Embed Size (px)
Citation preview
NOSILAC IZRADE: URBANISTI^KI ZAVOD BEOGRADA J.P.
INVESTITORI: DIREKCIJA ZA GRA\EVINSKO ZEMQI[TE I IZGRADWU BEOGRADA J.P.
Beograd, ul. Wego{eva br. 84
RUKOVODIOCI TIMA: \or|e Bobi}, dipl. in`. arh.
Vesna Vladisavqevi}, dipl.in`.arh.
RADNI TIM: Aleksandar Ili}, dipl.in`.gra|. Igor Teofilovi}, dipl.in`.saobr. Qudmila Polak , dipl. in`. gra|.
Ivana Pavlovi}, dipl.in`.gra|. Ne|eqko Peruni~i}, dipl.in`. el. Zoran Mi{i}, dipl. in`.ma{. Vesna Tahov , dipl.in`.geol. Zoran ]irovi}, dipl.in`.geod.
Radmila Markovi}, dipl.sociolog Aleksandra Vezmar, dipl.geograf
Bo`idar Bojovi}, dipl.pr.plan. Sne`ana Stankovi}, dipl. ist.um. Qiqana Draki}, dipl. in`. hort. Dragoslav Ristanovi}, dipl.in`.arh. Jasna Jovanovi}, arh.teh. Ivan Ma~ek, arh. teh. Slavica @ari}, arh. teh.
Sne`ana @ivkovi}, arh. teh. Du{ica Tomani}, arh.teh. Zorica Mili{i}, arh. teh. Marija Petrovi}, gra|.teh. Mom~ilo Savi}, el.teh. Nikola Karanovi}, el.teh. Dijana Filipovi},el.teh. Ratko Grbi},teh. RUKOVODILAC ODEQEWA za op{tinu Vra~ar: Aleksandra Tilinger, dipl.in`.arh DIREKTOR Sektora za saobra}aj: Du{an Milanovi} , dipl.in`.sao. DIREKTOR Sektora za komunalnu infrastrukturu: Bo{ko Vuji} , dipl.in`. ma{. DIREKTOR Sektora za regulaciono planirawe- severozapadni potez: Mirjana Paunovi} , dipl.in`.arh. DIREKTOR: Antonije Anti}, dipl.in`.arh.
S A D R @ A J
A. Uvod...................................................................................................................................................1 A.1 Povod i ciq izrade plana...........................................................................................................1 A.2 Obuhvat plana..................................................................................................................................2 A.2.1 Granice i povr{ina obuhvata plana.........................................................................................2 A.2.2 Postoje}a namena i na~in kori{}ewa zemqi{ta.................................................................3 A.3 Planski osnov..................................................................................................................................4 A.3.1 Izvod iz Generalnog plana Beograda 2021............................................................................4 A.3.2 Izvod iz verifikovanog koncepta plana................................................................................7 A.3.3 Izmene u odnosu na planski osnov.............................................................................................8 BB.. Pravila ure|ewa prostora..................................................................................................8 B.1 Namena i na~in kori{}ewa zemqi{ta.................................................................................8 B.1.1 Javno gra|evinsko zemqi{te..................................................................................................9 B 1.1.1 Popis katastarskih parcela za javno gra|evinsko zemqi{te.........................10 B 1.1.2 Popis katastarskih parcela na kojima se po vertikali prepli}u
javno i ostalo gra|evinsko zemqi{te...................................................................11 B.1.2 Ostalo gra|evinsko zemqi{te.................................................................................. ..........12
B.1. 2.1 Karakteristi~ne zone i celine...................................................................................12 B.1.2.1.1 Zona A.....................................................................................................................12 B.1.2.1.2 Zona B.....................................................................................................................13 B.1.2.1.3 Zona V.....................................................................................................................13 B.1.2.1.4 Zona G......................................................................................................................14 B.1.2.1.5 Zona G1...................................................................................................................14 B.1.2.1.6 Zona G2...................................................................................................................14
B.2 Bilans urbanisti~kih pokazateqa.....................................................................................15 B.3 Uslovi za{tite kulturno - istorijskog nasle|a............................................................17 B.4 Urbanisti~ki uslovi za javne povr{ine i javne objekte............................................19 B.4.1 Javne saobra}ajne povr{ine..................................................................................................19 B 4.1.1 Uli~na mre`a / rang saobra}ajnica..........................................................................19 B 4.1.2 Javni gradski saobra}aj...............................................................................................20
B 4.1.3 Elementi situacionog regulacionog i nivalacionog plana saobra}ajnih povr{ina....................................................................................20
B 4.1.4 Uslovi za postoje}e saobra}ajne povr{ine...........................................................20 B 4.1.5 Uslovi za novoplanirane saobra}ajne povr{ine................................................21 B 4.1.6 Uslovi za upotrebu zavr{nih materijala i prate}ih elemenata...................22 B 4.1.7 Parkirawe vozila........................................................................................................22 B.4.2 Komunalna tehni~ka infrastruktura.................................................................................25 B 4.2.1 Vodovodna mre`a i objekti..........................................................................................25
B 4.2.1.1 Postoje}e ...............................................................................................................25 B 4.2.1.2 Planirano..............................................................................................................25
B 4.2.2 Kanalizaciona mre`a .................................................................................................26 B 4.2.2.1 Postoje}e................................................................................................................26 B 4.2.2.2 Planirano..............................................................................................................26
B 4.2.3 Elektroenergetska mre`a i postrojewa.................................................................27 B 4.2.4 Telekomunikaciona mre`a i objekti.......................................................................28 B 4.2.5 KDS mre`a i objekti.....................................................................................................29 B 4.2.6 Toplovodna mre`a i objekti.......................................................................................29
B 4.2.6.1 Postoje}e stawe.....................................................................................................29 B 4.2.6.2 Uslovi prikqu~ewa na toplovodnu mre`u...................................................30 B.4.3. Javne zelene povr{ine.............................................................................................................31
B 4.3.1 Skverovi...........................................................................................................................31 B 4.3.2 Javno zelenilo u regulaciji ulica............................................................................32 B 4.3.3 Javno zelenilo dela Svetosavskog platoa.............................................................33
B 4.4 Javni urbani prostori — pe{a~ki platoi.........................................................................33 B.4.5 Javni objekti.................. .............................................................................................................33
B 4.5.1 Kompleks Narodne biblioteka Srbije......................................................................33 B 4.5.1.1 Narodna biblioteka Srbije............................................................................34 B 4.5.1.2 Uslovi za pro{irewe depoa Narodne biblioteka Srbije.....................34 B 4.5.1.3. Javna podzemna gara`a u kompleksu Narodne biblioteke Srbije......35
B 4.5.2 Centar kulture sa javnom gara`om...........................................................................36 B 4.5.3 Ustanove osnovnog obrazovawa..........................................................................................37 B 4.5.4 Ustanove primarne zdrastvene za{tite.......................................................................37
B 4.5.5 De~ija ustanova..........................................................................................................................37 B.5 Sredworo~ni plan ure|ivawa javnog gra|evinskog zemqi{ta............................................38
B 5.1 Predmer radova na ure|ivawu javnog gra|evinskog zemqi{ta............................38 B 5.2 Izvori finansirawa ure|ivawa javnog gra|evinskog zemqi{ta.......................38 B.6 Urbanisti~ke mere za{tite...........................................................................................................39
B 6.1 Urbanisti~ke mere za za{titu od elementarnih nepogoda.................................39 B 6.2 Urbanisti~ke mere za za{titu od po`ara................................................................39
B 6.3 Urbanisti~ke mere za civilnu za{titu....................................................................39 B 6.4 Urbanisti~ke mere za za{titu `ivotne sredine...................................................39
B.7 In`ewersko -geolo{ki uslovi......................................................................................................40 B 7.1 In`ewersko-geolo{ki i geotehni~ki uslovi izgradwe objekata.....................40 V. Pravila gra|ewa za zone..........................................................................................................42 V.1 Pravila regulacije...........................................................................................................................42 V.2 Pravila parcelacije........................................................................................................................43 V.3 Uslovi za pe{a~ke i kolske pristupe parcelama...................................................................44 V.4 Mogu}nosti i ograni~ewa na~ina kori{}ewa objekata..........................................................44 V.5 Tipologija objekata...........................................................................................................................45 V.6 Polo`aj objekta prema javnoj povr{ini......................................................................................45 V.7 Polo`aj objekta prema granicama susednih parcela..............................................................45 V.8 Parametri za nivo gra|evinske parcele....................................................................................47 V.8.1 Op{ta pravila za kori{}ewe parametara..................................................................47 V.8.2 Stepen zauzetosti...............................................................................................................47 V.8.3 Indeks izgra|enosti..........................................................................................................47 V.8.4 Spratnost i visina objekta..............................................................................................47 V.9 Pravila za arhitektonsko oblikovawe......................................................................................49 V.10 Pravila i uslovi za druge objekte na parceli.......................................................................51 V.11 Parkirawe na parceli..................................................................................................................51 V 11.1 Izgradwa gara`a u zoni V..........................................................................................52 V.12 Ure|ewe slobodnih povr{ina na parceli...............................................................................52 V.13 Ogra|ivawe gra|evinskih parcela.. .........................................................................................53 V.14 Pravila i uslovi za intervencije na postoje}im objektima...............................................53
V. 14.1 Uslovi za objekte u zoni G1...........................................................................................54 V. 14.2 Uslovi za objekat u zoni G2 ..........................................................................................54
V.15 Uslovi i mogu}nosti fazne realizacije..................................................................................55 V.16 Pravila i uslovi za evakuaciju otpada....................................................................................55 V.17 Uslovi za nesmetano kretawe invalidnih lica....................................................................55 G. Smernice za sprovo|ewe plana...........................................................................................56 G.1 Status planske dokumentacije......................................................................................................56 G.2 Lokacije za obaveznu izradu urbanisti~kog projekta...................................................................57 G.3 Lokacije za koje je neophodna verifikacija idejnog projekta.............................................57 G.4 Lokacije za koje je neophodna saradwa sa Zavodom za za{titu spomenika kulture.....58 GRAFI^KI PRILOZI.....................................................................................................................................
DOKUMENTACIJA PLANA
Broj 350-882/05-XIII-01
Skup{tina grada Beograda, na sednici odr`anoj 26. decembra 2005.godine, na osnovu ~lana 54. Zakona o planirawu i izgradwi ( Slu`beni glasnik RS , broj 47/03) i ~lana 31. Statuta grada Beograda ( Slu`beni list grada Beograda , br. 14 / 04 i 30 / 04 ) , donela je
P L A N
DETAQNE REGULACIJE DELA VRA^ARSKOG PLATOA IZME\U ULICA: KATANI]EVE, MAKENZIJEVE, ^UBURSKE, UNUTRA[WE GRANICE
PARCELA DU@ PARNE STRANE [UMATOVA^KE, BRANI^EVSKE, RANKEOVE, NEBOJ[INE, SKERLI]EVE I BORE STANKOVI]A
-OP[TINA VRA^AR-
A. U V O D
A.1 Povod i ciq izrade plana Izradi Plana detaqne regulacije dela Vra~arskog platoa izme|u ulica: Katani}eve, Makenzijeve, ^uburske, unutra{we granice parcela du` parne strane [umatova~ke, Brani~evske, Rankeove, Neboj{ine, Skerli}eve i Bore Stankovi}a, pristupilo se na osnovu Odluke o pripremawu regulacionog plana za centralnu zonu i zone centara gradskih podcelina na teritoriji Generalnog urbanisti~kog plana Beograda, Skup{tine grada Beograda (’’Slu`beni list grada Beograda’’ br. 12/01) i Zakqu~ku o pristupawu izradi Regulacionog plana dela centralne zone - prostorne celine op{tine Vra~ar, Izvr{nog odbora Skup{tine grada Beograda (’’Slu`beni list grada Beograda’’ br. 18/01). Razlog za izradu PDR su znatne izmene koje su se dogodile u predhodnom periodu, pre svega dono{ewe Generalnog plana Beograda 2021 (’’Slu`beni list grada Beograda’’ br. 27/03) i usvajawe Prostorno-programskog koncepta Regulacionog plana dela centralne zone - prostorne celine op{tine Vra~ar iz 2002 godine. Glavni razlog za izradu PDR je ukidawe Vra~arskog bulevara, koji je po DUP-u Vra~arskog platoa prolazio kroz sredi{te ovog prostora, a koji je Generalni plan Beograda 2021 (’’Slu`beni list grada Beograda’’ br. 27/03) ukinuo. Koncept Regulacionog plana op{tine Vra~ar je ovo saobra}ajno re{ewe usvojio i predlo`io druga~iju saobra}ajnu {emu na nivou ovog prostora. Time je bitno promewena slika ovog prostora, na osnovu postoje}eg plana nije mogu}e razvijati ovaj prostor i neophodno je da se novim planskim dokumentom prostor uredi u skladu sa navedenim planovima. Pored toga, razlog za izradu plana je potreba da se plan usaglasi sa promenama u zakonskoj regulativi (DUP Vra~arskog platoa (’’Slu`beni list grada Beograda’’ br. 19/90) je ra|en ranih devedesetih godina) {to je onemogu}ilo realizaciju plana na mnogim mestima u prostoru, ali i pristigle inicijative gra|ana.
Ciq izrade nove planske dokumentacije je da se otklone problemi koji su izazvani promenama u prostoru koje su nastupile u predhodnom periodu, ali i da se razvoj prostora uskladi sa novim planskim re{ewima iz Generalnog plana Beograda 2021 (’’Slu`beni list grada Beograda’’ br. 27/03). Osnovni ciq je da se pre svega defini{e javni interes, odrede zone ili objekti koje mogu biti od interesa za slu`bu za{tite, da se preispitaju postoje}i i mogu}i novi kapaciteti izgradwe, unapredi postoje}a saobra}ajna matrica, redefini{e re{ewe parkirawa, da se donesu pravila i parametri za transformaciju postoje}eg gra|evinskog fonda i na{u mogu}nosti izgradwe novih zelenih povr{ina i ustanove mere za{tite `ivotne sredine. Izrada ovog plana treba da omogu}i odgovaraju}e kori{}ewe potencijala podru~ija kroz:
definisawe prostora od javnog interesa, preispitivawe kapaciteta izgradwe,
1
podizawe standarda stanovawa i kori{}wa prostora, definisawe na~ina izgradwe pojedinih istaknutih prostora, ure|ewe sistema parkirawa i gara`irawa, unapre|ewe nivoa infrastrukturne opremqenosti na podru~ju.
A.2 Obuhvat plana A.2.1 Granice i povr{ina obuhvata plana Granica plana obuhvata deo teritorije op{tine Vra~ar, koju ~ine spoqa{wa regulacija ulica Bore Stankovi}a, Katani}eve, unutra{wa regulaciona linija ulica Makenzijeve i ^uburske, unutra{we granice parcela du` parne strane [umatova~ke ulice i spoqa{wa regulacija Brani~evske ulice, spoqa{wu regulaciju Rankeove ulice do raskrsnice sa Ulicom Gastona Gravijea, unutra{wom regulacijom do Neboj{ine ulice, spoqa{wa regulacija Neboj{ine ulice, granica katastarske parcele Narodne biblioteke Srbije i katastarske parcele ka Svetosavskom platou. Povr{ina obuhva}enog prostora je 21.45 ha. Granica intervencije obuhvata: deo Svetosavskog platoa u produ`etku Mutapove i Ma~vanske ulice radi prikqu~ka infrastrukturne mre`e toplovoda na postoje}i magistralni toplovod u okviru Svetosavskog platoa (u zale|u Hrama Svetog Save). Granica intervencije prikazana je na grafi~kim prilozima br. 7.1 i 7.2: ,, Sinhron plan infrastrukturne mre`e i objekata’’ R :500. Spisak parcela koje se nalaze u obuhvatu granice plana: K.O. Vra~ar d.l. 13; 14; 16; 17; 27; 28 R=1:500 Cele k.p.: 3841; 3842/1; 3843; 3844; 3845; 3846; 3847; 3848; 3849; 3850; 3851; 3852; 3853; 3855; 3856; 3857; 3859; 3799/2; 3758; 3759; 3757; 3760/2; 3761; 3762; 3756; 3760/1; 3763; 3755; 3754; 3753; 3752; 3751/1; 3750; 3749; 3748; 2209; 2210; 3840/1; 3839; 3838; 3837; 3836; 3835; 3834; 3833; 3832/1; 3831; 3830; 3829; 3828; 3827; 3826; 3825; 3824/1; 3787; 3788; 3789; 3790; 3791; 3792; 3793; 3794; 3795; 3796; 3797; 3798; 3770/2; 3769/2; 3768/2; 3771/1; 3770/1; 3769/1; 3768/1; 3767/1; 3767/2; 3766; 3764; 3765; 3772; 3773; 3774; 3775; 3776/1; 3776/2; 3777; 3778; 3779; 3780; 3781; 3783; 3784; 3785; 3786/1; 3786/2; 2208/1; 2061; 2062; 2063; 2064; 2060; 2059; 2058; 2054; 2065; 2066/1; 2067; 2206; 2058; 2069; 2052; 2053; 2055; 2056; 2057/1; 2070; 2077; 3544; 2076; 2071; 2072; 2073; 2074; 2075; 1865/2; 1865/3; 1865/1; 1869; 1870; 1871; 1872; 2208/3; 1873; 1858/3; 1858/2; 2208/2; 1874/1; 1874/2; 1875; 1876; 1877; 1878; 1879; 1880; 1881; 1882; 1851; 1852; 1853; 1854; 1856; 1857; 1858/1; 1859; 1860; 1861; 1862; 1863; 1864; 1865/4; 1866; 2205/1; 2025; 2026; 2027/1; 2027/2; 2028; 2029; 2030; 2031; 2032/1; 2032/2; 2018/1; 2018/2; 2019/1; 2019/2; 2022; 2023; 2024/1; 2204/1; 2044; 2043/1; 2041; 2042; 2040/1; 2045; 2046; 2047; 2046; 2049; 2036; 2037; 2038; 2039; 2035; 2033; 2050; 1893; 1894/1; 1894/2; 1895/1; 1895/2; 1896/1; 1896/2; 1892; 1897/1; 1891; 1897/2; 1898; 1899; 1900; 1889; 1890; 1901; 1902; 1903; 1904; 1905; 1906; 1909/1; 1888; 1887; 1884; 1885/1; 2008; 2009; 2010; 2011; 2012; 2013; 2014; 2015; 2016; 2017; 2000; 2001; 2002; 2003/1; 2003/2; 2004; 2006; 2007; 2212; 1910; 1911; 1912; 1913; 1914; 1915; 1916; 1917; 1918; 1919; 1920; 1921/1; 1928; 1931; 1932; 1933; 1934; 1935/1; 1935/2; 1936; 1937; 1939; 2203/1; 1996; 1997; 1998; 1999; 2213; 1984; 1985; 1986/1; 1986/2; 1987; 1988; 1989; 1990; 1991; 1977; 1978; 1979; 1980; 1981; 1982; 1983; 2201/1; 1976; 1975; 1974; 1973; 1972; 1971; 1970; 1992; 1993; 1994; 1995; 1963; 1962; 1961; 1960; 1959; 1958; 1957/1; 1957/2; 1523/2; 1524; 1525; 1526; 1527; 1528; 1529; 1530; 1531; 1532; 1533; 1534; 1535; 1536; 1537/1; 1537/2; 1554; 1555; 1556/1; 1552; 1543/1; 1551; 1550; 1549; 1548; 1563; 1564; 1565; 1566; 1567; 1568; 1569; 1570; 1571; 1543/1; 1543/2; 1837; 1838; 1839; 1840; 1836; 1835; 1834; 1833; 1841; 1832; 1831/1; 1831/2; 1842; 1830/2; 1830/1; 1843/2; 1843/1; 1843/3; 1844/1; 1844/2; 1844/3; 1845; 1829; 1828; 1827; 1826; 1825; 1824; 1823; 1822;
2
1821; 1820; 2196; 1849/1; 1850/3; 1849/2; 1848/1; 1847/1; 1847/3; 1847/4; 1847/5; 1846/3; 1846/5; 1846/2; 1846/4; 1846/1; 1907/3; 1945; 1944; 1943; 1942; 1941; 1940/1; 1940/3; 1953; 1952; 1951; 1950; 1948; 1949; 1947; 1946; 2203/4; 1927; 3771/2; 2040/2; 1885/2; 2005; 1819/9; 2199/2; 2198/2; 1540/3; 1543/3; 1540/1; 1539; 1538/2; 1538/1; 1638/2; 1638/3; 1638/4; 1954/1; 1924/3; 1924/2; 2198/4; 2204/2; 2204/3; 1883/1; 1883/2; 1909/2; 1907/1; 1907/2; 2198/6; 2198/5; 1800/5; 1800/4; 1800/2; 1800/3; 2020/1; 2021/1;2020/2; 2021/2; 1858/4; 3840/2; 3842/2; 1922; 1923; 1926; 1924/1; 1886 Delovi k.p.: 4431; 4406; 2214; 2189; 2198/1; 2202; 1969; 1968; 1967; 1966; 1965; 1964; 1638/1; 1523/1; 1522; 1521; 1520; 1519; 1518; 1517; 2200; 2199/1; 2194/1; 2197; 1953; 2191; 1787/2 Napomena: U slu~aju neusagla{enosti popisa parcela sa grafi~kim prilogom ,, Kopija plana,, R 1:500, va`e podaci sa grafi~kog priloga. A.2.2. Postoje}a namena i na~in kori{}ewa zemqi{ta Podu`ni pravac centra grada sa Kalemegdanom kao jednim polom ima svoj prirodni zavr{etak na Vra~arskom platou, na drugom polu centra Beograda, gde pored tek zavr{enog ure|ewa Svetosavskog trga, ostaje da se uredi nedovoqno artikulisani prostor Slavije i prostor Vra~arskog platoa iza Hrama Svetog Save i Skerli}eve ulice koji su predmet ovog plana. Izgra|ena urbana matrica Vra~arskog platoa je formirana sa definisanim blokovima relativno ujedna~enog oblika. Blokovi su po pravilu formirani kao zatvoreni, preovladava ivi~na izgradwa, a nastali su uglavnom izme|u dva rata, uz mnoge izmene i umetawa novih zgrada u kasnijem periodu. Ostao je odre|en broj mawih zgrada, male visine ili nekvalitetnih objekata izme|u zgrada ve}e spratnosti. U unutra{wosti ovih blokova, u naj~e{}em broju slu~ajeva, nalaze se pomo}ne zgrade, ali postoji i ve}i broj zgrada na ’’duploj regulaciji’’ , odnosno drugi objekat na parceli, sa istom visinom kao zgrada na predwoj gra|evinskoj liniji. Izgra|eni fond je heterogen, od reperezentativnih objekta gra|enih izme|u dva rata kada je zapo~eta rekonstrukcija, do niskih objekata u tipu partaja. Izme|u ova dva pola postoje veoma razli~ite vrste objekata, izuzetno atraktivni individualni objekti tipa vila sa predba{tama u Ma~vanskoj ulici, ali i sasvim lo{i niski objekti u uskim parcelama iz vremena formirawa ovog prostora u [umatova~koj ulici. U predhodnih nekoliko godina zapo~eta intenzivna izgradwa po DUP-u Vra~arskog platoa (’’Slu`beni list grada Beograda’’ br. 19/90) gde se pojedini blokovi formiraju kao zavr{ene celine ujedna~enog gradskog lika. U tom segmentu postoji odre|en broj objekata koji su izgra|eni preko planom predvi|enih kapaciteta. Karakteristi~ne su uske parcele, ima mnogo parcela {irine 9 do 12 metara u kojima su izgra|ene niske zgrade po celoj dubini parcele sa mnogo stanova, {to ote`ava rekonstrukciju. Prostor generalno karakteri{e neodgovaraju}e kori{}ewe terena u odnosu na wegovu poziciju u centru Beograda i relativno nizak standard stanovawa, neure|ena dvori{ta i uglavnom izgra|ena nekvalitetnim objektima i bez dovoqne opremqenosti infrastrukturom. U granicama plana prete`na namena je stanovawe i u~estvuje u ukupnoj izgradwi sa oko 84%. Stanovawe je sa skoro 100% zastupqeno u svim blokovima ju`no od ulica Ma~vanske i Sokolske. Povr{inom mawe zastupqena namena je poslovawe. U ukupnoj izgradwi poslovawe u~estvuje sa oko 16%. Lokali i poslovni prostor, uglavnom u prizemnim i nekvalitetnim
3
objektima ili prizemqima vi{espratnih objekata, sme{teni su du` ulica Makenzijeve, ^uburske, Bore Stankovi}a, Katani}eve i Malajni~ke. U okviru obuhva}enog dela Svetosavskog platoa u postoje}em stawu se nalaze Narodna biblioteka Srbije i javni podzemni sanitarni objekat koji je u fazi izgradwe. Saobra}ajna mre`a je uglavnom formirana, sa tim {to su pojedine ulice uske, bez dovoqne {irine kolovoza i trotoara. Ekstremni primer je Podgori~ka ulica koja u delu izme|u ulica Stojana Proti}a i Dubqanske ima {irinu kolovoza od 2.5m. Poseban problem je parkirawe vozila gde postoji znatan mawak prostora, parkirawe se vr{i na trotoarima i kolovozima {to u ve} uskim ulicama stvara zna~ajne probleme i smawuje kvalitet ukupnog prostora. Uo~ava se da nema dovoqno javnih zelenih povr{ina, a posebno je deficit u ure|enim parkovima i drvoredima. Najve}i deo zelenog fonda je u dvori{tima u unutra{wosti blokova. Postoje}e stawe je prikazano na grafi~kom prilogu br.1: ’’ Postoje}a namena povr{ina’’ R 1:500. Postoje}e stawe je tabelarno obra|eno po blokovima i nalazi se u dokumentaciji plana. A.3 Planski osnov A.3.1 Izvod iz Generalnog plana Beograda 2021 Prema Generalnom planu Beograda do 2021. godine (’’Slu`beni list grada Beograda’’, 27/03) predmetno podru~je se nalazi u okviru centralne zone, urbanisti~ke celine Novo grobqe, Bulevar kraqa Aleksandra i Neimar (6). Planirana namena obuhva}enih blokova i celina je slede}a:
stanovawe i stambeno tkivo komercijalne zone i gradski centri javne slu`be, javni objekti i kompleksi zelene povr{ine
Stanovawe i stambeno tkivo planirano je kroz slede}e tipove blokova: 1. kompaktni gradski blok 2. individualno stanovawe 3. stanovawe u me{ovitim stambenim blokovima. Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte u kompaktnim gradskim blokovima:
do 300 m2 3.5 do 400 m2 3.5 do 500 m2 3.5 do 600 m2 3
Indeks izgra|enosti parcele
preko 600 m2 3 Indeks izgra|enosti ugaonih parcela I x 1,15
do 300 m2 60% do 400 m2 55 % do 500 m2 50 % do 600 m2 45 %
Stepen zauzetosti parcele
preko 600 m2 40 % Stepen zauzetosti ugaonih parcela Z x 1,15
postoje}i blokovi u centralnoj zoni 10% do 20% postoje}i blokovi van centralne zone 20% do 30%
Procenat ozelewenih povr{ina na parceli
novi blokovi 30% u izgra|enom tkivu 1.5 {ir.ulice Visina novih objekata
(u odnosu na {irinu ulice) u novim blokovima 1.0 {ir.ulice Broj parking mesta za stanovawe 0,7 —1,1 PM/ 1 stan Broj parking mesta za poslovawe 1 PM/ 80 m2 BGP
4
Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte u blokovima sa individualnim stanovawem:
P+1+Pk do P+2+Pk do 300 m2 mah. 0.8 - 1.2 do 400 m2 mah. 0.75 - 1.05 do 500 m2 mah. 0.7- 1 do 600 m2 mah. 0.65 - 0.9 preko 600 m2 mah. 0.6 - 0.85
Indeks izgra|enosti na parceli (Raspon podrazumeva mah. kapacitete u zavisnosti od tipa individualnog stanovawa)
atrijumski i poluatrijumski mah. 1.2 -1.5 Indeks izgra|enosti ugaonih parcela I x 1,15
do 300 m2 50% do 400 m2 45% do 500 m2 40% do 600 m2 35% preko 600 m2 30%
Stepen zauzetosti parcele
atrijumski i poluatrijumski 65% Stepen zauzetosti ugaonih parcela Z x 1,15 Procenat ozelewenih povr{ina na parceli 30% Visina objekta u centralnoj zoni i du` magistralnih i ulica I reda max 11.5 m (do kote venca)
max 15.0 m (do kote slemena) Visina objekta van centralne zone i du` magistralnih i ulica I reda max 8.5 m (do kote venca)
max 12.0 m (do kote slemena) Visina pomo}nih objekata max 5.0 m Broj parking mesta za stanovawe 1 PM/ 1 stan Broj parking mesta za poslovawe 1 PM/ 80 m2
Me{oviti blokovi su kombinacija drugih tipova stambenih blokova, pa za wih va`e svi parametri, urbanisti~ki pokazateqi i uslovi za odgovaraju}e tipove. Komercijalne zone i gradski centri planirane su kao Centralna zona i glavni gradski centar i Poslovno-trgova~ke ulice, sa slede}im urbanisti~kim pokazateqima:
Centar Beograda Poslovno-trgova~ke ulice Indeks izgra|enosti (I) 3.5 (izuzetno 4.5) 3.5 (izuzetno 4.5) Stepen zauzetosti (Z) 75% 75%
Visina slemena (spratnost) 22 (25) (P+6 do P+6+Pk) izuzetno 32 (p+8+Pk)
22 (25) (P+6 do P+6+Pk) izuzetno 32 (p+8+Pk)
Na~in parkirawa* gara`e na obodu jezgra i u jezgru
uli~no parkirawe ili ivi~ne gara`e na 800 — 1.500 m
Zelenilo drvoredi, parkovi i dr. forme zelenila min 1 drvored u profilu
Kapaciteti parking mesta za komercijalne delatnosti (za novoizgra|ene objekte):
namena 1 parking mesto na m2
trgovina 50 m2 prodajnog prostora
administrativno-poslovni objekti 60 m2 neto eta`ne povr{ine
ugostiteqski objekti 2 postavqena stola sa ~etiri stolice
hoteli 2-10 kreveta zavisno od kategorije
{oping molovi, hipermarketi 50 m2 prodajnog prostora
Javne slu`be, javni objekti i kompleksi planirane su kao: kultura i specijalizovani centri.
