NOVI NALAZI ANTICКIH GROBOVA U SINGIDUNUMU

Saznanja о antickim nekropolama Singidunuma prikupljaju se od prvih arheoloskih iskopavanja s kraja XIX veka. Deo nekropole uz put Singidunum -Viminacijum deli sudbinu veCine ugrozenih lokali­teta u Beogradu, tako da su i tokom marta-avgusta 2003. godine izvedena zastitna arheoloska iskopa­vanja па prostoru parkinga ispred zgrade Skupsti­пе grada Beograda1 - izmedu Bulevara kraljaAlek­sandra, ulice Dragoslava Ј ovanovica i Pionirskog parka (Plan П. Posto se prostor bloka u kome se gradi objekat nalazi u okviru zasticene zone nekro­pole antickog Singidunuma,2 iskopavanja su оЬа­vljena u iskopu dimenzija 46 х 96 m па prostoru gde su ocekivani eventualni tragovi grobova. Sta­lan arheoloski nadzor па terenu pratio је dinamiku izvodaca gradevinskih radova. IstraZeno је 15 ап­tickih grobova sa konstrukcijama od opeka, dno sarkofaga delimicno ocuvanih ЬоспЉ strana, kao i 4 slobodno ukopana skeleta koji nisu hronoloski opredeljeni (Plan II). Pored toga otkriveni su i osta­ci temelja роmоспЉ objekata koji pripadaju neka­dasnjem dvorskom kompleksu, podignutom па ovom prostoru tokom 19. veka.

КATALOG GROBNIH CELINA (Т I-I I I)

U radu nisu komentarisani grobovi slobodno ukopanih pokojnika koji nisu imali elemente za hronolosko opredeljenje. Kote па kojima su otkri­veni (oko 119.20 m) vise su za oko 1 m od kota пај­blizih antickih grobova od opeka, tj. kamenog sar­kofaga (oko 118.20 m). Do sada је u Singidunumu registrovano 270 antickih grobnih сеНпа i stoga ka­talog zapocinje sa rednim brojem 271.3

G-271 Otkriven је prilikom rada mehanizacije, koja је deli­

micno ostetila pokrivac i deo severozapadne strane.

SТЕFЛN РОР- LЛZIС

Grobna konstrukcija od horizontalno postavljenih frag­mentovanih i celih opeka, slozenih u deset redova, veza­пЉ malterom i blatom, ukopana је u zutu glinovitu ze­mlju - zdravicu. Unutrasnjost је trapezoidna u osnovi i oblepljena hidrostatickim malterom debljine 1-2 ст, od kojeg је naCinjeno i koso uzdignuce za glavu pokojnika u severozapadnom delu. Severoistocni zid је nagnut ka unutrasnjosti, tako sto је svaka opeka gledano od dna, ротегепа ka unutrasnjosti za ро centimetar, tako da је poslednji red opeka najblizi jugoistocnom zidu. Pokri­vac su Cinile vodoravno polozene opeke ciji su krajevi oslonjeni па zljebove nacinjene ротегапјет desetog reda opeka ka spolja, i zalivene krecnim malterom. Grobnica је ranije pljackana tako da је otkriveno nekoli­ko ljudskih kostiju. Dimenzije su 2.42 х 1,29 х 0,60 т, ori­jentacija је severozapad-jugoistok, dok је dno па koti 119,47 т.

G-272 Grobna konstrukcija od horizontalno polozenih lom­

ljenih opeka u sest redova, ukopana u zutu glinovitu zem­lju, veoma је ostecena radom mehanizacije. Konstatovani su ostaci skeleta (kosti nogu) u jugozapadnom delu. Кraj nogu је otkriven stakleni balsamarij. Ocuvane dimenzije iznose 0.90 х 0.66 т, orijentacijа је severozapad-jugoistok, а dno је па koti 119.53 т.

G-273 Grobna konstrukcija od opeka vezanih malterom i bla­

tom konstatovana је u neposrednoj blizini grobova 271, 272 i 274, takode ukopana u zdravicu, ispod G-271. Zido­vi su nacinjeni od pravilno secenih opeka dimenzija 0.42 х 0.15 х 0.04 т slozenih u 8 redova, dok је od poklopca

1 U realizaciji Programa iskopavanja ucestvovali su saradnici Zavoda za zastitu spomenika kulture grada Beograda i Arheolo­skog instituta - Naucno istraiivackog projekta za Beogradsku tvrdavu.

2 Resenje Zavoda za zastitu spomenika kulture grada Beograda Ьг. 176/8 od зо. 06. 1964. godine.

з Pop-Lazic 2002, З9.

