NO] VElIKANA · Asiela, koje je u ime zajednice, uputio ministru prilikom primopredaje na VIP odeljenju Beogradskog aerodroma “Nikola Tesla”, samo nekoliko sati pre po~etka praznika

Godina XIX l Broj 10 l Beograd l Oktobar 2010. l TIŠRI/HEŠVAN 5771.

jevrejskiIS

SN 1

821-

1062

u Narodnom pozori{tuNO] VElIKANA

EVROPSKI DANJEVREJSKE

KulTuRE

strane 16-17

Tora iz SAD stigla u Beograd

Borim se za jevrejstvo

l JONS bira predsednika l Iza{la spomenica

posve}ena dr lavoslavu Kadelburgu l Uspeh Ma’ayana u Izraelu l Kako je tekao razvoj hagade

KONA^NO DR ANA FRENKElstrane 10-13strane 2-3

2 oktobar 2010.Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

www.savezscg.org

DOGODIlO SE

Svitke pisane gu{~ijim perom na pergamentu rabinu Asielu predao ministar Jeremi}

Nakon pronalaènja, jedan od deset primeraka Tore, ukradenih pre 10 godina u Njujorku, stigao je u sredu 29. septembra u na{ glavni grad. Tako|e, svici jo{ jednog primerka ove svete knjige stigli su u Sofiju tamo{njoj jevrejskoj zajednici. Tora, pisana na perga-mentu gu{~ijim perom je, pre polaska na put u Srbiju, restaurirana.

Po nalogu vrhovnog suda za oblast Njujorka, vode}a svetska humanitarna organizacija Ameri~ki jevrejski dis-tributivni komitet (JDC-JOINT), primila je dve od deset Tora, koje su nakon primene zakonskih propisa dospele u posed kancelarije okru`nog tuìoca grada Njujorka. Ceremonija predavanja Tora odràna je u Muzeju jevrejskog nasle|a na Menhetnu. Savet za odnose izme|u jevrejskih zajednica, nadleàn za dalju distribuciju Tora, odlu~io je da svici budu poklonjeni jevrejskim zajednicama u Evropi, pa ih je tako JDC poslao zajednicama u Bugarskoj i Srbiji za sinagoge u Sofiji i Beogradu s namerom da stignu u vreme praznika Simhat Tora, koji proslavlja zavr{etak godi{njeg ciklusa javnog ~itanja Tore i po~etak novog. Poklonjeni svici }e zameniti Tore koje su pre 10 godina ukradene iz sinagoge u Sofiji, a u Beogradu }e to biti prvi ko{er svici u upotrebi nakon raspada biv{e Jugoslavije, kada su jevrejske zajednice podelile imovinu me|u sobom.

Ogromnu ulogu u tome da Beogradska sinagoga Sukat {alom dobije Toru odigrao je veliki prijatelj jevrejske za-jednice Srbije Robert Djerasi, direktor JDC-ja za biv{u

Tora iz SAD stigla u Beograd

Alan Jafe, predsednik, Saveta za odnose me|u jevrejskim zajednicama grada Njujorka/JDC blagajnik, Ken Vitover, ~lan JDC Borda , Robert Morgentau, biv{i okru`ni javni tuìlac, Gideon Tejlor, zamenik izvr{nog potpredsednika

JDC, Sajrus Vens, okru`ni javni tuìlac njujor{kog okruga

Najzad u pravim rukama – ministar

predaje Toru rabinu

Vuk Jeremi} i rabin Isak Asiel razgledaju Toru

TIŠRI/HEŠVAN 5771. 3Jevrejski


Jugoslaviju, na ~emu mu se Savez jevrejskih op{tina Srbije toplo zahvalio, ba{ kao i JDC-u. Zanimljivost je da je Toru iz Njujorka doneo li~no ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremi} po povratku sa sednice u Ujedinjenim naci-jama.

- Od srca vam hvala {to ste nam doneli ovu Toru, pok-lon Dòinta beogradskoj jevrejskoj zajednici. Tokom dugih vekova progonstva i lutanja ona nas je sa~uvala. U njoj je tajna na{eg opstanka – bile su re~i zahvalnosti rabina Isaka Asiela, koje je u ime zajednice, uputio ministru prilikom primopredaje na VIP odeljenju Beogradskog aerodroma “Nikola Tesla”, samo nekoliko sati pre po~etka praznika [emini aceret i Simhat Tora. Jeremi} je uzvratio rekav{i da mu je bila osobita ~ast da na{oj jevrejskoj zajednici iz

Njujorka donese tako vredan poklon.

Pri~a je po~ela ovakoMnogo godina je postojalo je crno trì{te koje se bavilo

kupoprodajom ukradenih svitaka Tore (nova rukom pisa-na Tora moè dosti}i cenu i do 50,000 dolara. Po~etkom devedesetih godina pro{log veka, Robert M. Morgentau, javni tuìlac okruga Menhetn,organizovao je zajedno sa menheten{kom policijom i Savetom za odnose me|u jevre-jskim zajednicama (JCRC) iz Njujorka, “Tora Task Fors” ~iji je zadatak bio da istraè i o{tro sankcioni{u kra|u i prodaju Tora.

Tom prilikom uhap{eno je nekoliko ljudi, me|u njima i glavni organizator ovog crnog trì{ta, kome je kancelarija javnog tuìoca ponudila smanjenje zasluène kazne uko-liko preda ukradene Tore. Okrivljeni je odmah doneo 10 Tora ali nakon njihovog pregleda ustanovljeno je da to nisu primerci onih ~ija je kra|a bila prijavljena i za kojima se tragalo. S obzirom na to da su vlasnici bili nepoznati Vrhovni sud je doneo odluku da Kancelarija javnog tuìoca moè podeliti Tore onim jevrejskim organizacijama i kon-gregacijama koje odredi Savet za odnose me|u jevrejskim zajednicama.

îtavih 15 godina kasnije ova pri~a je dobila svoj sre}an zavr{etak ba{ na praznik Simhat Tora. Savet za odnose me|u jevrejskim zajednicama odlu~io je da preda dve Tore JDC. Ceremonija primopredaje odràna je u Muzeju jevrejskog nasle|a. Svitke stare 150 godina predstavnicima JDC predao je Robert Morgentau i sada{nji javni tuìlac Sajrus Vens.

Tokom leta JDC je reparirao ove svitke, a potom izabrao dve zajednice kojima su bile potrebne nove Tore, Jevrejsku zajednicu u Beogradu i Jevrejsku zajednicu u Sofiji.

Premda je za JDC ve} dovoljan razog za slavlje to {to su Tore udomljene i u dobrim rukama, u ovoj celoj pri~i postoji jo{ jedna zna~ajna dimenzija za JDC, na koju je potrebno osvrnuti se i sa~uvati je u pam}enju. Re~ je o nezaobilaznom doprinosu porodice Morgentau obnovi i izgradnji jevrejskog ìvota {irom sveta. Henri Morgentau, deda biv{eg javnog tuìoca Roberta Morgentaua, slu`bovao je 1914. godine kao ambassador SAD u Turskoj. Te godine poslao je telegram njujor{kom filantropu Jakobu H. [ifu i traìo od njega 50,000 dolara da nahrani izgladnele Jevreje koji su ìveli u Palestini pod otomanskom upravom. Smatra se da ovaj doga|aj nezvani~no obeleàva osnivanje JDC kao humanitarne organizacije, koja }e tokom svih ovih decenija pomagati Jevreje i jevrejske organizacije {irom sveta. Originalan telegram koji je Henri Morgentau poslao Jakobu [ifu u Njujork i danas stoji kao izlo`beni eksponat u Muzeju jevrejskog nasle|a, a metalna replika ovog tele-grama visi na ulazu sedi{ta JDC u Njujorku.

Da li ste znaliJDC je u saradnji sa Centralnim komitetom za pomo}

poslao prvu isporuku od 50 svitaka Tore za oslobo|ene jevrejske zajednice u Evropi, i to u Francusku, Italiju i Gr~ku.

Nakon sna`nog i hitnog apela koji je jevrejskim kon-gregacijama SAD i Kanade, 1944. godine uputio Rabin dr leo Jung, dugogodi{nji ~elnik Kulturnog i religijskog komiteta JDC, ova organizacija je distribuirala na stotine svitaka Tore u prekomorske jevrejske zajednice {irom Evrope i predala ih na kori{}enje u ponovno osve}enim i izgra|enim sinagogama. Danas JDC snabdeva jevre-jske zajednice {itom sveta religijskim predmetima, {alje im predava~e u~itelje i lidere, i nastoji da svim drugim pomo}nim sredstvima pomogne ponovnu izgradnju i ne-govanje jevrejskih zajednica, od Albanije do Egipta, od Kube do Balti~kih dràva i od Indije do zemalja biv{eg Sovjetskog Saveza.

Velike zasluge pripadaju Robertu

Djerasiju

Ovih dana u Beogradu {tampan je prvi broj ~asopisa „Glas mi{paha“. List predstavlja zajedni~ko delo jednog broja jevrejskih zajednica sa teritorije biv{e Jugoslavije, odnosno redakcija njihovih glasila. Ovaj, po mnogo ~emu, pilot broj, od{tampan je u izdanju Saveza jevrejskih op{tina Srbije, a namera je da, ukoliko projekat za ivi, svaki neradni realizuje neka od ostalih jevrejskih zajednica.

IzA[AO „GlAS MI[PAhA“

4Jevrejski


www.savezscg.org

oktobar 2010.

DOGA\AJI

Evo nas na Pali}u

hladno i ki{no vreme 19. septem-bra u mnogome je osujetilo organi-zatora hinenu u nameri da gostima, u sklopu Pali}kih berbanskih dana, podari koncert klezmer muzike na letnjoj pozornici u velikom pali}kom parku. On je, ipak, odràn u prostorijama Jevrejske op{tine Subotica i, prema re~ima prisutnih, bio prisan i svojevrstan. Nakon {to je more kablova za ozvu~enje poveza-no, prisustvovali smo nesvakida{njoj predstava hasidskih, izraelskih i tradicionalnih klezmer pesama. ushi}ena publika pevala je i plesala zajed-no sa budimpe{tanskim muzi~arima „Sabatsonga”. Svirali su sve: dèz, klasi~ne sastave, ali i promovisali svoj

mjuzikl „Nevidljiva ruka”, nadahnut biblijskom knjigom o Ester.

Pre koncerta skup od vi{e stotina prisutnih ~lanova jevrejske zajednice Srbije i goste iz @idovske op}ine Osijek i Jevrejske op{tine Hodmezeva{arhelj iz

Ma|arske pozdravio je Aleksandar Ne}ak, predsednik Saveza jevrejskih op{tina Srbije, osvrnuv{i se u svom obra}anju na aktuelnu politiku prema na{oj zajed-nici i dvostruki ar{in u re{avanju resti-tucije jevrejske imovine.

Hinenu na hebrejskom jeziku zna~i „evo nas“ ili „tu smo”. U duhu uvek prisutnom na ovom skupu svih na{ih ~lanova kao svojevrsno svedo~enje o prkosnom duhu Jevreja, oslabljenih u broju i mo}i, i ove 2010. ili 5771. go-dine svedo~ili smo o na{em bitisanju na ovim prostorima.

Isak Asiel, rabin jevrejske zajednice Srbije, govorio je o zajedni{tvu. Za{to je va`no biti zajedno? Za{to je va`no ovoj malobrojnoj zajednici da svi njeni ~lanovi budu na oku-pu? Zato, jer je nama stalo do svakog pojedinca. Stalo nam je do mi{ljenja i znanja, rada i stvarala{tva svakog pojedinca koji sa nama deli zajedni~ki jevrejski identitet. Zato, jer smo svi mi va`ni ovoj zajed-nici, i svima nama je ova za-jednica bitna. Bili mi vernici,

imali mi kulturni identitet Jevreja, bili mi jevrejskog porekla...

Program je zavr{en na Pali}u u „Maloj gostioni“ ru~kom, pi}em i razgovorom.

Robert Kova~

U Subotici, na Pali}u, odràn Hinenu, tradicionalni susret svih jevrejskih op{tina Srbije

Otvorena izlo`ba “@ivotni ciklus i praznici kod Jevreja”

SOMBOR - u prisustvu velikog broja posetilaca u ne-delju, 5. septembra u somborskom Gradskom muzeju u okviru 11. evropskog dana jevrejske kulture otvorena je izvanredno zanimljiva izlo`ba pod nazivom “@ivotni ciklus i praznici kod Jevreja”. Ovaj nesvakida{nji doga|aj koji je pobudio veliko interesovanje organizovili su Jevrejska op{tina u Somboru u saradnji sa Gradskim muzejom, a uz svesrdnu pomo} pan~eva~ke Jevrejske op{tine.

Posle pozdravnih re~i Branimira Ma{ulovi}a, direkto-ra Gradskog muzeja u Somboru, izlo`bu je otvorio Sa{a Cvejin, predsednik JO Sombor.

Posetioci su se mogli upoznati sa najzna~ajnijim doga|ajima u ìvotu Jevreja od ro|enja do smrti, mnogim praznicima i obredima, obi~ajima koji imaju poreklo u Bibliji ili su nastali iz obrednih svetkovina vezanih za prirodu. Andrija Sekelj

5Jevrejski


PANÊVO

Sve o hagadiEvropski dan jevrejske kulture

obeleèn je u Pan~evu u nedelju, 5. septembra, otvaranjem izlo`be pod nazivom “hagada”, ~iji je au-tor Barbara Pani}, kustos JIM-a. Izlo`ba je postavljena u Istorijskom arhivu u Pan~evu i trajala je do polovine septembra.

Mnogobrojnim posetiocima prvo se obratio direktor Arhiva, gosp. Milan Jak{i}, koji je istakao zna~aj koji ova obredna knjiga ima za Jevreje. Miroslava Kon-Pani}, potpredsednica JOP-a, govorila je o Evropskom danu jevrejske kulture. Jozef Baruhovi}, je-dan od umetnika ~ija su dela, inspiri-sana Sarajevskom hagadom, predstav-ljena na izlo`bi, pri~ao je o tome kako je ta dragocena kulturna zaostav{tina sa~uvana do dana{njih dana.

Autorka izlo`be odgovarala je na mnogobrojna pitanja posetilaca i dala intervju za lokalni list “Pan~evac”, koji je objavio op{iran izve{taj sa izlo`be u svom prvom narednom broju. Televizija Pan~evo snimila je otvaran-je izlo`be i u vi{e navrata emitovala prilog. Prema reakcijama publike i medija, ovom izlo`bom iluminiranih i ilustovanih hagada i propratnim obja{njenjima, JOP je na pravi na~in prikazala deo jevrejskog istorijskog i kulturnog nasle|a u okviru zadate teme “Umetnost i judaizam”.

Izlo`bu je pratio katalog sa kratkim osvrtom na poreklo i razvoj hagade kroz vekove.

„Nasle|e jevrejske kulture - kerami~ki reljefi“Program obeleàvanja Evropskog dana jevrejske

kulture u Novom Sadu zapo~eo je u Sve~anoj sali JONS otvaranjem izlo`be Du{ice Brguljan iz Beograda pod naslovom „Nasle|e jevrejske kulture - kerami~ki reljefi“. Manifestaciju je otvorila Edita Jankov podse- }aju}i na zna~aj Dana jevrejske kulture. Samu izlo`bu su otvorili Slobodan Stefanovi}, istori~ar umetnosti i kerami~arka Marica Jovi~i}-Petrovi}. zidove sale i pa-noe ukrasili su bojeni kerami~ki reljefi sinagoga, onih koje jo{ postoje ali i onih koje su sru{ene. Tu su bili prikazi sinagoga: Subotice, Novog Sada, Beograda, iz Gr~ke, Segedina, Berlina...