Objekat Narodne biblioteke Srbije svrstan je u kulturna dobra i predstavqa objekat od op{teg interesa u oblasti kulture i umetnosti (finansirane sredstvima Republike Srbije). Ova i druge institucije od op{teg interesa zadr`avaju postoje}e lokacije. Posebni programi razvoja nadle`nih republi~kih organa realizova}e se na teritoriji Generalnog plana na prostorima planiranim za te namene. Ustanove od najvi{eg zna~aja za razvoj kulture u Beogradu i Srbiji, mogu da se unapre|uju i grade na povr{inama svih namena, ukqu~uju}i i zelenilo, uz odgovaraju}e stru~ne i javne provere, pogodnosti lokacije i re{ewa. U granicama kompleksa dozvoqeni su svi radovi kao i na povr{inama sa drugim namenama (ru{ewe, izgradwa, dogradwa, nadzi|ivawe, rekonstrukcija, sanacija,
5
adaptacija), uz strogo po{tovawe uslova i programa razvoja nadle`nih institucija za ovu delatnost (ministarstva, zavodi za za{titu spomenika i sl.). Specijalizovani centri su prostorno-funkcionalne celine koje koncentri{u objekte jedne delatnosti, ali mogu predstavqati i skup srodnih komplementarnih funkcija makroregionalnog i republi~kog zna~aja kao {to su:
visoko{kolski centri u kombinaciji sa nau~nim ustanovama, specijalizovani zdravstveni centri - kompleksi specijalisti~ko-konsultativne i
stacionarne zdravstvene za{tite sa srodnim institucijama socijalne za{tite.
Ovi prostori imaju status javnih povr{ina, a ve}ina je od op{teg interesa. Ne iskqu~uje se mogu}nost formirawa ovih centara i kao privatnih preduze}a sa povr{inama kompleksa koje nemaju javni karakter, ali po pravilu izvan centralne zone grada. Specijalizovani centri }e se razvijati u okviru postoje}ih i planom predvi|enih kompleksa a u skladu sa programima razvoja pojedinih oblasti. Namena specijalizovanog centra kompatibilna je sa stanovawem, komercijalnim centrima, proizvodnim zonama i mo`e se u planskoj razradi planirati i na povr{inama ovih namena. Zelene povr{ine na predmetnom podru~ju se planiraju kao skverovi. Pod pojmom skvera obuhva}ene su zelene povr{ine koje se nalaze u izgra|enom gradskom tkivu, veli~ine ispod 1 ha i koriste se za pe{a~ki tranzit, kratkotrajan odmor i igru. Kod rekonstrukcije skverova va`e slede}i uslovi:
sa~uvati skver u postoje}im granicama, ukloniti privremene objekte, rekonstruisati skver u stilu u kojem je podignut i uva`avati pravce pe{a~kog kretawa.
Kod podizawa novih skverova va`e slede}i uslovi:
uva`avati pravce pe{a~kog kretawa, staze, platoi mogu da zauzimaju do 35 % teritorije skvera, po`eqno je da izbor materijala i kompozicija zastora bude reprezentativna, objekti mogu da zauzmu do 5% teritorije skvera, na skveru mogu da budu podignuti ugostiteqski objekti i infrastrukturni objekti
od op{teg interesa utvr|eni na osnovu zakona, planirati de~ija igrali{ta saglasno tipu skvera, zelenilo treba da bude reprezentativno, planirati u~e{}e cvetnih povr{ina od 2-4%, planirati vodene povr{ine (fontane, kaskade i dr.), vrtno-arhitektonske elemente i mobilijar skvera prilagoditi tipu skvera.
Obuhva}eni deo Svetosavskog platoa sa Narodnom bibliotekom Srbije (deo bloka 125) namewen je javnim slu`bama, javnim objektima i kompleksima, a u okviru wih kulturi. Deo bloka 120, na uglu izme|u ulica Katani}eve i Bore Stankovi}a namewen je javnim slu`bama, javnim objektima i kompleksima, a u okviru wih specijalizovanim centrima.
Delovi blokova 126 i 134 uz ulicu Bore Stankovi}a, deo bloka 129 uz ulicu Makenzijevu i deo bloka 140, izme|u ulica Ma~vanske, ^uburske i Filipa Kqaji}a nameweni su komercijalnim zonama i gradskim centrima, a u okviru wih pripadaju Centralnoj zoni i
6
glavnom gradskom centru. Uli~ni frontovi blokova 120,127,129 orjentisani ka Ulici Makenzijevoj su deo komercijalnog poteza du` ove poslovno- trgova~ke ulice.
Deo bloka 120, na uglu ulica Makenzijeve i Malajni~ke, kao i povr{ina u Ma~vanskoj ulici, na raskrsnici sa Tamnavskom (u postoje}em stawu benzinska pumpa) nameweni su zelenim povr{inama, a u okviru wih skverovima. Preostali delovi navedenih blokova i svi preostali blokovi u granici obuhvata plana nameweni su stanovawu i stambenom tkivu. Blokovi 127,128,135,136,142,168 kao i delovi blokova 120,126,134,129,140 su kompaktni gradski blokovi u centralnoj zoni. Blokovi 137,138,144,146,139 i 139a su me{oviti blokovi. Blok 171 namewen je individualnom stanovawu. Prikaz planiranih namena na predmetnom podru~ju prema Generalnom planu Beograda do 2021. godine (’’Slu`beni list grada Beograda’’, 27/03) dat je na na grafi~kom prilogu Izvod iz Generalnog plana Beograda do 2021. godine (’’Slu`beni list grada Beograda’’, 27/03) koji je sastavni deo Dokumentacije plana. A.3.2. Izvod iz verifikovanog koncepta plana Prema Prostorno-programskom Konceptu Regulacionog plana dela centralne zone - prostorne celine op{tine Vra~ar, koji je verifikovan od strane IO Skup{tine grada Beograda, zakqu~kom br. 350-2272/02-IO, prostor obuhva}en ovim planom se nalazi u zoni V1, zoni me{ovitog urbanog tkiva , osim obuhva}enog dela bloka 125 koji pripada mestu centralnih aktivnosti . Prostor Svetosavskog platoa nalazi se u bloku 125 i obuhvata tri institucije od najvi{eg nacionalnog zna~aja: Hram Svetog Save, Narodnu biblioteku i budu}u Patrijar{iju. Trg je zami{qen kao ’’ zeleni gradski trg’’ sa postoje}im i planiranim objektima i spomen - obele`jem Kara|or|u. Zona me{ovitog urbanog tkiva (V1) obuhvata prostor oko Vra~arskog platoa i daqe ka isto~nom Vra~aru do Kaleni} pijace i prema Neimaru. Zonu V1 karakteri{e raznolikost oblika i veli~ine blokova i parcela sa nepravilnom regulacijom i specifi~nim ambijentom ^ubure u zale|u Hrama Svetog Save. Spratnost je prete`no tri nivoa iznad prizemqa. Posebnu pa`wu u ovoj zoni treba posvetiti rekonstrukciji zgrada i novoj izgradwi u ulicama Bore Stankovi}a i Skerli}evoj, jer aktivno u~estvuju u formirawu Svetosavskog platoa. Visina zgrada u Skerli}evoj ulici ne bi trebalo da bude ve}a od ~etiri eta`e, kako bi se obezbedila vizura sa trga ka ju`nim delovima grada. Planirana visina objekata du` ulice Bore Stankovi}a je od ~etiri do {est eta`a iznad terena. Namena obuhva}enog prostora je stanovawe sa delatnostima, osim u delu bloka 137 na uglu ulica Dubqanske i Podgori~ke gde je planirano obrazovawe, u delu bloka 139 ugao izme|u ulica Dubqanske, Podgori~ke i [umatova~ke gde je planirana socijalna za{tita i u delu bloka 140 ugao izme|u ulica Makenzijeve, ^uburske i Filipa Kqaji}a (Ulica Patrijarha Varnave) gde je planirana javna gara`a. Deo bloka 125 namewen je kulturi i javnim zelenim povr{inama. Generalni plan Beograda 2021 (’’Slu`beni list grada Beograda’’ br.27/03) je postavio osnovne pravce glavnih saobra}ajnih tokova koji su prihva}eni u okviru ovog prostorno - programskog koncepta i predvi|eni za detaqniju razradu.
7
Koncept organizacije saobra}ajnih tokova: iskoristiti postoje}u mre`u ulica koju treba rekonstruisati i povezati u gradski
sistem, a nove saobra}ajnice graditi samo na mestima gde je to zaista neophodno uz najmawe mogu}e zauze}e tla i najmawu mogu}u intervenciju na izgra|enom fondu;
saobra}aj u principu re{avati jednosmernim gradskim ulicama sa dve trake u sistemu ’’ ringova’’ i u okviru postoje}ih ulica;
parkirawe re{avati u gara`ama svih vrsta; nova gradwa treba da re{i parkirawe na parceli i mogu}e je usloviti koli~inu
izgra|ene povr{ine sa re{avawem parkirawa. A.3.3. Izmene u odnosu na planski osnov Generalni plana Beograda 2021 (’’Slu`beni list grada Beograda’’ br. 27/03) je odredio mogu}nost pove}awa kapaciteta izgradwe u zoni plana u odnosu na DUP Vra~arskog platoa (’’Slu`beni list grada Beograda’’ br. 19/90) ali i u odnosu na Koncept. Generalni plan Beograda 2021 (’’Slu`beni list grada Beograda’’ br. 27/03) dozvoqava indeks izgra|enosti do 3 ili 3,5 zavisno od veli~ine parcele, Koncept RP-a je ograni~io izgradwu indeksom 1,9, dok je DUP Vra~arskog platoa (’’Slu`beni list grada Beograda’’ br. 19/90) odredio jo{ ni`i indeks. Primena maksimalnih parametara Generalnog plana Beograda 2021 (’’Slu`beni list grada Beograda’’ br. 27/03) u okviru ovog plana nije mogu}a, jer i sa mawim kapacitetima izgradwe nije mogu}e na zadovoqavaju}i na~in re{iti potrebe za parkirawem vozila, profil ulica, karakter podru~ja. Ranije saobra}ajno re{ewe iz DUP-a Vra~arskog platoa (’’Slu`beni list grada Beograda’’ br. 19/90) je Generalnim planom Beograda 2021 (’’Slu`beni list grada Beograda’’ br. 27/03) i Prostorno-programskim konceptom izmeweno, odustalo se od saobra}ajnog re{ewa trasirawa novog Vra~arskog bulevara, a ta potrebna funkcija }e biti realizovana kroz rekonstrukciju postoje}e saobra}ajne matrice. Blok 171 je Generalnim planom Beograda 2021 (’’Slu`beni list grada Beograda’’ br. 27/03) predvi|en za individualnu stambenu izgradwu. Me|utim, u postoje}em stawu blok pripada tipu partaja sa postoje}om izgra|eno{}u na parcelama ve}om nego {to Generalni plan Beograda 2021 (’’Slu`beni list grada Beograda’’ br. 27/03) predvi|a, velikim brojem stambenih jedinica na parceli i nekoliko objekata koji su izgra|eni ili je gradwa u toku, a koji svojim kapacitetima prelaze parametre Generalnog plana Beograda 2021 (’’Slu`beni list grada Beograda’’ br. 27/03) za ovaj tip stanovawa. U ciqu omogu|avawa transformacije i gradwe na ovom podru~ju ovim planom predvi|a se izmena u odnosu na planski osnov za blok 171, uz [umatova~ku ulicu, i primewuju se urbanisti~ki parametri Generalnog plana Beograda 2021 (’’Slu`beni list grada Beograda’’ br. 27/03) za kompaktni gradski blok u stambenom tkivu uskla|eni sa parametrima blokova u kontaktnom podru~ju sa druge strane ulice. BB.. PPRRAAVVIILLAA UURREE\\EEWWAA PPRROOSSTTOORRAA B.1 Namena i na~in kori{}ewa zemqi{ta Prete`na namena prostora u obuhvatu plana je stanovawe i stambeno tkivo sa delatnostima, osim u zonama uz Makenzijevu ulicu i ulicu Bore Stankovi}a iza Hrama Svetog Save, gde je osnovna namena komercijalne zone i gradski centri. U okviru osnovne namene stanovawa i stambenog tkiva dozvoqavaju se kompatibilne namene, komercijalne delatnosti (trgovina, ugostiteqstvo, uslute), javne slu`be (obrazovawe, zdravstvo, kultura) i sport i rekreacija i drugih namena koje ne ometaju osnovnu namenu stanovawe ve} je dopuwavaju.
8
Javno gra|evinsko zemqi{te je u okviru regulacija ulica, oko Hra a Svetog Save u ulici Bore Stankovi}a, na poziciji javne gara`e u Skerli}evoj ulici i zelenih skverova na uglu Katani}eve i Makenzijeve, u Ma~vanskoj i Dubqanskoj ulici. Zemqi{te za javne objekte je predvi|eno na lokaciji oko zgrade Narodne biblioteke Srbije i centra kulture sa javnom gara`om na uglu Makenzijeve, ^uburske i Filipa Kqaji}a (Patrijarha Varnave). B.1.1 Javno gra|evinsko zemqi{te Javno gra|evinsko zemqi{te nameweno je za :
javne saobra}ajne povr{ine sa infrastrukturom- saobra}ajnice i trase infrastrukture javne slobodne i zelene povr{ine javne urbane prostore - pe{a~ke platoe centar kulture sa javnom gara`om javne slu`be, javne objekte i komplekse:
kompleks Narodne biblioteke Srbije sa ‡ povr{inom za pro{irewe podzemnog depoa Narodne biblioteke Srbije, ‡ povr{inom za javnu podzemnu gara`u.
9
B. 1.1.1 Popis katastarskih parcela za javno gra|evinsko zemqi{te Za javno gra|evinsko zemqi{te izdvajaju se slede}e parcele KO VRA^AR, (detaqni listovi: 13; 14; 16; 17; 27; 28; R 1: 500):
Za javne saobra}ajnice
Naziv ulice Broj kat.parcele Broj gra|.parcele
Katani}eva Deo: 2199/1; 2191; 1787/2; 1543/1; 1543/2; 1563; 1564; 1565; 1566; 1567; 1568;1819/9
P1
Bore Stankovi}a Cele: 1540/3;2198/4;2198/5;2198/6 Deo: 1819/9;2198/2;1543/2;1543/3;1539;1540/1;1638/3;1638/4 1954/1;2203/4;1924/3;1924/2;2204/2;2204/3;1883/1; 1800/5;1800/4;1907/3;2205/1;2198/1;1800/3;2196
P2
Raskrsnica Katani}eve i Makenzijeve
Deo: 1653; 2199/1; 1569; 1571; 2189;
P3
Malajni~ka (Borislava Peki}a)
Deo: 1548; 1549; 1550; 1551; 2200;1543/2
P4
Deo: 1517;1556 ; P5 Cele: 1537/2; 1538/2
Deo: 1543/1; 1543/3; 1539; ; 1540/1 ; P6
Mutapova Deo: 1523/1; 1523/2; 1524; 1525; 1526; 1527; 1528; 1529; 1638/1; 2201/1; 1957/2; 1958; 1638/3 ; 1638/4 ;
Cela: 1638/2;1940/3
P7
Tamnavska Deo: 1957/2 ; Cela: 2201/1;2201/4
P8
Sokolska Deo: 2202; 1968; 1969; 1970; 1977;
P9
Deo Grani~arske cela: 2213;
P10
Ma~vanska Deo: 2203/1;2003/2;2212;1939; 1924/1;2203/4;1924/3;1926;1927;1928; 1930;
Cele: 1935/2;
P11
Deo Grani~arske Deo: 2212;
P13
Filipa Kqaji}a (Patrijarha Varnave)
Deo: 2038; 2039; 2018/2; 2020/2; 2023; 1886; 1884;1883/2;2204/3;2204/2;1883/2;1884;1886;2204/2;
2204/3;1883/1 Cele: 2040/2;1885/2;2204/1
P15
Deo Podgori~ke Deo: 2035; P16 Deo Grani~arske P17 Stojana Proti}a Deo: 2205/1; 2044; 2043/1; 2045; 2046; 2047; 2048; 2049;
2035; 1899; 1905; 1906; 1907/3; 2070; 2073; 2074; 2075;2025
Cele: 1894/2; 1895/2; 1896/2;
P18
Brani~evska Deo: 2198/1; 2196; 1851; P19 Deo Podgori~ke Deo: 1865/2; 1865/3; 1866;
Cele: 2206; P20
Deo Grani~arske Deo: 2210; 2070; 2077; P21 Dubqanska Deo: 2208/1;3779;3776/1;3777;3778;3748;2060;2061;
2062;2063;1874/2;1875;1876;1878;1879;1880; 1881;1877 Cela: 3544;2066/2
P22
Deo: 3779; 3792; P23 Deo Grani~arske Deo: 2210; 3748; 2209; 3763; 3762; P24 [umatova~ka Deo: 4431; 3758; 3759; 3760/2; 3761; 3762; 2209; 3792; 3797;
3798; 3771/2; 3828; 3827; 3829; 3830; 3831; 3834; 3835; 3836; 3837; 3839; 3841; 3843; 3844; 3845; 3846; 3847; 3848; 3849; 3850; 3851; 3852; 3853;
Cele: 3840/2; 3842/2;
P25
Rankeova Deo: 2197; P26 Neboj{ina Deo: 2194/1; P27 Deo ^uburske Deo: 4431;3799/2;4406;3758;2214;2025;2009;2008;2007;2006 P39
10
Za javne urbane prostore — pe{a~ke platoe
Broj bloka Broj kat.parcele Broj
gra|.parcele 120 Deo: 1539 ;1540/1 P28 126 Deo: 1954/1;2203/4;1638/4 P29 134 Deo: 2204/2;194/2;1924/3; 1924/1 P30 135 Deo: 1907/3; 1907/1;1909/2;1883/1 ;
Cela: 1907/2 P32
134 Cele: 1921/1 P43 Izme|u 129 i 140 Deo: 2189; 2203/1; 2006; 2007; 2005 P36
Za javne slobodne i zelene povr{ine
Broj bloka Broj kat.parcele Broj
gra|. parcele Izme|u blokova 126 i 134 Deo: 1924/1 ; 2203/1; P33
120 Deo: 1569; 2189; 1571; 1570; P34 120 Deo: 1517; P35 146 Deo: 2210; P37
125a Deo: 1800/5;1800/4 P38
Za centar kulture sa javnom gara`om
Broj bloka Namena Broj kat.parcele Broj gra|.parcele
140 Centar kulture sa javnom gara`om
Deo: 2006; 2007; 2214; 2204/1 Cele: 2008; 2009; 2010; 2011
O42
Za javne slu`be, javne objekte i komplekse
Broj bloka Namena Broj kat.parcele Broj
gra|.parcele 125a Narodna biblioteka
Srbije 125a Podzemni depo
Narodne biblioteke 125a Javna podzemna gara`a
Deo: 1800/2;1800/4;1800/3;2196;1842; 1843/1;1844/1;1845;1846/4; 1846/1;1847/1; Cele: 1843/3;1844/3
U slu~aju neusagla{enosti popisa katastarskih parcela za javno gra|evinsko zemqi{te i grafi~kih priloga merodavan je grafi~ki prilog br. 9: ''Plan parcelacije javnih povr{ina sa smernicama za sprovo|ewe'' R 1:500 . B 1.1.2 Popis katastarskih parcela na kojima se po vertikali preklapaju
javno i ostalo gra|evinsko zemqi{te Na slede}im parcelama preklapaju se javno i ostalo zemqi{te po vertikali,odnosno iznad i ispod javne saobra}ajne povr{ine je ostalo zemqi{te nameweno komercijalnim zonama i gradskim centrima (prikazano na grafi~kom prilogu br.9.1 - Plan parcelacije javnih povr{ina sa smernicama za sprovo|ewe R 1:500):
Broj bloka Na~in preplitawa Broj kat.parcele Broj gra|. parcele
Javno - namena Ostalo - namena
120 Saobra}ajna povr{ina
Komercijalne zone i gradski centri
Deo: 1543/1 Deo P4
11
B.1.2 Ostalo gra|evinsko zemqi{te Ostalo gra|evinsko zemqi{te u granicama plana prete`no je nameweno za :
stanovawe i stambeno tkivo sa delatnostima komercijalne zone i gradske centre gara`e
B.1.2.1 Karakteristi~ne zone i celine
Koncept ure|ewa prostora
Prostorni koncept razvoja je zasnovan na uo~avawu karakteristika svakog od pojedinih blokova i poku{aju da se na prirodan i logi~an na~in usmeri i omogu}i wihov daqi razvoj. Usvojen je princip umirenog razvoja, bez radikalnih intervencija, kako u gra|enoj strukturi, tako i u saobra}ajnim re{ewima. Insistira se na postupnoj promeni, gde je revitalizacija, obnova, rekonstrukcija, o~uvawe i unapre|ewe urbanog tkiva ciq. Koncept razvoja treba, pre svega, da omogu}i kontinuitet za~etih akcija na rekonstrukciji Vra~arskog platoa. Zbog razli~itosti u morfolo{kim i tipolo{kim osobenostima izgra|ene strukture, nije mogu}e koncept postaviti jednozna~no za celu teritoriju plana. Radi se o blokovima ili zonama koje poseduju posebne karakteristike {to je ovim planom posebno nagla{eno. Ciq je da se promena u urbanom tkivu ovog podru~ija realizuje na prirodan na~in uno{ewem novih vrednosti ali i o~uvawem zate~enih ambijenata i arhitekture. U odnosu na prepoznate vrednosti, formirane tipove izgradwe, wihovu morfologiju i ambijente urbanog tkiva, izvr{ena je podela u okviru prostora plana na {est urbanisti~kih zona.
