Embed Size (px)
Citation preview
УВОДНА РЕЧ СВЕШТЕНИКА
Драга браћо и сестре црквене општине Заандам и парохије
Св.Николе. Овај нови часопис је успостављен са циљем потребе
писане речи и великом значају исте у ширењу истина хришћанског
живота, и духовном образовању у свакодневном животу. Ово је
један од начина нашег мисионарења и едукације народа за што
квалитетнију верску активност, да се народ приближи Богу и да се
шири наша мисија љубави И Васкрсења Христовог у Литургијском
животу, да се на томе гради наша друштвена заједница у свету и
овде у дијаспори.Поред црквених новина , покренули смо и нови
сајт на постојећој адреси:
www.pravoslavna-crkva.nl Овај сајт ће садржати све најпотребније и најновије вести
везане за парохију Св.Николе, информације о историјату наше
Цркве, нашем надлежном епископу и свештенику, црквеној управи.
Постојаће и редован распоред богослужења и све везано за постове
и црквене празнике. Контакт подаци свештеника и парохије И број
црквеног рачуна. Редовно ће се ажурирати и сва дешавања везана
за парохију са фотографијама где ће народ моћи да прати
дешавања у нашој парохији и да буде део истих како својим личним
учешћем и присуством тако и материјалном помоћи и прилозима
према својим могућностима и жељама. Часопис ће помоћи
тренутним и новоуспостављеним парохијанима у свим сферама и
свему што се тиче црквеног живота. Све су то садашњи циљеви
овог новог сајта који ће се сигурно временом надопуњавати и
извирати из наше заједнице љубави, и помоћи схватању смисла
хришћанског живота, а све уз посредство и молитве Св.Николе пред
Васкрслим Господом да нам свима да сваког добра и благослова за
даљи живот и рад.Амин
Никољдан
Никољдан је празник посвећен Светом Николи. Прославља
се 19.децембра по новом а 6.децембра по старом календару.
Српске породице које тог светитеља сматрају својим
заштитником, на овај дан прослављају своју крсну славу и у
кругу најближих и својих пријатеља славе Светог Николу.
Свети Николај Чудотворац Архиепископ Мирликијски
Овај славни светитељ, слављен и данас по
целоме свету, би јединац син у својих
знаменитих и богатих родитеља, Теофана и
Ноне, житеља града Патаре, у Ликији. Као
јединца сина, дарованог им од Бога, они опет
посветише Богу, и тиме дадоше га Богу као
уздарје. Духовном животу научи се свети
Николај код свог стрица Николаја, епископа
патарског, и замонаши се у манастиру Нови
Сион, основаном тим истим стрицем његовим. По смрти родитеља
Николај раздаде наслеђено имање сиромасима не задржавајући
ништа за себе. Као свештеник у Патари беше се прочуо својим
милосрђем, мада он брижљиво скриваше своја милосрдна дела
испуњујући реч Господњу: "Да не зна левица твоја што чини
десница твоја" (Мт 6, 3). Када се предаде самоћи и безмолвију,
смишљајући да тако до смрти проживи, дође му глас свише:
"Николаје, пођи на подвиг у народ, ако желиш бити од Мене
увенчан".
Одмах потом чудесним Промислом Божјим би изабран за
архиепископа града Мира у Ликији. Милостив, мудар, неустрашив,
свети Николај био је прави пастир добри стаду своме. У време
гоњења хришћана под Диоклецијаном и Максимијаном бачен у
тамницу, но и у тамници поучаваше људе закону Божјем.
Присуствовао Првом васељенском сабору у Никеји, и, из велике
ревности према истини, ударио руком јеретика Арија. Због тога
дела би уклоњен са Сабора и од архијерејске службе све док се
неколицини првих архијереја на Сабору не јави сам Господ Христос
и Пресвета Богородица и не објавише Своје благоволење према
Николају. Заштитник истине Божје овај дивни светитељ био је
вазда и одважан заштитник правде међу људима. У два маха спасао
је по три човека од незаслужене смртне казне. Милостив, истинит,
правдољубив, он је ходио међу људима као ангел Божји.
Још за живота његова људи су га сматрали светитељем и
призивали га у помоћ у мукама и бедама; и он се јављао, у сну и на
јави, онима који су га призивали, подједнако лако и брзо наблизу и
надалеко, и помагао. Од његовог лица сијала је светлост као од
лица Мојсијева, и он је самом својом појавом доносио утеху, тишину
и добру вољу међу људе. У старости поболе мало и упокоји се у
Господу, многотрудан и многоплодан, да се вечно весели у Царству
небеском продужујући да чудесима на земљи помаже вернима и
прославља Бога свога. Упокојио се 6. децембра 343. године (в. 9.
мај).
АКАТИСТ
СВ. НИКОЛАЈУ АРХИЕПИСКОПУ МИРЛИКИЈСКОМ
ЧУДОТВОРЦУ
Кондак 1.
Бранитељу чудотворче, и сјајни христов угодниче, светитељу
Николаје, славим те с љубављу, ти целом свету изливаш скупоцено
миро милости и неисцрпно море чудеса, пошто имаш слободу пред
Господом, избави ме од свих опасности, да бих ти клицао: Радуј се,
Николаје, велики чудотворче!
Икос 1.
Творац свеколике твари, провидевши плодоносну доброту твоје
душе, свеблажени Николаје, показа тебе, земаљско биће, као
анћела, и научи све да ти кличу овако:
Радуј се, од утробе материнске очишћени!
Радуј се, свестрано освећени!
Радуј се, ти си рођењем својим родитеље задивио!
Радуј се, ти си душевну силу одмах по рођењу свом пројавио!
Радуј се, врте земље обећане!
Радуј се, цвете божанствене саднице!
Радуј се, добродетељна лозо винограда Христова!
Радуј се, чудотворно дрво раја Исусова!
Радуј се, крине рајског растиња!
Радуј се, миро христовог миомира!
Радуј се, јер се тобом одгони ридање!
Радуј се, јер се тобом доноси радовање!
Радуј се, Николаје, велики чудотворче!
Кондак 2.
Видећи изливање твога мира, богомудри Николаје, душе се и тела
наша просвећују, и ми распознајемо у теби чудесног живоносног
мироточца:јер чудесима која се благодаћу Божјом изливају као
вода, ти напајаш оне који са вером кличу к Богу: Алилуја!
Икос 2.
Несхватљиво знање о Светој тројици чинећи схватљивим, ти си,
светитељу оче Николаје, био са светим Оцима у Никеји поборник
исповедања православне вере, јер си исповедао да је Син раван,
савечан и сапрестолан Оцу, а безумног си Арија изобличио. Тога
ради верни се научише да ти кличу:
Радуј се, велики стубе побожности!
Радуј се, уточишни граде вернима!
Радуј се, јака тврђаво православља!
Радуј се, чесна носиљко и похвало Пресвете Тројице!
Радуј се, јер си проповедао да је Син истог достојанства са Оцем!
Радуј се, јер си полуделог Арија са Сабора светих отерао!
Радуј се, оче, славна красото Отаца!
Радуј се, премудра лепото свих богомудрих!
Радуј се, огњених речи говорниче!
Радуј се, јер се тобом вера утврђује!
Радуј се, јер се тобом јерес обара!
Радуј се, Николаје, велики чудотворче!
Кондак 3.
Силом даном ти с неба, богоносни оче Николаје, ти си отирао сваку
сузу са лица тешких паћеника: гладнима си био хранитељ, онима
напучини морској изврсни крманош, болеснима исцељење, и
сваковрсни помоћник свима онима који кличу к Богу: Алилуја!
Икос 3.
