Novi Vek Renesansa

7/25/2019 Novi Vek Renesansa

1/63

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

Prof. dr Na|a Kurtovi}-Foli}

NOVI VEK-PREDAVANjA

ARHITEKTURA RENESANSNO DO!A

UVOD-NASTANAK I OP"TE KARAKTERISTIKE

Arhitektura Novog doba vremenski obuhvata period koji je najkra}iod svih koji se u istoriji arhitekture istraùju, Po~ev od arhitekturenajstarijih civilizacija, Egipta i Mesopotamije, pa do dananjihpravaca u arhitekturi, moè se uo~iti da se period trajanja pojedinihstilskih pravaca sve vie skra}uje, da su ideje sve komplikovanijekao i da se ~itanje arhitekture obavlja sve teè! " novije doba,naro~ito od #$# veka, sve ~e}e je potrebno da arhitekta, odnosnograditelj, svoju ideju obrazloì i kroz pisani program, manifest ilisli~no, kako bi objasnio ta je svojom realizacijom èleo da iskaè!Prvi u nizu stilskih pravaca kojim po~inje epoha Novog doba nosinaziv renesansa, to zna~i obnova ili ponovno ra%anje! Pod timpojmom podrazumeva se period u arhitekturi, odnosno u svimgranama umetnosti, koji po~inje u #& veku i koji koristi repertoar'ormi nastalih u klasi~no doba antike!(na~enje ove arhitekture moè se tuma~iti na vie na~ina, alinajjednostavnije se moè de)nisati kao zna~ajan istorijski period uarhitekturi tokom kojeg su prihva}ene i primenjene jedinstvene'orme potekle iz prolosti, a koje su se smatrale konstantom u

arhitektonskom stvaralatvu tog doba!(a ovu pojavu bila su se stekla dva preduslova i delovala sukombinovano*

1. Izbor klasi~nog (anti~kog) repertoara arhitektonskogelementa, delova i celina

2. Istorijski okvir arhitekture, odnosno novi kulturnisistem u kojem je ona razvijena

$z prethodnog izlaganja o arhitekturi +tarog doba, odnosno oarhitekturi anti~ke r~ke i -ima poznato je ta sve obuhvata

klasi~an repertoar arhitektonskog izraza!.reba, me%utim, ukratko ukazati na speci)~an drutveni okvir koji jepogodovao stvaranju novih arhitektonskih oblika!&e}ina istra iva~a slaè se da se renesansa kao stilski oblik'ormirala u irenci, sredinjem gradu .oskane na Apeninskompoluostrvu! " tom gradu bio se, krajem #$& i po~etkom #& veka,stekao niz povoljnih okolnosti koje su omogu}ile razumevanje zanove arhitektonske ideje kao i za nov arhitektonski re~nik! /irenca,grad0dràva, imala je upravu koju su ~inili predstavnici mo}nihtrgova~kih porodica kao to su !edi~i, "iti, #u~elaj, $troci i

drugi, koji su pre svih drugih u $taliji shvatili zna~aj novina u raznimoblastima ìvota! Nije, me%utim, bogatstvo i drutveni okvir bilo

1


2/63


jedino to je omogu}avalo ra%anje renesanse, u Evropi je tadapostojao jo ~itav niz bogatijih gradova, sa dominantnim gra%anskim staleòm, kao to su bili gradovi u /landriji ili 2ondonu0Engleskoj! Ali u njima je po~etkom #& veka jo uvek vladala cvetnagotika!

.oskana ja sa svojom tradicijom, nacionalnim karakteristikama,etrurskim nasle%em i trgova~kim duhom stanovnika, koje je bilookrenuto svetovnim idealima 3novcu4, bila pogodan teren zauklanjanje svega to je bilo transcedetalno i misti~no u srednjemveku! Ni#ola$ P%v$&%r, veliki poznavalac arhitekture tog doba, tojednostavno objanjava i pie! ... Po{to je klima bila ~ista o{tra i!dra"a i #o{to je ljudska misao bila jasna o{troumna i #onositao"de je mogao #ono"o da se otkrije jasan #onosan i s"eto"ni duhantike #ri ~emu hri{$anst"o nije ometalo o"aj #ra"a% u kojem seiska!uje &!i~ka ljuba" u le#im umetnostima i le#ota #ro#or%ija uarhitekturi i u kojem rimska "eli~anst"enost i himanost mo'e bitira!umlji"a...(-imska prolost, elementi umetnosti i 'ragmenti literarnih dela nisunikad bili zaboravljeni na ovom tlu, ali njihov kult je po~eo izrazitoda se neguje tek tokom #$& veka! " .oskani se bila uobli~ila novakoncepcija umetnika i potovanja prema njima! .ime je obeleènnovi period u istoriji arhitekture to se ti~e drutvenog statusaautora! 5edna od bitnih karakteristika renesanse postala jeuniverzalnost li~niosti koje stvaraju arhitekturu! Ko'i(o )%di*ijebio prvi koji je pismeno, u tekstu, nazvao jednog slikara boànskim,misle}i pri tom na njegov um! .o je bio atribut koji se danas pripisuje

)i#%la&|%lu, ali je tada i on sam bio pomalo ube%en u ono to muse pripisuje! )i#%la&|%loje, kao to je poznato, bio skulptor, slikar,arhitekta, pisac, muzi~ar, uopte %uomo univerzale&, kako su senazivale li~nosti irokog obrazovanja i raskonog talenta! &e}inaumetnika toga doba teìla je da zasluì takvo priznanje!6pte oduevljenje antikom imalo je estetski i drutveni aspekat!Estetski zato to se rimska arhitektura, a naro~ito njeni ukrasi silnodopadala umetnicima i naru~iocima!7rutveni aspekt odnosi se na ~injenicu da je istraìvanje rimskeprolosti bilo omogu}eno samo visokoobrazovanom delustanovnitva! &ie se nije u~io zanat kod porodica zidara! ve} su se

istraìvala, slikala, opisivala anti~ka zdanja ili njihovi ostaci! 6vajsnaàn poriv za antikom tako je impresionirao nau~nike u kasnijimepohama tako da su oni ceo ovaj period nazvali obnova, rinascita,rinascimento, ranaissance! 6vaj naziv je, naro~ito tokom #$#veka, ozna~avao arhitekturu koja se zasnivala na imitaciji rimskih'ormi i motiva!7ananja saznanja o renesansi vie nisu tako ube%ena da je noviodnos prema antici bio glavna i jedina novina arhitektonske obnove!Po savremenim teoreti~arima arhitekture srednji vek nije bio takomra~an kako se opisuje, niti je novi vek bio u svemu tako blistav!

Pojedinci ~ak smatraju da je previranje bilo zapo~eto ve} u gotici,kao prvom internacionalnom stilu, te da su 'ante (121),

8


3/63


"etrarka (1*+), oto (1*) i mnogi drugi ve} dobro bilirazdrmali osnovne postavke srednjovekovne umetnosti! 7rugimre~ima, u ovom preludijumu, tokom #$$$ i #$& veka bila si pokrenutasutinska pitanja i problemi, dok je renesansa te postavkerazreavala i tokom svog trajanja, ta reenja u~vrstila i unapredila!

Misao se, za razliku od srednjovekovne koja je bila prepuna mistike isimbolike, usmerila ka prirodi i tu je prona%ena njena bliskost saanti~kim idejama! (a razliku od srednjeg veka, koji nije dovoljnovrednovao antiku, renesansa je u ì i interesovanja postavila~oveka, ne samo u duhovnom nego i u )zi~kom smislu! 9oncepcijarenesanse je bila liena sholasti~kog miljena i bila je poistove}enasa anti~kim stavovima po kojima je ~ovek mera svih stvari! $ drugiproblemi bili su reavani kao u anti~koj umetnosti! Nije se polazilood ideje ve} od prirode koja se posmatra i prou~ava, a zaklju~ciprou~avanja mogli su biti teorijski i empirijski! " doba renesanse,pored velikog broja izgra%enih gra%evina bio je napisan i veliki brojteoretskih radova! .o su na primer*

- -enino -enini /rattato della pittura, I libero del arte0- orenzo hilberti -omentarii0- eonardo da 3inci /rattato della pittura0- 3ignola e due regoli di prosppetiva0- eon 4atista 5lberti 'e re aedi6catoria0- 5ndrea "alladio I 7attro libri del architettura, i niz

drugih

-enesansa je jedna od onih umetni~kih epoha koje su imale jasnoome%en po~etak, uspon i kraj! .o, me%utim, nije bio ciklus koji sekarakterie kontinuitetom u smislu primene izraàjnih sredstava,ve} kontinuitetom okruènja u kojem su bili smeteni umetnici kojistvaraju! 5ezikom kriti~ara umetnosti to bi se moglo iskazati naslede}i na~in* Nisu konstantne ni )orma ni sadr'ina "e$ jekonstantna ideja o tome.(-enesansa arhitekture moè se prou~avati prema dva sistema, odkojih je jedan kriti~ki, a drugi istorijski! Najbolje rezultate dajepovezivanje ova dva sistema! 8riti~ki sistem, zanemaruju}i uizvesnoj meri hronologiju, pojedina~ne autore i monogra'ske opise,

arhitektonske spomenike analizira na osnovu ~etiri kategorije*

- prostorna kompozicija- primena, odnosno upotreba povr9ina i zidova- primena svetlosti, boje i drugih opti~kih efekata- odnos objekta prema dru9tvenim funkcijama

6va podela je prevashodno zasnovana an tri kategorije koje su bilenegovane u rimskoj arhitekturi, a kojima je pisao jo Vitruvij%! .osu*

:


4/63


- commoditas ; prikladnost, prava mera< podrazumeva seprilago%avanje objekta 'unkciji,

- 6rmitas, atis ili 6rmitudo(inis); tvrdo}a, ~vrsto}a, jakost itrajnost< podrazumeva odgovaraju}u upotrebu materijala ikonstrukcije

-venustas, atis ; draèst, lepota< podrazumeva estetiku isimboli~ko zna~enje projekta!

6rganizacija elemenata, odnosno koncept prostora i odnos spolja0unutra zasnivao se na nekoliko elemenatarnih principa koji su sledilitri glavne odlike stare rimske arhitekture! .o su bili*

- ordinatio, onis; u zna~enju ure%enost, sre%enost- euritmia; u zna~enju povezanost i harmonija ritma- s:metria; u zna~enju ravnopravnost delova s obe strane

neke osovine

&erovatno najzna~ajniji princip bila je simetri~nost objekta! 6tudizvesna kompoziciona strogost u postavljanju urbanih ambijenata isamih gra%evina!6dma nakon simetri~nosti objekta uo~ava se te`nja ka centralizacijiprostora oko jednog stoèra, oko kojeg se oblikuje bilo urbani bilogra%evinski korpus!" )lozo'skom smislu kosmos je tretiran u s'eri matemati~kih brojevai arhitektura je posmatrana kao matemati~ka umetnost kojapredastavlja vidljiv kosmi~ki poredak! .o zna~i da je srednjovekovni

koncept ;civitas dei;zamenjen slikom organizovanog univerzuma ivladara! " tom smislu vladalo je veliko interesovanje za gra%evinecentralnog plana, naro~ito kru`na )gura! +%o&ardo da Vi&*i jedalje razvijao ideje o subcentralizovanom prostoru i umestouzdizanja i veli~anja boga u bazilikalnom, longitudinalnom obliku,on je teìo socijalizaciji ;bo


5/63


vrlo zatvoreno u organizacionom i 'unkcionalnom smislu, to semani'estovalo strogom organizacijom delova!Plasti~nost gra%evine i arhitektonskih delova i elemenata renesanseje bila pove}ana u odnosu na prethodne epohe! + obzirom da su sestubovi intenzivno koristili, skulptura objekta je bila zna~ajno

naglaena, ali se nikad nije prelazilo preko mere dobrog ukusa!Po Kri$tija&u Nor,%ru-"ulu*

- renesansa te! godine i koji je preveo gr~ka dela operspektivi! &itelo ih je zatim objavio uz bogat komentar i nakontoga je nastala prava eksplozija prou~avanja vezanih za optiku!Perspektiva i njena primena poprimaju takve razmere da senaro~ito u slikarstvu, )gure postavljaju u nenormalne poloàje kakobi autor pokazao svoje suvereno vladanje perspektivom! .ek odizgradnje Paladij%vog pozorita u &i}enci, centralna perspektivaozna~ava smirivanje ove egzaltacije i povratak klasi~nimprincipima!