U nastavku programa dva mlada studenta arhitekture Jelena ôbanovi} i Dejan Mitrov predstavili su svoju izuzetnu ma-ketu Novosadske sinagoge ra|enu u srazmeri 1:100. Maketa je na~injena za izlo`bu u Muzeju savremene umetnosti Novog

Sada. Jelena ôbanovi} je govorila o arhitekturi sinagoga uz slike na video bimu. Re|ale su se slike beogradske sinagoge, one iz Zemuna, Sremske Mitrovice, Vrbasa, Pan~eva... Dejan Mitrov je govorio o zna~aju i primeni maketa.

likovni doìvljaj upotpunila je simpati~na izlo`ba JONS-ovog Art kluba koji je kao i svake godine predstavio novi kalendar i niz dopadljivih hamsi, menora i drugih pred-meta od gline. O Art klubu govorila je ljiljana Gajinov.

Usledili su koktel i druènje doma}ina i gostiju.Na kraju ve~eri uìvalo se u koncertu mladih muzi~ara.

Edita Jankov je pozdravila punu Sinagogu i izvo|a~e: dr Stefani Zelnik, klarinetistkinju iz Amerike, pijanistkinju Milenu Bu~o i Ronija Berahu, ~lana JONS koji je svirao violon~elo. Na programu su bili: Jakob Vajnberg, Boris levenson, Feliks Mendelson, Bela Kova~... Publika je burnim aplauzom pozdravila izvo|a~e.

NOVI SAD

[tampana spomenica posve}ena dr lavoslavu Kadelburgu

Iz {tampe je iza{la knjiga „Dr lavoslav Kadelburg spomenica“ autorke luci Petrovi}.

„Dr lavoslav Kadelburg je bio uklju~en u jevrejski javni rad od najranije mladosti do kraja ìvota“ pi{e u uvodu.

„Kao predsednik Saveza jevrejskih op{tina Jugoslavije od 1965. do 1991. i po~asni predsednik od 1991. do 1994. godine bio je najduè na toj funkciji od postojanja Saveza i to u vreme kada je jevrejska zajednica bila suo~ena sa na-jve}im izazovima: problemima odnosa i veza sa Izraelom, rastu}im antisemi-tizmom... Stoga ova Spomenica, posve}ena 100-godi{njici njegovog ro|enja, ne samo da daje sliku o jednom zna~ajnom, velikom ~oveku, ve} je istovre-meno i deo istorije jugoslovenske jevrejske zajednice kojoj je pripadao“.

Planirano je da Spomenica, koju je izdao Savez jevrejskih op{tina Srbije, bude predstavljena 9. oktobra.

Izbori u JONS-uNa 22. Sednici Izvr{nog odbora Jevrejske op{tine Novi Sad, odrànoj

14. septembra 2010. doneta je odluka da se Izborna skup{tina zakaè za 24. oktobar u 10 ~asova u klubu Op{tine.

Na Izbornoj skup{tini bi}e izabran predsednik, 10 ~lanova Izvr{nog odbora, tri ~lana Nadzornog odbora, sedam delegata – predstavnika JONS-a u Skup{tini Saveza, kao i jedan predstavnik u Izvr{nom odboru Saveza jevrejskih op{tina Srbije (~lanovi Izvr{nog i Nadzornog odbora JONS mogu biti predloèni i bi-rani i u organe Saveza).

Od kandidata za predsednika traì se da pripreme program koji }e izloìti ~lanstvu JONS-a 18. oktobra 2010. u 17,30 ~asova, u Klubu Op{tine.

TIŠRI/HEŠVAN 5771.

6Jevrejski


www.savezscg.org

oktobar 2010.

Pripreme za sastanak

SKJZ na Bjelolasici

Tokom boravka u Nesebaru, Bugarska, pred-sednik Saveza jevrejskih op{tina Srbije Aleksandar Ne}ak i zamenik Robert Sabado{ sastali su se 2. sep-tembra sa ~elnim ljudima bu-garske jevrejske zajednice: Maksimom Benvenistijem, dr Aleksandrom Oskarom i Josifom Melamedom. Sastanku su prisustvovali i funkcioneri me|unarodnih jevrejskih organizacija Julija Dandalova i Robert \erasi.

Ne}ak i Sabado{ obavestili su sagovornike o pripremama za predstoje}i sastanak Stalne konferencije jevrejskih za-jednica jugoisto~ne evrope (SKJZ) koji }e se odràti u no-vembru 2010. na Bjelolasici, Hrvatska. Tako|e, razmenje-na su mi{ljenja o zajedni~kim temama koje bi trebalo da budu na dnevnom redu pomenutog sastanka: restitucija, antisemi-tizam i informisanje.

M. Benvenisti je prihvatio da bugarska jevrejska zajedni-ca u~estvuje na SKJZ, a pred-sednik i zamenik predsednika SJOS obavezali su se da }e o sastanku sa bugarskim kole-gama obavestiti predsednika Koordinacije ìdovskih op- }ina Hrvatske Ognjena Krausa.

Suboti~ki Jevreji

u slici i re~iDana 1. oktobra 2010. u

Biblioteci grada Beograda, Knez Mijailova 56, otvore-na je izlo`ba fotografija o Jevrejima Subotice autora I{tvana Ba{a. Naziv izlo`be je „Tradicija“, a njen autor je ~lan JO Subotica.

Gde je slavlje tu i ro{tiljJuBIlEJ hOJ-A

Kao i svake godine, prvog dana Sukota sakupili smo se na na{em starom mestu u {umi Ben [emen da proslavimo 75 godina postojanja hOJ-a. Ovaj vredan jubilej u~inio je da program bude bogatiji, a poseta daleko brojnija. A mo`da za bogat program, veliki broj u~esnika i obilnu gozbu sa ro{tilja, treba da zahvalimo triju volontera koji ~ine Mo{e Ben [hahar, Miri Derman i lili Papo koji neumorno rade na pripremi na{ih susreta i raznovrsnih pro-grama tokom cele godine. Njima svesrdnu podr{ku pruàju Mirjam [tajner-Eviezer i Jozef @amboki.

U programu su u~estvovali sjajni pro-fesionalni peva~i ladino i jidi{ pesama Marina To{i} i Beti Klajn. Mlade am-aterke Mia i Tea Mirkovi}, takodje su ot-pevale nekoliko izraelskih pesmica. Avi Albahari je dru{tvo zabavljao pesmama i muzikom tokom celog susreta, a Mirjam je kao i uvek pripremila tombolu, koja je donela lep prilog za na{u zajednicu.

@amboki je priloìo obilan ro{tilj, koji su majstori neumorno pekli uprkos velikoj vru}ini. Igralo se i pevalo do poznog popodneva. Kao i svake, godine skupu su prisustvovali i predstavnici ambasada dràva sa teritorije biv{e Jugoslavije, a uo~eno je i da je bilo mnogo mladih kao i prisustvo ~itavih porod-ice sa decom i unucima.

Po~etak ovih susreta datira jo{ iz ranih

pedesetih godina, kada su na inicijativu Mike levija i langa krenuli da se okupljaju u {umi Ben Semen Jugosloveni iz ce-log Izraela. Oni su veoma eleli da se vide, ali kako to nije bilo mogu}e u tada malim stanovima, dogovorili su se da to ~ine pod vedrim nebom. I tako iz godine u godinu kako je rastao broj olima u Izraelu i svaki put ih je bilo sve vi{e. Na jednom od izle-ta taj broj je dostigao ~ak 2 000 Jevreja, biv{ih Jugoslovena. Ovaj poslednji bio je istina manje brojan, ali ni{ta manje zaba-van, topao i uspe{an. Olivera Mirkovi}

Po~etak ovih susreta datira jo{ iz ranih pedesetih godina, kada su na inicijativu Mike Levija i Langa Jugosloveni iz celog Izraela krenuli da se okupljaju u {umi Ben Semen

7Jevrejski


limud ke{et 18 - 21. novembar

Dobrodo{li!Za sve koji su ve} ~lanovi limud porodice,

kao i za vas koji }ete to tek postati, imamo divne vesti: @idovska op}ina Zagreb i The American Jewish Joint Distribution Committee, imaju ~ast da vas pozovu na êtvrtu limud ke{et konferen-ciju za podru~je zemalja biv{e Jugoslavije, koja }e se odràti na Bjelolasici, od ~etvrtka 18. do nedjelje 21. novembra 2010.

Prostor koji smo odabrali za vas ove }e go-dine zasigurno biti ugodno iznena|enje. Sa no-vom lokacijom stiù i nove mogu}nosti, koje }e pruìti sasvim nove programe, nova iskustva, kako odraslima, tako i najmla|ima. Zato vas pozivamo i èlimo da i vi podelite taj trenutak sa nama, da budete deo ne~ega o ~emu }e se pri~ati i {to }e se pamtiti, da budete dio limud ke{eta! Krajnji rok za prijave i uplate (koje se obavljaju u mati~nim jevrejskim op{tinama) je 20. oktobar 2010. godine! Prijave za volontere otvorene su do 5. oktobra.

Program po~inje u 9.30 ~asova i traje neprekidno do 23 sata, tako da }ete u svakom trenutku mo}i izabrati jednu od pet ponu|enih radionica. Bili bismo jako sre}ni da do|ete i budete deo ovog nesvakida{njeg jevrejskog ka-leidoskopa ispunjenog kulturom i tradicijom. Konferenciju gotovo u potpunosti organizuje tim volontera. Pored njih, organizacija ove godine ide, tako|e, na ime @idovske op}ine Zagreb, koja }e svojom koordinacijom, zalaganjem i trudom biti jo{ jedna garancija kvaliteta ovog doga|aja. Sve informacije o sme{taju i participaciji, kao i na~inu prijave bi}e dostavljene va{im op{tinama.

Vi{e informacija mo}i }ete na}i i na web stranicama:

www.limmud-keshet-exyu.org i www.zoz.hr Prijave {aljite na email: [email protected]@idovska op}ina Zagreb i limud tim!

Gde je slavlje tu i ro{tiljTIŠRI/HEŠVAN 5771.

8Jevrejski


www.savezscg.org

oktobar 2010.

uTISCI: BEJAhAD 2010.

uTISCI: BEJAhAD MlADIh 2010.

Vesela atmosfera

Od 23. do 31. avgusta, u or-ganizaciji omladine zajednice Bet Israel iz zagreba, odràn je tre}i, sada ve} tradiciona-lni, Bejahad mladih u prelepoj Opatiji.

Vi{e od trideset omladinaca, ve}nom iz biv{ih jugoslovenskih republika, provelo je nezaboravnih nedelju dana na sadràjnim pro-gramima: predavanja rabina, pro-fesora dr @arka Kora}a, Eliezera Papa, te predstavnika izraelske ambasade u Hrvatskoj. Mladi su bili i na projekcijama odabranih filmova i koncertu “Idan Raichel Project” na letnjoj pozornici.

Nismo zaobi{li ni posete pro-grama Bejahada 2010. Deo om-ladinaca bio je i na ostrvu Rab i tamo{njem memorijalnom centru.

Vesela atmosfera pratila nas je svih sedam dana, uìvali smo, u lepom vremenu na plaàma, u~estvovali u pro-gramima i inspirativnim radi-onicama istaknutih umetinka: literarne sekcije koju je vodio knjièvnik David Albahari i lik-ovne koju je vodila gospo|a Iva Hunjet Di Giusto. Simonida Vu~enov

Nema potpunijeg provodaJedanaesti po redu Bejahad ove

godine, otvoren je kao i prethodni u opatijskom hotelu Adriatik.

Pozdravljaju}i vi{e od 350 gostiju, opatijski gradona~elnik Ivo Dujmovi} opisao je Bejahad ne samo kao model raznolikosti koji oboga}uje me{tane i goste toga kraja nego i kao jednu vrstu ìvotne {kole.

Direktor i spiritus movens Bejahada Vladimir [alamon, najavio je bogat program kroz sedam dana prezentacija, tribina, izlo`bi, koncerata i filmova, kao i potrebu da se “nakon prvog de-setlje}a Bejahad europeizira” {to su u~esnici prokomentarisali sa: “Ulazi Bejahad u Evropsku Uniju!?” Idu}e go-dine, ~ulo se, Bejahadu }e se pridruìti i u~estvovati u programu grupe Jevreja iz Be~a i Berlina kao i italijanski Jevreji koji su ove godine u~esnici i prika-zali svoj program. [alamon je istakao potrebu ja~anja saradnje, partnerstva i prijateljstva me|u Jevrejima, kao i to da se u~e{}em brojnih eminentnih

evropskih i izraelskih intelektualaca i umetnika, ostvaruje respektabilni mul-tikulturni i multimedijski doìvljaj.

Program je bio kao i svake godine sjajan.

Izbor Izraelskog filma je, tradiciona-lno, podbacio i ove godine. Predavanje o Holokaustu u likovnoj umetnosti, je tako|e mnoge oteralo na plaù.

Bilo bi dobro da idu}e godine Izrael bude predstavljen u filmskoj i likovnoj umetnosti kao {to su ga ove godine predstavila izlaganja Dana Rajzingera i projekat Idana Rajchela.

Najzapaèniji doga|aj ovogodi{njeg programa bili su promocija knjige Predraga Matvejvi}a, izlo`ba Vladimira Veli~kovi}a i koncert poznatog pijaniste Davida Gazarova.

Ovogodi{nji izlet na Rab, ostrvo na kojem su neki od na{ih u~esnika sa~ekali oslobo|enje, a neki se tamo, u stra{nim logorskim uslovima, rodili, ostavio je dubok i teàk, utisak na sve. Imala sam grdne muke da svojoj deci

objasnim kako mogu da, posle onog {to su tamo videla, i dalje tvrdim da je na{ svet „fair place“.

Na veselijoj strani, u “Kristalnoj dvorani“ hotela Kvarner, u onoj istoj u kojoj se nekada odràvao Opatijski Festival, igrali smo do duboko u no} uz ìvu muziku sedamdesetih i osamde-setih. Bilo je nezaboravno

Atmosferu Bejahada ~ine i li~nosti koje se pojavljuju svake godine i bez kojih taj doga|aj ne bi bio ono {to je. Tako je David Albahari, {armantan, duhovit, mudar, unosio ne{to lepo, neuhvatljivo i optimisti~ko u svoje okruènje. Pa Ra{a Kamhi, od ovog leta deda Ra{a, sa svojim pesmama, vicevima, toplinom, Sabika Finci, {to osmehom more razdvaja, Mikan i nje-gova Zorica, {to se tako mnogo vole… mogla bih da nabrajam jo{ mnoge. Deca i ja uìvali smo u svakom tre-nutku. Potpunijeg provoda od onog na Bejahadu - nigde nema.

Olivera Mirkovi}, Jerusalim

9Jevrejski


RAzMI[lJANJA

Pi{e: Avraham Atijas

Pre dvadesetak godina nisam mogao ni da sanjam da }e moj ìvot i moja opredeljenja u jednom trenutku kre-nuti nekim druga~ijim tokom. Nakon raskida s komunizmom osamdesetih godina pro{log veka, stigle su me neke porodi~ne nevolje, nakon ~ega je usle-dilo useljenje u Izrael.

