O LEKSICKOM SLOJU IMENICKIH SLOZENICA TIPA IMENICA + IMENICA U SRPSKOM JEZIKU

7/22/2019 O LEKSICKOM SLOJU IMENICKIH SLOZENICA TIPA IMENICA + IMENICA U SRPSKOM JEZIKU

1/25

O LEKSIKOM SLOJU IMENIKIH SLOENICA TIPAIMENICA + IMENICA U SRPSKOM JEZIKU

S T A N I M I R R A K I

UDC 811.163.41'367.622'342.8

Kratak sadraj. U ovom prilogu autor analizira morfoloku

strukturu i akcenatske tipove imenikih sloenica tipa imenica+ imenica i na osnovu wihovih prozodijskih i morfolokih svoj-stava nastoji da odredi leksiki sloj kojem te sloenice pripadaju.U skladu s teorijom leksike fonologije i morfologije (Booij & Ru-bach 1987) autor pretpostavqa da postoje u srpskom jeziku tri lek-sika sloja: 1. ciklini, 2. neciklini i 3. postciklini. Prime-na opteg pravila akcenta SA, pravila sloenikog akcenta SLA,pravila kraewa i svojstava morfoloke strukture omoguavaju dase odredi u znatnom broju sluajeva leksiki sloj imenikih sloe-nica datog tipa. Izvesnu komplikaciju predstavqaju izvedenice stzv. receptivnim sufiksima jer leskiki sloj kome se one dodequjumoe zavisiti od oblika osnove, tj. od toga da li se osnova zavra-

va tekim ili lakom slogom. U tim sluajevima autor je morao do-pustiti da leksiki sloj sloenice zavisi od svojstava osnove (v.Giegerich 1993).

Znaajno je zapaawe da se najrasprostraweniji akcenatskiobrazac imenikih sloenica I + I (tip vdokrg) moe shvatitikao prozodijski ablon u smislu prozodijske morfologije (McCarthy& Prince 1986).

Kqune rei: imenike sloenice, afiksi, morfoloka struk-tura, pravila akcenta, pravila kraewa, leksiki slojevi, leksikamorfologija, prozodijski ablon.

0. Teorije leksike fonologije i morfologije (Kiparsky 1982, Moha-

nan 1982) pretpostavqa preplitawe morfolokih i fonolokih pra-vila u ciklinom sloju leksikona. U ciklinom sloju leksikona dodajuse afiksi 1. reda koji uslovqavaju dejstvo niza fonolokih pravila.Svaki takav niz ini jedan ciklus, a svi ciklusi ukupno ciklini slojleksikona. Posle ciklinog sloja leksikona sledi neciklini sloj ukojem se dodaju afiksi 2. reda to su afiksi ije dodavawe ne povlaidelovawe nikakvih fonolokih pravila.1 U sintaksi deluju postlek-sika pravila koja su strogo fonetski uslovqena ona ne zavise odmorfologije okruewa, tj. slepa" za wegove karakteristike. Tako pra-vilo pquska u amerikom engleskom pretvara intervokalno /t/ i /d/ u

1 Afiksi 2. reda se iz toga razloga mogu nazivati i 'neutralni' afiksi (v. Raki1991a).


2/25

zvunu nepanu pqesku (tap) u monomorfnoj imenici putty 'kit', u izve-denom pridevu witty 'duhovit' i u frazi hit it 'udari to'.2

Znaajan doprinos teoriji leksike fonologije dali suBooij iRu-bach (1987) koji su uoili da pored leksikih i postleksikih fonolo-kih pravila postoje i postciklina leksika pravila koja nisu uslo-vqena prethodnim morfolokim promenama i ne podleu uslovu strikt-nog ciklusa. Oni navode primer imenice held 'junak' u holandskom je-ziku koja ima izvedenice helden 'junaci' i heldin 'junakiwa' u kojima sezadrava zvuno /d/ u osnovi. U holandskom jeziku vai pravilo kraj-weg obezvuavawa, ali se krajwe /d/ uheldne moe obezvuiti u 1. lek-sikom sloju jer bi se onda dobio oblik *heltin, a ispravno je heldin.Krajwe obezvuavawe mora biti postciklino pravilo koje se primewujeposle bloka morfolokih i ciklinih fonolokih pravila. Slinotome, u engleskom jeziku u paru vigil vigilance samo /l/ u prvoj rei jevelarizovano jednim postciklinim pravilom.3

U novije vreme se teorija LFM ree primewuje jer su uoeni para-doksi ureewa sa nekim tipovima afiksa. Tako npr. u engleskom jezikuu imenicama ungrammaticallity i reorganization struktura tih rei je[[un[grammatical]]ity]i[[re[organize]]ation] jer se prefiksi un- i re- pro-duktivno dodaju samo na prideve, odnosno glagole, a to znai da pre-fiksi un- i re-, koji su 2. reda, prethode u strukturi tih rei sufiksi-ma -ity i -ation koji su 1. reda. Ova vrsta kritike ukazuje na to da teori-ja LFM namee tvorbi rei suvie stroga ograniewa. Druga vrstakritike je ona koja ukazuje na wenu nedovoqnost, tj. kritika koja joj pre-

bacuje da je suvie slaba. Fabb (1988) je primetio da ureewe leksikihslojeva ne objawava zato se ne ostvaruju sve mogue kombinacijeafiksa koje dozvoqava pretpostavka o ureewu leksikih slojeva.

U nekim svojim prethodnim radovima primewivao sam teoriju lek-sike fonologije i morfologije smatrajui da mogunosti te teorijenisu u potpunosti iscrpene u opisu srpskoga jezika. Model LFM nijevie tako popularan kao u prethodne dve decenije, ali mnogi istrai-vai spremno priznaju da je taj model doneo znaajan uvid da se fono-loka i morfoloka pravila meusobno oslovqavaju" i podstakao mnogainteresantna i plodna istraivawa (Plag 2003: 179). Kako je srpski je-zik u mnogim aspektima nedovoqno istraen, verujem da LFM moe

jo da poslui kao korisna osnova jer je procedura mawe ili vie do-bro utvrena, a rezultati se mogu lako porediti s onima iz drugih jezi-ka. Znaajno svojstvo modela LMF je upravo u tome to zahteva jednointegralno predstavqawe fonolokih i morfolokih pravila. Kao iu engleskom jeziku i u srpskom jeziku su uoeni neki paradoksi uree-wa, ali se oni uglavnom odnose na izolovane sluajeve nekih sufiksa.4

768 STANIMIR RAKI

2 Na slian nain, nezavisno od morfo-sintaksikih uslova, deluje glotalizacija/t/ [?] u mnogim dijalektima britanskog engleskog (v. Katamba 1993: 108).

3 Durand (1990: 181) navodi interesantan primer sloenice mail order u kojoj /l/nije velarizovano to Booij (1994) tumai kao posledicu leksikalizacije ta sloeni-ca se deli na slogove kao prosta re.

4 Samo ciklini sufiks -ua (divqkua, seqnkua, govedrua, garvua) i su-fiksi stranog porekla -luk (kukaviluk, sviwrluk, domzluk), -ija (grofvija, momdija,


3/25

iwenica da su paradoksi ureewa u srpskom jeziku ogranieni samona par sufiksa predstavqa, bar za mene, ohrabrewe da se i daqe kori-stim teorijom leksike fonologije i morfologije. U ovom priloguprimewujem i neke elemente verzije te teorije koju je predloio Giege-rich (1993) prema kojoj osnove, a ne afiksi odreuju leksike slojeve. Usrpskom jeziku taj ustupak izgleda iznuen jer akcenat rei izvedenihreceptivnim sufiksima moe zavisiti od osnove.

Glavni ciq rada je da se odrede leksiki slojevi kojima se mogupridruiti osnovni tipovi imenikih sloenica ija je strukturaimenica + imenica. Radi ostvarewa toga ciqa nuno je analizira-ti morfoloku strukturu ovih sloenica i odrediti osnovna pravi-la koja odreuju raspodelu akcenata i duine u sloenicama date struk-ture.5

Organizacija ovoga priloga je sledea. U 1. odeqku razmatram mor-foloku strukturu sloenica u srpskom jeziku. U 2. i 3. odeqku ukrat-ko izlaem rezultate mojih prethodnih radova o klasifikaciji i po-retku sufiksa u srpskom jeziku. U 4. odeqku razmatram ureewe leksi-kih slojeva i kriterije koji mogu opredeliti kojem leksikom slojupripadaju odreene sloenice. U 5. odeqku razmatram akcenat sloeni-ca tipa imenica + imenica sa prostom drugom sastavnicom i nastojimpokazati kako distribucija akcenta uslovqava leksiki sloj kojem slo-enice pripadaju. U 6. odeqku odreujem leksiki sloj sloenica tipaimenica + imenica u kojima je druga sastavnica imenica izvedena kon-verzijom, a u 7. odeqku leksiki sloj sloenica ija je druga sastavni-ca izvedena afiksacijom. U 8. odeqku se na isti nain analizirajusloenice na koje se kao na osnove mogu dodati razliiti drugi afik-si. Najzad, u 9. odeqku sumiram glavne rezultate i zakquke rada. Mate-rijal sloenica uzimam iz renika Deanovia i Jerneja (1989, skraeno

O LEKSIKOM SLOJU IMENIKIH SLOENICA TIPA IMENICA + IMENICA 769

lonrija, prokltija) i -ika (arnika, grika, pucqka) mogu da slede druge necikli-ne sufikse.

5 Jedini dosada poznati pokuaj utvrivawa leksikih slojeva u srpskom jeziku na-inila je Draga Zec u svojoj doktorskoj disertaciji iz 1988. godine koju je objavio Garland1994. U ovom svom pokuaju Zec je nastojala da spoji elemente leksike fonologije i pro-zodijske fonologije ije su osnovne postavke definisali Selkirk (1980), Nespor i Vogel(1986) iBooij (1985) uvodei slogove, stope, fonoloke rei, intonacione fraze i iska-ze kao elemente prozodijske hijerarhije. Zec (1988) pretpostavqa da u srpskom/hrvatskom

jeziku postoje dva ciklina leksika sloja i jedan postciklini kojima pripisuje slede-e operacije:

(1) 1. sloj: slagawe, izvoewe (ciklino)2. sloj: izvoewe, fleksija (ciklina)3. sloj: oblast fonoloka re (neciklian)

Zec pretpostavqa da na prvom leksikom sloju postoje samo more, a da na narednim sloje-vima postoje i more i slogove. Wena osnovna teza je da proces presonantskog duewa de-

luje na prvom leksikom sloju, i zahteva prisustvo mora, a odsustvo slogova", dok odre-ivawe akcenta deluje na drugom leksikom sloju i koristi se pojmom sloga. Zec, meu-tim, nije definisala odnos morfolokih i fonolokih objekata niti mehanizam wiho-vog dejstva tako da odnosi u (1) predstavqaju vie jednu moguu skicu nego obrazloenuteoriju. Posebno se uspostavilo da je nemogue odvojiti morifikaciju od silabifikaci-

je, a odstupawe od te teze je oito i u novijim radovima Drage Zec (v. Zec 2000).


4/25

DJ) i Mortona Bensona (1993, skraeno MB), a koristim se i korpusomsloenica iz Klajnove monografijeTvorba rei u savremenom srpskom je-ziku (2002). Sve kritine primere sam proveravao u reniku Maticesrpske (RM).

