NOMENKLATURA NOMENKLATURA NEORGANSKIH JEDINJENJANEORGANSKIH JEDINJENJA

Profesor dr. Dragica MiniProfesor dr. Dragica Minićć

Uvod u laboratorijski rad

IUPAC IUPAC organizacijaorganizacija

The International Union of Pure and Applied The International Union of Pure and Applied Chemistry (IUPAC) je međunarodna nevladina Chemistry (IUPAC) je međunarodna nevladina organizacija ustanovljena 1919 radi organizacija ustanovljena 1919 radi podrpodršške ke razvojrazvojuu moderne hemije. moderne hemije.

Nacionalna hemijska društva su članovi IUPAC-a.Nacionalna hemijska društva su članovi IUPAC-a.

IUPACIUPAC je priznat je autoritet za razvijanje je priznat je autoritet za razvijanje standarda za imenovanje hemijskih standarda za imenovanje hemijskih elemenata i njihovih jedinjenja preko elemenata i njihovih jedinjenja preko Međudevizionog komiteta za nomenklaturu Međudevizionog komiteta za nomenklaturu i simbole (i simbole (IUPAC nomenklaturaIUPAC nomenklatura).).

Član je Internacionalnog naučnog Član je Internacionalnog naučnog konzilijuma konzilijuma

(International Council for Science, (International Council for Science, ICSUICSU) )

Istorijski pregledIstorijski pregled

1782. Francuski hemičar 1782. Francuski hemičar Louis-Bernard GuLouis-Bernard Guyyton de Morveau ton de Morveau

Publikovao je svoje preporuke za davanje Publikovao je svoje preporuke za davanje naziva u hemiji pod nazivomnaziva u hemiji pod nazivom

““Konstantni metod zaKonstantni metod zadavanja davanja nazivanaziva””..

[Guyton de Morveau L.B.[Guyton de Morveau L.B.,, J.PhysJ.Phys. 19(1782) 310]. 19(1782) 310]

1787. Sistem su preradili Berthol1787. Sistem su preradili Bertholllet, de Fourcroy and et, de Fourcroy and LavoisierLavoisier::[Guyton de Morveau, L.B. [Guyton de Morveau, L.B. Lavoisier A. L., Berthollet C. Lavoisier A. L., Berthollet C. L., de Fourcroy A. F.L., de Fourcroy A. F.]]

Methode de Nomenclature Chimique, Methode de Nomenclature Chimique, Paris Paris (1787)(1787)]]

11880011. Promocija sistema . Promocija sistema data je data je u priručniku koji u priručniku koji je je dugo posle autorovog pogubljenja na giljotini 1794. bio dugo posle autorovog pogubljenja na giljotini 1794. bio u upotrebi:u upotrebi:

[[Lavoisier A. L., Lavoisier A. L., Traite Elementaire de Chemie Traite Elementaire de Chemie (3. ed. Paris: Deterville (1(3. ed. Paris: Deterville (1880011))]]

Prva strana Lavoazjeve “Chymical Nomenclature”

1811 Berzelius je sistem adapatirao za primenu 1811 Berzelius je sistem adapatirao za primenu na na nemačkom govornom području:nemačkom govornom području:

[Berzelius J. J., [Berzelius J. J., J. Phys. 73 (1811) 248J. Phys. 73 (1811) 248]]

Preporuke Guyton-a su se odnosile samo na Preporuke Guyton-a su se odnosile samo na nomenklaturu neorganskih jedinjenjanomenklaturu neorganskih jedinjenja,, što nikako što nikako nije moglo da zadovolji opšti razvoj organske nije moglo da zadovolji opšti razvoj organske hemije koji je doveo do boljeg razumevanja hemije koji je doveo do boljeg razumevanja strukture organskih jedinjenja sredinom strukture organskih jedinjenja sredinom devetnaestog veka i nametnuo potrebu razvoja devetnaestog veka i nametnuo potrebu razvoja nomenklature organskih jedinjenja.nomenklature organskih jedinjenja.