Заиста би требало, свети оче Николаје, да се теби пева песма с
неба, а не са земље, јер ко је од људи у стању да искаже величину
твоје светости? Али ми, љубављу твојом побеђивани, кличемо ти
овако:
Радуј се, узору оваца и пастира!
Радуј се, свето очистилиште нарави!
Радуј се, сместилиште великих врлина!
Радуј се, чисто и чесно обиталиште светости!
Радуј се, свесветли и свемили светилниче!
Радуј се, златозарна и беспрекорна светлости!
Радуј се, достојни сабеседниче Анђела!
Радуј се, добри наставниче људи!
Радуј се, правило побожне вере!
Радуј се, обрашче кротости духовне!
Радуј се, јер се тобом од телесних страсти избављамо!
Радуј се, јер се тобом духовних сласти испуњујемо!
Радуј се, Николаје, велики чудотворче!
Кондак 4.
Бура недоумице смућује ми ум: на који начин да достојно опевам
чудеса твоја, блажени Николаје? јер их нико не може набројати,
макар имао многе језике и говорио њима. Али ми, Богу који се у
теби дивно прославља, усуђујемо се клицати: Алилуја!
Икос 4.
И ближњи и даљњи, богомудри Николаје, чуше величину чудеса
твојих, како на лаким крилима благодати притичеш онима што су у
невољама и брзо избављаш оне који ти вапију овако:
Радуј се, избављење од туге!
Радуј се, даваоче благодати!
Радуј се, прогонитељу неочекиваних зала!
Радуј се, засадитељу жељених добара!
Радуј се, брзи утешитељу оних што су у опасности!
Радуј се, страшни казнитељу оних што неправду чине!
Радуј се, пучино чудеса, Богом разливена!
Радуј се, таблице закона Христова, Богом написана!
Радуј се, снажно подизање оних што падају!
Радуј се, истинска чврстино оних што стоје!
Радуј се, јер се тобом свака обмана обелодањује!
Радуј се, јер се тобом свака истина збива!
Радуј се, Николаје, велики чудотворче!
Кондак 5.
Јавио си се, свети чудотворче Николаје, као Богом вођена звезда
која показује пут онима који се некада за време пловидбе налажаху
у опасности на мору, и да им ти ниси притекао у помоћ када су те
призивали, њих би брзо снашла смрт. Ти си тада запретио
демонима који су бестидно летели и хтели да потопе лађу, и
одагнао их, а верне, спасаване тобом, научио си да кличу Богу:
Алилуја!
Икос 5.
Девојке, због сиромаштва свог припремљене на недостојну удадбу,
видеше твоје велико милосрђе к ништима, преблажени оче
Николаје, када ти старом родитељу њиховом ноћу тајно убаци три
завежљаја злата, избављајући на тај начин и њега и његове кћери
од пада у грех. Тога ради чујеш од свих ово:
Радуј се, ризнице превелике милости!
Радуј се, сасуде промишљања о људима!
Радуј се, храно и опорављење оних који прибегавају теби!
Радуј се, непоједиви хлебе гладних!
Радуј се, Богом дано богатство оних што бедно живе на земљи !
Радуј се, брзо уздизање убогих!
Радуј се, магновено услишење ништих!
Радуј се, пријатно старање о тужнима!
Радуј се, непорочни удомитељу трију девојака!
Радуј се, усрдни чувару чистоте!
Радуј се, надо безнадежних!
Радуј се, насладо целог света!
Радуј се, Николаје, велики чудотворче!
Кондак 6.
Преблажени Николаје, сав свет проповеда тебе брзог помоћника у
бедама: јер често пута зачас притичеш и помажеш онима што сувим
путују или морем плове, уједно спасавајући од зала све који кличу
к Богу: Алилуја!
Икос 6.
Имао си светлост живота, добри пастиру Николаје, носећи
избављење неправедно на смрт осуђеним војводама који су те
призивали, јер си се убрзо јавио цару у сну, уплашио га, и наредио
му да војводе пусти неповређене. Тога ради ми ти заједно са њима
благодарно кличемо:
Радуј се, помоћниче оних који те усрдно призивају!
Радуј се, избавитељу од неправедног убијања!
Радуј се, ти који чуваш од варљивих клевета!
Радуј се, разрушитељу неправедних намера!
Радуј се, ти који кидаш лаж као паучину!
Радуј се, ти што славно уздижеш истину!
Радуј се, разрешење невиних од уза!
Радуј се, оживљење мртваца!
Радуј се, заточниче правде!
Радуј се, помрачитељу неправде!
Радуј се, јер су тобом невини избављени од мача!
Радуј се, јер се тобом науживаше светлости!
Радуј се, Николаје, велики чудотворче!
Кондак 7.
Желећи да растераш богохулни смрад јеретички, ти си се, Николаје,
јавио као миро, ваистину миомирисно и тајанствено:људе
Мирликијске напасао си, и сав свет благодатним миром испунио си,
отерај стога и од нас богомрски смрад греха, да бисмо
благопријатно клицали Богу: Алилуја!
Икос 7.
Свети оче Николаје, ми те сматрамо за новога Ноја крманоша
спасоносног ковчега, који својим крмањењем разгониш буру свих
тешкоћа и доносиш божанствену тишину онима који ти кличу
овако:
Радуј се, тихо пристаниште витланих буром!
Радуј се, познато спасилиште дављеника!
Радуј се, добри крманошу оних што плове пучинама!
Радуј се, заустављачу морских бура!
Радуј се, избавитељу оних што су у олујама!
Радуј се, загревање оних што су у мразевима!
Радуј се, сијање што мрак туге разгониш!
Радуј се, светило што све крајеве земље просвећује!
Радуј се, избавитељу људи из бездана греха !
Радуј се, бацатељу Сатане у понор пакла!
Радуј се, јер тобом смело призивамо бездну милосрћа Божија!
Радуј се, јер тобом избављени од потопа гнева, ми налазимо мир с
Богом!
Радуј се, Николаје, велики чудотворче!
Кондак 8.
Свештени храм твој, блажени Николаје, показа се као необично
чудо онима који прибјегавају к теби, јер приносећи у њему и малу
молитву, добијамо исцељење великих недуга, ако само наду по
богу положимо на тебе, са вером кличући: Алилуја!
Икос 8.
Ваистину си сав помоћник свима, богоносни Николаје и сабрао си
уједно све који прибегавају к теби, као ослободилац, хранитељ и
брзи лекар свима земнороднима, подстичући све на похвалу, да
кличу к теби овако:
Радуј се, изворе свих исцељења!
Радуј се, помоћниче онима што горко страдају!
Радуј се, лучо што сијаш онима који лутају у ноћи греха!
Радуј се, небодана росо онима што су у врелини трудова!
Радуј се, даваоче благоустројења потребитима!
Радуј се, уготовитељу изобиља онима који ишту!
Радуј се, ти који често пута предухитрујеш молитвено искање!
Радуј се, ти што старим сединама снагу обнављаш!
Радуј се, изобличитељу многих скретања са пута истине !
Радуј се, верни служитељу Божјих тајни!
Радуј се, јер тобом завист потиремо!
Радуј се, јер тобом добро живљење остварујемо!
Радуј се, Николаје, велики чудотворче!
Кондак 9.
Све болести укроти, велики наш помоћниче Николаје, дајући нам
благодатне лекове, који ублажују душе наше и веселе срца свих
који усрдно прибегавају к помоЋи твојој, а богу кличемо: Алилуја!
Икос 9.
Празноумне красноречивце безбожника видимо посрамљене тобом,
богомудри оче Николаје, јер си победио Арија богохулника који
раздељује Божанство, и Савелија који меша Свету Тројицу, а нас си
утврдио у Православљу. Тога ради кличемо ти овако:
Радуј се, штите који штитиш благочешће!