1. U ovom odeqku razmatramo morfoloku strukturu imenikihsloenica tipa I + I. Sloenice se u tradicionalnoj gramaticiobino definiu kao kombinacije dve ili vie rei koje funkcioni-u kao jedna re (v. Jespersen 1942: 134, Marchand 1969: 11). U novijimgramatikama se precizira da to mogu biti i korenske osnove i rei jersastavnice sloenica mogu u nekim sluajevima sadrati i flektivnenastavke.Plag (2003: 135) doputa da u engleskom jeziku prva sastavnica

moe biti korenska osnova, re ili fraza, a druga korenska osnova ilire. U engleskom jeziku se obino naglaava da se mogu slagati samoimenice, glagoli i pridevi, ali Szymanek(1989: 37) dodaje da to mogu unekim sluajevima biti i prilozi, zamenice i rece. Booij (2002) po-sebno ograniava prouavawe morfolokih operacija na leksike kate-gorije (imenice, glagole, prideve i priloge) jer smatra da se samo u ve-zi ovih leksikih kategorija mogu odrediti produktivna jezika pravi-la. Sraslice prema tom stavu uopte ne spadaju u morfologiju jer se zatu vrstu rei ne moe utvrditi produktivna veza forme i znaewa.

Klajn (2002) analizira definicije sloenica Belia (1949) i Ste-vanovia (1981) i ukazuje na neodrivost stava prema kome se slagawe

svodi na srastawe rei. Klajn daqe zapaa da ni srpski ni hrvatskigramatiari nisu precizno odgovorili na pitawe kakav je sinhronij-ski sastav sloenica. Pitawe se odnosi preteno na prvi deo sloe-nice, jer za drugi deo situacija je uglavnom jasna: on je re kod nesu-fiksalnih sloenica i to iste vrste kao i cela sloenica (poqo-pri-vreda imenica, ruko-voditi glagol i sl.), dok je kod sufiksalnih osnova" (str. 22). Odgovor na to pitawe Klajn ne nalazi ni u srpskihni u hrvatskih gramatiara. Tako npr. Babi (1986: 30) definie slaga-we kao nain tvorbe u kojoj nova re nastaje na osnovu dviju ili vierijei, od dviju ili vie osnova", a Ani (1973: 33) smatra da se slo-

enica sastoji od leksikih morfema, a moe biti kombinovana i sderivacionim afiksima". Klajn smatra da ovakve definicije nisu ade-kvatne jer se iz wih ne vidi da postoji znatan deo sloenica u kojimaje i prvi deo re". Odavde proizilazi zakquak da definicija sloe-nica mora da ukae na to da prva sastavnica moe biti i re i osnova.Ovo izgleda pravilno ako se imaju u vidu glagolske sloenice tipa ra-spikua i vrtirep jer se moe pretpostaviti da i pripada imperativu,a flektivni nastavci se javqaju i u nekim drugim, dodue pojedina-nim primerima kao to susvrsishodan i oigledan.6

770 STANIMIR RAKI

6 Primeri vremeplov, semevod, stonoga, viespratnica, koje Klajn navodi, nisu naj-srenije izabrani jer su u prva dva primera prve sastavnice okrwene osnove rei vremenisemen, a reisto iviesu nepromenqive rei u kojima su osnove identine reima.


5/25

Uoptena odredba da prva sastavnica sloenica moe biti i osno-va i re, a druga sastavnica samo re ne moe se u potpunosti prihva-titi iz dva razloga. Primetimo prvo da druga sastavnica ne mora bitire, kako Klajn pretpostavqa (str. 22), ve moe biti osnova kao u pri-devima tipa plavok ili crnkos. Klajn dodue dodaje da on ima u vidusamo nesufiksalne sloenice, ali se onda postavqa pitawe ta je sasloenicama koje on izvodi nultim sufiksom. Da li to znai da je cr-nokos pridev jer se na osnovu imenice kosa dodaje pridevski sufiks?Problem u celokupnoj Klajnovoj analizi srpskih sloenica je to tonije definisao ta znai nulti sufiks, na koju osnovu se uopte doda-je. Jednostavnije reewe za sloenice tipa crnokos je prosta primenakonverzije imenike fraze crna kosa u pridev crnokos. Ta transforma-cija se moe delimino motivisati i pridevskom upotrebom imeni-kih fraza u izrazima tipa (4):

(2) devojka crne kose

gde crne kose ima pridevsku funkciju (v. Ivi 1983: 187, Raki 1998).Situaciju jo vie komplikuju primeri opozicije pridevskih i

imenikih sloenica iste strukture:

(3) crnrep p. cnorep i., trlist p. trlst i., zlguk p. zlgk i.

Tvrditi da se u jednom sluaju dodaje pridevski nulti sufiks, a u dru-

gom imeniki oigledno nema mnogo smisla. S druge strane, nije nu-no u definiciju morfoloke strukture sloenica uvoditi pojam kon-verzije, pa izvoditi, recimo, imenice od prideva. Dovoqno je rei dadruga sastavnica moe biti i korenska osnova, a sloenice tipa crn-kos jednostavno definisati kao sloenice ija glava zauzima levu po-ziciju, tj. ija glava je leva sastavnica.

Definicija koju predlae Klajn je nedovoqno precizna i u pogle-du morfoloke strukture prve sastavnice. Ako prosto tvrdimo da prvasastavnica moe biti re ili korenska osnova, nije u potpunosti jasnoda li re moe ukquivati i afikse ili samo flektivne nastavke.Klajn navodi primere oena i zlurad, a uzimajui u obzir i poluslo-enice primeresoda-voda, crveno-b(ij)eli, a to su primeri koji ukquu-ju flektivne nastavke, a ni na koji nain se ne odreuje da li su mogu-i i derivacioni morfemi afiksi, ili ak, moda, i sloenice.Sloenice se javqaju kao prve sastavnice drugih sloenica izuzetnoretko u Klajnovoj listi sloenica to su jedino primeri sa brojevi-ma dvadesetogdiwica ili nazivi tipa Begradpt i svatderi.Izvedenice se takoe retko javqaju kao prve sastavnice sloenica to su, pre svega, primeri s pridevskim prvim sastavnicama:

(4) Junoameriknac, smaragdnozlen, tvorenoplv, grupnosvjnsk.

Da li i ove primere treba ukquiti u optu definiciju sloenica,svakako je pitawe koje zasluuje detaqnije razmatrawa. Prva sastavnica



6/25

je morfoloki prosta re u velikoj veini sluajeva, ali je za optudefiniciju sloenica vaan taniji uvid i u druge mogue strukture.

Posebno je vano odrediti da li su primeri (4) sloenice ilipolusloenice. Mada Babi (1986) navodi po jedan akcenat, rei u (4)se verovatno ee izgovaraju sa dva akcenta Jnoameriknac, grp-

nosvjnsk, tvorenoplv i smragdnozlen. U prilog ove pretpostavkeide i zapaawe Klajna da se spojevi tipa kulturnoistorijski, nauno-istraivaki i drutvenopolitiki mogu moda smatrati i dvopri-devskim u kojem sluaju bi se pisali sa crticom:kulturno-istorijski,itd., a to je nain pisawa koji Klajn povezuje sa posebnim akcentomsvake sastavnice. To su, dakle, prema usvojenoj klasifikaciji poluslo-enice.

Primeri (4) sadre sloene prve sastavnice, ali su to pridevijuno, smaragdno, otvoreno, grupno, a i cele kombinacije su veinompridevske sloenice. Da li ima imenikih sloenice tipa N + N ukojima su prve sastavnice sufiksne ili prefiksne izvedenice? Od iz-vedenica imenikim sufiksima uoili smo samo izvedenice na -ina(bzinomtar, dqionomtar), -ija (Slvenijaprmet, Sbijaprvoz) i-iz(a)m (markszam-lewinzam). Primeri na -ija u nazivu firmi Slve-

nijaprmet i Sbijaprvoz jesu nesumwivo polusloenice u kojima seiz razumqivih razloga uvaju puni oblici vlastitih imenica. Primer

markszam-lewinzam koordinativna je polusloenica u kojoj svaka sa-stavnica nosi poseban akcenat. Primeri bzinomtar i dqionomtarsu zabeleeni redom u

Bensonu (1993) i

Moskovljeviu (1990) s jednim

akcentom, ali je verovatnije da se te rei izgovaraju sa dva akcenta bzinomtar i dqionomtar, dakle kao polusloenice (v. Raki 2006).Moemo odavde zakquiti da su imenike kombinacije tipa N + N ukojima su prve sastavnice sufiksne izvedenice po pravilu polusloe-nice u kojima svaka sastavnica nosi svoj akcenat. Samo dve sloeniceu naem korpusu imaju prefiksne izvedenice u drugoj sastavnici. Tosu sloenice gradonelnk i verospovst.

Koja dakle moe biti struktura imenikih sloenica tipa I + I?Preostaju sledee morfoloke strukture:

(5a) obe sastavnice su morfoloki proste I + I(b) druga sastavnica je osnova izvedena konverzijom I + I konv.(v) druga sastavnica je izvedena nekim sufiksom I + (X + SufI) ili nekim

prefiksom I + (Pref + I).

U narednim odeqcima emo razmotriti kako se imenike sloeniceiji je sastav prikazan u (5) mogu pridruiti odreenim leksikimslojevima. To pridruivawe na odluujui nain zavisi od akcentasloenica, a i od vrste sufiksa koji uestvuju u wihovom izvoewu.Naredna dva odeqka ukratko uvode tri osnovne vrste sufiksa u srpskomjeziku s obzirom na wihov odnos prema akcentu rei.

2. U nizu radova (Raki 1990, 1991a, b, 1992, 1995, 1996a, b) razli-kovao sam etiri vrste sufiksa na osnovu wihovog odnosa prema akcen-

772 STANIMIR RAKI


7/25

tu u izvedenicama standardnog srpskohrvatskog jezika.7 U tim radovimasam utvrdio da ti sufiksi slede uglavnom sledei redosled:

(6) Osnova (ciklini suf.) (receptivni suf.) (neutralni suf.) flektivni sufik-si (Raki 1996a).

Zagrade u (6) pokazuju da su samo osnova i flektivni sufiks obaveznielementi, dok su drugi sufiksi samo fakultativni; rekurzivno pona-vqawe nekih sufiksa u (6) nije iskqueno. Na osnovu tih odnosa ja samdefinisao pravilo akcenta (SA) koje glasi:

(7) a. Akcenat pada na posledwi slog osnove ako je on teak.8

b. Ako je posledwi slog osnove lak, akcenat pada na pretposledwi slog.

Pravilo SA se odnosi na suglasnike osnove rei. Retko, u leksikiodreenim sluajevima, akcenat moe da padne na posledwi slog osno-ve iako je on lak. To su u skupu monomorfnih rei najee dvoslonerei one, dakle, koje i nemaju vie slogova:

(8) lka, bja, brba, bva, gra, gra, kfa, kza, ksa, lla, mgla, mzga, ma,mva, mtla, pra, rsa, pla, sma, smla, zmja, zra, nga, sa, vda, itd.

U sluaju troslonih rei, to su preteno rei koje zavravaju sufik-sima -ina (bistrna), -oa (ista), -ota (dobrta), -ana (ciglna),-oba (rugba), -ica (krivca) koji imaju leksiko svojstvo da privlae

akcenat rei. Znatno ima mawe duih monomorfnih rei sa takvim ak-centom (adrsa, adja, barka, budla, gospda, grimsa, lepza, slob-

da, v.Brabec et al. 1954). Pravilo SA se odnosi na uzlazne akcente, doksilazni akcenti redundantno padaju na prvi slog rei.9 Pravilo SAprimewuje se nuno na cikline sufikse, a veinom i na monomorfnerei. Izvestan broj osnovnih primera ciklinih sufiksa su navedenau (9):

(9) - (gls), -a (gla), -da (bakqda), -j (kelnrj), -ja (perja), -c (Ame-riknac), -n (ltn), -anstvo (svedonstvo), -ant (labrant), -ara (gqara),-t (marlat), - (bmba), -atina (nemtina), -a (sabota), -eina


7 Akcenti novotokavskih dijalekata ine osnovu na kojoj se zasnivaju i standard-ni srpski, i standardni hrvatski jezik. Do 2000. god. sam upotrebqavao naziv srpskohr-vatski uveren da je to jedan jezik u kome se mogu razlikovati samo mawe vane varijantnerazlike.

