Univerzitet Singidunum

Međunarodna ekonomija

SEMINARSKI RAD

Novi vidovi globalne međuzavisnosti

Prof. Dr Snežana Popvčić – Avrić Student:

Asistent: Marina Đenić Nikola Tomić 07/101

Beograd. Mart 2009.

Sadržaj:

UVOD..............................................................................................................................................2

1. POJAM GLOBALIZACIJE....................................................................................................3

2. NASTANAK GLOBALIZACIJE.............................................................................................4

3. EKONOMSKA GLOBALIZACIJA KAO DEO GLOBALNE MEĐUZAVISNOSTI.......4

3.1. Međunarodna trgovina.......................................................................................................6

3.2. Inostrane direktne investicije (FDI)..................................................................................6

3.3. Strategijske (globalne) alijanse..........................................................................................8

4. NEGATIVNE STRANE GLOBALIZACIJE..........................................................................9

5. GLOBALIZACIJA NA BALKANU .....................................................................................10

6. GLOBALNA MEĐUZAVISNOST: GLOBALNA FINANSIJSKA KRIZA I KAKO JE DOŠLO I DO NJENOG UTICAJA NA SRBIJU.............................................................11

ZAKLJUČAK .............................................................................................................................141

LITERATURA.............................................................................................................................15

UVOD

Ako bismo izabrali jedan pojam koji simbolizuje duh današnjeg vremena to bi bio pojam »globalizacije«. Rogobatna reč, koja samo deceniju ranije gotovo da nije imala mesto u akademskim radovima ili medijima, postala je nezaobilazna. »Globalisation«, »mondialisation«, »globalizacion«, »Globalisierung« – reč koja je došla gotovo niotkuda danas kruži svuda, obeležavajući najmoćniju silu koja oblikuje život savremenog sveta. Pre samo pola milenijuma polovina Kolumbove mape u momentu otkrića Amerike bila je prazna, obeležena kao »terra incognita«. Društva, tada razdvojena kao oaze pustinjama, danas čine brojnim vezama povezan »Svetski sistem«. Globalni poredak još juče delovao je tako daleko i tuđe kao da se zbiva u nekom drugom svetu, kao da se dešava nekim drugim ljudima. Već danas on postaje nova sudbina, sila koja pokreće nevidljive konce našeg svakodnevnog života.

Za hiperglobaliste globalizacija je gvozdena istorijska neizbežnost. Svet koji je vladao pet vekova i izgledao večit: svet nacionalnih ekonomija, suverenih država i samosvojnih kultura pripada prošlosti.

Svaka kvantitativna semantička analiza mas medija, članaka i knjiga (i to ne samo u oblasti društvenih nauka) pokazala bi da je u novije vrijeme globalizacija jedan od najčešće korišćenih izraza – nekada u smislu procesa koji donosi sreću svima, a nekada kao bauka koji kruži svetom i koji je izvor mnogih, ili čak, svih nevolja. Mnogi o globalizaciji pišu, a da i ne pokušavaju da je definišu pa se vrlo često dešava da se kao predmet razmatranja javljaju i procesi koji sa globalizacijom imaju malo veze. U segmentima rada koji slede pokušaćemo prvo da definišemo globalizaciju uopšte, a onda ekonomsku globalizaciju i globalnu međuzavisnost.

2

1. POJAM GLOBALIZACIJE

Pojam globalizacije izveden je od reči "global" što znači ukupnost, a globalizam je način gledanja na zbivanja u globalu. Globalizacija bi tako podrazumijevala socijalni proces koji teži sveobuhvatnosti i jedinstvenosti sveta.

Globalizacija je skup složenih društvenih procesa koji odlikuju savremeni svetski sistem. U značenju koje joj se danas najčešće pridaje, globalizacija podrazumeva trend, potencijalno opšti, preuzimanja bitnih političkih, ekonomskih i kulturnih odlika zapadne civilizacije od strane ostalih konstruktora svetskog sistema. Iako se termin "globalizacija" u intelektualnom svetu učestalo koristi tek u poslednje dve decenije, mišljenje motivisano svešću o sve manjem i manjem uticaju fizičke distance na aktere u društvenim procesima staro je koliko i razvoj prvih brzih tehnologija transporta, poput želežnice. Termin "globalizacija" svojim značenjem obuhvata širok spektar ekonomskih, političkih i kulturnih trendova savremenog sveta, i jednu je od najviše upotrebljavanih "ključnih reči" koje se koriste u savremenoj diskusiji društvenih nauka i društvene teorije. U ekonomskom smislu, ona se najčešće koristi da označi globalan uticaj klasičnog liberalizma (ili ideje "slobodnog tržišta") na svetsku ekonomiju, dok se u političkom smislu pod globalizacijom najčešće podrazumeva dominacija zapadnjačkih formi političkog, ekonomskog i kulturnog života. U kulturnom smislu, gotovo sinonimno se upotrebljava termin "vesternizacija", ponekad sa negativnom konotacijom, označavajući trend preuzimanja dominantnih vrednosti i ideala zapadne civilizacije od strane pripadnika drugih kultura i civilizacija. Drugi aspekti globalizacije mogu se podvesti pod njene političke, ekonomske i kulturne forme, a među njima najviše vredi izdvojiti razvoj i distribuciju informacionih tehnologija, pre svega Interneta, kao i razvoj industrije informatičkih tehnologija kao bitne odlike savremenog svetskog ekonomskog sistema.