Радуј се, мачу који сечеш злочешће!
Радуј се, учитељу божанских заповести!
Радуј се, погубитељу богопротивних учења!
Радуј се, Богом утврђена лествице, којом узлазимо на небо!
Радуј се, богоздани покрове којим се многи покривају!
Радуј се, ти који си речима својим умудрио немудре!
Радуј се, ти који си својом нарави покренуо лењивце!
Радуј се, неугасива светлости заповести Божјих!
Радуј се, пресветла лучо уредби Господњих!
Радуј се, јер су твојим учењем разбијају главе јеретика!
Радуј се, јер се тобом верни удостојавају славе!
Радуј се, Николаје, велики чудотворче!
Кондак 10.
Желећи да душу спасеш, ти си оче наш Николаје тело своје заиста
потчинио духу, јер си ћутању, војевању с помислима и делању
додао богомислије, а богомислијем си стекао савршени разум,
помоћу кога си неустрашиво разговарао са Богом и Анђелима,
свагда кличући: Алилуја!
Икос 10.
Преблажени оче, ти си тврђава онима који славе чудеса твоја и
свима који прибегавају заштити твојој. Стога и нас убоге у
врлинама ослободи од сиромаштва, напасти, недуга и разних
невоља, нас који ти с љубављу кличемо:
Радуј се, ти који избављаш од вечног убоштва!
Радуј се, ти који дајеш богатство непропадиво!
Радуј се, непокварљиво јело гладнима правде!
Радуј се, неисцрпно пиће жеднима живота!
Радуј се, ти који од метежа и рата чуваш !
Радуј се, ти који од уза и ропства ослобађаш!
Радуј се, преславни заШтитниче у бедама!
Радуј се, превелики покровитељу у искушењима!
Радуј се, избавитељу многих од пропасти!
Радуј се, ти који си безброј њих сачувао неповређенима!
Радуј се, јер тобом грешници љуту смрт избегавају!
Радуј се, јер тобом покајници живот вечни добијају!
Радуј се, Николаје, велики чудотворче!
Кондак 11.
Преблажени Николаје, ти си умом, речју и делом славио Пресвету
Тројицу више него други, јер си врло брижљивим проучавањем
објаснио православне догмате, учећи нас вером, надом и љубављу
да у Тројици Једноме Богу кличемо: Алилуја!
Икос 11.
У мраку живота ми видимо тебе, Богом изабрани оче Николаје, као
неугасиву светозарну буктињу, јер ти са невештаственим
светлостима анђелским разговараш о несазданој Светлости
Тројичној, а душе верних просвећујеш и оне ти кличу:
Радуј се, блистање Тросунчане Светлости!
Радуј се, звездо данице Незалазног Сунца!
Радуј се, свећо, божанским пламеном запаљена!
Радуј се, јер си угасио демонски пламен безбожија!
Радуј се, светла проповеди правоверја!
Радуј се, блиставо сијање еванђелске светлости!
Радуј се, муњо која јереси сажижеш!
Радуј се, громе који саблазнитеље плашиш!
Радуј се, истинског разума научитељу!
Радуј се, тајанственог ума изјаснитељу!
Радуј се, јер се тобом уништи поклоњење твари!
Радуј се, јер се тобом научисмо клањати Творцу у Тројици!
Радуј се, Николаје, велики чудотворче!
Кондак 12.
Свесни благодати дане ти од Бога, ми радосно празнујемо твој
спомен, преславни оче Николаје и свом душом прибегавамо к
чудесној заштити твојој, а пошто преславна дела твоја нисмо у
стању избројати, јер их је много као песка на мору и звезда на
небу, ми у недоумици кличемо: Алилуја!
Икос 12.
Опевајући твоја чудеса, ми те славимо, свеславни Николаје, јер се
у теби дивно прослави Бог, прослављен у тројици. Али, иако ти,
чудотворче свети, од душе приносимо премноге песме и похвале,
ипак је то ништа према дару чудеса твојих, којима дивећи се,
кличемо к теби:
Радуј се, служитељу Цара над царевима и Господара над
господарима!
Радуј се, сажитељу Небеских Служитеља Његових!
Радуј се, верним царевима помоћи!
Радуј се, поносе рода хришћанског!
Радуј се, имењаче победе!
Радуј се, венценошче знаменити!
Радуј се, огледало свих врлина!
Радуј се, тврди грудобране свих који прибегавају к теби!
Радуј се, сва надо наша по Богу и Богородици!
Радуј се, тела наших здравље и душа наших спасење!
Радуј се, јер се тобом ослобађамо од вечне смрти!
Радуј се, јер се тобом удостојавамо вечног живота!
Радуј се, Николаје, велики чудотворче!
Кондак 13.
О, пресвети и пречудни оче Николаје, утехо свих који су у
невољама, прими овај наш принос, и умоли Господа да нас твојим
благопријатним посредовањем избави од пакла, да бисмо с тобом
певали: Алилуја.(Трипут)
Икос 1.
Творац свеколике твари, провидевши плодоносну доброту твоје
душе, свеблажени Николаје, показа тебе, земаљско биће, као
анћела, и научи све да ти кличу овако:
Радуј се, од утробе материнске очишћени!
Радуј се, свестрано освећени!
Радуј се, ти си рођењем својим родитеље задивио!
Радуј се, ти си душевну силу одмах по рођењу свом пројавио!
Радуј се, врте земље обећане!
Радуј се, цвете божанствене саднице!
Радуј се, добродетељна лозо винограда Христова!
Радуј се, чудотворно дрво раја Исусова!
Радуј се, крине рајског растиња!
Радуј се, миро христовог миомира!
Радуј се, јер се тобом одгони ридање!
Радуј се, јер се тобом доноси радовање!
Радуј се, Николаје, велики чудотворче!
Кондак 1.
Бранитељу чудотворче, и сјајни христов угодниче, светитељу
Николаје, славим те с љубављу, ти целом свету изливаш скупоцено
миро милости и неисцрпно море чудеса, пошто имаш слободу пред
Господом, избави ме од свих опасности, да бих ти клицао: Радуј се,
Николаје, велики чудотворче!
Божић
Иако је Васкрс највећи хришћански празник - празник над
празницима, код Срба се Божић и празници везани за њега
најсвечаније прослављају и обилују нашим лепим обичајима, који
време од неколико недеља око Божића чине најлепшим и
најсвечанијим периодом у целој календарској години.
Божић се празнује као успомена на дан рођења Господа Исуса
Христа, Сина Божијег, Спаситељa света. Та чињеница да је то
празник рађања новог живота, празник деце и детињства, празник
родитељства - очинства и материнства, украсио је код Срба овај
празник најлепшим верским обичајима и обредима. Сви ти обичаји
и обреди имају један основни смисао и своде се на један циљ:
Умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина. Све је
то изражено у краткој народној здравици и молитви о Божићу: "Дај,
Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава
дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина
у пољу, тору и обору!"
Божићу се радује и старо и младо, и мушко и женско. На неколико
недеља пред Божић (већ од Никољдана) и неколико недеља после
Божића (до Савиндана) траје свечано празнично расположење.
Народ се весели и радује, у кућама и породицама влада пријатно
духовно расположење, у атмосфери се осећа неко тихо празнично
блаженство, па се у таквим приликама људи мире, праштају једни
другима увреде нанете преко године и цео народ постаје једна
душа.
Бадњидан Дан уочи Божића, 6. јануара, зове се Бадњидан.