125

STEFAN РОР- LAZIC

ОIIВ

Plan 1 - Nekropola uz put Viminacium-Singidunum

126

N ekropola uz put Viminacijum-Singidunum <) Et<iZni grob c:::t Grobna konstrukcija

spaljenog pokojnika od kamenih рlоса

О Sahrana и IВI Катепј sarkofag keramickoj urnј

о Grob bunar - Оlоvnј sarkofag

"" Po~ojnik inhu~iran и IIВ Grob od opeka оыlпuu grobnu Јаmu

о 50 100 150 200 250 m ! ! ! ! I !

NOVI NALAZI ANTICKIH GROBOVA U SINGIDUNUMU

nadena samo jedna horizontalno postavljena opeka di­menzija 0.60 х 0.58 х 0.06 т. Devastiran skelet otkriven је u severozapadnom delu groba. Dimenzije su 2.30 х 0.75 х 0.58 т. Orijentacija је severozapad-jugoistok, а dno је па koti 118.86 т.

G-274 Tokom rada mehanizacije u zdravici је otkriven u

potpunosti devastiran grob od horizontalno polozenih opeka vezanih krecnim malterom, od kojegje ocuvan sa­то deo jednog zida u visini od 7 redova, kao i deo pod­nice od opeka koja је nalegala па malternu kosuljicu. Unutrasnji deo ЬоспЉ zidova Ыо је oblepljen hidrosta­tickim malterom. 1 ovaj grob је u neposrednoj blizini grobova 271,272, i 273. Ocuvane dimenzije su 0.92 х 0.85 х 0.44 т, а dno је па koti 119.24 т.

G-275 Grob od nasatice postavljenih opeka delimicno је oste­

сеп prilikom rada mehanizacije, tako da nisu otkrivene opeke poklopca. Ostaci ljudskog skeleta u najvecoj meri bili su pomereni u severozapadni deo. Pod је cinilo 5 се­lih i fragmentovanih opeka. Ocuvane dimenzije su 1.95 х 0.53 х 0.38 т. Orijentacija је severozapad-jugoistok, а dno је па koti 118.69 т.

G-276 Grob od opeka nacinjen је tako sto su u grobnu raku,

ukopanu u zdravicu, vertikalno postavljene opeke Ьос­пЉ i сеопЉ zidova, kao i cele opeke па dnu rake, dok su ро gornjim ivicama vodoravno slozene opeke u tri reda. Grobni pokrivac nije ocuvan, dok su devastirane kosti nadene u severozapadnom delu. Od pokretnih nalaza otkriven је jedan bronzani novac cara Konstantina п. Di­menzije su 2.08 х 1.10 х 0.44 т. Orijentacija је severoza­pad-jugoistok, а dno је па koti 118.27 т.

G-277 Grobna raka pravougaonog preseka, bila је ukopana

u zdravicu. Pod grobne rake poplocan је opekama, dok su па оЬе ivice ocuvana ро dva reda koso postavljenih opeka, па kojima su ocuvani ostaci krecnog maltera. Unutar grobne rake otkriveni su fragmenti urusenih оре­ka kao i ostaci ljudskih kostiju. Drugih nalaza nije bilo. Orijentacija је severozapad-jugoistok. Dimenzije groba su 1,50 х 1,10 х 0,48т, dok је dno па koti 118.24 т.

G-278 Deo sarkofaga prelomljenih ЬоспЉ i jedne сеопе stra­

nice, otkriven је okrenut naopako. Ocuvane dimenzije dna sarkofaga su 2.46 х 1.22 х 0.30 т. U unutrasnjosti sarkofaga, isklesan је uzdignuti deo za glavu pokojnika. S obzirom da su od jedne Ьоспе strane preostali samo delovi u visini od oko 0.30 т, moze se uociti dekorisani deo okvira natpisnog polja u obliku volute. Sanduk је Ыо

G-282

ф (,·2i9

ф~2В<Ј t , ~ (;-2711

G-2i5 N

Plan II - Osnova lokaliteta sa polo:iajem grobnih сеиnа

naCinjen od krecnjaka loseg kvaliteta, а koliko se moglo zakljuciti па osnovu preostalih delova, imao је obradenu samo jednu Ьоспи stranu. U zemlji ispod prevrnutog de­la sarkofaga otkriveni su тапја poligonalna staklena perla, bronzana alka i fragmenti ljuskih kostiju.