-enesansa je jedan od onih stilskih pravaca kod kojih je uobi~ajendvojni arhitektonski jezik! 5edan na~in izraàvanja je konstruktivno0strukturalni, a drugi je plasti~an! .o zna~i da tehni~ka strukturazgrade ne mora da odgovara arhitektonskoj artikulaciji! .o je bilarevolucionarna ideja u arhitekturi jer je dekoracija, odnosnoukraavanje zgrada, bila odvojena od konstrukcije i nije joj morala upotpunosti odgovarati! " &izantiji je, na primer, spoljanjost unajve}oj mogu}oj meri odraàvala unutranju strukturu! .okomrenesanse postojali su autori koji uopte nisu zalazili u reavanjeprostorne 'unkcije, ve} je investitor davao skicu kako èli da muunutranjost zgrade bude organizovana! 5edan od vrhunskih

stvaralaca i teoreti~ara u doba renesanse, Al,%rti, ubraja se u oneautore koji su vie dali u plasti~noj obradi, zato to je naj~e}eradio obradu spoljanjih oblika ve} postoje}ih gra%evina!-enesansni jezik0kod, bio je znatno proiren! Postao je kompleksan,znatno je bio pove}an broj elemenata pomo}u kojih arhitektakomunicira sa ljudima! +istem komunikacije ina~e je sloèn i sastojise iz unutranjeg odnosa i elemenata koji ~ine 6dre%eni sistem, ataj sistem predstavlja sistem arhitektonskih asocijacija!9ultni ili apsolutni znak kojim se i arhitekturi komunicira je stub, kojiima viestruku sliku u arhitekturi! Njegov poloàj mnogo uti~e na

arhitektonsko oblikovanje ne samo unutranjosti ve} i 'asade!/asada moè biti potpuno plasti~na ukoliko je stub postavljen uz

?


6/63


nju, kao nezavistan i samostalan! Plasti~nost otpada kada se stubpribliàva ravni zida, a kad se ve}im delom uvu~e u zid postajeuspomena na stub, njegova meta'ora i naziva pilastar!+ama obrada zida moè, tako%e, biti razli~ito plasti~na!ruba obrada kamene 'asade predstavlja meta'oru prirode koja nas

okruùje i taj grubi rad u arhitekturi naziva se na italijanskom ;opera di naturi!/ina obrada zida ukazuje na to da je ljudska svest preradila i pro)nilagrubu obradu i takva obrada u arhitekturi naziva se na italijanskom ;opera di mano!/antasti~an je potencijal dekorativnih elemenata koji su se urenesansnoj arhitekturi primenjivali! .o su na primer, venci sokle,timpanoni, terase, balkoni, girlande, akroterije, 'estoni, volovskaoka, grbovi, poprsja, cele )gure i sve to zajedno dovodilo se u vezusa tektonikom objekta!"potreba boje bila je speci)~na i proistekla je iz srednjovekovnetradicije u $taliji, naro~ito u njenim severnim krajevima! .o je bilopotenciranje odnosa svetlo0tamno 3%hiario*os%urro4 i primenakondenzovane svetlosti koja je davala dramatiku i akcentovalapojedine elemente ili delove objekta! Plasti~nost gra%evine isticanaje tamnim kamenom pietre serena koja je elemente 'asadenaglaavala kao crte`!+ve napred navedeno predstavlja objanjenje istra ivanjarenesansnog doba kriti~kim metodom pri ~emu je ovde iznet jedanniz problema kojima se treba posvetiti da bi se stvorila sinteti~kapredstava o razvoju renesansne arhitekture!

7rugi metod koji je napred naveden, istorijski, hronoloki sledi iobra%uje pojedine zna~ajne pojave u renesansnoj arhitekturi!" literaturi se sre}u dve vremenske podele! Prva podela delirenesansu na period kada se ona razvijala samo u $taliji, odnosno odpo~etka #& veka do 1??>! godine i na drugi period kada serenesansni duh u arhitektonskom stvaralatvu proirio po celojEvropi, od 1??>! do 1@>>! godine!7ruga podela ne pravi teritorijalnu podelu, ve} graditeljskostvaralatvo deli na ranu renesansu, od 1=8>!01?>>! godine, visokuili zrelu renesansu, od 1?>>!01??>! godine i prelazni period kabaroku, u sklopu kojeg se izdvaja manirizam, do 1>>! godine!

+ obzirom na veliki broj autora i bogatstvo izvedenih gra%evina,pojava i razvoj renesansnog graditeljstva moè se sagledati samokroz delovanje najsna`nijih i najuticajnijih li~nosti koji su uneli inajvie novina u reavanje arhitektonskih problema!

FI+IPPO !RUNE++ES/HI0Fir%&a1 2344.-Fir%&a1 2556.7

8or|o Va'arije u uvodnom delu teksta o ìvotu Fili9a !ru&%l%$#ija

pie za njega da ga je priroda obdarila velikim duhom i neizmernomodva`no}u, te da zato sve ~ega se prihvatio uradio na divljenje


7/63


posmatra~a! Nije ~udo onda to pojedini istra iva~i arhitekturepojavu i razvoj renesanse pripisuju samo jednom ~oveku nazivaju}ito pojavom +bruneleskijana+!-enesansa, kao i svaki drugi stilski pravac, previe je kompleksna dabi mogla biti pripisana samo jednoj li~nosti ali je nesumljivo i to da

je Bruneleski bio li~nost koja je u velikoj meri zaslu`na za uvo%enjebrojnih novina u graditeljstvu #& veka!/ormiranje ~uvenih li~nosti koje su dobile epitet CrenesansniCodvijalo se u posebnoj atmos'eri koja je bila uobi~ajena ve} krajem#$& veka! "obi~ajeni nazivi u italijanskoj i drugoj, starijoj literaturi sutrecento za #$& vek, koji se smatra periodom obnove umetnosti,Duattrocento za #& vek, koji se smatra periodom razvoja i pripremeza vrhunac stvaralatva i cinDuecento za #&$ vek, tokom kojeg jedostignuto najuzvienije savrenstvo u umetnosti!+ obzirom da su prvi impulsi nedvosmisleno strujali iz /irence, trebaista}i speci)~an ambijent u kojem je bio oblikovan najve}i brojstvaralaca na po~etku renesanse!"metni~ki pokret se nije poklapao ni sa jednim velikim doga%ajemna drugim istorijskim planovima, ve} se odvijao ~ak kao prelazniperiod izme%u velikih zbivanja koja su ozna~ila kraj srednjeg ipo~etak novog doba!Po~etkom #& veka /irenca je izlazila iz velike ekonomske krize!+tanovnitvo je tek po~elo da se obnavlja i mnoì nakon to jestradalo u velikoj epidemiji kuge koja je harala sredinom #$& veka!rad se tako nije irio izvan tre}eg niza gradskih bedema i zadràoje srednjovekovni urbano0ruralni karakte! .rgovina vunom je

opadala, a trgovina svilom je postajala sve intenzivnija i cvetala je itokom celog #& veka! "smerenje na trgovnu svilom bilo je povezanosa kulturnim napretkom jer je obezbe%ivalo proizvodnju luksuznihproizvoda!6no to je posebno proslavilo /irencu bilo je proirivanje trìta

novim na~inom, poslovanja! &elike porodice u /irenci po~ele su dase bave davanjem novca u zajam i time su nebrojeno puta uve}alesvoj kapltal! $mena tih porodlca ; Albici 3Albizzi4, +troci 3+trozzi4,Medi~i 3Medici4, Paci 3Pazzi4 poznata su u umetnosti kao najve}ipokrovitelji 0 mecene i dobrotvori! Aktivnost i stvaralatvo mnogihumetnika usko je povezana i odre%ena porud`binama ovih i mnogih

drugih porodica! 9ada ova klasa zadobije i politi~ku vlast, njihovaveza sa umetnicima postaje jo ~vr}a!.ehni~ki elementi u ovom periodu bili su na nivou srednjovekovnihspekulacija, koje su se mogle u~iti u kolama! Pored teologije i)lozo)je bio je uobli~en nov na~in logi~kog metoda razmiljanja,koji je svoju primenu naao u matematici i geometriji, a ukombinaciji sa eksperimentima zasnovao je mehaniku, )ziku i drugeprirodne nauke! (a arhitekturu i umetnost uopte posebnointeresantna su bila opti~ka istra ivanja koja su rezultiralarenesansnom perspektivom dovedenom do savrenstva, kao i

upotrebom svetlosti u odre}enim odnosima, koja je smatrana prvimuslovom za iskazivanje ose}ajnog u umetnosti!

@


8/63


+ve ovo je koristilo za stvaranje novih sprava koje su menjaledotadanji privredni ìvot! .o su pre svega pojava opruge, zatimsistem brana za navodnjavanje, hidrauli~ke pumpe, zamajac ijo niz drugih! Menjao se i tip oru`ja, pa su ratne maine postaleubojitije, to je opet izazvalo promenu oblika 'orti)kacijske

arhitekture! ladno oru`je je postepeno zamenjeno vatrenim, a to jezahtevalo potpunu promenu oblika i dimenzija utvr%enja!" /irenci je u to vreme vladala oligarhija patricija, koja je izala kaopobednik iz velikih drutvenih borbi krajem #$& veka! " ambijentutakvog drutvenog pro)la rodio se 1:@@! godine Fili9o !ru&%l%$#i,u porodici uglednog bele`nika! 6tac ga je vaspitao u duhuhumanizma, na tekstovima i delima nau~nika i pisaca kao to je7ante! Poznato je da je Bruneleski, kao veoma mlad, studirao mestai odnose u 7anteovoj CBoànskoj komedijiC, pripremaju}i se dagra)~ki predstavi 7aneteov literarni opis kosmosa! 5o kao de~akon se bavio poslovima umetni~kog i ru~nog rada, pa je zato stupiou jednu zlatarsku radionicu, gde je prvo nau~io da crta, a zatim i daokiva drago kamenje! &e} za nekoliko godina svi su ga veoma hvalilikao umetnika u tom zanatu! 6n je radio ukrase u zlatu i srebru sacrnim emajlom i pastom, razne )gure itd! $z tih dana datira i njegovoveoma odano prijateljstvo sa 7onatelom, koji je ve} tad smatranvelikim i nadarenim skulptorom! Bruneleski je 1=>1! godine bioupisan u ceh tkalaca svile, kojem su tada pripadali i zlatari!9onkurs za druga severna vrata krstionice u /irenci bio je raspisan1=>1!01=>8! godine! Na konkursu su pored !ru&%l%$#ijau~estvovali jo Do&at%lo1 il,%rti1 Ni#olo d Ar%o i :a#o9o dala

v%r*a! 9ada su zavrili, oni su sami me%usobno izabrali radilbertija kao najbolji, iako su priznali da je Bruneleski po snazi ioriginalnosti izraza bio najosobeniji! iberti je pobedio jer je njegovrad bio otmeniji za tadanji ukus posmatra~a!$zme%u 1=>:!01=>?! godine Bruneleski je, zajedno sa Do&at%lo(boravio u -imu gde je merio i prou~avao ostatke gra%evina iz antikekoje }e mu kasnije sluìti kao uzor! 7rugi izvor njegove inspiracijepredstavlja srednjovekovna .oskanska romanika,koja je u izvesnojmeri predstavljala jednu kariku u kontinuitetu trajnog odràvanjaarhitektonskog izraza anti~ke batine!Pored ovih izvora, !ru&%l%$#ije neprekidno studirao matematiku i

geometriju, te je otkrio , glavne principe perspektive, koje }e drugizatim razra%ivati! .ako je on, verovatno oko 1=8?! godine, pomagaomladom slikaru )a'aru da oslika perspektivnu podlogu na'reskarna u crkvi $anta !atia >ovela, koje su bile konstruisane sanau~nom ta~no}u! $ kasnije }e se na Maza~ovim slikamaarhitektonski objekti prepoznavati kao Bruneleskijev uzor!&e} za vreme boravka u -imu, Brunelski je razmiljao kao graditelj iopredelio se da mu to bude glavni poziv! +voje graditeljskesposobnosti iskazao je prvo na kupoli katedrale $anta !aria deliore3tu }e biti i sahranjen4!