18921892.. uu Ženevi Ženevi je je održana međunarodna održana međunarodna konferencija konferencija NNacionalnih hemijskih društava acionalnih hemijskih društava gde su pgde su prrihvaćani predlozi za ihvaćani predlozi za uvouvođenje đenje standardizacijestandardizacije naziva u hemiji naziva u hemiji

[[Bull. Soc. ChimBull. Soc. Chim. (Paris) 3(7), XIII. (1982)]. (Paris) 3(7), XIII. (1982)]

Učesnici Ženevske konferencije 1892

1913. 1913. oosnovan je Savet snovan je Savet mmeeđunarodne đunarodne zajednice hemijskih društava zajednice hemijskih društava [[Council of Council of the International Associacion of Chemical the International Associacion of Chemical SocietiesSocieties]] čiji je rad prekinuo I. svetski rat čiji je rad prekinuo I. svetski rat

1919. osnovana je Međunarodna 1919. osnovana je Međunarodna zajednica za čistu i primenjenu hemiju zajednica za čistu i primenjenu hemiju [[International Union of Pure and Applied International Union of Pure and Applied ChemistryChemistry, skra, skraccenoeno IUPACIUPAC] ]

1921 IUPAC formira1921 IUPAC formira komisije za slede komisije za sledeće će nomenklature, koje postoje i danasnomenklature, koje postoje i danas::

organskuorganskuneorganskuneorgansku

biohemijskubiohemijsku

Pored upustva za nomenklaturu IUPAC Pored upustva za nomenklaturu IUPAC daje standarde i za internacionalno daje standarde i za internacionalno pisanje naziva: npr. aluminum, sulphur, pisanje naziva: npr. aluminum, sulphur, itd. itd.

IUPAC nomenklatura neorganskih IUPAC nomenklatura neorganskih jedinjenjajedinjenja

IUPAC nomenklatura neorganskih IUPAC nomenklatura neorganskih jedinjenja je sistematsko imenovanje jedinjenja je sistematsko imenovanje neorganskih hemijskih jedinjenja kako je neorganskih hemijskih jedinjenja kako je preporučeno od stranepreporučeno od strane IInternational nternational UUnion of nion of PPure and ure and AApplied pplied CChemistry hemistry ((IUPACIUPAC))

Prema ovoj nomenklaturi, Prema ovoj nomenklaturi, svako jedinjenje treba svako jedinjenje treba da ima ime iz koga nedvosmisleno može da bude da ima ime iz koga nedvosmisleno može da bude određena formulaodređena formula, odnosno svako ime treba da , odnosno svako ime treba da označava samo jednu supstancu. označava samo jednu supstancu.

Ime treba da sadrži informacije kako o Ime treba da sadrži informacije kako o sastavusastavu tako i o tako i o strukturi jedinjenjastrukturi jedinjenja..

Pravila za imenovanje organskih i neorganskih Pravila za imenovanje organskih i neorganskih jedinjenja sadržana jedinjenja sadržana susu u sledećim u sledećim dokumentimadokumentima::

1. 1. Plava knjigaPlava knjiga –organska jedinjenja–organska jedinjenja[Nomenclature of Organic Chemistry, [Nomenclature of Organic Chemistry, Oxford: Pergamon Press 1979, A Guide to Oxford: Pergamon Press 1979, A Guide to IUPAC, Nomenclature of Organic IUPAC, Nomenclature of Organic Compounds, Recommendations 1993, Compounds, Recommendations 1993, Oxford: Blackwell Scientific Publications, Oxford: Blackwell Scientific Publications, 1993]1993]

2. 2. Crvena knjigaCrvena knjiga–neorganska jedinjenja–neorganska jedinjenja[Nomenclature of Inorganic Compounds, [Nomenclature of Inorganic Compounds, Recommendations 1990, Oxford: Blackwell Recommendations 1990, Oxford: Blackwell Scientific Publications, 1990]Scientific Publications, 1990]

3. 3. Zelena knjigaZelena knjiga–simboli i fizičke veličine–simboli i fizičke veličine[Quantities, Units and Symbols in Physical [Quantities, Units and Symbols in Physical Chemistry (2. ed.) Oxford: Blackwell Chemistry (2. ed.) Oxford: Blackwell Scientific Publications, 1993]Scientific Publications, 1993]