G-279 Grob od vertikalno postavljenih opeka ukopan u zdra­

vicu, imao је severni zid od pravilno rasporedenog ka­тепја pri vrhu i jedan veci neobradeni kamen u visini podnice groba. Pokrivac nije ocuvan, mada је iznad ver­tikalno postavljenih opeka, kod jugozapadne duze stra­пе, otkriveno neobradeno kamenje koje је ispunjavalo i unutrasnjost groba. Уеота trosan skelet Ыо је opruzen па ledima orijentisan pravcem zapad-istok. Glava је okre­nuta licem ka severoistoku, dok su ruke prekrstene па kar­lici. Sa desne strane glave otkrivene su jedna bronzana alka i jedna тапја zlatna alka sa petljom, па desnoj ruci bronzana narukvica otvorenih krajeva, а па levoj Ьroп­zana narukvica od tordirane zice. Kod nogu је otkriven jedan zeleno gledosani krcag, а па uglovima grobne kon­strukcije i па sredini duzih strana, ostaci gvozdenih klino­va za koje је moguce pretpostaviti da poticu od drvenog sanduka. Na opekama su pecati sa oznakom LЕGППFF. Orijentacija groba је zapad-istok. Dimenzije su 1,94 х 0,83 х 0,40т, а dno је па koti 118.51 т.

G-280 Grob od vertikalno postavljenih opeka, ukopan u zdra­

vicu, delimicno је ostecen radom mehanizacije. Pokrivac su cinile horizontalno postavljene opeke, tako da је u pre­seku grob oblika pravougaonika. Na opekama је konsta­tovan pecat isti kao i kod opeka iz prethodnog groba, а pored njega i novi pecat си РАВ- ? Nalazio se перо­sredno uz G--277 i u blizini G--279. Orijentisan је pravcem severozapad -jugoistok, а dno је па koti 118.85 т.

127

STEFAN РОР- LAZIC

G-281 Otkriven је па delu lokaliteta prema trotoaru ul. Dra­

goslava Jovanovica. Od groba ukopanog u zdravicu pre­ostali su samo delovi podnice i jednog bocnog zida. Но­rizontalno postavljene opeke bile su vezane krecnim malterom. Ocuvane dimenzije su 1,00 х 0,70 х 0,40 т, а dno је па koti 118.23 т.

G-282 Grob od vertikalno postavljenih opeka vezanih blatom,

otkriven је u neposrednoj blizini G-279 i G-281 ukopan u zdravicu. Pokrivac su cinile horizontalno postavljene opeke, oblepljene krecnim i hidrostatickim malterom, dok је u unutrasnjosti hidrostaticki malter od krupnije mrvljenih opeka. U grobu su otkriveni dislocirani ostaci ljudskog skeleta, gvozdenih klinova, kao i jedna bronzana alka. Neke od opeka nosile su pecat LEGIIIIFF. Dimenzi­је su 2,17 х 1,27 х 0,53 т, а orijentacija је zapad-istok. Dno је па koti 118.17 т.

G-28З

Grob od nasaticno postavljenih opeka Ыо је ukopan u zdravicu, medutim veCim delom је unisten radom те­hanizacije, tako da је па bocnim stranama preostala jed­па tegula i par ravnih opeka. Konstatovane su ostecene kosti postkranijalnog skeleta. Ocuvane dimenzije su 0,91 х 0,70 х 0,44 т.

G-284 U delu iskopa kraj иНсе Dragoslava Ј ovanovica otkrive­

ni su ostaci u potpunosti unistenog groba od opeka. Nije bilo moguce odrediti vrstu konstrukcije i orijentaciju.

G-285 Grobna konstrukcija od vodoravno polozenih opeka

vezanih malterom otkrivena је ukopana u zdravicu, deli­micno ostecena radom mehanizacije. Pet redova lomlje­nih opeka bocnih i ceone strane vezane su krecnim mal­terom debljine 1-2 ст, dok је unutrasnjost oblepljena hidrostatickim od kojegje nacinjeno i uzglavlje za pokoj­nika. Dno је patosano сеНт i fragmentovanim opekama, dok su pokrivec Cinile tegule okrenute ka dnu, cije su ivi­се umetnute u zljeb formiran ispustanjem opeka posled­njeg reda bocnih zidova. U grobu је konstatovano par fragmentovanih ljudskih kostiju. Ocuvane dimenzije su 2,50 х 0,93 х 0,54 т, а dno је па koti 117.41 т.

TIPOVI GROBNIH KONSTRUKCIJA

Ovogodisnjim istraZivanjima severozapadnog dela nekropole, uz put Singidunum-Viminacijum, konstatovano је da preovladuju sahrane u grobovi­та od opeka. Svi pokojnici su skeletno sahranjeni.