Poznati sociolog Entoni Gidens daje sledeću definiciju globalizacije: "Globalizacija se tako može definisati kao intenzifikacija društvenih odnosa na svetskom planu, koja povezuje udaljena mesta na takav način da lokalna zbivanja uobličavaju događaji koji su se odigrali

3

kilometrima daleko i vice versa”1. Zanimljivu definiciju nudi nam i Urlih Bek koji piše: "Globalizacija znači iskustven o dostupno nestajanje granica svakodnevnog delovanja u raznim dimenzijama privrede, informisanja, ekologije, tehnike… nešto što iskustvenom prinudom elementarno menja svakodnevnicu i sve prisiljava na prilagođavanja i odgovore. Novac, tehnologija, roba, informacije, otrovi 'prekoračuju' granice kao da i ne postoje. Čak i stvari, osobe i ideje koje bi vlade rado držale izvan zemlje (droge, ilegalni imigranti, kritike i povreda ljudskih prava) pronalaze svoj put. Tako shvaćena, globalizacija znači: ukidanje udaljenosti, uključivanje u često neželjene, neshvatljive transnacionalne životne oblike – ili, definisano s osloncem na Entoni Gidensa – delovanje i (zajednički) život kroz i prekoudaljenosti (prividno razdvojenih svetova nacionalnih država, religija, regiona, kontinenata)."2

Globalizacija je jedan relativno nov izraz za neke stare procese koji su se ranije samo drugačije nazivali. Tako na primer, kao sinonime za globalizaciju mogli bismo pomenuti "mondijalizaciju", "globalnu integraciju", "univerzalizaciju" i "internacionalizaciju", "transnacionalizaciju" i "vesternizaciju bez granica.”

Kao procesi suprotni globalizaciji mogli bi se pomenuti: "lokalizacija", "izolacija", "feudalizacija", "dezintegracija", "fragmentacija","polarizacija", "raspad", "balkanizacija", "ksenofobija", "nacionalizam", "šovinizam" itd.

2. NASTANAK GLOBALIZACIJE

Pojavi procesa globalizacije odgovarala je situacija nakon II svetskog rata, naročito u Evropi. Evropske zemlje, neke tada u potpunosti razorene, ali novčano potpomognute od SAD-a započinju proces međusobnog povezivanja. Jedan od ciljeva tog povezivanja bio je izbjeći daljnja međusobna neprijateljstva i stvoriti Evropu u kojoj će sve zemlje međusobno sarađivati i pomagati se. Takva politika u Evropi bila je nakon toga pokretač sličnih procesa i na drugim mjestima u svetu. To je na kraju dovelo do stvaranja sveta kakav je danas.

Upravo u tom posleratnom periodu dolazi do stvaranja nadnacionalnih saveza kao što su EU, NATO, UN. Integrisanje u te saveze predstavljalo je odricanje djela nezavisnosti koje su zemlje tek dobile posle drugog svjetskog rata. U tom periodu prvi put dolazi do “trgovinskog povezivanja” koje se manifestovalo kroz potpisivanje GATT-a (General Agreement on Tariffs and Trade), opšteg sporazuma o carinama i trgovini, što je značajno smanjilo carine između zemalja potpisnica. Poslednjih tridestak godina dramatično su intezivirane transnacionale interakcije kao još jedan pojam koji se sve više primenjuje sa pojmom globalizacije.

Globalizacija je proces koji je započeo i koji se više ne može zaustaviti. Pre svega tu je sve veća interakcija među učesnicima međunarodne trgovine, globalno umrežavanje finansijskih tržišta, rastuća moć multinacionalnih korporacija, stalan razvoj informacionih sitema i tehnologije, i razvoj globalne kulture.

Danas, neki globalizaciju doživljavu kao svet bez granica. Sve što se stvara počinje se odražavati globalno. Tako sada postoje globalni proizvodi, moda, potrošači pa i građani. Globalizacija se, dakle, može čak shvatiti kao jedna etapa razvoja civilizacije.