4. 4. Zlatna knjigaZlatna knjiga–tehnički termini u hemiji–tehnički termini u hemiji[Compendium of Chemical Terminology [Compendium of Chemical Terminology IUPAC Recommendations (2.ed.), Oxford: IUPAC Recommendations (2.ed.), Oxford: Blackwell Scientific Publications, 1997]Blackwell Scientific Publications, 1997]

5. 5. SliSliččna literaturana literatura postoj postojii za za biohemiju, analitičku hemijubiohemiju, analitičku hemiju i i hemiju mhemiju maakromolekulakromolekula::

[Biochemical Nomenclature and related [Biochemical Nomenclature and related Documents, London: Portland Press, 1992]Documents, London: Portland Press, 1992]

[Compendium of Analytical Nomenclature, definite [Compendium of Analytical Nomenclature, definite Rules 1997 (3.ed.) Oxford: Blackwell Scientific Rules 1997 (3.ed.) Oxford: Blackwell Scientific Publications, 1998] Publications, 1998]

[Compendium of macromolecular Nomenclature, [Compendium of macromolecular Nomenclature, Oxford: Blackwell Scientific Publications, 1991] Oxford: Blackwell Scientific Publications, 1991]

Sistematsko određivanje imena mora da odražava Sistematsko određivanje imena mora da odražava strukturustrukturu i i sastavsastav::

1.1. Jednoatomski anjoni imaju sufiks Jednoatomski anjoni imaju sufiks idid, ,

HH-- = hidrid = hidrid

2.2. Ime jedinjanja koja sadrže katjon i anjon sadrže prvo ime Ime jedinjanja koja sadrže katjon i anjon sadrže prvo ime katjona a zatim ime anjona, katjona a zatim ime anjona,

NaCl =natrijum-hloridNaCl =natrijum-hlorid

3.3. Naelektrisanja katjona koji imaju više pozitivnih Naelektrisanja katjona koji imaju više pozitivnih naelektrisanja se stavljaju u zagradenaelektrisanja se stavljaju u zagrade

bakar(I)=kuprobakar(I)=kupro i i bakar(II)=kupribakar(II)=kupri..

4.4. Poliatomski anjoni koji sadrže više atoma kiseonika sadržePoliatomski anjoni koji sadrže više atoma kiseonika sadrže sufiks sufiks itit za niži iza niži i atat zaza viši sadržaj kiseonikaviši sadržaj kiseonika::

NONO22

--=nitrit=nitrit ii NONO33--=nitrat=nitrat. .

Za kiseonike koriste seZa kiseonike koriste se jo još iš i prefiksi prefiksi hipohipo i i perper::

ClOClO--= hipohlorit= hipohlorit ii ClOClO44--= perhlorat= perhlorat..

5.5. Prefiks Prefiks bibi-- se koristi za označavanje prisustva jednog se koristi za označavanje prisustva jednog vodoničnog jona,vodoničnog jona,

NaHCONaHCO33= natrijum-bikarbonat = natrijum-bikarbonat

ili sadaili sada NaHCONaHCO33 =natrijum vodonik karbonat =natrijum vodonik karbonat

Periodni sistem elemenata

Elementi u periodnoj tablici se dele u četiri kategorije: metali, prelazni elementi, nemetali, lantanidi i aktinidi

Broj atoma svakog elementa u molekulu (ili formulskoj Broj atoma svakog elementa u molekulu (ili formulskoj jedinki) označava se grčkim prefiksom:jedinki) označava se grčkim prefiksom:

** Prefiks mono- se retko koristiPrefiks mono- se retko koristi;; kkada nema prefiksa ispred ada nema prefiksa ispred imena elementa pretpostavlja se da je u molekulu imena elementa pretpostavlja se da je u molekulu ili formulskoj jedinki prisutan jedan atom tog elementa. ili formulskoj jedinki prisutan jedan atom tog elementa.