5o od 1=>=! godine u /irenci se stalno razmiljalo o izgradnji kupoleiznad katedrale, koja je prethodno ve} bila izgra%ena u #$& veku, ali

F


9/63


samo do visine tambura! 9atedrala se veoma dugo gradila, po~eo jejo Ar&olfo di Ka(,io18G! godine, a bila je gotova tek 1=@1!godine i to bez zapadne 'asade koja je zavrena u #$# veku! -asponiznad kojeg je trebalo podi}i kupolu bio je veliki, =8,:> metra! Esna'vune, koji je tada imao sredstava, raspisao je konkurs za izradu

modela kupole 1=1F! godine! 9onkurisala su dva autora, !ru&%l%$#ii il,%rti, pa su 1=8>! godine obojica imenovani kao izo%a~ikonstrukcije kupole! Nakon niza razmirica, 1=8:! godine, Bruneleskije imenovan +i!umiteljem i gu"ernerom "elike ku#ole+! 6d togtrenutka on je postao neprikosnoveni arbitar svih graditeljskihproblema u /irenci!Bruneleski je kao bazu zatekao ranije konstruisani osmougaonitambur kupole! Nadsvodnjavanje tog raspona bio je izuzetanproblem koji je Bruneleski reio tako to je istrajao naosmougaonom obliku i u kupolnom delu, za razliku od ibertijevogpredloga koji je trebalo da osmougaonik pretvori u krug, to tadamajstori nisu znali da izvedu!9ostur kupole ~ini konstrukcija od F krupnih i ~vrstih spoljnihrebara, koja se spajaju u temenu jednim prstenom! 6va koncepcijaproistekla je iz gra%evinskog iskustva gotike i zahtevala je kupolublago iljatog oblika, kako bi se pritisci preneli to vertikalnije! $zme%u ovih F rebara bilo je poloèno F trostranih s'ernih povrina, koje suzatvarale ovaj ogromni prostor! "nutranji omota~ kupole sastojaose, tako%e, od rebara i ispune! Prostor izme%u ova dva kupolnaomota~a ispunjen je stepenitem, kanalima za odvod atmos'erilija ilancima koji su dodatno utezali celu konstrukciju! Hak su u

unutranjem omota~u bili ostavljeni klinovi kako bi se olakao radna oslikavanju kupole! 9upola je osve}ena 1=:! godine, a desetgodina kasnije po~ela je izgradnja lanterne kao krune na temenukupole! Bruneleski je tada ve} bio mrtav, ali su se posluìli njegovimmodelom i dovrili sve radove 1=@! godine!Pored same ideje o oblikovanju kupole, veliki doprinos Bruneleskijabio je u stvaranju tehni~kih pomo}nih sredstava kojima jeomogu}eno lako podizanje materijala, zatim smetaj radnika iskladitenje materijala na plat'ormama! (a izgradnju kupole vezanesu brojne anagdote, koje odraàvaju renesansno okru`je tog doba!-ezimiraju}i Bruneleskijev rad na kupoli crkve $anta !aria del

iore, koja je zaista bila revolucionarna u ideji, kao i u tehni~kojrealizaciji, treba ista}i jo jednu ~injenicu od izuzetne va`nostikojom se Bruneleski izdvaja od ostalih kao za~etnik novog tiparenesansnog arhitekte!9upola r#v% $anata !aria del iore je prvo va`no delo gdearhitekta nije bio samo konsultant najvieg stepena jednogkolektivnog tela izvo%a~a, ve} je on bio jedini odgovoran zakonstrukciju gra%evine i organizaciju gradilita! 6vaj oblik radaobeleàva prelaz u jedno novo arhitektonsko iskustvo kojem jeBruneleski postavio metodoloke temelje!

Paralelno sa radom na kupoli katedrale, Bruneleski je bio autor~itavog niza drugih arhitektonskih dela!

G


10/63


+matra se da je prvo delo sa istinskim renesansnim oblicimaBruneleskijeva bolnica za nahod~ad (?spedale degli Inocenti),koju je po~eo da projektuje oko 1=1G! godine po narud`bini esna'asvile! Bolnica je bila smetena tako da de)nie pravilan pravougaonitrg ispred crkve $anta 5nuncijata! 6snovni program reen je tako

to su spavaonice i ekonomske prostorije grupisane oko dva klaustra3dvorita4, to je bila shema po kojoj su i ranije bile podizaneustanove sli~nog tipa! 9ako je projekat kasnije menjan, to se kaooriginalni rad Bruneleskija smatra uglavnom ulazni portik 3trem4, kojise proteè celom duìnom 'asade ka trgu! Portik je sastavljen odpravilnih kvadratnili traveja u kojima su postavljene slepe kupolice,umesto krstastih svodova koji su ranije obi~no kori}eni! Arkade susastavljene od polukru`nih lukova, a odnos svetlosti i senke jeunapred )ksiran, poto sve visinske mere zavise samo od jednemere0strele luka! $sto tako i sve mere u osnovi zavise od straniceotvora traveja odnosno od me%usobnog razmaka stubova!6vo je bila novina i u suprotnosti sa gotskom arhitekturom kod kojeje postojao iljati luk, koji je bio neophodan da se obezbedi svetlosnizrak, ali je on omogu}avao i neograni~en broj kombinacija lu~nihelemenata! "potrebom polukru`nog luka, kao i u antici, od po~etkaje bio ograni~en broj mogu}ih kombinacija i nametnut je projektnimetod u kojem svaki element ostaje zatvoren u samog sebe!Elementi koji se sklapaju moraju biti isti i u subordinaciji premanjihovoj projektom utvr%enoj hijerarhiji! $pak, elementi plastike ikompozicije jo uvek nisu bili me%usobno utvr%eni! 6no to je bilanovina, pored upotrebe navedenih mernih odnosa, bio je korintski

kapitel stubova, koji je predstavljao nesumnjivo anti~ko nasle%e!7alje se na samo teme lukova oslanjao arhitravni venac iznad kojegsu prozorski otvori na spratu bili raspore%eni u osovinama lukovaprizemlja! Prozori su imali plitke timpanone! $zme%u lukova bili surasporedjeni medaljoni od terakote sa ~uvenim de~ijim likovimakoje je uradio +u#a d%la Ro,ia! &itki stubovi portika bili su utradicija protorenesanse, to jest onog pripremnog perioda koji je u.oskani postojao i koji se jo moè uo~iti na 'asadama crkava $an!iniato, $anti 5postoli i na krstioniciu irenci!6bnova i adaptacija starijih crkava bio je veoma ~est zadatak tokomrenesanse! Bruneleskije je dobio porud`binu da rekonstruie crkvu

$an orenco, staru baziliku iz $& veka i da je pretvori u grobnucrkvu porodice Medi~i! 6vaj posao je radio izme%u 1=8?! i 1==!godine! 6snova crkve ponavlja poznati srednjovekovni oblik,trobrodni naos sa transeptom i pet oltarskih apsida zavrenihravnim zidom! Na uskrsnici transepta i podu`nog centralnog brodapostavljena je kupola, koja je naglaena s obzirom da je okolo ravnatavanica! Podu`no se, uz bo~ne brodove, nalaze manje kapele kojesu, kao i bo~ni brodovi, presvedene svodovima! 6rganizam crkvetako ima tri niza ambijenata koji streme ka kupoli! "z crkvu, sa njeneseverne oltarske strane, Bruneleski je izgradioi tzv! Cstaru sakristijuC

u kojoj se nalaze sarko'azi sa telima 7jovanija i Pijera de Medi~i!Medaljone u uglovima prostorije klesao je 7onatelo! (apadna 'asada

1>


11/63


glavne crkve ostale je nezavrena! " osnovi ove crkve Bruneleski jeuspeo da zadrì duh stare hri}anske bazilike, koji je jo naglaenunutranjim rasporedom stubova sa korintskim kapitelima, koji sunosili pravilne polukru`ne lukove izme%u njih!Bruneleskiju se dugo vremena pripisivala i izgradnja kapele "aci,

na kojoj je Bruneleski zapo~eo rad 1=8G! godine! 7anas postojeveoma ìve diskusije koje mu osporavaju to autorsko pravo! 6vajobjekat, porud`bina porodice Paci 3Pazzi4 bila je logi~ani nastavakistraìvanja zapo~etih na staroj sakristiji u crkvi +an 2orenco! 9apelaje smetena u dvoritu samostana +anta 9ro~e i sastoji se od dvespojene prostorije, naosa i svetilita, oba zasvedena kupolom!7imenzije osnove su takve da se irina oltarskog prostora ponavljatri puta, izme%u razapetih lukova, koji pridràvaju kupolu ve}egprostora! .ako je ceo prostor zavisan od samo tri mere, dve zaosnovu i jedne za visinu! lavna novina u unutranjosti kapele jeponavljanje istih arhitektonskih ukrasa u ve}em i manjem prostoru,~ime se njihov dekorativni sistem uni)cira! +poljni portik moè sesmatrati varijantom originalnog projekta! -azmaci stubova naportiku su identi~ni sa unutranjim, a zavretak atike, veruje se daje izradio 8ulija&o da )aja&o! Histo}a stilskog izraza, savrenaproporcionalnost i bogatstvo u koncepciji celine i njenih delovau~inili su od ove gra%evine skromnih dimenzija remek delo! "kolikobi se napravila pa`ljivija analiza gra%evine moè se u njenoj osnoviprepoznti helenisti~ki oblik hrama0prostilos, dok su u elevacijikori}eni elementi rimske anti~ke arhitekture 0trem sa stubovimakorintskih kapitela, arhitravni venac i atika koja je probijena irokom

arhivoltom! .u su, zatim, primenjeni pilastri, kasetirana tavanica ikupola, sve me%usobno komponovano tako da predstavlja rezultatindividualnog stvaralatva!Prve planove za crkvu $an $pirito Bruneleski je uradio 1=8F!godine! 6n je tada nacrtao samo osnovu, a usmeno je dao uputstvaza visine i napravio je drveni model! 9od crkve$an $piritokori}enje sli~an oblik kao kod crkve $an orenco, ali je ovde razra%enznatno ozbiljnije i homogenije, zato to je bio zasnovan na nizulukova koji se ponavljaju po obodu cele crkve, stvaraju}i jedandeambulatorijum u kontinuitetu, odre%uju}i irinu glavnog broda itransepta! 6bodni zid je pokrenut serijom nia, ~ija je dubina

regulisana tako da se prozori tih nia na prese~nim mestima sekupo osovini! .a dubina je jednaka polovini stranice traveja bo~nogbroda! +ve mere u osnovi proisti~u iz jedne jedine, a to je stranicamalog traveja 3bo~nog broda4, koja meri ta~no 11 lakata! &isinskekote zavise, kao i u +an 2orencu, od dva arhitektonska reda, kojiozna~avaju visinu deambulatorijuma i centralnog ukrasnogprostora! Baze i kapiteli stubova izvedeni su u korintskom stilu, kaoto su i pro)li arhitrava bili po ugledu na rimske, izvedeni sata~no}u i razumevanjem za njihovu lepotu! Prostorni izraz bio jepotpuno nov i odraàva ozbiljnost rane renesanse! lavni brod je

dva puta vii nego to je irok! Prizemlje i deo za osvetljenje su istevisine! Bo~ni brodovi imaju kvadratne traveje, koji su dva puta vii

11


12/63


nego to su iroki! lavna karakteristika i novina u crkvi +an +piritoje osnova isto~nog dela! .u je Bruneleski sledio svoje prethodnike,Ar&olfa di Ka(,ija i Fra&*%$#a Tal%&tija i odstupio je oduobi~ajene kompozicije romanskih i gotskih crkava! Na~in na koji jeizjedna~io transept sa horom, obrubio sve sa obimnim brodom i

postavio kupolu, iznad ukrtanja podu`nog centralnog broda itransepta, stvara utisak kao da se vernik nalazi u crkvi centralnogplana, jednom tipu koji je bio uobi~ajen u rimskoj arhitekturi!/irentinska katedrala je jedan od retkih srednjovekovnih objekatakoja stvara isti utisak! Bruneleski je èleo da zapadni deo crkve uraditako da se ima utisak centralne gra%evine sa ~etiri ulaza, to bi bilavelika `rtva estetici gra%evine! 9ada je po~ela stvarna gradnja crkve+an +pirito, 1=:=! godine, Bruneleski je projektovao prvu potpunocentralnu gra%evinu u renesansi! .o je bio jedan od najlepihprojekata koji, naàlost, nije realizovan jer nije bilo dovoljnosredstava! Naru~ilac je bila porodica +kalari, a crkva se zvala $anta!aria delji 5ndjeli! 9ada su ve} 1=:@! godine prekinuti radoviostali su samo zidovi prizemlja! Prema originalnim planovima, crkvaje trebalo da bude potpuno rimska po karakteru i veoma masivna,to se smatra da je posledica njegovog duèg boravka u -imu 1=::!godine! 5ezgro crkve je bio oktogon u osnovi, sa ~vrstim stupcima uzkoje su bili prislonjeni pilastri, a okolo se nalazilo osam razu%enihkapelica, koje su u debljini zidova imale i nie! 9upola je, tako%e,trebalo da bude rimska, izvedena celovito, a ne gotska sa spoljnom iunutranjom ljuskom! Nije poznato koja je anti~ka rimska gra%evinainspirisala Bruneleskija za ovo delo! Pored navedenih sakralnih gra%

evina zna se da je Bruneleski gradio jo i 4adiju (opatiju)u mestu/iezole, u kojoj se 9ozimo Medi~i odmarao i )lozo)rao!6d pro'anih gra%evina izdvajaju se palate koje je Bruneleskiinterpretirao, tako%e, na nov na~in! 6n je dovrio palatu partijevel6koja je bila zapo~eta u #$& veku! vel) je bila partija koja jepodràvala papu, a partija ibelini je podràvala nema~kog cara!.okom 1==?! godine zapo~eo jepalatu za porodicu "aci, ali je njudovrio arhitekta !%&%d%to da )aja&o!+redinom #& veka po~eta je izgradnja palate "iti, premaBruneleskijevim planovima! 6va palata je 1??>! godine prela uruke porodice Medi~i i znatno je uve}ana u #&$$ i #&$$$ veku!