Назив је добио по томе јер се тога дана сече бадњак и уноси у
кућу. Са овим даном већ почиње Божићно славље. Ујутро рано, већ
у зору, пуцањем из пушака и прангија објављује се полазак у шуму
по бадњак. Чим сване, ложи се ватра и приставља се уз њу
печеница. Жене у кући месе божићне колаче, торте, припремају трпезу за Божић.
Шта је бадњак? Бадњак је обично младо, храстово или церово
дрво (у неким крајевима, јелово или борово), које се на Бадњидан
ујутро рано сече и доноси пред кућу, Увече, уочи Божића, бадњак
се пресеца и заједно са сламом и печеницом уноси у кућу.
Како се сече бадњак? Пре изласка сунца, на Бадњидан, домаћин са
синовима или унуцима одлази у шуму да сече бадњак. Бира се
обично млад и прав церић, ако нема церића, може и храст. Стабло
церића треба да буде толико, да га домаћин на рамену може донети
кући. Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку,
три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи
празник, узима секиру у руке и сече бадњак. Бадњак се сече и
засеца секиром укосо, и то са источне стране. По народном
веровању, бадњак се мора посећи са три снажна ударца. Што
секира од три пута не пресече, довршава се ломљењем или
увртањем (сукањем). Тај ломљени део на бадњаку зове се брада и
пожељно је да буде на сваком бадњаку. Води се рачуна да дрво
приликом пада падне директно на земљу. Не сме се, дакле,
зауставити на неком дрвету. Ивер од бадњака се узима и ставља
међу карлице, да кајмак буде дебео као ивер. Кад се бадњак
донесе кући, усправи се уз кућу, поред улазних врата, где стоји до
увече.
Шта символише бадњак? Бадњак символички представља оно дрво,
које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној
пећини, када се Христос родио. Бадњак наговештава и дрво Крста
Христовог.
Бадње вече Бадње вече, практично спаја Бадњидан и Божић.
Зато се у нашем народу каже за неке особе, које су пријатељски
блиске и везане да су као "Божић и Бадњидан". Увече, када падне
мрак, домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу.
Печеница се носи на ражњу, обично двојица носе између себе, и
један од њих прво ступа десном ногом преко прага и поздравља
домаћицу и женску чељад речима: "Добро вече! Честит Божић,
Бадње вече!" Домаћица и женска чељад посипају печеницу и
домаћина са зоби и пшеницом, одговарајући: "Добро вече! Честити
ви и ваша печеница!" Печеница се уноси у собу где ce обавља
вечера на Бадњидан и Божићни ручак, и прислања на источни зид,
тамо где су иконе и кандило.
Пошто се бадњак претходно исече са дебљег краја на три дела,
величине да може да стане у шпорет или какву пећ, уноси се у
кућу. Исто се говори и ради као кад се уноси печеница. Бадњак се
ставља на огњиште, али пошто огњишта нема више, ставља се
поред шпорета или пећи, и одмах се једно дрво ложи. Тамо где
нема пећи или шпорета, бадњак се ставља код печенице.
Слама После бадњака у кућу се уноси слама. Приликом
уношења сламе домаћин и домаћица говоре и поступају као кад се
уносио бадњак и печеница. Слама се посипа по целој кући.
Домаћица у сламу под столом, где се вечера, ставља разне
слаткише, ситне поклоне и играчкице, које деца траже и пијучу као
пилићи. Слама символизује ону сламу у пећини на којој се Христос
родио.
Вечера уочи Божића Када се унесу печеница, бадњак и слама,
укућани сви заједно стану на молитву, отпевају тропар "Рождество
твоје...", помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају
једни другiма празник и Бадње вече и седају за трпезу. Вечера је
посна, обично се припрема пребранац, свежа или сушена риба и друга посна јела.
Божић Најрадоснији празник међу свим празницима, код Срба је
Божић. Празнује се три дана. Први дан Божића је увек 7. јануара.
На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним
храмовима, пуца се из пушака и прангија и објављује се долазак Божића и Божићног славља.
Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одело, и одлазе у
цркву на јутрење и Божићну литургију. После службе у цркви се
прима нафора и прво се она узима на Божић. Људи се поздрављају
речима: "Христос се роди!" и отпоздрављају: "Ваи-стину се роди!"
Ваља напоменути да се овако поздравља и говори све од Божића до
Богојављења .Када домаћин дође кући из цркве, поздрави све
укућане са овим радосним божићним поздравом, и они му
отпоздраве љубећи се међусобно и честитајући једни другима
празник.
Положајник На Божић, рано пре подне, у кућу долази
специјални гост, који се обично договори са домаћином, а може
бити и неки случајни намерник, и он се посебно дочекује у кући, и
зове се положајник.
Положајник поздрави дом Божићним поздравом, љуби се са
укућанима и одлази код шпорета. Отвара врата на шпорету или
пећи, раније на огњишту, џара ватру и говори здравицу: "Колико
варница, толико срећица, Колико варница толико парица (новца)
Колико варница толико у тору оваца, Колико варница толико
прасади и јагањаца, Колико варница, толико гусака и пилади, А
највише здравља и весеља, Амин, Боже дај''.
Положајник символички представља оне Мудраце који су пратили
звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење.
Домаћица после тога послужи положајника, и дарује га неким
прикладним поклоном. Он је човек, који на Божић, и за целу
наредну годину доноси срећу у кућу.
Чесница Рaно ујутро на Божић, домаћица замеси теcто од којег
пече погачу, која се зове чесница. У њу се ставља метални новчић -
златни, сребрни или обични, одозго се боде гранчицом бадњака, и
та чесница има улогу славског колача на Божић. Када чесница буде
печена, износи се на сто где је већ постављен Божићни ручак.
Домаћин од печенице за Божић сече најпре леву плећку, негде и
главу, део од ребара и срце. Срце се исече на онолико делова
колико у кући има укућана, и сваки члан породице прво поједе по
парче срца. Када сви стану за сто, домаћин запали свећу, узима
кадионицу, окади иконе, кандило и све присутне, преда неком
млађем кадионицу који кади целу кућу. Уколико неко зна пева
божићни тропар, а ако не, чита се "Оче наш" наглас. Кад се
молитва заврши приступа се ломљењу чеснице. Чесница се окреће
као славски колач, прелива вином и на крају ломи. Она се ломи на
онолико делова колико има укућана. Онај ко добије део чеснице у
којој је новчић, по народном веровању, биће срећан целе те
године. Када се заврши ломљење чеснице, укућани једни другима честитају празник и седају за трпезу.
Божић у урбаној средини Поставља се питање како славити
Божић данас, у измењеним условима живота, нарочито у урбаним
срединама, где нема ни ватре ни огњишта, шуме, дрвећа и где је
немогуће на високе спратове подизати велико дрво. и сламу. Срби
су Божић, исто као и крсну славу, славили у тешком ратним
условима - у рову, на стражи, на фронту, тим пре га је лакше
славити у светлим, пространим, топлим и комфорним становима, у
градским срединама. Уместо великог дрвета узме се мања храстова
гранчица, и мања количина сламе. Све се то, заједно са печеницом,
уочи Божића уноси у кућу и ставља испод славске иконе на
источном зиду стана или куће. Запали се свећа и кандило што
символише ватру и огњиште. Кућа се окади тамјаном, изговоре се
молитве које се знају, или се прочитају из молитвеника, и то вече
се проводи у пријатној породичној атмосфери уз слушање црквене
музике и песама са касета, или уз гледање филмова верске или
моралне садржине.
Зато је веома важно да Божић буде нерадан дан - државни празник,
да би се празнична атмосфера употпунила. Само онај ко лично није
доживео ту предивну божићну атмосферу у којој се душа,
захваћена неким унутрашњим блаженством, надима и шири у
висине свемирских простора, када се сви људи воле и све се
прашта, не може схватити црногорског владику Његоша и његове
стихове:
"Нема дана без очнога вида нити праве славе без Божића!"