1 Entoni Gidens, Posledice modernosti, Beograd, 1998, str. 69.

2 Urlich Back, Vas ist Globalisierung?, Frankfurt a/M, 1998, str. 44-45.4

3. EKONOMSKA GLOBALIZACIJA KAO DEO GLOBALNE MEĐUZAVISNOSTI

Ekonomska globalizacija je proces rasta međunarodnih tokova roba, usluga, kapitala, ljudi, i sa njima neizbežno i tehnologije, a danas, još i proces globalizacije tržišne privrede, tj. širenja kapitalizma na one sfere i one zemlje u kojima još uvijek nije dominantan sistem. Taj proces karakteriše eliminisanje međunacionalnih barijera radi neometanog i brzog protoka proizvoda, usluga i faktora proizvodnje. Radi se o formiranju jedinstvenog, odnosno integrisanog svetskog tržišta, čijim stvaranjem bi se značajno snizili transakcioni troškovi i ubrzao proces međunarodne razmene.

Za razliku od međunarodne ekonomije, ovaj proces se ne odvija između nekoliko država, već su njime obuhvaćene gotovo sve svetske države, na globalnom tržištu koje nastaje kao novi ekonomski fenomen. Nosilac i glavni subjekt globalne ekonomije su multinacionalne kompanije koje su u stanju da planiraju i obavljaju poslovanje na globalnom nivou.

Proces globalizacije se jasno manifestuje kroz duplo brži rast svetske trgovine od proizvodnje. To pokazuje i sledeći grafik:

Grafik 1: Dinamika rasta svetske proizvodnje i trgovine (u %)

Izvor: WTO, 2003, International Trade Statistics, www.wto.org; WTO, World Trade 2003, Prospects for 2004, Press Realise, 373, 5 April 2004.

Brzina ekonomske globalizacije zavisi od niza činilaca (od tehnologije do ideologije), ali, praktično gledano, ponajviše od brzine liberalizacije međunarodnih ekonomskih odnosa. U odnosu pak na liberalizaciju ekonomskog života odavno se vode žive rasprave šta je bolje: prepustiti tržištu da ono u što većoj mjeri reguliše ekonomski život (liberalistička škola) ili državnom intervencijom ograničavati, usmeravati, a gde je to potrebno, supstituirati delovanje

5

tržišnih mehanizama (protekcionistička, intervencionistička, ili, neokonzervativna škola mišljenja).

Kao regulatori globalne ekonomije javljaju se međunarodne ekonomske, odnosno finansijske institucije:

WTO (Svetska trgovinska organizacija), nastala iz GATT-a 1994. godine IMF (Međunarodni monetarni fond), nastao Bertonvudskim sporazumom 1944. godine WB (Svetska banka), osnovana paralelno sa Međunarodnim monetarnim fondom. Danas

svetsku banku čine: Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD), Međunarodno udruženje za razvoj (IDA), Međunarodna finansijska kooperacija (IFC), Multilateralnaagencija za garantovanje invasticija (MIGA) i Međunarodni centar z uspostavljanje međunarodne koordinacije (ICSID).

U literaturi se navode tri glavna pokretača globalizacije:1. Međunarodna trgovina;2. Inostrane direktne investicije (FDI);3. Strategijske (globalne) alijanse.

3.1. Međunarodna trgovina

Bitna karakteristika savremenih trgovinskih tokova je značajan porast broja regionalnih integracija u vidu zona slobodne trgovine. Zona slobodne trgovine podrazumeva ugovorni odnos dve ili više zemalja, na bilateralnoj ili multilateralnoj osnovi, kojim se ukidaju carine i smanjuju necarinske barijere. Pored zona slobodne trgovine formiraju se i carinske unije, ekonomske zajednice i sl.

Ranije smo naveli da svetska trgovina raste dva puta brže od bruto društvenog proizvoda, sto implicira da inostrani proizvodi i usluge postaju značajniji za životni standard potrošača u sve većem broju zemalja u savremenom svetu. Međuzavisnost je česta pojava - to je uzajamna zavisnost, sto ne mora da znači potpunu uravnoteženost uvoza i izvoza. Velika zavisnost ima određene koristi ali i nedostatke - zemlja je ranjiva na nepovoljna kretanja u svetskoj privredi. Iako sve zemlje sagledavaju koristi od svetske trgovine, gotovo da nema zemlje koja dozvoljava neregulisan tok roba i usluga.

Poslednjih tridesetak godina je značajan porast ucešca ZUR i ZUT u svetskoj trgovini. Dok je prosečna stopa po kojoj je rasla svetska trgovina u periodu 1970-1999. godine bila 10%, prosečna stopa po kojoj je rastao izvoz ZUR i ZUT je bila 12%, što je povećalo njihov udeo u svetskoj trgovini sa 25% na današnjih 32.3%.3

U svetu dominiraju tri trgovinska bloka Evropska Unija, SAD i Istočna Azija (pre svega Japan).