128

VaZno је istaCi da u ovom delu пета grobova spa­ljenih pokojnika koji su otkriveni u neposrednoj blizini u ulicama Kosovskoj i Palmoticevoj. Tipolo­ski posmatrano grobovi od opeka se razlikuju ро izradi zidova i pokrivaca (sl. 1), а па ап tickim nekro­polama Singidunuma do sada nije zabelezeno re­senje primenjeno u konstrukciji G-277. Na dno grobne rake iskopane u zdravici polozene su сеlе i 10тlјепе opeke. Na gornjim ivicama grobne rake, ka unutrasnjosti groba, koso su postavljene opeke u dva reda. Na povrsini gornjeg reda uocljivi su osta­ci maltera ciji је cilj ојасапје opeka pokrivaca, dok su опе otkrivene unutar groba. Izmedu podnice i opeka па ivici пета konstruktivne veze izvedene opekama, vec Ьоспе i сеопе zidove cine zemljane ivice iskopane rake. Na nekropoli iz razdoblja Seobe naroda, u ulici Tadeusa Koscuska, otkriven је grob (G-59) iste konstrukcije, za koji autori smatraju da pripada najstarijem horizontu sahranjivanja.4 Опо sto izdvaja ovakvo resenje је oslonac opeka pokri­vaca koji u ovom slucaju nije па bocnim zidovima, vec па samoj ivici grobne rake. Pretpostavljamo da ovakvo resenje nastaje kao jednostavnija varijanta tipa koji је izdvojio jos М. Vasic, kao tip П, па пе­kropolama Viminacijuma.5

Konstruktivno najjednostavniji tip је опај kod kojeg su opeke bocnih i ceonih zidova postavljene vertikalno, sto је to primenjeno prilikom izrade kod G-275 i G-280. Kod G-280 vodoravno polozene оре­ke su postavljene па Ьоспе zidove, dok kod G-275 nije otkriven pokrivac groba, tako da nismo u то­gucnosti da potvrdimo da li је imao polozene ili dvo­slivno postavljene opeke pokrivaca. Ovako konstru­isani grobovi i ranije su konstatovani па antickim nekropolama Singidunuma, medutim samo jedan је pouzdano datovan u sredinu IV veka.6 Veoma za­nimljivu konstrukciju vertikalno postavljenih opeka, bocnih i ceonog zida, imao је i G-279, cija је stranica па zacelju пабпјепа od naslaganog neobradenog kamena. Kako је pokrivac groba ostecen radom Ьа­gera, nije moguce potvrditi da li је povrsina, takode, Ьilа pokrivena neobradenim kamenom ili vodorav­по polozenim opekama. N а osnovu otkrivenog та­terijala, grob је datovan u sredinu IV veka.

NajveCi broj grobova ima horizontalno postav­lјепе opeke bocnih zidova. Kod G-271 horizontalno

4 Ivanisevic, Kazanski 2002, 127.

5 Vasic 1907, 80-81.

6 G--254; Simic 1994, 76.

NOVI NALAZI ANTICKIH GROBOVA U SINGIDUNUMU

G-271

G-274

G-276 G-277

G-279 G-280

G-281

G-28З G-285

51. 1. Preseci grobnih konstrukcija (R 1: 25)

129

STEFAN РОР- LAZIC

је poredano ро 9 redova opeka, s tim sto је severo­zapadni deo groba siri и odnosu па jugoistocni. Та­kode је istocni bocni zid nakrivljen ka unutrasnjosti primenom pomeranja svakog reda za oko 4 ст, ve­rovatno sa ciljem lakseg postavljana opeka pokri­vaca па Ьоспе zidove, tako da stoji pod uglom od 76 stepeni. Horizontalno postavljene opeke ЬоспЉ zidova i pokrivaca ima i G-273, kod kojeg su prili­kom izrade stranica koriscene polovine opeka siri­пе oko 0.14 т, dok је kao poklopnica ocuvana оре­ka dimenzija 0.60 х 0.58 х 0.09т. Takode su tokom izrade podnice iskoriscene jedna veca i niz prepolo­vljenih opeka. Prilikom izrade ЬоспЉ zidova G-272 i 275 korisceni su ulomci vodoravno polozenih opeka. Za razliku od prethodnih grobova 271 i 273, kod kojih su opeke vezane krecnim malterom, и G-272 i G-275 korisceno је blato kao vezivno sred­stvo. Hidrostaticki malter је и vecoj meri koriscen prilikom zalivanja G-282, dok је и G-285 jedino ипи­trasnjost oblepljena slojem hidrostatickog maltera razlicite debljine. Upotreba hidrostatickog maltera, prilikom oblaganja unutrasnjosti grobova, zabele­zena је kod G-271 , 273, 282 i 285. U ovim grobovima formirano је i uzdignuce za glavu; kod G-272 od ulomaka opeka vezanih hidrostatickim malterom, а kod G-271 i G-285 od mase hidrostatickog malte­ra. Prilikom formiranja G-274, ро dnu grobne rake razliven је krecni malter и koji su potom utisnute opeke poda, dok је hidrostaticki malter koriscen samo и unutrasnjosti groba, па bocnim zidovima.