МАНАСТИР СВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
Манастир Св. Богородице подигнут је у близини ушћа Косанице у
Топлицу, насупрот византијске базилике, око 800 м низводно од Св.
Николе. Овај манастир је Немања према мишљењу многих
историчара саградио непосредно пре Св. Николе, између 1159. и
1165. године и посветио својој жени Ани, која је неко време у њему
била монахиња и настојница. Манастирска црква је била
једнобродна триконхална грађевина са зиданим иконостасом.
Грађена је на темељима рановизантијске богомоље из V-VI века и
представља усамљен пример у српској средњевековној
архитектури. Између 1451. и 1457. године о храму се неко време
старала султанија Мара, ћерка Ђурђа Бранковића, а жена турског
султана Мурата II, која је у непосредној близини имала двор.
Богородичин манастир је био активан до 1690. године, потом је
имао исту судбину као и манастир Св. Николе. По легенди, неки
обесни Турчин у XVIII веку порушио је цркву и од тог материјала
саградио око 20 м ниже тзв. "Исакову воденицу", коју је касније
однела Топлица. При ослобађању Куршумлије од Турака 1878.
године, забележено је да је од ње остао још зид од олтара с
великим вратима.
Тек 1921. године црква је очишћена од растиња и изведени су
археолошки радови.
Конзерваторски радови су вршени 1948. године, касније црквено
здање и конаци донекле су откопани и истражени, а црква
делимично дограђена и конзервирана.
Св. Богородицу мештани називају "Петковача" и сваке године на
Велики Петак око ње се сакупља по неколико хиљада људи, пале
свеће, моле се богу, постављају трпезу са посном храном и обедују.
БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА
Икона Богородице Тројеручице је најпоштованија икона у
Хиландару и најзначајнија икона српског народа. По предању,
припада реду нерукотворених икона, оних које је иконописао
апостол и јеванђелист Лука, први сликар хришћанства. На њеној другој страни је насликан Свети Никола.
Икона је добила име у 8. веку. У то време се појавила
иконоборачка јерес, а један од њених највећих противника је био
Јован Дамаскин, тада још световњак. Зато што је писао против
иконоборства, одсечена му је десна рука. Држећи одсечену у
здравој руци, Јован Дамаскин се целу ноћ молио пред иконом
Пресвете Богородице да му исцели руку како би наставио да пише о
поштовању светих икона. И, чудо се заиста догодило. У знак
захвалности светитељ је дао златарима да искују руку од сребра и
да је поставе на икону.
Након чудесног исцељења Јован Дамаскин се замонашио.
Монашки живот је проводио у лаври Светог Саве Јерусалимског, у
коју је понео и икону своје Добротворке Тројеручице. У лаври су се
налазиле још две светиње: чудотворна икона Богородице
Млекопитатељнице и патерица - игумански штап Светог Саве
Јерусалимског. Према предању,овај светитељ је на самрти прорекао
да ће у манастир доћи један царски син његовог имена - Сава, и да
ће при његовом поклоњењу причвршћени штап пасти на земљу.
Завештао је да се новом Сави као благослов дају обе манастирске
светиње.
Његовом завештању Јован Дамаскин је додао своје - да се том
царском сину да и икона Богородице Тројеручице.
Пет векова касније пророчанство Светог Саве Јерусалимског се
обистинило. У лавру је дошао српски монах Сава. Док се поклањао
светитељевом гробу, игумански штап је пао. Исто чудо се поновило
и следећег дана. Тако су се разрешиле све сумње монаха да је
српски Сава онај кога су чекали. Чудотворна икона Богородице
Тројеручице је чувана уз дворове свих владара из немањићке лозе.
До краја 14. века је прешла са двора српског цара Душана Силног у
манастир Студеницу. Почетком 15. века је Студеница постала мета
турских освајача. Обавештени да Турци долазе ка манастиру,
монаси су се на брзину постарали да из њега спасу највредније
драгоцености. Тако су икону Богородице Тројеручице учврстили на
самар једног магарета које су пустили да иде куда га води
Богородичина воља. Магаре је прешло готово целу Србију и
Македонију да би дошло на Свету Гору, где се зауставило недалеко
од Хиландара.Видевши и схвативши шта се дешава, манастирски
оци су му похитали у сусрет. Када су скинули икону, магаре је пало
мртво.
Крајем 15. века Хиландар се нашао у тешкој ситуацији због
избора новог игумана. Многобројни монаси српске, руске, грчке и
бугарске националности никако нису могли да се сложе. Али за
време једног вечерња се са иконе јасно чуо глас Пресвете
Богородице да је она игуманија манастира. Сутрадан, на јутрењу,
икона је била на игуманском месту. Мислећи да је у питању нека
превара, монаси су је вратили у олтар. Међутим, и наредног дана се
поновило исто. Тада су схватили да више не треба да размишљају о
избору игумана, нити да померају икону са игуманског места. Тако
је Богородица Тројеручица постала игуманија и заштитиница
Хиландара. Године 1905, на молбу заповедништва високих официра
руске војске, која се налазила у рату са Јапаном, начињена је
копија иконе Богородице Тројеручице. Била је послата на бојно
поље као помоћ православној руској војсци. И Руси су заиста
почели да односе победе. Када је између два царства склопљен
мир, копија је враћена у Хиландар.
Деведесетих година 20. века величанствена копија Богородице
Тројеручице је стигла у Србију. Ова копија столује у Храму Светог
Саве на Врачару. Постављена је у посебан проскинитар који стоји у
наосу храма, уз сам игумански престо. Испред ње непрестано гори
велико кандило, а уље из њега је већ многе излечило од разних
болести. Икона Богородице Тројеручице је прва светогорска
светиња која је, и поред канонске забране, изнесена са Свете Горе.
Године 1993. је петнаестак дана боравила у цркви Светог
Димитрија у Солуну, где ју је видело више од милион верних. Том
приликом се десило још једно у низу њених чуда - слепи од рођења
је у тридесет трећој години прогледао.
-ПРОТОЈЕРЕЈ ДУШАН ЕРДЕЉ-
Божићни пост
Назива се још и Мала четрдесетница, јер Црквени устав Божић
сматра за другу Пасху. Траје од 15. новембра до 24. децембра
*(датуми су по "старом", Јулијанском календару).Овај пост
има сврху да вернике спреми за достојно слављење рођења
Господа Исуса Христа - Божић. Уочи Божића, на Бадњи дан, чак и
они који не посте неће мрсити јер је Бадње вече дубоко укорењено
у народној традицији. По строгости, овај пост можемо поредити са Петровским постом.
Начин поста *(датуми су по "старом", Јулијанском календару).
Најстрожији дан поста је 24. децембра (Бадњи дан), а тај дан се
још зове и сочелник (реч настала од речи која је име за сочиво -
кашу од сушених зрна).
* Oд 15. новембра до 17. децембра - суботом и недељом разрешење
на уље и рибу, уторком и четвртком разрешење на уље, пост на
води понедељком, средом и петком.
* Од 18. децембра до 24. децембра - разрешење на уље и вино,
пост на води понедељком, средом и петком.
ПОСТ (грч: νηστεία), средство које Православном Хришћанину
помаже у изградњи спасења, а које се састоји у уздржавању од
извесне врсте хране, од рђавих мисли, жеља и дела, као и у
умножавању молитава, доброчинства, а исто тако и у ревности
упражњавања свих хришћанских врлина. Циљ поста је очишћење
тела, јачање воље, уздизање душе изнад тела, а изнад свега
прослављање Бога и поштовање његових светих. Постећи,
Православни верни народ се непрекидно подсећа Христових
страдања, које је Он благоизволео примити на Себе, за спасење
човечанства.