3.2. Inostrane direktne investicije (FDI)

3 Pogonska energija ovako dinamičnog rasta izvoza ZUR i ZUT pronalazi se, pre svega, u sprovedenim

ekonomskim reformama i dinamičnom rastu i razvoju zemalja Azije (Tajvan, Singapur, Južna Koreja,

Kina) i, u manjoj meri, nekih zemalja Južne Amerike.

6

Inostrane investicije su ulaganja kapitala u stranu zemlju u očekivanju prinosa. Te investicije mogu imati više formi: javne investicije od strane države, privatne investicije pojedinaca i grupa i investicije preduzeća. Inostrane direktne investicije nasuprot portfolio investicijama zahtevaju angažovanje menadžmenta u poslovanju preduzeća u koja se investira. Svrha je kontrola poslovanja i pristup inostranim tržištima, veća prodaja u inostranstvu nego putem klasičnih izvoznih poslova, pristup inostranim izvorima i delimično vlasništvo.

Inostrane investicije rastu brže od svetske trgovine s tim sto portfolio investicije rastu nešto brže od inostranih direktnih investicija. Trijada (SAD, Japan i Evropska Unija) daju preko 80 procenata inostranih direktnih investicija i portfolio investicija. Oko četrdeset hiljada preduzeća su glavni akteri u inostranim direktnim investicijama. Preduzeća sve više procenjuju regione a ne pojedine zemlje kao područja investiranja atraktivna za inostrane direktne investicije. Postoji komplementarnost međunarodne trgovine i direktnih investicija.

Strane direktne investicije su naročito doprinele opštoj globalizaciji industrije, i odvijaju se kroz merdžere, akvizicije i nove investicije (green field). Akvizicije su najčešće prisutne u zemljama u kojima su berze najznačajniji izvori finansiranja. Manje su prisutne u zemljama kao što su Japan i Nemačka, gde je u okviru bankarskog sistema izgrađen podesan sistem finansiranja industrijskih firmi. U poređenju sa rastom svetske trgovine i GDP–a, strane direktne investicije su tokom sedamdesetih i osamdesetih godina imale rapidan rast. U ranim devedesetim godinama strane direktne investicije su beležile negativne stope, što je bilo rezultat opšte recesije u OECD zemljama. Od 1992. godine rast stranih direktnih investicija je opet izrazit, što je najvećim delom bilo omogućeno daljnom liberalizacijom svetske trgovine.

Razvoju trgovine i izvoza ZUT i ZUR, koji smo već pomenuli, značajno su doprinele i strane direktne investicije. Treba i napomenuti da su u ovim procesima posebno bile aktivne transnacionalne kompanije (TNK) koje su putem stranih direktnih investicija (SDI) transferisale značajan volumen tehnologije u ZUR i ZUT.4 U sledećoj tabeli prikazano je kako su se kretale ove investicije u periodu 1989-2002.

Tabela 1: Regionalna distribucija ulaznih FDI u periodu 1989-2002. godine (u mlrd. USD)

Izvor: UNCTAD, FDI Database, WIR, 2001, UNCTAD, NY & Geneva, WIR, 2003, FDI Policies for Development: National and International Prospectives, NY and Geneva.

4 Udeo TNK u ukupnim svetskim SDI danas je oko 40%, zahvaljujuci, pre svega, značajnom porastu kapitalnih tokova

ka novoindustrijalizovanim zemljama (NIZ) i Južnoj Americi. WIR, 2003, UNCTAD, NY and Geneva.

7

3.3. Strategijske (globalne) alijanse

Poslednjih nekoliko godina, globalizaciji nacionalnih privreda, pored direktnih investicija, sve veći doprinos daju vrlo učestala međunarodna objedinjavanja velikih transnacionalnih kompanija superindustrijalizovanih zemalja kojima se stvaraju "globalne alijanse" u raznim oblastima proizvodnje i usluga kao što su avionska i automobilska industrija, proizvodnja aluminijuma, telekomunikacije, bankarstvo itd.

Termin alijansa pokriva sve oblike saradnje između preduzeća u međunarodnoj ekonomiji koji su više od uobičajenih tržišnih transakcija a manje od spajanja i pripajanja preduzeća. Na ovaj način stvaraju se zajedničke globalne mreže proizvodnje delova, prodajnih i servisnih punktova, što sve snižava troškove i povećava konkurentsku moć. "Globalne alijanse" dovode takođe do džinovske razmene tehnologija između članica grupacije, što takođe brzo povećava njihovu konkurentsku moć i tera ostale proizvođače iz date grane da i one stvaraju slične integracione celine.