8 U srpskom jeziku slog je teak ako sadri dug vokal, a u svim drugim sluajevimaje izgleda lak. Ukoliko je posledwi slog osnove istovremeno i posledwi slog rei, akce-nat se posebnim pravilom (LA) pomera na prethodni slog (v. Raki 1995).

9 Status silaznih akcenata je jo donekle kontroverzan. Jakobson (1931) je smatraoda su silazni akcenti samo granini signali koji redundantno padaju na poetni slogrei i kao 'defo' akcenti nemaju kontrastivnu funkciju. Drugaije shvatawe zastupao jeIvi (1958) koji je ukazao na mogunost da su silazni akcenti ve postali leksika svoj-stva rei, i u sluaju kada padaju na isti slog kao i rastui akcenti, mogu da razlikujuznaewe rei. Razvoj novotokavskih dijelekata se izgleda usmerava u pravcu na koji je

ukazao Ivi. U svakom sluaju moemo pretpostaviti da silazni akcenti redundantno pa-daju na prvi slog rei.


8/25

(starina), -etina (ribtina), -ina (smina), -ent (apslvent), -r (fr-zr), -e (drme), -ak (sobak), -ija (tirnija),10 -ika (varnika), -r (ko-

mndr), - (gst), -ia (mlia), -t (klct), -itt (publictt), -itis(bronhtis), -iz(a)m (monzam), -lija (varlija), -wava (drwava), -v (lv),-onr (milicinr), -owa (svrbowa), -ota (dobrta), -otina (bqotina),11

-uqa (cvtuqa), -uq(a)k (orbqak), -ra (diktatra), -urina (abrina), -ua(garvua), -uina (orlina), -utina (bartina), itd.

(v. Raki 1991a, 1992).

Uoqivo je da velika veina sufiksa (9) poiwe vokalom pa se jed-nostavno slogovno integrie sa osnovom gradei jednu fonoloku re.Booij (1985) takve sufikse oznaava kao prijemive" (cohering). Poredobinih" ciklinih sufiksa u Raki (1991a, 1992) definisao sam i

ekstracikline sufikse koji povlae javqawe uzlaznog akcenta na dru-gom slogu levo od sufiksa, a na jednoslonim osnovama silazni akce-nat. Takvi su npr. sufiksi -teq (sliteq), -or (rdaktor, lktor),-je (kmwe, prje).

U Raki (1991b) definisao sam receptivne sufikse kao posebnuvrstu sufiksa ija glavna osobina je da uvaju akcenat osnovne rei ne-promewen, ako je posledwi slog osnove lak, a proizvode uzlazni akce-nat ako je on teak. Takvi su npr. sufiksi -(a)c, -r, -e, -ica, -i, -ina,-iwa, -te, -ov, -aa, -k, -st, -stvo.

(10a) dvnog dvnoac, ppua ppur, mngup mngupe, bba bbica,

jlek jlei, tbuh tbuina, h hiwa, knak knate, rk rkov, slman slmwaa, slo sqk, jnan jnnst, strateq stratqstvo;

(b) Srm Srmac, rhv arhvr, rbr ribre, drgr drugrica,glb golbi, msc mesina, dvqk divqkiwa, sd sdite,12

vrtr vratrov, rb rbaa, m mjk, pkran pokrnst, drg drtvo.

(v) tuna tunac, trba trbr, sna sne, kolga kolgin, slba slbica, bba bbi, Nmac Nmina, vot, ivta ivtiwa,glma glmte, tac ev, mukrac mukraa, slo sqk,grb, grba grbst, na nstvo.

Izvoewa (10a) ne mewaju akcenat, ali ona u (b) to ine. Receptiv-

ni sufiksi predstavqaju 'slabiju' verziju ciklinih sufiksa koji se odwih razlikuju jer mogu da proizvedu rastue akcente i kada je prethodnislog lak. Na primer, od rei ppeo moemo izvesti re pepqara jer je

774 STANIMIR RAKI

10 Drugaiji akcenat imaju rei mfbija,rbija, Vncija, mbcija, Portglija,mprija, mtrija, btrija, strija, ldrija, rvzija, kntzija, lbnija, Brtni-

ja, Slvnija. U ovim reima sufiks -ija se ponaa kao ekstraciklian sufiks. Ova poja-va se u tradicionalnim gramatikama objawava prenoewem silaznog akcenta koje te re-i imaju u stranom izvorniku za jedan slog unapred. Zabeleeni su, meutim, i akcenat-ski dubleti adcija audcija sa promewenim akcentom (v. Beli 1950/51: 227).

11 Rei izvedene sufiksom -otina predstavqaju poseban sluaj jer se akcenat u wi-ma javqa ak na etvrtom slogu od kraja rei. One se, meutim, izdvajaju i posebnim pejo-

rativnim znaewem.12 Babi primeuje da jednoslone imenice dobijaju uzlazne akcente ispred -ite.


9/25

sufiks -ara ciklian. Samo jedan deo pravila SA onaj pod (9a) pri-mewuje na receptivne sufikse. Primeri (10v) ilustruju jo jednu oso-binu receptivnih sufiksa oni prihvataju bez promene uzlazne ak-cente sa posledweg sloga rei. Otuda naziv receptivni sufiksi", ma-da bi se moda mogao primeniti i naziv poluciklini" sufiksi.Ovi sufiksi se razlikuju od neutralnih (ekstrametrikih) sufiksa kojipomeraju uzlazne akcente sa posledweg sloga rei ulevo (begnac

bgund) ili mewaju intonaciju takvih akcenata uzlazni akcenti po-staju silazni (Lka Lkiwa, slga slkiwa, zma zmski,gla glast). Moe se pretpostaviti da dvoslona priroda uzlaznihakcenata objawava ove alternacije (v. Lehiste i Ivi 1986).

3.Neutralni (ekstrametriki) sufiksi su oni koji, po pretpostav-ci, ne mewaju osnovni akcenat rei. Takvi su npr. sufiksi imenikisufiksi -k(a), -kiw(a), -d, -nk, -wk, -nica i pridevski sufiksi-sk(), -j(), -n(), -w(), -ast. Za razliku od ciklinih i receptivnihsufiksa, veina neutralnih sufiksa poiwe konsonantom.13 U (11a) na-vodimo primere za imenike, a u (b) za pridevske sufikse.

(11a) amtr amtrka, bla blka, sra srka, Rs Rskiwa, mlat mlatkiwa, Vs Vkiwa, dvo dvqd, nuk nud, ve vnk,sra srnk, pkst pkosnk,14 psed psednik, ml mlwk,zpad zpadwk, prroda prrodwk, msc msewk, rba rbni-ca, glb glbnica;

b) mj mjsk, drgr drgrsk, lija ljsk, lbd lbdsk lb, vrg vrji, vek vej, msto msn, pjaca pjan,pla pln, krj krjw, jtro jtrw, jsen jsw, bdem bdemast, puina puinast.15

Sufiksi koje smo nazvali neutralnim redovno mewaju uzlazne akcentena posledwem slogu osnove, ali se te promene mogu logino objasnitidvoslonim karakterom uzlaznih akcenata i neutralnou sufiksa. Ureima s jednoslonom osnovom oni se pojavquju kao silazni akcenti,a u onima sa vieslonom osnovom, pomeraju se za jedan slog ulevo, ate promene proizlaze iz ekstrametrinosti dodanih sufiksa za pra-vilo akcenta ovi sufiksi su nevidqivi. Ovu alternaciju ilustruju

primeri u (12):

(12) pe pd, begnac bgund, jne jnd, strna strnka, pla-nna plnnka, slga slkiwa, Fnac Fnkiwa, Zemnac Zmn-


13 Booij (1985) takve sufikse naziva 'neprijemivim' (non-cohering) sufiksima.14 Moskovqevi (1990) ima paksnk to pokazuje mogunost varijacija.15 Od ovoga odstupaju pridevi lnast, krivdast, budlast, vraglast, rnast,

pedrast, dugqast, ksast, rwast, gnjast, mtlast, ali ima mnogo vie primera(tj. skoro svi ostali) u kojima se sufiks -ast ponaa kao neutralan sufiks. Dvostrukoponaawe javqa se i kod nekih drugih sufiksa. Tako pridevski sufiks -en pokazuje kole-bqivo ponaawe u odnosu na osnove s kratkosilaznim akcentima (npr. dvo dven i

dven, ld, lda lden i lden, md, mda mden i mden, v. RM iBabi 1986), ali du-gouzlazne akcente najee krati u kratkouzlazne (npr. glna glnen, skno sknen,

drtvo drtven).


10/25

kiwa,16 kla klski, gerla grilsk, bda bdnk, bdnica, sza sznk, sardwa sradnk sradnica, trva trvwk, pla plwk.

Postoji, meutim, dosta kolebawa sa nekim sufiksima. Tako npr. u RMse mogu zabeleiti sledei dubleti sa sufiksima -wk, -nk i -nica(npr. svrwk sevrwk, prwk oprwk, lwk lwk,

lnk lnk, invnk nvnk, jd jdnk jdnk, jdni-ca jdnica). Odstupawe ovih sufiksa se sastoji u tome to u odree-nom broju sluajeva deluju kao receptivni ili ciklini sufiksi pre-tvarajui prethodnu duinu u uzlazni akcenat ili skraujui prethodnuduinu. Ova osobina je naroito jasno izraena kod sufiksa -nica(npr. zb, zbi zbnica, krv, krv krvnica, sd sdnica, std stdnica, itd.), mada je u nekim primerima nejasno da li se taj su-

fiks dodaje na imeniku osnovu ili na pridev (npr. gldan gldni-ca). Po ovoj svojoj osobini -nica, a takoe i sufiksi -wk i -nk suslini receptivnim sufiksima.

I neki drugi sufiksi koje smo nazvali neutralnim mogu u nekimsluajevima da mewaju akcenat osnove:

(13) sme smenka, str strski, pr prn, tvrt tvrtast.

Primeri (13) pokazuju da i posle neutralnih sufiksa moe, u pojedi-nim sluajevima, da deluje pravilo SA. Tada, meutim, SA ne uzima uobzir neutralne sufikse, oni su za wega nevidqivi". Primeri (13) se

u tom smislu uklapaju u koncepciju neutralnih sufiksa. S druge strane,ti primeri, kojih nema mnogo, moraju se shvatiti kao leksiki uslo-vqeni izuzeci s obzirom na iwenicu da u wima uopte deluje pravi-lo SA.