Dolazak u novu dràvu za mene je ozna~io novi po~etak, posebno u duhovnom smislu. Na{ao sam se u kom-paktnom jevrejskom okruènju, s infor-macijama (ne samo politi~kim) do kojih ranije nisam imao prilike da do|em. Ono me je, pre svega, vratilo u prethodno nedo-voljno praktikovane tradicije bazirane na veri i istoriji naroda kojem pripadam, a koje postoje ve} vi{e od tri hiljade godi-na. Ovo me navelo da dublje i svestranije razmi{ljam o ìvotu uop{te, o ljudskoj sudbini i odnosu ljudi prema nekom bi- }u ili sili van ljudske mo}i spoznaje, ali, pre svega, kada je u pitanju moj, jevrejski narod. Ukoliko takva razmi{ljanja nisu optere}ena brojnim dilemama i sumnja-ma, izgleda da se {irom otvara put ka pot-punom prihvatanju religioznog poimanja odnosa izme|u ~oveka i Boga (te{uva) koji, po vernicima, upravlja i odlu~uje o na{im sudbinama i o pitanjima ìvota i smrti. Svakako da postoji i put u suprot-nom pravcu koji vodi ka negiraju nave-dene religijske postavke, a one koji ga slede nazivamo ateistima (nevernicima).

Ne mali broj ljudi, pak, veruje da pos-toji i jedan prilagodljiviji, srednji put koji se nalazi negde izme|u ta dva krajnja. Mogli bismo ga nazvati umereno verskim ili tradicionalisti~kim. Kada su Jevreji u pitanju, ovaj kompromisni pogled bi mo`da mogao biti naj{ire prihva}en, ali kada bi kod svih verskih grupacija pos-tojala spremnost za izvesne ustupke, odnosno ublaàvanja i prilago|avanja

odre|enih dogmi i shvatanja. Neki nji-hovi uticajni ideolozi i duhovne vo|e, me|utim, ne prihvataju nikakve promene, pozivaju}i se na tekst Tore, po kojem se od propisanog “ni{ta ne sme dodavati niti oduzimati”! Verujem da bi i meni taj “srednji”put mogao najvi{e da odgovara.

Na moju i na àlost mnogih drugih mojih (u verskom smislu) “umerenih” sunarodnika, jo{ nije mogu}e ostvariti za sve prihvatljiv kompromis kada je jevre-jska vera u pitanju. Da li }e to morati da ~eka dolazak Mesije ili }e se dogoditi i ranije, jednom }e se zasigurno saznati. Do tada, tvrda jezgra pojedinih versko-tradicionalnih grupacija raznih opre-deljenja nastavi}e da insistiraju na svojim nepromenjljivim “istinama”, isklju~uju- }i svaku mogu}nost iznalaènja kom-promisnih re{enja s onima koji od njih druga~ije misle. To se pre svega odnosi na ortodoksnu kategoriju vernika poz-natu pod op{tim nazivom haredim. No, ni oni ne predstavljaju jednu kompak-tnu versku celinu, ve} su sastavljeni od brojnih struja i frakcija koje se ponekad i znatno me|usobno razlikuju. âk i u okviru pojedinih struja postoje podgrupe koje se, izme|u ostalog, druga~ije mole u svojim, posebnim sinagogama, a razliku-ju se i u no{nji. Dok jedni ultra-religiozni Jevreji ne priznaju postoje}u dràvnu tvorevinu Izrael (~ekaju Mesiju da on ponovo stvori kraljevinu – Erec Israel), druge ortodoksne verske grupacije su is-tovremeno i cionisti, odnosno prihvataju je kao prelaznu tvorevinu ka onoj krajn-joj, mesijanskoj!

Ve}ina mu{kih vernika koji u Izraelu nose vezene kapice (kipot), su u ogrom-noj ve}ini jaki i ube|eni cionisti, koji podràvaju (i brane) postoje}u dràvu. Oni ostavljaju Mesiji da, kad se jednog dana pojavi, kona~no re{i pitanje ure|enja budu}e jevrejske dràve. I u toj verskoj grupaciji postoje razli~ite struje, posebno

me|u Sefardima, zavisno iz koje zemlje ili kraja sveta vode poreklo (Maroko, Tunis, Jemen, Turska, Sirija...). Zbog toga se ok-upljaju u “svojim” sinagogama u kojima odràvaju svoje vekovne obi~aje, verske i tradicionalne. Sli~no je i s A{kenazima (ameri~ki Jevreji ne mole na isti na~in kao oni poreklom iz Evrope i sl.).

Kod Jevreja postoje i struje koje sebe smatraju otvorenijim, umerenijim i spremnim da se donekle prilagode zahte-vima i uslovima modernog istorijskog perioda. Konzervativne, reformisti~ke i masorti struje, koje su posebno brojne i sna`ne u SAD, a mnogo manje u Izraelu, glavni su predstavnici ove orijentacije. Njima se otvoreno suprotstavlja ultraor-todoksni establi{ment u Izraelu, jer on, pre svega, ne prihvata njihovo poimanje “ko je Jevrejin”, ali ni njihove kriteri-jume za prelazak u jevrejsku veru (gijur). Neslaganje postoji i o mogu}nosti prizna-vanja civilnog braka u Izraelu.

Ako bismo navedenom dodali i sve ostalo {to danas deli Jevreje, pre svega one u Izraelu, onda bi pesimisti, vernici ili oni drugi, mogli jedino jo{ da dodaju: “Samo nam jo{ dragi Bog moè pomo}i”! Ovim bi se dalo naslutiti da je ve} spreman odgovor na pitanje iz naslova! Ali, mis-lim da sve, ipak, nije tako crno i da nema mesta pesimizmu, jo{ manje o~ajanju. Jer, Jevreji i dalje opstaju, uprkos nesla-ganjima, isku{enjima, progonima i pretnji istrebljenjem, koje su doìvljavali tokom hiljada godina svoje istorije!

Moramo verovati da }e, pre ili kas-nije, do}i vreme kada }e se jevrejski narod istinski objediniti kad su u pitanju verske, socijalne i svake druge razlike me|u njima. Treba, dakle, verovati i u ljude i njihova stremljenja i ostvarenja, ne odbacuju}i ni one koji veruju ili se nadaju pomo}i Boga ili neke druge sile koja bi mogla postojati van ~ovekove spoznaje.

U {ta verovati?

Moramo se nadati da }e do}i vreme u kojem }e se jevrejski narod istinski objediniti kad su u pitanju

verske, socijalne i svake druge razlike me|u njima


10Jevrejski


www.savezscg.org

oktobar 2010.

Pi{e: Sa{a Risti}

Na{a zajednica je mala, pa se, manje-vi{e, svi znamo. Me|utim, da li se i poznajemo? Dobar primer za takvo pitanje je dr Ana Frenkel. Svi znamo da je predsednica Jevrejske op{tine Novi Sad (ovih dana joj isti~e mandat), da se ljuti kada joj iz prezimena progutaju jedno e, pa napi{u Frenkl umesto Frenkel, da oteàno govori, {to joj ne smeta da se na sednicama Izvr{nog odbora SJOS vrlo ~esto javlja za re~, pa ~ak ume, iako bira re~i, da bude i vrlo nezgodan sagovornik i da gurne prst u oko kada je ùlja neka nepravda. Njena energija je, i to se dobro zna, kolosalna. Natovari se gomilom projekata, pa ih vu~e svom snagom traè}i i od drugih da se upregnu. Takvi, naravno, nikada nisu omiljeni, ali dr Frenkel za to mnogo ne haje. Sledi svoju viziju poput onog karavana {to prolazi ne obaziru}i se na lave` koji ga prati. Eto, to je ono {to smo o Ani znali do ovog razgovora. Sada znamo i ne{to vi{e.

n Dr Ana Frenkel, dr ~ega?- Ja sam doktor medicine, specijalizovala sam de~je boles-

ti (fakultet i specijalizaciju je zavr{ila u Novom Sadu p. a.). Na subspecijalizaciji postala sam neonatolog, a to zna~i rad sa novoro|en~adima. Postdiplomske studije sam zavr{ila u Zagrebu, gde sam nastavila i doktorat i – eno ga kod ku}e u fioci, spreman - digla sam ruke.

n Za{to ste odustali?

- Zbog prljavih igara... Znate kako je, na svim radnim mestima postoji surevnjivost, zavist i pakost, ali duga je to pri~a. To {to nisam doktorirala ne smatram nekom gre{kom.

n Kako vam je pro{ao radni vek? - Diplomirala sam 1974. godine i bila odmah pozvana na

nekoliko katedri da se pridruìm radu. @eljna da radim sa decom, htela sam de~ju neurologiju, de~ju psihijatriju, veliko neistraèno podru~je. Imala sam naklonost profesora, ali prilikom izbora na mesto lekara na de~joj neurologiji, tada{nji dekan je ustao i rekao da je „lepo to {to Ana èli i {to Neuropsihijatrija èli, ali je Ana odustala“. U stvari - izvadio je moja dokumenta sa prijema, jer sam se usudila da dekanu, koji je radio na drugoj katedri, zahvalim na pozivu i da mu kaèm jasno da „ne èlim da radim sa àbama nego sa pacijentima!“ To je tada bila velika afera na fakultetu. Savetovali su me da poni{tim ceo konkurs gde je 52 ljudi primano u radni od-nos. Ja to nisam htela i onda sam, zahvaljuju}i odre|enim dragim profesorima, koji su imali spoznaju o meni kao li~nosti i koji su me podràli, zapo~ela volontersku specijalizaciju na De~joj klinici u Novom Sadu, s tim {to mi je upravnik ponudio stalni radni od-nos. Ali, na lezi vraè, uvek postoji mali Mefisto, |avo koji viri odnekud. Njegov prvi saradniik se tome protivio jer je imao svog kandidata, pa me nisu primili. U to vreme pojavio se konkurs na Ginekolo{koj klinici u Novom Sadu i primili su me na specijal-izaciju za pedijatra neonatologa. Zasnovala sam radni odnos, ali i tada uz pristanak da od njih nikada ne zatraìm ni{ta materijalno,

dr Ana FrenkelINTERVJu

Borim se za jevrejstvoMislim da je osnova na{eg problema previ{e udaljavanje od su{tine

jevrejstva. Ako uspemo da mu se vratimo – pobedi}emo

11Jevrejski


a to je zna~ilo - da ne konkuri{em za stan. Tako|e, uveliko mi je bila zamerena moralno-politi~ka nepodobnost, jer nisam bila ~lan Saveza komunista. Uzgred, nikada nisam bila ~lan ni jedne parti-je, a verujem i da nikada ne}u. Zatim je tu nastao i problem moje pripadnosti semitskom narodu koju sam uvek isticala jer sam tako odgajana. To moje jevrejstvo je uveliko obeleìlo ceo moj ìvot stvaraju}i mi probleme od strane ljudi koji su imali predrasude.

n Direktno i grubo ili, onako, iza le|a? - I direktno i iza le|a! Kada god bi nastao neki problem na

odelenju, banalan ili ozbiljan, krivac je uvek bila dr Frenkel. De{avalo se i da sam morala da angaùjem advokata da me ne bi kaznili za stvari u kojima direktno nisam u~estvovala. Bila sam, a to sam ostala i do danas, radoholi~ar – tako sam vaspitana i tako sam odradila svoj radni vek...

n Ceo radni vek?- Ne. Radila sam 25 godina. Sticajem nesre}nih okolnosti obo-

lela sam. Mislim da je moj stresni status na Klinici, uz jednu gen-etsku predispoziciju, tome doprineo. êsto sam deùrala po ~etiri, pet puta nedeljno, po 24 sata bila na poslu. Obolela sam od karcino-ma {titne zlezde koji je, i pored najbolje èlje kolega da ga otklone i odrade operaciju kako treba, doveo do toga da sam postala invalid.

n Otuda je, pretpostavljam, taj va{ promukli glas? - Da, otuda. Tokom operacije prese~ena su mi oba vrlo va`na

ìvca u vratu koja uslovljavaju i disanje i govor. U prvoj fazi, govor koji je bio kao i sada, nekako se povratio, ali disanje ne. Zbog toga su morali da mi urade i plasti~nu operaciju na glasnicama koja je uslovila ovakav moj specifi~an govor.

n Pavarotijevski...- Pavarotijevski, naravno ili seksi kako ja volim da kaèm, ha,

ha! Ali sve to me ni jednog trenutka nije dovelo da pomislim da sam manje vredna, jer, eto, uspevam da komuniciram sa celim svetom. Godine 1999. oti{la sam u invalidsku penziju, s tim {to sam èlela da nastavim posao neonatologa i posle toga. Me|utim, zakon to nije dozvoljavao. @ao mi je jer sam taj posao mnogo volela. Ipak, satisfakciju nalazim u tome {to se i danas, 11 godina od odlaska u penziju, mnogi na moj tada{nji rad na vrlo lep na~in osvr}u. To {to nisam bila miljenica onih koji su tada vodili Kliniku, onemogu}avali mi napredovanje u slu`bi i dobijanje priznanja, bolelo je mno-go. Me|utim, mislim da sam iz tih nepravdi izlazila jo{ ja~a i jo{ posve}enija radu na korist pacijenata.

n Moète li bar neki primer tih nepravdi da navedete?- Pa, evo, recimo, da me je tada{nji upravnik klinike progan-

jao {to nisam htela da u~estvujem u takozvanoj Jogurt revoluciji u Novom Sadu govore}i da je „ona ]ivutkinja trebalo da u~estvuje!“

n [titasta `lezda, rak, operacija... a cigarete ne gasite. [ta imate da kaète u svoju odbranu doktorko medicine?

- Propu{ila sam na drugoj godini fakulteta, pred polaganje anatomije i, naàlost pu{ila sam mnogo, jer je to bio na~in reagov-anja na stresne momente koji su me pratili celog veka.

n Nemojte da se vadite... - Naravno, naravno! Ta strast je jedan od mojih retkih poroka

jer nikada nisam pila niti tr~ala za tramvajima i momcima koji me

ne}e (smeje se). Poku{avala sam u vi{e navrata da se tog poroka re{im i mislim da sam pu{enje svela na neku meru za koju su dok-tori rekli da je prihvatljiva, a to zna~i ne vi{e od pet (kaè i jo{ nas gleda u o~i!).

n Jeste li ro|ena Novosa|anka?- Ne, ro|ena sam u Somboru 1949. godine od oba roditelja

Jevreja. Tamo sam i odrasla. Roditelji su na najgori mogu}i na~in platili danak svom jevrejstvu i posve}enosti svom narodu. Mati je bila zato~enica logora Au{vic i Dahau. Vratila se kao jedini preìveli ~lan ogromne porodice. Udala se posle rata za mog oca koji je bio lekar. I on je preìveo rat na vrlo specifi~an na~in. Izba~en je sa zagreba~kog sveu~ili{ta na kojem je studirao medicinu zbog toga {to je bio Jevrejin... numerus klauzus, ~uli ste sigurno za to. Posle rata je diplomirao u Segedinu. Bio je internista i izuzetan humani-sta. Pobegav{i sa prinudnog rada i zato~eni{tva pridruìo se par-tizanima, da bi po okon~anju borbi nastavio rad kao vojni lekar u Vojnoj bolnici u Novom Sadu, a mama i ja smo ìvele u Somboru. Zbog lo{eg vida, penzionisan je 1952. godine iz vojske, pa je nas-tavio civilnu slu`bu. Bio je prvi lekar specijalista interne medicine u Somboru, bavio se endokrinologijom. Ocu mogu da zahvalim svoju posve}enost jevrejstvu. On je odrastao kao ortodoksni Jevrejin i, iako vojni lekar i partizan, nikada nije bio ~lan neke politi~ke orga-nizacije. Zbog toga je pedesetih godina imao probleme: oduzeli su mu paso{, nije imao prohodnost u karijeri... U Somboru nije posto-jao ~ovek koji bi mogao da obavlja verske delatnosti. Ta~nije, bio je jedan vrlo ugledan stari gospodin Geza Hamburger, ta{nar, koji se time bavio, pa je tata u po~etku radio sa njim jer je, uz njega, bio jedini koji je znao da ~ita i pi{e hebrejski. Posle Hamburgerovog odlaska u Suboticu otac je vodio sav duhovni i verski deo Jevrejske zajednice u Somboru.

n Koliko jezika govorite?- [est. Odrasla sam u ku}i u kojoj su se paralelno gov-

orili ma|arski i nema~ki tako da sam srpski prakti~no nau~ila u zabavi{tu. Kada sam imala godinu dana tata je angaòvao profe-sorku engleskog koja se sa mnom igrala u~e}i me kroz igru taj jezik. Kada sam po{la u {kolu u~ila sam i francuski, a kasnije sam se sama opredelila za italijanski, ali ne mogu re}i da ga dobro znam.

n Srpski govorite bez akcenta {to ba{ ne uspeva lako onima koji-ma je ma|arski maternji.