-enesansna artikulacija ove palate bila je zasnova prevashodno nageometrizaciji i antropomor)zaciji! Prvi sistem koristio jegeometrijske 'orme i jednostavne matemati~ke odnose, a drugi jeuvodio na gra%evinu klasi~ne stilske redove! Na palati Piti, kojajo uvek ima ~vrst i robustan izgled, rusti~no obra%en kamen na'asadi postao je disciplinovana Cmatemati~ka kompozicijaC! .risprata na palati su pojedina~ni delovi, ali me%usobno povezani jersvaki ima niz irokih polukru`nih lukova iznad prozora u savrenopravilnom poretku! .ako je geometrijska disciplina preovladala inametnula se ~ak i u rusti)kaciji objekata!

18


13/63


" drugim gradovima $talije 32uka, Piza, /erara, Mantova i -imini4,Bruneleski se, sa vie ili manje uspeha, bavio 'orti)kacionomarhitekturom, inìnjerskim radovima!&eli~ina /ilipa Bruneleskija nije samo u promiljanju, prihvatanju iasimilaciji anti~kih graditeljskih elemenata, ve} u sposobnosti da ih

upravo genijalno prilagodi potrebama i duhu svog renesansnogdoba! Niz njegovih dela poprimilo je zna~enje kanona, kako zasakralnu tako i za pro'anu arhitekturu!Njegovi savremenici su izraàvali divljenje za njegov rad, koje semo`da najbolje moè ilustrovati citatom ,anti-uae ar%hite%turaeinstaurator,3obnovitelj stare arhitekture 4!

+EON !ATISTA A+!ERTI08%&ova1 2;. II 25


14/63


arhitekte Csre%ivanjeC i CinvencijaC! -ealizaciju, po njemu, treba daobavlja li~nost koja se bavi matematikom!Prvi arhitektonski zadatak koji je Alberti dobio bio je prerada crkve+an /ran~esko u -iminiju! Jrkva je bila predvi%ena za mauzolejvladaju}e porodice Malatesta, pa je gra%evina poznata i pod imenom

;/empio !alatestiano;! .o je bila srednjovekovna bazilika koju jeAlberti prilagodio novim potrebama! otsko jezgro je obukao urenesansni omota~ i planirao je da umetne veliku kupolu iznadukrtanja transepta i centrainog podu`nog broda, ali to nijeizvedeno! 7esnu bo~nu stranu je spolja obradio kao arkadni niz,stvorivi tako trem u koji je smestio sarko'age porodice Malatesta!Pro~elje crkve je najsmelije obradio kao slobodnu varijantu anti~kog

5vgustivskog slavolukakoji i danas postoji u -iminiju!" isto vreme 31==!;1=?1!4 projektovao je palatu za porodicu#u~elaj (#uccelai)! .o je bila renesansna palata izrazito)rentinskog tipa! Alberti je napustio 'orti)kacijski tip palate 3kao toje to bila, na primer, palata Piti4 i dao joj ton gradske rezidencije sacentralnim dvoritem i reprezentativnim stepenitem! Najve}unovinu uneo je na uli~ne 'asade! "blaìo je rusti~nu obradu 'asada ipodelio ih je pilastrima, pri ~emu se koristio superponiranjemdorskog, jonskog i korintskog stilskog reda! .o je bio sistemprimenjen na nekim rimskim gra%evinama od kojih je najpoznatiji bio9oloseum u -imu, koji je Alberti svakako prou~avao! orizontalnivenaci kojima je palata bila podeljena na spratove su ornamentisani,vrata su bila sa ravnim nadvratnikom! Po uzoru na palatu -u~elajbila je ubrzo sagra%ena ipalata "ikolominiu gradu Pjenci! Autor je

bio Albertijev najbliì saradnik !%r&a&do Ro$%li&i! " /irenci jearhitekta )i#%l% )i#%loi istu temu iskoristio za gornje spratovepalate, Medi~i0#ikardi(!edici@#icardi)!+ obzirom da su na 'asadama ovih objekata stilski redovi sluìli da seone kompoziciono organizuju uveden je termin Cstilska 'asadaC , zarazliku od CastilskihC koje su bile obra%enje bez podele pilastrima ili,kasnije, stubovima!Albertiju se u /irenci pripisuje jo i zavretak hora u crkvi $anta

5nuncijatakao i obloga 'asade crkve$anta !aria >ovela* .o susve bili poslovi kojima su se gotske gra%evine prilago%avale novimshvatanjima arhitektonskih oblika!

" crkvi$an "ankraciouradio je veoma malu kapelu $an $epolkro(svetog roba) i obradio je kamenom u dve boje, to je kasnijebilo veoma pomodno! Albertijev veliki doprinos bila je i izgradnjacrkve $an $ebastijanou Mantovi! .o je bila prva renesansna crkvasa osnovom slobodnog krsta, ~ime je on realizovao svoje izuzetnoteorijsko zalaganje da crkvene gra%evine budu centralnog plana!Poslednje njegovo delo bila je crkva $vetog 5ndreje ($an

5ndrea)u Mantovi, koja je kasnije doìvela odre%ene promene! Napro~elju crkve +vetog Andrije, pro~elje je bilo uve}ana varijantatipi~nog rimskog slavoluka, prolaz je bio zamenjen ulazom, a ostalo

su bili isti elementi! " unutranjosti je ostvario veliku kupolu nad

1=


15/63


ukrtanjem centralnog podu`nog broda i transepta i koncepcijski jeto blisko reenje Bruneleskijevoj crkvi +an +pirito!Albertiju se pripisuju i neki drugi graditeljski radovi* urbanisti~koreenje jednog borga izme%u &atikana i adrijanovog mauzoleja u-imu, kapela del Inkoronatauz katedralu u Mantovi, delovi palate

&enecija u -imu, toranj katedrale u /erari!,9ao drugi renesansni umetnici i Alberti se bavio drugim granamaumetnosti! +likao je portrete i istorijske teme, konstruisao je jednuvrstu opti~ke kamere u kojoj su se pokretale slike 3kaleidoskop4,usavrio je napravu za punktiranje modela za skulpture, konstulisaoje nekoliko )zi~kih aparata i prou~avao je geometrijske metodecrtanja! Bavio se i hidraulikom, jer je imao ideju da iz jezera Nemo usevernoj $taliji izvadi potopljene 9aliguline galije!+ obzirom da je Alberti raspravljao o mnogim problemima uarhitekturi, me%u kojima su simbolika i zna~enje pojedinihelemenata i gra%evina posebno obra%eni treba ukratko izloìti iosnovnu koncepciju zna~enja renesansne arhitekture uopte!Prvi put se koncep ideala, razmatrao u gr~koj anti~koj arhitekturi ito uglavnom prema Platonovoj teoriji arhitipa! (a Platona suCkosmosC, CredC i ClepotaC bili sinonimi! Pitagora je jo ranijekosmi~ku harmoniju de)nisao iskazom Csve je brojC! +vojimidealnim 'ormama osnovni izraz renesansne arhitekture bio jeplatonski isto koliko i hri}anski, pa je zato predstavljao sintezu obastava! .okom gotskog perioda, zna~i u srednjem veku, Bog jezamiljan kao blizak ~oveku! Bio je potreban samo mali korak da sepredstava humanog Boga pretvori u sliku boànskog ljudskog bi}a! "

renesansi se boànsko savrenstvo nije sastojalo u transcedentacijiprirode, ve} se nalazilo u samoj prirodi! Prirodna lepota je shvatanakao izraz boànske istine, a ljudsko stvaralatvo je dobijalo nava`nosti koja se pribliàvala snazi samog Boga! " novoj interpretacijiodnosa izme%u ~oveka i boga podrazumevala se velika doza ljudskesamosvesti, a to je je osloba%alo ljudsku kreativnost!Hovek je sebe zamiljao kao Cuomo universaleC, pa su apoteoze iuspenja postale glavne teme renesansne ikonogra)je! Adaptacijatrijum'alnog luka za crkvu, to je prvi primenio Alberti bila je veomazna~ajna jer Cto ne zna~i da je dolo do paganizacije hri}anstva,ve} do hristijanizacije paganske antikeC! Ponovno uvo%enje klasi~nih

stilskih redova bilo je protivno prednjim stavovima! 9aoantropomor'ni simboli, stubovi ne predstavljaju prirodan svet, ve} supostali sredstva koja gra%evini treba da podare boànsku lepotu!Alberti je ve} razlikovao dva tipa estetskog kvaliteta na gra%evini*lepotu i ukras 3ornament4! 2epota se sastojala od Charmonije svihdelovaC, a rezultati su bili Cproporcija i me%usobno povezivanje!4 i Mikele+anmikele 3Michele l 0+anmichele, 1=F=!01??G!4!+ansovino je bio poreklom iz /irence, dobar vajar koji je u~io kodMikelan%ela! 9ada je doao iz -ima u &eneciju dobio je nekolikovelikih poslova u samom centru &enecije, na trgu svetog Marka i u

njegovoj neposrednoj blizini! Na trgu je projektovao Bibliotekusvetog Marka i lo%u del 9ampanile, uz sam zvonik! Biblioteka je imalavisoko estetizovano reenje pro~elja, sa arkadama dorskog reda uprizemlju, na spratu se nalazio jonski red stubova, na rubu krova jebila balustrada sa nizom kipova! 9ovnica novca smetena na samomkanalu, sa pro~eljem koje ima veoma velike otvore izme%u stubovakoji su, po svojoj obradi, predstavljali manieristi~ki izraz! +ansovinoje u &eneciji realizovao jo i palatu 9orner 3Jorner4, koja je imalamasivno prizemlje, spratove razdvojene jako naglaenim vencima,sa nizovima prozora, koji su ustvari vrata ispred kojih se nalaze

balkoni ukraeni balustradama! +ve ove elemente, prera%ene nasopstveni na~in koristi}e u svojim delima neto kasnije Paladio!

8


27/63


Arhitekta Mikele +anmikele bio je iz &erone, u koju se i vratio iz-ima, nakon u~enja kod Bramantea i +ingala mla%eg! Njegovi radovisu velike palate u &eroni za porodicu Bevilakva 3BevilaDua4, Pompei i9anosa 3Janossa4! " &eneciji je projektovao palatu porodicerimani! lavni utisak koji su 'asade na njegovim gra%evinama

trebalo da ostave na posmara~e bio je igra svetlosti i senke 3chiaro0oscuro4, toje postizao rustikom zidova i irokim i brojnim otvorima!+anmikele je u 7almaciji radio tvr%avu sv! Nikole na "lazu u ibenskizaliv i vrata za kopno 3Porta terra'erma4 u (adru!+vaki od ovih graditelja je uneo po neku novinu u arhitekturuseverne $talije, pri ~emu se polako 'ormirao regionalizam koji }e ovopodru~je karakterisati u kasnijim epohama! .ako je na speci)~anna~in shvatao nova strujanja u arhitekturi i ovani Amadeo3iovalmi Amadeo, 1==@!01?88!4 koji je, kao i drugi pre njega, obra%ivao samo pro~elje jedne crkve koja je bila gotska po svojimmasama i drugim 'asadama! .o je ~uvena crkva kartuzijanskogmanastira u Paviji 3ertoza4! 9ako je gra%evina bila gra%ena u dugomvremenskom periodu, okvir je gotski, sa kontra'orama i pinaklima alisu 'asadi date renesansne karakteristike, ukraeni prozori, arkadnegalerije i statue u masama, razni ornamenti i medaljom, to svezajedno tvori jednu od najrazvijenijih, ali i najneobi~nijihkombinacija arhitekture i skulpture dva stila, gotskog i renesansnog!7ruga gra%evina koju je Amadeo projektovao je kapela 9oleoni3Jolleoni4 u Bergamu, koja ima veoma koncentrisanu i grupisanudekoraciju na pro~elju! Na ovoj 'asadi se mo`da nalazi prvaupotreba balustera koji su upotrebljeni kao alternativni nosa~ jedne

kontinualne arkade ispod samog glavnog venca! 6vaj motiv seo~igledno veoma brzo proirio do -ima, gde je prvi put primenjen uhoru +ikstinske kapele, oko 1=F>! godine! 7o tada su parapeti biliminijaturni, stubovi u nizu ili kamene plo~e 3kan~eli4 obra%ene uplitkom relje'u, to je opet bila vizantijska tradicija!" enovi su se svojim stvaralatvom u renesansnom perioduizdvojila dva graditelja, aleaco Alesi 3aleazzo Alessi4 i -oko2urago 3-occo 2urago4 koji je projektovao palatu gradske uprave3Palazzo Municipale4, sa velikim aksijalnim pravcima, velikimvestibilom i kortileom sa dostojanstvenom, mirnom 'asadom ~ija jevelika du`ina bila neupadljiva zahvalju}i vetoj organizaciji stilskih

redova!Me%u najlepe renesansne gra%evine u severnoj $taliji ubraja se 2o%adel 9onsiljo 32oggia del Jonsiglio4 u &eroni, koju je izveo 'ra ovaniokondo 3iovanni iocondo, 1=::!01?1?!4! Na 'asadi 2o%e nalaze seveoma suptilno obra%ene arkade nastale pod uticajem Bruneleskije,a na spratu su udvojeni prozori segmentno zavreni na venecijanskina~in, dok je ceo zid 'asade obojen i oslikan arabeskama! /raokondo je bio jedan od onih italijanskih autora koji je renesansneideje irio i u /rancuskoj u kojoj je boravio 1?>@!01?18! godine!" Bolonji je neko vreme stvarao jedan drugi autor zaslu`an za

prenos italijanskih ideja u /rancusku! .o je bio +ebastian +erlio31=@?!01??=!4, %ak Perucija! +erlio je bio jedan od velikih teoreti~ara