Prelazni tip, sa horizontalno i vertikalno posta­vljenim opekama zidova, predstavlja G-276, kod kojeg је и iskopanu grobnu raku, duzom stranom, prvo postavljen jedan red, а nad njim tri reda vodo­ravno polozenih opeka. Nacin pokrivanja grobne ciste nije otkriven, s obzirom da је ostecen radom mehanizacije. Slicna konstrukcija zabelezena је и Singidunumu и G-227, datovanom и III vek,7 kao i па ranije pomenutoj nekropoli Seobe naroda и Та­deusa Koscuska, gde se ovakav vid konstrukcije prati sve do VI veka.8

Deo kamenog sarkofaga G-278 predstavlja ро­sebno interesantan nalaz, и ovom delu nekropole. NaZalost, od sarkofaga је otkriven samo osteceni deo sanduka, dok poklopac i eventualno postolje nisu ocuvani. Na preostalom delu jedne od ЬоспЉ obradenih strana vidljiv је ostatak motiva takozva­пе noricko-panonske volute,9 dok prostor desno od natpisnog polja ka ivici nije Ыо obraden. Slicno izvedene volute zabelezene su и Singidunumu па sarkofazima iz G-116 (Ј onin sarkofag) i G-148. N as

130

primerak је nesto duzi, а proporcionalno gledano, prostor koji pokriva natpisno polje је nesto veCi, ta­ko da је moguce da nije bila predvidena dekoracija па delovima desno i levo od роlја ka ivicama. Inte­resantno је da је kvalitet krecnjaka od kojegje izra­den veoma 10s па sta ukazuje i cinjenica da se па prelomljenim delovima vide supljine i ostaci sedi­menata sa petrificiranim mekuscima.

Medusoban odnos grobnih celina najbolje se sagledava и prostornom rasporedu. Grupisanje gro­bova је najbrojnije и juznom i па severnom delu 10kaliteta Ckraj ulaza и Skupstinu grada i kraj Bule­vara kralja Aleksandra), dok је izmedu пјЉ otkriven samo jedan grob - G-275. U juznom delu iskopa, grobovi 271,273,274 orijentisani su pravcem seve­rozapad -jugoistok i medusobno su paralelni, dok је G-272 orijentisan pravcem zapad-istok. Kote pod­nica priblizno su jednake, izuzimajuCi G-273 koji је otkriven neposredno uz G-271 i Cije је dno za oko 0.60 т dublje od podnice G-271. IduCi ka grupaciji grobova и severnom delu 10kaliteta, G-275 је ori­jentisan pravcem severozapad-jugoistok, а dno se nalazilo па koti 118.69 т. Slicna situacija, sa grupi­sanjem medusobno paralelno i upravno postavlje­пЉ grobova, primetna је i па severnom delu lokali­teta. Grobovi 279 i 281, polozeni jedan kraj drugog, orijentisani su pravcem severozapad-jugoistok, а vaZno је napomenuti da је odnos relativnih kota podnica razlicit, za 0.60 т. Naime, dno poda G-281 је па koti 118.85 т, dok је kod G-279 118.25 т. Ina­се, najniza kota poda zabelezena је kod G-285 koji је otkriven па 117.41 т. S obzirom da se nalazio и najsevernijem delu lokaliteta, mogl0 Ы se zakljuci­ti da је jos и antickom periodu postojao prirodan pad terena od juznog dela 10kaliteta ka severnom, i daje okvirno iznosio izmedu 1.00-1.50 m.

GROBNI NALAZI

Relativno таН broj nalaza и okviru 15 grobnih celina svedoCi о aktivnom pljackanju grobova, jos и vreme antike. Takva situacija је i sa ostalim antic-

7 Bojovic 1977, 157.

8 Ivanisevic, Kazanski 2002, 124; G-28 pripada nastarijem hori­zontu па nekropoli, s kraja IV i pocetka V veka, dok grobovi 2, 8, i 41 pripadaju III horizontu sa materijalom druge polovine V i pocetka VI veka.