Прву заповест о посту налазимо у Библији у причи о првобитном
паду Адама и Еве, када су они прекршили Божију заповест да не
једу са дрвета познања добра и зла (1 Мој 2,17). После, у Старом и
Новом Завету такође се много говори ο посту, као божанској
установи и одредби. У Старом Завету, Мојсије је постио 40 дана на
Синају (не једући ништа), да би се удостојио да од Бога прими
Декалог. Исто тако, и Нови Завет је препун примера поста. Господ
Исус Христос је попут Мојсија постио 40 дана на Гори Кушања, а
постили су и Св. Апостоли, као и сви прави Хршћани. Јер, у
Хришћанству, први подвиг који стоји пред човеком јесте испуњење
прве Божије заповести, коју је Бог дао још нашим прародитељима у
Рају. Α то је заповест ο посту, тј. ο уздржању. Нарушавање
заповести ο посту први је грех. Зато и први подвиг човека у
ослобођењу од греха, јесте држање поста. Пост је, дакле, прва
неопходност на путу нашег спасења, а Црква га сматра као врло важну и значајну установу за духовни и телесни живот.
-СВЕТИ ОТАЦ НИЛ СОРСКИ-
О многостраном дејству помисли које насрћу на
нас
Свети Оци уче да мислени рат или борба, праћени победом или
поразом, имају своје постепено дејство: најпре се јавља помисао
или осликани предмет у нашој свести - то је предлог (подстрек)
затим пристајање на њега - одобравање; потом следи наше
прихватање - сагласје с њим: иза њега је поробљеност или
заробљење; и на крају страст.
ПРЕДЛОГ (подстрек)
Јован Лествичник, Филотеј Синаит и други предлогом (подстреком)
називају сваку обичну помисао, или замишљање у машти било
каквог предмета који изненада улази у срце и прети да уђе у ум.
Свети Григорије Синаит каже да је "Предлог наговор који потиче од
демона: Учини не ово, него оно, као што је кушан и Сам Христос
Бог наш: Реци да камење ово хљебови постану (Мт. 4, 3); или
једноставно речено - то је било каква мисао која човеку пада на ум.
Као такав, предлог (подстрек) није грех, он не заслужује ни
похвалу ни осуду, јер не зависи од нас, а немогуће је да нам
демони не подмећу смицалице од оног тренутка када је ђаво са
бесима добио приступ човеку, јер је због преступа прогнан из раја
и Божије близине; управо стога што је удаљен ђаво може да
поткопава свачије мисли и ум, - каже Симеон Нови Богослов.
Можда само савршене и оне који су се успели на високу лествицу
духовног живота може да остави непопустљивима, и то само привремено, - додаје Свети Исак.
ОДОБРАВАЊЕ (пристајање)
Одобравањем Свети Оци називају разговор са наилазећом
помишљу, обраћање пажње на предлоге (подстреке) који нам
падају на ум независно од нас, а могу бити страсни и бестрасни; то
је, у ствари, пристајање (на помисао) и задржавање мисли коју нам
демон дошаптава, сагласност са њом и добровољни пристанак на
њен боравак у нама. Свети Оци сматрају да такво стање није увек
безгрешно; оно може бити и похвално ако се богоугодно разреши.
Богоугодно разрешење настаје ако неко не одбије убачену помисао
одмах, већ пристане да разговара са њом и да је неко време
задржава у себи и демон већ почне да га наводи на страсне
помисли, а он се •на све могуће начине труди да му се супротстави
добрим и корисним мислима. На који ће начин то да учини, говорићемо касније.
САГЛАСЈЕ
Сагласјем Свети Оци називају спремност душе да благонаклоно
прихвати наилазећу помисао или замишљени предмет. То се
догађа, на пример, онда када демон пошаље неком мисао или
маштом представљену слику, па је човек прими и ступи с њом у
везу кроз мислени разговор, а затим јој се покорава, припремајући
ум свој да добровољно поступи по налогу демона. Човекова
одговорност у овоме, по мишљењу Светих Отаца, зависи од степена
духовног узраста сваког подвижника понаособ. Међутим, ако је
неко донекле већ достигао успон и удостојио се да од Бога добије
помоћ и снагу за супротстављање злим помислима, али их не
одбија због лености и немара - тада овакво стање није безгрешно.
Али, ако онај ко тек ступа на стазе оваквог живота и нема знања ни
силе да одагна помисли, него им се приклони, па се ускоро затим
покаје и стане да прекорева себе, исповеди све Господу,
призивајући Га у помоћ, по речима Божијим: Исповедајте се
Господу и призивајте име његово, онда ће му, по Својој милости Бог
опростити, ради немоћи његове.
Ево шта су рекли Оци о мисленој сагласности - о удаљавању лоших
помисли и покоравању помислима: понекад изгледа као да је онај
који стреми подвигу скоро поробљен мислено, али корен његовог
ума у дубини срца чврсто стоји у уверењу да не сме сагрешити
делом и извршити безакоње. То је први облик сагласности. А други
облик сагласности, по речима Светог Григорија Синаита, састоји се
у следећем: "Ако неко својом вољом прихвата демонске помисли,
саглашавајући се са њима, бива побеђен тако што не само да се не
супротставља страсти, већ пристаје да све учини по наговору, а ако
своју решеност не оствари и на самом делу, то није ни због чета
другог већ због немања услова - времена или места, или из неког
другог разлога који спречава извршење намере. Такво стање душе је веома грешно и подлеже казни" тј. црквеној епитимији.
ЗАРОБЉЕЊЕ (поробљеност)
Заробљење је или нехотични занос нашег срца наилазећом
помисли, или њено постојано настањење у нама - сједињење с
њом, чиме се озлеђује наше стремљење ка добру. У првом случају,
када помисли почињу да обузимају твој ум и он се насилно, против
твоје воље, усхићује лукавим мислима - ти ускоро, с Божијом
помоћи, можеш да га обуздаш и повратиш себи и своме делу. Други
случај је где ум, као да су га бура и таласи зграбили, насилно га
отргнувши од његове одвојености од злих мисли, више не може да
се врати у своје мирно станиште. То се најчешће догађа због
расејаности и због непотребних, бескорисних разговора.
Одговорност у овим случајевима је различита, зависи од тога када
помисао продире у душу и како делује на њу: да ли у време
молитве - у келији или у храму - или ван молитвеног времена - да
ли је то обична неважна, безгрешна помисао или директно - зла...
Ако се ум налази у ропству лукавих помисли за време молитве, - то
је веома опасно и заслужује осуду, јер је ум дужан да за време
молитве буде сав окренут Богу, са потпуном пажњом, одстрањујући
сваку другу мисао. Ако мисли улазе у душу и задржавају се у њој
ван молитвеног времена и осталог времена одређеног за неопходне
животне потребе - такво стање је безгрешно, јер су и Свети
неопходне телесне потребе обављали благословено и чедно. При
свакој помисли ове врсте, кажу Оци, ум наш, уколико чува себе у
благочестивом устројству, бива с Богом нераздвојан; а лукавих мисли треба се клонити.
-СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ-
Христос између истока и запада
Кад Азијат чита Евангелије Христово
он говори: ово је наш човек, ово је
Азијат, испосник, молитвеник, мудрац и
чудотворац.
Кад Европејац чита Евангелије
Христово он тврди: ово је наш човек, ово
је Европејац, покретљив учитељ, брз
помоћник људи, добротвор, лекар,
хранитељ, хуманист и активист.