8@


28/63


arhitekture ~ija pisana dela su znatno vie uticala na drugegraditelje nego relativno mali broj njegovih ostvarenja! Prakti~andoprinos koji je +erlio dao bila je speci)~na kompoziciona celinaotvora, koju je usvojio i kasnije razradio Paladio! 6vaj tip otvora uarhitekturi nosi naziv LserlianaL i sastoji se od centralnog otvora

polukru`no zavrenog, a sa strane su dva uà otvora arhitravnozavrena!Autor koji je prvi uo~io poseban likovni izraz u umetnostiheterogene renesanse tridesetih godina #&$ veka bio je or%o &azari3iorgio &asari, 1?11!01?@=!4, koji je napisao zbirku biogra)ja L2evite deO piu eccellenti architteti, pittori e scultori italiani daJimabueiinsino aO tempi nostriL izdatu u /irenci 1??>! godine! 6vodelo je najzna~ajniji izvor za prou~avanje italijanske umetnosti udoba renesanse! Poreklo izraza manirizam nalazi se upravo u&azarijevoj opredeljenosti da ukaè na poseban na~in rada Mikelan%ela 3maniera di Michelangelo4! Polaze}i od tog naziva, termin seprvo koristio u negativnom smislu kao pojam imitiranja, a ujedno istagnacije renesansne umetnosti! .ek u novijoj nauci razvio sesavremeni pojam manierizam o kojem je prethodno bilo re~i! +am&azari je u svom prakti~nom radu bio izraziti manierista! Njegovoglavno delo bili su objekti poznati kao zgrade )rentinskeadministracije 3Palazzo ")ci4 u kojoj je danas smetena jedna odnajbogatijih i najvrednijih galerija slika!+pominju}i Mikelan%ela, stvarala~ki krug renesansnih umetnika sena izvesan na~in zatvara! Mikelan%elo je svoj graditeljski opus rasuopo $taliji, razli~ito se stilski opredeljuju}i! 9ada je stvarao u /irenci u

njegovom radu pretezao je renesansni duh, a kada je radio u -imuvie se izraàvao kao manierista!

)iB%la&iolo di +odovio di !uo&arroto Si(o&i >)IKE+AN8E+O

0Ka9r%'%1


29/63


Mojsija trebalo je da bude samo deo kompozicije na grobu! 9ada jepapa, me%utim, po~eo intenzivno da se bavi obnovom crkve sv!Petra i pritom izgubio interes za grobnicu, Mikelan%elo se osetioveoma povre%enim! +lede}ih pet godina morao je da oslikava pla'on+ikstinske kapele! 9ada je ponovo, po~eo da radi na grobnici pape

5ulija $$, kao rezultat njegovih razmiljanja o odnosu arhitekture iskuplture, u Mikelan%elu se javila èlja da dovri zadu`binu porodiceMedi~i, crkvu san 2orenco u /irenci! Poto se nekoliko godina bavioobradom kamena za pro~elje crkve, koje je trebalo da ima dvasuperponirana stilska reda i obilje skulptura, teko}e oko transportakamena navele su porodicu Medi~i da odustane od posla! 6dmah sumu, me%utim, dali drugi zadatak, ure%enje mauzoleja, odnosno izraduNove sakristije! Prostor je Mikelan%elo 'ormirao skoro istovetno kao iBruneleski za +taru sakristiju! .o je kvadratna osnova sa kupolom, alisa potpuno druga~ije obra%enim detaljima! Pilastri i svi drugielementl bili su izra%eni od tamnog istarskog kamena! Arhitektura jepotpuno podre%ena slulpturi samo kao neutralna podloga za isticanjeskulpturalnih elemenata od belog kamena ; groba ulijana Medi~ijasa personi)kacijom dana i no}i i groba 2orenca Medi~ija sapersoni)kacijom ve~eri i zore!Prva Mikelan%elova arhitektura koja nije bila samo nosa~ ili poza%eskulpture, bila je biblioteka manastira +an 2orenco! Biblioteka serealizovala veoma dugo, sama biblioteka 1?8=! godine, predprostor1?8, a model stepenita tek 1??@ !godine! 6d svih delova gra%evine najupe~atljiviji je predprostor! .o je visok i uzak prostor, tosamo po sebi ostavlja neprijatan utisak! Mikelan%elo je time naglasio

kontrast sa duga~kim i znatno niìm prostorom same biblioteke!(idovi predstavljaju ritmi~ki podeljena platna sa udvojenimstubovima! Na nivou biblioteke ova zidna platna imaju slepe prozorei nie iznad njih! 9oloristi~ka shema kojom se Mikelan%elo pritomposluìo je veoma hladna, skoro morbidna! (idna platna su obojenamrtva~ki belo, a nasuprot tome tamno sivo su obojeni svi elementistrukture, prozori, stubovi, dekorativni detalji! de god je mogaoMlkelan%elo je okrenuo ustaljene, logi~ne odnose naopako! 9aoglavni nose}i elementi stubovi bi trebalo da budu istureni i da nosearhitravni venac! 6vde su, me%utim, stubovi uvu~eni, tako da zidnaplatna, koja su isturena, prosto stiskaju stubove! "mesto parapeta

iznad ulaza u biblioteku nalazi se samostalna razdelna linija!+tepenice su najoriginalnije reene i li~e na teko razlivanjevulkanske mase!$ako su elementi iz biblioteke 2orencijane veoma dugo smatrani kaoprete~a baroka, nigde u ovom prostoru nema tenzije i uzajamneborbe delova, karakteristi~ne za barok! 6no to bibliotekapredstavlja u arhitektonskom smislu jeste najizvorniji manierizam!+ve sile su paralisane, optere}enje kao da nema teìnu, ono totreba da nosi, ne nosi, ono to treba da bude spolja ovde je unutra,prirodni zakoni ne vaè ; to je krajnje izveta~en sistem oblikovan

sna`nom disciplinom volje kakvu je samo Mlkelan%elo mogao da ima!Mlkelan%elo je uspeo da izmeni uravnoteène proporcije renesansnih

8G


30/63


prostorija! Predprostor je visok i uzak kao neka jama, a samabiblioteka do koje se dolazi stepenitem je duga~ka i uska kaohodnik! 6ba prostora, ~ak i protiv volje vuku posetioca, prvo da izdubine iza%e, a zatim da se kre}e napred, bez skretanja! 6vousmereno kretanje kroz prostor u okviru jasnih prostornih

ograni~enja moglo bi se smatrati glavnim kvalitetom manierizma!Nakon ovih projekta, Mikelan%elo je radio samo utvr%enja oko /irence!Papa Pavle $$$ imenovao ga je nadzornikom &atikanskih gra%evina1?:?! godine, a 1?:G! godine konsultovan je oko postavljanjaanti~ke statue Marka Aurelija na trg 9ampidolja, kao i za planzgrada oko trga! .ek kada je umro +angalo, Mikelan%elo je 1?=!godine dobio nove arhitektonske poslove!Mikelan%elov rad na crkvi svetog Petra predstavlja vrhunac njegovogstvaralatva! 9ada je preuzeo gradilite crkve, bili su podignutisamo veliki Bramanteovi stubovi, a planovi -a'aela i +angala nisubili realizovani! Mikelan%elo se zato vratio ideji centralnog plana,zadrào je krake gr~kog krsta, ali je ukinuo podcentre, koji su umanjoj razmeri ponavljali centralni motiv! Mikelan%elo je skratiokrake i kondenzovao svu prostornu snagu kompoziciji centralnekupole! (a tako veliku kupolu i nosa~i su trebali da budu takvihdimenzija! $sto tako, na 'asadama je isklju~io uravnoteène, ozbiljnemotive i postavio je ogromne korintske pilastre, koji nose masivnuatiku! Postavio je i prozore neobi~nog oblika, nie, edikule raznihdimenzija, to je sve u disharmoniji, ali impresivno izgleda! $spredulaza bio je projektovan portik s 1> stubova u jednom redu i jo =ispred njih, u sredini! .o je bilo odstupanje od anti~kih i

Bramanteovskih ideja simetrije! 9ona~no, kruna objekta poBramanteu je trebalo da bude kupola polukru`nog, pravilnogpreseka, dok je Mikelan%elo znatno podigao tambur i dao jednu teùvarijantu kupole, manieristi~kog oblika! Mnogi elementi koje jeMikelan%elo bio zamislio nisu izvedeni, me%u njima i portik koji jeznatno kasnije prera%en u jedan izduèni brod! .ime je crkva izgubilazamiljeni izrazito centralni plan, a kupola nije sagledljiva idominiraju}a, kako je to Mikelan%elo izri~ito èleo! Pred kraj ìvotaMikelan%elo je veoma aktivno radio i kroz taj rad unekoliko smirio iublaìo svoj violentni duh, kao to je to sam iskazao kroz stihove*LNe treba vie slikati, ne treba vajati, da bi se smirila dua okrenuta

boànskoj ljubavi, koja iri ruke sa krsta da bi nas obuhvatila!LPoslednje delo bila je prerada anti~ke kapije, Porta Pije, na kojoj jeMikelan%elo primenio i razradio sav svoj teko objanjiv spektararhitektoskih motiva, skoncentrisano na malom prostoru!

ANDREA DI PIETRO )ONARO > PA+ADIO02@


31/63


6bi~no se o velikim i poznatim li~nostima pie povodom nekegodinjice iz njihovog ìvota, ili stvaralatva! 9ada je u pitanjuPaladio, verovatno naj~uveniji arhitekta zapadnog sveta, nijepotrebin poseban povod! "koliko bi se neki razlog ipak traìo onda jeto svakako savremeni trenutak arhitektonske misli koja se nalazi u

odre%enom previranju i kojoj bi neto od Paladijeve jednostavnosti,jasno}e i ravnoteè duha dobro dolo! Pored toga ~esto se smatrada pominjanje Paladijevog imena kao inspiracija uz neku ideju,projekat ili gra%evinu treba da im obezbedi kvalilet u koji ne trebasumnjati! Na njega se pozivaju stvaraoci, izvo%a~i i teoreti~ari, svakiod njih nalazi u paladijevom opusu oslonac ili polazite! "koliko sebolje upoznamo sa samim Paladijem onda se name}e zaklju~ak daje njegova li~nost inkarnacija stvaraoca, izvo%a~a i teoreti~ara ujednoj osobi! Njegovo teoretsko znanje po~iva na solidnoj baziprakti~ara i obrnuto, njegove gra%evine su rezultat poznavanjeteorije i opservacije prirode< drugim re~ima me%usobno seproìmaju i stimuliu kroz kontinualno istraìvanje, uspostavljaju}ineraskidivu vezu! 6vim smo se pribli ili Paladiju, pokazuju}iaktuelnost i savremenost problema kojima se on bavio!Pouke koje moèmo dobiti iz njegovih tekstova i dela su pre svegaistraìva~ki proces koji omogu}ava revoluciju u stvaralatvu ioboga}ivanje arhitonskih ideja tokom celog ìvota jednog autora!+vaki njegov projekat je delom rezultat prethodnog, zametakbudu}eg i istovremeno jedinstven! +vesno ili nesvesno to je ciljsvakog stvaraoca u oblasti arhitekture i danas, ali je taj cilj zaarhitekte renesanse bio sasvim jasno nazna~en i ostvarljiv zbog

uslova u kojima su stvarali!ivot i t%or%t$#i rad

$z dananje perspektive ìvot Paladija li~i pomalo na bajku oPepeljuzi! -odio se kao Andrea di Pietro, F! novembra 1?>F! godine uPadovi, u porodici mlinara! +voj dugi radni vek zapo~eo je kaotrinaestogodinjak u kamenoreza~koj radnji Bartolomea 9avaca3Bartolomeo Javazza4 s kojim je otac potpisao ugovor, u njegovoime, na godina egrtovanja! Nakon mladala~kog otpora, beànja iraskidanja ugovora otac ga je zatim odveo kod kuma &i}enca derandija 3&icenzo de randi4 skulptora u &i}enci! 6vaj ga je opet

preporu~io velikoj kamenoreza~koj radionici u Pedemuro 3vlasnikaivanni di iacomo di Porlezza4! +a 1 godina, aprila 1?8=! godinebio je upisan u gildu zidara i kamenorezaca, i slede}ih deset godinaklesao je skulpture kao 00le#i%ida00 3kamenorezac4! Nita nijenagovetavalo da se radi o budu}em velikom umetniku! Ali izme%u1?:! i 1?:@! godine ìvot mu se iz temelja promenio, sadalekose`nim posledicama za celu evropsku arhitekturu! "glednidiplomata an%or%o .risino 3iangiorgio .rissino4, veliki pisac i ljubiteljarhitekture projektovao je vilu 9rikoliju 3Jricoli4 sa namerom da u njusmesti nau~nu akademiju! -adionica Pedemuro izvodila je radove u

kamenu, a me%u majstorima .risini je uo~io vetinu Andrea di Pietre!$ ne samo vetinu ve} i sposobnost za mnogo sloènije zadatke!