B.1.2.1.1 Zona A Obuhvata delove blokova 120,126,134,135,137,168 koji predstavqaju zale|e Hrama Svetog Save, uz ulicu Bore Stankovi}a. Osnovna namena je komercijalne zone i gradski centri. Osnovo oblele`je i karakter zone proisti~e iz zna~ajnog polo`aja, jer ulica Bore Stankovi}a opasuje pro{irenu portu Hrama Svetog Save. U ovoj zoni, posebna pa`wa je usmerena na gradsku "fasadu" uz ulicu Bore Stankovi}a, gde se o~ekuju veoma kvalitetna arhitektonska re{ewa. Potrebno je posebno obratiti pa`wu na oblikovawe, {to je dato kroz posebne uslove ovoga plana. Arhitektonska re{ewa za sve nove objekte u zoni A treba pribaviti arhitektonsko-urbanisti~kim konkursom u saradwi sa Dru{tvom arhitekata i urbanista Beograda. Namena objekata mora biti u skladu sa reprezentativno{}u sadr`aja u okviru Svetosavskog platoa, da ne remeti i ne ugro`ava wihovo funkcionisawe. Prizemqa i ni`e eta`e ovih objekata treba nameniti komercijalnim sadr`ajima koji }e privu}i ve}i broj qudi (oblast kulture, ugostiteqstva i sl.). Na vi{im eta`ama objekata mogu}e je realizovati ateqe, poslovne apartmane i sl. poslovne prostore. U okviru ove zone stanovawe se dozvoqava za objekte u blokovima 135,137,168, a prema pravilima plana. Odnos stanovawe/delatnosti primewuje se na celu zonu i iznosi 30/70-0/100, dok su mogu}nosti prostornog rasporeda namena unutar pojedina~nih objekata definisane u poglavqu V 4. Mogu}nosti i ograni~ewa na~ina kori{}ewa objekata. Objekat Vojno — tehni~kog instituta se zadr`ava sa postoje}om spratno{}u i u postoje}em gabaritu uz mogu}nost izgradwe podzemnih kapaciteta za potrebe parkirawa. Planirana je prenamena ovog objekta u poslovno - komercijalne sadr`aje karakteristi~ne za zonu A. U delu Malajni~ke ulice, dozvoqava se da objekat prelazi preko i ispod ove javne povr{ine, kako je prikazano na grafi~kim prilozima. Minimalna visina prolaza je 4.50m.
12
Spratnost objekata za ovu zonu data je na grafi~kom prilogu br. 3: ’’ Regulaciono nivelacioni plan sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih i slobodnih povr{ina i analiti~ko geodetskim elementima za obele`avawe’’ R 1: 500.
B.1.2.1.2 Zona B Zona B obuhvata delove blokova 120,127 i 129 uz Makenzijevu ulicu, izme|u Katani}eve i Ma~vanske. Delovi blokova 120 i 127 uz Makenzijevu ulicu (izme|u ulica Malajni~ke i Sokolske) predvi|eni su za potpunu rekonstrukciju, uz zamenu svih objekata novim u skladu sa parametrima ovog plana. Predvi|eno je da uz ovu gradsku trgova~ku ulicu bude formiran sna`an gradski potez sa objektima ve}e visine i kapaciteta. Prete`na namena objekata u ovoj zoni je komercijalne zone i gradski centri. U okviru ove zone dozvoqava se stanovawe. Odnos stanovawe/delatnosti primewuje se na celu zonu i iznosi 49/51-0/100, dok su mogu}nosti prostornog rasporeda namena unutar pojedina~nih objekata definisane u poglavqu V 4. Mogu}nosti i ograni~ewa na~ina kori{}ewa objekata. Izgradwom saobra}ajnice Slavija — @i~ka regulacione linije odnosno gra|evinske linije, izme|u ulica Katani}eve i Ma~vanske su pomerene ka unutra{wosti blokova. U ovim blokovima je, obzirom na smawewe wihove povr{ine, za daqu pojedina~nu realizaciju na osnovu ovoga plana potrebno ukrupwavawe katastarskih parcela. Spratnost objekata za ovu zonu data je na grafi~kom prilogu br. 3: ’’ Regulaciono nivelacioni plan sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih i slobodnih povr{ina i analiti~ko geodetskim elementima za obele`avawe’’ R 1: 500. Za zonu B obavezna je izrada urbanisti~kih projekata, osim za objekte du` Katani}eve ulice gde je mogu}e sprovo|ewe izvodom iz plana detaqne regulacije.
B.1.2.1.3 Zona V Zona V obuhvata delove blokova 120,126,127,129, 134,135,137,168 i cele blokove 128, 136, 138, 139,139a, 140, 142, 144, 146 i 171 izuzimaju}i povr{ine za javne objekte, kako je prikazano na grafi~kim prilozima ovog plana. Prete`na namena u ovoj zoni je stanovawe i stambeno tkivo. U okviru zone dozvoqavaju se delatnosti u prizemqima objekata. Mogu biti zastupqene sve delatnosti koje su kompatibilne namene sa stanovawem: komercijalne zone i gradski centri (trgovina, ugostiteqstvo, uslute), javne slu`be slu`be u privatnom sektoru (obrazovawe, zdravstvo, kultura) i sport i rekreacija, u skladu sa potrebama korisnika i planom datim pravilima. Odnos stanovawa i delatnosti na nivou zone je 80%-20%.Mogu}e je da objekat u celini bude namewen delatnostima, bez stanovawa. U ovom slu~aju zabrawuje se da objekat bude namewen privrednim delatnostima. Na svim gra|evinskim parcelama koje ispuwavaju ovim planom data pravila, umesto stambeno - poslovnih objekata, dozvoqena je i izgradwa gara`a, kao samostalnih objekata na parceli, sa zastupqenim komercijalnim sadr`ajima maksimalno 15%. Izgradwa, dogradwa, nadzi|ivawe i rekonstrukcija u okviru ove zone sprovodi se i op{tim pravilima za izgradwu objekata ovoga plana. Spratnost objekata za ovu zonu data je na grafi~kom prilogu br. 3: ’’ Regulaciono nivelacioni plan sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih i slobodnih povr{ina i analiti~ko geodetskim elementima za obele`avawe’’ R 1: 500.
13
B.1.2.1.4 Zona G Zona G obuhvata deo bloka 168, odnosna parcele du` Neboj{ine i Skerli}eve ulice, kako je prikazano na grafi~kim prilozima plana. Obele`je i karakter ove zone proisti~u iz samog polo`aja, jer objekti du` ovih ulica formiraju ju`no zale|e Svetosavskog platoa. Objekti u ovoj zoni se nalaze u neposrednom kontaktu sa objektom Narodne biblioteke Srbije koji predstavqa jedan od najzna~ajnijih arhitektonskih ostvarewa moderne arhitekture kod nas. U ovoj zoni se o~ekuju kvalitetna arhitektonska re{ewa sa posebnim akcentom na oblikovawu. Prete`na namena u ovoj zoni je stanovawe i stambeno tkivo. U okviru zone obaveza je da prizemqa objekata budu namewena komercijalnim sadr`ajima. Du` Neboj{ine ulice mogu}e je da objekti u celini budu nameweni komercijalnim sadr`ajima. Odnos stanovawe/delatnosti u zoni je 51/49-80/20. Ovi sadr`aji moraju biti u skladu sa reprezentativno{}u sadr`aja u okviru Svetosavskog platoa, da ne remete i ne ugro`avaju wihovo funkcionisawe. Preporu~uje se da se u ovim objektima pojave sadr`aji iz oblasti kulture. Visina objekata za ovu zonu definisana je tako da obezbedi vizure sa Svetosavskog platoa ka ju`nim delovima grada. Spratnost objekata data je na grafi~kom prilogu br. 3: ’’ Regulaciono nivelacioni plan sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih i slobodnih povr{ina i analiti~ko geodetskim elementima za obele`avawe’’ R 1: 500. U Skerli}evoj ulici od broja 14 do 22 nalazi se ve}i broj katastarskih parcela koje su u unutra{wosti bloka. U postoje}em stawu ovim parcelama se pristupa preko vi{e obodnih parcela. Za ove katastarske parcele je obavezno sprovo|ewe izradom urbanisti~kih projekata kako bi se formirale gra|evinske parcele i omogu}ila izgradwa novih objekata prema ovim planom predvi|enim pravilima.
B.1.2.1.5 Zona G1 Zona G1 obuhvata deo bloka 168, odnosna katastarske parcele du` Rankeove ulice i delom Skerli}eve, kako je prikazano na grafi~kim prilozima plana. Blok je u u ovoj zoni u ve}oj meri formiran. Predvi|eno je o~uvawe specifi~nog karaktera ove zone, jer predstavqa zna~ajnu urbanu vrednost u okru`ewu. Karakteristi~an je ambijent gradskih vila sa predba{tama, tipa slobodnostoje}ih objekata i nagla{enom autorskom arhitekturom. Prete`na spratnost objekata je do P+1+Pk. Prete`na namena u ovoj zoni je stanovawe sa delatnostima. Na parceli objekat mo`e biti namewen samo stanovawu ili samo delatnostima ili kombinovano ove dve namene. Dozvoqavaju se sve delatnosti koje su kompatibilne namene sa stanovawem, posebno javne slu`be u privatnom sektoru (obrazovawe, zdravstvo, kultura), sport i rekreacija, udru`ewa gra|ana , komercijalne zone i gradski centri (trgovina, ugostiteqstvo, uslute) u skladu sa potrebama korisnika i planom datim pravilima.
B.1.2.1.6 Zona G2 Zona G2 obuhvata objekat i parcelu u Skerli}evoj 6. Objekat i pripadaju}a katastarska parcela 1839 K.O Vra~ar u`ivaju status spomenika kulture. Sve aktivnosti na sanaciji i rekonstrukciji ovog objekta treba izvoditi u saradwi sa Zavodom za za{titu spomenika kulture grada Beograda. Objekat mo`e biti namewen samo stanovawu ili samo delatnostima ili kombinovano ove dve namene. Ovi sadr`aji moraju biti u skladu sa reprezentativno{}u sadr`aja u okviru Svetosavskog platoa, da ne remete i ne ugro`avaju wihovo funkcionisawe, kao i sam objekat.
14
B.2. Bilans urbanisti~kih pokazateqa Tabela: Ukupni bilans povr{ina zemqi{ta
redni broj
Namena Javno zemqi{te Ostalo zemqi{te
Ukupno
ha % ha
% ha
1 Povr{ine u regulaciji javnih saobra}ajnica
4.57 21.33 4.57
Povr{ine kompleksa za javne objekte
Narodna biblioteka Srbije
Podzemni depo NBS
Javna podzemna gara`a
1.74 8.10
2
Centar kulture sa javnom gara`om 0.19 0.88
1.93
Ostale javne povr{ine
Slobodne i zelene povr{ine 0.35 1.63 3
Pe{a~ki platoi 0.32 1.49 0.67
Ostale povr{ine
stanovawe i stambeno tkivo sa delatnostima 12.19 56.91
4 komercijalne zone i gradski centri 1.75 8.17
gara`a 0.31 1.45 14.25
UKUPNA POVR[INA PROSTORA 7.17 33.47 14.25 66.53 21.42
15
Tab
ela:
Ur
ban
ist
i~k
i p
ok
azat
eqi
po
zo
nam
a za
ost
alo
zem
qi
{te
Z
ON
A
obuhva}ena povr{ina m2
namena
orijentaciona BRGP stanovawa m2
orijentaciona BRGP poslovawa (m2)
orijentaciona ukupna BRGP m2
Odnos stanovawe/ delatnosti%
orijentacioni broj stanova
orijentacioni broj lokala
povr{ina pod objektima (m2)
prose~an indeks izgra|enosti '’ I''
prose~an stepen zauzetosti ''S''
prose~na spratnost objekata
broj stanovnika
gustina stanovawa st/ha
slobodna zelena povr{ina po stanovniku m2/st
ZO
NA
A
11 9
68
kom
erci
jal
ne
zone
13
951
35
355
49
306
30/7
0-0/
100
17
458
99
094
4.12
0.76
P+
546
5 38
86.
18
GP
202
1
kom
erci
jal
ne
zone
3,
5
(i
zuze
to
4,5)
0,
75
P+
6-P
+8+
Pk
ZO
NA
B
5 40
0 ko
mer
cija
lne
zo
ne
11 9
16
12 3
86
2430
2 49
/51-
0/10
0 14
9
20
74
251
4.50
0.79
P+
539
773
52.
89
GP
202
1
posl
ovno
tr
gova
~ka
ul.
3,
5
(i
zuze
no
4,5)
0,
75
P+
6-P
+8+
Pk
ZO
NA
V
113
660
stan
ovaw
e sa
d
elat
nost
ima
236
213
47 3
51
2835
64
80
/20
2953
78
9 65
202
2.
49
0.57
p+
3+P
K
7 87
4 69
3 6.
15
GP
202
1
stan
ovaw
e i
stam
beno
tki
vo
sa d
elat
nost
ima
3.50
d
o 0,
60
do
p+6
ZO
NA
G
5 76
6 st
anov
awe
sa
del
atno
stim
a 12
054
3
410
15 4
64
51/4
9-80
/20
150
573
410
2.68
0.59
p+3+
PK
402
697
5.86
GP
202
1
stan
ovaw
e i
stam
beno
tki
vo
sa d
elat
nost
ima
3.50
d
o 0,
60
do
p+6
ZO
NA
G1
5 36
7 st
anov
awe
sa
del
atno
stim
a 4
696
360
5 05
6
100/
0-0/
100
59
622
660.
940.
42p+
115
729
219
.75
GP
202
1
stan
ovaw
e i
stam
beno
tki
vo
3.50
d
o 0.
60
do
p+6
ZO
NA
G2
349
Sta
nova
we
sa
del
atno
stim
a 20
6
020
6
10
0/0-
0/10
0 3
010
30.
590.
30p+
Pk
617
141
.0
GP
202
1
stan
ovaw
e i
stam
beno
tki
vo
3.
50
do
0.60
d
o p+
6U
KU
PN
O
ost
alo
ze
mq
i{
te
142
510
27
9 03
6 98
862
37
7898
3 48
8 1
648
84 3
26
2.65
0.
59
p+
3+P
K
9 30
1
653
6.
26
16
Tabela: Uporedni prikaz urbanisti~kih parametara postoje}eg stawa, planiranog stawa i Generalnog plana Beograda do 2021 za ostalo zemqi{te
POSTOJE]E STAWE PLANIRANO STAWE GENERALNI PLAN
obuhva}ena povr{ina (m2) 153 644 142 510
dominantno stanovawe tipa kompaktni blok
pod obj m2 82 674 84 326 orijentaciona BRGP stanovawa (m2) 180830 279 036
orijentaciona BRGP poslovawa (m2) 34 689 98 862
orijentaciona ukupna BRGP(m2) 215 521 377 898 indeks izgra|enosti 1.40 2.65 do 3.5 stepen zauzetosti 0.54 0.59 do 0.6 broj stanovnika 4334 9 301 % delatnosti 16% 26% gustina stanovawa st/ha 282 653 400-800 st/ha
slobodna zelena povr{ina po stanovniku m2/st 16.37 6.26
B.3 Uslovi za{tite kulturno - istorijskog nasle|a Prema uslovima ~uvawa, odr`avawa i kori{}ewa kulturnih dobara i dobara koja u`ivaju status predhodne za{tite, Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda za Plan detaqne regulacije dela Vra~ara izme|u Katani}eve, Makenzijeve, [umatova~ke, Brani~evske, Rankeove, Neboj{ine i Skerli}eve — Op{tina Vra~ar objekti u okviru predmetnog plana valorizovani su kao: 1. spomenici kulture:
Narodna biblioteka Srbije Ku}a vajara \or|a Jovanovi}a
2. zna~ajna arhitektonska ostvarewa:
Rankeova ulica, brojevi: 13(KP 1828), 17(KP 1826), 19(KP 1825), 21( KP 1824 ); Brani~evska ulica broj: 6 (KP 1823) Skerli}eva ulica broj: 26a (KP 1849/2).
3. objekti ambijentalnih vrednosti:
Skerli}eva ulica, brojevi: 8(KP 1840), 10(KP 1841), 12(KP 1842), 16(KP 1844/2), 18(KP 1845 ), 24(KP 1848/1), 30(KP 1820);
Rankeova ulica, brojevi: 1(KP 1834 ), 3(KP 1833), 5(KP 1832), 7(KP1831/1), 9(KP 1830/1), 11(KP1829).
4. objekti od {ireg interesa za slu`bu za{tite: Skerli}eva ulica, brojevi: 26-28 (KP 1849/1) Brani~evska ulica, broj: 4(KP 1822).
5.objekti bez kulturno istorijskih i/ili arhitektonsko urbanisti~kih vrednosti:
Neboj{ina ulica, brojevi: 27(KP 1837), 29(KP 1836), 31(KP 1835). Skerli}eva ulica, brojevi: 2(KP 1837), 4(KP 1838),14(KP1843/2),20,22,
objekat na KP 1850/3 Brani~evska ulica, broj: 2(KP 1821). Rankeova ulica, broj: 15(KP 1827).
17
Za predmetni prostor i objekte predvi|ene su slede}e mere za{tite: Prostor (blok) izme|u ulica Skerli}eve, Brani~evske, Rankeove i Neboj{ine se stavqa u re`im prethodne za{tite. Za sve objekte u ovom bloku, uz uslove i pravila iz plana, neophodno je u proceduri sprovo|ewa plana ostvariti saradwu sa Zavodom za za{titu spomenika kulture. Narodna biblioteka Srbije ima status kulturnog dobra prema Odluci o progla{ewu nepokretnosti na teritoriji grada Beograda za kulturna dobra (’’Slu`benom listu grada Beograda’’ broj 16/87). Objekat se nalazi na katastarskoj parceli br.1800 ZKUL br. 1382 Vra~ar, op{tina Vra~ar. Granicu neposredne okoline koja je za{ti}ena ~ine spoqne ivice katastarske parcele iz predhodnog stava. Katastarska parcela 1800 K.O Vra~ar je preparcelisana prema planskom dokumentu ’’Urbanisti~ko- tehni~ki uslovi za prvu fazu izgradwe, ure|ewa i ozelewavawa kompleksa oko Hrama Svetog Save na Vra~aru izme|u ulica Neboj{ine, Skerli}eve, Bore Stankovi}a i Kru{edolske’’, arhivski broj 03/350-7015. Parcelacija iz navedenih UTU-a je sprovedena i ucrtana na Kopiji katastarskog plana sa radnog originala koja je sastavni deo dokumentacije ovog plana. Narodna biblioteka SR Srbije je od prvorazrednog zna~aja za razvoj kulturne sredine. Podignuta je 1968-1970. godine po projektu arhitekte Ive Kurtovi}a. Sme{tena je u ju`nom delu Svetosavskog platoa, kao slobodno stoje}i objekat. Ova gra|evina svojim ukupnim izgledom podse}a na neke oblike srpske tradicionalne, profane, arhitekture, iako je po svojoj koncepciji potpuno moderno re{ena. Mere za{tite se odnose na o~uvawe izvornog izgleda. Nova podzemna izgradwa ne sme da naru{i fizi~ku stabilnost objekta Narodne biblioteke Srbije, ne sme da naru{i postoje}e uslove kori{}ewa objekta, mogu}nosti pristupa objektu, kao ni wegov vizuelni integritet. Ku}a vajara \or|a Jovanovi}a ima status kulturnog dobra prema Odluci o progla{ewu ("Slu`beni list grada Beograda’’ br. 23/84). Nalazi se u ulici Jovana Skerli}a br. 6. na katastarskoj parceli 1839 K.O Vra~ar. Koncipirana je kao slobodno stoje}i objekat okru`en zelenilom. Spratnosti je prizemqe sa mansardom, u zoni G2. Mere za{tite se odnose na o~uvawe izvornog izgleda. Objekti u zoni G1 kod kojih se mere za{tite odnose na o~uvawe horizontalne i vertikalne regulacije, u slu~aju intervencije na postoje}em objektu (prema uslovima u poglavqu V.14.1, pasus 2. ) su:
u Skerli}evoj uluci brojevi: 24(KP 1848/1) i 26a (KP 1849/2) u Rankeovoj ulici brojevi: 3(KP 1833), 5(KP 1832), 7(KP 1831/1), 9(KP 1830/1),
11(KP 1829), 13(KP 1828),17(KP 1826),19(KP 1825),21(KP 1824). u Brani~evskoj ulici broj: 6(KP 1823).
U slu~aju kada se vr{i zamena postoje}ih objekata novim , primewuju se pravila gra|ewa ovog plana data za zonu G1 (prema uslovima u poglavqu V. Pravila gra|ewa za zone, a koja se odnose na zonu G1) .
18
B.4 Urbanisti~ki uslovi za javne povr{ine i javne objekte
B.4.1 Javne saobra}ajne povr{ine Javne saobra}ajne povr{ine prikazane su u grafi~kom prilogu br.3 ’’Regulaciono nivelacioni plan sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih i slobodnih povr{ina i analiti~ko geodetskim elementima za obele`avawe’’ u R 1:500. B.4.1.1 Uli~na mre`a/rang saobra}ajnica Predmetni prostor se nalazi u {umadijskom delu grada na teritoriji op{tine Vra~ar.
Granicu plana ~ine:
sa severne strane ulice Kru{edolska i Katani}eva koje su deo sekundarne uli~ne mre`e grada, obuhvataju}i i deo Svetosavskog platoa ukqu~uju}i Narodnu biblioteku Srbije
sa zapadne strane Ulica Neboj{ina, u rangu ulice drugog reda, i Ulica Bore Stankovi}a koja je deo sekundarne uli~ne mre`e
sa isto~ne strane Makenzijeva ulica koja je u rangu ulice prvog reda, i ^uburska ulica koja je deo sekundarne uli~ne mre`e
sa ju`ne strane ulice Rankeova i Brani~evska koje su deo sekundarne uli~ne mre`e, obuhvataju}i i deo bloka izme|u ulica Internacionalnih brigada, [umatova~ke, ^uburske i Brani~evske.
Ostale ulice unutar prostora obuhva}enog granicom plana, predstavqaju deo sekundarne uli~ne mre`e grada i slu`e za pristup konkretnim sadr`ajima unutar predmetnog prostora. Obodom predmetnog podru~ja pru`a se zna~ajan saobra}ajni potez koji od Slavije trasama ulica Mekenzijevom - 14. decembra — Save Kova~evi}a - @i~ka preseca prostor Vra~ara. Ovaj potez povezuje naseqa Kowarnik, [umice i Medakovi}, kao i sam prostor Vra~ara, sa naju`im centrom grada. Osim ove, osnovne uloge, ova saobra}ajnica se koristi i kao veza sa Bulevarom revolucije, a indirektno se preko we mo`e ostvariti i veza sa gradskim autoputem. Koncept uli~ne mre`e zasniva se na Generalnom planu Beograda do 2021. godine (’’Slu`beni list grada Beograda’’ br. 27/03). U funkcionalno rangiranoj uli~noj mre`i grada:
Neboj{ina ulica ostaje u rangu ulice drugog reda od raskrsnice sa Skerli}evom ulicom prema Autokomandi, dok je od raskrsnice sa Skerli}evom ulicom do Bulevara JA ni`eg ranga i postaje deo sekundarne uli~ne mre`e grada
Ulice Skerli}eva, Bore Stankovi}a, Katani}eva i Kru{edolska postaju ulice
prvog reda Makenzijeva ulica ostaje, kao i u postoje}em stawu, u rangu ulice prvog reda i
obra|ena je Planom detaqne regulacije za izgradwu saobra}ajnice Slavija-@i~ka ( Sl.list grada Beograda , br.15/04).