Strateška alijansa se može javiti u različitim oblicima: može biti ograničena samo na razmenu određenih znanja i informacija ili se može odnositi na zajedničke aktivnosti u oblasti marketinga, proizvodnje, istraživanja i razvoja; može se ticati samo određenih proizvoda i tržišta ili može da bude dalekosežna i da podrazumeva globalnu saradnju; može se formirati kao nukleus konzorcijuma sa namerom da se tokom vremena privuku novi partneri ili se može formirati kao ekskluzivna alijansa. Mada je broj varijacija na temu ogroman, ipak se izdvajaju dva osnovna oblika ovih poslovnih saveza:

a) ugovori o saradnji – mogu se odnositi na saradnju u različitim oblastima poslovanja, ali najčešće podrazumevaju zajedničku proizvodnju, distribuciju i prodaju ili istraživanje i razvoj;

b) zajednička ulaganja (joint venture) – podrazumevaju formiranje zajedničke kompanije u čije poslovanje svi partneri ulažu svoj kapital.

Za dobar broj preduzeća strategijsko partnerstvo s obzirom na izvore, stručnost i sposobnost sa kojom raspolažu je jedini način da participiraju uspešno na globalnom tržištu. Neposredni posticaji ili razlozi da se ide na SA su: 1) da se smanje troškovi razvoja novih proizvoda, 2) pribavi tehnologija, 3) da se pribavi marketing ili menadžment know-how, 4) da se lakše ide na jedno ili više nacionalnih tržišta ili neko regionalno tržište i 5) da se pribavi kapital za određena investiciona ulaganja.

Neke od strategijskih alijansi su "Dajmler-Krajzler", "Folksvagen-Tojota", "Reno- Nisan". Ovde treba i spomenuti neke mega integracije među kojima najkrupniju predstavlja Azijskopacifička ekonomska kooperacija (APEC), a slijede je NAFTA i Evropska unija. APEC je postao petokontinentalna integraciona celina, jer okuplja zemlje (ne sve) Severne i Južne Amerike, Azije, Evrope i Australiju; NAFTA je na putu da preraste u bikontinentalnu udruživanjem Severne i Južne Amerike, dok je Evropska unija, po svoj prilici na putu da, posle prijema evropskih zemalja u svoje članstvo, učini i iskorake prema Aziji i Africi.

8

4. NEGATIVNE STRANE GLOBALIZACIJE

Globalizacija kao proces reflektuje mnogo pozitivnih efekata na celi svet. Pored tih pozitivnih efekata koje smo već spomenuli ona donosi i ozbiljne negativne posledice, posebno na nerazvijeno društvo.

Napredak u poslednje dve decenije globalizacije izrazito je manji. Tako je rast bruto nacionalnog dohotka drastično opao. U grupi najsiromašnijih zemalja pad je dramatičan, od godišnje stope od 2%, rast je pao na samo 0,5%. U grupi srednjih zemalja pad je od 3,6% na 1%. Nezaposlenost je i u zemljama Evropske unije uvećana 3–6 puta. Socijalna nejednakost između i unutar društava postaje sve veća. U 90 zemalja sveta ekonomska situacija je gora nego pre deset ili dvadeset godina; preko 1,5 milijarde stanovnika živi sa 1 dolarom dnevno. Na drugoj strani 255 svetskih milijardera kontroliše više bogatstva nego što iznosi kombinovani godišnji dohodak zemalja u kojim živi 45% svetskog stanovištva.5 Sve je brži ritam stvaranja sve dublje provalije. Razlika u prihodima između najbogatijih i najsiromašnijih zemalja iznosio je početkom 19 veka 1:3, da bi se "meteorskom brzinom" popeo na 1:13 početkom XX veka. Ipak, dok su šezdesetih godina prošlog veka, u ekonomiji "države blagostanja", razlike iznosile 1:30, u vreme vladavine neoliberalizma (devedesetih) one su skočile na 1:60, a posle samo 7 godina na 1:74, i potom na 1:84.6 Najzad, zemlje najbrže globalizacije beleže istovremeno visoke stope ekonomskog rasta (5–6,5%) i drastično povećavanje socijalne nejednakosti, za gotovo jednu petinu: 15–20% .7 Sve dalja socijalna polarizacija ne vlada samo između Prvog i Trećeg sveta, kraci "Novog siromaštva" se šire i unutar bogatih društava. "Crne rupe globalizacije", ljudi i teritorije isključeni iz napretka, nalaze se u svakom velikom gradu Prvog sveta, u američkim gradskim getoima, francuskim naseljima severnoafrikanaca, japanskim Zoseba četvrtima. One su naseljene milionima beskućnika, svetom prostitucije, kriminala i droge, bolesnih i nepismenih.

