se reklo da }e biti suprotno, ste}i }e se obilje kojese ne bi moglo ste}i druga~ije….

Pozivam vas u veliku avanturu, a u ovoj avanturine}ete ponavljati duhovno ono {to su drugi radili pre nas, jer na{a avantura po~inje sa ta~ke izvan tog stadijuma. Mismo za jednu novu tvorevinu, potpuno novu, koja u sebinosi sve ono nepredvi|eno, sve rizike, sve hazarde –

istinsku avanturu ~iji je cilj zagarantovana pobeda, ali ~iji


55/78

55

je put nepoznat i mora se utirati korak po korak krozneistraèno.

The Mother, Questions and Answers, Bulletin, November1957.

79. Gnoza ovde, duhovno znanje ste~enospoznajom, p.p. je delotvorni princip Duha, najvi{idinamo duhovnog postojanja. Gnosti~ki pojedinac bi}edovr{etak duhovnog ~oveka; njegov ~itav na~in bivanja,mi{ljenja, ìvljenja, delovanja, bio bi rukovo|en od stranemo}i {iroke sveop{te duhovnosti…. On bi ose}aoprisustvo Boànskog u svakom centru svoje svesti, usvakoj vibraciji svoje ìvotne sile, u svakoj }eliji svogatela. U svim delovanjima svoje sile Prirode on bi biosvestan delovanja svevi{nje Majke Sveta, Natprirode; onbi video svoje prirodno bivanje kao postajanje iispoljavanje mo}i Majke Sveta. U toj svesti on bi ìveo idelovao u jednoj potpuno transcendentnoj slobodi,

kompletnoj radosti duha, potpunoj istovetnosti sakosmi~kim sopstvom i spontanim saose}anjem sa svime uuniverzumu. Sva bi}a bi mu bila kao njegova vlastitasopstva, sve puteve i mo}i svesti ose}ao bi kao puteve imo}i svoje vlastite sveop{tosti…. Njegov vlastiti ìvot iìvot sveta bili bi mu kao savr{eno umetni~ko delo; to bibilo kao tvorevina kosmi~kog i spontanog genija,nepogre{ivo u svojim delovanjima iz mnogostrugog reda.Gnosti~ki pojedinac bi bio u svetu i od sveta, ali bi gatako|e nadma{ao u svojoj svesti i ìveo bi u svom sopstvutranscendencije iznad njega; on bi bio univerzalan, ali

slobodan u univerzumu, individualan, ali ne i ograni~enrazdvajaju}om individualno{}u….


56/78

56

Jedno u sopstvu sa svime, supramentalno bi}e }etragati za blaènstvom samoispoljavanja Duha u sebi, alipodjednako i za blaènstvom Boànskog u svemu: ima}ekosmi~ku radost i bi}e mo} za dovo|enje blaènstvaduha, radost bivanja drugima; jer njihova radost }e bitideo njegove sopstvene radosti postojanja…. Njegovo

ose}anje sveop{tosti, njegovo delovanje sveop{tosti, }euvek biti spontano stanje i prirodna kretnja, automatskiizraz Istine, ~in radosti samopostojanja duha. U njemu nebi moglo biti nikakvog mesta za ograni~eno sopstvo ilièlju ili za zadovoljenje ili osuje}enje ograni~enogsopstva ili zadovoljenje ili osuje}enje èlje, nikakvogmesta za relativnu i zavisnu sre}u i àlost koji pose}uju ipoga|aju na{u ograni~enu prirodu; jer to su stvari kojepripadaju egu i Neznanju, a ne slobodi i istini Duha….Gnosti~ko postojanje i blaènstvo postojanja je sveop{te ipotpuno bi}e i blaènstvo, i postoja}e prisustvo tepotpunosti i sveop{tosti u svakoj odvojenoj kretnji: usvakoj }e biti ne delimi~no iskustvo sopstva ili odeljenikomadi} njegove radosti ve} ose}aj cele kretnjeintegralnog bi}a i prisustva njegovog ~itavog i integralnogblaènstva bi}a, Ananda.

Gnosti~ki ìvot }e biti unutra{nji ìvot u kome }eprotivre~nost unutra{njeg i spolja{njeg, sopstva i sveta,biti pomirena i nadma{ena. Gnosti~ko bi}e }e uistinuimati jedno krajnje unutra{nje postojanje u kojem je ononasamo sa Bogom, jedno sa Ve~nim, samouronjeno udubine Beskraja, u saobra}anju sa njegovim visinama injegovim svetlosnim bezdanima tajnovitosti; ni{ta ne}e

mo}i da uznemiri ili da napadne te dubine, niti da gaspusti sa vrhova, ni sastojci sveta, ni njegovo delovanje,