4. Za odreivawe leksikih slojeva moemo pre svega koristitipravilo akcenta SA za koje pretpostavqamo da deluje na 1. leksikomsloju. Povezano sa delovawem pravila akcenta SA jeste i pravilo kra-ewa prethodnih duina (v. Raki 1996b, 2002). Ispred skoro svih ci-klinih sufiksa duina krajweg sloga osnove se skrauje. Jedini izuze-tak od toga pravila su sufiksi -e (trle) i -owa (klowa), koji ustvari uvek izazivaju obrnuti efekat duewe prethodnog sloga.17

Pravilo afiksnog kraewa (AK) mora da sledi pravilo akcenta SA uistom ciklusu izvoewa, a to znai da se oba pravila primewuju naistom leksikom sloju. Pravilo kraewa primewuje se i ispred veinereceptivnih sufiksa i ispred dva neutralna sufiksa.18 Domen pravila

776 STANIMIR RAKI

16 Sasvim drugaije se ponaa sufiks -iwa koji je receptivan prethodnu duinupretvara u uzlazni akcenat (npr. kngiwa, prvkiwa, prosjkiwa, zemqkiwa, Poqkiwa,

junkiwa, doqkiwa, itd.).17 Ti sufiksi se i inae izdvajaju svojim pejorativnim znaewem.18 Pravilo afiksnog kraewa (AK) treba razlikovati od dijahrone pojave gubqewa

duina u pojedinim novotokavskim dijalektima. Ivi (1965) je konstatovao da se od po-stakcenatskih duina najlake skrauju one na krajwem otvorenom slogu, zatim na kraj-wem zatvorenom slogu, a potom i one na unutrawim slogovima. Ivi je takoe utvrdio


11/25

SA mora biti prvi leksiiki sloj, a istom sloju se mora pridruiti i

pravilo afiksnog kraewa (AK) jer ono sledi pravilo SA u istom ci-

klusu. Izvesna komplikacija s pravilom kraewa proizlazi iz iweni-

ce da se ono primewuje i ispred veine receptivnih sufiksa, a i is-

pred dva neutralna sufiksa, ali to ovde ne moramo detaqno razmatrati

(v. Raki 1996b, 2002).U imenikim sloenicama vai jo i pravilo kraewa prve sa-

stavnice. Za imenike sloenice tipa imenica + imenica moemo ov-de navesti sledee primere:

(14a) vd vdokrg, vno vnogrd, vs vsorvan, gls glsovr, zma zmolst, krj krjolk, ns nsorg, pld pldord, rd rdoslv,rno rnolst;

(b) genrl generltb, dvn duvnkesa, vr uvrkua. (v. Raki2000)

U (14) krati se i akcentovana i neakcentovana duina u prvoj sastav-nici. Pravilo kraewa prve sastavnice (KPS) se normalno primewujena ciklinom sloju, dakle sloenice u kojima se ostvaruje to pravilomoraju pripadati 1. leksikom sloju.

Ako prihvatimo redosled sufiksa (6), moemo pretpostaviti da usrpskom jeziku postoje tri leksika sloja:

(15) 1. sloj: izvoewe 1. reda, fleksija 1. reda ciklian leksiki sloj

2. sloj: izvoewe 2. reda, fleksija 2. reda neciklian leksiki sloj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 sloj: postcikline operacije postciklian leksiki sloj

Izvoewe u 1. sloju je odreeno ciklinim i receptivnim sufik-

sima, a 2. sloju receptivnim i neutralnim sufiksima. Vidimo da re-

ceptivni sufiksi uestvuju u oba leksika sloja ako izazivaju prime-nu leksikih pravila oni pripadaju 1. leksikom sloju, a u suprotnom

sluaju pripadaju 2. leksikom sloju. Receptivni sufiksi obino me-

waju akcenat osnove ako je krajwi slog osnove dug, a ostavqaju ga nepro-

mewenim ako je kratak (v. primere 10). Podela na slojeve u (15) mora

biti delimino zasnovana na svojstvima osnova jer postojawe recep-tivnih sufiksa zahteva takvo reewe: da li se pravilo akcenta prime-

wuje s receptivnim sufiksima zavisi od teine krajweg sloga osnove.

Isti princip se primewuje i na flektivne nastavke oni spadaju u 1.ili 2. sloj prema tome da li su ciklini ili neutralni.

Primena receptivnih sufiksa naroito dolazi do izraaja akoosnova ima teak krajwi slog. Npr. izvedenice imenice glbse klasi-fikuju u 1. ili 2. leksiki sloj:


da se duine boqe uvaju iza uzlaznih akcenata nego iza silaznih to je posledica veeprominentnosti koju obezbeuje tonska visina sloga iza tokavskog uzlaznog akcenta".Ova zapaawa se odnose iskquivo na dijahronu pojavu gubqewa neakcentovanih duina uznatnom broju tokavskih govora.


12/25

(16) u 1. sloj: golbak, -pka, golbr, golbica, golbi, golbe, golban,golbwk, golbaa, golbij, glubast;

u 2. sloj: glpka, glbq, glbov.

U 1. leksikom sloju dodani sufiksi mewaju akcenat ili kvantitetosnove, dok u 2. leksikom sloju osnova ostaje nepromewena. U prime-rima, golbr, golbica, golbi, golbe mewa se akcenat osnove jer jekrajwi slog osnove teak, a dodani sufiksi su receptivni.

Na osnovu istoga kriterija se klasifikuju i flektivni obliciimenica. U velikom broju sluajeva promene u fleksiji su posledicadelovawa pravila akcenta SA ili pravila afiksnog kraewa (AK).Osnovna iwenica o fleksiji u srpskom jeziku je dakle da ona moebiti ciklina i neciklina, a wena raspodela zavisi od oblika osno-

ve ili od rezultata prethodnog ciklusa. Tako npr. izmene r nom. jed. or gen. jed., orima ins. mn. ili or gen. pl. su poslediceprimene pravila SA; kroz tu izmenu prolaze sve imenice koje imaju te-ak krajwi slog osnove i uzlazni akcenat na pretposledwem slogu.Ukoliko imaju teak krajwi slog osnove, a silazni akcenat je na prvomslogu, izmewivawe akcenta obino izostaje u jednini, ali se moe ja-viti u nekim padeima mnoine. Tako npr. imenica glb ima oblikgluboviu nom. mn. sa skraenom duinom prema pravilu kraewa AS ioblik golubv u gen. mn. sa promenom mesta akcenta prema pravilu ak-centa SA, dok se u oblicima jednine ne mewa ni akcenat ni duina(npr. glba, glbu, itd.). Moemo rei da oblici glubovi nom. mn. i

golubvgen. mn. pripadaju ciklinom 1. sloju, a oblici gen. jed. glbai dat. jed. glbneciklinom 2. sloju. Od imenice dn i oblik gen. jed.

dna i oblik nom. mn. dni pripadaju neciklinom 2. leksikom sloju.Vidimo da klasifikacija po leksikim slojevima zavisi ne samo odoblika osnove nego i od deklinacione klase imenica.19

Da li uopte postoji postciklini sloj leksikona u srpskom jezi-ku? Taj sloj u srpskom jeziku je stvarno vrlo slabo naseqen samo ime-nica mzak i jo dve sline imenice ilustruju postciklino obezvu-avawa krajweg suglasnika. Navodimo primer toga izvoewa:

(17) /mzg/ Bazino predstavqawe

mzag A umetawemzak Obezvuavawe

U renicima se mogu zabeleiti jo samo dve imenice mzak idrzak na koje se moe primeniti izvoewe (17). Primer (17) je ipakdovoqan da ukae na postojawe i mogunost postciklinog sloja u srp-skom jeziku. Ovo, naravno, vai pod pretpostavkom da obezvuavawe ni-je postleksiko pravilo, tj. pravilo koje se primewuje i u sintaksifraze. Utisak autora je da se u predlokim frazama obezvuava predlog,

778 STANIMIR RAKI

19 Izmewivawe strac nom. jed. strca gen. jed. se moe takoe shvatiti kao re-zultat pravila kreewa AK. Pretpostavqamo da je osnova strc i da je nom. jed. stracizveden operacijama umetawa i kraewa. Pridruivawe odreenom leksikom sloju zavi-si, dakle, i od pretpostavqenog bazinog oblika lekseme.


13/25

tako da je mogue kot potoka, ali da obezvuavawe ne zahvata i prvelanove imenikih fraza tipa drug Petar ilistrog profesor. To znaida se ono provodi na razini fonolokih rei, a ne generalno u sin-taksi.

Dok se nom. jed. mzak izvodi u postciklinom sloju, padeni ob-lici jednine mzga, mzgu se izvode u 2. neciklinom sloju, a oblicimnoine mzgovi, mzgv dolaze u 1. ciklini sloj jer se na wih mo-ra primeniti pravilo afiksnog kraewa (AK). U 1. sloj dolazi i izve -denica mzgati u kojoj se javqa uzlazni akcenat na osnovi.

5. Osnovni kriteriji za odreivawe leksikog sloja sloenica seodnose na raspodelu akcenta i duina u sloenicama. Razmotrimo mo-

gue akcente nominalnih sloenica tipa imenica + imenica sa pro-stom drugom sastavnicom. U (20a) navodimo primere sloenica sa ra-stuim akcentom na veznom o" ili, ako nema takvog elementa, na po-sledwem slogu prve sastavnice. Sastavnice u (20b) imaju silazni akce-nat na prvom slogu i duinu na posledwem slogu.

(18a) volpaa, vodmea, vukdlak, domzet, Drinpoqe geog., duvnkesa, zlat-utva, zlatvrana (zool.), kozpaa, lubndiwa, pelngae, svilbuba, sluzko-a, trnqiva, uvrkua;

(b) brtud,20 vdokrg, vnogrd, Vnodl, vsorvan, lovlk, glsovr, g-rosts, grocvt, dlokrg, zmolst, mendn, krtomtar, klodvr, klovz,klovrt, kzorg,21 krjolk, lpolst, nsorg, mgorp, pldord, pro-brd, rsops, rnolst, slvolk, slvopj, Crigrd.

Zapazimo da akcenat sloenica (18a) moe biti izveden pomoupravila SA; ta iwenica govori u prilog teze da navedene sloenicepripadaju ciklinom sloju leksikona. Isto pravilo proizvodi akcenatpridevskih sloenica lihprst, golbrk, iststran koje moraju bitidostupne ciklinim sufiksima -ai (lihoprsti), -at (golobkat),-ian (istostrnian). Tu iwenicu shvatamo kao dodatnu evidencijuda sloenice (20a) moraju takoe pripadati prvom leksikom sloju


20 U renicima nalazimo brtued, iako izvorni govornici koje sam konsultovaojasno uju duinu na posledwem slogu. Konfuzija je moda nastala zbog iwenice da ime-

nica do hip. u nezavisnoj upotrebi nema duinu. Ali vidimo da u sloenicama ne sa-mo duina nego i oblik mogu biti izmeweni: sloenica brtud je npr. m. roda, iako jeimenica do sredweg roda. Slino tome, renici navode dublete grosts i gorstas,

nsorg i nosrog, iako se te rei iskquivo izgovaraju sa silaznim akcentom na prvomslogu. Oblici sa uzlaznim akcentom se navode kao varijante jer su imeniki oblici ve-rovatno izvedeni od pridevskih konverzijom (v. Raki 2001). Tu pretpostavku potvruje iiwenica da Benson (1993) navodi samo oblik gorstas kao pridev. Babi (1986: 7) iKlajn (2002: 14), obojica primeuju da renici ne odraavaju korektno sadawi izgovor,i to u tolikoj meri da je Klajn odustao od oznaavawa akcenata u svojoj monografiji.

21 RM belei akcenatske dublete grosts i gorstas, kzorg i kozrog to upuu-je na pretpostavku da su te imenice dobijene konverzijom prideva istoga oblika koji, i-ako nezabeleeni, vrlo su verovatni jer druge komponente navedenih sloenica oznaa-vaju delove tela (v. Raki 1998). Slina je situacija i sa sloenicom nsorg koja se u da-nawem jezikom oseawu vezuje samo za poznatu ivotiwu sa ubojitim nosem (lat. Rhino-ceros), mada bi po strukturi i znaewu mogla biti i pridev tipa koznog (v. Klajn 2002:92).