9 Dautova-Rusevljan 1983, 105-106.

NOVI NALAZI ANTICKIH GROBOVA U SINGIDUNUMU

kim grobovima па teritoriji Singidunuma. Medu 15 grobnih celina otkriven је samo jedan novac, cara Konstantina II и G-27б. 1О

Nalazi uglavnom poticu iz groba (G-279), i ka­rakteristicni su za razdoblje kasne antike. Narukvi­са kruznog tela, nacinjenog od deblje bronzane zi­се, oko koje su obmotane dve tanke bronzane trake, otkrivena је па desnoj ruci pokojnika. Jedan ostece­ni kraj se zavrsava kukicom, dok se drugi zavrsava iskucanom povrsinom sa perforacijom kroz koju se provlacila kukica. Veoma slicna је, ро opstem izgle­du i dimenzijama, i narukvica iz groba и Pfaffenho­fenu, datovana, па osnovu ostalog materijala, и pr­vu polovinu IV veka. 11 Drugi primerak, otkriven па levoj ruci individue, jednostavna је narukvica otvo­renih krajeva. Ovakve narukvice predstavljaju cest inventar kasnoantickih grobova.12 Na nekropola­та Singidunuma su retke, tako da jedini do sada poznati primerak potice iz G-254 otkrivenog и Cer­skoj иliсi. 1З Nas primerak iz G-279 mogao Ы se da­tovati и prvu polovinu - sredinu IV veka, kako su datovane prethodna i narukvica iz G-254.

Zlatna alka, пабпјепа od tanke zlatne zice, ot­krivena је kod glave skeleta iz G-279. Ima savijene krajeve od kojih је jedan zalemljen tako da formira отси а drugi је oblikovan tako da se provlaci kroz пји. Ovakav oblik predstavlja osnovni tip, prema podeli ро пабпи nosenja па uhu, koji se dalje deli па osnovu ostalih elemenata koje nas primerak пе poseduje i stoga је njegovo dalje tipolosko i hrono­losko opredeljenje nemoguce.

Balsamarij iz G-272 nacinjen је od zelenog pro­zirnog stakla, а otkriven kod nogu pokojnika. Posu­da је relativno nemarne izrade, asimetricnih zidova vrata i tela. Obod је nepravilno razgrnut, а dno је neravno. Ро obliku pripada tipu merkur Ьоса, та­da пета pecat па dnu. Veoma slicna posuda iz In­tercise datovana је и prvu polovinu ПI veka. 14

Zeleno gledosani krcag iz G-279 otkriven је kod nogu individue. Posuda ima koso postavljen razgr­nut obod, naZljebljene unutrasnje ivice i blago nako­sen vrat. Prelaz iz vrata и rame је naglasen, а trbuh је jajolik. Dno posude је, takode, naglaseno. Deblja trakasta drska ima dva zljeba i povezana је sa vra­tom tik ispod oboda. Krcag pripada tipu VlI/ 14 ko­ji se datuje и sredinu i drugu treCinu IV veka.15 1 nas primerak Ы se mogao datovati и ovaj period, ima­јиСј и vidu i ostale nalaze iz grobne celine.

Ostali nalazi, perla od staklene paste i fragmen­tovana bronzana G-278, otkrivene и zemlji ispod sarkofaga, kao i bronzana alka iz G-279, predsta-

vljaju tipoloski i hronoloski neosetljiv materijal, mada је vazno napomenuti da је veCina grobova bila pljackana, tako da najveci deo nalaza potice iz G-279. Nalazi gvozdenih klinova iz grobova 279 i 282 posredno ukazuju па postojanje drvenog kov­cega и kojem se nalazio pokojnik.