PrefiksPrefiks Broj atomaBroj atoma

mono-mono-**di-di-tri-tri-

tetra-tetra-penta-penta-heksa-heksa-hepta-hepta-okta-okta-nona-nona-deka-deka-

112233445566778899

1010

Binarna jedinjenja koja sadrBinarna jedinjenja koja sadrže dva nemetalaže dva nemetala

Binarna jedinjenja su ona koja sadrže dva hemijska Binarna jedinjenja su ona koja sadrže dva hemijska elementaelementa, npr dva nemetala, npr dva nemetala;;

na kraju imena drugog po redu elementa binarnog jedinjenja na kraju imena drugog po redu elementa binarnog jedinjenja stavlja se nastavakstavlja se nastavak –id–id

BClBCl33 =bor-trihlorid, =bor-trihlorid,

SOSO22 =sumpor-dioksid, =sumpor-dioksid,

NN22OO44 =diazot-tetroksid, =diazot-tetroksid,

COCO =ugljen-monoksid, =ugljen-monoksid,

PClPCl5 =5 = fosfor-pentahlorid. fosfor-pentahlorid.

Binarna jedinjenja koja sadrBinarna jedinjenja koja sadrže metal i nemetalže metal i nemetal

Nomenklatura ovih jedinjenja zavisi od toga da li metal koji je Nomenklatura ovih jedinjenja zavisi od toga da li metal koji je prisutan u jedinjenju ima prisutan u jedinjenju ima konstantno naelektrisanjekonstantno naelektrisanje ili ili promenljivo promenljivo naelektrisanjenaelektrisanje. .

Katjoni sa konstantnim naelektrisanjem su sledeći:Katjoni sa konstantnim naelektrisanjem su sledeći:

LiLi++, Na, Na++, K, K++, Rb, Rb++, Cs, Cs++, Ag, Ag++, Mg, Mg2+2+, Ca, Ca2+2+, Sr, Sr2+2+, Ba, Ba2+2+, , ZnZn2+2+, Cd, Cd2+2+, Al, Al3+3+

Svi drugi metali imaju promenljivo naelektrisanjeSvi drugi metali imaju promenljivo naelektrisanje..

Ime metala ide kao prvo, a zatim sledi ime Ime metala ide kao prvo, a zatim sledi ime nemetala sa nastavkomnemetala sa nastavkom -id-id,,

Primeri binarnih jedinjenja koja sadrže metal i nemetal: Primeri binarnih jedinjenja koja sadrže metal i nemetal:

KCl = kalijum-hloridKCl = kalijum-hlorid

MgO = magnezijum-oksidMgO = magnezijum-oksid

NaNa22S = natrijum-sulfidS = natrijum-sulfid

CaHCaH22 = kalcijum-hidrid = kalcijum-hidrid

LiBr = litijum-bromidLiBr = litijum-bromid

Kod Kod binarnih jedinjenja nemetala i metala promenljivog binarnih jedinjenja nemetala i metala promenljivog naelektrisanjanaelektrisanja mora se naznačiti naelektrisanje datog metalnog jona mora se naznačiti naelektrisanje datog metalnog jona na jedan od dva sledeća načina:na jedan od dva sledeća načina:

I.I. Posle naziva metala u zagradu se stavlja rimski broj koji Posle naziva metala u zagradu se stavlja rimski broj koji predstavlja naelektrisanje metalnog jona:predstavlja naelektrisanje metalnog jona:

CuClCuCl2 2 = bakar(II) hlorid, = bakar(II) hlorid, FeO= gvoždje(II)FeO= gvoždje(II) oksidoksid

FeFe22OO33= gvoždje(III)= gvoždje(III) oksidoksid

II. II. NNa ime metala dodaje se nastavak (sufiks) a ime metala dodaje se nastavak (sufiks) –o–o, za jon , za jon manjeg naelektrisanja, ili nastavak manjeg naelektrisanja, ili nastavak –i–i, za jon većeg , za jon većeg naelektrisanja:naelektrisanja:

CuCu11++ == kupro jonkupro jon CuCu2+2+ == kupri jon kupri jonFeFe22+= fero jon+= fero jon FeFe3+ 3+ = feri jon = feri jon PbPb2+2+ = plumbo jon = plumbo jon PbPb4+4+ = plumbi jon = plumbi jonHgHg22 2+2+ = merkuro = merkuro jonjon HgHg2+2+ = = merkuri merkuri jonjonSnSn2+2+ = stano= stano jonjon SnSn4+4+ = stani = stani jonjon

Ternarna i viTernarna i viša jedinjenjaša jedinjenja

Ternarna jedinjenja sastavljena su od tri ili viTernarna jedinjenja sastavljena su od tri ili više še atomaatoma obično obično uključuju tri hemijska elementauključuju tri hemijska elementa:: metalni jon, višeatomski jonmetalni jon, višeatomski jon ili ili oksi-halogen jonoksi-halogen jon. .

NH4+ Amonijum jon

CO32- Karbonatni jon

HCO3- Bikarbonatni jon

CN- Cijanidni jon

C2O42- Oksalatni jon

CH3COO- Acetatni jon

ClO- Hipohloritni jon

ClO2- Hloritni jon

ClO3- Hloratni jon

ClO4- Perhloratni jon

CrO42- Hromatni jon

Cr2O72- Dihromatni jon

OH- Hidroksidni jon

NO2- Nitritni jon

NO3- Nitratni jon

MnO4- Permanganatni jon

PO43- Fosfatni jon

HPO42- Vodonik fosfatni jon

Negativni višeatomski joni sa imenom koje sadrži sufiks –at imaju jedan kiseonikov atom više od onih sa sufiksom –it:

Za metale sa promenljivim naelektrisanjem Za metale sa promenljivim naelektrisanjem koriste se sufiksikoriste se sufiksi -- oo iliili –– ii..

Formula jedinjenjaFormula jedinjenja Ime jedinjenjaIme jedinjenjaNaNO2 natrijum-nitrit

NaNO3 natrijum-nitrat

NaHSO3 natrijum-vodonik sulfit (natrijum-bisulfit)

Cu3(PO4)2 bakar (II) fosfat (kupri-fosfat)

CuCN bakar (I) cijanid (kupro-cijanid)

Ba(CH3COO)2 barijum acetat

AgClO4 srebro-perhlorat

Fe2(CrO4)3 gvoždje (III) hromat (feri-hromat)

KiselineKiseline

Kiselina Kiselina je jedinjenje kojeje jedinjenje koje sadrži vodonik i koje sadrži vodonik i koje daje daje vodonične (Hvodonične (H++) jone kada se rastvori u vodi) jone kada se rastvori u vodi. .

Ovo je Arrhenius-ova definicija, koja je ograničena na Ovo je Arrhenius-ova definicija, koja je ograničena na rastvore koji sadrže vodu kao rastvarač. rastvore koji sadrže vodu kao rastvarač.

Preciznije, prema Bronsted-Lowry- konceptu, kiselina je Preciznije, prema Bronsted-Lowry- konceptu, kiselina je supstanca koja je supstanca koja je donor (davalac) vodonidonor (davalac) vodoničnih jona , čnih jona , tj. protonatj. protona nekoj drugoj supstanci. nekoj drugoj supstanci.

Poslednja definicija važi za bilo koji rastvarač koji se Poslednja definicija važi za bilo koji rastvarač koji se koristi za pripremu rastvora kiseline. koristi za pripremu rastvora kiseline.