14/25

(v. Raki 1999). Wihova karakteristina zajednika osobina jeste da seosnova druge sastavnice sastoji iz jednog lakog sloga, a u veini wihse javqa vezni vokal.22

Akcenat u sloenicama (18b) ne moe se izvesti na isti nain,ali moemo zapaziti jednu drugu pravilnost. Karakteristika sloeni-ca (18b) jeste da je wihova druga sastavnica u skoro svim sluajevimaimenica mukoga roda koja se sastoji od jednog tekog sloga. 23 Wihovakcenat je u jasnom kontrastu sa akcentom sloenica (20a) ija osnovaje jedan lak slog. U (18b) se stvarno javqa drugi akcenatski obrazacimenikih sloenica tipa imenica + imenica koji moemo opisatisledeim optim pravilom:

(19) Sloenice dobijaju silazni akcenat na prvom slogu ako se druga sastavnica

sastoji samo od jednog tekog sloga.

Primetimo da je akcenat sloenica u nekim primerima razliit odakcenta prve sastavnice (npr. vno vnogrd, gra grocvt, zma zmolst, rno rnolst). To stvarno znai da je (19) posebnopravilo koje dodequje silazni akcenat sloenicama date strukture bezobzira na akcenat prve komponente. Taj akcenat je u kontrastu s akcen-tom sloenica (18a) iji druga sastavnica ima u osnovi lak slog. Akopretpostavimo da leksike rei dobijaju svoj akcenat u ciklinoj kom-ponenti preko pravila SA ili ak u bazinoj strukturi, ti akcentimoraju biti poniteni pravilom (19). Pravilo (19) ujedno opovrgava

tezuJakobsona (1931) i nekih drugih lingvista24 da su silazni akcentina poetnom slogu samo 'defo' akcenti neakcentovanih morfema jerpravilo (19) u nekim primerima ponitava akcenat prve sastavnicekao gore u vno vnogrd, gra grocvt, itd. Pretpostavqamo dapravilo (19), kao i pravilo SA, deluje na 1. leksikom sloju, a da na 2.leksikom sloju nema bitnijih akcenatskih promena sloenica.

Sloenice (18b) pokazuju da se moe promeniti ne samo akcenatve i oblik sastavnice kao u primeru imenice brtud (< do), kojaje m. roda iako je druga sastavnica s. roda. Pravilo (19) predstavqa, da-kle, tek jedan deo sloene operacije koja odreuje ne samo akcenat slo-enice nego i wenu slogovnu strukturu i rod.25 S obzirom na te izme-

ne, sloenice tipa (18b) moraju pripadati ciklinom 1. leksikomsloju. Kako se pravilo akcenta (19) primewuje samo na sloenice, mo-

780 STANIMIR RAKI

22 U (18a) nismo ubrajali imenice gorstas, krstkqun i kozrog u kojih drugakomponenta kao nezavisna re nosi duinu, jer pretpostavqamo da se te sloenice do-bijaju konverzijom prideva istoga oblika koji, iako nezabeleeni, vrlo su verovatni

jer druge komponente navedenih sloenica oznaavaju delove tela (v. Raki 1998, Klajn2002: 98).

23 Primeri klovoz i krtomtar pokazuju mogunost nekih varijacija. U prime-ru klovoz odstupawe je moda nastalo zbog izmewenog znaewa koje ta re ima u hrvat-skom jeziku (varijanti). Neki renici imaju i oblik kolvoz (v. RM, MB), ali se u sa-vremenom jeziku takav akcenat ne uje.

24 Videti Inkelas & Zec (1988) i Zec (1993).25 Moe se rei da sloenice (18b) predstavqaju jedan ablon (template) odreen

prozodijskim iniocima u smislu prozodijske morfologije (McCarthy & Prince 1986).


15/25

emo ga nazvati pravilom sloenikog akcenta (SLA). Lako se zapaada ima mnogo vie sloenica koje slede akcenatsko pravilo (19) negoonih u (18a) koje dobijaju akcenat primenom opteg pravila SA (v. Ra-ki 2004).

Dodatni argumenat za smetawe sloenica (18b) na 1. leksikisloj prua i pravilo kraewa prve sastavnice (KPS) prema kojem seslogovi prve sastavnice krate u imenikim sloenicama bez obzira navrstu akcenta (v. Raki 2000). Primetimo da pravilo sloenikog ak-centa (SLA) istovremeno realizuje i kraewe prve sastavnice (KPS)kao u primerima vd vdokrg, vno vnogrd, gls glsovr, itd. (v. 16 gore).

Razmotrimo sloenice iji se akcenat poklapa s akcentom jednesastavnice. Sloenice ovoga tipa obino imaju vieslonu prvu ilidrugu sastavnicu. U (20a) dolaze sloenice sa veznim vokalom -o-, a u(20b) bez tog veznog vokala.

(20a) bogovek, veronuka,26 verozkon, vodoprvreda, grkoktolik, Jugoslven, ju-gozpad, jugostok, poqoprvreda, pukomitrqz, ugqenovodnk;

(b) kunbaba, kundeda, ukundka hip., nxagbaba, babadjvojka, Bawalka, ba-barga, bubamra, bubavba, bubazlta, kegazda.

Akcenat sloenica (20a) je jednak akcentu druge sastavnice kojanosi uzlazni akcenat. Jedan novi elemenat u tim sloenicama je veziv-no -o- (npr. bogovek, grkoktolik, Jugoslven, ). Da li je taj eleme-

nat dovoqan da sloenice (22a) ukquimo u ciklian 1. leksiki sloj?Vezivno -o- mora biti dostupno na 1. leskikom sloju jer nosi uzlazniakcenat u sloenicama (18a). Odatle ipak ne sledi da se i sloenice(20a) sa veznim o" formiraju na 1. leksikom sloju jer je mogue da setaj vokal morfema moe umetnuti i na drugim slojevima. Vezivnoo" nije ciklini afiks koji nuno povlai javqawe uzlaznog akcenta.S druge strane, akcenat sloenica u (20a) je jednak akcentu drugih sa-stavnica, ali se ovaj ne razlikuje od akcenta koji dodequje pravilo ak-centa SA. Mogue je, dakle, da se sloenice (20a) obrazuju na 1. leksi-kom sloju, ali se ne moe iskquiti mogunost i wihovog obrazovawana 2. leksikom sloju.

Sloenice (20b) umesto vezivnog morfema -o- imaju flektivno -anom. jed. imenica enskog roda (npr. babadvojka, Bawalka) ili flek-tivu -0 nom. jed. imenica mukoga roda (npr. kundeda, ukundka).Sloenice ovoga tipa nose akcenat prve ili druge sastavnice pri e-mu jedna sastavnica gubi akcenat. Sloenice ovoga tipa se obino kla-sifikuju kao sraslice, a preovlauje akcenat sastavnice koja ima vieslogova ili ona iji slogovi imaju veu teinu. Tako u sloenicamakunbaba i kundeda akcenat nose prve sastavnice, a u sloenici u-


26 Imenica nauka se moe znaewski dovesti u vezu s glagolom nauiti, ali u sa-vremenom jeziku ni u jednom obliku toga glagola nema alternacije k , pa ne postojesinhrone osnove za izvoewe konverzijom imenice nauka od glagolanauiti. O depalata-

lizaciji k ne moe se govoriti kao o sinhronom pravilu jezika kako to ini Babi(1986).


16/25

kundka druga. Ova promena gubqewe akcenta druge sastavnice moese smatrati automatskom posledicom iwenice da sloenice predsta-vqaju jednu fonoloku (prozodijsku) re. Sastavnica koja gubi akcenatklitizuje se automatski na drugu sastavnicu. O mestu tvorbe sloenica(20b) ne moe se nita sa sigurnou zakquiti.

6. U ovom odeqku razmatramo sloenice u kojih je druga sastavnicadeverbalna imenica izvedena konverzijom. Babi (1986) i Klajn (2002)tvorenice ove vrste svrstavaju u sloeno-sufiksalnu tvorbu nultim su-fiksom ignoriui iwenicu da druge sastavnice postoje kao nezavi-sne rei. Imajui u vidu ograniewe da se leksike rei izvode od lek-sikih rei (Aronoff 1976), pogodnije je, kad je to god mogue, druge

komponente shvatiti kao postojee leksike rei. Tako npr. imenicabakrorez se moe rastaviti na dve komponente bakar i rez, a kategorijasloenice proizlazi iz kategorije druge osnove glave sloenice.Ukoliko tvrdimo da je druga sastavnica samo osnova glagola rezati,primorani smo uvesti nulti sufiks da bismo objasnili imeniki ka-rakter sloenice, a tada se suoavamo s problemom viestrukih osno-va, tj. nije jasno na koju se osnovu dodaje nulti sufiks.27 Smatramo da jenepotrebno dodavati nulti sufiks na bakro + rezkad ve postoji ime-nica rez i celu sloenicu odreuje kao imenicu.

U (21a) su sloenice ija druga sastavnica nosi duinu, a akcenatje u najveem broju primera kratkosilazni na prvom slogu, dok su u (b)

sloenice s kratkim vokalom osnove u drugoj sastavnici i uzlaznimakcenatom na veznom vokalu. U primerima (v) druga sastavnica je ime-nica voa, a na poetni slog sloenice pada kratkosilazni akcenat. Uprimerima (g) druge sastavnice nose uzlazni akcenat.

(21a) bkrorz, bkovz, brdolom, vdovd, vdopd, vdoskok, vdotsak, gropd,gsovd, grmovd, grovz, dvorz, dvotsak, zmqovd, zln, jjovd, k-menolm, ktolv, kstolm, kvotk,28 lstopd, ltorst, mrozv, mwovd,nftovd, evd, prostrj, rbolv, rdokp, rkosd, slvopj, slvospev,slzotk, tplovd, tnokp, gqenokp, hvlospev, cvovd;29

782 STANIMIR RAKI

27 Ako pretpostavimo da se nulti sufiks dodaje na glagolsku frazurezati bakar do-davawe nultog sufiksa ukquuje sledee postupke: odsecawe infinitivnog nastavka -ati,obrtawe poretka morfema, umetawe veznog morfema -o-, sjediwavawe morfema, pridru-ivawe dobijene kombinacije paradigmi imenica m. roda na suglasnik i odreivawe we-nog akcenta i duine. Oito je da je tzv. izvoewe imenica nultim sufiksom u stvarivrlo sloena operacija. Ovi autori moraju, dakle, da istu operaciju primewu npr. nasloenice bakrorez i rodoslov, iako rez postoji kao leksema, a slov ne postoji.

28 Gen. jed. je kvotka, iako je gen. jed. druge sastavnice tka.29 Neke od rei ovoga tipa renici belee sa uzlaznim akcentom na penultimi. U

savremenom govoru uveliko preovlauje izgovor sa silaznim akcentom na poetnom slogu.Neke rei koje renici belee sa uzlaznim akcentom na penultimi su esto folklorne iretke rei koje se gotovo ne koriste u savremenom govoru (npr. volvod, vratlom).Babi(1986: 299) slino ocewuje akcenat sloenica ovoga tipa, ali dodaje da etvoroslonesloenice nemaju ustaqenog naglaska" i navodi primere ugqenkop, gqenokp, o-

vjekqub, daqinmjer, votops, ivotpis, hrvatder. Babi ne razlikuje sloeni-ce u kojima je druga komponenta leksika re od onih u kojima je druga komponenta gla-golska osnova. ini se da je uzlazni akcenat na penultimi znatno ei u sloenica u


17/25

(b) glavsea, gorsea, drvsea, zimmora, zverkraa, lovkraa, qubmora,

ildera, vojskvoa, mainvoa, putvoa, raunvoa;30

(v) vzovoa, hrovoa, dlovoa, klovoa, pslovoa;(g) likorz, zemqopsed, strahovlda.