Ostale saobra}ajnice, u okviru predmetnog prostora ostaju, kao i u postoje}em stawu, deo sekundarne uli~ne mre`e grada i lokalnog su zna~aja. Prema Generalnom planu Beograda do 2021. godine (’’Slu`beni list grada Beograda’’ br. 27/03) za vezu `elezni~ke stanice "Centar" u Prokopu sa centralnim gradskim prostorom predvi|ena je saobra}ajnica prvog reda od Bulevara mira, preko autoputa,
19
Deligradskom ulicom do Tir{ove ulice. Wen prodor kroz op{tinu Vra~ar planiran je, za razliku od ranijih re{ewa ovog poteza, saobra}ajnicama u postoje}im regulacijama i u re`imu jednosmernih ulica sve do Trnske ulice, koja se povezuje sa Bulevarom kraqa Aleksandra. Naime, umesto prethodno planiranog Vra~arskog bulevara koji je svojim dimenzijama u mnogome mewao gradsku matricu, mogu}e je formirati "ring" oko Vra~arskog platoa rekonstrukcijom ulica na potezu od Kaleni} pijace, preko Kursuline, Katani}eve, Kru{edolske i Tir{ove do Deligradske i ostvariti vezu preko autoputa sa Prokopom. Povratna veza je Pasterovom, preko Bulevara JA, Skerli}eve, Bore Stankovi}a do Katani}eve ulice.
B.4.1.2 Javni gradski saobra}aj Predmetna lokacija je direktno opslu`ena linijama autobuskog i trolejbuskog podsistema JGS-a koje saobra}aju Makenzijevom i ^uburskom ulicom. U petominutnoj pe{a~koj dostupnosti prolaze i linije autobuskog i tramvajskog podsistema JGS-a, koje saobra}aju Bulevarom JA, Wego{evom i Ulicom Maksima Gorkog. Tako|e, u blizini se nalazi stajali{te gradske `eleznice "Kara|or|ev park", koje je unutar zone petominutne pe{a~ke dostupnosti. Prema planskim postavkama i smernicama razvoja sistema JGS-a, u okviru predmetnog prostora predvi|eno je zadr`avawe trasa autobuskih i trolejbuskih linija koje opslu`uju predmetni prostor, kao i zadr`avawe postoje}ih prolaznih stajali{ta.
B.4.1.3 Elementi situacionog, regulacionog i nivelacionog plana saobra}ajnih povr{ina Elementi situacionog, regulacionog i nivelacionog plana saobra}ajnih povr{ina su prikazani na grafi~kom prilogu br.3: ’’Regulaciono nivelacioni plan sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih i slobodnih povr{ina i analiti~ko geodetskim elementima za obele`avawe’’ u R 1:500. B.4.1.4 Uslovi za postoje}e saobra}ajne povr{ine Saobra}ajna matrica podru~ja je formirana, a ovim planskim re{ewem vr{ene su minimalne korekcije elemenata situacionog plana i popre~nog profila sa ciqem dobijawa pravilne geometrije i konstantne {irine popre~nih profila saobra}ajnica. Ulica Jovana Skerli}a se rekonstrui{e tako da ve}im delom svoje trase prati postoje}u trasu. U okviru wene regulacije planira se upravno parkirawe (78 PM). Planira se sa {irinom kolovoza od 6.0m, upravnim parkirawem (5.0 m) i obostranim trotoarima {irine 3.0 m. Ulica Bore Stankovi}a se rekonstrui{e tako da jednim delom svoje trase prati postoje}u trasu, a delom je napu{ta (potez ulice oko porte Hrama), kako je prikazano grafi~kim prilogom. Planira se sa {irinom kolovoza od 6.0m i obostranim trotoarima {irine 3.0 m. Ulica Katani}eva se rekonstrui{e tako {to se wena regulacija na parnoj strani zadr`ava na postoje}oj poziciji, a pro{irewe regulacije vr{i na ra~un neparne strane, prema podru~ju predmetnog Plana. Na delu od ul. Svetog Save do ul. Bore Stankovi}a planira se sa {irinom kolovoza od 9.0 m i sa obostranim trotoarima (2.5 m na parnoj i 2.8 m na neparnoj strani). Na delu od ul. Bore Stankovi}a do ul. Makenzijeve planira se sa {irinom kolovoza od 12.0 m i sa obostranim trotoarima (2.5 m na parnoj i 3.0 m na neparnoj strani), kako je prikazano grafi~kim prilogom.
20
Popre~ni profil ^uburske ulice na delu od ul. Makenzijeve do ul. Patrijarha Varnave ~ini kolovoz {irine 7.0 m i obostrani trotoari od 2.0 m (prema delu predmetnog plana) i 2.5 m prema ^uburskom parku. Ulica Ma~vanska na delu izme|u ul. Bore Stankovi}a i ul. Tamnavske se rekonstrui{e tako {to se na ovom potezu ulice planira skver sa jednosmernim kretawem i {irinom kolovoznih traka od 4.5 m, kako je prikazano grafi~kim prilogom. [irina trotoara na ovom delu ulice je 2.0 m. Ulica Ma~vanska se ’’slepo’’ zavr{ava prema ulici Makenzijevoj , kako je prikazano grafi~kim prilogom. Pe{a~ki plato izme|u Ma~vanske i Makenzijeve ulice planiran je da se koristi u re`imu prolaza interventnih vozila. Ulica Podgori~ka se rekonstrui{e tako {to se wena regulacija na neparnoj strani zadr`ava na postoje}oj poziciji, a pro{irewe regulacije vr{i na ra~un parne strane. Planira se sa {irinom kolovoza od 5.0 m i sa obostranim trotoarima {irine po 1.5 m. U ulici [umatova~koj na delu od ul. Grani~arske do ul. ^uburske du` ivice kolovoza planira se podu`no parkirawe (10 PM) u {irini od 2.0 m. Ulica Rankeova je obra|ena PDR dela centralne zone prostorne celine op{tine Vra~ar za podru~je izme|u ulica: Rankeove, Gastona Gravijea, Inernacionalnih brigada i Neboj{ine- blok 169 (’’ Slu`beni list grada Beograda’’ br.31/03). Ona se rekonstrui{e tako {to se u okviru wene regulacije du` ivice kolovoza planira obostrano podu`no parkirawe. Tako wen popre~ni profil ~ine: kolovoz {irine 3.5 m, obostrano podu`no parkirawe {irine parking mesta od 2.0 m i obostrani trotoari {irine po 1.3 m. Ostale saobra}ajnice podru~ja predmetnog Plana se zadr`avaju postoje}im regulacionim {irinama, kako je prikazano grafi~kim prilogom. U grafi~kom prilogu br.3: "Regulaciono nivelacioni plan sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih i slobodnih povr{ina i analiti~ko geodetskim elementima za obele`avawe" R 1:500, prikazani su popre~ni profili saobra}ajnica planiranih za rekonstrukciju, saobra}ajnica koje se zadr`avaju u postoje}im regulacijama i planiranih saobra}ajnica. B.4.1.5 Uslovi za novoplanirane saobra}ajne povr{ine Za parcele u bloku 120 planira se uvo|ewe pristupne saobra}ajnice iz ul. Borislava Peki}a. Planira se {irine kolovoza od 4.5 m i sa trotoarom na strani Telefonije od 1.0 m. Planira se kolski pristup iz ulice Bore Stankovi}a gara`i. Ovaj pristup je {irine kolovoza 6.0 m sa obostranim trotoarima (od 2.0 m na strani prema VTI-u i promenqive {irine na suprotnoj strani, kako je prikazano grafi~kim prilogom) . Planira se povezivawe ul. Podgori~ke sa ul. [umatova~kom ulicom {irine kolovoza 5.0 m i sa obostranim trotoarima u {irini od po 1.5 m. Tako|e se planira direktno povezivawe ulice Malajni~ke sa ulicom Bore Stankovi}a, na delu od Vojno tehni~kog instituta do ulice Bore Stankovi}a. Ova veza se planira {irine kolovoza od 5.0 m i obostranih trotoara od po 1.5 m. Kona~no nivelaciono re{ewe planiranih saobra}ajnica odredi}e se projektnom dokumentacijom.
21
Kolovoznu konstrukciju planiranih i saobra}ajnih povr{ina predvi|enih za rekonstrukciju dimenzionisati u odnosu na va`e}e propise i o~ekivano saobra}ajno optere}ewe, pri ~emu je potrebno predvideti kolovozni zastor od asfalt betona. Odvodwavawe svih saobra}ajnih povr{ina vr{iti gravitaciono u sistemu zatvorene ki{ne kanalizacije. Na planiranim otvorenim parking povr{inama (za upravno organizovano parkirawe) predvideti zastor od prefabrikovanih elemenata beton-trava (BT plo~e) sa otvorima za sadnice. U toku razrade i sprovo|ewa plana primeniti odredbe Pravilnika o uslovima za planirawe objekata u vezi sa nesmetanim kretawem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica ( Slu`beni glasnik RS br. 18 97). B.4.1.6 Uslovi za upotrebu zavr{nih materijala i prate}ih elemenata Kolovozni zastor novoplaniranih i saobra}ajnica predvi|enih za rekonstrukciju, planirati od asfalt betona. Trotoare uz saobra}ajnice i druge pe{a~ke povr{ine planirati od materijala i zastora prilago|enih ukupnom ambijentu i karakteru prostora (asfalt beton, poligonal elementi, granitne kocke, i dr.). B.4.1.7 Parkirawe vozila Parkirawe vozila u okviru granice plana re{ava se na vi{e na~ina:
u okviru parcela u okviru novoplaniranih gara`a u okviru regulacione {irine saobra}ajnica.
Ukupan potreban broj parking mesta dobijen je na osnovu normativa va`e}eg Generalnog plana Beograda 2021:
stanovawe: o za zadr`ane stanove: 0.7 PM po stanu o za nove stanove: 1.1 PM po stanu
za poslovawe: 1 PM na 80 m2 BRGP za zaposlene i posetioce biblioteke: prema stepenu motorizacije od 210 PA/1000
stanovnika kultura: 1 PM na 80 m2 BRGP
za de~ju ustanovu: 1 PM na 1 grupu od 20 dece
Planirano je da novi objekti svoje potrebe za stacionirawem vozila definisane na bazi normativa re{avaju u okviru svoje gra|evinske parcele, bilo u gara`i u sklopu samog objekta ili na slobodnom delu parcele. Na grafi~kom prilogu br. 3: ’’Regulaciono nivelacioni plan sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih i slobodnih povr{ina i analiti~ko geodetskim elementima za obele`avawe’’ u R 1:500 , prikazane su otvorene parking povr{ine i novoplanirane gara`e sa kapacitetima za parkirawe vozila i pripadaju}im pristupnim rampama.
22
Ovim planskim re{ewem planiraju se gara`e:
podzemna gara`a u bloku 125a, pored Narodne biblioteke kapaciteta 350 PM. Prilazi ovoj gara`i su iz ulice Jovana Skerli}a, kako je prikazano grafi~kim prilogom;
u bloku 140, u okviru planiranog Centra kulture, planira se podzemna gara`a.
U jednom podzemnom nivou gara`e planira se odre|eni broj GM za potrebe Centra kulture prema datim normativima, a u minimalno dva podzemna nivoa planira se javna gara`a kapaciteta 100 GM. Ukupni orijentacioni broj GM ove gara`e je oko 150 GM.
gara`a u bloku 120, kapaciteta 400 PM, sa prilazima iz ulica Bore Stankovi}a i Borislava Peki}a, kako je prikazano grafi~kim prilogom;
Primenom navedenih normativa u okviru granice plana prisutan je deficit u stacionirawu vozila od 872 PM, proistekao iz kapaciteta postoje}eg stawa koje se zadr`ava. Ovaj deficit se mo`e ubla`iti:
parkirawem u okviru regulacione {irine saobra}ajnica na podru~ju predmetnog plana (108 PM);
kori{}ewem pomenutih gara`a ukupnog kapaciteta 850 PM.
23
Pregled kapaciteta za parkirawe vozila prikazan je u slede}oj tabeli:
PARKIRAWE
ZONA BLOK PM
za
zar`
ano
stan
ovaw
e
PM
za
novo
st
anov
awe
Uku
pno
PM
za
sta
nova
we
PM
za
zad
r`an
o p
osl
ovaw
e
PM
za
novo
po
slov
awe
Uku
pno
PM
za
posl
ovaw
e
Uku
pno
potr
ebno
P
M
Ost
vare
no P
M
Bil
ans
120 0 0 0 221 25 246 246 115 -131126 0 0 0 0 63 63 63 63 0134 0 0 0 0 75 75 75 75 0135 0 93 93 0 22 22 115 115 0137 0 30 30 0 28 28 58 58 0
A
168 16 44 60 0 8 8 68 52 -16UKUPNO ZONA A 16 167 183 221 221 442 625 478 -147
120 16 74 90 0 78 78 168 153 -15127 0 24 24 0 64 64 88 88 0B
129 22 8 30 6 7 13 43 16 -27UKUPNO ZONA B 38 106 144 6 149 155 299 256 -42
120 44 106 150 0 116 116 266 228 -38126 12 66 78 1 19 20 98 88 -10127 51 62 113 0 13 13 126 77 -49128 84 31 115 3 8 11 126 45 -81129 19 13 32 4 7 11 43 24 -19134 71 186 257 3 31 34 291 232 -59135 72 181 253 1 36 37 290 232 -58136 27 126 153 0 29 29 182 161 -21137 60 264 324 0 62 62 386 339 -47138 42 137 179 0 32 32 211 180 -31
139 i 139a 59 305 364 0 62 62 426 389 -37140 23 79 102 9 16 25 127 95 -32142 65 99 164 0 17 17 181 105 -76144 6 50 56 25 13 38 94 68 -26146 32 120 152 2 27 29 181 157 -24168 8 0 8 0 0 0 8 0 -8
V
171 40 303 343 8 55 63 406 378 -28UKUPNO ZONA V 715 2128 2843 56 543 599 3442 2815 -644
G 168 0 166 166 0 43 43 209 205 -4G1 168 38 5 43 3 2 5 48 15 -33G2 168 2 0 2 0 0 0 2 0 -2
UKUPNO ZONA G 40 171 211 3 45 48 259 220 -39
UKUPNO SVE 809 2572 3381 286 958 1244 4625 3769 -872
24
Potrebe za parkirawem javnih objekata date su u slede}oj tabeli:
BLOK NAMENA Potrebno
PM Ostvareno
PM Bilans
125a Narodna biblioteka Srbije 78 57 -21 Kultura i
kompatibilni sadr`aji
33 33 0
140
Centar kulture
sa javnom
gara`omDe~ija ustanova
(70 dece) 4 4 0
Ukupno 115 94 -21
B.4.2 Komunalna tehni~ka infrastruktura B 4.2.1 Vodovodna mre`a i objekti
B 4.2.1.1 Postoje}e Predmetni teritorija pripada II visinskoj zoni vodosnabdevawa sa postoje}im primarnim vodovodom Ø800 od CS "Vra~ar", ulicama Rankeovom, Dubqanskom, [umatova~kom i daqe prema rezervoaru "Zvezdara", kao i sekundarnom vodovodnom mre`om na prostoru koji obra|uje Plan detaqne regulacije. Od nove mre`e, revitalizovan je postoje}i primarni vodovoda Ø500 II visinske zone, koji je bio van funkcije, pretvarawem u vodovod Ø400. Vodovod je revitalizovan od postoje}eg primarnog vodovoda Ø800 u ulici Dubqanskoj do ulice Mutapove, du` ulice Bore Stankovi}a. Pomenuti vodovod nije pu{ten u funkciju.
B 4.2.1.2 Planirano Unutar razmatrane teritorije plana, prilikom izvo|ewa ulice Bore Stankovi}a, primarni vodovod Ø400 postaviti u javnu parcelu ulice, prema grafi~kom prilogu. Sekundarnu mre`u maweg pre~nika od Ø150, u ulicama Mutapovoj, Tamnavskoj, Grani~arskoj, Filipa Kqaji}a, [umatova~koj, Malajni~koj, Ma~vanskoj i delovima ulica Sokolske, Katani}eve i Bore Stankovi}a, potrebno je rekonstruisati na pre~nik najmawe Ø150. Deo vodovoda u ulici Bore Stankovi}a, koji izme{tawem ulice ostaje van koridora ulice, mo`e se ostaviti u funkciji za potrebe Hrama Svetog Save. Deo postoje}eg vodovoda Ø150 u Skerli}evoj ulici, zbog promene trase ulice i gradwe gara`e ispod dela ulice, izmestiti na poziciju datu u grafi~kom prilogu, s tim da nadsloj, iznad krova podzemne gara`e, bude minimum 1,1 m. Novu mre`u izgraditi u novoplaniranim ulicama i delu Ma~vanske ulice. Minimalni pre~nik vodovodne mre`e je Ø150. Tehni~ku dokumentaciju raditi prema va`e}im normativima i uslovima JKP BVK. Uslove za izradu plana izdalo je JKP ’’Beogradski vodovod i kanalizacija’’ dana 15.11.2004.god.
25
B 4.2.2 Kanalizaciona mre`a
B 4.2.2.1 Postoje}e
Predmetna teritorija pripada Centralnom kanalizacionom sistemu, delu na kome se kanalisawe obavqa op{tim na~inom, preko kolektora OB60/110-OB100-150 u ulicama Mekenzijevoj-Katani}evoj-Ohridskoj i Bulevaru JNA, OB60/110 u ulicama Petra Ko~i}a, Brani~evskoj i Neboj{inoj, usmerenim prema desnom kolektoru OB60/110-OB70/135 u Bulevaru Crvene armije, kao i preko sekundarne mre`e na predmetnom prostoru. Pre~nici postoje}e sekundarne kanalizacione mre`e kre}u se od Ø250 do Ø400.
B 4.2.2.1 Planirano Za odvodwavawe razmatrane teritorije, kao i {ireg slivnog podru~ja Vra~arske padine usmerene prema Bulevaru Crvene armije, neophodno je rekonstruisati op{ti, desni kolektor, u Bulevaru Crvene armije.
Rekonstrukcija oba postoje}a, op{ta kolektora u Bulevaru Crvene armije, obra|ena je u Regulacionom planu Bulevara Crvene armije. Kanalizacionu mre`u na samoj teritoriji plana, potrebno je izgraditi u ulicama, ili delovima ulica u kojima ne postoji:
Grani~arskoj, od ulice Sokolske do ulice Filipa Kqaji}a, Podgori~koj, od ulice Filipa Kqaji}a do ulice Stojana Proti}a, Novoj, od ulice Bore Stankovi}a.
Pre~nik nove mre`e mora biti min.Ø300. Nizvodne delove kanala pre~nika Ø250, u koje se ukqu~uje nova mre`a pre~nika min. Ø 300, potrebno je rekonstruisati na pre~nik min.Ø300 do prikqu~ewa na kanal ve}ih dimenzija. Ove vrste rekonstrukcija predvi|ene su u ulicama Grani~arskoj, [umatova~koj, Podgori~koj i delovima ulica Brani~evske i Bore Stankovi}a. U ulici Bore Stankovi}a potrebno je rekonstruisati i deo kanala OKØ350, radi promene trase ulice. Radi promene trase ulice i gradwe gara`e ispod dela ulice Skerli}eve, planira se rekonstrukcija i izme{tawe postoje}eg kanala OKØ250. Gara`u u Skerli}evoj ulici postaviti tako, da za potrebe postavqawa nove kanalizacije, ostane koridor {irine 3.0 m, izme|u zida gara`e i regulacione linije prema stambenim objektima. Ostala kanalizaciona mre`a se zadr`ava, do momenta kada se u redovnom odr`avawu mre`e uka`e potreba za rekonstrukcijom pojedinih kanala, ili delova kanala. Rekonstrukcije u redovnom odr`avawu mre`e potrebno je izvr{iti po trasi postoje}e mre`e, ili neposredno uz postoje}u mre`u, minimalnim pre~nikom Ø 300 do prikqu~ewa na kanal ve}ih dimenzija. Vode, koje se zbog bilo kojih razloga mogu na}i u podzemnim gara`ama, prikqu~iti na gradsku kanalizacionu mre`u uz prehodno pre~i{}avawe na separatorima uqa i masti. Tehni~ku dokumentaciju raditi prema va`e}im normativima i uslovima JKP BVK. Uslove za izradu plana izdalo je JKP ’’Beogradski vodovod i kanalizacija’’ dana 15.03.2005.god.
26
B 4.2.3 Elektroenergetska mre`a i postrojewa
Za potrebe postoje}ih potro{a~a elektri~ne energije izgra|ena je vi{e TS 10/0,4 kV sa mre`om vodova 10 i 1 kV .Postoje}a TS 10/0,4 kV izgra|ene su u sklopu gra|evinskih objekata i kao slobodno stoje}e, a prikazane su na grafi~kom prilogu br. 5.1 i 5.2.Mre`a 10 i 1 kV izvedena je podzemno. Postoje}e saobra}ajne povr{ine opremqene su instalacijama javnog osvetqewa. Na osnovu urbanisti~kih pokazateqa kao i specifi~nog optere}ewa za pojedine vrste objekata do{lo se do potrebnog broja novih TS 10/0,4 kV za pojedine blokove. Za napajawe planiranih objekata elektri~nom energijom potrebno je izgraditi:
u bloku 120: 2 TS 10/0,4 kV, kapaciteta 1000 kVA od kojih }e jedna biti locirana u objektu Mutapova 5-7 za koju su izdati elektroenergetski uslovi;
u bloku 126: 2 TS 10/0,4 kV, kapaciteta 1000 KVA; u bloku 127: 1 TS 10/0,4 kV, kapaciteta 1000 KVA; u bloku 128: 1 TS 10/0,4 kV, kapaciteta 1000 KVA; u bloku 129: 1 TS 10/0,4 kV, kapaciteta 1000 KVA; u bloku 134: 3 TS 10/0,4 kV, kapaciteta 1000 KVA. Po izgradwi trafo stanica u
blokovima 126 i 134 ugasiti postoje}e "Ma~vanska 41" (reg. br.B-350) i "Ma~vanska 41" (reg. br.B-31).
u bloku 140: 2 TS 10/0,4 kV, kapaciteta 1000 kVA. Po izgradwi trafo stanica u blokovima 129 i 140 ugasiti postoje}e "Makenzijeva 78" (reg. br.B-108).
u bloku 135: 2 TS 10/0,4 kV, kapaciteta 1000 kVA; u blok 136: 1 TS 10/0,4 kV, kapaciteta 1000 kVA; u blok 142: 1 TS 10/0,4 kV, kapaciteta 1000 kVA; u bloku 168: 2 TS 10/0,4 kV, kapaciteta 1000 kVA. Po izgradwi ovih trafo stanica
ugasiti postoje}u "Bulevar JA u parku" (reg. br.B-7). u bloku 137: 3 TS 10/0,4 kV, kapaciteta 1000 kVA Po izgradwi ovih trafo stanica
ugasiti postoje}e "Dubqanska 3" (reg. br.B-157) i "Dubqanska 3" (reg. br.B-1455). u bloku 138: 1 TS 10/0,4 kV, kapaciteta 1000 kVA u bloku 139: 2 TS 10/0,4 kV kapaciteta , od kojih }e jedna biti locirana u objketu
[umatova~ka br.7, a druga u objektu [umatova~ka br.27.za koje su izdati elektroenergetski uslovi;
u bloku 146: 1 TS 10/0,4 kV, kapaciteta 1000 KVA u bloku 171: 1 TS 10/0,4 kV, kapaciteta 1000 kVA; u bloku 125a:1 TS 10/0,4 kV, kapaciteta 1000 kVA;
U svakom novom objektu koji se gradi ili na wegovoj parceli, prema planskom ure|ewu prostora, predvideti mogu}nost izgradwe nove TS 10/0,4 kV prema pravilima gradwe, osim ako je energetskim uslovima EDB druga~ije predvi|eno. Ukupan broj novih TS 10/0,4 kV koji se kroz odobrewe za izgradwu mo`e dati ne sme biti ve}i od planom predvi|enog broja.
Planirane TS 10/0,4 kV izgraditi u sklopu gra|evinskih objekata pod slede}im uslovima :
prostorije za sme{taj TS treba da poslu`e za sme{taj transformatora i odgovaraju}e opreme;
prostorije za sme{taj TS predvideti u nivou terena ili sa neznatnim odstupawem od predhodnog stava;
prostorija za sme{taj TS mora imati dva odvojena odelewa i to : odeqewe za sme{taj transformatora i odeqewe za sme{taj razvoda visokog i niskog napona. Svako odeqewe mora imati direktan pristup spoqa;
prostorije za sme{aj TS treba da ispune uslove predvi|ene propisima iz oblasti distribucije elektri~ne energije kao i uslove neposrednog isporu~ioca elektri~ne energije;
27
izme|u oslonca transformatora i temeqa postaviti elasti~ne podmeta~e u ciqupresecawa prenosa vibracija;
3,00 m do najbli`e javne saobra}ajnice; kolski pristup planirati izgradwom pristupnog puta naj mawe {irine 3,00 m do
najbli`e javne saobra}ajnice.