57/78

57

niti i{ta {to je oko njega. To je aspekt transcendencije,aspekt duhovnog ìvota, i on je neophodan za sloboduduha; jer ina~e bi istovetnost u Prirodi sa svetom bila vezuju}e ograni~enje, a ne slobodna istovetnost. Ali, uisto vreme Bo`ja ljubav i blaènstvo Bo`je }e biti izrazsrca za to unutra{nje saobra}anje i jednost, i to

blaènstvo i ljubav }e se ra{iriti da zagrle svekolikopostojanje. Mir Boga iznutra pro{iri}e se u gnosti~komiskustvu univerzuma u sveop{tu mirno}u jednakosti, netek pasivnu ve} dinami~nu mirno}u slobode u jednostikoja dominira nad svim sa ~im se susretne, umiruju}i sve{to u nju u|e, name}u}i svoj zakon mira na vezesupramentalnog bi}a sa svetom u kojem ìvi…. Tasmirenost i sloboda u duhu upravo je ono {to }e muomogu}iti da uzme ~itav ìvot u sebe, dok i dalje ostajeduhovno sopstvo, i da prigrli ~ak i svet Neznanja, bez da iono samo u|e u Neznanje….

Ljubav }e za njega biti dodir, susret, sjedinjenjesopstva sa sopstvom, duha sa duhom, ujedinjenje bi}a,mo} i radost i intimnost i bliskost du{e du{i, JednogJednom, radost istovetnosti i posledice raznolikeistovetnosti. Radost intimne samorazotkrivaju}eraznolikosti Jednog, mnogostrukog sjedinjenja Jednog isre}om ispunjenog me|udelovanja u istovetnosti, je ono{to }e za njega biti potpuno razotkriveni smisao ìvota.Tvorevina, esteti~ka ili dinami~ka, mentalna tvorevina,tvorevina ìvota, materijalna tvorevina, ima}e za njegaisti smisao. To }e biti tvorevina zna~ajnih oblika Ve~neSile, Svetlosti, Lepote, Stvarnosti – lepota i istina njenih

oblika i tela, lepota i istina njenih mo}i i odlika, lepota i


58/78

58

istina njenog duha, njena bezobli~na lepota sopstva isu{tine.

Kao posledica totalne promene i preokreta svesti kojauspostavlja jednu novu vezu duha sa umom i ìvotom imaterijom, i jedan nov zna~aj i savr{enstvo u toj vezi,do}i }e do preokreta, tako|e i usavr{avaju}eg novog

zna~aja veza izme|u duha i tela koje on nastanjuje.Mir i ekstaza prestaju da budu razli~iti i postaju jedno…. Ta mirno}a i to blaènstv o izranjaju skupa, kao jedno stanje, u rastu}i intenzitet i kulminiraju u ve~nojekstazi, blaènstvu koje je Beskraj… ta fundamentalnaekstaza bi}a… prelazi u umu u mirno}u intenzivnogblaènstva duhovnog opaànja i vi|enje i znanje; u srcu,u {iroko ili duboko ili strastveno blaènstvo sveop{tegsjedinjenja i ljubav i saose}anje i radost bi}a i radoststvari. U volji i vitalnim delovima ose}a se kao energijablaènstva boànske ìvotne mo}i na delu iliblagoslovenost ~ula koja opaàju i susre}u Jednosvukuda, opaàju}i kao svoj normalni opaàj stvarisveop{tu lepotu i potajni sklad tvorevine od koje na{ ummoè da uhvati samo nesavr{ene nagove{taje ili redaknadnormalni ose}aj. U telu se razotkriva kao ekstaza kojau njega izbija sa visina duha i kao mir i blaènstvo ~istogi oduhovljenog fizi~kog postojanja. Sveop{ta lepota islava bi}a po~inje da se ispoljava; svi predmetirazotkrivaju skrivene crte, vibracije, mo}i, skladnezna~ajke, skrivene od normalnog uma i fizi~kog ~ula. Usveop{toj pojavi razotkriva se ve~na Ananda.

Sri Aurobindo, The Life Divine, ch. 55. ili The Future

Evolution of Man, VIII.