:1


32/63


uzepe ualdo 3iuseppe ualdo4, savremenik o tome pie* OO 9adaje .risino matematiku, on je odlu~io, u cilju kultivisanja njegovoguma, da mu objasni &itruvija i da ga tri puta vodi u -imOO!OOAccademia .rissinianaOO u seoskoj tiini negovala je stroge moralnenorme i telesnu ~istotu, spajaju}i tako ideale monakog ìvota sa

tradicijom gr~kih 'oloso'skih kola! Prema enciklopedijskoj tradicijipredmeti su obuhvatali )loso)ju, astronomiju, geogra)ju, i iznadsvega muziku! Pored svih mladih plemi}a iz &i}ence koji su oko~etrdesetih godina poha%ali akademiju u njoj se nalazio i ne vietako mlad niti plemenitog porekla Andrea di Pietro! Poredakademskog obrazovanja koje mu je pruìo, .risino je zasluàn i zanjegovo upu}ivanje u tajne iz oblasti starih vojnih nauka! 6vajsvestrano obrazovani, tipi~no renesansni humanista sistemati~no jestvarao od Andrea di Pietra li~nost koja se s pravom moè nazvatiOOuomo universaleOO! 9ada je oblikovanje bilo pri kraju LuomouniversaleOO je dobio i novo ime, potpuno u skladu sa onim to se odnjega o~ekivalo! 7ogodilo se to na slede}i na~in* an%or%o .risino je1?=@! godine obiavio veliki herojski ep ,1 italia liberata dai 2otti00, upotpunosti zasnova na starim anti~kim uzorima! .ema je bilaisterivanje plemena ota iz $talije od strane velikog 5ustinijanovogvojskovo%e &elizara! Ep je bio suma .risinovog istraìvanja latinskih igr~kih pisaca istorije, mitologije i teologije, astronomije, medicine,alhemije, matematike, vojne, pomorske i civilne arhitekture! " petojknjizi bio je dat opis dvorita jedne palate po imenu Akracio3Acrazio4 u kojoj se krila opasnost za pobedni~ku vojsku! Ali bog jeposlao vojskovo%i &elizaru an%ela ~uvara koji ga je vodio i pazio, a

ime mu je bilo Paladio! 9lasi~no ime koje asocira na Atinu Palas takoje bilo dato prvo an%elu koji je dobro upu}en u arhitekturu, a zatim jeprema njemu nazvan ~ovek od kojeg se to isto o~ekivalo!"poznavi Paladija sa &itruvijevim delom .risino je otiao i dalje!odine 1?=?! poveo je u -im pesnika i slikara anbatistu Magancu3iambattista Maganza4, pesnika Marka .ijene 3M! .hiene4 i Paladijakoji se od 8?! 'ebruara 1?=>! godine tako zvani~no i spominje udokumentima! Put u -im veoma je vaàn za razumevanje Paladijevihgra%evina! +tudiranje klasi~ne arhitekture, deo humanisti~kogvaspitanja intelektualnog kruga u &i}enci, sada je moglo da seproveri i dopuni na licu mesta! -ezervisan po prirodi i ne èle}i da

troi re~i tamo gde ~injenice, odnosno crteì govore sami za sebe,Paladio je svoj doprinos arhitekturi zapo~eo sa dve knjige, male po'ormatu, ali dalekose`nog zna~aja! 6be su objavljenje u -imu 1??=!godine! Prva se zvala OO2e antichita di -omaOO i sadràvala je kratakopis starih ruevina i njihovu istoriju, ali sistematizovanih pogrupama! 6va njegova knjiga zamenila je do tada aktuelnisrednjovekovni vodi~ OOMirabilia "rbis -omaeOO kojim su se sluìlitadanji turisti i hodo~asnici u -imu! 7o sredine #&$$$ vekaPaladijeva knjiga doìvela je :> izdanja i potpuno promenila sliku o-imu! " èlji da onima koji dolaze u -im pruì stvarnu sliku starina,

on ih je premerio, nacrtao i prikupio sve relevantne podatke! Bogatagra%a savremenih poznavalaca Bionda, /ulvia, Marijana i /ana bila je

:8


33/63


u njegovom radu upore%enje sa tekstovima 7ionisijamalikarnaanina, Plinija, .it 2ivija, Plutarha, Apiana Aleksandrinusa ili&alerija Maksimusa i Eutoripusa! "poredna istra ivanja unela sunove standarde koji }e utrti put ka nau~noj arheologiji narednihvekova!

7ruga knjiga OO7escritione de le Jhiese, +tationi, $ndulgenze -eliDuie de Jorpi +anoti, che sono in la citta di -omaOO, tako%e jepromenila oblik dotadanjih srednjovekovnih litirenera koji suinsistirali na opisu -imskih crkava i svetih mesta samo sa stanovitareligijskih zahteva hodo~asnika! Paladio je sve crkve i sveta mestavrednovao prema umetni~kim kriterijumima i tako stvorio embrionbudu}ih turisti~kih vodi~a za -im, namenjenih da kod posetilacarazvijaju smisao za lepo!Mnoge godine Paladio je bio posvetio i prou~avanju umetnosti gra%enja vojne arhitekture! " tu svrhu je, kako sam kaè* OO!!!pro~itao svestare autore, istori~are koji su se bavili time!!!OO! 9rajem ìvota,1?@?! godine Paladio je objavio OOJomentarij di J! iulio Jesare, conle )gure in rame de allogiamenti, de 'atti d arme, delleciconvallation delle citta!!!OO, u &eneciji! Paladio je bio pripremio =1graviru zajedno sa sinovima 2eonidom i oracijem, ali kako su oniprerano umrli on je njima posvetio ovo delo!&elikom vojvodi od .oskane bio je posvetio jedno delo u kojem jeilustrovao tekst anti~kog i pisca Polibija, ali je ono izgubljeno!No sve napred izneto je skromno u odnosu na monumentalno delo OO$Quatro 2ibri dell ArchitetturaOO koje je bilo objavljeno tek 1?@>!godine u &eneciji, iako izgleda da je bila propremljena jo 1???!

godine!Ambicije Paladija su bile jo mnogo ve}e! +mrt ga je spre~ila daispuni svoje planove!

%tiri #&ji% o arBit%#turi

" prvoj od ~etiri knjige Paladio daje shemu planiranih eseja kojenamerava da objavi, a koja obuhvata teatre, am)teatre, trium'alneluke, terme, akvadukte, 'orti)kacije i pristanitne luke! " svojimtekstovlma on se ~esto poziva na budu}a izdanja L2ibri dell

AntichitaOO i OO2ibro degli ArchiOO* akomu 9ontariniju velikom prijatelju!6d svega toga samo su objavljene rimske .erme i to u engleskomizdanju 2orda Berlingtona, stopedeset godina nakon Paladijevesmrti!" prvoj od ~etiri knjige koje su bile objavljene Paladio raspravlja onizu tema vezanih za pripremne radove na gra%evini, materijalima,terenu, tehnici gra%enja, proìmaju}i pri tome svoja iskustva saiskustvima anti~kih graditelja! " toj knjizi on raspravlja o svakomstilskom redu posebno, kao i o elementima i delovima gra%enjaprate}i svoje izlaganje crteìma sa objanjenjima!

7rugi deo nosi naslov OO7ruga knjigaOO, gde se daju crteì ve}eg brojaku}a koje su izgra%ene kako na selu tako i u gradu i nekoliko crteà

::


34/63


na na~in kako su gradili +tari rci i -imljani! 6vo je naj~e}espominjano podglavlje jer su u njemu prikazani projekti Paladijevihgra%evina koje su uglavnom izgra%ene! 6bjanjenja koja su uz njihdata su dragocena ne samo za svakog arhitektu ve} i za izvo%a~e iporu~ioce dela!

OO.re}a knjiga L!!! obra%uje velike puteve, mostove, javne trgove,bazilike i ksiste L! " ovom poglavlju dati su primeri anti~kih puteva imostova, ali i Paladijevi projekti, zato to su oni sastavni deoarhitekture koja ulepava gradove i provincije, pored toga to sluìjavnoj udobnosti! 9ada daje opise Paladio to radi veoma jasno, aposlovi koji se obavljaju u njegovoj interpretaciji izgledaju krajnjejednostavni tako to u stvarnosti nije tako! Na primer, o rimskomimperatoru .rajanu i njegovoj obnovi poznate komunikacije &ia Apia,koja je bila jako ote}ena, on ovako pie* OO!!!on je isuio svoma~varno tlo, izgladio brda i doline, postavio mostove tamo gde jepotrebno i u~inio je brzom i kratkomL!Paladio se ovde posebno bavio postavljanjem i ure%enjem ulica ugradovima! (a hladne i umerene krajeve predlagao je iroke ulicekako bi moglo da u njih prodre vie sunca! .opli krajevi zahtevali suuske ulice, koje su pravile kontinualnu senku! lavne ulice prolazilesu kroz ceo grad, od gradske kapije do trga od oru`ja i do slede}ekapije, na drugom kraju! 7ruge ulice trebalo je da vode do glavnihcrkava, palata i svih javnih mesta! $zloènost vetru bila jezabranjena!" OO~etvrtoj knjiziOO !!! daju se crteì anti~kih hramova koji se nalazeu -imu i jo nekih drugih koji se mogu videti jo uvek u $taliji i

drugde! .i crte i su ustvari Paladijeve rekonstrukcije nekadanjihanti~kih gra%evina i upravo ovi crteì su izazivali zabunu kodpojedinih kasnijih istraìva~a koji su slepo verovali svim Paladijevimcrteìma!" &elikoj Britaniji se danas nalazi najve}i broj neobjavljenihPaladijevih crteà, vlasnitvo su kraljevskog $nstituta britanskiharhitekata! 2ord Berlington je svojevremeno kupio > crteà u vili uMaseru, a drugi deo je odkupio od $niga 7ònsa 3$nigo 5ones4, koji ihje verovatno nabavio u $taliji od +kamocija, za vreme svog boravka11=!011?! godine! (natno manji deo nalazi se u radskom muzejuu &i}enci, nekoliko u Pinakoteci u Brei, a jedan u radskom muzeju

u &eroni, dok se = rekonstrukcije klasi~nih gra%evina ~uvaju u&atikanskoj biblioteci!

Pri&i9i Paladij%vo $tvaralaJtva

-aspreni na razne strane Paladijevi radovi i tekstovi uticali su ijo uvek uti~u na tok arhitektonskog razvoja! Njegova popularnostzasniva se ne samo na pisanim delima ve} i na pristupa~nosti idobroj o~uvanosti njegovih izvedenih gra%evina u trouglu izme%u

&enecije, Padove i &i}ence! 6n je bio sretniji od mnogih svojihsavremenika zato jer mu se pruìla prilika i da realizuje mnoge od

:=


35/63


svojih projekata vila, palata, crkava i javnih gra%evina! &ie od brojao~uvanih dela, kvalitet i lepota njegovih gra%evina navela jearhitekte narednih generacija da Paladija smatraju najzna~ajnijimstvaraocem od koga treba u~iti! +matra se da je on arhitekturu u$taliji doveo do stepena potpunog vladanja anti~kim oblicima, to je

u velikoj meri imalo odjeka u irenju i prilago%avanju ideja uumetnosti Evope nakon #&$ veka!" vreme kada je Paladio u njoj ìveo, &i}enca je bila za razliku od/irence ili -ima samo mali grad u severnoj $taliji! " optemkulturnom ìvotu vladale su norme kasne renesanse! +vojimznanjem iz matematike, muzike i drugih potrebnih disciplina, sadubokim razumevanjem &itruvijevog teksta, optim humanisti~kimvaspitanjem, poznavanjem klasi~nih gra%evina anti~kog -ima ukojem je vie puta boravio i sa dugogodinjom praksom izuzetnosposobnog kamenoresca! Paladio je postao naju~eniji i najpreciznijiarhitekta svog doba! 2jubav prema antici nije iskazivao kaoarheolog, ve} je istinski ose}ao tu arhitekturu, to je odlika li~nostikoje su istovremeno i teoreti~ari i prakti~ari! $skazana u knjigama,sprovodio je dosledno i beskompromisno u praksi, a ona se mogude)nisati u pet osnovnih kategorija*

1! primena principa potpune harmonije u osnovi i oblikovanjukorpusa!8! ostvarivanje arhitektonske lepote koja se postiè skladom odnosa:! te`nja da se smanje ili sasvim isklju~e svi suvini dekorativnielementi tipi~ni za druge graditelje!

=! razvijanje smisla za humanizaciju i 'unkcionalizam arhitektonskogprostora 3na primer* OOzatvori moraju biti zdravi i ugodni jer se unjima ljudi ~uvaju, a ne mu~eOO4!