Iskopavanjima izvedenim tokom 2003. godine dobijeni su novi podaci о prostiranju nekropole uz put Singidunum-Viminacijum. Prostor oko Buleva­ra kralja Aleksandra poznat је kao mesto па kojem se nalazio deo nekropole, tako da su pomenuta za­stitna iskopavanja potvrdila ranije pretpostavke da se nekropola pruzala zapadno i severozapadno od puta ka Viminacijumu. Mada је severna granica prostiranja pouzdano potvrdena brojnim nalazi­та razlicitih vrsta sahranjivanja, juzni deo nekro­pole је konstatovan tek и nekoliko slucajeva. Zbog toga је pojava 15 grobova iz perioda rimske domi­nacije znacajna kao podatak о do sada arheoloski neistrazenom delu Singidunuma. Pored toga рои­zdano se moze reCi da ni и ovom delu nekropole пета spaljivanja pokojnika, koje ostaje i dalje ио­kvireno granicom pruzanja danasnjih ulica Majke Jevrosime, Vlajkoviceve, Bulevara kralja Aleksan­dra, Resavske i Кrunske. Fragmentovan kameni sarkofag otkriven и poremecenom polozaju то­zda izvorno nije Ыо polozen па ovom prostoru, i stoga пета indicija da li је Ыо ukopan и zdravicu ili је imao nadzeman polozaj и primarnoj upotre­Ы. Raspored sahrana и okviru uzeg istraZivanog prostora ima iste karakteristike kao i ranije istrazi­vani delovi nekropole. Naime, nekoliko grobova se grupise па uzem prostoru, te se izmedu пјЉ i пај­blize povrsine sa grupom grobova nalazi prazan prostor od vise desetina metara. Ovakav raspored pouzdano је potvrden zastitnim iskopavanjima 1988 i 1989 godine, 16 па vise stotina metara и ulica­та Resavskoj, Krunskoj, Svetozara Markovica i La­zarevicevoj. Pored ovoga primetno је polaganje и grobne rake па nizim kotama prostora uz Bulevar kralja Aleksandra и odnosu па kote raka ka ulazu и

10 RIC УIII, 184, Solun.

11 Кеllег 1971, 97.

12 Lanyi 1972, 83; Jovanovic 1978, 25.

13 Simic 1994, 75-76.

14 Багkоszi 1988, 132, kat. Nr. 268.

15 Nikolic-Dordevic 2000, 140.

16 Simic 1997,44.

131

r

STEFAN РОР- LAZIC

Skupstinu grada iz cega Ы se moglo zakljuciti da је postojao prirodan pad terena od juga ka severu, sto Ы predstavljalo potvrdu о postojanju grebena.

Pouzdano datovanje grobnih celina, nazalost, moze se predloziti samo u tri slucaja. U G-276 ot­kriven је поуас cara Konstantina 11, dok је u G-279 otkriven materijal karakteristican za IV vek. Stakle­ni balsamarij iz devastiranog G-272 datuje se u siri

BIBLIOGRAFIJA

Barkoszi 1988 - L. Barkoszi, Pannonische Glasfunde in Ungarn, Budapest 1988.

Bojovic 1977 - D. Bojovic, Singidunum, Bukovicka ul. Br. 88 - vila rustika, Arheoloski pregled 19, Beograd 1977,156-158.

Dautova-Rusevljan 1983 - У. Dautova-Rusevljan, Rimska kamena plastika u jugoslovenskom delu provincije Donje Panonije, Novi Sad 1983.

Ivanisevic, Kazanski 2002 - У. Ivanisevic, М. Kazanski, La шkгороlе de l'epoque des grandes migrations а Singidunum, Singidunum З, Beograd 2002,101-157.

Keller 1971- Е. Keller Die spiitrdmischen Grabfunde in SйdЬауеrn, Munchen 1971.

Lanyi 1972 - У. Lanyi, Die spatantiken Graberfelder von Pannonien, ActaArcheologica Academiae Scientarum Hungaricae XXlV, Budapest 1972, 53-214.

132

period III-IV veka. Na osnovu vrsta konstrukcije i medusobnog odnosa polozaja moglo Ы se pretpo­staviti da i ostale grobne celine poticu s kraja 111 i prve polovine IV veka, i stoga se moze pouzdano reci da је u оуоm delu nekropole konstatovan ho­rizont sahranjivanja IV veka karakteristican za ре­riod pre povlacenja nekropola u uze naseobinsko jezgro samog kraja IV veka.

Nikolic-Dordevic 2000 - S. Nikolic-Dordevic, Anticka keramika Singidunuma, Singidunum 2, Beograd 2000, 11-244.

Pop-Lazic 2002 - S. Pop-Lazic, Anticke nekropole Singidunuma, Singidunum З, Beograd 2002,7-100.

Popovic 1975 - М. Popovic, Podrucje Knez Mihailove иliсе u sklopu urbanog jezgra rimskog Singidunuma, in: Knez Mihailova ulica - zaStita nasleda - uredenje prostora, Galerija SANU 8, Beograd 1975,10-14.

RIC VIII - Roman Imperial Coinage, vol. VIII, ed. Н. Mattingly, London 1968.

Simic 1994 - Z. Simic, Kasnoanticki grob u Cerskoj ulici u Beogradu, Glasnik drustva konzervatora Srbije 18, Beograd 1994, 75-76.

Simic 1997 - Z. Simic, Rezultati zastitnih arheoloskih istra.zivanja па prostoru jugoistocne nekropole Singidunuma, Singidunum 1, Beograd 1997, 21-56.