- Otac, humanista, prigrlio je dve stare Jevrejke, gospo|e koje su za vreme rata ostale bez kompletnih porodica i bez sredstava za ìvot. One su ìvele u na{oj ku}i neko vreme i sestri i meni „posluìle“ kao baka i deka. Bile su to vrlo obrazovane dame i nji-hov upliv na sestrino i moje vaspitanje bio je vrlo upe~atljiv, pa, izme|u ostalog i zahvaljuju}i njima govorim toliko jezika.

n Jeste li imali jo{ nekog brata ili sestru? - Ne. Mama je u ratu izgubila osamdesetak ~lanova familije, a

tata barem 40. Tatina porodica je bila ogromna kako to biva kod ortodoksnih Jevreja.

n Jesu li vam roditelji pri~ali o strahotama koje su doìveli? - Dok smo bile sasvim male – ne. Tek tamo negde pred kraj

osnovne {kole upoznavali bi nas sa ponekim detaljem svog stra{nog ìvota koji su hteli da podele sa nama, ali nikada hronolo{ki. U tim pri~ama bi se mogao ~uti i eho onog lepog ìvota koji su imali pre

- To koliko su moji roditelji tokom rata propatili i to {to tokom svog odrastanja nisam imala {iru famil-iju poput mnogih mojih vr{njaka u mnogome me je vodilo kao jedinku

kroz ceo ìvot. Onda moète zamisliti koliko sam bila po~astvovana {to sam upravo ja u jevrejskoj zajednici Srbije izabrana da budem predstavnik Centra „Simon Vizental“ iz Jerusalima na pro-

cesuiranju traènju ratnih zlo~inaca iz perioda Drugog svetskog rata. Jasno mi je da je to zbog toga {to sam se na{la na odre|enom mestu u odre|eno vrema kada je prona|en taj [andor Kepiro.

Saradnja sa „Simon Vizental“ centrom


www.savezscg.org

12Jevrejski

PregledJevrejskiPregledoktobar 2010.

rata. Mama se prezivala Gutman i poticala iz bogate gra|anske porodice. Tatina je bila vrlo siroma{na, usredsre|ena na to da od devetoro dece {koluje samo moga oca i njego-vog brata.

n Kaète da niste tr~ali za tram-vajima i momcima. Tramvaja u Novom Sadu nema, ali dobrih momaka nikada nije nedostajalo. Kako vam je to promaklo?

- Nije opravdanje, ja to sma-tram nekom vrstom sudbine, muà, na sre}u ili na àlost, nikada nisam imala i, naàlost, nisam ra|ala nika-da. Bila sam usredsre|ena na posao i karijeru, onemogu}ena da u svom jevrejskom dru{tvu, kako je to otac èleo, na|em sebi muà, Jevrejina, da sve bude po Halahi. Mo`da je i bilo takvih, ali ih ja nisam prepozna-la. Ipak, ne àlim. Imam dvoje ne}aka na ~ije sam odrastanje uticala koliko i moja sestra njihova majka. Oni sada imaju svoju decu, pa zbog toga kaèm da sam ponosna baka dvoje unuka. Mislim da sam i bez muà imala vrlo sadràjan ìvot i jo{ ga imam.

n Posao i karijera! Jeste li oduvek èleli da budete doktorka?

- Ja sam zavr{ila i muzi~ku {kolu i èlja mi je bila da postanem pijanist-kinja. Me|utim, otac mi to nije doz-voljavao. Bila sam zanesena operom i operskom muzikom {to mi glas nije dozvoljavao, pa sam oti{la na studije medicine. Te studije su mo`da bile i jedan de~ji revolt, jer mi je otac savetovao da studiram jezike {to se meni ~inilo previ{e lakim. Odabrala sam upravo ono {to otac nije hteo - da budem lekar.

n Koliko provodite u Op{tini na poslu?- Tu sam svakodnevno. Obi~no do|em prva na posao, a naj~e

-{}e odem poslednja, zna~i – radno vreme ne postoji. Kancelarija radi onoliko koliko ima posla. U Op{tini je vrlo mnogo poseta i gos-tiju sa svih strana sveta i ja ose}am kao svoju obavezu da svakoga primim i da porazgovaram, da mu pribliìm zajednicu. Ne dolaze nam u posetu samo zvani~nici mada su oni ~esti. Sa velikim zado-voljstvom mogu da kaèm da do sada ni jedna delegacija iz Izraela koja je do{la u Srbiju nije propustila da do|e u na{u zajednicu vidi, ne samo Sinagogu i Op{tinu nego i ostali jevrejski Novi Sad.

n Moète li da za na{e ~itaoce kaète ne{to {to bi bila „li~na kar-ta“ Jevrejske op{tine Novi Sad?

- Sa zadovoljstvom. Imamo oko 650 ~lanova {to je vi{e nego ikada od rata. Neki se ra|aju, neki, naàlost, umiru, ali to je taj broj. Pre rata bilo nas je oko 4 500. Zahvaljuju}i neda}ama devedesetih godina i povoljnostima koje je jevrejski svet nudio, a verovatno i zbog pada berlinskog zida i prestanka blokovske i hladnoratovske razdvojenosti, mnogi na{i ljudi, ne mislim samo na Jevreje nego i na ostale konfesije, okrenuli su se svojim korenima i do{lo je do imigracije u zajednicu. Kada je pre nekoliko godina izabrano novo rukovodstvo jevrejske op{tine, usredsredilo se na to da poku{a da odradi sve ono {to ranije, mo`da, nije moglo biti ura|eno jer nije bilo dovoljno sluha ili snage. Mogu slobodno da kaèm da nema segmenta rada u kojem nije do{lo do izuzetnih pomaka. Jedan od osnovnih je pomak u socijalnoj sferi. Sve ono {to je moglo da po-

mogne ~lanstvu mi smo u~inili. Od davanja, ne samo preko Saveza nego i na{om inici-jativom, pokriven je rad sa starima, decom

i omladinom... Zna~i, svako ko je bio u bilo kojoj vrsti nu`de mogao je da se obrati Op{tini koja bi mu, u granicama sopstvenih mogu}nosti, pomogla. Drugi aspekt na{eg rada, a u tome mislim da nismo dovoljno us-peli, je obrazovanje ~lanstva u oblasti judaizma. Ono je nehomogeno, sa odre|enim predznanjima ili bez njih, sa odre|enim predrasudama... Poku{ali smo da edukujemo svaku uzrasnu kategoriju u pravcu povratka korenima, jer mislim da je to su{tina. Naàlost, u tome nismo uspeli u onoj meri u kojoj sam èlela. Nije, reci-mo, zaìveo [abat u zajednici onako kako smo hteli. Neizmernu zahval-nost na nastojanju da nam pomogne u na{im namerama dugujem rabinu Isaku Asielu, koji je pionirski sa nama krenuo u organizaciju verskog ìvota. Zatim, digli smo na zdrave osnove ekonomsko-finansijsko stanje Zajednice, pro{irili njen ìvotni pros-tor kupovinom stana u zgradi gde je kancelarija. Tako|e, odradili smo brojne projekate podràne finansijski iz doma}ih i stranih izvora. Zatim, otvorili smo Op{tinu i prema javnosti i medijima, mnogobrojnim stranim posetiocima u nadi da }emo time do-prineti borbi protiv ksenofobije i an-tisemitizma.

n Je li Sinagoga u funkciji?- Jeste. Osnovna njena funkcija,

koju nikada nija izgubila, jeste da posluì potrebama jevrejske zajed-nice za verskim slu`bama. Druga

je, a to je jo{ ranije dogovoreno sa Gradom, da, na dobrobit svih Novosa|ana, bude koncertna dvorana. Grad je zato preuzeo na sebe obavezu da servisira sve potrebe Sinagoge.

n Rabin Asiel nije uvek u mogu}nosti da do|e u Novi Sad jer ima obaveze i u svojoj sinagogi u Beogradu. Kako se tada snala-zite?

- Pa, uvek angaùjemo nekog. Da li je to gospodin Stevan lanji, predmolitelj iz Subotice ili lubavi~ rabini, mo`da malo preortodok-sni za na{e uslove, koji su nam ponudili besplatno svoje usluge... Zbog njih sam dobila ozbiljne, da ne kaèm ru`ne, primedbe iz na{eg makrojevrejskog okruènja. Misle da ih nije trebalo pozvati. Po mom opredeljenju bolje je za prazni~ne slu`be imati lubavi~e nego nemati rabina uop{te. Su{tina je odràti slu`be za praznike, a ne ko ih je vodio, tim pre {to na{ rabin Asiel ne moè da se deli. Poku{ali smo sa dràvom Izrael u nekoliko navrata da dovedemo verou~itelje koji bi ovde radili obuku, ne samo vo|enja slu`be za praznike, nego i dece i omladine. Nismo uspeli jer nismo mogli da obezbedimo minjan za sve slu`be. Ipak, verujem da }e na{a zajed-nica u budu}nosti to mo}i da prevazi|e. Vera je su{tina na{eg pos-tojanja kroz hiljade godina i ne smemo je se nikada odre}i. Ta~no je da je na{a zajednica, ne samo novosadska nego sve u Srbiji, tokom poslednjih 60 godina postala sekularna, ali sada je na nama zadatak da, sa puno obzira, naravno, poku{amo da je vratimo veri. Ja ne kaèm da to treba da bude na ortodoksan na~in. Ima i drugih pra-vaca u judaizmu koji se mogu prihvatiti. Naàlost, moram da kaèm da jedan deo i na{e novosadske jevrejske zajednice bojkotuje na{ rad.

dr Ana Frenkel

BORIM SE ZA JEVREJSTVO

INTERVJu

13Jevrejski


n A da, mo`da, ne bojkotuju vas?- Bojkotuju Zajednicu. Ako misle da bojkotuju mene, mo`da

imaju satisfakciju, ali krajnji rezultat je {teta Zajednici. Zavist moè {koditi samo njima samima, a Zajednica funkcioni{e bolje nego ikada do sada.

n Nije za utehu, ali ta pri~a nije specifi~nost Jevrejske op{tine Novi Sad...

- Apsolutno! U svakoj zajednici imate toga. Ne mogu, naravno, re}i da mi to stanje prija, ali ni da sam nesre}na jer smo u poslednjih {est godina, koliko sam na ~elu Jevrejske op{tine Novi Sad, uradili mnogo. Ne pripisujem to samo u svoje zasluge nego nego celog tima koji vodim. Naravno, ne èlim da kaèm da zajednica sada radi bez problema.

n Da li su vrata Jevrejske op{tine otvorena svakom ~lanu bez obzira na to da li se slaè sa na~inom va{eg rada?

- Apsolutno! Moram da vam kaèm da isti ti koji nas bojkotuju nisu uskra}eni ni za kakva prava. Naprotiv, sa njima se, ako tako mogu da se izrazim, jo{ ne`nije sara|uje.

n Kako biste opisali odnose jevrejske op{tine Novi Sad i Saveza jevrejskih op{tina Srbije?

- Pa, ne mogu ba{ re}i da sam sre}na {to u~estvujem u radu jedna takve krovne organizacije.

n Za{to?- Zato {to ne prihvatam ovakvu politiku Saveza koja vodi

razjedinjavanju zajednice. Ona favorizuje malu grupu onih koji je podràvaju, a ostatak zajednice stavlja nekako na marginu. Verujem, ja sam uvek optimista, da }e se i to promeniti. Postoje mogu}nosti izbora, reizbora, promena koje zavise od ve}ine ~lanova zajednice.

n Kako neko ko zavisi od ve}ine moè da favorizuje manjinu, a da pri tom ne radi protiv sebe? Prisustvovao sam sednicama Izvr{nog odbora i uverio se da se odluke donose ve}inski. Da li mislite da se ve}ina pred sednicu pripremi i preparira?

- Upravo to, ta priprema i preparacija, a ponekad i definitivni zaklju~ci sa odre|enih doga|anja, idu u smislu koji jedna mala grupa zacrta. Zna~i, bilo bi idealno da je to demokratski donese-no. Mislim isto tako da se stvari pripremaju unapred, lobiraju, od strane te manje grupe, a samo formalno sprovedu na tim, manje-vi{e mu~nim, sastancima. Jasno je da u jednoj masi ne mogu svi da misle isto i da budu zadovoljni, ali bih volela da politika Saveza ide u pravcu da pomaè i olak{a posao zajednicama koje su se u njega dobrovoljno ujedinile. Ovako imam utisak da mnoge zajed-nice razmi{ljanju o povla~enju iz te krovne organizacije. No, jas-no je da je tu upliv i mnogih ljudi izvan zajednice veoma vaàn i nekada su{tinski. Svesna sam da je razli~itih mi{ljenja uvek bilo, a sigurna sam da }e ih uvek i biti, ali èlja mi je da ve}ina zajednice uvidi, a mislim i da uvi|a, sastanci to i pokazuju, da je taj momenat razilaènja pojedinih lidera zajednice osnovni problem, zasnovan na li~nim afirmativnim potrebama.

n Li~nim afirmativnim potrebama, kaète? Mislite li pri tom na ekonomski aspekt tih potreba?

- I li~ni i ekonomski, apsolutno, jer jednih bez drugih nema! Recimo, mi se dogovaramo o raspodeli odre|enih sredstava za do-brobit upravo onih manjih zajednica, a ~injenice pokazuju da se fakti~ki podràva jedna ili druga zajednica koja upravo neguje to razjedinjavanje.

n To su op{ta mesta, imate li neki konkretan primer favorizovanja manjine?

- Mogla bih da vam navedem puno takvih primera, me|utim, ne bih htela da ih sada iznosim. Mo`da }e biti vremena i za to. Jednostavno mislim da je na~in na koji se taj establi{ment pona{a prema svojim neistomi{ljenicima vrlo ruàn {to mogu iz sopst-venog iskustva da vam kaèm. Upravo me je taj establi{ment doveo do nekih poslova sa policijom od koje sam, a to mi je velika satis-fakcija – pohvaljena za na~in vo|enja zajednice. Oni momenti koji su vodili grupu mojih neistomi{ljenika na taj potez upravo su njih deplasirali, a verovatno }e ih deplasirati i u budu}nosti.

n Zvu~ite kao da nameravate da se kandidujete za mesto pred-sednika Saveza jevrejskih op{tina Srbije. Jesam li u pravu?