U (21a) druge sastavnice su deverbalne imenice rez, vez, pad, vod, tok,rast, zov, itd., a sloenice nose silazni akcenat na poetnom slogu iduinu na krajwem slogu osnove. Tumaewe sloenica (21a) je vrlo jed-nostavno one tako redom znae rez u bakru", vez brkova", pad vo-de", skok vode", vod gasa", vod groma", itd. Primeri (21a) potvrujuda silazni akcenat na prvom slogu dobijaju uglavnom one sloenice ukojima druga sastavnica sadri dug slog. Od toga pravila odstupaju slo-enice brdolom, vdoskok, slvospev, hvlospev u kojima na krajwem

slogu nema duine. Pretpostavqamo da je to posledica pomenutog pro-cesa gubqewa duina, a sporadino se u renicima belee i akcenat-ski dubleti.31 Skoro sve sloenica ovoga tipa su troslone, jedino suetvoroslone sloenicevodotisak idrvotisak, ali se i u tim sloe-nicama redukuje broj slogova osnove u kosim padeima.

U skoro svim primerima (21a) akcenat je u saglasnosti s pravilomsloenikog akcenta (SLA), a prve komponente su skraene saglasnopravilu kraewa prve sastavnice (KPS) (npr. bk bkovz, brdolom,gsovd, grmovd, jje jjovd, kst kstolm, kv kvotk,

lst lstopd, itd.). Poto ta pravila deluju na 1. leskikom slo-

ju, jasno proizlazi da sloenice (21a) moraju pripadati tom leksikomsloju. Sloenice (21a) kao i one (18b) su odreene prozodijskim a-blonom u smislu prozodijske morfologije (v. McCarthy & Prince 1986) jerstrukturu tih sloenica u potpunosti odreuju prozodijski inioci,raspored akcenta i duine. Ovo zapaawe se moe potkrepiti i pri-merima imenikih sloenica imenica + glagolska osnova koje smoanalizirali u Raki (2004: 434).

U primerima (21b) druge komponente kao nezavisne rei sadrekratak slog osnove, a sloenice nose uzlazni akcenat na pretposled-wem slogu za koji se moe pretpostaviti da nastaje primenom pravilaSA (v. Raki 1991, 1995). Odatle proizlazi da i sloenice (21b) pri-

padaju 1. leksikom sloju. U (21b) sve sloenice su etvoroslone ilipetoslone, druge sastavnice pripadaju -a deklinaciji.


kojima je druga sastavnica glagolska osnova, a ne leksika re, a to su primeri o-vjekqub, daqinmjer, ivotpis, hrvatder.

30 Mi pretpostavqamo da sloenice tipa gorosea, lovokraa i kwigovoa imajustrukturu I + I, dok Babi (1986) i Klajn (2002) smatraju da su te imenice izvedene slo-eno-sufiksalnom tvorbom ignoriui iwenicu da imenice sea, kraa i voa postojekao samostalne rei lekseme. Mi pretpostavqamo da su te imenice nastale konverzi -

jom odgovarajuih glagola, a da je palatalizacija krajweg suglasnika osnove jedno sredstvokonverzije. To pokazuju i primeri dan , mld ml, vditi v, cditi c, mlko ml, plkati pl.

31 Tako RM belei akcenatske dubleterdokp i rudkop. Situaciju komplikuje iiwenica da se i same osnove javqaju ponekad u dvostrukom obliku (npr. vd i vd, skki skk u RM).


18/25

U primerima (21v) su sloenice sa imenicomvoa u drugoj sastav-nici i kratkosilaznim akcentom na poetnom slogu. Takav akcenat napoetnom slogu javqa se redovno u sloenica ija jednoslona drugakomponenta nosi duinu i jedino jo u nekim sloenicama ija je dru-ga sastavnica imenica voa. Sve ove sloenice se ne klasifikuju naisti nain jer meu wima postoji jedna znaajna razlika. U primerima(21v) prve sastavnice su skraene u primerima vzovoa, ptovoa i

hrovoa, to je posledica dejstva pravila kraewa prve sastavnice(KPS). Kako po pretpostavci pravilo KPS deluje na 1. leksikom slo-ju, proizlazi da i navedene sloenice pripadaju tom sloju. Za ostaleprimere u (21v) navedeno pravilo ne vai jer prve sastavnice u sloe-nicama dlovoa i klovoa imaju bazino kratkosilazne akcente na

poetnim slogovima. Prva sastavnica u sloenici pslovoa kao neza-visna re ima kratkouzlazni akcenat, tj. ima oblik psao, a promenaakcenta se jedino moe shvatiti kao neka vrsta analokog izjednaava-wa. Ni na tu sloenicu se ne moe primeniti pravilo KPS.

U (21d) akcenat sloenica likorz, zemqopsed i strahovlda sepoklapa s akcentom jedne od sastavnica, a upravo zbog toga se ne moesa sigurnou utvrditi da li je pravilo akcenta uopte delovalo. Ob-lici primera (21d) ne pruaju vrst dokaz o delovawu ciklinih pra-vila, a prema tome ni dokaz da se navedene sloenice tvore na 1. lek-sikom sloju.

7. Razmotrimo najzad i sloenice ija se druga sastavnica izvodirazliitim afiksima. Prve sastavnice sloenica su uglavnom mono-morfne, tako da preostaje samo analiza drugih sastavnica. U (22a) i (b)smo svrstali sloenice ije se druge sastavnice izvode ciklinim ireceptivnim afiksima, a u (v) one ije se druge sastavnice izvode ne-ciklinim afiksima. Ukoliko se sastavnica izvodi ciklinim sufik-som, ona se tvori na 1. leksikom sloju, ali je dostupna za slagawe i nadrugom leksikom sloju. Prema tome, ukoliko se druga sastavnica tvorina 1. leksikom sloju, ne moe se nita zakquiti o mestu slagawa sa-stavnica to moe biti bilo 1. leksiki sloj ili 2. leksiki sloj.Ukoliko se sastavnica izvodi na 2. leksikom sloju, jasno je da istom

sloju pripada i sloenica.

(22a) Belorsija, brodogrdilte, brodogrdwa, brodogrditeq, vodoinstaltr,vodoosvewe, veroiteq, zemqordwa, ikonobrac, kraqoubjstvo, kuedom-in, kuegrdwa, kuepziteq, lovovr, minopolg, metalogld, mino-bc, oceubjstvo, oceubjstvo, primoprdaja, raunopolg, rodoskrne,slovoslg, strahovlda, strojoslgr, ustavobrniteq;

(b) gradonelnik, verospovst, rukopm, svatoznlac, sveznlac;(v) basnopsac, bogohqwe, bogojvqwe, bogoslwe, brodovlsnk, zemqord-

nk, kwigovzac, kwigopsac, ikonobrac, idolopklonk, kuevlsnk, pri-moprdaja, robovlsnk, rodoskvrnvqwe, sreolvac, firmopsac, rukodva-lac, strahoptovwe, topolvac, topolvnica, firmopsac, udotvrac.

U sloenica (22a) druge sastavnice su izvedene ciklinim sufik-sima (-ija, -wa, -ie, -, -ue) ili receptivnim sufiksima (-ilte,

784 STANIMIR RAKI


19/25

-(a)c, -stvo, -e, -in -r) kojima prethodi osnova s duinom na kraj-wem slogu, a to znai da druge sastavnice tih sloenica pripadaju 1.leksikom sloju. Druge sastavnice sloenica (22a) pripadaju 1. leksi-kom sloju, ali kao i u sluaju primera (21d) nemamo nikakvih dokaza dai sloenice koje odgovaraju tim sastavnicama pripadaju 1. leksikomsloju.

Donekle je slina situacija na koju nailazimo i u primerima(22b). Dodavawe prefiksa iz- na imenicu pvst daje imenicu spo-

vst, a to znai da prefiksiz- deluje kao jedan ciklian afiks jer me-wa akcenat osnove. Moe se, dakle, pretpostaviti da se imenica ispo-vest obrazuje na 1. leksikom sloju, a slino vai i za imenicu n-elnk koja se izvodi iz kombinacije na + lnk. Imenica pm iz-

vodi se konverzijom glagola pomi pri emu se mewa segmentni sastavi akcenat rei (v. Raki 1999). U sloenicama verospovst i ru-kopmdruge sastavnice zadravaju akcenat koji imaju i kao nezavisnerei. Nita ne ukazuje na dejstvo pravila SA koje se odnosi samo nauzlazne akcente. Na osnovu ovih podataka ne moemo nita sa sigurno-u zakquiti na kojem sloju se tvore sloenice verospovst i ru-

kopm. Slino stoji stvar i sa sloenicom gradonelnk akcenatove sloenice se poklapa sa akcentom druge sastavnice. Taj akcenat jemogao nastati dejstvom pravila SA ako se pretpostavi neutralnost su-fiksa -nk. Nema, meutim, nikakvih dokaza da je to pravilo stvarnodelovalo i u sloenici jer je, kao i u nekoliko prethodnih sluajeva,

akcenat sloenice jednak akcentu druge sastavnice.Posebno moramo analizirati i primere svatoznlac i sveznlacu (22b). Receptivni sufiks -(a)c ponekad krati prethodnu duinu, aline uvek. Sufiks -(a)c krati prethodnu duinu u nom. jed. imenice

znlac (gen. znlca), pa imenicu znlac moramo pridruiti cikli-nom 1. leksikom sloju. Sloenice svatoznlac i sveznlac nose si-lazni akcenat druge sastavnice, a to znai da na wih nije delovalo ci-klino pravilo SA. Kao i u prethodnim slinim sluajevima, nitane moemo zakquiti o leksikom sloju na kojem se obrazuju sloenicesvatoznlac i sveznlac.

U (22v) druge sastavnice su izvedene sufiksima -(a)c, -we, -we,

-k, -nk, -nica, koji u navedenim primerima ne mewaju akcenat osnoveniti krate prethodne duine. Odatle sledi da se druge sastavnice slo-enice u (22v) izvode u neciklinom 2. leksikom sloju. Sloenice kojesadre te sastavnice moraju se tvoriti takoe na 2. leksikom sloju.

8. Razmotrimo najzad koji se sufiksi mogu dodati spoqa na ime-nike sloenice tipa I + I. Ispitujemo dakle sloenice koje imajustrukturu (23):

(23) (I + I) + Sufiks

Ukoliko se na neku sloenicu moe dodati ciklian sufiks ili re-ceptivan sufiks koji mewa akcenat osnove, moemo zakquiti da se ta



20/25

sloenica tvori na 1. leksikom sloju. Takve su sloenice na koje sedodaju sufiksi -ar i -(a)c jer ti sufiksi mogu mewati akcenat osnoveako krajwi slog osnove nosi duinu. Ostali receptivni i neutralnisufiksi ne mewaju akcenat osnove oni se, dakle, dodaju na 2. leksi-kom sloju. Kako su sloenice koje se tvore na 1. leksikom sloju, do-stupne za daqe izvoewe i na 2. leksikom sloju, o mestu tvorbe tihosnova se ne moe nita konkretnije zakquiti. Na sloenice tipa I+ I moe se dodati i pridevski sufiks -en koji ima kolebqivo pona-awe. Razumqivo je da dodavawe toga sufiksa ne opravdava nikakav za-kquak u pogledu sloenike osnove. Razmotrimo pojedinano primereza sve sufikse:

(24a) Sufiks -ar se dodaje na osnovuvnogrd.Od imenice vnogrd koja pripada 1. leksikom sloju izvodi se vnogrdr naistom leksikom sloju. Sufkis -r deluje kao receptivan sufiks od pret-hodne duine nastaje uzlazni akcenat. Dodavawe sufiksa -r potvruje pret-hodni zakquak da sloenica pripada 1. leksikom sloju.