Шта је дакле Христос? Да ли је Азијат,
да ли Европејац; да ли источњак, да ли
западњак? Заиста, и једно и друго. Он је
источњак на вишем плану и западњак на
вишем плану. Он је источњак изнад
Истока и западњак изнад Запада. Његова је земља и сви крајеви
земље.
Трансцеденталност је особина Истока, натурализам - особина
Запада. Источњак са прекрштеним ногама у размишљању о
вечноме, и западњак са сусталим ногама у трчању за пролазним. Ко
је од њих ближи Христу? Оба су удаљени од Христа. Христос стоји
изнад Истока и Запада.
Исток се толико удубљује у размишљање да нема времена за
пословање. Запад толико послује да нема времена за размишљање.
Обоје се садржи у Господу Исусу Христу, и то у пуној и савршеној
мери, тако да он превазилази Исток и Запад. Он стоји изнад Истока
и Запада.
Политеистичном Истоку је тешко веровати у човека.
Материјалистичком Западу је тешко веровати у Бога. Исус
представља човека, Христос Бога. Две природе - једна ипостас.
Запад лако прима човека Исуса и ставља га у "Пантеон" својих
великих људи, Исток лако прихвата Бога Христа док за човеком
Исусом не осећа потребу. Међутим, Спаситељ света је и Бог и
човек. Исус Христос дакле стоји изнад Истока и Запада.
Кад говоримо о Истоку ми мислимо на кућу подељену унутра у
самој себи; мислимо на две несродне групе народа: на
мухамеданце и на брамо-будисте. Њихове су ћабе: Мека, Бенарес и
Тибет. То двоје представља главну садржину и главну сиромаштину
Истока. Кад пак говоримо о Западу ми мислимо опет на кућу
подељену унутра у самој себи. То је папизам и антипапизам (у
разним облицима протестантизма). Ово су два главна пута западног
човечанства, оба погрешна. Они представљају заблуду и
сиромаштину Запада. Христос стоји високо изнад оваквог Истока и
Запада.
Никад ни један од азијских мудраца није могао подвластити
Запад. Једини човек, рођен у Азији, који је подвластио сав Запад тј.
сву Европу и Америку са острвима, јесте Господ Исус Христос.
Једини источњак који је омиљен на Западу.
И никад ни један од западних учитеља и идеолога није могао
придобити Азију, ни за најкраће време. Само један западњак успео
је у томе: Западњак не по плотском рођењу него по својој власти
над Западом. То је Исус Христос, рођени у Азији. Његова власт
распрострла се над средњом Азијом и местимично даље преко
Велике Азије као и Египта и Абисиније. Даље ширење хришћанства
на Исток спречио је Ислам, а то је једна отуђена секта јеврејско-
хришћанска. Ислам се испречио као бедем између хришћанске
Предње Азије и Индије. Но и то није без Божјег промисла, који
свакако резервише победу Христову над целим Истоком за будућа
времена.
НЕБЕСКА СРБИЈА
Небеска Србија Србија је рајска,
Миомирна, красна као ружа мајска.
Ту су оци наши и праоци свети,
Што са Крстом Часним достигоше мети.
Ту жупани Српски, краљеви и цари,
И витези Крста, и нови и стари.
Ту мајка јунака и сестара јато,
У плачевној патњи сијају
к'о злато. Ту чете посника и
Светаца благи, И многи и многи и
сродници драги. Ту монаси часни,
монахиње бледе, Вечну Светлост Божју
сад весело гледе. Ту свечари Српски и
задужбинари, Борци и страдалци и
млади и стари.
И девојке миле и дечица мала
Што су за свог Христа радо пострадала.
Мачем посечена, огњем сагорена,
К'о шибљика млада, ветром оборена.
Домаћини ту су што у дому своме,
Палише кандила Богу Превечноме.
Занатлије славне, веште свом занату,
Тамо, сви су тамо, у
Небеском јату. Из тамнице сужњи, из
болнице болни, Паћеници овде, убоги,
невољни. Радују се тамо, око
Светог Саве, К’о синови царски,
посред царске слaве. И војници храбри, Божји
осветници, Многи богомољци, многи
добротворци.
Удовице тужне и мајке без деце,
Све су убројане у Божије Свеце.
Што са горчинама живише најљућим,
Али немогуће сматраше могућим.
Покољења многа од најбољег соја,
Народ, Божји народ, без
броја и броја. То је она вечна Небеска
Србија, Што к'о јато звезда пред
Богом се сија. О, Преблаги Боже, у Три
Ипостаси, Уброј и нас грешне у
Свете и Спаси! Молимо Те, Христе, за
наш народ цео, Да би га до Раја белога
довео!
-ОДГОВОРИ НА 12 ДУХОВНИХ ПИТАЊА-
1. Зашто обавезно треба бити крштен, зар се не може
једноставно бити добар човек и чинити добра дела?
Они који се истичу добрим делима али не знају за Бога личе на
остатке мртваца који су, иако лепо одевени, неосетљиви за
лепо(свети Игњатије Брјанчанинов).
Ако је неко добар по делима али није запечаћен водом, неће ући у
Царство небеско (свети Кирил Јерусалимски)
2. Човек може да се труди да живи по заповестима, то јест
честито и поштено, и без вере у Бога.
Душа се може противити греху али не може без Бога да победи
или искорени зло.(преподобни Макарије Велики)
3. Верујем у највиши разум који не мора обавезно да буде
Бог, трудим се да живим по наравственим заповестима и
надам се у спасење своје душе и без вере у Христа.
Спасава се само онај ко за главу има Христа а за главу има
христа само онај који се налази у његовом телу које је
црква(блажени Августин).
Они који признају могућност спасења без вере у Христа одричу се
Христа, те можда и не знајући упадају у тешки грех
богохуљења.(свети Игњатије Брјанчанинов).
4. Да ли се сви греси опраштају приликом крштења?
Светим крштењем се брише прародитељски грех и греси
учињени до крштења. Греху се одузима насилна власт над
нама(свети Игњатије Брјанчанинов).
Исповедам једно крштење за опроштење грехова...(„Символ вере“-
дело Светих Отаца првих Васељенских сабора).
5. За време крштења предложили су ми да се одрекнем
сатане али ја са сатаном никакав уговор нисам склапао,
чега, дакле, да се одрекнем?
„Одричем се сатане и свих дела његових“...Каквих дела?-Блуда,
прељубе, нечистоте, лажи, крађе, зависти, гатања, врачања,
раздражљивости, гнева, хуљења, непријатељства, свађе,
љубоморе. Одричем се пијанства, празнословља, гордости, лености.
Одричем се обесних забава, демонских песама, призивања
духова...Немам времена чак ни све да набројим. Одричем се свега
што се назива рђавим, свега што мрзи Бог.(преподобни Јефрем
Сирин).
6. Зашто се говори да кога Господ воли тога и кажњава?
Правда Божија захтева да грешник буде кажњен за своје грехе.
Ако пак грешник неизоставно треба да буде кажњен боље му је да
буде кажњен овде и да трпи са захвалношћу привремену казну,
неголи у будућем веку да се бесконачно мучи.(свети Тихон
Задонски)
7. Како се треба понашати ако нас задесе невоље?
Ма каква те невоља задесила, не окривљуј због тога никога осим
себе и говори: „То ми се десило због мојих грехова“.(преподобни
авва Ор).
Благодарење Богу за све! Ова реч наноси смртну рану ђаволу и у
свакој невољи пружа ономе који то говори најјаче средство за
охрабрење и утеху. Не престаните никада да је
изговарате(нарочито у невољама) и научите томе друге.(свети
Јован Златоуст)
8. Зашто се када се човек разболи каже да га је Господ
посетио?