- Meni ovih dana izlazi drugi reizbor, pa su me mnogi ~lanovi za-jednice ve} pitali, {to mi svakako godi, da li bih se prihvatila takvog izazova. Ne mogu vam sada ni{ta konkretno odgovoriti. @elim da Zajednica prevazi|e probleme i mislim da to moè jednostavnom promenom kadra koji je vodi. Za sada mogu samo da vam kaèm da imam nameru da se po isteku mandata – dobro odmorim.

n Ko se sprema da vas nasledi na mestu predsednika Jevrejske op{tine Novi Sad?

- To znam samo iz „rekla – kazala“, ali ni{ta konkretno. Postoje razne struje... Smatram da bi najbolje bilo kada bi bio izabran neko ko bi mogao da ih pomiri i ko ne pripada nijednoj od njih. Mislim i da po~inje period podmla|ivanja kadra. Ne mora vi{e predsed-nik da bude glavom i bradom najstariji ~lan zajednice. Mi smo kao neka srednja generacija pokazali da se moèmo nositi sa izazovima i bremenom koji taj posao name}e, pa mislim da }e to mo}i i od nas mla|i ljudi. Bitno je da oni koji do|u na ~elo svake od na{ih zajed-nica ne budu puni li~nih interesa nego da ih vodi interes zajednice.

n Ne ~ini li vam se da je u jevrejskoj zajednici previ{e nesloge i, ako delite taj utisak, {ta je to {to bi trebalo uraditi da je ne bude?

- To {to ste rekli nije problem samo jevrejske zajednice u Srbiji nego i mnogih jevrejskih zajednica u svetu. Po mom skromnom ube|enju, su{tina toga je upravo manjak - judaizma. Mislim da je vra}anje korenima su{tina. Ja ne kaèm da i u najortodoksnijim jevrejskim zajednicama u svetu nema razli~itih mi{ljenja, ali ako se ono svede na osnovne postulate vere onda se gubi. Naàlost, mi smo sekularna zajednica sa isuvi{e razli~itih interesa koji su ispliva-li od vrha do dole, a jako mnogo upliva na na{ ìvot, sve i da ne- }emo, ima i sveukupna situacija u okruènju. I da skratim, mislim da je osnova na{eg problema previ{e udaljavanje od su{tine jevre-jstva. Ako uspemo da mu se vratimo – pobedi}emo.

Mislim da veza sa dràvom Izrael treba da bude mnogo ja~a i povezanija jer uglavnom nedostaje na{a podr{ka svim njenim naporima za opstanak.

Dràva Izrael zauzvrat {akom i ka-pom daje i poku{ava jevrejstvo u rase-janju da u~ini ja~im i monolitnijim, ali se bojim da za uzvrat odgovor nije

adekvatan. Mislim da svi treba da bu-demo sre}ni da je posle toliko hiljada godina ponovo zaìvela ta na{a dràva i dala nam obele`je nacije.

Izrael i mi

„Savet“- Za vreme moje nesre}ne operacije karcinoma {titne

`lezde, kada mi je hirurg presekao te va`ne ìvce u vratu poku{avaju}i da skine ceo tumor, o svojoj gre{ki je obavestio direktora bolnice koji ga je tada savetovao: “Nemoj ni zavr{iti operaciju, samo zatvori. Ti zna{ da ona po svojim jevrejskim vezama moè bilo gde u svetu da na|e izlaz iz nastale situaci-je.” Zahvaljuju}i asistentu hirurga koji je Jevrejin, moj prijatelj i ~lan Zajednice, operacija je, ipak, privedena kraju. lek za propu{teno sam na{la u inostranstvu i odradio je drugi hirurg, Ma|ar, koji nije traìo nikakvu naknadu uradiv{i operaciju be-splatno, na humanoj i kolegijalnoj bazi.


www.savezscg.org

14Jevrejski


Glavnom uredniku „Jevrejskog pregleda“,

Povod ovom dopisu je ~lanak pod naslovom “Miljenica svirepe plavu{e”, koji je iza{ao u poslednjem broju „Pregleda“. Ostala sam zapanjena i zaprepa{}ena neistinom, bolje re}i kom-pletnom izmi{ljotinom dela ~lanka, koji se odnosi na liliku Paunc (Pauntz) ro|. Pili{er (Pilischer) i njen odnos sa Irmom Greze (Grese). lilika je umrla pre 26 go-dina, te nije u mogu}nosti da se brani od iznetih navoda, i ose}am se obaveznom, kao svedok tih doga|aja, da demantujem iznete neistine u ~lanku Jevrejskog pre-gleda. Ne znam ko je ispri~ao ovu neis-tinu, ali znam da pisac tog ~lanka sigurno nije svedok zbivanja u Au{vicu. S obi-zirom na ~injenicu da sam sa lili Paunc bila od deportacije iz Novog Sada, preko logora u Subotici i Baji, do Au{vica i na kraju Vistegirsdorfa (Wüstegiersdorf) pa do oslobo|enja 1945, poznato mi je {ta se svo to vreme doga|alo liliki.

Prilikom dolaska u Au{vic, vr{ena je selekcija, kroz koju je pro{la svaka osoba, uklju~uju}i mene i lili. Na tom putu, gde je vr{ena selekcija, nije bilo èna iz SS nego isklju~ivo mu{karaca. Po zavr{etku selekcije, lili, kao i os-tale ène iz na{e grupe, odvedena je u tzv. dezinfekciju, gde smo sve zajedno

bile o{i{ane do glave, da bi potom do-bile neke bedne krpe kao haljine. Ona je sve vreme bila sa nama u barakama, stajala sa nama apel, i kasnije izabrana za transport za rad, na koji smo zajedno stigli u mesto Vistegirsdorf.

Treba napomenuti da lili Paunc nije imala poseban tretman, niti zasebnu sobu, kao i da nije bila lagerelteste u Auschwitzu. S obzirom da je u ~lanku iz pro{log broja, ona dovedena u vezu s Irmom Greze, moram da iz-nesem ~injenice o doti~noj esesovki. Reputacija te svirepe i brutalne ène nam je uterivala strah u kosti, pa smo sve beàle iz njenog vidokruga. Irmu Grese smo gledale samo iz daleka kako se kre}e sa psom, pritom drè- }i korba~. Nikad nismo ni ~ule kako joj se zvao pas. Stoga je morbidna pri~a o poreklu imena njenog psa, koji je navodno dobio ime po lilikinom sinu, patolo{ka izmi{ljotina. lili i njen sin su bili razdvojeni po dolasku u Au{vic, i njegova sudbina je do danas ostala nep-oznata. Znam samo da je lili bila, kao i sve majke, opsednuta brigom o sudbini deteta, koje je imalo 13 godina.

Kako bi ~itaoci ovog ~lanka shva-tili ko je bila lili Paunc, ispri~a}u vam de{avanja, koja su se desila po dolasku u radni logor Vistegirsdorf iz Au{vica. Sam logor Vistegirsdorf je imao neupor-edivo bolje uslove nego ijedan drugi KZ, koliko je to moglo biti, imau}i u vidu da je rad bio ropski u dvanaesto~asovnim smenama Prilikom dolaska, dogodio se jedan nesvakida{nji potez lager-firerin (lagerführerin). Ona nam je dopustila da izaberemo lagerelt-este lagerelteste. Iako se nametala jedna logora{ica po imenu Ruèna, ostale logora{ice su se pobunile da bi potom izabrale lili Paunc, na {ta je ona pristala. Potom je lilika izabrala Fridu Steiner, koju su sve logora{ice tako|e prihvatile. lili Paunc je bila izuzetno obrazo-vana èna, koja je govorila pet jezika, izme|u ostalih i nema~ki. Upravo joj je to omogu}ilo dobru saradnju sa la-gerfirerin. Ta saradnja nas je spasla povla~enja po zimi, na {ta su drugi logori bili primorani. Oslobo|enje Crvene armije smo do~ekali u logoru zajedno sa lagerführerin.

REAGOVANJA NA TEKST „MIlJENICA SVIREPE PlAVu[E“

Nije tako biloPrim. Dr. lia Milanov-Rako{

NAPOMENA:^lanak “Miljenica svirepe plavu{e” se ne sme koristi kao autenti~no

svedo~anstvo ili istorijski izvor. înjenice iznete u ~lanku nisu bazirane na materijal-nim, pisanim ni usmenim dokazima, stoga nisu podloga za istorijsko istraìvanje.

RE

^ A

UT

OR

A

Pavle [osbergerPo{tovani gospodine Risti}u,

Primio sam va{e cenjeno pismo u vezi moga ~lanka ob-javljenog u listu „Jevrejski pregled“.

Ovu neobi~nu pri~u sam napisao na osnovu kazivanja svedoka tih zbivanja. Prvo lilike, koja je, osim {to je bila moja dobra poznanica, bila i dalja ro|aka i sa kojom sam do njene smrti odràvao vrlo dobre odnose. Pored toga, nara-vno bilo je i mnogih drugih kazivanja i se}anja savreme-nika tih monstruoznih vremena, a posebno biv{e logora{ice pokojne I. F.

Davnih godina, odmah posle rata, navratio sam kao oficir u svoj Novi Sad. Znaju}i da se i lilika vratila, posetio sam je u njihovoj {tampariji „Pili{er i Stani{i}“ u @eljezni~koj ulici. Pamtim njenu prvu izgovorenu re~enicu tada: „Mnogo pri~aju o meni, ali nije sve istina!“

Nedugo zatim, preselila se malo dalje, u Beograd. Bila

je vrlo inteligentna osoba sa znanjem nekoliko stranih jezi-ka {to joj je omogu}ilo mnoge poslove. Udala se za Radeta, i nedugo zatim, odselila se jo{ dalje – u Portoro`. Vi{e puta smo se i tamo, u Son~noj poti broj 15, vi|ali i puno razgo-varali.

@ivot u logoru je bila jedna stra{na pri~a, zbir stra{nih doga|aja. Nesretne logora{ice nisu imale izbora, niti su kao „robovi“ mogli na njih da uti~u.

^lanak je posve}en svima logora{icama ènskog logora Au{vic i drugih, koje su u tim mu~nim i tragi~nim vremen-ima morale preìvljavati razne strahote. Pa, i razne mon-strume kakva je bila i Irma Greze.

Ova pri~a je jedna uspomena na sve te strahote i na nemo} nesretnica da bilo {ta promene ili u~ine za sebe! I neka ona predstavlja tu`nu uspomenu na sva poniènja i ~injenja radi opstanka.

Mnogo srda~nih pozdrava

15Jevrejski


Po{tovani uredni~e Risti}u,

Obra}amo Vam se ovim pismom u èlji da izrazimo svoje nezadovoljstvo na na~in ure|enja „Jevrejskog pregleda“ i odabira i kontrole verodostojnosti tek-stova ~ije objavljivanje dozvoljavate.

U Jevrejskom pregledu broj 9 od sep-tembra 2010. dozvolili ste da se {tampa ~lanak „Miljenica svirepe plavu{e“ koji, u najblaòj formi, ostavlja utisak da pred-stavlja li~ni obra~un autora sa enom koja je preìvela Au{vic i u njemu izgubila muà i sina.

^lanak je veli~ine dve cele kucane strane „Pregleda“. Sve vreme autor go-vori isklju~ivo o SS ~uvaru u vi{e kon-centracionih logora (Ravensbrik, Bergen-Belzen i Au{vic) Irmi Greze a zatim van svakoga konteksta u ne vi{e od nekoliko re~enica spominje Novosa|anku lili Pili{er optuùju}i je da je preìvela Au{vic zahvaljuju}i svojoj lepoti i ljubavnoj vezi sa imenovanom SS ~uvarkom.

Autor svoje tvrdnje zasniva, kako

i sam kaè u tekstu, na glasinama i na li~noj pretpostavci da je lili Pili{er udata Paunc postala „lagerelteste“ {to je, kako on kaè, bilo nepojmljivo u Au{vicu.

Iz tih razloga, a posebno {to iz teksta proizilazi da je autor poznavao lili, a na ovakav na~in govori o njoj posle 70 go-dina od kraja Drugog svetskog rata, a vi{e od 25 godina posle njene smrti, trebalo je da urednik proveri navedene glasine au-tora jer jo{ postoje ìvi svedoci koji su sa lili Pili{er bili zajedno u transportima i u logoru.

Nijedan nacisti~ki zlo~inac nije optuèn i nije mu su|eno a da pre toga nije postojalo bezbroj skupljenih doku-menata i materijalnih dokaza a urednik Jevrejskog pregleda dozvoljava da se ob-javi ~lanak u kome se neko stavlja na stub srama i ìgo{e na osnovu glasina i nev-erovatnih konstrukcija za{to je preìveo.

Jo{ skandaloznije je kakvim naslo-vom urednik privla~i pa`nju ~itaocima na ~lanak jo{ sa naslovne strane „Pregleda“ kojim ih uvodi u ~lanak autora da bi ih zaintrigirao za sadràj i dao zatim pro-

vokativnu konstataciju u podnaslovu teksta koja dodatno uznemirava: „Ova pri~a nije mogla da bude ispri~ana pre nego {to njeni akteri si|u sa ìvotne scene“! Da li to zna~i da ako neko pos-lednji pri~a svoju pri~u ona na taj na~in postaje istinita jer nema svedoka i ne- }e biti demanta!? Ovaj ~lanak vodi u an-tisemitizam izjedna~avanjem zlo~inaca i `rtava, a {to je najgore to objavljuje niko drugi do „Jevrejski pregled“. Stra{no je i pomisliti kako bi kroz odre|en broj godina istraìva~i toga perioda ovakvim ~lankom mogli stvoriti neku novu pri~u o Holokaustu.

Po{to preìvelih iz familije Pili{er i Pauntz nema, ima preìvelih iz Au{vica i drugih logora, a i mi ~ije su familije tamo stradale smatramo da onaj koji je dopus-tio da se ovakav ~lanak objavi, najmanje {ta treba da u~ini je da se javno, tako|e na sredini naslovne strane „Pregleda“, izvini lili, njenom muù i sinu, svim preìvelima iz logora uni{tenja i svima koji nisu do~ekali da ih ogreje sunce slo-bode.

Branko [nap Predsednik loè B’nei B’rit Srbija

Li~ni obra~un autora

www.savezscg.org

16Jevrejski


REAGOVANJE

Bezimeni zvani~nici

Dr Ana FrenkelDipl.ecc. Boris Kopilovi}

u ~lanku koji je {tampan u Biltenu septembra 2010. verovatno po intervjuu gospodina Aleksandra Ne}aka kao i na sajtu SJOS izneto je da je na sastanku kod predsednika pokrajinske vlade, gospodina dr Bojana Pajti}a, 2. jula 2010. u Novom Sadu, osim nabrojanih bio prisutan jo{ jedan broj zvani~nika.