(a razliku od svojih predhodnika i savremenika, Paladio je u svojimistraìvanjima anti~ke arhitekture bio proèt oprezom i stalno jepreispitivao svoje stavove! Njegovo poznavanje antike i ose}aj zanjene oblike navodio ga je da nadogra%uje oblike da pravi tako zvaneLrestauracije prvobitnih oblikaL pri ~emu ti oblici, naravno, nisuuvek mogli da budu potpuno ta~ni! 6vaj na~in obnove anti~kihobjekata dopro je daleko van $talije, postao je, ~ak omiljeniji u

Engleskoj i predstavlja jedno od polazita Paladijanizma! 7rugi velikizna~aj Paladija bilo je njegovo komponovanje gra%evine pomo}ustubova, polustubova i pilastara osnovnih stilskih redova! Alberti jebio prvi koji vezu sa anti~kim stilskim redovima iskazao sluè}i sapilastrima! Me%utim kod stubova je znatno jasnije iskazana svest ostilskim karakteristikama redova! +tubovi nose teki gornji postrojpa i izgleda kao da su zidovi i luci samo ispuna izme%u njih! +tilskiredovi su za Paladija glavni oblik arhitektonskog iskazivanja i krozsva njegova dela ose}a se ljubav prema njima i ponos to ih moèsa lako}om i per'ekcionizmom ostvariti u raznim kombinacijama!

.ipoloka inovacija Paladija je da stambene objekte organizujeprimenom stilskih redova kao i da na patricijskim ku}ama,

:?


36/63


primenjuje timpanon anti~kih hramova! Njegovo tuma~enje da je'ronton, timpanon kori}en od najstarijih vremena ne samo nahramovima ve} i na drugim objektima pomerilo je klju~no zna~enjetimpanona kao elementa u do tada vaè}em arhitektonskomre~niku! Portik sa timpanonom, ~ije je puno zna~enje iskazivano na

'asadama gr~kih i rimskih hramova, preneto je na Paladijeve vile ipalate, a odatle na kraljevske i 'eudalne rezidencije, na ku}eevropske buròazije i kona~no, na ve}inu ku}a koje zabatom izlazena regulacionu liniju ulice!Paladijev uspeh ima duboke korene u isticanju univerzalnostipojedinih kategorija koje u arhitekturi daju smisao postojanja koje,su izvor inspiracije i koje su kona~no temelj zakonitosti kojeupravljaju arhitekturom! Palladio o tome kaè* OOArhitektura koja jekao i druge umetnosti samo podràvanje prirode ne èli da priznanita to je suprotno ili makar udaljeno od poretka koji je prirodaodredila stvarimaOO! Paladio je naro~ito isticao OO!!!!!!OO(ato se na naslovnoj strani njegove knjige nalaze alegorijeeometrije i Arhitekture koji diù svoje instrumente0simbole ka&etini 3-egina0 &irtus4 koja ima skiptar i knjigu u rukama!" teoretskom delu svoje knjige Paladio prikazuje proporcije, kaoproizale iz prirodnih zakona koji su jo u antici otkriveni i kojipostoje u ne0 ivim i ìvim strukturama! 6n na klasi~an na~inosvetljava niz odnosa me%u veli~inama koje de)niu organizacijuprostora!Prostorija po Paladiju treba da ima neki od slede}ih odnosa duìneprema irini*

1*1, 1*8, 1*1 1R:, 1*1 S, 1*8R:, 1*8!

"o~ava se da se modularni niz prekida na jednom mestugeometrijskim odnosom T1 * 8U! Modularni niz ima za osnovu kra}ustranu prostorije, a Paladio se zalagao naro~ito za odnose kvadrata1 * 1 i odnos 1 * 1 8R:!Prema Paladiju odnos visine stuba i njegovog pre~nika je jedan odnajva`nijih odnosa kojim se kompoziciono organizuje elevacija gra%evine, treba da bude*

-za toksanski red 1 * @

- za dorskl red 1 * F- za jonski red 1 * G- za korintski red 1 * G ,?- za kompozitni red 1 * 1>

.re}i vaàn odnos je razmak me%u stubovima! 6d tog razmaka uvelikoj meri zavisi dinamika kompozicije! -azmak izme%u stubovaizraàva sa brojem pre~nika koji se sadrè u tom razmaku!"zimaju}i u obzir stilski red i njemu odgovaraju}i modul ti odnosi

mogu biti*

:


37/63


1 * 1R8< 8 * 8 1R=< : i vie od :

Paladio je na svojim gra%evinama ~esto koristio tako zvani E"+.V2E,8 1R= razmaka pre~nika sto odgovara jonskom redu!Posebnu vetinu Paladio je iskazao u odre%ivanju visine pojedinih

prostorija unutar jednog objekta! Nisu sve prostorije u gra%eviniimale podjednak zna~a, ali su njihove dimenzije morale biti uskla%ene! .eko}e su nastajale naro~ito kod zasvedenih prostorija, jer sevisina kod svodova odre%uje dimenzijama irine i du ine osnoveprostorije! Paladio je ovaj problem reavao koriste}i prosek i toaritmeti~ki, geometrijski ili harmonijski, odnosno*

hWaXb hWab hW8ab

9ombinovanjem ovih 'ormula za dobijanje visina, Paldio je uspevaoda obezbedi istu visinu svoda uprkos razli~itim dimenzijamaprostorija i tako stvori isti nivo tavanice za slede}i sprat!Paladio je zna~i, u svojim teoretskim raspravama izdvojio estproporcijskih odnosa i za du inu i irinu prostorije pet osnovnihtipova stilskih redova, pet razmaka me%u stubovima koji uslovljavajuritam kompozicije i tri razli~ite visine svodova!6va pravila koja je izloìo koristila su skoro kao receptura koju jeprimenjivao kod pojedina~nih slu~ajeva pri projektovanju! Popravilu je dobijao prihvatljive odnose kojima su izbegnute me%usituacije! 9ombinovanjem i variranjem odnosa Paladio je traìooptimalan izbor reenja i po slavi koje su njegove gra%evine stekle

o~igledno je u tome naj~e~e i uspevao!$sticanjem odnosa me%u pojedinim delovima pribli ili smo sejo jednoj oblasti koja je zanimala Paladija kao izrazito svestranu iradoznalu osobu! .o je bila muzika i odnosi koji su u njoj vladali!&itkover, koji je mo`da najdublje prodro u smisao Paladijevogstvaralatva izneo je hipotezu prema kojoj je Paladio svoju serijuodnosa zasnivao na muzi~kim odnosima 0 kvarti, kvinti, oktavi! +amPaladio u jednom svom pismu iz 1?@! godine pie* OOProporcije glasasu harmonija za ui, proporcije mera su harmonija za o~iL,o~igledno ube%en u univerzalnost istog harmonijskog sistema! $dalje, ~itav niz pojedina~nih re~enica izva%enih iz konteksta kojima

insistira na uskla%enim odnosima kao to su na primer* OO2epolaproisti~e samo iz ta~nih proporcijaOO ili LBoànstvena je snagabrojeva koji se me%usobno odnoseL ili OOProporcije sadrè u sebi svetajne umetnostiLPa ipak, upravo Paladijevo suvereno, poznavanje LpravilaL,zakonitosti, principa, na~ela, ~vrsto verovanje u anti~ke korenearthitekture, omogu}avalo mu je da napie slede}e* LArhitekta seponekad moè udaljiti od ustaljenih obi~aja, ube%en da to ~ini udobroj nameri i uvek povla%uju}i prirodi samih stvariOO! +amo sna`nali~nost koja moè da razmilja i na ovaj na~in sposobna je da

unapredi tok graditeljske istorije!

:@


38/63


PA+ADIO I PRI)ENA RENESANSNIHARHITEKTONSKIH PRIN/IPA U PRAKSI

UvodG

Prostor ne dozvoljava da se ovde razmotri celokupan opus Paladija,niti je to mogu}e s obzirom na veliki broj izvedenih, a jo ve}i brojprojektovanih gra%evina! $sto tako, veoma je teko izloìti sve idejekojima se Paladio rukovodio stvaraju}i svoja dela, zato to su nekeod njih veoma sloène i zadiru duboko u poznavanje objekata,projekata, skica i ideja njegovih prethodnika i savremenika koje sumogle posluìti kao inspiracija ili polazite za pojavu ili variranjeoblika na Paladijevim gra%evinama! 6pta de)nicija renesansnearhitekture, pa i umetnosti toga vremena uopte, kao perioda tokomkojeg su prihva}ene i primenjene jedinstvene norme potekle izantike za Paladija je bila konstanta i nepromenjiva! 6no, me%utim,zbog ~ega je Paladio dostigao vrhunac u arhitektonskomstvaralatvu jeste na~in na koji je spoznao interpretirao itrans'ormisao anti~ko graditeljsko iskustvo! Na osnovu njegovihprojekata i izvedenih objekata moè se zaklju~iti da on kontinuitetantike nije poimao u smislu primenjenih izraàjnih sredstava, drugim

re~ima za njega nisu bile svete i neprikosnovene konstantneanti~ke 'orme i sadràji ve} je konstantna bila ideja o svemu tome!Mogu se uo~iti ~etiri kategorije problema o kojima je Paladio stalnovodio ra~una pri projektovanju!.o su* a4 prostorna kompozicija< b4 primena i obrada povrina izidova< c4 primena svetlosti, boje i drugih opti~kih e'ekata i d4odnos projekata prema 'unkcijama koje treba da zadovolji! "pore%ivanjem se lako moè znklju~iti da su sve ~etiri kategorije bilezasnovane na &itruvijevim kategorijama* commoditas3prikladnost,prilago%avanje projekata 'unkciji4, 6rmitas3jakost, u smislu dobrogizbora i trajnosti konstrukcije4 i venustas3draèst, ljupkost u smislu

lepote i simblo~kog zna~enja projekata4!.o se u antici, prema &itruviju, ostvarivalo strogim sledom principa*taksisa, kako su ga rci nazivali ili ordinacio, kako su ga nazivali-imljani 3u smislu ure%enosti, sre%enosti4, euritmije 3u smislupovezanosti i harmoni~nosti ritma4 i simetrije 3u smisluravnopravnosti delova s obe strane neke osovine4! 9od Paladija, vienego kod bilo kog renesansnog stvaraoca, ovi principi su bili izraèniu svom izvornom tuma~enju! "sled toga mnogi istra iva~iarhitekture Paladijev opus smatraju isuvie li~nim, hladnim,ozbiljnim, ra)niranim, labavim vezama spojenim sa tada aktuelnim

manierizmom! " zbir uticaja, koji su delovali na neki od Paladijevihprojekata trebalo bi jo dodati razgovore, predloge, sugestije i

:F


39/63


neposredne zahteve poru~ilaca koji su svi od reda, pripadali samomvrhu tadanjih vi}entinskih i venecijanskih intelektualnih krugova,pri ~emu su istovremeno bili veoma uticajni u dràvnoj i crkvenojhijerarhiji!+matra se da je Paladio bio najpozvaniji kada se radilo o

projektovanju stambenih objekata, bilo da se radilo o gradskim ilipoljskim ku}ama, palatama ili vilama!" drugu grupu radova moglebi se uvrstiti gra%evine javnih institucija, dok tre}a obuhvata crkveneoblike!

Palat% $ta(,%&% i jav&% &a(%&%

Palata je u doba renesanse bile oblik stanovanja plemi}a u gradu!.ako su mogli, uvek, biti prisutni i aktivni u doga%ajima koji su sezbivali u gradu, a veli~inom i izgledom palate izazivati zavist idivljenje drugih plemi}kih porodica!Palata za plemi}e $zepo da Porto danas poznata kao palata 9oleoniPorto u 9ontrada Porti broj 81 u &i}enci, za koju je Paladio pripremioprojekat oko 1?=GR?>! godine moè se smatrati njegovim pokuajemda poveè i pro`me tip palate gra%ene u renesansnom -imu i svojemiljenje o tome kakao je izgledala anti~ka gr~ka ku}a u kojoj suprostorije doma}ina bile odvojene od gostinskih! .o se u njegovojpalati iskazivalo kroz dva identi~na bloka postavljena sa svakestrane dvorita, od kojih je samo jedan blok izveden! /asada je uvelikoj meri nalik na Bramanteovski tip, pod uticajem izgleda tzv!