(b) Sufiks -(a)c se dodaje na osnove ktolv, Vnodl, pukomitrqz, li-korz, bkrorz, brdolm, dvorz, zln, rbolv, hvlospev.Sve osnove u (b) nastaju na prvom leksikom sloju, izuzev sloenice li-

korz, za koju se u tom pogledu nita nije moglo utvrditi. Izvedenice ki-tolvac, Vinodlac, pkomitraqzac, bkrorzac, brodolmac, drvorzac,zlonac, ribolvac, hvalospvac takoe pripadaju 1. leksikom sloju. Odavdesledi da i sloenike osnove na koje se dodaje sufiks - (a)c takoe pripadaju1. leksikom sloju ovo slagawe potvruje nau analizu o mestu tvorbe nave-

denih sloenica. U izvedenici elikorzac sufiks -(a)c mewa akcenat osno-

ve, tj. proizlazi da izvedenica pripada 1. leksikom sloju. Odatle sledi da isloenica likorz takoe pripada 1. leksikom sloju.(v) Receptivan sufiks -in je vrlo plodan. Primewuje se na sledee sloenice

koje se mewaju po -a deklinaciji: zlatutva, zlatvrana, svilbuba, trn-qiva, uvrkua, kunbaba, kundeda, ukundka hip., nxakbaba, babadjvoj-ka, babarga, bubamra, bubavba, bubazlta, kegazda, vojskvoa, mainvo-a, putvoa, raunvoa, vzovoa, hrovoa, dlovoa, klovoa, pslovoa.Sufiks -in ne mewa akcenat sloenica. To znai da se sufiks -in dodaje na2. leksikom sloju, ali se za sloenice koje nose uzlazni akcenat na veznommorfemu moe pretpostaviti da se izvode na 1. leksikom sloju. To su sloe-nice zlatutva, zlatvrana, svilbuba, trnqiva, vojskvoa, mainvoa,putvoa, raunvoa za koje moemo pretpostaviti da je uzlazni akcenat navezniku nastao dejstvom pravila akcenta SA. Sloenica uvrkua nema ve-znik, ali mesto uzlaznog akcenta opet pokazuje da je na tu sloenicu delovalo

pravilo SA. Sloenice kunbaba, kundeda, ukundka, nxakbaba, babadvj-ka, babarga, bubamra, bubavba, bubazlta, kegazda, vzovoa, hrovoa,dlovoa, klovoa, pslovoanose akcenat jedne od sastavnica, nita ne po-kazuje da je na wih delovalo pravilo SA. O mestu tvorbe tih sloenica nitase ne moe zakquiti.

(g) Sufiks -ka se primawuje na osnove slvopj, hvlospev, brdolm i zlin.Izvedenice slavpjka, brodlmka i zlnka nose uzlazne akcente to zna-i da se izvode na 1. leksikom sloju. U ovim izvedenicama pravilo SA je de-

lovalo, ali tako to se sam sufiks -ka ne rauna u kontekst. Osnove takoemoraju pripadati 1. leksikom sloju.

(d) Sufiks -ov/-ev se primewuje na osnove brtud, vukdlak, lovlk, zmo-lst, robovlsnk, vodoinstaltr, ustavobrniteq, metalogld, basnop-sac, lpolst, nsorg, mgorp, veroiteq, ikonobrac, kuedomin, kuep-

ziteq, lovovr, minopolg, metalogld, minobc, primoprdaja, rau-nopolg, slovoslg, brodovlsnk, zemqordnk, kwigovzac, kwigopsac,idolopklonk, kuevlsnk, sreolvac, firmopsac, rukodvalac. Izvedeni-

786 STANIMIR RAKI


21/25

ce sa -ov/-ev ne mewaju akcenat osnove, a to znai da se taj sufiks dodaje na 2.leksikom sloju. Za neke sloenice ipak postoji nezavisna evidencija da se

one izvode na 1. leksikom sloju. To su sloenice brtud, vukdlak, lo-vlk, zmolstkoje nose sloeniki akcenat (SLA). Na osnovu toga zakquuje-mo da ove sloenice pripadaju 1. leksikom sloju.

() Sufiks -ni primewuje se na sloenice zemqopsed, krtomtar, klovoz,klovrt, grocvt, pldord, rsops, rnolst, slvolk, slvopj, bogo-vek, veronuka, vodoprvreda, jugozpad, jugostok, poqoprvreda, ugqenovodnk;bkovz, brdolm, dvorz, vdovd, vdopd, vdoskok, vdotsak, gropd, g-sovd, grmovd, grovz, dvotsak, zmqovd, jjovd, kmenolm, ktolv,

kstolm, kvotk, lstopd, ltorst, mrozv, mwovd, nftovd, e-vd, prostrj, rbolv, rdokp, rkosd, slvopj, slzotk, tplovd, tno-kp, gqenokp, slvospev, hvlospev, cvovd, zimmora, qubmora, primopr-daja, strojoslgr. Izvedenice sa -n uglavnom ne mewaju akcenat osnove, a toznai da se i taj sufiks dodaje na 2. leksikom stupwu. Neke sloenice dobi-

jaju akcenat po pravilu sloenikog akcenta SLA za koji pretpostavqamo dadeluje na 1. leksikom sloju. To znai da sve sloenice koje imaju kratko si-lazni akcenat na prvom slogu i duinu na krajwem slogu kao npr. klovrt igrocvt pripadaju 1. leksikom sloju. Poseban problem su sloenice klo-

voz, slvospev i hvlospev iji akcenat ne odgovara u potpunosti akcentuSLA. Akcenat prve sastavnice hvla se razlikuje od akcenta nezavisne rei

hvla, pa bi na osnovu pravila o kraewu prve sastavnice mogli pretposta-viti da se i ta sloenica izvodi na 1. leksikom sloju. Za sloenice iji jeakcenat jednak akcentu jedne sastavnice kao u primeru jugozpad nita se nemoe zakquiti o sloju na kojem nastaju. Sloenice koje nose akcenat na ve-zniku kao zimmora i qubmora tvore se na 1. leksikom sloju jer je wihov ak-cenat oito rezultat dejstva pravila SA.

(e) Sufiks -nk se moe primeniti na osnove zemqopsed, poqoprvreda, brdo-lom. Izvedenice sa -nk ne mewaju akcenat osnove. Za sloenice zemqopsed

i poqoprvreda, koje nose akcenat jedne sastavnice, nita se ne moe zakqu-iti o sloju na kojem se tvore. U sloenici brdolom prva sastavnica jeskraena to moe predstavqati osnovu za weno pridruivawe 1. leksikomsloju.

() Sufiks -sk se primewuje na sloenice vnogrd, Drinpoqe, Vnodl, men-dn, klodvr, robovlsnk, vodoinstaltr, verozkon, probrd, ustavobr-niteq, metalogld, minobc, Crigrd, grkoktolik, Jugoslven, veroz-kon, zln, Belorsija, veroiteq, ikonobrac, kuedomin, kuepziteq,lovovr, minopolg, metalogld, minobc, raunopolg, sovoslg,strojoslgr, ustavobrniteq, svatoznlac, sveznlac; brodovlsnk, brodo-grditeq, zemqordnk, ikonobrac, idolopklonk, kuevlsnk, topolvac,

topolvnica, firmopsac, udotvrac.Izvedenice na -sk ne mewaju akcenat osnove. Kao i u ranijim sluajevimamoe se zakquiti da one osnove koje nose akcenat saglasan s pravilom SLA

pripadaju prvom leksikom sloju, a za one sloenice iji je akcenat jednakakcentu jedne sastavnice nita se ne moe zakquiti.

(z) Sufiks -stvo se primewuje na osnove robovlsnk, Jugoslven, brodovlsnk.Akcenat izvedenica se ne mewa tj. ostaje na istom slogu urobovlsntvo,brodovlsntvo, jugoslvnstvo. Sloenice nose akcenat jedne sastavnice, aodatle proizlazi da se nita ne moe zakquiti o leksikom sloju na kojemnastaju.

Vidimo da se na sloene osnove mogu dodavati uglavnom neutralni ireceptivni sufiksi. Ukoliko receptivni sufiksi mewaju akcenat osno-ve, izvedenice, a i osnove pripadaju 1. leksikom sloju. To je sluaj saprimerima koji se izvode sa sufiksima -r i -(a)c. Sufiks -ka mewa

akcenat u izvedenicama slavpjka, broodlmka i zlnka; u smisluureewa leksikih slojeva ne postoji ovde protivurenost, ali se ona



22/25

javqa u iwenici da sufiks -ka ipak mewa akcenat sloenica, iako jeklasifikovan kao neutralan sufiks. Ova mogunost zahteva dodatnuanalizu pojma neutralnih sufiksa.

9. Model leksike fonologije i morfologije nije vie tako popu-laran u savremenoj lingvistici kao to je to bio osamdesetih i devede-setih godina prolog veka, ali kako je srpski jezik jo nedovoqno is-traen, moe jo korisno da poslui jer zahteva integralno prikazi-vawe fonolokih i morfolokih pravila, a takav pristup podstiepostavqawe pravih pitawa o gramatikoj strukturi jezika (Booij 2000,Plag 2003). Ako se model leksike fonologije i morfologije i ne moeu celini odrati, istraivawa u okviru toga modela imaju smisla. Onamogu dovesti do korisnih saznawa jer izgleda da afiksi obrazuju grupeili slojeve koji funkcioniu kao organizacione jedinice u izvoewusloenih rei" (Plag 1999: 60).

U ovom prilogu latili smo se zadatka da odredimo leksiki slojimenikih sloenica tipa I + I u skladu sa standardnom teorijomleksike fonologije i morfologije (Kiparsky 1982, Booij & Rubach 1987)revidiranom u tom smislu to u sluaju receptivnih sufiksa doputa-mo mogunost da i osnove odreuju leksiki sloj izvedenica (v. Grego-rich 1993). Rezimirajui rezultate nekih naih prethodnih radova, mipretpostavqamo da se u srpskom jeziku, kao i u mnogim drugim, mogurazlikovati tri leksika sloja: prvi ciklini, drugi neciklini i

trei postciklini.U ovom prilogu analizirali smo morfoloku strukturu imenikihsloenica tipa I + I i nastojali da utvrdimo na osnovu wihovihprozodijskih svojstava kojem leksikom sloju pripadaju. Prve sastavni-ce sloenica toga tipa su mahom morfoloki proste jer su sloenicesa izvedenim prvim sastavnicama preteno polusloenice u kojimasvaka sastavnica uva svoj akcenat. U naoj analizi obuhvatili smosledee tipove imenikih sloenica:

(25a) druga sastavnica je morfoloki prosta I + I,(b) druga sastavnica je imenica izvedena konverzijom I + I konv.,(v) druga sastavnica je izvedena nekim sufiksom I + (X + SufI) ili nekim

prefiksom I + (Pref + I).