59/78

59

80. Duhovno, iliti gnosti~ko, bi}e bi ose}alo svojsklad sa ~itavim gnosti~kim ìvotom oko sebe, koji god damu je poloàj unutar celine. U skladu sa svojim mestom unjoj ono bi znalo kako da predvodi ili vlada, ali tako|e ikako da sebe podredi; oba bi za njega predstavljalapodjednako blaènstvo: jer sloboda duha, po{to je ve~na,

po sebi postoje}a i neotu|iva, moè se osetiti koliko usluènju i voljnoj podre|enosti i uskla|enosti sa drugimatoliko i u mo}i i vladavini. Unutra{nja duhovna slobodamoè da prihvati svoje mesto u istini unutra{nje duhovnehijerarhije kao i u istini, koja s njom nije nekompatibilna,bazi~ne duhovne jednakosti. To samo-raspore|ivanjeIstine, prirodan poredak duha, je ono {to bi postojalo uzajedni~kom ìvotu razli~itih stupnjeva i stadijumaevoluiraju}eg gnosti~kog bi}a. Jedinstvo je osnovagnosti~ke svesti, uzajamnost prirodan ishod direktnesvesnosti o jednosti u raznolikosti, sklad neizbe`na mo}delovanja njene sile. Jedinstvo, uzajamnost i skladmoraju stoga biti neizbe`ni zakon zajedni~kog ilikolektivnog gnosti~kog ìvota. To kakve bi oblike moglida poprime zavisilo bi od volje evolucionarnogispoljavanja Natprirode, ali ovo bi bio njen op{ti karakteri princip….

Jedino pravilo gnosti~kog ìvota bilo bisamoizraàvanje Duha, volje Boànskog Bi}a; ta volja, tosamoizraàvanje bi se moglo ispoljiti kroz krajnju jednostavnost i kroz krajnju sloènost i bogatstvo ili unjihovoj prirodnoj ravnoteì – jer lepota i obilje, skrivenaslatko}a i smeh u stvarima, sun~ev sjaj i radost ìvota su

tako|e mo}i i izrazi Duha. U svim pravcima Duh koji jeunutra, koji odre|uje zakon prirode, odre|ivao bi okvir


60/78

60

ìvota i njegove pojedinosti i okolnosti. U svemu bi bioisti opipljivi princip; kruta standardizacija, ma koliko bilanu`na za umno raspore|ivanje stvari, ne bi mogla bitizakon duhovnog ìvota. Velika raznolikost i slobodasamoizraàvanja, zasnovana na jedinstvu koje leì kaopotpora, tako|e bi se vrlo verovatno mogle ispoljiti; ali

svuda bi bio sklad i istina poretka.@ivot gnosti~kih bi}a, nose}i evoluciju vi{emsupramentalnom statusu, mogao bi se prikladnookarakterisati kao boànski ìvot; jer to bi bio ìvot uBoànskom, ìvot po~etaka duhovne boànske svetlosti imo}i i radosti ispoljenih u materijalnoj Prirodi. To bi semoglo opisati, po{to to prevazilazi mentalni ljudski nivo,kao ìvot duhovnog i supramentalnog nat~ove~anstva. Alito se ne sme brkati sa proteklim i sada{njim idejama onat~ove~anstvu; jer nat~ove~anstvo u mentalnoj idejisastoji se u usponu iznad vrha normalnog ljudskog nivoa,ne u vrsti, ve} u stepenu iste vrste, putem uve}anepersonalnosti, preuveli~anog i prenagla{enog ega,pove}ane mo}i uma, pove}ane vitalne sile, prefinjenog ilizgusnutog i masivnog prenagla{avanja sila ljudskogNeznanja; to tako|e nosi, obi~no podrazumevanu u sebi,ideju nasilne dominacije nat~oveka nad ~ove~anstvom.To bi zna~ilo nat~ove~anstvo Ni~eovskog tipa; to bi u unajgorem slu~aju moglo biti vladavina "plavokose zveri"ili mrke zveri ili bilo koje ili svakakve zveri, povratak varvarskoj snazi i bezobzirnosti i sili; ali to ne bi bilaevolucija, to bi bio povratak starom, mu~nom varvarstvu.

Ali Zemlji je dosta bilo toga u njenoj pro{losti, a

ponavljanje toga bi samo moglo da produì te stare linije;ona ne moè dobiti nikakvu istinsku korist za svoju


61/78

61

budu}nost, nikakvu mo} samoprevazilaènja, od Titana, Asure: ~ak i velika ili nadnormalna mo} u njoj mogla bi je jedino nositi ve}im krugovima njene stare orbite. Ali ono{to mora da se pojavi je ne{to puno teè i puno jednostavnije; to je samospoznato bi}e, gra|evinaduhovnog sopstva, intenzitet i poriv du{e i izbavljenje i

vladavina njegove svetlosti i mo}i i lepote – neegoisti~kog nat~ove~anstva koje grabi za mentalnom i vitalnom dominacijom nad ~ove~anstvom, ve} vladavinaDuha nad svojim sopstvenim instrumentima, svojimposedom sebe i svojim posedom ìvota u mo}i duha,nova svest u kojoj }e ~ove~anstvo da samo prona|e svojesopstveno samoprevazilaènje i samoispunjene putemotkrovenja boànskosti koja se napreè da se unutarnjega rodi. To je jedino istinsk

Documents

O Ljubavi Sri Aurobindo i Majka