Ti bezimeni zvani~nici su bili dr Ana Frenkel, predsednica Jevrejske op{tine Novi Sad i g. Boris Kopilovi}, ugledni ~lan JONS. Isti zvani~nici su kontaktirali sa predsednikom Pajti}em u vi{e navrata tokom zadn-jih godinu dana upravo po pitanju restitucije imovine Jevrejskoj op{tini Novi Sad. Predsednik Pajti} je ve} na prvom sastanku iskazao svoju podr{ku povra}aju imovine Jevrejskoj op{tini Novi Sad. Na tim sastan-

cima je uputio pomenute zvani~nike JONS-a na svoje saradnike koji su bili zaduèni da sprovedu njegove naloge. I sa njima su pred-stavnici JONS-a nebrojeno puta kontaktirali. Po{to u nazna~enom periodu od godinu dana okruènje dr Pajti}a nije uspelo da ih realizuje, a o ~emu je dr Pajti} bio informisan od strane predstavnika JONS-a, JONS je inicirao pon-ovni sastanak. Isti je zakazan za 2. jul 2010. godine. Nakon izno{enja svih pojedinosti o naporima JONS-a, a po predlogu dr Pajti}a, dr Pajti} je predloìo neku vrstu sredstava za redovno funkcionisanje Jevrejske op{tine Novi Sad. Po{to je na pomenutom sastanaku iznesen

sli~an problem za Jevrejsku op{tinu Subotica, dr Pajti} je predloìo i za njih odre|ena sredstva za finansiranje Zajednice dok se pitanje restituci-je ovim zajednicama ne re{i zvani~no. Napominjemo da se u Novom Sadu radi o zakupu za dve {kole i to za Baletsku {kolu i Visoku {kolu za obrazovanje vaspita~a. Revoltiran na~inom saradnje svojih saradnika, a u cilju da se pomenuta restitucija {to pre zavr{i, dr Pajti} je imenovao za koordinatora na pomenutim pitanjima gospodina Borisa Kopilovi}a, ~lana JONS-a.

Dopunu iznosimo radi upoznavanja sa pravom istinom i ~injenicom da je JONS svojim ugledom i dosada{njim zalaganjem uveliko doprinela ovim do sada postignutim rezultatima na polju restitucije jevrejske im-ovine u Vojvodini.

Dr Pajti} se zaloìo, a ve} i konkretno realizovao transfere sredstava kako bi Jevrejske op{tine Novi Sad i Subotica normalno funkcionisale do trenutka zavr{etka postupka restitucije, kada }e na{e zajednice biti u mogu}nosti da se samostalno finansiraju raspolaganjem svojom imovi-nom.

Na istom sastanku je dobijena podr{ka predsednika Vlade APV za projekte JONS-a koji se ti~u: 1. Rekonstrukcije i sanacije Sinagoge u Novom Sadu i 2. Izgradnje Arhivsko dokumentacionog centra – muzeja Holokausta Vojvodine. Beskrajno se zahvaljujemo predsed-niku Pajti}u, direktoru Fonda za kapitalna ulaganja APV, g. Mom~ilu Milovi}u i svim ~lanovima Upravnog odbora Fonda za kapitalna ula-ganja APV koji su odobrili realizaciju ova dva projekta po Re{enju od 28.07.2010. godine.

Dopuna ~lanku „Kako pre iveti do restitucije“ {tampanom u „Jevrejskom pregledu“ septembra 2010.

EVROPSKI DANJEVREJSKE KulTuRE u BEOGRADu

Ovogodi{nji Evropski dan jevrejske kul-ture sa temom „umetnost i jevrejstvo“ bio je ~etvrti koji je organizovala B’nei B’rit loà Srbija i, kao svi do sada, odràn je na velikoj sceni Narodnog pozori{ta u Beogradu.

Tema kompleksna i obimna, Jevreja u umet-nosti mnogo. Te{ko se odlu~iti.

- Tema je predata Branki Cveji}-Mezei, direk-torki Hora “Bra}a Baruh”, koja je ideju osmislila i razvila, napisala scenario i realizovala ga - kaè Branko [nap, predsednik B’nei B’rit loè Srbija dodaju}i sa opravdanim ponosom - Bio je to tro-satni performas sa~injen od razgovora, muzike, slika i filma kroz koji su publiku proveli voditelji Vanja Ejdus i Branka Cveji} – Mezei. Tekst koji su govorili i njihov scenski nastup dràli su punu salu Narodnog pozori{ta sve to vreme bez daha .

Centralni dogadjaj obeleàvanja Evropskog dana jevrejske kulture, svakako je bio koncert posve}en muzi~arima, Jevrejima koji su radom u Srbiji ostavili zna~ajni trag i neizbrisivo ostali u analima kulturne ba{tine svog i srpskog naroda.

- Verovatno smo nekog i zaboravili, ali èlja je bila da se prikaù specifi~ne i razli~ite li~nosti po karakteru svog dela, kompozitori, dirigenti, izvodja~i... Njima je zajedni~ko samo jedno: celog ìvota bez ostatka sva svoja pregnu}a poklanjali su, `rtvovali se nesebi~no sluè}i muzici, toj po mnogima najefemernijoj, ali i najveli~anstvenijoj umetnosti – kaè Branka Cveji}-Mezei.

Zaista, bila je to izuzetna prilika da se u vre-menu velikih zaboravljanja podsetimo da u svemu pa i u umetnosti nema napretka bez ~vrstih osnova i pam}enja onog {to je bilo dobro i odakle treba nastaviti.

Zbog toga je koncert po~eo pri~om o Somborskom Jevrejinu Josifu [lezingeru, kom-pozitoru i dirigentu koji je oko 1830. godine na

NO] VElIKANA

17Jevrejski


EVROPSKI DANJEVREJSKE KulTuRE u BEOGRADu

dvoru kneza Milo{a Obrenovi}a osnovao „Knjaèsko-srpsku bandu“, prvi orkestar u Srbiji, nau~io neuke vojnike notama i svi-ranju u nove evropske instrumente. To je predstavljalo nepojmljivo veliki korak za izlazak iz otomanske u~malosti i klju~ni preduslov da se prvi put u Srbiji ~uju zvuci Belinija, Alevija, Donicetija, [trausa... Josip [lezinger je bio prvi melograf u Srbiji, zain-teresovan za neobi~nu i bogatu melodiku jednog malog balkanskog naroda, ali nikad nije zaboravio svoje poreklo, veru i obi~aje kojih se pridràvao i sluìo im do kraja ivo-ta. Drugi veliki maestro-dirigent je svakako Oskar Danon, koji je ve} u ranoj mladosti odlu~io da premosti mnogobrojne prepreke i ostvari svoj muzi~ki san. Pored veoma uspe{ne li~ne karijere, svojom li~no{}u, inteligencijom i znanjem u dugom periodu posle Drugog svetskog rata, zasluàn je za organizacionu i umetni~ku postavku „zlat-nog“ perioda Beogradske opere koju je visokim kvalitetom izvo|enja i kreativnim izborom programa, afirmisao u zemlji i inostranstvu.

Autenti~ni lik kompozitora Enrika Josifa predstavlja neponovljivu stvarala~ku povezanost dubokih emocija i filozofske misaonosti. Ve} njegov izgled koji nas je asocirao na starozavetne mudrace, obe}avao nam je sve ono {to je on istinski ~uvao u sebi: veru u Boga, uzavrela ose}anja prema ljudskom rodu ali i razumevanje za misti~ne dubine muzike kao kohezionog faktora jed-

novremenog proìmanja pro{log, sada{njeg i budu}eg.

Operska peva~ica predivnog mecoso-prana Breda Kalef, porodi~no, amaterski, profesionalno celog ìvota je bila vezana za sva umetni~ka dogadjanja u Jevrejskoj zajednici. Pored zavidne operske karijere u Beogradskoj operi, samostalnih gostovanja uz svetska imena operskih scena, Breda je uvek na{la vremena da na najva`nijim ko-certima u zemlji i gostovanjima u inostran-stvu predstavi kulturna dostignu}a dva nar-oda: onog iz kog poti~e i onog u kome ìvi, zajedno sa „Srpsko-jevrejskim peva~kim dru{tvom“ - Horom „Bra}a Baruh“.

Jo{ svi pamte Rafaila Blama. Renesansno talentovani muzi~ar, kom-pozitor, kozer i dobri duh svih jevrejskih i drugih manifestacija, zaduìo nas je mnogo-brojnim kompozicijama na jevrejske teme, ustoli~io dèz u Srbiji, oplemenio izvodjen-je narodne muzike oba naroda i uz to ostao upam}en po elokventnosti i ve~ito dobrom raspoloènju.

Neosporna zvezda ove uspele ve~eri u Narodnom pozori{tu bio je na{ divni pro-fesor Andreja Preger. Te{ko je u nekoliko re~enica opisati toliko uspe{an i kvalitetan ìvot koji i danas, ogromnim znanjem i iskustvom, zra~i iz li~nosti ovog pijaniste, profesora, muzi~kog pisca i doktora prava, koji je ustuknuo pred umetnikom dopustiv{i mu da skromno, ali istrajno, izgradi kari-jeru za pam}enje i ponos. Ta istrajnost i

neprekidna posve}enost muzici dozvolila je pijanisti Pregeru da u svojoj 98 godini, koju sa ~a{}u nosi, sedne ove ve~eri za klavir i pokloni nam kristalne zvuke Mocartove „Fantazije“. Tog trenutka postalo je jasno da je koncert prerastao u dogadjaj za pam}enje.

Ovom poduhvatu, sa rado{}u poklon-jenom Jevrejima muzi~arima Srbije, veli-kim muzi~kim doprinosom, pridruìli su se i mnogobrojni muzi~ki umetnici: prof.ljubi{a Jovanovi}, flautista, koji je iz-veo „Baladu“ Enrika Josifa, klavirski trio u sastavu: profsor Mihal Budimski, vio-lina, profesor ladislav Mezei, violon~elo i prof. Zorica ]etkovi}, klavir u izvodjenju Mendelsonovog tria d-moll, Mi{a Blam, dèz muzi~ar i, naravno, na{ hor „Bra}a Baruh“ sa dirigentom Stefanom Zeki}em.

Da ve~e bude uspe{no doprineli su, tako|e, i inspirativni sagovornici: Svjetlana Hribar, novinar i publicista iz Rijeke, rabin Isak Asiel i glumica Nada Blam.

- Zahvaljujemo se B’nei B’rit loì Srbija {to nam je ukazala poverenje da osmislimo njihovo ve} tradicionalno obeleàvanje Evropskog dana jevrejske kulture i pruìla svu vrstu logisti~ke podr{ke i pomo}i u re-alizaciji ovog zahtevnog dogadjaja – pod-setila je Cveji}-Mezei, dodaju}i da }e idu- }e godine biti predstavljeni i drugi Jevreji, umetnici, zaslu`ni gra|ani, novinari i os-tale zanimljive i autenti~ne li~nosti javnog ìvota Srbije.

u Narodnom pozori{tuNO] VElIKANA


www.savezscg.org

18Jevrejski


Pi{e: Dragana \or|evi}

Dugo sam razmi{ljala iz kog ugla da po~nem pisanje ovog ~lanka, a da ostanem objektivna, ali sam shvatila da je to gotovo nemogu}e. Prvo, zato {to kao plesa~ i ~lan plesne grupe Ma’ayan ne mogu da ne budem pod utiskom zna~aja u~estvovanja na festivalu velikom kao {to je to Karmiel, a drugo, zato {to sam se vratila sa pregr{t divnih uspomena.

Plesna grupa Ma’ayan ima dugi niz uspe{nih i zna~ajnih izvo|enja, kao i mnogo godina uloènog truda i zalaganja. Moglo bi se re}i da je logi~an sled doga|aja bio da, nakon kon-stantnog napredovanja, do|e na red i u~e{}e na svakako najve}oj svetskoj pozornici izraelskog plesa, a to je upravo glavna bina na Karmiel festivalu. Kao plesa~, mogu vam re}i da je ose}aj zaista neverovatan i definitivno nezaboravan.

Ali da krenem od po~etka. Poslednje dve godine, ~lanovi plesne grupe Ma’ayan prisustvovali su Festivalu, kao posetioci, ali i u~esnici plesnih radionica tokom dnevnog i no}nog pro-grama. Pretpostavljam da smo ostavili dobar utisak, jer nam je predloèna saradnja koja je dovela do realizacije ovog zna~ajnog nastupa.

Avi levi, koreograf profesionalne plesne grupe Avivim iz A{doda, pozvao je Ma’ayan da se priklju~i njegovim plesa~ima da zajedno nastupe u Karmielu. Plesna numera ko-jom je zatvoreno tre}e, i poslednje ve~e programskog dela festivala, pripremana je ~etiri meseca unapred, obuhvatala je 140 plesa~a na sceni, dok smo mi, kao gosti, imali svega tri dana da savladamo korake i priklju~imo se koreografiji. Moète pretpostaviti da zadatak nije bio nimalo lak (iskreno re~eno, podrazumevao je mo`da najgoru upalu mi{i}a koju sam ikada doìvela). Ali ono najbitnije je rezultat, a to je zais-ta izuzetno izvo|enje koje je oduzelo dah gledaocima kojih je bilo oko ~etrdeset hiljada. Doìvljaj za pam}enje, jedan od mnogih tokom dvonedeljnog boravka u Izraelu. Dve sedmice koje su proletele u obilascima Jerusalima, Tel Aviva, A{doda i Karmiela, kupanju i ve~ernjem plesu na radionicama naj-eminentnijih izraelskih koreografa. Od svega po malo, i za svakog pone{to.

Ve~ernje radionice, harkade, mesto su okupljanja izraelskih plesa~a i koreografa i svaka za sebe odi{e specifi~nom atmos-ferom. Posetili smo nekoliko po preporuci iskusnih izraelskih plesa~a i doìveli svet izraelskog plesa iz sasvim druge perspek-tive. Prisustvovali smo i I{talmudu, velikoj plesnoj radionici koja se organizuje jednom godi{nje, pred Karmiel festival i kojoj prisustvuju svi najve}i koreografi zajedno, a gde se u vremen-skom periodu od nekoliko sati predstavljaju svi u tom trenutku najaktuelniji plesovi. Ovom prilikom moram ista}i koreografe koji su nas na svim radionicama izuzetno lepo do~ekali.

Sada kada smo se vratili, po~injemo novu plesnu godinu puni energije i novih ideja za budu}e priredbe. Budite spremni, jer prvo u novembru predstoji 15. DANS, plesni vikend i mara-ton u Novom Sadu, a zatim i neka druga iznena|enja o kojima }emo slede}i put.

I jo{ ne{to, put u Izrael omogu}ili su nam: Jevrejski holan-dski fond, JDC, Jevrejska op{tina Novi Sad i Grad Novi Sad. Hvala im.

Iz lI^NOG ISKuSTVA

MA’AyAN NA FESTIVAlu IzRAElSKOG PlESA u KARMIElu

Posetioci bez daha

Pridruìte nam se!

Zainteresovani da se priklju~e ple-snoj grupi Ma’ayan mogu nas na}i sub-otom u prostorijima O. [. “Ivo lola Ribar” ( Kraljevi}a Marka 2, Novi Sad), od 18 ~asova. Osim izvo|a~ke grupe, od oktobra po~inju da rade de~ija grupa, po~etni~ka gru-pa i grupa za srednju generaciju.

Moète pretpostaviti da zadatak nije bio nimalo lak

(iskreno re~eno, podrazumevao je

mo`da najgoru upalu mi{i}a

koju sam ikada do ivela)

19Jevrejski


Svrha zapovesti je da Izraelu omogu}e primanje dobra radi kojeg je Bog stvorio svet. Adam bi trenutno postigao ovaj cilj da se pridràvao jedine zapovesti koja mu je data. Po{to je sagre{io, ljudi moraju da po{tuju mnogobrojne zapovesti. u Tori se nalaze brojne zapovesti. Iz predanja u~imo: “Bog je èleo dobro Izraelu; On im je dao Toru i zapovesti u izo-bilju.” Su{tinu Tore ~ine zapovesti.