Formule i imena nekih kiselinaFormule i imena nekih kiselina

FormulaFormula NazivNaziv

HFHF Fluorovodonična kiselinaFluorovodonična kiselina

HClHCl Hlorovodonična kiselinaHlorovodonična kiselina

HBrHBr Bromovodonična kiselinaBromovodonična kiselina

HNOHNO33 Azotna kiselinaAzotna kiselina

CHCH33COOHCOOH Sirćetna kiselinaSirćetna kiselina

HH22SOSO33 Sumporasta kiselinaSumporasta kiselina

HH22SOSO44 Sumporna kiselinaSumporna kiselina

FormulaFormula NazivNaziv

HClOHClO Hipohlorasta kiselinaHipohlorasta kiselina

HClOHClO22 Hlorasta kiselinaHlorasta kiselina

HClOHClO33 Hlorna kiselinaHlorna kiselina

HClOHClO44 Perhlorna kiselinaPerhlorna kiselina

HBrOHBrO44 Perbromna kiselinaPerbromna kiselina

HH33POPO33 Fosforsta kiselinaFosforsta kiselina

HH33POPO44 orto-Fosforna kiselinaorto-Fosforna kiselina

nastavak

BazeBaze

BazaBaza je, prema Arrhenius-ovom konceptu, supstanca koja je, prema Arrhenius-ovom konceptu, supstanca koja daje hidroksidne jone (OHdaje hidroksidne jone (OH--)) kada se rastvori u vodi. kada se rastvori u vodi.

Prema Bronsted-Lowry konceptu, baza je supstanca koja Prema Bronsted-Lowry konceptu, baza je supstanca koja momože da primi vodonikov jon že da primi vodonikov jon (proton) od neke druge (proton) od neke druge supstance. Kasupstance. Kažemo da su žemo da su baze akceptori protona.baze akceptori protona.

Imena baza završavaju se sa Imena baza završavaju se sa –id–id::

LiOHLiOH litijum-hidroksidlitijum-hidroksidBa(OH)Ba(OH)22 barijum-hidroksid.barijum-hidroksid.

SoliSoli

Soli Soli su jedinjenja koja nastaju kada se jedan ili više su jedinjenja koja nastaju kada se jedan ili više vodonikovih jona u kiselini zameni drugim katjonom ili vodonikovih jona u kiselini zameni drugim katjonom ili kada se jedan ili više hidroksidnih jona u bazi zameni kada se jedan ili više hidroksidnih jona u bazi zameni drugim anjonom.drugim anjonom.

Osnovni tipovi soli su:Osnovni tipovi soli su: binarna jedinjenja sastavljena od metalnog katjona i binarna jedinjenja sastavljena od metalnog katjona i

nemetalnog anjona nemetalnog anjona

NaClNaCl natrijum-hloridnatrijum-hlorid ternarna i viternarna i višaša jedinjenja koja su sa jedinjenja koja su saččinjena od metalnog injena od metalnog

katjona ili amonijumovog jona i negativnog višeatomskog katjona ili amonijumovog jona i negativnog višeatomskog jonajona::

NaNONaNO33 natrijum-nitratnatrijum-nitrat(NH(NH44))22SOSO44 amonijum-sulfatamonijum-sulfat

KristalohidratiKristalohidrati

Poseban tip soli (kristalnih jedinjenja) koje sadrže Poseban tip soli (kristalnih jedinjenja) koje sadrže definisanu količinu definisanu količinu hemijski vezane vodehemijski vezane vode, i koje se pri , i koje se pri zagrevanju razlažu otpuštajući vodu, nose naziv zagrevanju razlažu otpuštajući vodu, nose naziv kristalohidrati kristalohidrati ili ili hidrathidratii..

MgSO4 · 7 HMgSO4 · 7 H22OO magnezijum sulfat magnezijum sulfat heptaheptahidrat.hidrat.

Grčki prefiksi pokazuju broj molekula vodeGrčki prefiksi pokazuju broj molekula vode::

MgSOMgSO44 . . 2H2H22OO magnezijum sulfat magnezijum sulfat didihidrat, hidrat,

MgSOMgSO4 4 ..3H3H22O O magnezijum sulfat magnezijum sulfat tritrihidrat.hidrat.

Revizija IUPAC-ove nomenklature za neorganska Revizija IUPAC-ove nomenklature za neorganska jedinjenjajedinjenja

2005. 2005. IIzzvrvrššena je rena je revizija nomenklatureevizija nomenklature

Prema ovoj reviziji nema više apsolutno ispravnog imena za Prema ovoj reviziji nema više apsolutno ispravnog imena za jedno jedinjenje.jedno jedinjenje.