Opasnosti koje sobom donosi globalizacija su i nepredvidivi tokovi kapitala, špekulativni napadi na pojedine nacionalne valute, finansijske krize i nepredvidiva prebacivanja proizvodnje i zaposlenosti iz jedne zemlje u drugu. Sve ovo povećava ekonomsku i socijalnu ranjivost mnogih zemalja, i to naročito onih koje su male i koje su u razvoju.

5. GLOBALIZACIJA NA BALKANU (zona slobodne trgovine)5 UN Report 1999

6 UN Report. 1999; W. Robinson, 1995

7 Ledger (2000): Globalisation, Global Business Policy Council.9

Proces ekonomske globalizacije karakteriše eliminisanje međunacionalnih barijera radi neometanog i brzog protoka proizvoda, usluga i faktora proizvodnje. Radi se o formiranju jedinstvenog, odnosno integrisanog svetskog tržišta, čijim stvaranjem bi se značajno snizili transakcioni troškovi i ubrzao proces medunarodne razmene.

Bitna odlika savremenih trgovinskih tokova je značajan porast broja regionalnih integracija u vidu zona slobodne trgovine. Osnovni cilj liberalizacije trgovinskih tokova je stvaranje ekonomskih i političkih uslova za neometano kretanje robe i usluga među zemljama potpisnicama. Upravo stvaranje ovakvih integracija u posljednjih tridesetak godina dovelo je do značajnog porasta učešca ZUR i ZUT u svjetskoj trgovini. Dok je prosečna stopa po kojoj je rasla svetska trgovina u periodu 1970-1999. godine bila 10%, prosečna stopa po kojoj je rastao izvoz ZUR i ZUT je bila 12%, što je povećalo njihov udeo u svetskoj trgovini sa 25% na današnjih 32.3%.

Medutim, i pored intenziviranih tokova trgovinske liberalizacije, stvarna situacija govori da je trgovinski potencijal evropskih zemalja u tranziciji znatno veći od vrednosti robne razmene koju one stvarno realizuju. To je posebno tačno kada su u pitanju zemlje Jugoistočne Evrope, između kojih je trgovinska razmena više nego skromna, pre svega, zbog slabe infrastrukturne povezanosti zemalja regiona, postojanja granica, visokih spoljnotrgovinskih nameta, raspada bivše SFRJ, kao i nezadovoljavajućeg institucionalnog razvoja i političke nestabilnosti.

Do sada je potpisano nekoliko bilateralnih trgovinskih ugovora, ali oni nisu dali željene rezultate te je, s ciljem potpunijeg korišćenja potencijalno pozitivnih efekata koje slobodni trgovinski tokovi imaju na privredni razvoj, osam zemalja Jugoistočne Evrope (Srbija i Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Moldavija, Rumunija, Bugarska, Makedonija i Albanija) 26. 06. 2001. godine, u okviru aktivnosti Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope potpisalo Memorandum o liberalizaciji i olakšavanju uslova trgovine. Memorandumom je predviđeno uspostavljanje zone slobodne trgovine početkom 2003. godine na prostoru od oko 650 000 kvadratnih kilometara na kome živi 60 miliona stanovnika.

Sporazumom je predviđeno:

- Zaključivanje bilateralnih ugovora o slobodnoj trgovini sa svim zemljama potpisnicama do kraja 2002. godine

- Liberalizacija najmanje 90% međusobne trgovine do kraja 2008. godine.- Transparentne i nediskriminatorne mere koje se odnose na javnu proceduru, državnu

pomoć i državni monopol.- Uprošćavanje carinskih procedura i harmonizacija trgovinske regulative sa pravilima

Evropske unije.- Predviđanje dinamike liberalizacije trgovine uslugama- Harmonizacija različitih nacionalnih zakona o preduzeću, računovodstvu i bankarstvu

sa važećom regulativom u EU.- Zaštita intelektualne svojine prema standardima Svetske trgovinske organizacije (STO).

Prema procenama ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), obim trgovine u regionu bi mogao da se utrostruči zahvaljujući liberalizaciji trgovinskog poslovanja. Međutim, kada se pogleda struktura izvoza i uvoza prema zemljama potpisnicama sporazuma

10

liberalizacije trgovine, vidimo da se trgovina dominantno obavlja sa proizvodima niže faze obrade, što ukazuje na generalno nizak nivo tehnološke razvijenosti u regionu.