Za sloenice ija je morfoloka struktura odreena sa struktura-ma (25a) i (b), vae gotovo ista pravila akcenta. Prema naem istra-ivawu sloenica stie kratkouzlazni akcenat na pretposledwem slo-gu osnove ako je posledwi slog osnove lak (npr. svilbuba, pelngae) to ukazuje na delovawe opteg akcenatskog pravila SA (v. (7) gore), i-ji je domen 1. leksiki sloj. Ukoliko je posledwi slog osnove teak,sloenica stie kratkosilazni akcenat na prvom slogu (npr. vdokrg,

vnogrd), a to upuuje na delovawe posebnog sloenikog akcenatskogpravila SLA (v. (19) gore) iji je domen takoe 1. leksiki sloj. Kako je

domen pravila SA i SLA 1. leksiki sloj, sloenice koje stiu akce-nat tim pravilima takoe moraju pripadati 1. leksikom sloju.

788 STANIMIR RAKI


23/25

Ako je uzlazni akcenat sloenice jednak akcentu jedne od sastavni-ca, nita se ne moe rei o leksikom sloju na kome se tvori sloe-nica (veronuka, nxagbaba). Ako je akcenat sloenice jednak kratkosi-laznom akcentu prve sastavnice, sloenica pripada 1. leksikom slojuako se krati duina prve sastavnice (vzovoa, ptovoa), tj. ako po-stoji dokaz da je delovalo kraewe prve sastavnice (KPS).

Leksiki sloj sloenica ija je druga sastavnica izvedena nekimafiksom (primeri 22) zavisi od prirode afiksa. Ukoliko se druga sa-stavnica izvodi pomou nekog ciklinog afiksa na 1. leksikom sloju(npr. brodogrdwa, gradonelnk), ne moe se nita zakquiti o mestuslagawa sastavnica to moe biti bilo 1. leksiki sloj ili 2. lek-siki sloj. Ukoliko se druga sastavnica izvodi na 2. leksikom slojunekim neutralnim afiksom (zemqordnk, strahoptovwe), jasno jeda istom sloju mora pripadati i sloenica.

U ovom prilogu smo pokazali da je u znatnom broju sluajeva moguepridruiti sloenice tipa imenica + imenica odreenom leksikomsloju u zavisnosti od pravila koja uestvuju u obrazovawu sloenica.Tekoe se pri tome sastoje u kolebqivom ponaawu pojedinih sufuk-sa koji kao da imaju dvostruku prirodu. U tom pogledu su poseban pro-blem receptivni sufiksi koji u odreenim uslovima mogu da mewajuakcenat osnove. Taj problem smo reavali tako to smo doputali dase sloenice klasifikuju ne samo na osnovu vrste sufiksa nego i pre-ma svojstvima osnove (v. Giegerich 1993).

Posebno smo zapazili da su sloenice koje nose kratkosilazni ak-cenat na poetnom slogu i duinu na krajwem slogu skoro sve troslo-ne. Takve sloenice se mogu shvatiti kao prozodijski abloni (tem-plates) u smislu prozodijske morfologije. Primer ovih sloenica ujed-no pokazuje da se kratkosilazni akcenat na poetnom slogu ne moe uoptem sluaju smatrati 'defo' akcentom neakcentovanih morfema.

Beograd

L I T E R A T U R A

Ani-Obradovi, M. 1973. Teorija tvorbe rijei i njena problematika, Radovi Filozofskogfakulteta u Sarajevu, VII, 1152.Aronoff, M. 1976. Word Formation in Generative Grammar, MIT Press, Cambridge, MA.Babi, S. 1986. Tvorba rijei u hrvatskom knjievnom jeziku, JAZU i Globus, Zagreb.Beli, A. 1951, Iz novije akcentuacije (), Na jezik, ns. kw. 2, 227237.Beli, A. 1949. Savremeni srpskohrvatski kwievni jezik, deo, Nauka o graewu

rei, Nauna kwiga, Beograd.Benson, M. 1993. Srpskohrvatsko-engleski renik, Prosveta, Beograd.Booij, G. 1985. Coordination reduction in complex words: a case for prosodic phonology, u

H. van der Hulst & N. Smith (eds.), Advances in Nonlinear Phonology, Foris. Dodrecht.Booij, G. i J. Rubach 1987. Postcyclic versus postlexical rules in Lexical Phonology, Lingu-

istic Inquiry 18, 144.Booij, G. 1994. Lexical phonology: a review, in Wiese (ed), 330.Booij, G. 2000. The phonology-morphology interface, u L. Cheng & R. Sybesma (eds.),

The first Glot International State-of-the Article Book. The Latestin Linguistics , Mouton de Gruyter2000, Berlin & New York.



24/25

Booij, G. 2002. The Morphology of Dutch, Oxford University Press, Oxford.Booij, G. 1994. Lexical Phonology: a Review, uR. Wiese (1994), 287305.

Brabec, I., M. Hraste i S. ivkovi 1954. Gramatika hrvatskoga ili srpskoga jezika, 2. izda-nje, kolska knjiga, Zagreb.Deanovia, M. i J. Jerneja, 1989. Hrvatsko ili srpsko talijanski rjenik, kolska knjiga, Za-

greb.Giegerich, H. 1993. Base-driven stratification: morphological causes and phonological of ef-

fects of strict cyclicity", u R. Wiese 1994, 3163.Durand, J. 1990. Generative and Non-Linear Phonology, Longmans, London.Zec, D. 1994. Sonority Constraints on Prosodic Structure, Garland Publishing, NewYork &

London.Zec, D. 1993. Rule Domains and Phonological Change, Phonetics and Phonology, vol. 4,

Studies in Lexical Phonology, Academic Press, 365407.Zec, D. 2000. O strukturi sloga u srpskom jeziku,Junoslovenski filolog, 435

448.Ivi, M. 1983. Lingvistiki ogledi, Prosveta, Beograd.Ivi, P. 1958. Die Serbokroatische Dialekte, Gravenhage.Ivi, P. 1965. Prozodijski sistem savremenog srpskohrvatskog standardnog jezika. Symbolae

grammatica in honorem Georgii Kurylowicz, WrocawWarszawaKrakw, 135144.Jakobson, R. 1931, Die Betonung und ihre Rolle in Wort- und Syntagmaphonologie. TCLP4.Jespersen, O. 1942. A Modern English Grammar on Historical Principles, vol. VI: Morpho-

logy. Reprinted 1961, Allen & Unwinn, London.Kager, R. & W. Zonneveld, 1999. Introduction, uKager, R., W. Zonneveld & H. van der

Hulst (eds.) The prosody-morphology interface, Cambridge University Press, Cambridge, 138.Katamba, F. 1993. Morphology, Macmillan, Basingstoke.Kiparsky, P. 1982. Lexical Morphology and Phonology, in: Linguistics in the Morning

Calm, Hanshin, Seoul, 391.Klajn, I. 2002.Tvorba rei u savremenom srpskom jeziku. Prvi deo: Slagawe i prefik-

sacija, Institut za srpski jezik, Beograd.

Lehiste, I. i P. Ivi, 1986. Word und Sentence Prosody of Serbocroatian, MIT Press, Cam-bridge, Massachusetts.

Marchand, H. 1969. The Categories and Types of Present-Day English Word-Formation. C.H. Mnchen.

McCarthy, J. & A. Prince 1986. Prosodic Morphology, Ms., University of Massachusetsand Brandeis University, Mass. [Verzija s komentarima 1996, tampana kao tehniko saop-tewe br. 32, Rutgers Center for Cognitive Science].

Mohanan, K. P. 1982. Lexical Phonology, Indiana University Linguistic Club, Bloomington.Moskovqevi, M. 1990. Renik savremenog srpskohrvatskog kwievnog jezika s jezi-

kim savetnikom, Apolon, Beograd.Nespor, M. & I. Vogel 1986. Prosodic Phonology, Foris, Dordrecht.Plag, I. 1999. Morphological Productivity. Structural Constraints in English Derivation,

Mouton de Gruyter, Berlin & New York.

Plag, I. 2003. Word-Formation in English, Cambridge University Press, Cambridge.Raki, S. 1990. Pridevski sufiksi i akcenat, Knjievni jezik19/3, 121128.Raki, S. 1991a. Neutralni i ciklini sufiksi u srpskohrvatskom jeziku, NSSUVD

1990, 417426.Raki, S. 1991b. O receptivnim sufiksima i pravilu akcenta srpskohrvatskog jezika, Zbornik

Matice srpske za filologiju i lingvistiku XXXIV/2, 121134.Raki, S. 1992. Vrste sufiksa i pravilo akcenta u srpskohrvatskom jeziku, Slavistina revija

XLI, Slavistika revija, 40/3. 197207.Raki, S. 1995. Jo o receptivnim sufiksima i pravilu akcenta srpskohrvatskog jezika, Zbor-

nik Matice srpske za filologiju i lingvistiku XXXVIII/1, 83100.Raki, S. 1996a. Suffixe, lexikalische Schichten und Akzent in Serbokroatischen, Lingui-

stische Berichte 163, 227252.Raki, S. 1996b. Pravilo kraewa u srpskohrvatskom jeziku, Zbornik Matice srpske

za filologiju i lingvistiku HHHH/1, 141156.Raki, S. 1997. Da li je kitolovac" lovac na kitove, Zbornik Matice srpske za fi-

lologiju i lingvistiku H/2, 253259.

790 STANIMIR RAKI


25/25

Raki, S. 1998. O pridevskim sloenicama tipa pridev + imenica, Zbornik Matice srpske zafilologiju i lingvistiku XLI/1, 107127.

Raki, S. 1999. O leksikom sloju sloenica tipa pridev + imenica, Zbornik Ma-tice srpske za filologiju i lingvistiku H, 255276.Raki, S. 2000. O kraewu duina prvih komponenti imenikih sloenica u srp-

skom jeziku, Na jezik HHH, sv. 34, Institut za srpski jezik, Beograd, 236243.Raki, S. 2001. O konverziji sloenih prideva u imenice, Na jezik HHH/12,

141144.Raki, S. 2002. Kolikostne premene v besedotvorju [iz srbine prevedla ura Strsogla-

vec], Slavistina revija, leta. 50, t. 1, str. 119121.Raki, S. 2004. O akcentu i duini imenikih sloenica, Zbornik Matice srpske

za filologiju i lingvistiku H/12, 425444.Raki, S. 2006. O strukturi sloenica u srpskom jeziku, NSSUVD 35/1, Meuna-

rodni slavistiki centar, Beograd, 367376.Rubach, J. 1984. Cyclic and Lexical Phonology. The Structure of Polish , Foris, Dordrecht.Selkirk, E. 1980. The role of prosodic categories in English word stress, Linguistic Inquiry

11, 563605.Stevanovi, M. 1981. Savremeni srpskohrvatski jezik , Nauna kwiga, Beograd.Fabb, N. 1988. English suffixation is constrained only by selectional restrictions, Natural

Language and Linguistic Theory 6, 527539.Hall, T. A. 1999. The phonological word: a review, uT. A. Hall & U. Kleinhenz (eds.) Stu-

dies on the Phonological Word, John Benjamins, Amsterdam, Philadelphia, 122.Halle, M. 1978. Formal versus functional considerations in phonology, Indiana University

Linguistic Club, Blumington.Szymanek, B. 1989. Introduction to morphological analysis, Wydawnictwo Naukowe PWN,

Warszawa.Wiese, R. (1994), ed. Theorie des Lexikons. Arbeiten des Sonderforschungsbereichs 282,

Dsseldorf.


Documents

O LEKSICKOM SLOJU IMENICKIH SLOZENICA TIPA IMENICA + IMENICA U SRPSKOM JEZIKU