U osnovi postoje dve vrste zapovesti. Na nekim mestima Tora zahteva da se ~ovek pona{a na odre|eni na~in, i to su pozi-tivne ili obavezuju}e zapovesti (micvat ase). Na ostalim mes-tima, Tora zabranjuje odre|eni vid pona{anja i to su negativne ili ograni~avaju}e zapovesti (micvat lo taase). Predanje kaè da je Bog dao 613 zapovesti u Tori, i to 248 pozitivnih i 365 nega-tivnih. Po{to se mnoge od ovih zapovesti odnose na propise o ~isto}i i `rtvovanju, one su primenjivane samo dotle dok je pos-tojao jerusalimski Hram. Od svih zapovesti, danas primenjujemo samo 369, i to 126 pozitivnih i 243 negativne. Mnoge zapove-sti koje danas vaè odnose se na posebne slu~ajeve i okolnosti. Postoji samo 270 zapovesti koje obavezuju svaku osobu i to u svim okolnostima. Od toga su 48 pozitivnih i 222 negativne.

Sve zapovesti zajedno sa tuma~enjima i propisima date su Mojsiju tokom 40 dana koje je proveo na planini Sinaj. Bog je rekao Mojsiju: “Popni se k Meni na goru i ostani tu, da}u ti plo~e od kamena, zakon i naredbe koje Sam zapisao, da ih podu~ava{” (Izlazak, 24:12). Dakle, sve zapovesti su predate na Sinaju. Bog je dao brojne zapovesti i pre Sinaja. Adam i Noah su dobili se-dam op{tih zapovesti. Kasnije je Avrâm primio zapovest o obr-ezivanju, a Jakov propis koji zabranjuje jedenje i{ijasnog ìvca (gid a na{e). Jakovljev sin Juda je uveo instituciju leviratskog braka (jibum). Amram je u Egiptu primio podrobne zapovesti koje reguli{u brak i razvod. I Izraeli}ani su primili neke zapoves-ti pre nego {to su stigli u podno`je planine Sinaj. Propisi o [abatu predati su sa prvom Manom. Nedugo pre dolaska u podno`je gore Sinaj, Izraeli}ani su kod Mara primili zakone o odavanju po{tovanja roditeljima i odre|ene sudske uredbe.

Objavljivanje na Sinaju je zapovestima obezbedilo kona~an au-toritet. Onog trenutka kada su Izraeli}ani stupili u Savez sa Bogom, njih je obavezivala jedino Tora kakvu im je predao Mojsije. Tog trenutka su oslobo|eni svih prethodnih zapovesti. Iz tog razloga ne u~imo o propisima koji datiraju pre sinajskog otkrovenja.

Prilikom predavanja Tore, Mojsije je zakletvom obavezao Izraeli}ane. Ceo Izrael je poloìo zakletvu na Sinajskoj gori. Zakletva vaì za sva vremena i obavezuje sva budu}a poko-lenja. Sklapanje Saveza se sastojalo od tri elementa. Kao prvo je pre Izlaska obavljeno obrezivanje svih mu{karaca. Drugo je bilo obredno kupanje celog naroda neposredno pre otkrovenja na Sinaju. Tre}e je bilo prino{enje `rtve. Prikloniv{i se ovim ritu-

alima, Izraeli}ani su primili novu veru. Neposredno posle toga su izjavili: “îni}emo i slu{a}emo” (Izlazak, 24:7). Kad god nejevrejin prelazi u judaizam, on u su{tini ponavlja ~in davanja zakletve i sklapanja Saveza. On prima na sebe obavezu da se pridràva svih zapovesti, a potom, ako je mu{karac, biva obr-ezan. Mu{karac i èna se zatim moraju porinuti u vaè}i mikve. Tako stupaju u Savez na isti na~in kao {to su to prvobitno u~inili svi Izraeli}ani.

Davanjem zakletve i stupanjem u Savez je za sva vremena ustanovljen poseban odnos izme|u Boga i Izraela. Mojsije je stoga rekao: “Vi stojite danas pred Gospodom Bogom svojim… da u|ete u Savez Gospoda Boga svoga, u Savez ovaj zakletvom zaklju~en i koji Gospod Bog tvoj ~ini danas s tobom. Da te danas postavi Sebi za Svoj narod i da ti On bude Bog, kao {to se zakle ocima tvojim Avrâmu, Isaku i Jakovu. Ovaj Savez zakletvom zaklju~en ne ~inim Ja samo sa vama… nego i sa onima koji nisu danas ovde sa nama” (Ponovljeni zakon, 29:9-14).

Bog je opunomo}io Sanedrin da po potrebi donosi nove zakone. Ti zakoni se zovu “rabinske zapovesti” (micvot de ra-banan). Prilikom dono{enja novih zakona, Sanedrin je morao da bude posebno oprezan u razgrani~avanju svog zakonodavstva od zapovesti koje su se nalazile u Tori (micvot de orajta).

Zapovesti se mogu podeliti u dve kategorije: dekreti ili za-koni (hukim) i eti~ki propisi (mi{patim). Eti~ki propisi su neo-phodni za o~uvanje dru{tva. Oni utemeljuju moralnu strukturu judaizma. Bo`ji dekreti (hukim) su zapovesti za koje ne postoji neki o~igledan razlog. Dekreti stavljaju na{u vernost Bogu na probu do izvesnog stepena po{to se njihovo po{tovanje zahteva ~ak i kada to logika ne nalaè.

Postoji tako|e i tre}a kategorija zapovesti koja se nalazi na sredini izme|u ove dve, a zove se “svedo~anstva” (edot). Ova kategorija zapovesti nema neko moralno utemeljenje, ali ima svoju izvesnu logiku utoliko {to nas podse}a na va`ne religijske istine, ili na klju~ne doga|aje u na{oj istoriji. U ovu grupu spada-ju razni praznici i zapovesti koje se ti~u tefilina i mezuze. To su zapovesti koje “svedo~e” o va`nim idejama judaizma.

Najva`nija dobrobit koja trenutno proisti~e iz ~uvanja zapove-sti de{ava se na duhovnoj ravni; po{tovanje zapovesti pribliàva ~oveka Bogu. Svaka zapovest predstavlja hranu za du{u, ona je snaì i uve}ava duhovnu snagu i ~vrstinu pojedinca. Suprotno tome, greh umanjuje ne~iju savr{enost i razdvaja ga od Boga. U Tori pi{e: »Samo su te tvoji gresi razdvojili od tvog Boga« (Isaija, 59:2). Greh je zato otrov za du{u. Zabrane u Tori date su radi toga da bi nas Bog za{titio od tog duhovnog otrova.

Iz knjige Arije Kaplan Priru~nik jevrejske misli IPrevela s engleskog Danijela Danon

JuDAIzAM: zAPOVESTI

GREH otrov za du{u

Zabrane u Tori date su radi toga da bi nas Bog za{titio od duhovnog otrova


www.savezscg.org

20Jevrejski


Kada se danas kaè hagada, prvenstveno se misli na knjigu koju, kao li~ni predmet, poseduje svaka jevre-jska porodica i koja se koristi isklju~ivo za ku}ni obred proslave praznika Pesah. Me|utim, razvoj hagade, prvo kao oblika usmenog preno{enja predanja, pa preko te- kstulano bogato ukra{enih srednjovekovnih kodeksa, sve do savremenih izdanja, trajao je vi{e hiljada godina.

Hagada je re~ aramejsko-jevrejskog porekla sa zna~enjem: kazivanje, pripovedanje. Istim imenom nazivaju se i dela stare jevrejske knjièvnosti najrazli~itijeg sadràja (pri~e, pesme, parabole, basne, izreke i poslovice). Hagadna knjièvnost doìvela je procvat nakon razaranja stare jevre-jske dràve, prvo u vavilonskoj i egipatskoj dijaspori, a od VII veka u i Evropi gde su postojale jevrejske zajednice. Zbog istovremenog nastanka sa Mojsijevim Petoknji`jem spisi nisu bili podvrgnuti strogim verskim propistima nego su teìli tuma~enju kanonizovanih tekstova Tore.

Najstarija sa~uvana verzija hagade, kao zbirka molit-vi, javlja se u siduru (molitvenik), u IX veku, i poti~e iz Vavilonije. Od X veka ovi rukopisi se neretko ukra{avaju iluminacijama i ornamentalnom dekoracijom koja prati tekst. Najlep{i iluminirani rukopisi, koji su postali vrhunska umetni~ka dela, bile su obredne hagade iz kojih se ~italo za praznik Pesah, posve}en izbavljenju jevrejskog naroda iz egipatskog ropstva u XIII veku pre n.e. Najstariji takav pri-merak, na|en u fragmentima, nalazio se u Kairskoj Genizi (geniza–spremi{te svetih rukopisa koji nisu vi{e u upotre-bi) i oslikavao je deo pashalnog obreda – beskvasni hleb (maces) i gorke trave. Od oko 1000 sa~uvanih rukopsnih pashalnih hagada nastalih od XII do XVIII veka, preko 200 su iluminirane.

Iako je donekle postojao jednoobrazan ikonografski obrazac oslikavnja pashalnih haga-da, ipak su postojale odre|ene razlike uslovljene, ne samo mestom i vremenom nas-tanka nego i naru~iocem, koji je pripadao se-fardskoj ({panskoj) ili a{kenaskoj (centralno i isto~noevropskoj) za-jednici. Ilustracije u a{kenaskom tipu hagade uglavnom su se odnosile na pripremu samog praznika, na pri~u o Izlasku, kao i na seder ve~eru uo~i Pesaha, koja se sluìla po strogo

utvr|enom pravilu. Kod sefardskih, iluminacije koje ilus-truju obred svetkovanja Pashe, su grupisane van teksta, ug-lavnom na samom po~etku knjige. Nekoliko {panskih haga-da imaju i minijature iz knjige Postanja, a jedino Sarajevska hagada ima potpunu ilustraciju legendi o stvaranju sveta, o izgonu prvih ljudi iz Raja, o Potopu i detaljan prikaz Josifovog ìvota.

Iluminacija biblijskih tekstova, bilo u pisanim ili {tam-panim hagadama, bila je osnov ikonografije sve do XX veka. Savremeni jevrejski slikari vi{e nisu minijaturisti nego um-etnici modernih pravaca koji, inspirisani srednjovekovnim delima, novim likovnim jezikom ne kazuju samo staru bib-lijsku pri~u, teme ropstva i osloba|anja, nego i savremenu istoriju i politiku.

Barbara Pani}, istori~ar umetnosti

JuDAIzAM

Umetni~ko pripovedanjeJedino Sarajevska hagada ima potpunu ilustraciju legendi o stvaranju sveta,

o izgonu prvih ljudi iz Raja, o Potopu i detaljan prikaz Josifovog ivota

RAzVOJ hAGADE

Istorija u slici i re~i – Sarajevska

hagada

21Jevrejski


u ulici Kralja Aleksandra broj 20, u Novom Sadu, u maloj prizemnoj zgradi, pored radnji „Eduard Kraus“ i „henrik [tolc i sinovi“, odmah bli-zu glavne po{te, nalazila se trafika „lipkovi}“. u njoj su se mogle kupiti novine i ~asopisi, po{tanske marke, menice i mnoga druga papirna roba. Tu se nalazila i, jedna od malobrojnih, javnih telefonskih govornica u gradu. Telefonski broj je bio 26-00!

Ujedno, bio je to kutak gde su se sastajali devojke i momci, poslovni ljudi ali i ozbiljniji svet. Vlasnica je bila gospo|a Sofija lipkovi} ro|ena Morgen{tern 1876. u [ajka{u. Bila je udovica Hermana lipkovi}a iz [ajka{a. Imala je sina Nandora, ro|enog 1897. u Kuli. Bio je vrlo dru{tven i omiljen i ra-dio je, tako|e, u trafici. Oènio se liviom – Miom [varc (Daruvar, 1911.) koja je jako lepo pevala. êsto je u~estvovala u programima Jevrejske op{tine kao solista, ali i u duetu sa lajo{om Fridmanom. On je bio simpati~an sin na{eg kantora, ~ika Simona Flaj{mana. I ona je bila visoka, lepa devojka predivnog glasa. Rodila im se (19. V 1939.) }erka Eva. Nandor je, 1943, odveden u Ukrajinu u munka{e gde je ubijen. Mia i }erka su deportovani, 1944, u Au{vic odakle se nisu vratile.

Pored sina, Sofija je imala i }erku Mariju koju su zvali Maca. Ro|ena je isto u Kuli, 1893. godine i udala se za Alfreda levenberga. Imali su }erku Martu, na{u drugaricu. Stanovali su pored teniskog terena, blizu ulice Vojvode Kni}anina. Naàlost, svi su ubijeni u Raciji. Drugog sina Dragutina Karla su tako|e odveli i

ubili u Ukrajini!Od te lepe porodice nije ostao niko. A

i zgrada trafike je poru{ena.U centru grada, nalazila se jo{ jedna

trafika „Gvozdeni ~ovek“. Vrlo inte-resantna i po tome {to se u nju moglo u}i! Bila je u zgradi br. 2 u Njego{evoj ulici. Tu je bila i poznata trgovina „Gros i lazi}“ ali i pivnica „Gambrinus“.

Vlasnica ove trafike je bila Malvina liht. Muà joj nismo poznavali, ali decu jesmo vrlo dobro. Malvina je bila jedna vrlo prijatna i druèljubiva osoba. ]erku Jelisavetu zvali smo Beske (Böske), a sina Josipa - Jo{ka. Sa njima je ìvela jo{ jedna devojka, Irena (1912). Nismo nikada saznali da li joj je ona bila }erka, ali prezivala se liht. Jelisaveta i Josip su bili u~esnici svih doga|anja u jevrejskoj zajednici.

Trafika je bila jedna velika prostorija sa pultom i javnom telefonskom govorni-com (br. 31-21). Dugo se moglo telefo-nirati za dinar, a kasnije za dva. I ovo je bilo mesto okupljanja i zakazivanja sas-tanaka: „Kod lihta u {est!!!“

U trafici je bilo novina, ~asopisa. Mogli su se naru~ivati i neki retki ~aso-pisi! Bilo je po{tanskih maraka, knjiga, menica ali i pri~a i spletki!

U ratu, Josipa su odveli u radnu ~etu u Ukrajinu odakle se nije vratio. Tetka Malvinu i Irenu su odveli u Au{vic. Malvina, je jedina preìvela rat. Sreo sam je odmah nakon rata u trafici. Bila je i dalje komunikativna. Malo posle, trafika je nacionalizovana, a ona se 1948, u 55. godini, iselila u Izrael.

Pavle [osberger

ISTORIJA

Trafike

Pored mnogih banaka, velikih trgovina, advokatskih i lekarskih ordinacija, me|u

novosadskim Jevrejima, bilo je i trafikanata!

Hasidske mudrosti

Kako je stvoren ~ovek

Rabi Izrael Baal [emtov re~e:U Tori, gde se izve{tava o stvaranju

~oveka, pi{e: ’I re~e Bog, kada je rekao: ’Na~inimo ~oveka!’ – S kim je govorio Bog kada je rekao: ’Na~inimo ~oveka’?