Dakle, iako se značajan deo trgovine odnosi na trogovinu između zemalja regiona, najveći deo te razmene je intragranskog tipa, dok na tržište EU međusobno konkurišemo istim proizvodima: odeća, obuća, nameštaj, tekstil, obojeni metali, povrće i voće itd. Drugim rečima, jedni drugima imamo malo da ponudimo, dok se na trećim tržištima javljamo kao konkurenti. Prema tome, kratkoročni pozitivni efekti liberalizacije trgovine u regionu ce biti relativno skromni.Ipak, dugorocno gledano, stabilno tržište na kojem se, zahvaljujuci liberalizaciji trgovinskih tokova, javljaju novi izvori rasta i razvoja za preduzeća, kao i stvaranje konkurencije, uticu na rast atraktivnosti regiona za krupne finansijske investitore iz inostranstva, što će ubrzati proces privatizacije, a samim tim bi se i relativno brzo povećali proizvodni kapaciteti i značajno podigao nivo tehnološke razvijenosti. Da bi se, to ostvarilo potrebno je raspolagati stablnim finasijskim sistemom.

Treba naglasiti da su zemlje potpisnice sporazuma izabrale duži i teži put privlačenja inostranih investitora. Umesto potpisivanja jednog multilateralnog unificiranog sporazuma, zemlje regiona su se odlučile za potpisivanje 21 međusobno neharmonizovanih sporazuma. Drugim rečima, da bi uvećano tržište predstavljalo istinsku zonu slobodne trgovine više je nego neophodna harmonizacija bilateralnih sporazuma u što kraćem roku.

6. GLOBALNA MEĐUZAVISNOST: GLOBALNA FINANSIJSKA KRIZA I KAKO JE DOŠLO I DO NJENOG UTICAJA NA SRBIJU  

Transformacija globalnog finansijskog sistema – šta se desilo: 

Opšti trend deregulacije, liberalizacije, globalizacije, i napretka u kompjuterskim tehnologijama

Međunarodni tokovi kapitala su intenzivirani, tržišta su razvila nove do skora nepoznate instrumente

U razvijenim zemljama finansijska aktiva je višestruko veća od BDP

Surova konkurencija za što veće tržišne učešće – nedovoljna pažnja riziku

Uzroci tekuće svetske krize su pre svega  nagomilani problemi u američkoj privredi: isuviše dugo vođena ekspanzivna monetarna politika, deficiti “blizanci” i slabljenje dolara. Nagomilani problemi u američkoj privredi kao što su isuviše dugo vođena ekspanzivna monetarna politika deficiti “blizanci”, slabljenje dolara, neadekvatna supervizija (previše institucija i preplitanje odgovornosti), pucanje cenovnog mehura na tržištu nekretnina, „alavost” banaka, loš menadžment banaka, neadekvatni kreditni rejtinzi.

Finansijska kriza je započela na američkom hipotekarnom tržištu subprimarnih kredita. Jedan od uzroka je rast kamatnih stopa i pucanje cenovnog mehura na stambenom tržištu, na taj način dužnici su došli u poziciju da nisu više u mogućnosti da otplaćuju stambene kredite.

11

- Šta se u stvari desilo?  Masovna prodaja nekretnina dalji pad cijena nekretnina dužnici masovno odustaju

od nekretnina banke registruju značajne gubitke Putem sekjuritizacije ova potraživanja su pretvorena u HOV

Visok kreditni rejting

Kupci su “navučeni” na teren koji nepoznaju računajući na visok prinos

Staro pravilo: što je veći prinos plasman je rizičniji

Prodaja dobro ide i uključuju se sve lošiji zajmoprimci

Prodajom kredita banke smanjuju svoju aktivu i ograničenja solventnosti

Gubitke su zabeležile i brojne druge banke i finansijske institucije koje nisu direktno bile angažovane na hipotekarnom tržištu, a trgovale su sa ovim hartijama od vrednosti

Zbog globalne medjuzavisnosti finansijskih tržišta kriza se brzo prenela i na tržišta razvijenih zemalja Zapadne Evrope i Azije

Na finansijskim tržištima je nastupila panika rast nepoverenja rast kamatnih stopa problem likvidnosti

Najbrže reaguju tržišta kapitala

Intervenišu centralne banke, pre svih FED i ECB

Intervenišu Vlade

Gubitak 1,5 miliona radnih mesta u SAD

Konačni račun još uvijek nije isporučen

  - Koje su grane pogodjene:

Prvi krug finansijski sistem i gradjevinarstvo Drugi krug: Autoindustrija, Mašinska industrija, bela tehnika

Treći krug: energetika, hemijska industrija, bazični metali, turizam, trgovina

Četvrti krug: multiplikacija

 Uticaj svetske ekonomske krize na Srbiju ogleda se u nastanku sledećih pojava:  Povlačenje depozita - za samo mesec dana građanstvo je iz banaka povuklo skoro

milijardu Evra devizne štednje i time uskratilo banke za značajna investiciona sredstva. Problem likvidnosti – je inače problem koji već dugi niz godina prati veliki deo srpske

privrede, manjak slobodnih sredstava na tržištu novca samo je povećao taj problem i stvorio niz posledica.