Napajawe planiranih TS 10/0,4 kV bi}e orijentisano na postoje}u TS 110/10 kV "Slavija" i na budu}u TS 110/10 kV "Autokomanda". U tom smislu potrebno je izgraditi jedan vod 10 kV od TS 110/10 kV "Slavija" do postoje}e TS 10/0,4 kV "Bulevar JA" u parku kao i pet kablovskih vodova 10 kV do budu}e TS 110/10 kV "Autokomanda". Planirane vodove 10 kV izvesti du` postoje}ih i planiranih saobra}ajnih povr{ina, podzemno a u rovu potrebnih dimenzija. Planirane vodove 1 kV izvesti od postoje}ih i planiranih TS 110/0,4 kV do planiranih korisnika elektri~ne energije. Planirane vodove 1 kV izvesti du` postoje}ih i planiranih povr{ina, podzemno, a u rovu potrebnih dimenzija. Na mestima, gde se o~ekuju ve}a mehani~ka naprezawa, vodove polo`iti u kablovsku kanalizaciju. Postoje}e elektri~ne vodove, koji su u koliziji sa planiranim sadr`ajem, izmestiti na novu lokaciju. Vodovi 10 kV izvan predmetnog kompleksa sa postoje}om TS 110/10 kV "Slavijom" bi}e predmet posebnog planskog dokumenta. Trasa planiranih vodova 10 kV do budu}e TS 110/10 kV "Autokomanda" bi}e re{ena kroz plansku dokumentaciju TS 110/10 kV "Autokomanda. Osvetqewem planiranih saobra}ajnih povr{ina i parking prostora posti}i sredwi nivo luminancije od oko 0,6 cd/m2. Osvetqewem slobodnih povr{ina posti}i sredwi osvetqaj od oko 15 lh. Vodove javnog osvetqewa postaviti podzemno, a u rovu potrebnih dimenzija. Na mestima gde se o~ekuju ve}a mehani~ka naprezawa tla planirane vodove postaviti u kablovsku kanalizaciju. Uslove za izradu plana izdalo je JPDEE ’’Elektrodistribucija Beograd’’, broj 9969/05 od 23.11.2005.god. B 4.2.4 Telekomunikaciona mre`a i objekti Predmetni kompleks pripada kablovskim podru~jima ATC "Krunski venac" i ATC "Zvezdara". Za potrebe postoje}ih korisnika izgra|ena je odgovaraju}a TT kanalizacija-TTmre`a potrebnog kapaciteta. Postoje}a TK kanalizacija i TK mre`a izgra|ena je u koridoru postoje}ih saobra}ajnih povr{ina, podzemno, a u rovu potrebnih dimenzija. Za odre|ivawe potrebnog broja telefonskih prikqu~aka koristi}e se princip: svaki stan 1,5 telefonski prikqu~ak, za poslovawe i delatnosti na svakih 30-50 m2 korisne povr{ine po jedan
telefonski prikqu~ak. Za potrebe planiranih objekata potrebno je obezbediti oko 3500 telefonskih prikqu~aka. Za potrebe postoje}ih i planiranih TK korisnika potrebno je formirati nova kablovska podru~ja, koja }e pripadati isturenom stepenu "Mile{evska — ATC Krunski venac" kao i rekonstruisati postoje}a kablovska podru~ja.
28
Za potrebe planiranih TK korisnika izgraditi novu TK kanalizaciju sa odgovaraju}im TK vodovima. Postoje}u TK kanalizaciju pro{iriti za potreban broj cevi. Planiranu TK kanalizaciju-TK vodove postaviti du` postoje}ih i planiranih saobra}ajnih povr{ina. Planiranu TK kanalizaciju-TK vodove postaviti podzemno, a u rovu potrebnih dimenzija. U planiranim objektima izgraditi unutra{wi ku}ni izvod potrebnog kapaciteta. Veza TK instalacija sa isturenim stepenom ostvari}e se preko postoje}e TK kanalizacije. Uslove za izradu plana izdao je ’’Telekom Srbija’’, broj 02/015-31233/3 od 25.11.2004. B.4.2.5 KDS mre`a i objekti Kablovski distribucioni sistem (KDS) u svojoj osnovnoj ulozi vr{i prenos, emitovawe i distribuciju radio i TV programa. KDS obezbe|uje svojim korisnicima i slede}e servise: internet, telemetriju, video na zahtev, video nadzor, govorne servise itd. Generalnim planom Beograda 2021 (’’Slu`beni list grada Beograda’’ br. 27/03) je predvi|ena izgradwa tehnolo{ki jedinstvene digitalne infrastrukture ~ime }e se re{iti problemi do kojih dolazi u praksi kao {to su nekontrolisana izgradwa, neusagla{enost operatora sa kapacitetima pristupne i transportne mre`e nacionalnog operatera itd. Planirane vodove za potrebe KDS izgraditi u koridoru planiranih i postoje}ih TKvodova-TK kanalizacije. Planirane vodove KDS izgraditi podzemno a u rovu potrebnih dimenzija. B 4.2.6 Toplovodna mre`a i objekti
B 4.2.6.1 Postoje}e stawe
Predmetni prostor pripada toplifikacionom sistemu toplane "Kowarnik"~ija mre`a radi u temperaturnom re`imu 150/750 C, a sistem potro{a~a je indirektan, preko izmewiva~a toplote, nazivnog pritiska NP 6. U okviru granice Plana izvedeni su magistralni toplovodi pre~nika Ø 323.9/5.6 mm (u ulicama: Katani}evoj,Bore Stankovi}a i Brani~evskoj) i pre~nika Ø 219.1/5 mm i Ø 168.3/4 mm (u ulicama: Sokolskoj i Grani~arskoj) i od wih razgranata toplovodna mre`a u ve}ini blokova Vra~arskog platoa koja se pru`a u sl.ulicama: F.Kqaji}a, S.Proti}a,Podgori~koj i Grani~arskoj. Potro{a~i koji su prikqu~eni na toplovodnu mre`u, ostvaruju svoje potrebe za grejawem preko 34 postoje}ih toplotnih podstanica. Ostali potro{a~i koriste individualne izvore energije (elektri~nu, kotlarnice na ~vrsto ili lako te~no gorivo i dr).
29
B 4.2.6.2 Uslovi prikqu~ewa na toplovodnu mre`u Shodno urbanisti~kim parametrima datih ovim planom izvr{ena je detaqna analiza toplotnog konzuma za postoje}e i planirane povr{ine po predmetnim blokovima ,koja je poslu`ila za dimenzionisawe planirane cevne mre`e. Dati podaci prezentirani su slede}im tabelarnim prikazom:
redni broj bloka
UKUPNI KAPACITET Q(KW)
(postoje}i+planirani) 120 6160 126 1870 127 2025 128 1430 129 900 134 3410 135 3680 136 1635 137 3960 138 1945 139 3790 140 1500 142 1780 144 820 146 1650 168 3055 171 3540
43.15 MW Prikqu~ewe na postoje}i toplovod ostvariti na postoje}e gorepomenute toplovode kako je to prikazano na grafi~kom prilogu. Toplovodnu mre`u izvoditi bezkanalno, u predizolovanim cevima sa minimalnim nadslojem zemqe od 0,8 m. Ista je raspore|ena optimalno i postavqena tako da predstavqa najcelishodnije re{ewe u odnosu na prostorne mogu}nosti postoje}ih i planiranih saobra}ajnica, i polo`aja ostalih infrastrukturnih vodova.Toplovodna mre`a je tako|e uskla|ena u odnosu na re{ewa iz va`e}ih urbanisti~kih planova na prostoru oko predmetnog Plana. Na~in izme{tawa magistralnig toplovoda u ul.Bore Stankovi}a (na uglu sa Skerli}evom ul.) zbog planiranog ulaza u podzemnu gara`u dat je u grafi~kom prilogu. Planirane toplotne podstanice smestiti u prizemqa ili suterene predmetnih objekata unutar blokova i obezbediti im pristupno kolsko-pe{a~ku stazu. One moraju posedovati prikqu~ke na vodovod, el.energiju i gravitacionu kanalizaciju. Ovim Planom data je dispozicija samo onih planiranih toplotnih podstanica koje su predvi|ene Programom prikqu~ewa 21000 stanova. Kona~an broj i dispozicija istih u okviru planiranih gra|evinskih parcela bi}e definisani izradom daqe tehni~ke dokumentacije. Prilikom projektovawa i izgradwe termotehni~kih vodova i postrojewa u svemu se pridr`avati propisa iz "Odluke o snabdevawu grada toplotnom energijom" ("Slu`beni list grada Beograda" br. 2/87) i ostalih va`e}ih tehni~kih normativa i propisa ma{inske struke. Uslove za izradu plana izdalo je JKP ’’ Beogradske elektrane’’ , broj V- 7038 od 12.06.2004.god.
30
B.4.3 Javne zelene povr{ine U okviru podru~ja predmetnog plana analiti~ki su definisane gra|evinske parcele za javne zelene povr{ine, kako je dato u grafi~kom prilogu br.9: ’’Plan parcelacije javnih povr{ina sa smernicama za sprovo|ewe’’ R 1:500 i wihova deoba nije dozvoqena. Za javne zelene povr{ine izdvajaju se slede}e parcele KO VRA^AR(D.L. 13; 14; 16; 17; 27; 28):
Broj bloka Namena Broj kat.parcele Broj gra|. parcele
146 Skver Deo: 2210; P37
120 Skver
Deo: 1517;
P35
120 Skver Deo: 1569; 2189; 1571; 1570; P34
Izme|u blokova 126 i134
Skver Deo: 1924/1 ; 2203/1 P33
125
Javna zelena pov. Deo: 1800/5;1800/4 P38
U ciqu o~uvawa zelenih povr{ina maksimalno su za{ti}eni i zadr`ani postoje}i zasadi kvalitetne vegetacije i to: uli~ni drvoredi u ulicama Mutapovoj i Neboj{inoj, dva postoje}a skvera: skver na raskrsnici ulica Mekenzijeve i Malajni~ke i mawi skver izme|u Dubqanske i Grani~arske ulice, uli~no linearno zelenilo na delu Ma~vanske ulice, visoko drve}e uz benzinsku pumpu u Ma~vanskoj ulici ( koja se ovim planom ukida), kao i ure|ene zelene povr{ine i vegetacija u okviru zone stanovawa, javnih, komercijalnih i centralnih sadr`aja. Planirana je dopuna, postepena rekonstrukcija ili zamena neodgovaraju}ih vrsta, kao i uvo|ewe novih zelenih povr{ina. U okviru javnih zelenih povr{ina nije dozvoqena izgradwa ni postavqawe privremenih ili stalnih objekata koji nisu u skladu sa pravilima ovog plana, ni bilo kakva intervencija u prostoru koja nije u skladu sa funkcijom javnog zelenila koja naru{ava ekolo{ke, estetske i ambijentalne vrednosti javnog prostora.
B 4.3.1 Skverovi Za ovu kategoriju javnog zelenila predvi|ene su lokacije utvr|ene regulacionim linijama u blokovima 120,146 i izme|u blokova 126 i 134. Polo`aj, namena i veli~ina parcela definisanih ovim planom ne mogu se mewati. Zadr`ava se u postoje}im granicama mali uli~ni skver u Grani~arskoj ulici sa dva primerka platana (Platanus acerifolia) izuzetnih bioestetskih i zdravstvenih karakteristika, prsnog pre~nika preko 100cm.,na parceli P37. Zadr`ava se postoje}i ure|eni skver izme|u ulica Mekenzijeve i Malajni~ke na parceli P35, koji sadr`i veoma kvalitetne zasade visokih li{}ara i ~etinara(Acer platanoides, Betula verrucosa,Aesculus hippocastanum,Thuja sp. i dr.), te se ovim planom u potpunosti zadr`avaju. U okviru parternog re{ewa pove}ati u~e{}e cvetnih povr{ina, uz mogu}nost primene vertikalnog ozelewavawa puzavicama i pewa~icama. Rekomponovawem bloka na uglu ulica Mekenzijeve, Katani}eve i Malajni~ke, na gra|evinskoj parceli P34 formira se mawi skver — ozeleweni prostor u gradskom tkivu namewen mirnom odmoru stanovnika. Ovaj javni zeleni prostor oblikovati parkovskim re{ewem, uz primenu pojedina~nih sadnica visoke zimzelene i listopadne vegetacije, ukrasnih i cvetnih formi {ibqa, trajnica i sezonskog cve}a. Pe{a~ke staze i platoe poplo~ati kvalitetnim,
31
dekorativnim zastorom, uz mogu}nost primene elemenata vrtne plastike-~esma, fontana, skulptura, kao i odgovaraju}eg parkovskog-urbanog mobilijara. Oblikovnim i kompozicionim re{ewem ostvariti vizuelno povezivawe sa prostorom postoje}eg skvera. Revitalizacijom i rekompozicijom prostora postoje}e benzinske pumpe u Ma~vanskoj ulici, na raskrsnici sa Tamnavskom, planira se formirawe skvera namewenog predahu i kra}em odmoru stanovnika, na pravcu vizure ka Vra~arskom platou i Hramu Svetog Save. Osnovu biqnog fonda treba da ~ini visoko listopadno i ~etinarsko drve}e koje se ve} nalazi na lokaciji i u potpunosti zadr`ava(Acer pseudoplatanus,Thuja sp. i dr.). Planirati poplo~ane i ozelewene povr{ine sa prostorima za miran odmor. Skver oblikovati parkovskim re{ewem, uz primenu pojedina~nih sadnica visoke vegetacije i dekorativnih formi {ibqa, perena i sezonskog cve}a. Za ovu kategoriju javnog zelenila predvi|ena je lokacija utvr|ena regulacionim linijama na gra|evinskoj parceli P33.
B.4.3.2 Javno zelenilo u regulaciji ulica
Uli~ni drvoredi U ciqu unapre|ewa sistema gradskog zelenila planirano je zadr`avawe postoje}ih kvalitetnih uli~nih drvoreda, wihova dopuna, eventualna postepena rekonstrukcija ili zamena neodgovaraju}ih vrsta, kao i pro{irivawe mre`e drvoreda u ulicama koje ih nemaju. U potpunosti se zadr`ava kvalitetan jednostrani drvored lipa na delu neparne strane Mutapove ulice. Planira se formirawe kontinualnog drvoreda du` cele ulice, zamena o{te}enih i obolelih sadnica, dopuna nedostaju}ih i mere nege za postoje}e drvoredne sadnice. U Neboj{inoj ulici,na delu koji je obuhva}en ovim planom, nalazi se jednostrani drvored javora(Acer sp.) visoke biolo{ke i estetske vrednosti.Sve drvoredne sadnice i drvoredna mesta se zadr`avaju,uz dopunsku sadwu nedostaju}ih sadnica i potrebne mere nege za postoje}e drve}e. Novi drvoredi Zasnivawe novog drvoreda je planirano u okviru nove regulacije ulice Bore Stankovi}a.Planiran je obostrani kontinualan uli~ni drvored sastavqen od drvorednih sadnica visokih li{}ara (Acer sp.,Tilia sp., Fraxinus sp. i sl.). Zasnivawe novih javnih uli~nih drvoreda u drugim ulicama nije mogu}e zbog zate~ene uli~ne matrice sa nedovoqnom {irinom uli~nog profila, te nema prostornih mogu}nosti za formirawe drvoreda i sadwu drvorednih sadnica. Zbog toga se preporu~uje da se na parcelama gde je gra|evinska linija povu~ena u odnosu na regulacionu liniju (neparna strana Rankeove ulice, deo Podgori~ke ulice i dr.) formiraju predba{te sa zasadima visokog drve}a koje bi preuzelo funkciju drvoreda. Ozelewavawe parkinga Na parking prostorima se planira zastor od raster elemenata sa zatravqenim spojnicama i sadwa posebno odnegovanih drvorednih sadnica visokih li{}ara za zasenu parking mesta.
32
B 4.3.3 Javno zelenilo dela Svetosavskog platoa Granicom plana je obuhva}en mawi deo javnih zelenih povr{ina Svetosavskog platoa,odnosno pe{a~ki prilaz sa ju`ne strane trga iz Skerli}eve ulice, na parceli P38. Na delu parcele P38, ispod pe{a~kog prilaza, u toku je izgradwa podzemnog javnog sanitarnog objekta i ure|ewe javnih zelenih povr{ina trga, na osnovu Urbanisti~ko- tehni~kih uslova za prvu fazu izgradwe, ure|ewa i ozelewavawa kompleksa oko Hrama Svetog Save na Vra~aru izme|u ulica Neboj{ine, Skerli}eve, Bore Stankovi}a i Kru{edolske, arhivski broj 03/350-7015. Podzemni javni sanitarni objekat i ure|ewe obuhva}ene javne zelene povr{ine trga ovim planom se zadr`avaju bez promene u odnosu na navedene uslove. B 4.4 Javni urbani prostori — pe{a~ki platoi U okviru podru~ja predmetnog plana analiti~ki su definisane gra|evinske parcele za javne urbane prostore- pe{a~ke platoe, kako je dato u grafi~kom prilogu br.9: ’’Plan parcelacije javnih povr{ina sa smernicama za sprovo|ewe’’ R 1:500 i wihova deoba nije dozvoqena. Na ovim povr{inama nije dozvoqena izgradwa ni postavqawe privremenih ili stalnih objekata koji nisu u skladu sa pravilima ovog plana, ni bilo kakva intervencija u prostoru koja nije u skladu sa funkcijom javnih urbanih prostora-pe{a~kih platoa, koja naru{ava ekolo{ke, estetske i ambijentalne vrednosti javnog prostora. Du` ulice Bore Stankovi}a mogu}e je formirawe ba{ti restorana, u sklopu arhitektonskog re{ewa objekata u zoni A, koja se pribavqaju konkursom. Arhitektonsko-urbanisti~ka re{ewa se verifikuju od strane Komisije za planove. Maksimalna visina konstrukcije natkrivenog prostora ba{te je jednaka visini prizemqa objekta. Pe{a~ke platoe poplo~avati najkvalitetnijim i modernim materijalima i zastorima prilago|enim ukupnom ambijentu i karakteru prostora. Urbani mobilijar izraditi od najkvalitetnijih materijala, a dizajn prilagoditi ukupnom ambijentu i karakteru prostora. Svi primeweni materijali treba da omogu}e bezbedno kretawe pe{aka u svim vremanskim uslovima, brzu evakuaciju povr{inskih voda uz primenu odgovaraju}ih padova, kao i lako odr`avawe ~isto}e. Atmosferske vode sa pe{a~kih trgova i staza, odgovaraju}im padovima odvesti u ki{nu kanalizaciju i na zelene povr{ine. Nije dozvoqeno ogra|ivawe pe{a~kih platoa. B.4.5 Javni objekti
B 4.5.1 Kompleks Narodne biblioteka Srbije Kompleks Narodne biblioteka Srbije obuhvata podru~je izme|u regulacije parne strane Skerli}eve ulice, regulacije Neboj{ine ulice ka Svetosavskom platou i granicu katastarske parcele Narodne biblioteke ka Svetosavskom platou. U okviru ove povr{ine planirana je izgradwa dva podzemna objekta: pro{irewe depoa biblioteke i javna gara`a. Pro{irewe depoa biblioteke predvi|eno je na prostoru izme|u Neboj{ine i Skerli}eve ulice i objekta biblioteke. Javna podzemna gara`a predvi|ena je u delu izme|u objekta Narodne biblioteke i Skerli}eve ulice kao i ispod same trase Skerli}eve ulice. Povr{ina iznad krova podzemnih objekata je namewena javnim zelenim i slobodnim povr{inama.
33
Postoje}a javna zelena povr{ina ispred objekta Narodne biblioteke Srbije, sa prisutnim vrednim listopadnim i ~etinarskim drve}em, predstavqa element koji kvalitativno u~estvuje u definisawu i oblikovawu prostora Svetosavskog trga. Uvo|ewe planiranih podzemnih objekata zahteva i rekomponovawe postoje}ih javnih pe{a~kih i zelenih povr{ina. Primenom parternih elemenata ure|ewa, odgovaraju}im osvetqewem, cvetno-dekorativnim sadr`ajima i sl., mogu}e je formirati novi, urbanisti~ki definisan i prepoznatqiv gradski prostor.
Oblikovno i kompoziciono re{ewe partera, dimenzije, izbor materijala i na~in pejza`ne obrade bi}e ta~no utvr|eni kroz daqu urbanisti~ku razradu, a prema elementima i pravilima ovog plana. Planirane namene prikazane su na grafi~kom prilogu br. 2: ’’Planirane namene povr{ina’’ R1:500. Kompleks Narodne biblioteke Srbije je predvi|en za daqe sprovo|ewe izradom urbanisti~kog projekta. Obavezuje se jedinstveno ure|ewe terena iznad planirane podzemne izgradwe.
B 4.5.1.1 Narodna biblioteka Srbije
Narodna biblioteka Srbije je nacionalna institucija prvog reda. Objekat i parcela Narodne biblioteke Srbije u`ivaju status spomenika kulture. Sve intervencije na objektu izvoditi u skladu sa uslovima nadle`nih gradskih i republi~kih ustanova.
B 4.5.1.2 Uslovi za pro{irewe depoa Narodne biblioteka Srbije Ovim planom dozvoqava se pro{irewe depoa Narodne biblioteke kao podzemna izgradwa u zoni ugla ulica Jovana Skerli}a i Neboj{ine, a kako je prikazano na grafi~kom prilogu br. 3: ’’Regulaciono nivelacioni plan sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih i slobodnih povr{ina i analiti~ko geodetskim elementima za obele`avawe’’ R 1: 500. Uslov za izgradwu podzemnih kapaciteta je detaqno ispitivawe stati~ke stabilnosti konstrukcije objekta Narodne biblioteke. Nova gradwa ne sme da ugrozi stati~ku stabilnost objekta Narodne biblioteke, niti da izazove bilo kakva druga o{te}ewa na objektu. Pro{irewe depoa Narodne biblioteke je planirano kao podzemni objekat, potpuno ukopan do kote koja obezbe|uje da se na krovu u potpunosti sa~uva postoje}e ure|ewe zelenih i pe{a~kih povr{ina, odnosno da ravan, prohodan, ure|en i ozelewen krov svih planiranih podzemnih dogra|enih kapaciteta bude na nivou trga. Povr{ina na kojoj je mogu}a gradwa je maksimalno u osnovi 4590 m2 . Dozvoqena je izgradwa u dve ili vi{e podzemnih eta`a. Na~in i ta~nu kotu fundirawa planiranih objekata mogu}e je ta~no definisati nakon detaqnih geolo{kih istra`ivawa. Pri projektovawu ovih objekata mora se uzeti u obzir i za{tita postoje}eg objekta. Na~in za{tite predvideti kroz projekat za{tite temeqnog iskopa i za{tite postoje}eg objeta. Po{to ispod postoje}eg kompleksa Narodne biblioteke prolazi saobra}ajni tunel, objekti koji se projektuju moraju u sebi sadr`ati posebne seizmi~ke elemente koje uslovqava vibracija. Objekat je mogu}e postaviti na gra|evinske linije ka Neboj{inoj, Skerli}evoj ulici i granici katastarske parcele Narodne biblioteke ka Svetosavskom platou. Ta~na pozicija gra|evinske linije ka objektu bibliotke bi}e utvr|ena u daqoj fazi sprovo|ewa i izrade tehni~ke dokumentacije, a na osnovu detaqnih ispitivawa o stati~koj stabilnosti objekta biblioteke.
34
Ukoliko visinske kote dozvoqavaju mogu}e je otvarawa tehnolo{kog pristupa pro{irenom depou biblioteke iz Skerli}eve ulice. Uslov je da pristup estetski i oblikovno bude potpuno uklopqen u postoje}e ure|ewe javnih zelenih povr{ina.
B 4.5.1.3 Javna podzemna gara`a u kompleksu
Narodne biblioteke Srbije
Ovim planom dozvoqava se izgradwa javne gara`e, kao podzemna izgradwa u delu izme|u objekta Narodne biblioteke i Skerli}eve ulice kao i ispod same trase Skerli}eve ulice, a kako je prikazano na grafi~kom prilogu br.3: ’’Regulaciono nivelacioni plan sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih i slobodnih povr{ina i analiti~ko geodetskim elementima za obele`avawe’’ R 1: 500. Uslov za izgradwu podzemnih kapaciteta je detaqno ispitivawe stati~ke stabilnosti konstrukcije objekta Narodne biblioteke. Nova gradwa ne sme da ugrozi stati~ku stabilnost objekta Narodne biblioteke kao i objekata u okru`ewu, niti da izazove bilo kakva druga o{te}ewa na objektima. Javna podzemna gara`a je planirana kao podzemni objekat potpuno ukopan do kote koja obezbe|uje da se na krovu u sa~uva pribli`no postoje}e ure|ewe zelenih i pe{a~kih povr{ina, odnosno da ravan, prohodan, ure|en i ozelewen krov svih planiranih podzemnih dogra|enih kapaciteta bude na nivou trga. Ispod trase i u {irini Skerli}eve ulice kota krova gara`e mora biti kontinualno upu{tena, kako bi se izveli potrebni infrastrukturni vodovi. Visinska razlika izme|u kolovozne povr{ine i krova gara`e iznosi min. 1.10m. Na~in i ta~nu kotu fundirawa planiranih objekata mogu}e je ta~no definisati nakon detaqnih geolo{kih istra`ivawa. Pri projektovawu ovih objekata mora se uzeti u obzir i za{tita postoje}eg objekta. Na~in za{tite predvideti kroz projekat za{tite temeqnog iskopa i za{tite postoje}eg objeta. Po{to ispod postoje}e biblioteke prolazi saobra}ajni tunel, objekti koji se prjektuju moraju u sebi sadr`ati posebne seizmi~ke elemente koje uslovqava vibracija. Povr{ina na kojoj je mogu}a gradwa je maksimalno u osnovi oko 5500 m2 . Dozvoqena je izgradwa u dve ili vi{e podzemnih eta`a. Objekat je mogu}e postaviti na gra|evinskoj liniji ka postoje}em javnom podzemnom sanitarnom objektu. Sve ostale gra|evinske linije bi}e odre|ene detaqnim ispitivawima. Ta~na pozicija gra|evinske linije ka objektu Narodne bibliotke bi}e utvr|ena u daqoj fazi sprovo|ewa i izrade tehni~ke dokumentacije, a na osnovu detaqnih ispitivawa o stati~koj stabilnosti objekta biblioteke. Ta~na pozicija gra|evinske linije ka objektima du` Skerli}eve ulice bi}e utvr|ena kroz daqu plansku razradu, u skladu sa potrebama trasirawa infrastrukturnih vodova, posebno kanalizacione mre`e. Nova podzemna izgradwa ne sme da naru{i fizi~ku stabilnost objekta Narodne biblioteke Srbije, ne sme da naru{i postoje}e uslove kori{}ewa objekta, mogu}nosti pristupa objektu, kao ni wegov vizuelni integritet.