Vasic 1907 - М. Vasic, Nekolike grobne konstrukcije iz Viminacijuma, Starinar N.R. Il, sv. 1, Beograd 1907,66-98.

NOVI NALAZI ANTICKIH GROBOVA U SINGIDUNUMU

$119.66

G-271

ф/ G-272

t ~

119.82

е ) 118.73

t .-----------i

~ 119.20

G-274 rt1 IG-2~~ I l~~

ТаЫа 1 - Grobne сеиnе (R 1: 25): G 271-275; stakleni balsamarij (R 1 :4)

133

STEFAN РОР- LAZIC

~zгиwг)

I G-276

1\1

118.27

G-278

".1' '".' .

. 1 . о" .:"::: r:o~l: .' . -' ~. '. ..-~.-. -....".". 1 оо • ,':,

G-280

I 1\1

G-279 (!) •

118.81

/

ТаЫа II - Grobne сеиnе (R 1:25): G-276, 278-280; metal (R 2:3); krcag (R 1:4); nоиас (R 1:1)

134

"---" - . .:, .~~ . • ... .... ~... ;; ј

l .' . r

о"

__ ._.~:i_:'::

NOVI NALAZI ANTICKIH GROBOVA U SINGIDUNUMU

z -t I\j

G-277 G-282 G-285

~ 118.23

G-281 G-28З

ТаЫа ЈП - Grobne celine (R 1: 25): G-277, 281-283, 285

135

STEFAN РОР- LAZIC

NEW FINDS OF ROМAN GRAVES IN SINGIDUNUM

For over а century the remains of Roman necropolis established along the road to Viminacium had Ьееп encountered in the course of construction works in the Boulevard of Кing Alexander. Rescue archaeological excavations conducted оп the plateau in front of Belgrade Municipa1ity building, between Pionirski Park and Dragoslava Jovanovica street from March to August of 200З improved ош knowledge and increased the пи­mber of registered grave associations to 285. We disco­vered 15 tombs ofbrick and remains of stone sarcopha­gus and also four partially damaged simply buried human skeletons, which due to the absence of other information except that they had Ьееп buried rather sha110w considering the present ground level we were not аЫе to determine chronologica11y.

The investigations conducted this year confirmed earlier assumptions that necropolis spread to the west of the road to Viminacium. Although north line of distribu­tion has Ьееп confirmed in few instances according to different methods of interment the south section of пе­cropolis has Ьееп encountered just оп few occasions. Опе of important results is that neither in this section of пе­cropolis was encountered the cremation ofthe deceased and it remains confined within the streets Majke Jevrosi­те, Vlajkoviceva, Boulevard ofkingAlexander, Resavska and Кrunska.

The disposition ofburia1s has the same characteristics as in the earlier investigated section of the necropolis, in other words few graves are clustered within rather sma11 area so between them and other nearest buria1s are тanу tens of meters of vacant space. Such disposition has Ьееп confirmed a1so in the course ofrescue excavations in 1988

and 1989 within тапу hundred meters in the streets

UDK 904:726.8 »652« (497.11)

136

STEFAN POP-LAZIC

Resavska, Кrunska, Svetozara Markovica and Lazarevi­Сеуа. Јп addition it is conspicuous that buria1 pits a10ng the Boulevard of king Alexander were deeper (conside­ring absolute a1titude) than the buria1 pits nearer to the entrance of the Municipa1ity building hence we сап conclude that there is а natura1 slope of the terrain from the south towards the north and that confirms the fact that there was а ridge.

The remains of stone sarcophagus, especia11y missing of latera1 decorated part do not make possible its chro­nologica1 and typologica1 determination. Unfortunately, a1so the brick graves are mostly devastated рroЬаЫу a1ready in the antique times so only sporadic remains of human bones were discovered in these graves. Usually, there were по grave goods in the disturbed graves so their dating is suggested generally оп the basis of funerary structure.

There are three graves (G--272, G--276 and G--279) with objects, which made possible chronologica1 determina­tion of the buria1s. In G--276 was discovered а coin of emperor Constantine 11 while in G--279 was encountered the materia1 typica1 for the 4th century (bronze bracelet with ореп ends, green g1azed jug). The g1ass ba1samarium from devastated G--272 is dated in the зrd-4th century.

According to the types of structure and interrelation of their positions it could Ье assumed that other grave associations a1so date from the end of зrd and the begin­ning of the 4th century and therefore we сап conclude with certainty that in this section of the necropolis was encountered the 4th century horizon of interment cha­racteristic of the period prior to withdrawa1 of necropo­les within the habitation center in the very end ofthe 4th

century.

Translated Ьу: Mirjana Vukmanovic