-a'aelove ku}e, ali je zato osnova bila usmerena ka novimrazvojnim traganjima, posebno u odnosu na poloàj stepenita ucentralnom dvoritu ; kortileu! Na palati svog velikog prijatelja ipatrona Mark0Antonija .ijene, u dananjem 9orso Paladio broj =@,Paladio je jo bolje razradio svoju ideju o obnovi anti~ke ku}eprema &itruvijevom opisu, ali prilago%enu savremenom kori}enju!6kosnicu ~ini atrijum sa obodnim sobama, prema Paladijevojrekonstrukciji rimske ku}e, ali se pojavljuju i delovi koji su uuobi~ajnoj anti~koj stambenoj zgradi potpuno nepoznati! 9rajnjekrilo sastoji se od malih oktogonalnih i pravougaonih soba sa obestrane duga~kog hola koji je centralno postavljen i koji se na

krajevima apsidalno zavrava!.o reenje celoj unutranjosti dajedinami~nost koja se moè na}i u rimskim termama ili gra%evinamaadrijanove vile u .ivoliju blizu -ima iz $$ veka! /asada je, me%utim,pretrpela zna~ajne promene u tuma~enju pojedinih elemenata idelova! $ako i ona ima rusti~no obra%eno prizemlje i stilski redprimenjen iznad njega, ona se veoma razlikuje od palate $zepa Porto!-usti)kacija baze nije ura%ena samo u dekorativne svrhe, ona jezaista trebalo da obezbedi snagu i mo} kao to je to bio slu~aj sazidom koji je, za vreme Avgusta bio postavljen oko rimskog 'oruma 3$vek p!n!e!4! (id prvog sprata, 3tzv! piano nobile4 ima glatku, po

obradi povrine elemenata, ali otro rezanu po spojnicama, rustiku!+ve to ura%eno je u kombinaciji sa tekim kamenim okvirima

:G


40/63


prozora, to ~ini kontrast glatkim, velikim pilastrima koji su glavnatema 'asade! -usti)cirani jonski stubovi uz prozore i glatki korintskipilastri nalaze se u izuzetnom odnosu, povezani ravnim vencem kojite~e skroz ispod pilastara! 6vaj komplikovani ritam mogao bi ,sesmatrati, odrazom manieristi~ke vetine povezivanja elemenata, na

'asadi!Najrazvijeniji vid rekonstrukcije rimske ku}e, smatra se da je Paladioostvario 1?1! godine na zgradi u okviru samostana +anta Mariadella Jarita u &eneciji! 6pisiju}i ovaj zadatak on je napisao* L5akosam èleo da ovu ku}u uradim nalik na one naih starih< i zato samstavio korintski atrijum unutar nje koji je duga~ak koliko dijagonalakvadrata, njegove irine!6voj grupi palata sa rusti~no obra%enim prizemljem i stilskimredovima na spratu treba pridruìti i palatu +kjo u &i}enci, ra%enoj1??R! godine! +matra se da je Paladio obradio samo 'asadu!Prve skice za palatu porodice &almarana Braga zapo~eo je Paladio,verovatno znatno pre 1??! godine! kada je bio postavljen kamentemeljac! &e}ina istra iva~a se slaè da se na pro~elju odmahuo~ava odjek Mikelan%elovog ure%enja kapitolinskih gra%evina, iakosu, Mikelan%elovi objekti tada tek bili po~eli da se grade! .o seogleda u kombinovanoj primeni dìnovskih i malih stilskih redova!"tisak masivnosti zida je skoro potpuno nestao, jer je ova povrinapreplavljena nizom motiva! Na svakom kraju glavne, uli~ne 'asadenapravljen je prelaz ka niìm i skromnijim zgradama, tako to jepromenjen ritam i pojavljuje se pilastar u prizemlju i visoka skulpturana spratu! lavne karakteristike, iluzija LdubineL i smanjivanje

bo~nih delova savreno odgovaraju zgradi koja se nalazi u veomauskoj ulici i moè se sagledavati u celini samo pod uglom, a nikada'rontalno!Montano Barbarano iz &i}ence je bio poru~ilac palate u 9ontradaPorti broj 11! Pri projektovanju Paladio se suo~io sa dva problema!Parcela nije bila pravilna, pa Paladio nije imao mogu}nosti da razvijasimetri~nu osnovu oko jasno naglaenih osovina, to je bio jedan odpostulata renesansnog projektovanja! 7rugi problem je bio obrada isagledljivost 'asade u veoma uskoj ulici! " svojoj knjizi piu}i oovom zadatku Paladio razmatra dalje mogu}nosti* provla~enjekompozitnog dìnovskog reda kroz celu visinu 'asade ili udvajanje

redova po visini, tako da u prizemlju bude jonski, a na spratukorinstski stil! Pri realizaciji se opredelio za drugo reenje, svakakozbog opteg utiska 'asade u tesnoj ulici!6vde }e biti spomenuta jo jedna palata, nedovrena, odnosnoizvedena samo sa dva vertikalna polja, koja se pripisuje Paladiju uraspravama objavljivanim tek od #&$$$ veka! Palata Porto Bragence,bolje poznata kao Ja del 7iavolo, sadrì u sebi niz nagovetajnihelemenata koji su u celosti bili, razra%eni na neklm drugimPaladijevim objektima! $zuzetno masivni, impresivni, kolosalnistubovi sli~ni su onima na 2o%i del 9apitanato, a visoki postament,

na koji su postavljeni, vezuje se za objekte crkve +an ordjo Ma%orekoju je izgradio u &eneciji! Ne zna se kako je bila zamiljena celina

=>


41/63


palate, jer postoje samo crteì Bertoti0+kamocija, nastali znatnokasnije na osnovu ovog izgra%enog 'ragmenta!Palata Antonini u "dinama do detalja je opisana u Paldijevoj knjizi uodeljku OOProjektovanje i izgradnja ku}a unutar gradaOO! " prestoniciprovincije /riuli, gospodin /loriano Antonini dobio je raskoan

enterijer na pravilnoj osnovi palate i glavnu 'asadu sa rusti~no obra%enim uglovima po vertikali i centralnim delom prizemlja! -eenjeizgleda u crteù sa timpanonom iznad centralnog dela ure%enog kaoheksastilni hram, tokom izgradnje je zamenjen karakteristi~nomsna`nom renesansnom strehom!Mimo prikazanih palata, kao poseban, li~ni, Paladijev stav o tomekako treba da izgleda urbana gra%evina, stoji u &i}enci, na trguMateoti, velika palata porodice 9jerikati! " molbi upravi grada da sedozvoli gradnja palate, 1??1! godine, iralomo 9jerikati pie da }edvospratni portik ispred zgrade biti podignut OO!!!radi moje udobnosti,ali i radi udobnosti i ukraavanja celog grada!!!OO, zato to jepro~elje bilo okrenuto ka trgu na kojem se, u to vreme, nalazilasto~na pijaca! Portik je tako mogao da posluì kao zaklon plemi}imai gra%anima dok trguju! $ma jedanaest otvora u prizemlju, a naspratu je pet centralnih polja zatvoreno i neznatno istureno uodnosu na krila, kako bi se time obeleìle privatne prostorije, salon9jerikatija! &enecijanski model otvorenog centralnog dela izatvorenih blokova na palatama du` kanala, ovde je hrabro obrnut,zatvorena je sredina, a transparentni su krajevi gra%evine! "prizemlju je primenjen relativno zdepast toskansko0dorski stilski red,povezan lucima na krajevima zgrade! Na spratu na oba kraja zgrade

stubovi su imali jonski oblik i bili su, tako%e, povezani lucima!+utina Paladijeve smelosti bila je u inverziji plana, odnosno upostavljanju onoga to se ina~e u rimskim renesansnim palatamanalazilo na dvorinim 'asadama na pro~elju zgrade, zatim uotvaranju ve}eg dela pro~elja i zadràvanju ~vrste pune zidnemase samo u YYYYYYYYYYivicama nesumnjivo odraàva slobodu Paladijevog kori}enja svihelemenata koji mogu doprineti lepoti gra%evine!9ada se predstavlja njegovo stvaralatvo, potpuni utisak oPaladijevom projektovanju u urbanim sredinama moè se dobiti tekukoliko se analiziraju i prikaù dve najmonumentalnije palate koje je

on ostvario, a koje izlaze iz s'ere stanovanja i predstavljaju glavneadministrativne i upravne institucije u &i}enci!Prvi veliki javni uspeh Paladio je i doìveo OOobla~enjemOOsrednjovekovne gradske ve}nice 3Palazzo della -agione4, zvaneBazilika, u renesansno ruho! 6ronulu zgradu delimi~no uruenukrajem #& veka pokuali su da poprave mnogi arhitekti togavremena! 9ako &i}enca ~etrdesetih godina #&$ veka nije imala svogarhitektu, razne predloge su ponudili tada poznati arhitekti+anmikeli iz &erone, +ansivino iz &enecije i ulijano -omano izMantove, ali nijedno od ponu%enih reenja nije bilo prihva}eno!

Projektu su, svakako, morala prethoditi odre%ena prostornaistraìvanja, zato jer trg na kojem se nalazi Bazilika ima jaku

=1


42/63


denivelaciju u popre~nom pravcu! Bazilika je trebalo da objedini iunapredi ceo prostor trga na kojem se ve} nalazila velika kula sasatom, daju}i mu izrazito reprezentativan izgled! Paladio je prveskice izradio pre svog prvog puta u -im 1?=1! godine, a 1?=! savetje odobrio izradu drvenog modela! lavni problem bila je razli~ita

irina postoje}ih traveja to je onemogu}avalo postavljanjejednostavne arkade, a razmaci su bili tako veliki da se nije moglapostaviti arhitravna konstrukcija! Paladio je ponudio veomajednostavno, a sjajno reenje! +tupci su bili sastavljeni od odvojenihelemenata! lavni okvir bio je sa grednim sistemom kome supolustubovi nosili 'riz i venac! +tubovi su bili dorski u prizemlju,jonski na spratu, izme%u se nalazio sistem lukova koji su nosili manjidorski i jonski stubovi! Pogled posmatra~a je tako bio privu~enpravilno}u lu~nih otvora, a isto tako je delovao i gredni sistem,poto je razlika u irini otvora bila popravljena razmacima izme%uova dva sistema, tj! izme%u stubova koji nose lu~ne otvore,oblikovanih kao tzv OOserlianaOO i masivnih stubaca! 7rugo putovanjeu -im, krajem 1?=! i po~etkom 1?=@! godine verovatno je trbalo dapomogne Paladiju da bolje upozna anti~ku primenu superponiranih,stilskih redova, polaganje arhitravne lu~ne strukture i drugekombinacije! Bazilika se sagledava sa sve ~etiri strane trga i uprizemlju ima uski centralni prolaz oko kojeg su prodavnice imagacini! Na gornjem spratu prostrana lo%a po obodu je veomaduboka i iz nje se ulazi u salone i kancelarije! -itam rasporedaelemenata na spratu se ne menja u odnosuo na prizemlje!Posmatrana danas, Bazilika jasno odraàva Paladijevu èlju, a

svakako i naru~ilaca, odnosno, ostalih gra%ana &i}ence da gra%evinabude otvorena i dostupna svima kojima su potrebne usluge gradskeuprave!$ako je &i}enca bila od 1=>=! godine sastavni deo &enecijanskerepublike, naklonost plemstva ovog grada uìvalo je +veto -imskocarstvo, to je od strane &enecijanaca bilo otro osu%eno i nikadapotpuno zaboravljeno! "koliko se tome doda i naklonost pojedinihintelektualaca ovog grada, prema idejama Martina 2utera, zbog kojihsu bili optuèni kao jeretici, onda }e biti razumljiva èljavenecijanske uprave da, radi bolje kontrole, ustanovi vojnu upravu,na ~ijem ~elu se nalazio gradski poglavar 3Japitano4! (a potrebe

takve uprave Paladio je projektovao gra%evinu 32oggia delJapitaniato4 na Pjaci del +injori u obliku prave renesansne lo%e sa triotvora i monumentalnim izrazom 'asada, zahvaljuju}i dìnovskimstubovima na sna`nim postamentima i jednim, za Paladija potpunoneuobi~ajenim tretiranjem zidnih ploha izme%u stubova! Pravl hororvacui koji se u Paladijevoj interpretaciji o~ituje u tuko0relje'nimpredstavama bitke kod 2epanta u kojoj je +erenisima 3&enecijanskarepublika4 pobedila .ursku armadu! + obzirom da se 2o%a gradila1?@1! godine, jasno se moè uo~iti simboli~ka veza izme%u gra%evine i doga%aja, koji je naveo Paladija da se ugleda na sli~nu

obradu i natrpavanje zidnih ukrasa kao na trijum'alnom luku+emptimija +evera iz $$ veka u -imu! Nesumnjivo je da je 2o%a

=8


43/63


postala monumentalni simbol &enecijanske pobede nad .urcima, kaoto su to u antici bili trijum'alni luci!

Vil%

Najuticainiji oblik Paladijevog stvaralatva, kojim je delovao nakasnije generacije arhitekata u celom svetu je vila u prirodnomokruènju! &ila je za plemi}e jo odavno ozna~avala povla~enje odpritiska koji se name}e u gradu, ali je mogla biti dvojakog karaktera!5edan oblik gra%en je u neposrednoj blizini grada< do vile se moglodo}i, odmoriti se, proetati i vratiti se u grad za jedan dan! .o je bilokratkotrajno uto~ite i povla~nje od urbanog ìvota!7rugi oblik &ila nalazio se u centrima porodi~nih imanja od kojih jepoticalo bogatstvo mnogih porodica na tzv! L.erra /ermiL!+hodno ovoj podeli, Paladio je i projektovao dva osnovna tipa* prvi,vila kao kompaktan masivan blok, sa centralnim dvoritem ili holom,samostoje}a u prirodnom pejsaù i drugi, vila

Documents

Novi Vek Renesansa