35
B 4.5.2 Centar kulture sa javnom gara`om
U delu bloka 140, izme|u ulica Makenzijeve, ^uburske i Patrijarha Varnave, planira se centar kulture sa javnom gara`om kako je prikazano na grafi~kim prilozima plana. Objekat centra kulture sa javnom gara`om planira se na celim katastarskim parcelama: 2008; 2009; 2010; 2011 i delovima katastarskih parcela: 2006; 2007; 2214; 2204/1. U
(1935-2005) se treba
. . .
Imaju}i u vidu potrebu za planirawem novih kapaciteta za pred{kolsku ustanovu, iskazanu u dopisima Sekretarijata za socijalni i de~iju za{titu br. 350-12/2004 od 09.09.2004. godine i 27.02.2004. godine i XIX-01 br.350-12/04 od 17.08.2005.godine, deo potrebnih kapaciteta za pred{kolsku ustanovu ( za oko 70 dece), ovim planom se ostvaruje u okviru planiranog javnog objekta centra kulture sa kompatibilnim sadr`ajima i podzemnom gara`om, na lokaciji u delu bloka 140 izme|u ulica Makenzijeve, ^uburske i Patrijarha Varnave. Tako|e, u okviru centra kulture treba organizovati kompatibilne sadr`aje poput galerija, starih zanata, pjaceta, ba{ti, pe{a~kih tokova i sl. kako bi se ostvario kontinuitet ,,duha mesta’’ transponovan kroz savremen arhitektonski izraz.
objekta potrebno je ostvariti . U jednom podzemnom nivou gara`e potrebno je obezbediti odre|en broj GM za potrebe centra kulture prema slede}im normativima: kultura 1GM na 80m2 BRGP; poslovawe1GM na 80m2 BRGP; pred{kolska ustanova 1GM na 1 grupu od 20 dece. U malno podzemna planira se javna gara`a 100 . Ukupni orijentacioni broj GM ove gara`e je oko 150 GM. Urbanisti~ki parametri koji va`e za centar kulture sa javnom gara`om su:
15,0 , „ “
; 1,6; 70% 50%
, ,
.
U okviru ove gra|evinske parcele obavezno je obezbediti pe{a~ku stazu koja povezuje ulice Filipa Kqaji}a (Patrijarha Varnave) i pe{a~ki plato izme|u ulica Ma~vanske i Makenzijeve, kako je prikazano na grafi~kom prilogu broj 3: ’’Regulaciono nivelacioni plan sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih i slobodnih povr{ina i analiti~ko geodetskim elementima za obele`avawe’’ R 1: 500. Ta~an broj podzemnih eta`a, kao i na~in fundirawa odredi}e se na osnovu detaqnih geolo{kih istra`ivawa kroz izradu tehni~ke dokumentacije. Po{tovati sve uslove vezane za ovu vrstu objekata po pitawu za{tite od po`ara, zvu~ne izolacije, provetravawa i sl. imaju}i u vidu odnos prema namenama u okru`ewu.
- (O42) (P36), 140,
, , jedinstvenim
36
. -
, .
/ .
B 4.5.3 Ustanove osnovnog obrazovawa Prema obave{tewu Sekretarijata za obrazovawe podru~je je na zadovoqavaju}i na~in pokriveno objektima osnovnih {kola, te ne postoje potrebe za pro{irewem postoje}ih kapaciteta u okviru granica ovog plana. Prema novoplaniranom broju stanovnika, na predmetnom podru~ju planirano je pove}awe broja dece osnovno-{kolskog uzrasta za oko 430. Prema standardima Generalnog plana Beograda 2021 (’’Slu`beni list grada Beograda’’ broj 27/03) za navedeni broj dece potrebno je obezbediti objekat BRGP od 2 800m2 sa veli~inom kompleksa od oko 8600m2, za rad u jednoj smeni. Osnovne {kole koje se nalaze u bliskom okru`ewu i imaju dovoqne kapacitete da mogu da prime novoplanirani broj u~enika su: O[ ’’ Sveti Sava’’ u ulici Avalskoj broj 8, povr{ine objekta 3 500 m2, povr{ine
kompleksa od 3558 m2 i trenutno je poha|a 520 u~enika; O[ ’’Svetozar Markovi}’’ u ulici Hayi Milentijevoj broj 64, povr{ine objekata
10 211 m2, povr{ine kompleksa od 6325 m2 i trenutno je poha|a oko 1000 u~enika.
B 4.5.4 Ustanove primarne zdravstvene za{tite
U obuhvatu plana nije potrebna izgradwa objekta primarne zdravstvene za{tite (prema dopisu Sekretarijata za zdravstvo br.50-631 od 22.12.2004. godine).
B 4.5.5 De~ija ustanova Imaju}i u vidu potrebu za planirawem novih kapaciteta za pred{kolsku ustanovu, iskazanu u dopisima Sekretarijata za socijalni i de~iju za{titu br. 350-12/2004 od 09.09.2004. godine i 27.02.2004. godine i XIX-01 br.350-12/04 od 17.08.2005.godine, deo potrebnih kapaciteta za pred{kolsku ustanovu (za oko 70 dece), ovim planom se ostvaruje na lokaciji u delu bloka 140 izme|u ulica Makenzijeve,^uburske i Patrijarha Varnave u okviru planiranog javnog objekta centra kulture sa kompatibilnim sadr`ajima i podzemnom gara`om. Uslovi za izgradwu planiranog centra kulture sa kompatibilnim sadr`ajima i podzemnom gara`om dati su u poglavqu B 4.5.2 Centar kulture sa javnom gara`om. Postoji mogu}nost otvarawa pred{kolsih ustanova kao vida privatne delatnosti na ostalom zemqi{tu, uz uslov zadovoqewa svih propisanih standarda.
37
B.5 Sredworo~ni plan ure|ivawa javnog gra|evinskog zemqi{ta B 5.1 Predmer radova na ure|ivawu javnog gra|evinskog zemqi{ta
Tabela: Predmera radova na ure|ivawu javnog gra|evinskog zemqi{ta u granicama plana
Vrsta radova
Intervencija
Ukupna koli~ina
Radovi na ure|ivawu
javnog gra|evinskog
zemqi{ta u granicama
plana
Mere Jedinica mere
Rekonstrukcija
Novo
Ru{ewe objekata BRGP m2 / 10 000 10 000
Izuzimawe zemqi{ta BRGP m2 / 8060
8060
Ø 400 m 84 0 84
Vodovodna mre`a
Ø 150 1947 250 2197
MinØ 400 m 84 0 84
MinØ 350 m 83 0 83 Regulacija ulica
Kanalizaciona mre`a
MinØ300 m 725 315 1040 Javno osvetlewe sa rasvetom 1 kV km 1.0 0.2 0.2 Elektroenergetski objekti
(TS 10/0.4 kVA) *po TS kom 0 *27 27
Telekomunikaciona mre`a Ø broj prikqu~aka
0 3500 3500
Toplovodna mre`a Ø 168.3/4 mm Ø 133/4 mm Ø 114.3/4 mm Ø 108/3.6 mm Ø 88.9/3.2 mm Ø 76.1/2.9 mm Ø 60.3/2.9 mm Ø 48.3/2.6 mm
m m m m m m m m
0 0 0 0 0 0 0 0
145 1165
815 195 255
45 30
185
145 1165
815 195 255
45 30
185
Saobra}ajnice sa kolovozom, parkirawem i trotoarima
m2 m 31770 1905 33675
Sadwa drvorednih sadnica kom 0 116 116 Javne Izuzimawe zemqi{ta m2 (ha) / 655 655 zelene Ru{ewe objekata BRGP m2 / 543 543 povr{ine Ure|ewe javne zelene povr{ine m2 (ha) 665 1235 1900
Izuzimawe zemqi{ta m2 1155 2120 3275 Ru{ewe objekata BRGP m2 / 1796 1796
Pe{a~ki platoi
Ure|ewe pe{a~kih platoa m2 (ha) / 2408 2408 Izuzimawe zemqi{ta m2 (ha) / 600 600 Ru{ewe objekata BRGP m2 / 220 220
Kompleks Narodne biblioteke Izgradwa javnog objekta m2 / 10090 10090
Izuzimawe zemqi{ta m2 (ha) / 1940 1940 Ru{ewe objekata BRGP m2 / 1064 1064
Centar kulture sa javnom gara`om
Izgradwa javnog objekta m2 / 3100 3100
* Tri TS10/0,4 kV su u fazi realizacije
B 5.2 Izvori finansirawa ure|ivawa javnog gra|evinskog zemqi{ta
Finansirawe ure|ivawa javnog gra|evinskog zemqi{ta obezbe|uje se iz sredstava definisanih ~lanom 73. Zakona o planirawu i izgradwi (’’Slu`beni glasnik RS’’ broj 47/03).
38
B.6 Urbanisti~ke mere za{tite B 6.1 Urbanisti~ke mere za za{titu od elementarnih nepogoda Radi za{tite od potresa objekti moraju biti realizovani i kategorisani prema Pravilniku o tehni~kim normativima za izgradwu objekata visokogradwe u seizmi~kim podru~jima ( Slu`beni list SFRJ , br.31/81, 49/82, 29/83, 21/88, 52/90). B 6.2 Urbanisti~ke mere za za{titu od po`ara Radi za{tite od po`ara objekti moraju biti realizovani prema odgovaraju}im tehni~kim protivpo`arnim propisima, standardima i normativima: - Objekti moraju biti realizovani u skladu sa Zakonom o za{titi od po`ara (Sl.
glasnik SRS br. 37/ 88 i 48/94). - Objekti moraju imati odgovaraju}u hidrantsku mre`u, koja se po protoku i pritisku
vode u mre`i planira i projektuje prema Pravilniku o tehni~kim normativima za spoqnu i unutra{wu hidrantsku mre`u za ga{ewe po`ara ( Slu`beni list SFRJ , br.30/91).
- Objektima mora biti obezbe|en pristupni put za vatrogasna vozila, shodno Pravilniku o tehni~kim normativima za pristupne puteve ... ( Slu`beni list SRJ , br.8/95), po kome najudaqenija ta~ka kolovoza nije daqa od 25m od gabarita objekta.
- Objekti moraju biti realizovani i u skladu sa Odlukama o uslovima i tehni~kim normativima za projektovawe stambenih zgrada i stanova ( Sl. list grada Beograda br. 32/4/83), Pravilnikom o tehni~kim normativima za elektri~ne instalacije niskog napona ( Sl. list SFRJ , br.53, 54/88 i 28/95) Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu objekata od atmosferskog pra`wewa ( Sl. list SRJ , br.11/96), Pravilnikom o tehni~kim normativima za ventilaciju i klimatizaciju ( Slu`beni list SFRJ , br.87/93).
- Objekti moraju biti realizovani u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu niskonaponskih mre`a i pripadaju}ih trafostanica ( Slu`beni list SFRJ , br.13/78), Pravilniku o izmenama i dopunama tehni~kih normativa za za{titu niskonaponskih mre`a i pripadaju}ih trafostanica ( Slu`beni list SRJ , br.37/95), Pravilniku o tehni~kim normativima za za{titu elektroenergetskih postrojewa i ure|aja od po`ara ( Sl. list SFRJ , br.87/93).
Za planirane podzemne gara`e, povr{ine preko 1500m2, predvideti sopstveni prilaz za vozila i odgovaraju}i broj rezervnih izlaza za vozila i korisnike, hidransku mre`u, instalaciju za automatsku dojavu po`ara, sistem za otkrivawe prisustva ugqen-monoksida, instalaciju sigurnosnog osvetqewa, dizel agregat, prinudnu ventilaciju, sistem za odimqavawe shodno Odlukama o uslovima i tehni~kim normativima za projektovawe stambenih zgrada i stanova ( Sl. list grada Beograda br. 32/4/83). Za predmetni plan je pribavqeno Obave{tewe br. 217-360/04 od Uprave protivpo`arne policije. B 6.3 Urbanisti~ke mere za civilnu za{titu U vezi sa civilnom za{titom predvi|ena je izgradwa skloni{ta, u skladu sa posebnim elaboratom Prilog mera za{tite od elementarnih i drugih ve}ih nepogoda i prostorno-planski uslovi od interesa za odbranu zemqe, koji je sastavni deo predmetnog plana. B 6.4 Urbanisti~ke mere za za{titu `ivotne sredine
@ivotnu sredinu na ovom prostoru ugro`ava Makenzijeva ulica sa veoma frekventnim saobra}ajem i stanica za te~no gorivo u Ma~vanskoj ulici. Vozila sa motornim
39
unutra{wim sagorevawem koja se kre}u Makenzijevom bukom i izduvnim gasovima zaga|uju `ivotnu sredinu. Iz navedenih razloga sa ciqem za{tite `ivotne sredine pridr`avati se slede}ih uslova: - ukidawe stanice za te~no gorivo u Ma~vanskoj ulici, - za gara`u u bloku 120, javnu gara`u na uglu Makenzijeve i ^uburske ulice i javnu
podzemnu gara`u u kompleksu Narodne biblioteke Srbije, ukoliko imaju vi{e od jedne podzemne eta`e obavezna je izrada analize uticaja na `ivotnu sredinu,
- nadzemne gara`e moraju imati dobru prirodnu ventilaciju i da budu izgra|ene tako da ne emituju buku,
- maksimalno osloboditi unutra{wost blokova, - ukoliko se potkrovqa koriste za stanovawe potrebno je izvr{iti propisnu
termoizolaciju kosih krovova, - preporuka je ostavqawe mawih slobodnih povr{ina na frontovima ulica zbog
provetravawa blokova. Prema mi{qewu Sekretarijata za za{titu `ivotne sredine, dopis broj 501-63/05-V-01 od 25.02.2005. godine, ovaj plan ne predstavqa okvir za odobravawe budu}ih razvojnih projekata odre|enih propisima kojima se ure|uje procena uticaja na `ivotnu sredinu, te ne podle`e obavezi izrade strate{ke procene uticaja u smislu odredbe ~lana 5. Zakona o strate{koj proceni uticaja na `ivotnu sredinu (’’ Slu`beni glasnik RS’’, broj 135/04). B.7 In`ewersko-geolo{ki uslovi
Podru~je Plana detaqne regulacije pripada delu desne padine ^uburskog potoka, sa kotama terena od 122-131 mnv, a sa nagibom padine od 5-100. Teren ima karakteristi~ne padine formirane u neogenim i kvartarnim sedimentima, sa uspostavqenom op{tom stabilno{}u terena. Tako|e, generalnu prostornu homogenost in`ewerskogeolo{kih svojstava terena kao podloge za gra|evinske zahvate, potvrdio je izvedeni proces urbanizacije (izgra|eni su objekti visokogradwe sa prate}om infrastrukturom). To zna~i da se teren ocenjuje kao uslovno povoqan. Sedimenti kvartara i tercijara su povoqni za prijem i preno{ewe optere}ewa, osim lesnih sedimenata koji zbog svoje osetqivosti na dopunska i neravnomerna provla`avawa su uslovno povoqni, tako da mogu imati uticaj na stabilnost i funkcionalnost gra|evinskih objekata, usled neravnomernih slegawa i mogu}e rotacije objekata.
Teren sa aspekta kli`ewa, plasti~nog te~ewa i erozionih procesa u geodinami~kom pogledu je uslovno stabilan i bez izra`enih aktivnih pojava i procesa.
Postoje}e ravnote`no stawe, treba promeniti u korist ve}e stabilnosti, odnosno obezbe|ewa trajne stabilnosti terena i objekata, kroz uno{ewe novih urbanih sadr`aja, odnosno rekonstrukcije postoje}ih.
Prema dosada{wim istra`ivawima, u terenu je formirana ’’duboka’’ i ’’pli}a’’ izdan.
Pli}a (gorwa) izdan je formirana u kvartarnim sedimentima i u ÊÊkori raspadawa’’ laporovitih glina sa blagim pritiskom-subarterskog karaktera. Dubina do nivo podzemne vode zavisi od dubine zalegawa laporovito-glinovitog kompleksa, tako da se konstatovani nivo podzemne vode kre}e u rasponu od 2-8 m. Izdan je razbijenog tipa, ali se kontinualno prazni prema erozionom bazisu. Izda{nost ove izdani je dosta mala. Me|utim, sezonski je mogu}e formirawe lokalne izdani na kontaktu lesa sa pogrebenom zemqom, odnosno deluvijalnom glinom, i treba imati u vidu da les ima hidrogeolo{ka svojstva kolektora sprovodnika pa je mogu}e akumulirawe sa usporenom infiltracijom kroz pogrebenu zemqu, odnosno deluvijalnu glinu, {to ~ini sezonski izdan eta`nog tipa. Iz tih razloga se mogu o~ekivati mawi prilivi podzemne vode pri izvo|ewu temeqnog iskopa i na dubini od oko 2 m.
40
Duboka izdan je formirana ispod laporovitih glinovitih sedimenata u okviru vodosnih kavernoznih sarmatskih kre~waka sa izra`enim kolektorskim svojstvima i preko wih se ostvaruje hidrauli~ka veza sa rekom Savom.
Kroz prostor regulacionog plana svojim jednim delom prolazi `elezni~ki tunel ’’Vra~ar’’ i to ispod ulica: Makenzijeve, Mutapove, Ma~vanske, B. Stankovi}a, Skerli}eve i daqe nastavqa ka Bul. JA gde izlazi na povr{inu.
B 7.1 In`ewerskogeolo{ki i geotehni~ki uslovi izgradwe objekata
Izgradwa objekata visokogradwe- objekti visokogradwe mogu se fundirati u lesu, makroporozne strukture, osetqiv na dopunska i neravnomerna slegawa u uslovima provla`avawa, a pod slede}im uslovima: u ciqu eliminisawa kolapsibilnosti i nepovoqnih uticaja diferencijalnih i ve}ih ukupnih slegawa na stabilnost objekata visokogradwe i wegove superstrukture, treba izvr{iti:
- adekvatnu pripremu terena za geotehni~ke melioracije,
- tehni~ko re{ewe i mere predoptere}ewa kojima se elimini{e "kolapsibilnost" i indeks towewa svodi u granice Im 0.005, odnosno na vrednost suvih zapreminskih te`ina d 15.5 kN/m3,
- nakon obavqenih priprema i uspe{no sprovedenih mera stabilizacije temeqnog lesnog tla, fundirawe se mo`e izvesti na temeqnim plo~ama ili na temeqnim trakama povezanim u oba pravca po sistemu ro{tiqa.
Duboko fundirawe mo`e biti predmet razmatrawa tehno-ekonomske analize.
Za vi{e nivoe izrade projektne dokumentacije potrebna su dopunska geotehni~ka istra`ivawa na mikrolacijama budu}ih objekata sa posebnim osvrtom na stepen kolapsibilnosti lesnog tla i interakciju tlo-objekat.
Izgradwa objekata infrastrukture i saobra}ajnica- sa geotehni~kog aspekta iskop za vodovodno-kanalizacionu mre`u i toplifikaciju izvodi se u sredinama lesnog kompleksa, {to pripada II kategoriji po normama GN-200. Do dubine 1.0 m iskop se mo`e izvoditi vertikalno i bez podgrade (sem u zoni uticaja na objekte), a za ve}e dubine neophodan je rad u kampadama 2-6 m i razupirawe, odnosno obezbe|ewe stabilnosti kroz stabilne nagibe {karpi, podgrade i potporne konstrukcije.
Lesni materijal mo`e se koristiti za zatrpavawe kanalizacionih tran{ea, kao i za potrebe nivelacinog ure|ewa i izradu saobra}ajnica (kao "podtlo") uz adekvatne uslove ugradwe i zbijawa.
Za potrebe dimenzionisawa kolovozne konstrukcije na vi{em nivou izrade tehni~ke dokumentacije potrebno je uraditi dopunska istra`ivawa i iskop istra`nih jama, radi uzimawa materijala za klasifikaciona ispitivawa, Proktorov i CBR-opit.
Nadgradwa i dogradwa postoje}ih objekata
Nadgradwa objekata zavisi kako od deformacionih karakteristika temeqnog tla, tako i od kvaliteta i stabilnosti postoje}ih objekata. Objekti fundirani na lesnom tlu, mogu se nadgraditi u meri da ukupno optere}ewe (staro + novo) ne prelazi napon na temeqnoj spojnici od = 120 kN/m2, odnosno ako je fundirawe ostvareno u sloju pogrebene zemqe do ukupno = 150 kN/m2. U svim drugim slu~ajevima potrebni su posebni tehni~ki zahvati poduhvatawu temeqne konstrukcije ("mega {ipovi" i dr.).
Za svaki konkretan slu~aj neophodna su namenska geotehni~ka ispitivawa deformacionih karakteristika temeqnog tla, vode}i ra~una o ostvarenoj
41
konsolidaciji i stepenu kolapsibilnosti lesnog tla, koje mo`e biti uzro~nik ugro`avawa stabilnosti objekata u postoje}em stawu i u uslovima nadogradwe.
Nadogradwu objekata koji nemaju vertikalne i horizontalne serkla`e, treba izbe}i. Me|utim, u koliko se nadogradwa ipak izvodi, neophodno je i postoje}i objekat i nadogradwu dovesti u seizmi~ke zakonske okvire, definitivno dimenzionisawe izvr{iti nakon dinami~ke analize i interakcije tlo-objekat!
Dogradwa objekata je mogu}a pod istim uslovima koji va`e za nove objekte, s tim {to se u razmatrawe moraju uzeti i dodatni uticaji na slegawe postoje}eg objekta, usled superpozicije napona. U koliko detaqna geotehni~ka istra`ivawa nisu izvedena na mikrolokaciji, ista se moraju izvesti u ciqu sagledavawa svih relevatnih uticaja po stabilnost objekta koji se dogra|uje, kao i postoje}eg objekta na kontaktu i drugih objekata u zoni uticaja.
Temeq novog objekta (dogradwe) treba da bude na istoj ili pli}oj koti fundirawa, kao i da ne ugro`ava stabilnost objekata na kontaktu i u zoni uticaja. Treba izvesti i proveru stabilnosti postoje}eg objekta u pogledu sloma tla usled eventualnog prekora~ewa ivi~nih napona u fazi izvo|ewa radova dogradwe.
***
Na prikqu~cima vodovodno-kanalizacione mre`e treba ostvariti fleksibilne veze!
Na svim objektima koji se grade treba ugraditi repere i pratiti slegawe u toku gradwe, kao i toku eksplatacije od najmawe 2-5 godina.
Podzemni objekti
Na predmetnom terenu plana detaqne regulacije, najzna~ajniji podzemni objekat je `elezni~ki tunel ’’Vra~ar’’ ~ija je trasa preuzeta iz fondovske dokumentacije i koji svojim jednim delom prolazi ispod ulica: Makenzijeve, Mutapove, Ma~vanske, B. Stankovi}a, Skerli}eve i daqe nastavqa ka Bul. JA gde izlazi na povr{inu. Na koti 96 mnv, odnosno u laporima listastim se nalazi osa tunela u podru~ju Skerli}eve ulice. Izgradwom ovog tunela promeweni su prirodni uslovi u terenu koji su do tada vladali, a formiran je {tetan uticaj na `ivotnu sredinu (buka, vibracije i sl.).
Planirawe i izgradwa objekata iznad i u neposrednoj blizini trase tunela, mora biti razmatrana i obra|ena sa aspekta stabilnosti, geoekologije i humane medicine na vi{em nivou tehni~ke dokumentacije.
Izgradwa podzemnih eta`a mogu}a je pod uslovom prethodnog obezbe|ewa stabilnosti temeqne jame i susednih objekata u zoni uticaja, kao i drenirawa terena i za{tite od {tetnog uticaja podzemnih voda.
Za daqe nivoe projektovawa obavezna su detaqna geolo{ka istra`ivawa koja treba da budu izvedena u skladu sa Zakonom o geolo{kim istra`ivawima sl.gl.RS 44/95. V. PRAVILA GRA\EWA ZA ZONE V.1 Pravila regulacije Regulacije zemqi{ta u okviru teritorije PDR obezbe|uje za{titu javnog interesa i rezervaciju povr{ina za javne namene i u tom smislu regulaciona linija deli prostore namewene javnom interesu od ostalog zemqi{ta. Javni interes se identifikuje u prostoru regulacije ulica izme|u gradskih blokova ili unutar blokova kada se zemqi{te namewuje javnim objektima. Zone i blokovi obuhvataju ostalo zemqi{te.