Rabi Izrael Baal [emtov je protuma~io: On je ve} govorio sa samim ~ovekom: ’Do|i, ti i ja, zajedno ho}emo da stvorimo ~oveka! Jer, ako ne èli{ da mi pomogne{, ne mogu ni ja tebe nikada da u~inim pravim ~ovekom.

Nepobitan dokaz

Kada se rabi Josif jednom spre-mao da obu~e svoj mantil, prisko~i neki u~enik da mu pomogne. Rabi Josif to uljudno odbi govore}i: Potpuno sam siguran da kada bi ~oveku bile potrebne ~etiri ruke za obla~enje mantila, Bog bi mu ih stvorio!

Odvra}anjeRabi Samuel àlio se ocu kako ga

ljudi stalno pose}uju i tako ga odvra}aju od u~enja Tore.

Otac mu je savetovao: Ako su bogati, zatraì im zajam i nikada ih vi{e ne}e{ videti. Ako su siroma{ni, daj im zajam i ni njih ne}e{ vi{e videti.

Usli{ene molitveRabi Izrael nije voleo kada hasidi

svoje molitve propra}aju vikom i dern-javom.

Kada je jednom u{ao u sinagogu i ~uo kako neki hasid vi~e u molitvi up-ita ga: Prijatelju, za{to svoju molitvu Bogu ne iznese{ najpre mirno – jo{ nema nikakvog razloga za viku.


22Jevrejski


www.savezscg.org

oktobar 2010.

DOBROVOlJNI PRIlOzIPORODI^NE VESTI lI^NE VESTI

BEOGRAD

Za „Mi smo pre iveli“100 evra – Vera Nojfeld-Sidnej (Sidney),

Australija3 000 dinara - dr Eta, Igor i Vesna Najfeld po-

vodom godi{njice smrti supruga i oca dr Alfreda Najfelda

Hevra kadi{a – jevrejsko groblje 200 evra - Neboj{a Spasi} iz Be~a, Austrija, za

odràvanje groblja 2 500 din. – Jozef Baruhovi} 2 000 din. – Zorica Peri}, u znak se}anja na teta

Anicu Montiljo2 000 din. - Anica Dra~e, u se}anje na drage ro|ake

[ariku i Haima Papo i Morica Montilja 2.000 dinara - dr Eta, Igor i Vesna Najfeld po-

vodom godi{njice smrti supruga i oca dr Alfreda Najfelda

Zahvalnost Hevra kadi{e

Judita-Biro Jovanovi} prilogom od 100 evra platila je utovar i odvoènje tri kamiona kamenja

sa beogradskog jevrejskog groblja. Komisija hevra kadi{a joj se zahvaljuje

Za socijalnu delatnost 50 evra - Judita Jovanovi} ro|. Biro, povodom

ro|enja unuke Hane 50 uSD – Regina Halpern, u se}anje na nikad

preàljene majku Elu i brata Isaka 4 000 din. – ljubica Navonovi}, u pomen suprugu

Nisimu Navonovi}u2 000 din. - Anica Dra~e, u se}anje na Anicu i

Dudu Montiljo i Smiljku i [uicu Salom 50 evra - Vera Ble}i}

Za Sinagogu 2 500 din. – Jozef Baruhovi}

Za ensku sekciju7 000 din. - Mirjana Stojanovi}, unuka Elize Feldman,

predsednice ènskog drustva “Dobrotvor” JO Beograd do Drugog svetskog rata.

Za “Jevrejski pregled”20 evra – Nada \or|evi}20 evra – Tatjana i Emilija Vukovi} iz Tesli}a u

Republici Srpskoj, BiH

Za kulturnu delatnost

4000 din. - Vesna Beli~ajevi}, povodom 11. go-dine od smrti majke Mande i {este godine od smrti oca Emila Klajna

NOVI SAD

Dana 9. septembra 2010. ro|en je uro{ \ilas, brat Mie i Ane, sin Dine i Sr|ana, a unuk

ljubice i Rubena Daj~a

uro{ Sikimi}, sin Mirjane Kranjac ro|. Obradovi}, brat Filipa Kranjca, unuk Vere ([enk) i Miljka Obradovi}a, odbranio je 15. septembra 2010. godine master rad na Elektrotehni~kom

fakultetu u Novom Sadu, na odseku za telekomu-nikacije i dobio najbolju ocenu - 10.

uro{ je dobitnik stipendije Fonda “Dr zoran \in|i}”. Me|u 40 odabranih studenata iz

Srbije izabran je da se u ime svih stipendista obrati javnosti na prijemu 14. septembra

2010. godine povodom odlaska stipendista na tromese~nu praksu u Austriju.

Ponosna Mama!

zEMuN

Za groblje4 000 din. – Beti Mijatovi}2 000 din. - Aleksandar Vilka lebl, povodom 50 godina

od smrti dede Natana lebla , 20 godina od smrti oca Vilka lebla i dve godine od smrti majke Slavinke lebl

uMRlIBEOGRAD

Erika luki}, ro|. 1921, preminula 1. septembra 2010, kremirana 3. septembra 2010. na Novom groblju u

Beogradu

23Jevrejski


n VANDAlIzOVANA SuKA SAD – Sinagoga Menora koja se nalazi u

Rodèrs parku, u severnom delu îkaga, o{te}ena je u napadu zajedno sa suka. Menora je dom za tri jevrejske kongregacije, a u njoj se nalazi i jevrejska dnevna {kola za devojke. Pro{log meseca, u rano jutro, sinagoga je os-vanula sa razbijenim prozorima dok su zidovi suka ise~eni o{trim predmetom.

îka{ka policija tretira ovaj zlo~in kao napad na imovinu, a ne kao zlo~in iz mr`nje, dok Jevreji tog okruga smatraju da je upravo mr`nja bila motiv za ovaj napad.

u Rodèrs Parku ìvi veliki broj Jevreja.

n IRVING NEPO@ElJAN POlJSKA - Muzej u Au{vicu nije doz-

volio Davidu Irvingu, ~oveku koji je negirao holokaust, da vodi grupu u obilazak ovog biv{eg koncentracionog logora.

Britanski istori~ar David Irving ne moè voditi grupu jer za to nema licencu turisti~kog vodi~a, objasnili su zvani~nici iz Au{vic-Birkenau dràvnog muzeja u Poljskoj.

Irving je u Poljsku stigao u septembru da bi grupu engleskih i ameri~kih turista vodio u obilazak va`nih nacisti~kih mesta, hitlerovog {taba, logora smrti Treblinka, Var{avskog geta i Au{vica.

u intervjuu koji je ovog leta dao bri-tanskom “Dejli mejlu”, Irving je kritik-ovao poljske vlasti {to su Au{vic pretvorile u “ma{inu za pravljenje novca” rekav{i i da su drugi logori smrti zapostavljeni jer nisu toliko

“profitabilni” i jer “nemaju u blizini hotel kao {to je holidej In.”

Irving je uhap{en 2006. godine u Austriji zbog negiranja holokausta, po{to je u govoru koji je odrào izjavio da u Au{vicu nisu posto-jale gasne komore.

n OzI OzBORN I POlITIKAIzRAEl – Po dolasku u Izrael, svetski sla-

van umetnik, kontroverzni hevimetalac Ozi Ozborn kratko je odgovorio na pitanje jednog od novinara koji su ga do~ekali na aerodromu o bojkotovanju Izraela:

- Nemam vremena za politiku. Politi~ari me ne razumeju, a ni ja ne razumem njih.

Ozborn, koga na{i gledaoci koji imaju mogu}nost da prate kablovsku televiziju, pamte i kao veliku zvezdu rijaliti programa, odrào je koncert z Telavivu. Time je na delu pokazao {ta misli o tome {to jedan deo nje-govih kolega iz rok bran{e sprovode bojkot Izraela nakon doga|aja sa konvojem turske

hunanitarne pomo}i za Gazu koji je izrael-ska mornarica presrela.

n IzRAElSKI hASID uBIJEN u uMANuuKRAJINA – Devetnaestogodi{nji [muel

Tobol, pripadnik breslovske struje hasidskog pokreta, izboden je na smrt u mestu uman u ukrajini tokom hodo~a{}a na grob rabina Nahmana iz Breslova, povodom 200 godina od njegove smrti. Tobolov brat je, tako|e, povre|en u napadu. Bra}a su gonila lokalne stanovnike koji su kamenicama napali i o{tetili njihova kola, nakon ~ega je do{lo do ù~ne sva|e i ubistva.

- Tobol je ubijen jer je bio Jevrejin! - izjav-io je za Izraelske vesti njegov prijatelj Nahman horovic.

@itelji Breslova su Izraelskim novinarima saop{tili da je napad predstavljao osvetu zbog toga {to je jedan Jevrejin, tokom Ro{ A{ana, noèm izbo jednog stanovnika Breslova. Tobol se nedavno verio i trebalo je da se uskoro ven~a.

SAD – Dèri Sajnfeld i Beti Midler angaòvani su da budu voditelji na ceremoniji otvaranja renoviranog Nacionalnog muzeja za ameri~ko-jevrejsku istoriju u Filadelfiji.

Otvaranje je previ|eno za 13. novembar i ono }e ozna~iti zavr{etak 150 miliona dolara vrednog projekta kojim je ovaj muzej preme{ten u Filadelfijsku aleju nezavisnosti i pro{iren sa oko 3 000 na vi{e od 30 000 kvadratnih metara.

Muzej prati istoriju ameri~kih Jevreja od prvih doselje-nika - 20 Jevreja iz Brazila i Novog Amsterdama- koji su u Ameriku stigli 1654. godine, pa sve do danas. Zaposleni u ovoj ustanovi poku{a}e da privuku oko 250 000 posetilaca godi{nje, {to je 10 puta vi{e od uobi~ajenog broja posetilaca.

- Otvaranje Muzeja predstavlja praznik za instituciju koja je pre svega usmerena na povezivanje ameri~kih Jevreja sa njihovim nasle|em, kao i na to da se Amerikancima pruì uvid u veliku raznovrsnost tzv. “ameri~kog iskustva” i do-prinosa koji su Jevreji dali ovoj zemlji. Za nas je bilo va`no da istaknemo ova dva cilja, a Sajnfeld i Midler }e u tome mnogo pomo}i jer su oboje veoma uspe{ni i oboje su veoma ponosni na svoje jevrejsko nasle|e – izjavio je direktor muze-ja Majkl Rozencvajg novinarima JTA

Muzej je od Sidni Kimel, vlasnice vode}e dizajnerske ku}e “Dòns Aparel”, dobio poklon od 25 miliona dolara, a privukao je tako|e i druga velika imena jevrejske filantropije,

Stivena Spilberga, porodice Ti{ i Mil{tajn i Rejmonda i Rut Perelman. Cene karata za dan otvaranja nisu jo{ poznate, ali se zna da }e sav prihod i}i u operativni budèt muzeja. Pretpostavlja se da }e angaòvanje Sajnfelda i Midler, koji su pla}eni za ovo otvaranje, zna~ajno pove}ati broj prisutnih.

- Njih dvoje su bili na{ prvi izbor. Bilo je i drugih na listi za koje smo bili zainteresovani, ali svakako su oni najbolja opcija - dodao Rozencvajg.

VESTI Iz SVETASajnfeld i Midler voditelji na otvaranju Jevrejskog muzeja

IzRAEl — Rivalske palestinske frakcije hamas i Fatah sastale su se da bi obnovile mirovne razgovore. Fatah, partija koju predvodi palestinski predsednik Mahmud Abas i hamas, islamisti~ka grupa koja kontroli{e pojas Gaze, sastali su se u Damasku da bi razgo-varali o me|usobnom jedinstvu i pomirenju.

Prema zajedni~koj izjavi koju su dali nakon sastanka, obe grupe su se sloìle da nas-tave razgovore koji bi doveli do pomirenja. u izjavi su naveli da su re{ili nekoliko spornih pitanja o kojima je postojalo neslaganje. Pomirenje se odvija u pozadini izraelsko palestin-skih razgovora u koje nije uklju~en hamas.

hAMAS I FATAh SE uJEDINJuJu


www.savezscg.org

Izdava~: Savez jevrejskih opština Srbije, Kralja Petra 71-a, POB 30, tel: 011/26 24 359, 26 21 837; Fax: 011/26 26 674, e-mail: [email protected]; Izlaènje Jevrejskog pregleda pomaè Ministarstvo vera Srbije; CIP – Katalogizacija u publikaciji;

Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISSN 1452-130X = Bilten – Savez jevrejskih opština Srbije; COBISS.SR-ID 81280012; Glavni i odgovorni urednik: Stanimir Saša Risti}; Tehni~ki urednik: Dušan Olui};

Svi potpisani ~lanci odraàvaju li~no mišljenje autora, koje se ne podudara uvek sa mišljenjem redakcije. Rukopisi za naredni broj se primaju do 20. u mesecu; Redakcija zadràva pravo da prilagodi priloge; Štampa: SPRINT d.o.o. – Beograd

TISKOVINAIMPRIMEE

Exp. Savez jevrejskih opština Srbije, 11000 Beograd, Kralja Petra 71a

POB 30SRBIJA / SERBIA

Po{tovani omladinci,Od 27. decembra 2010. do 6. januara

2011. Taglit-Birthright program organi-zuje obilazak Izraela {to je jedinstvena prilika za ~lanove ex-jugoslovenskih jevrejskih zajednica uzrasta od 18 do 26 god. da potpuno besplatno doìve tu zemlju.

Organizator u potpunosti pokriva putne tro{kove, boravak, kao i obila-zak. Jedini uslov je da oni koji se pri-jave nikada nisu boravili u Izraelu preko nekog organizovanog programa, kao i da nisu ìveli u toj zemlji posle svoje 12-te godine.

Program obuhvata obilazak naja-traktvnijih lokacija: Zid pla~a, Dolinu suza, Mrtvo more, Crveni kanjon, kao i Jerusalim, Tel Aviv, Jafu, Haifu i boravak u kibucu i pustinji – sve u pratnji iskus-nih vodi~a. Ove godine za na{u grupu predvi|eno je 15 do 20 mesta i bi}emo u istoj grupi sa Ma|arima i Bugarima.

Po~etkom novembra bi}e organi-zovan intervju sa u~esnicima Taglit programa o ~emu }e biti naknadno obave{teni.

Taglit Birthright program pruà pri-liku Jevrejima {irom sveta da na pose-ban i veoma zanimljiv na~in osete Obe}anu zemlju. Izuzetna je {teta za mla|e ~lanove na{e Jevrejske zajednice, ako to svoje besplatno pravo ne iskoriste jer ga je mogu}e iskoristiti samo jedanput do 26 godine.

Posebno bih èleo da ohrabrim om-ladince iz manjih jevrejskih op{tina da ove godine u~estvuju u ovom zanim-ljivom putovanju.

Kako se prijaviti? Na e-mail: [email protected] po{aljite

ime i prezime, datum ro|enja, va{ e-mail i broj mobilnog telefona.

Vi{e informacija moète dobiti osim preko navedenog e-mejla i

na telefon +38163-88-93-898.Rok za prijavljivanje je

do 20. oktobra.Danijel Bogunovi}, predsednik Jevrejske omladine

Beograda, organizator putovanja

Documents

NO] VElIKANA · Asiela, koje je u ime zajednice, uputio ministru prilikom primopredaje na VIP odeljenju Beogradskog aerodroma “Nikola Tesla”, samo nekoliko sati pre po~etka praznika