12

Manje kredita i skuplji – Banke su odmah ponudile manje povoljne kredite, nepovoljnije uslove, krediti za subvencionisane stanove su gotovo stali.

Povlačenje kapitala – Velike investicione firme usled turbulentnih dešavanja na svetskoj ekonomskoj sceni povlače svoja predstavništva i kapital sa teritorije Srbije (i drugih zemalja u okruženju)

Gradjevinarstvo – Potražnja za nekretninama bila je par meseci potpuno paralisana, ljudi su počeli da razmišljaju da li je u ovom trenutku pametno povučeni novac iz banaka uložiti u kupovinu nekretnine, a oni drugi koji su razmišljali o kupovini na kredit, nisu ništa mogli da pokrenu zato što je fond za subvencie bio blokiran a kamatne stope u bankama sve nepovoljnije. Pored svega toga niko nije mogao da predvidi kretanje kursa u narednim mesecima.

Izvozni sektor – Značajan pad ionako niske stope iyvoya u roku od samo par meseci.

Turizam – Putovanja i odmori nisu prioritet ljudi kada dođu teška vremena, novac se čuva za prioritetne stvari.

Metalska industrija – Gotovo potpuno ostala bez posla, gase se visoke peći, svetska automobilska i metalska industrija su u krizi, nema potrebe za sirovinama i poluproizvodima

Devizni kurs – Potpuno nepredvidiv, promena od preko 20% za samo pola godine.

13

ZAKLJUČAK

Budući da se globalizovati mogu kako dobro tako i zlo, ili, istovremeno i jedno i drugo, ugao gledanja (i interesi) određuju da li će neko biti globalofil, globalofob, ili realista.

Globalofili polaze od teze da je asimilacija tuđih dostignuća oduvek bila i ostala jedan od najvažnijih činilaca napretka svakog pojedinca, države i civilizacije. Otuda nužnost otvorenosti prema svetu i saradnje s njim. Kao istaknutog globalofila i našeg savremenika mogli bismo pomenuti bivšeg Britanskog premijera Tonija Blera koji kaže: “Ako želimo da napredujemo, ne možemo odbiti da učestvujemo u svjetskom tržištu. Ako želimo da sprovedemo promene, ne možemo ignorisati nove političke ideje koje se javljaju u drugim zemljama. Ako želimo da budemo bezbedni, ne možemo okrenuti leđa sukobima i nepoštovanju ljudskih prava .”

Za globalofobe kojima je stalno crno pred očima , globalizacija predstavlja jedan neoimperijalni koncept koji globalisti, ne samo da nude i prodaju, već ga i vojnom silom nameću. Globalizacija je za njih nastojanje da se svet uobliči prema modelima i interesima velikih i moćnih, pre svega Amerike koja nastoji da svojim interesima i civilizacijskim modelom premreži ceo svet.

Realisti, pak, smatraju poželjnim sve procese globalizacije dobra, a zalažu se za lokalizaciju i iskorjenjivanje zla i u tome se sa njima slažu i globalofili i globalofobi. Razlike dolaze do izražaja kada su posredi ambivalentni procesi, jer su samo realisti svesni njihovih kako pozitivnih tako i negativnih strana.

14

Dok je ideja vodilja globalofila "Razmišljaj globalno, a deluj lokalno", a globalofoba "Razmišljaj lokalno, a deluj globalno", ona kod realista glasi: "Razmišljaj i globalno i lokalno, deluj i lokalno i globalno"

15

LITERATURA

Dr Predrag M. Bjelić, Ekonomika međunarodnih odnosa, Prometej, Beograd 2006.

Dr Gordana Čenić Jotanović, Međunarodni ekonomski odnosi, Ekonomski fakultet u

Banjoj Luci, Banja Luka 2006.

Dr Slobodan Đorđić, Ekonomika i razvoj nacionalne privrede, Ekonomski fakultet u

Banjoj Luci, Banja Luka 2006.

Fred W.Riggs –Henry Teune –Anđelko Milardović, Mali leksikon globalizacije, Pan

liber, Zagreb 2001.

Vlado Pavićevic - Vladimir Petrović - Goran Milovanović - Ivana Pantelić, Aspekti

Globalizacije, Beogradska otvorena škola, Beograd 2005.

[URL: http://www.bos.org.yu ]

Ognjen Radonjic, Globalizacija na Balkanu (zona slobodne trgovine), Filozofski fakultet

u Beogradu, Beograd 2005.

Momčilo Milisavljević, Proces globalizacije svetske privrede, Ekonomski fakultet u

Beogradu, Beograd 2000.

[URL: http://www.ien.bg.ac.yu/download/sp98-01.pdf ]

16