42
V.2 Pravila parcelacije Unutar teritorije ostalog zemqi{ta pravilo je da se maksimalno mogu}e po{tuje postoje}a katastarska parcelacija koja se mo`e mewati samo u slu~aju kada je u pitawu formirawe parcele za javni interes ili postoji dogovor o ujediwavawu katastarskih parcela radi formirawa gra|evinske parcele, kada je obavezna izrada urbanisti~kog projekta ili je ovim planom predvi|ena obavezna izrada urbanisti~kog projekta u skladu sa zakonom. Gra|evinska parcela se formira na osnovu validnog i a`uriranog katastarskog plana, uslova i postavki ovog PDR. Polo`aj parcele definisan je regulacionom linijom prema javnim povr{inama i razdelnim granicama parcela prema susednim parcelama, iste ili druge namene. Svaka gra|evinska parcela predvi|ena planom mora imati neposredan kolski pristup na javnu saobra}ajnicu kao i prikqu~ak na tehni~ku infrastrukturu. Kolski pristup mora imati minimalnu {irinu od 3.5 metara kako bi se obezbedio pristup komunalnim i vatrogasnim vozilima na parcelu, ali neophodno je da budu ispuweni propisi iz protivpo`arne za{tite. Katastarske parcele u zonama A i B ~iji je front prema saobra}ajnici u`i od 16 metara i katastarske parcele povr{ine mawe od 300 m2, ne mogu dobiti status gra|evinske parcele. Izuzetak su objekti du` Katani}eve ulice od broja 5 do 13 i objekat u ulici Ma~vanskoj broj 2, na kojima se gra|evinska parcela poklapa sa katastarskom. Katastarske parcele u zoni V ~iji je front prema saobra}ajnici mawi od 6 metara i zonama G i G1 ~iji je front prema saobra}ajnici mawi od 9 metara i katastarske parcele u ovim zonama povr{ine mawe od 150 m2, ne mogu dobiti status gra|evinske parcele. Izgradwa na ovim parcelama je mogu}a samo u slu~aju spajawa sa susednim parcelama . Ako do toga ne do|e, mogu}a je samo revitalizacija ili sanacija postoje}e zgrade zbog poboq{awa uslova kori{}ewa.
Mogu}e je spajawe dve ili vi{e katastarskih parcela radi formirawa gra|evinske parcele. Uslov je da se spajawe vr{i u okviru granica celih parcela, osim u slu~ajevima kada je zbog realizacije javnog interesa do{lo do promena granica katastarskih parcela. Spajawe katastarskih parcela se sprovodi, uz saglasnost korisnika, izradom urbanisti~kog projekta. U slu~aju spajawa katastarskih parcela u zonama V i G , parametri plana se primewuju na novoformiranu parcelu, uz uve}awe od 15%. Uve}awe se ne odnosi na spratnost objekata, ve} samo na stepen zauzetosti i indeks izgra|enosti. Ne dozvoqava se deoba postoje}ih katastarskih parcela u prostoru ovog plana, osim u prilici kada se radi o realizaciji javnog interesa zbog pro{irewa regulacije ulice ili drugog prostora javnog interesa. Deoba katastarskih parcela objekata koji u`ivaju status spomenika kulture nije mogu}a. Deoba ili ujediwavawe postoje}ih katastarskih parcela u zoni G1 nije mogu}e osim u slu~aju realizacije javnog interesa.
43
Katastarske parcele u unutra{wosti bloka mogu postati gra|evinske ukoliko preko obodnih parcela obezbede direktan kolsko - pe{a~ki pristup na javnu povr{inu ili na osnovu prava slu`benosti prolaza i obezbede prikqu~ak na tehni~ku infrastrukturu. V.3 Uslovi za pe{a~ke i kolske pristupe parcelama Svaka gra|evinska parcela mora imati kolski ili kolsko-pe{a~ki pristup minimalne {irine od 3,5 metara sa obodne javne saobra}ajnice, {to je uslov da parcela dobije status gra|evinske parcele. Prolaz — pasa` u unutra{wost parcele kroz zgradu iz prostora javne namene treba da je najmawe {irine 3,50 metra i visine 4,5 metara i maksimalne du`ine pristupa 25,0 metara. V.4 Mogu}nosti i ograni~ewa na~ina kori{}ewa objekata Namena objekata u okviru ovog PDR je odre|ena za svaki blok i gra|evinsku parcelu u odnosu na zonu kojoj pripadaju. U tom smislu posebna pravila za odre|ivawe i kori{}ewe objekata reguli{u posebne uslove i to:
u zoni A nije dozvoqena izgradwa ~isto stambenih objekata. U delovima blokova 120,126,134 koji pripadaju ovoj zoni namena je poslovno komercijalna, bez stanovawa. Za ostale objekte u ovoj zoni uslov je da minimalno prizemqe i dva sprata budu nameweni komercijalnim sadr`ajima. Izuzetak je objekat na katastarskoj parceli 1906 KO Vra~ar u ul. Stojana Proti}a br. 3, za koji va`i uslov da minimalno prizemqe i prvi sprat budu nameweni komercijalnim sadr`ajima.
u zoni B du` Makenzijeve ulice nije dozvoqena izgradwa ~isto stambenih objekata. Uslov je da minimum prizemqe i prvi sprat budu nameweni komercijalnim sadr`ajima. Ostali objekti u ovoj zoni mogu biti nameweni samo stanovawu ili samo poslovawu ili kombinovano ove dve namene.
u zoni V na parcelama gde se gra|evinska i regulaciona linija poklapaju, obaveza je da prizemqe objekata bude nameweno delatnostima. Na parcelama gde je gra|evinska linija povu~ena u odnosu na regulacionu, kao i na parcelama koje se nalaze u unutra{wosti bloka, objekti mogu biti u celini nameweni stanovawu.
Novo stanovawe je planirano na nadzemnim eta`ama, a poslovawe zavisno od namene, mo`e biti i u podzemnim i suterenskim eta`ama kada ove povr{ine ulaze u ukupnu BRGP na parceli. U funkciji javnog kori{}ewa su delovi objekta koji se nalaze ispod stubova povu~enog prizemqa objekata. U okviru katastarske parcele 1928KO Vra~ar u Ma~vanskoj 35, obavezno je obezbediti javno kori{}ewe dela gra|evinske parcele za pe{a~ki stazu, minimalne {irine 3.0m, koja povezuje ulice Ma~vansku i Filipa Kqaji}a (Patrijarha Varnave). Za svaki novoplanirani objekat neophodno je u daqoj fazi projektovawa uraditi detaqna geolo{ka istra`ivawa koja }e definisati na~in i dubinu fundirawa objekta, kao i na~in za{tite postoje}ih objekata , saobra}ajne i infrastrukturne objekte.
44
V.5 Tipologija objekata Zone A,B,V,G Dozvoqena je izgradwa jednostrano i dvostrano uzidanih objekata , a shodno polo`aju u bloku. Na gra|evinskim parcelama {irine 6,0m - 9,0m uslovqava se da objekti budu dvostrano uzidani. Nije dozvoqena izgradwa slobodnostoje}ih objekata, osim na gra|evinskim parcelama u unutra{wosti blokova 120 i 146 gde su planom definisane gra|evinske linije novih objekata (grafi~ki prilog broj 3: ’’Regulaciono nivelacioni plan sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih i slobodnih povr{ina i analiti~ko geodetskim elementima za obele`avawe’’ R 1: 500). Zona G1 Dozvoqava se iskqu~ivo izgradwa slobodnostoje}ih objekata na parceli. V.6 Polo`aj objekta prema javnoj povr{ini Gra|evinska linija za svaku parcelu prikazana je na grafi~kom prilugu broj 3: ’’Regulaciono nivelacioni plan sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih i slobodnih povr{ina i analiti~ko geodetskim elementima za obele`avawe’’ R 1: 500. Gra|evinska linija odre|uje prostor na tlu u kome je dozvoqena izgradwa i odre|uje se analiti~ko - geodetskim elementima u odnosu na regulacionu liniju ili osovinu saobra}ajnice. Gra|evinska linija mo`e se poklapati sa regulacionom linijom ili biti povu~ena od we, ali tada je jasno definisan wen prostorni odnos prema regulacionoj liniji. U zonama V, G, G1 prostor izme|u regulacione linije i povu~ene gra|evinske linije predvi|en je za predba{te. Gra|evinska linija prema javnoj povr{ini je odre|ena na svakoj gra|evinskoj parceli. U svim zonama obavezno je postavqawe novog objekta na gra|evinsku liniju. Unutra{wa gra|evinska linija i gra|evinska linija podzemnih eta`a su linije do kojih je dozvoqena gradwa. Za objekat Vojno-tehni~kog instituta u bloku 120 u zoni A, va`i postoje}a gra|evinska linija. Na mestu prelaska objekta preko javne povr{ine zadr`avaju se postoje}e gra|evinske linije prizemqa uz Malajni~ku ulicu. Minimalna slobodna visina prolaza iznad Malajni~ke ulice mora biti 4.5m od kote kolovoza. Podzemne eta`e se mogu zadr`ati u okviru postoje}ih gra|evinskih linija. Gra|evinska linija prema unutra{wosti parcele se odre|uje prema pravilima izgradwe, veli~ini parcele i drugim parametrima konstatovanim na terenu. Zgrada svojim najisturenijim delom na tlu, u prizemqu, ne sme da pre|e preko regulacione/gra|evinske linije u javnu povr{inu. Mogu}e je da prizemqe zgrade bude povu~eno od gra|evinske linije ka unutra{wosti parcele prema pravilima plana. V.7 Polo`aj objekta prema granicama susednih parcela Nije dozvoqena izgradwa ili bilo kakva promena u prostoru koja bi mogla da naru{i ili ugrozi objekat ili funkciju na susednoj parceli. Nova zgrada se naslawa na kalkane susednih zgrada u punoj povr{ini kalkana i ne sme biti ve}a od gabarita postoje}eg susedovog kalkana. Uslov je da je susedni objekat
45
svojim kapacitetima i bonitetom u skladu sa planom datim pravilima za zonu i ne o~ekuje se zamena istog . Ako je udaqewe kalkana zgrade od granica bo~ne parcele mawe od 4,0 metra, nije dozvoqeno na kalkanu otvarati prozore stambenih prostorija. Isto va`i i za slu~ajeve dozi|ivawa, nadzi|ivawa ili rekonstrukcije zgrade. Novi objekati na KP 2076 u bloku 144 i KP 3791 u bloku 139a, se moraju udaqiti min. 8 metara od suseda koji je izgradio objekat na bo~noj granici sa susedom koji je istovremeno orijentisan otvorima stambenih prostorija prema tom susedu ( izgra|eni objekti na KP 2071 i KP 3790 predstavqaju ste~enu obavezu prema DUP-u Vra~arskog platoa '' Slu`beni list grada Beograda'' broj 19/90). Za zone A i B rastojawe objekta od zadwe granice parcele je minimalno 1/4 dubine parcele. Samo objekti kojima je stepen zauzetosti ve}i od 75% mogu da se grade do zadwe granice parcele. Za zone V i G rastojawe objekta od zadwe granice parcele je minimalno 1/3 dubine parcele, a ne mawe od 6 metara. Izuzetak su:
parcele na kojima je gra|evinska linija povu~ena od regulacione linije za koje je rastojawe objekta od zadwe granice parcele min 1/4, a ne mawe od 6m.
gra|evinske parcele unutar blokova za koje su gra|evinske linije prikazane na grafi~kom prilogu br.3: ’’Regulaciono nivelacioni plan sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih i slobodnih povr{ina i analiti~ko geodetskim elementima za obele`avawe’’ R 1: 500
Za zonu G1 gra|evinska linija ka bo~nim susednim parcelama je postoje}a. Rastojawe od zadwe granice parcele, za objekte u ovoj zoni, je minimalno1/4 dubine parcele, a ne mawe od 4m. Ukoliko na parceli postoji posebna dvori{na zgrada, rastojawe izme|u we i zgrade na uli~noj regulaciji treba da je min. 9 metara. Mogu}e je graditi sve do zadwe granice parcele ako je susedni objekat izgra|en do iste granice u celini ili delom, a svojim kapacitetima i bonitetom je u skladu sa planom datim pravilima i ne o~ekuje se zamena istog. Uslov je da se obezbedi potrebna i predvi|ena slobodna povr{ina na parceli. Za potrebe ventilacije i osvetqavawa pomo}nih prostorija u stanu (garderobe, kuhiwe, sanitarni ~vorovi i sl.) ili zajedni~kog stepeni{ta u objektu dozvoqava se formirawe svetlarnika. Na novoj zgradi potrebno je po{tovati polo`aj i dimenzije susedovog svetlarnika, ako ga ima, i preslikati ga u punoj povr{ini. Povr{ina svetlarnika odre|uje se tako da svakom metru visine zgrade odgovara 0,5 m2 svetlarnika, pri ~emu on ne mo`e biti mawi od 6,0m2. Ukoliko se svetlarnik uskladi sa polo`ajem svetlarnika susednog objekta, ova povr{ina mo`e biti umawena za 1/4. Minimalna {irina svetlarnika je 2,0 m. Povr{ina svetlarnika ra~una se u neizgra|eni deo zgrade. Minimalna visina parapeta otvora u svetlarniku je 1,80 m. Ne dozvoqava se otvarawe prozora ili ventilacionih kanala na svetlarnik susednog objekta. Mora se obezbediti pristup svetlarniku i odvodwavawe atmosferskih voda. Nije dozvoqeno nadzi|ivawe i zatvarawe postoje}ih svetlarnika.
46
V.8 Parametri za nivo gra|evinske parcele
V.8.1 Op{ta pravila za kori{}ewe parametara Parametri dati za stepen zauzetosti, indeks izgra|enosti, spratnost i visinu objekata defini{u ukupni volumen u okviru koga je mogu}a izgradwa. Prilikom sprovo|ewa plana ne sme se prekora~iti ni jedan planirani urbanisti~ki parametar, odnosno obra~un BRGP se vr{i na osnovu najrigoroznijeg parametra.
V.8.2 Stepen zauzetosti Stepen zauzetosti (Sz) iskazan kao % je koli~nik povr{ine horizontalne projekcije nadzemnog gabarita objekta na parceli i povr{ine parcele. Stepen zauzetosti parcele je primewen u skladu sa namenom, veli~inom parcele i pozicijom parcele u bloku. Parcelama na uglu bloka ili u pojedinim zonama stepen zauzetosti mo`e biti ve}i, ali iskqu~ivo u skladu sa odredbama ovog plana. Maksimalni stepen zauzetosti po zonama:
1. zona A - 75%, osim za objekte ove zone koji se nalaze u blokovima 120,126 i 134 za koje je stepen zauzetosti 90%.
2. zona B - 75% , osim za gra|evinske parcele u bloku 127 gde zbog nepovoqnog oblika parcele stepen zauzetosti mo`e biti 100%
3. zona V i G: parcele povr{ine do 300,0m2 stepen zauzetosti je 65% parcele povr{ine do 400,0m2 stepen zauzetosti je 60% parcele povr{ine do 500,0m2 stepen zauzetosti je 55% parcele povr{ine do 600,0m2 stepen zauzetosti je 50% parcele povr{ine ve}e od 600,0m2 stepen zauzetosti je 45% parcelama na uglu dozvoqava se uve}awe stepena zauzetosti za 15% u slu~aju spajawa katastarskih parcela, stepen zauzetosti se
primewuju na povr{inu novoformirane parcele, uz uve}awe od 15% u slu~aju spajawa katastarskih parcela na uglu, stepen zauzetosti se
primewuje na povr{inu novoformirane parcele, uz uve}awe i na osnovu spajawa katastarskih parcela i za ugaone parcele, odnosno ukupno 30%.
5. za objekte gara`e u zoni V stepen zauzetosti je 75%, a podzemne eta`e mogu zauzimati gra|evinsku parcelu u celini
4. zona G1: parcele povr{ine do 300,0m2 stepen zauzetosti je 50% parcele povr{ine do 400,0m2 stepen zauzetosti je 45% parcele povr{ine do 500,0m2 stepen zauzetosti je 40% parcele povr{ine do 600,0m2 stepen zauzetosti je 35% parcele povr{ine ve}e od 600,0m2 stepen zauzetosti je 30%
V.8.3 Indeks izgra|enosti
Indeks izgra|enosti (I) za postoje}e objekte je koli~nik BRGP svih objekata na parceli (bloku) i povr{ine parcele (bloka). Maksimalna BRGP planiranih objekata na parceli je proizvod planiranog indeksa izgra|enosti i povr{ine parcele. Podzemne korisne eta`e ulaze u obra~un indeksa izgra|enosti, osim povr{ina za parkirawe vozila, podzemnih gara`a, sme{taj neophodne infrastrukture i stanarskih ostava. Bruto razvijena gra|evinska povr{ina (BRGP) parcele (bloka) je zbir povr{ina i redukovanih povr{ina svih korisnih eta`a svih zgrada parcele (bloka). U prora~unu potkrovqe se ra~una kao 60% povr{ine, dok se ostale nadzemne eta`e ne redukuju. Podzemne korisne eta`e se redukuju kao i potkrovqe. Podzemne gara`e i podzemne
47
podstanice grejawa, kotlarnice, stanarske ostave, trafostanice itd., ne ra~unaju se u povr{ine korisnih eta`a. Bruto razvijena povr{ina eta`e je povr{ina unutar spoqne konture zidova, odnosno zbir povr{ina svih prostorija i povr{ina pod konstruktivnim delovima zgrade (zidovi, stubovi, stepeni{ta i sl). Bruto razvijena gra|evinska povr{ina na parceli uslovqena je planom definisanim urbanisti~kim parametrima na gra|evinskoj parceli (stepen zauzetosti, spratnost objekata, indeks izgra|enosti) kao i pravilima plana koja va`e za zonu (gra|evinsku parcelu). Bruto razvijena gra|evinska povr{ina na parceli uslovqena je i obavezom organizovawa potrebnih parking mesta na parceli. Ukupan broj nadzemnih eta`a za svaku zonu (parcelu) prikazan je na grafi~kom prilogu broj 3: ’’Regulaciono nivelacioni plan sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih i slobodnih povr{ina i analiti~ko geodetskim elementima za obele`avawe’’ R 1: 500. Nije dozvoqeno pove}avati ukupan broj nadzemnih eta`a na ra~un razlike u spratnim visinama, a u ciqu pove}awa ukupnih kapaciteta na parceli. Parcelama na uglu dozvoqava se uve}awe indeksa izgra|enosti za 15%. U slu~aju spajawa katastarskih parcela, indeks izgra|enosti se uve|ava za 15%. U slu~aju spajawa katastarskih parcela na uglu, primewuje se uve}awe indeksa izgra|enosti i na osnovu spajawa katastarskih parcela i za ugaone parcele, odnosno ukupno 30%.
V.8.4 Spratnost i visina objekta Visina objekata ne sme pre}i onu koja je planom definisana za tu zonu, tj. parcelu. Maksimalna spratnost postoje}ih i planiranih objekata prikazan je na grafi~kom prilogu br. 3: ’’Regulaciono nivelacioni plan sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih i slobodnih povr{ina i analiti~ko geodetskim elementima za obele`avawe’’ R 1: 500. Planom detaqne regulacije su odre|ene maksimalne visine zgrada za pojedine zone ili blokove, bez pojedina~nog odre|ivawa visine za svaki objekat posebno. U odre|enim slu~ajevima odre|ena je visina pojedina~nih objekata. Kota venca novih objekata se ra~una od kote trotoara neposredno ispred objekta i mereno u svakoj ta~ki du` trotoara ne sme biti ve}a od maksimalne visine venca za zonu (parcelu). S tim u vezi, dozvoqeno je kaskadirawe volumena objekta prema nagibu ulice. Kota prizemqa novoplaniranih objekata mo`e biti maksimum 1.2m vi{a od nulte kote i ne mo`e biti ni`a od kote okolnog terena ili trotoara. Ako su susedi razli~ite visine, novi objekat mo`e imati visinu vi{eg suseda, ali ne vi{e od ovim planom dozvoqene spratnosti. U tom slu~aju slobodni deo kalkana prema ni`em susedu ne sme imati otvore. U zoni A planirana maksimalna spratnost je :
P+4+Ps za objekte u blokovima 120 (osim za objekat VTI-a ~ija se postoje}a spratnost zadr`ava) 126 i 134, s tim {to je maksimalna visina venca zgrada 20 metara.
P+5 za zgrade izme|u ulica Fipipa Kqaji}a (ulica Patrijarha Varnave) i Stojana Proti}a, s tim {to je maksimalna visina venca zgrade 21metar.
48
U zoni B planirana maksimalna spratnost je: P+5 odnosno maksimalna visina venca objekata je 21 metar. Zbog male {irine
Malajni~ke ulice (ulice Branislava Peki}a) maksimalna visina venca objekata u ovoj ulici je 13,0m. Usagla{avawa visine sa uli~nim frontom Katani}eve ulice mogu}e je stepenastim povla~ewem eta`a, pri ~emu se svaka slede}a povla~i za 3,0 metara od fasadnog platna prethodne eta`e.
U zoni V planirana maksimalna spratnost za uli~ne frontove, blokove ili pojedine parcele je prikazana na grafi~kom prilogu broj 3: ’’Regulaciono nivelacioni plan sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih i slobodnih povr{ina i analiti~ko geodetskim elementima za obele`avawe’’ R 1: 500, u funkciji je {irine ulice i iznosi:
P+4 tj. maksimalna visina venca odnosno ta~ke preloma krovne kosine mansardnog krova je 16 m,
P+3+Pk tj. maksimalna visina venca odnosno ta~ke preloma krovne kosine mansardnog krova je 1.5 {irine ulice, odnosno maksimalno 15m,
P+3 tj. maksimalna visina venca odnosno ta~ke preloma krovne kosine mansardnog krova je 1.5 {irine ulice, odnosno maksimalno 13m,
P+2+Pk tj. maksimalna visina venca odnosno ta~ke preloma krovne kosine mansardnog krova je 1.5 {irine ulice, odnosno maksimalno 12 m,
za ugaone objekte koji se nalaze na suticawu dva uli~na fronta razli~itih spratnosti objekata primewuje se ve}a spratnost u du`ini fronta maksimalno 12m.
U zoni G1 maksimalna spratnost je do P+1+Pk, a maksimalna visina venca je 9m. Skicama 3, 4, 5 i 6 na grafi~kom prilogu br. 3: ’’Regulaciono nivelacioni plan sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih i slobodnih povr{ina i analiti~ko geodetskim elementima za obele`avawe’’ R 1: 500, grafi~ki je prikazana maksimalna visina venca za objekte sa ravnim krovom , kosim krovom, mansardnim krovom i povu~enom eta`om. V.9 Pravila za arhitektonsko oblikovawe Arhitektonsko oblikovawe novih zgrada podrazumeva kvalitetnu arhitekturu sa nagla{enim autorskim pristupom kako bi ukupni ambijent u prostoru plana odgovarao poziciji u centru Beograda. U tom smislu svi arhitektonski projekti u zoni B,G,G1 treba da budu predmet razmatrawa na stru~nom uvidu Komisije za planove Skup{tine grada Beograda. Za objekte u zoni A arhitektonske projekte je potrebno pribaviti putem arhitektonskog konkursa. U oblikovawu objekata preporu~uje se moderan arhitektonski izraz i upotreba savremenih gra|evinskih materijala. Ukoliko je planom data mogu}nost izgradwe potkrovqa, mogu}e ga je izvesti u formi mansarde , potkrovqa ili povu~ene eta`e. Ukoliko planom nije data mogu}nost izgradwe potkrovqa, zabraweno je zavr{nu eta`u oblikovati u formi mansarde, potkrovqa ili sli~nog na~ina ukrovqavawa. Ukoliko planom nije data mogu}nost izgradwe potkrovqa, krov mo`e biti izveden u formi plitkog kosog krova nagiba do 15° ili ravnog krova uz preporuku za ozelewavawe krovne povr{ine i uslove da se ne remeti stabilnost objekta i estetski uskladi sa arhitekturom objekta u celini. Posebnu pa`wu obratiti na obradu detaqa, kao {to su istaknuti i sagledivi delovi objekta: prostori nameweni za pe{a~ka kretawa, atraktivna prizemqa, kolonade,
49
portali ulaza i prodora, izlozi, parterno ure|ewe platoa, zatim fasadne ravni, uglovi objekata, zavr{ni venci i krovovi. Maksimalna visina nazidka stambene potkrovne eta`e iznosi 1.60 m, ra~unato od kote poda potkrovne eta`e do ta~ke preloma krovne kosine. Vertikalni nadzidak na mansardi u stambenoj prostoriji ne sme biti ve}i od 1.60 metara, ra~unato od kote poda potkrovne eta`e do ta~ke preloma krovne kosine. Mansarda ili potkrovqe svojom povr{inom ne smeju biti ve}i od osnove doweg sprata tj. krov se formira iza venca objekta, bez prepusta. Nagib kosih krovnih ravni novih objekata prilagoditi vrsti krovnog pokriva~a, uz ograni~ewe da maksimalni dozvoqeni nagib za dvovodne krovove iznosi 40o. Ne dozvoqava se oblik potkrovqa, mansardnog krova ili povu~ene eta`e koji }e pokrivati vi{e od jedne korisne eta`e. Fasadna ravan povu~enog sprata mora biti minimalno 3,0 m udaqena u odnosu na ravan fasade objekta. Spratna visina ove eta`e mo`e biti ista kao i na ni`im eta`ama, a u skladu sa namenom prostora. Prilikom spajawa parcela, ritam fasada treba da odra`ava ritam postoje}ih katastarskih parcela. Dozvoqeno je kaskadirawe volumena objekta prema padu ulice. Nije dozvoqeno zatvarawe prizemqa koja imaju kolonade u smislu formirawa korisnog prostora. Prela`ewe delova zgrade preko gra|evinske linije u javnu povr{inu se dozvoqava u vidu erkera, balkona, terasa, nastre{nica ili sl. osim ako u planu to nije izri~ito zabraweno. Dowi deo isturenog dela zgrade preko gra|evinske linije mora biti najmawe na visini od 4,5 metara od kote nivelete javne povr{ine ispred zgrade, ali i u saglasiju sa drugim propisima. Ispod tla mogu}e je graditi podzemni deo objekta do regulacione linije ako je gra|evinska linija povu~ena u odnosu na regulacionu. Erkeri i drugi istureni delovi zgrade se ne dozvoqavaju ako je do fasade naspramnog suseda 9 metara ili mawe. Za udaqenost do suseda od 9 do 12 metara istureni deo zgrade ne sme biti ve}i od 0,60 metara, za udaqenost od 12 do 15 metara istureni deo zgrade je 0,90 metra a za udaqenost preko 15 metara do suseda mo`e biti do 1,2 metara. Na delovima objekta prema bo~nom i zadwem susedu nije dozvoqena izgradwa isturenih delova zgrade. Istureni deo fasade (erker, doksat, balkon i sl.) ne sme biti ve}i od 50% ukupne povr{ine cele fasade. Najisturenija ta~ka erkera mora biti unutar ravni koja se postavqa pod uglom od 45° od strane/ivice zgrade prema susedu. Objekat na uglu treba da je posebno nagla{en arhitektonski element. Prizemqe objekta na samom uglu treba da bude povu~eno najmawe 3,0 metra od bli`e ivice kolovoza radi preglednosti raskrsnice. Ako je trotoar u`i od 2,0 metra, a gra|evinska i regulaciona linija se poklapaju, prizemqe treba povu}i unutar parcele iza regulacione linije za 2.0metara, a na regulacionoj liniji se mogu postaviti samo stubovi u vidu kolonada.
