Magnetno polje strujnog provodnika, magnetna indukcija i jaina magnetnog polja, linije sila, fluks

Nove i supernoveNe treba ih meatiNova ne ukljuuje eksploziju zvezde, naprotiv...

NoveNova beli patuljak iznenada postane veoma svetaobeli patuljak - deo binarnog zvezdanog sistemakada je zvezda pratilac dovoljno blizu belog patuljka, beli patuljak poinje da otima materijuH sa zvezde pratioca akumulira se na povrini belog patuljka kada pone fuzija ovako nakupljenog H u He, beli patuljak iznenada dramatino pojaava svoj sjaj postane novaProces traje dok cela zvezda pratilac ne bude usisana obino do nekoliko hiljada godina

beli patuljci guste zvezde veliine Zemlje sastavljene od degenerisane materije (C) , nastale od zvezda koje nisu imale dovoljno mase da postanu neutronske zvezde ili supernove tipa II (od crvenih dinova koji su odbacili spoljanji omota), masa do 9 SunevihNoveKod veine binarnih zvezdanih sistema fuzija vodonika je termalno nestabilna, pa dolazi do povremenog oslobaanja ogromnih koliina energije (i svetlosti) za kratko vreme, to dovodi do izbacivanja odreene koliine zvezdanog materijala u svemirkoliina izbaenog materijala je relativno mala, ~10-4 mase SuncaLuminoznost 50K 100K Sunevihnedavno (2010) otkriveno da nove emituju i gama zraenje

NoveBeli patuljak moe da se vie puta nae u fazi nove, kako otkida materijal sa zvezde pratioca zabeleeno je da je RS Ophiuchi bila u fazi nove 6 puta - 1898, 1933, 1958, 1967, 1985, i 2006.Beli patuljak moe da zavri kao supernova tipa Ia, ako dostigne andrasekarovu granicuMleni put: 30-60 nova godinjeMaterijal koji nova izbacuje: He, C, N, O, Ne, Mg

SupernoveSupernova eksplozija masivnog superdinaIntenzitet svetlosti ~1010 Sunevih!Energija ~ energiji koju Sunce emituje tokom 10 milijardi godinaNajnaajniji izvor tekih elemenata u Univerzumu

Fizika: fuzioni procesi u zvezdi na kraju dovode do toga da se formira jezgro od FeFe i elementi bliskog masenog broja (A=60) su elementi kod kojih je energija veze u jezgru najvea, pa je dalja fuzija praktino nemogua

Kako vie nema fuzije, nema ta da spreava gravitaciono saimanje jezgra - implozijaUsled gravitacionog saimanja dolazi do porasta temperature/ energije protona i elektrona, koji se fuzioniu u neutrone, uz emisiju ogromnog broja neutrina; udarni talas izazvan emisijom ovih neutrina raznosi spoljane slojeve zvezde eksplozija - supernovaSupernoveTipovi SN: I i II, zavisno od oblika svetlosnih krivih i prirode spektraTip I: kada beli patuljak u binarnom zvezdanom sistemu prikupi dovoljno materijala sa zvezde pratioca da pree andrasekarovu granicuTip II: eksplozije masivnih zvezda

SupernoveTip I nema linija H u spektru Zavisno od spektralnih osobina:Ia izraena linija Si na 615 nmIb - izraene linije HeIc nemaju izraene linije He

SN Ia standardne svee za merenje udaljenosti u vasioniZbog naina na koji nastaju, smatra se da sve SN Ia imaju isti sjaj na vrhuncu emitovanja

U galaksiji veliine (i starosti) Mlenog puta, ~ jedna SN na svakih 50 godinaNakon SN neutronska zvezda ili crna rupa

andrasekarova granica

Subrahmanijan andrasekar,1910-1995andrasekarova granica predstavlja maksimalnu moguu masu koju beli patuljak moe da ima da bi bio stabilan (~1,4 mase Sunca). Ukoliko bi beli patuljak imao masu veu od ove, od njega bi nastala neutronska zvezda ili crna rupa