- Svako ime koje nedvosmisleno označava jedinjenje je - Svako ime koje nedvosmisleno označava jedinjenje je korektno ime korektno ime (voda, karbonil, cijano)(voda, karbonil, cijano)

Postoje dva načina opisa jedinjenja prema:Postoje dva načina opisa jedinjenja prema:

- sastavu i prema substituentima- sastavu i prema substituentima

Prema sastavuPrema sastavu: :

Molekul se opisuje preko jezgra kao kod kompleksa.Molekul se opisuje preko jezgra kao kod kompleksa.

1.1. Jezgro(a) molekula je atom najniže elektronegativnosti. Jezgro(a) molekula je atom najniže elektronegativnosti. Ovaj elemenat definiše osnovno ime jedinjenja: Ovaj elemenat definiše osnovno ime jedinjenja:

ako je jedinjenje negativno naelektrisano sadrži ako je jedinjenje negativno naelektrisano sadrži prefiks prefiks idid ako nije prisutan drugi atom i ako nije prisutan drugi atom i atat u drugom u drugom slučajuslučaju

2. Okolni atomi i grupe se opisuju kao ligandi sa sufiksom 2. Okolni atomi i grupe se opisuju kao ligandi sa sufiksom oo,,identične grupe sadrže prefikse identične grupe sadrže prefikse tri-tri-, , tetra-tetra- ili ili bisbis

3. Zatim se navode oznake za naelektrisanje, funkciju radikala, 3. Zatim se navode oznake za naelektrisanje, funkciju radikala, kristalizaciona voda, premoštavajući ili koordinirani ligandi.kristalizaciona voda, premoštavajući ili koordinirani ligandi.

Jedinjenje Jezgro Ligandi Funkcionalni markeri

Ime

H2OClO3

-

ClO2-

NO*NOO-

K4[Fe(CN)6]

K[AuS(S2)]

[Ni(CO)4]

CuSO4.5H2O

divodonikhlorathloratazotnitrat

kalijum/ferat

kalijum/aurat

nikol

bakar/sulfat

oksidooksidooksidooksido

dioksido/oksido

heksacijanido

disulfido/sulfido

oksiugljenik

oksido

μ(1-)(1-)(.)

(1-)

(4-)

(1-)

-

voda(1/5)

μ-oksido divodoniktrioksido hlorat(1-)dioksido hlorat(1-)

oksido azot (.) (dioksido) oksido

nitrat(-1)kalijum heksa-

cijanidoferat(4-)kalijum(disulfido)sulfido aurat(1-)tetra(oksidouglje

nik) nikolbakar

tetraoksido-sulfat-voda(1/5)

Prema supstituentimaPrema supstituentima

Uopštava se nomenklatura organskih jedinjenja prateći Uopštava se nomenklatura organskih jedinjenja prateći osnovna pravila:osnovna pravila:

1. Svim elementima se dodaje nastavak 1. Svim elementima se dodaje nastavak anan na bazno ime a na bazno ime a nezasićene veze se ispunjavaju atomima vodonika:nezasićene veze se ispunjavaju atomima vodonika:

oksidan oksidan atom kiseonika vezan za vodonik (Hatom kiseonika vezan za vodonik (H22O voda)O voda)

dioksidan dioksidan lanac dva atoma kiseonika vezan sa lanac dva atoma kiseonika vezan sa atomima vodonika (Hatomima vodonika (H22OO2 2 vodonik peroksid)vodonik peroksid)

BH3 boran CH4 metanAlH3 aluman SiH4 silanGaH3 galan GeH4 germanInH3 indigan SnH4 stananTlH3 talan PbH4 plumban

NHNH33 azanazan HH22OO oksidanoksidanPHPH33 fosfanfosfan HH22SS sulfansulfanAsHAsH33 arsanarsan HH22SeSe selanselanSbHSbH33 stibanstiban HH22TeTe telantelanBiHBiH33 bizmutanbizmutan HH22PoPo polanpolan

HFHF fluoranfluoranHClHCl hloranhloranHBrHBr bromanbroman HIHI jodanjodanHAtHAt astatanastatan