50
Gra|evinski elementi na nivou prizemqa mogu pre}i gra|evinsku odnosno regulacionu liniju (ra~unaju}i od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada), i to:
izlozi lokala - 0.30 m, po celoj visini, kada najmawa {irina trotoara iznosi 3.00m, a ispod te {irine nije mogu}a izgradwa ispada izloga lokala u prizemqu;
nadstre{nice mogu imati maksimalni ispust konzole do 1,0 m i to na visini od 3,0 m, po celoj {irini objekta.
konzolne reklame - 1,0m na visini iznad 3,00m.
Otvorene spoqne stepenice mogu se postavqati na objekat (predwi deo) ako je gra|evinska linija 3,00m povu~ena u odnosu na regulacionu liniju i ako savla|uju visinu od 0,90m. Stepenice koje savla|uju visinu preko 0,90m ulaze u gabarit objekta. Stepenice koje se postavqaju na bo~ni ili zadwi deo objekta ne mogu ometati prolaz i druge funkcije dvori{ta. V.10 Pravila i uslovi za druge objekte na parceli Nije dozvoqena izgradwa drugog ili pomo}nog objekta na parceli. Ukoliko se zadr`ava drugi objekat na parceli, oba objekta zajedno moraju zadovoqiti sve urbanisti~ke parametre planirane na parceli. U suprotnom, drugi objekat na parceli se predvi|a za postepeno uklawawe i osloba|awe terena za zelenilo ili drugu vrstu slobodnog prostora. Postoje}e zgrade, posebno ve}eg gabarita, koje ne ugro`avaju predwu zgradu ili suseda mogu ostati u postoje}oj formi i veli~ini. Na ovim zgradama, nije dozvoqena dogradwa ili nadzi|ivawe. V.11 Parkirawe na parceli Za svaku novu gradwu tj. novu stambenu jedinicu i poslovni prostor neophodno je obezbediti sme{taj vozila na pripadaju}oj parceli, a u skladu sa planom datim pravilima. Izuzetak od ovog pravila je obezbe|ewe parking mesta na parcelama ~iji je front prema saobra}ajnici od 6m-9m u zoni V, za koje je potrebno obezbediti minimum dva parking mesta na parceli. Potrebe za pakirawem se moraju re{avati u okviru parcele, na slobodnom delu zemqi{ta ili u podzemnoj gara`i koja mo`e biti izgra|ena na celoj povr{ini parcele. U zavisnosti od potrebe i u skladu sa mogu}nostima na terenu, podzemne gara`e mogu biti vi{eeta`ne. Podzemna gra|evinska linija i broj podzemnih eta`a }e se odrediti naknadno na osnovu geo-mehani~kog elaborata za izgradwu podzemne gara`e i stawa susednih objekata. Parkirawe na tlu u okviru parcele ne sme zauzeti vi{e od 50% neizgra|enog, slobodnog dela parcele. Ukoliko se podzemnom gara`om zauzima cela povr{ina parcele obavezno je da na 50% slobodnog dela parcele u nivou na terenu na krovu gara`e bude zelena povr{ina. Maksimalna kota krova gara`e mora biti u nivou terena. Za postoje}e objekte, mogu}e je pretvarawe podzemnih prostorija u gara`e i parkirawe na slobodnom delu parcele uz obezbe|ewe prolaza kroz prizemqe objekta.
51
V 11.1 Izgradwa gara`a u zoni V U zoni V na svakoj gra|evinskoj parceli koja ima minimalnu {irinu 16 metara i minimalnu povr{inu 300m2, mogu}e je umesto objekta namewenog stanovawu i delatnostima izgraditi objekat gara`e. Tako|e, u bloku 120, u zoni V, predvi|ena je izgradwa gara`e, kako je prikazano na grafi~kim prilozima plana. Za izgradwu gara`a, dozvoqava se maksimalni stepen zauzetosti gra|evinske parcele 75%. Podzemni deo gara`e mo`e zauzeti povr{inu parcele u celini. Gara`a treba da ima {to vi{e podzemnih eta`a, u skladu sa tehni~kim mogu}nostima i detaqnim geolo{kim istra`ivawima. Visina nadzemnog dela gara`e ne sme pre}i visinu venca definisanu za tu gra|evinsku parcelu. Udaqewe od zadwe granice parcele je ¼ dubine parcele, a ne mawe od 6.0m. Obavezno je ru{ewe postoje}ih objekata na parceli. Dozvoqava se maksimalno 15% delatnosti u okviru gara`e. Po{tovati sve uslove vezane za ovu vrstu objekata po pitawu za{tite od po`ara, zvu~ne izolacije, provetravawa i sl. imaju}i u vidu odnos prema namenama u okru`ewu. V.12 Ure|ewe slobodnih povr{ina na parceli Izgra|enost zemqi{ta unutar parcele ne sme da bude ve}a od propisanog stepena zauzetosti datim Generalnim planom Beograda 2021 (’’Slu`beni list grada Beograda’’ br. 27/03) u skladu sa povr{inom parcele, osim u slu~aju kada se radi o parceli na uglu ili je ovim planom druga~ije odre|eno. Postavqawem zgrade na parceli ne smeju se susedima ugroziti vizure na okolinu, osvetqewe ka stambenim prostorijama i provetravawe. Zone A i B Maksimalno sa~uvati zasade postoje}e kvalitetne vegetacije koji se ve} nalaze na parceli. Povr{ine na kojima se o~ekuju intenzivnija kretawa i okupqawa oblikovati parternim re{ewem uz primenu dekorativnih formi cve}a i {ibqa, u kombinaciji sa visokom vegetacijom. Novo prate}e zelenilo formirati na svim slobodnim povr{inama oko i ispred objekata,u atrijumskom prostoru,na ravnim krovovovima,iznad ukopanih i poluukopanih objekata i dr. Primeniti elemente vertikalnog ozelewavawa zidova i kalkana objekata,ograda, terasa i balkona.
Zone V, G, G1 i G2 U okviru parcele planirati najmawe 30% ozelewenih povr{ina. Svi postoje}i ure|eni i ozeleweni prostori i kvalitetna vegetacija se u najve}oj mogu}oj meri zadr`avaju. U potpunosti se zadr`ava postoje}e linearno zelenilo sa zasadima visokog drve}a na delu Ma~vanske ulice,izme|u ulica Tamnavske i Grani~arske. Planira se rekonstrukcija i revitalizacija staza, platoa, pe{a~kih komunikacija, dopunska sadwa novim fondom zelenila i preduzimawe mera nege za postoje}u vegetaciju. Ure|ewa novih parcela i rekonstrukcije postoje}ih sa elementima ba{te-predba{te, treba da sadr`e prostore za odmor, uz uno{ewe biolo{ki vredne vegetacije,
52
dekorativnih formi drve}a i {ibqa, cvetnih povr{ina i primenu vertikalnog ozelewavawa puzavicama i pewa~icama. Preporu~uje se da se na delu parcele okrenute prema ulici formiraju cvetne predba{te sa pojedina~nim sadnicama visokih li{}ara ili ~etinara, koje bi preuzele funkciju uli~nih drvoreda. Dozvoqava se ogra|ivawe predba{ti u zonama V i G1 ogradom maksimalne visine 1,20 metara. Povr{ine iznad planiranih ukopanih podzemnih gara`a re{iti kao krovni vrt sa propisnom podlogom, izolacionim slojevima i slojem plodne humusne zemqe debqine min. 60 cm. Obezbediti kontrolisano odvodwavawe stazama i rigolama. Planirati poplo~ane i ozelewene povr{ine. Za ozelewavawe primeniti dekorativne i cvetne forme niskog drve}a, {ibqa, perena, puzavica i sl. U slu~aju kada podzemna gara`a zauzima celu parcelu, preporu~uje se da se konstrukcija gara`e re{i tako da se obezbede ’’bunari’’ napuweni zemqom u sloju od min. 1.50m, kako bi se stvorili uslovi za pojedina~nu sadwu visokog drve}a. V.13 Ogra|ivawe gra|evinskih parcela Gra|evinske parcele mogu se ogra|ivati zidanom ogradom do visine od 0.90m (ra~unaju}i od kote trotoara) ili transparentnom ogradom do visine od 1.40m. Zidane i druge vrste ograda postavqaju se na regulacionu liniju tako da ograda, stubovi ograde i kapije budu na gra|evinskoj parceli koja se ogra|uje. Vrata i kapije na uli~noj ogradi ne mogu se otvarati van regulacione linije. Granice parcela unutar bloka mogu se ogra}ivati zidanim, transparentnim ili `ivim zelenim ogradama, uz uslove da visina ograde ne prelazi 1,4 m, da se izvodi uz saglasnost suseda, te da se elementi ograde nalaze u osovini granice gra|evinske parcele ili na zemqi{tu vlasnika ograde. Ograde predba{ta moraju biti transparentne kako bi se spre~ilo vizuelno su`avawe uli~nih koridora. Za gra|evinske parcele u zoni A, nije dozvoqeno ogra|ivawe u delu ka ulici Bore Stankovi}a. V.14 Pravila i uslovi za intervencije na postoje}im objektima Na postoje}im objektima su dozvoqene intervencije (dogradwa, nadgradwa) do parametara predvi|enih ovim planom. Postoje}i objekti na parceli koji prema{uju urbanisti~ke parametre za zonu (parcelu) zadate ovim planom ne mogu se dogra|ivati, ve} je dozvoqeno samo teku}e odr`avawe, prenamena u postoje}em gabaritu, adaptacija i pretvarawe tavanskog prostora u stambeni, odnosno stambenog i pomo}nog u poslovni, bez novih stambenih jedinica ili lokala, ukoliko ispuwava ostale va`e}e propise, kao i poboq{avawe uslova stanovawa (izgradwa kupatila, zamena instalacija, uvo|ewe centralnog grejawa i sl.). Nije mogu}e ravnu krovnu terasu pretvoriti u potkrovqe, a o{te}ewa krova mogu}e je sanirati kosim krovom maksimalnog nagiba 15 . Ako se takav objekat uklawa i zamewuje drugim, za izgradwu novog objekta va`e parametri iz plana. Postoje}i objekti na parceli se mogu nadgraditi i dograditi samo u okviru planom datih urbanisti~kih parametara za zonu (parcelu) i ukoliko su zadovoqena sva planom predvi|ena pravila. Izuzetak od ovih pravila su zone A i B (deo blokova 120 i 127 uz Makenzijevu ulicu, a izme|u ulica Malajni~ke i Sokolske) za koje je uslov za novu
53
gradwu obavezno ru{ewe postoje}ih objekata. Za postoje}e objekte u ovim zonama dozvoqeno je teku}e odr`avawe i sanacija do izgradwe novog objekta. U slu~aju zamene postoje}ih objekata koji su ve}e spratnosti od planirane, za izgradwu novog objekta va`e parametri iz plana. Dogradwa zgrade ne sme pre}i {irinu kalkana oba suseda po dubini parcele ako je zgrada postavqena na me|u. Dogradwa zgrade ne sme smawiti udaqewe do suseda u odnosu na me|u. Visina nadzidanog dela zgrade ne sme pre}i visinu suseda, odnosno, visina nadzidane eta`e }e pratiti visinu vi{qeg suseda ako je zgrada ugra|ena u nizu. Isto va`i i ako izme|u zgrada postoji odre|eno rastojawe. Novosagra|eni delovi objekta moraju svojim dimenzijama, materijalima i stilom da se uklapaju kako sa starijim objektom, tako i sa okolnim objektima. Nadzi|ivawe predmetnih objekata je mogu}e samo ako se istra`ivawima utvrdi da je isti fundiran na odgovaraju}i na~in i da uve}awe optere}ewa na temeqe ne}e izazvati {tetne posledice po objekat. Uslov je da se za svaku novu stambenu jedinicu ili poslovni prostor obezbedi parkirawe na parceli , a u skladu sa planom datim pravilima. Zgrade koje su spomenici kulture i od interesa su za slu`bu za{tite, mogu se rekonstruisati, revitalizovati ili sanirati, ali po uslovima slu`be za{tite.
V. 14.1 Uslovi za objekte u zoni G1 Objekte u ovoj zoni je mogu}e zadr`ati ili zameniti postoje}i objekat novim. Ukoliko se zadr`avaju predvi|eno je o~uvawe horizontalne (ka javnom prostoru) i vertikalne regulacije objekata. Pored adaptacija u okviru gabarita i volumena objekata gde za to postoje tehni~ke mogu}nosti , naknadnom analizom svakog pojedina~nog objekta, a na osnovu konkretnog zahteva utvrdi}e se mogu}nost mawih intervencija na dvori{nom delu objekta u smislu formirawa nazidaka,zatvarawa dela krovne terase , otvarawa baya ili mawe dogradwe, a prema pravilima plana i konkretnim uslovqenostima same lokacije. Ukoliko se vr{i zamena postoje}eg objekta novim primewuju se op{ta pravila gradwe ovog plana. Gra|evinske linije su prikazane na grafi~kom prilogu br.3 ’’Regulaciono nivelacioni plan sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih i slobodnih povr{ina i analiti~ko geodetskim elementima za obele`avawe’’ R 1: 500. Za sve objekte u ovoj zoni, uz uslove i pravila iz plana, neophodno je u proceduri sprovo|ewa plana ostvariti saradwu sa Zavodom za za{titu spomenika kulture.
V.14.2 Uslovi za objekat u zoni G2 U Skerli}evoj ulici br.6 nalazi se ku}a vajara \or|a Jovanovi}a koja je spomenik kulture, a K.P.1839 na kojoj se objekat nalazi je za{ti}ena parcela spomenika kulture. Mere za{tite se odnose na o~uvawe izvornog izgleda horizontalne i vertikalne regulacije, dekorativnih elemenata arhitekture bez promene volumena i gabarita objekta izuzev u slu~aju kada se radi o rekonstrukciji kojom mu se vra|a prvobitni oblik. Sve intervencije na objektu izvoditi u skladu sa Zavodom za za{titu spomenika kulture grada Beograda.
54
V.15 Uslovi i mogu}nosti fazne realizacije Za objekte u okviru ovog plana nije dozvoqena etapna realizacija. Objekat na jednoj gra|evinskoj parceli se mora izgraditi u potpunosti u skladu sa odredbama ovog plana, uz prethodno uklawawe svih izgra|enih objekata na parceli. Etapna relizacija je mogu}a za izgradwu saobra}ajnica ili infrastrukture za {ta je potrebno uraditi poseban plan za svaku predvi|enu intervenciju na ovaj na~in. V.16 Pravila i uslovi za evakuaciju otpada Prema uslovima JKP ’’Gradska ~isto}a’’ broj 14778 od 06.10.2004.godine, za evakuaciju otpadaka primewuje se tehnologija sudova — kontejnera zapremine 1100l. Kontejneri mogu biti postavqeni na slobodnim povr{inama ispred objekata, u posebno izgra|enim ni{ama use~enim u trotoar ili na trotoaru sa oborenim ivi~wakom ( ukoliko je {iri od 3m) ili u prostorijama za dnevno deponovawe sme}a unutar samih objekata, koje se grade kao zasebne, zatvorene prostorije, bez prozora, sa elektri~nim osvetqewem, jednim to~e}im mestom sa slavinom i holenderom, Gajger-slivnikom i re{etkom u podu. U sudove za sme}e treba odlagati samo otpatke sastava kao ku}no sme}e. Do sudova za sme}e obezbediti direktan i neometan prilaz za komunalna vozila i radnike JKP ’’Gradska ~isto}a’’, pri ~emu se mora voditi ra~una da maksimalno ru~no gurawe kontejnera od pretovarnog mesta do komunalnog vozila iznosi 15m po ravnoj podlozi bez ijednog stepenika. Du` ulice Bore Stankovi}a nije dozvoqeno postavqawe sudova za sme}e, ve} se evakuacija otpada iz objekata vr{i ka upravnim ulicama na ovu ulicu. V.17 Uslovi za nesmetano kretawe invalidnih lica Na predmetnom prostoru u okviru javnog zemqi{ta, omogu}iti neometano i kontinualno kretawe invalidnih lica u skladu sa va`e}im Pravilnikom ("Slu`beni glasnik Republike Srbije" br.18/97). Sugestija za ostalo zemqi{te je da se prilikom projektovawa obezbede uslovi za nesmetano kretawe i kori{}ewe prostora hendikepiranih, starih lica, majki sa decom.
55
Tabela: Maksimalni urbanisti~ki parametri definisani za zone ( u skladu sa tekstom poglavqe V.Pravila gra|ewa za zone)
zona
maks. spratnost
maks. stepen zauzetosti
(S %)
maks. indeks izgra|enosti
gra|. parcele (I)
maks. visina venca
(m)
min. {irina gra|. parcele (m)
min. povr{ina gra|. parcele (m)
Generalni plan
1,5 {irine ulice
40-60 (x1,15) 3-3,5 (x1,15) - - -
Koncept Vra~ara
P+3 - P+5 60 1-2.51 - - -
Plan detaqne regulacije A P+4+Ps -P+5 od 75 do 90 4.50 20-21 16 300
21 16 300
B P+5 od 75 do 100 4.50
za objekte u Malajni~koj:
13
za objekte u Katani}evoj i Ma~vanskoj 2:
gra|.parc.=kat.parc V P+2+Pk-P+4 od 45 do 65 3.0 12 - 16
6 150
G
P+3+Pk od 45 do 65 2.7 15 9 150
G1
P+1+Pk od 30 do 50 1.0 9 postoje}a postoje}a
G2
zadr`an objekat u postoje}em stawu - spomenik kulture, o~uvawe izvornog oblika, intervencije u gabaritu i volumenu
bez promene horizontalne i vertikalne regulacije
postoje}a postoje}a
G. SMERNICE ZA SPROVO\EWE PLANA Ovaj Plan detaqne regulacije predstavqa pravni i planski osnov za izdavawe izvoda iz plana za izgradwu objekata, saobra}ajnih povr{ina, ure|ewe zelenila, kao i svih prostora u okviru plana, a prema pravilima iz ovog plana, u skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi ( Slu`beni glasnik RS br. 47/03).
G.1 Status planske dokumentacije
1. Detaqni urbanisti~ki plan Vra~arskog platoa (’’Slu`beni list grada Beograda ’’ br. 19/90 ) prestaje da va`i u granicama ovog Plana detaqne regulacije
2. Regulacioni plan blokova izme|u Trga Slavija i ulica Svetog Save, Kru{edolske, Tir{ove, Katani}eve i Bulevara Oslobo|ewa (’’Slu`beni list grada Beograda’’ br. 13/02 ) prestaje da va`i u granicama ovog Plana detaqne regulacije
3. Plan detaqne regulacije saobra}ajnog poteza Slavija - @i~ka ( Slu`beni list grada Beograda br. 15 /04) prestaje da va`i u granicama ovog Plana detaqne regulacije
4. Regulacioni plan blokova izme|u ulica 14.decembra, Maksima Gorkog, [umatova~ke i ^uburske — ’’ Kikevac’’ (’’Slu`beni list grada Beograda ’’ br. 13/02 ) prestaje da va`i u granicama ovog Plana detaqne regulacije
5. u kontaktnoj zoni du` Makenzijeve ulice infrastrukturni vodovi definisani su Planom detaqne regulacije saobra}ajnog poteza Slavija - @i~ka ( Slu`beni list grada Beograda br. 15 /04). Toplovodna mre`a du` Makenzijeve, u delu od Sokolske ka ^uburskoj ulici, definisana je Planom
56
detaqne regulacije blokova 132 i 133 izme|u ulica Vlade Ze~evi}a (Ivana \aje), Wego{eva, Maksima Gorkog, 14. decembra (Cara Nikolaja) i Makenzijeve (’’Slu`beni list grada Beograda’’ br.03/05)
6. u kontaktnoj zoni du` ^uburske ulice infrastrukturni vodovi definisani su va`e}im Regulacionim planom blokova izme|u ulica 14. decembra, Maksima Gorkog, [umatova~ke i ^uburske — ’’ Kikevac’’ (’’Slu`beni list grada Beograda ’’ br. 13/02 )
7. u kontaktnoj zoni du` Rankeove ulice infrastrukturni vodovi definisani su va`e}im Planom detaqne regulacije dela centralne zone prostorne celine op{tine Vra~ar za podru~je izme|u ulica: Rankeove, Gastona Gravijea, Inernacionalnih brigada i Neboj{ine - blok 169 (’’ Slu`beni list grada Beograda’’ br.31/03)
G.2 Lokacije za obaveznu izradu urbanisti~kog projekta Obavezna je izrada urbanisti~kog projekta u skladu sa uslovima plana, a prema grafi~kom prilogu broj 9: ’’Plan parcelacije javnih povr{ina sa smernicama za sprovo|ewe’’ R 1:500, za slede}e lokacije:
kompleks Narodne biblioteke Srbije sa planiranim pro{irewem depoa i javnom podzemnom gara`om na katastarskim parcelama celim: 1843/3;1844/3 i delovima:1800/2;1800/4;1800/3;2196;1842;1843/1;1844/1;1845;1846/4;1846/1;1847/1
u zoni A na katastarskim parcelama : 1940/1,1953,1954/2 u bloku 126 u ciqu formirawa jedne gra|evinske parcele i katastarskim parcelama1883/1, 1883/2, 1884, 1909/1, 1909/2,1907/1, 1907/2, 1907/3 u bloku 135 izradom jedinstvenog urbanisti~kog projekta;
u zoni B du` Makenzijeve ulice, katastarske parcele 1518,1519,1520,1521,1522,1523/1,1523/2 ,1524 u bloku 120 i 1964,1965,1966,1967u bloku 127;
u zoni V, u bloku 144, na uglu Dubqanske i Grani~arske ulice, katastarske parcele 2076, 2077 i u bloku 139a, katastarske parcele 3780,3791 i delovi 3779 i 3792;
za potrebe realizacije gara`e u bloku 120, u Malajni~koj ulici, na katastarskim parcelama 1548,1549,1550,1551,1552 i delu 1543/1;
u zoni G, obavezna je izrada urbanisti~kih projekata za objekte na katastarskimparcelama1843/1,1843/2,1844/1,1844/2,1845,1846/1,1846/2,1846/3,1846/4,1846/5,1847,1847/3,1847/4,1847/5.
G.3 Lokacije za koje je neophodna verifikacija idejnog projekta
Arhitektonska re{ewa za objekte u zoni A treba pribaviti konkursom u saradwi sa Dru{tvom arhitekata i urbanista Beograda i propisuje se obaveza verifikacije arhitektonsko-urbanisti~kog re{ewa od strane Komisije za planove, sa ciqem me}usobnog usagla{avawa objekata.
- (O42) (P36), 140,
, , jedinstvenim .
- , .
/ . Za objekte u zonama B, G, G1 obavezna je verifikacija idejnog urbanisti~ko-arhitektonskog re{ewa na Komisiji za planove Skup{tine grada Beograda .
57