Када је човек Болестан тада и његова душа почиње да тражи
Господа. Зато је уразумљење добро само ако онај који је
уразумљен захваљује.(преподобни Јефрем Сирин)
9. Због чега се човеку шаљу болести?
Болести се шаљу ради очишћења сагрешења а понекад ради
смиривања преузношења(преподобни Јован Лествичник).
Видео сам оне који тешко страдају, који су се телесном болешћу,
као каквом епитимијом чистили од душевне страсти.(преподобни
Јован Лествичник)
10. Неки кажу да се треба лечити код лекара а неки да је све
у Божијим рукама и да не треба ићи лекарима.
Као што не треба потпуно избегавати лекарску вештину, исто
тако је некорисно полагати у њу сву своју наду. Али као што
употребљавамо вештину земљорадње а плодове молимо од
Господа...исто тако, доводећи себе код лекара...не престајемо да се
уздамо у Бога(свети Василије Велики).
11. Кажу да нам се болести дају за грехе и да их зато треба
подносити са смирењем, али да ли је онда дозвољено молити
од Господа оздрављење?
Дозвољено је молити од Бога исцељење уз чврсту намеру да
ћемо враћено здравље и снагу употребити за служење Богу а
нипошто за служење сујети и греху.(свети Игњатије Брјанчанинов).
12. Стално читам светоотачко наслеђе али ми је врло тешко
да следим пример врлине.
Ко се учи на примерима врлина и не испуњава их, сличан је
човеку који оре а не сеје.(свети Василије Велики).
Преузето из књиге „Књига духовних савета“
одговори духовника на недоумице савремених хришћана
ЋИРИЛИЦА У МОМ СРЦУ
Шетам се улицама града у ком сам рођена, града за који ме вежу
најлепше успомене, града мог детињства.
Пролазим поред шарених излога са лепим хаљинама, скупоценим
накитом, поред пекара из којих допире опојан мирис тек печених
пецива. Велика, мала, украшена, искошена слова красе излоге, али
сва су латинична. И наједном осетих страх да је изгубљено наше
писмо, као да су те речи стварног порекла потребне да улепшају
излоге радњи. Тек понегде, скрушено блистају ћирилични натписи.
Срце се радује. Ту су. Нису та слова заборављена, није то писмо
покрила паучина. Треперим. Чини ми се да и она лепа слова наше
азбуке радују се са мном. Ту смо. Заједно. Гледам. Дивим се тим
кукицама и линијама којима је записано наше постојање. Српска
историја, српска вера, српски родослов, све је записано српским
писмом. Јесмо ли још увек Срби? Јесмо ли и даље поносни на
славне претке? Да ли сећамо Немањића, Јефимије, деспота Стефана
Лазаревића, Доситеја, Вука, владике Николаја и других људи
великог срца који су се борили да сачувамо идентитет, да будемо
јединствени? А шта нам даје ту посебност до наша мила ћирилица?
Тих тридесет знакова у којима је садржано све што кажемо,
помислимо, запишемо, то су трагови што остају после нас. А да ли
ће наши потомци знати ћирилицу или ће то време бити време
страних речи, непознавања своје историје, обичаја, културе,
непознавања себе?
И даље гледам у та мала слова на излогу, осмех ми озари лице
јер схватам да ће ова слова заувек постојати јер ако се одрекнемо
ћирилице, одрећи ћемо се себе, а прави Срби никада се неће
одрећи свог постојања.
Александра Корићанац, Гимназија, Чачак
ДЕЧИЈЕ ЛИКОВНО СТВАРАЛАШТВО
Милан Спремић 8. Р.
Драга децо, данас сте ево дошли у своју Цркву, били на литургији и украсили своју душу још једним
духовним бисером. Нека вам је на здравље и спасење! Као ваша Црква,
позивам вас да откријете своје Богом дане таленте и покажете ми све оно што је лепо а угњежђено у ваше осетљиве дечије душе. За почетак ћу вам у сваким
црквеним новинама убацивати по један цртеж који треба да се обоји. У овима, то је Свети Никола који се
налази одмах иза овог текста. Волела бих да видим колико сте талентовани за бојење. Све ваше обојене цртеже ћу прегледати и наградити три најбоља рада.
Позивам вас и да самостално нацртате Светог Николу и да га донесете у следећу недељу заједно са цртежом
који обојите у новинама. Све радови ћу истаћи на видном месту а такође ће бити објављени на мом сајту, са вашим пуним именом и презименом. Три најбоља
рада биће награђена. Позивам вас да ми уколико имате талента за писање песама и прича доставите своје
радове које ћу такође објавити на мом сајту. Сваки таленат којим вас је Бог даривао желим да подстичем и помогнем вам да га развијете и будете на корист својој
породици, мени и домовини. Вама је место уз мене и мени је место уз вас. Хајде да се дружимо макар
недељом! Не желим да се такмичите са другима, желим да се такмичите са собом. Биће ми велико задовољство да вас подржим у свему што је Богу мило. Жељно вас
очекујем следеће недеље.
ВАША ЦРКВА
АСОЦИЈАЦИЈЕ
А1 вода Б1 аутобус В1 врлине Г1 Божић
А2 плима Б2 воз В2 житије Г2 рођендан
А3 осека Б3 авион В3 мученик Г3 Оци
А4 брод Б4 трамвај В4 ореол Г4 Материце
РЕШЕЊЕ
(Решење асоцијације на страни 58)
БОЖИЋ, БОЖИЋ, БАТА!
Данас целим светом
Херувими лете Данас ће се родит
Христос мало дете Данас нема туге,
Данас боли ћуте,
Све су данас мисли наше
Небу подигнуте. Данашња је ноћца
Од сухога злата Божић, божић, бата!
Данаске се бришу Нехотични греси,
Данаске се душа Рајским миром реси,
Данас мелем свети, Сваки недуг цели,
Данаске се опроштење
И прима и дели.
Данаске је свету нова светлост дата
Божић, божић, бата! Топла нам је соба,
Топле су нам груди,
Свуд су наша браћа,
Где су добри људи. Воштаница гори,
Слама је просута, А „Рождество“
певаћемо По стотину пута,
Ево већ и вертеп Отварајте врата
Божић, божић, бата!
Јован Јовановић-Змај
-ПОСЛОВИЦЕ-
Вук на вука ни у тору неће, а камо ли брат на брата свога.
Вук не вије што је меса гладан, него вије да дружину свије.
Празна глава свака је охола, празне тикве по води пливају.
Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.
Свако дело дође на видело.
-ЗАГОНЕТКЕ-
1.Без ивера на води ћуприја.
2.Без коже уђе, с кожом изађе.
3.Бијела кока испод стрее вири.
4.Бијела њива, црно сјеме, мудра глава која сије.
5.Бијело је, сир није; репато је, миш није; со лиже, во није.
(Решења загонетки на страни 58 )
-ПРИПОВЕТКЕ-
Чардак ни на небу ни на земљи.
Био један цар, па имао три сина и једну кћер, коју је у кафезу
хранио и чувао као очи у глави. Кад ђевојка одрасте, једно вече
замоли се оцу своме да јој допусти да изиђе с браћом мало пред
двор у шетњу, и отац јој допусти. Али тек што изиђе пред двор, у
један мах долети из неба змај шчепа ђевојку између браће и однесе
је у облаке. Браћа отрче брже боље к оцу и кажу му шта је било, и
реку да би они ради своју сестру потражити. Отац им допусти да
иду да је траже, и да им свакоме по коња и остало што треба за
пут, и тако они отиду. По дугоме путовању наиђу на један чардак,
који нити је на небу ни на земљи. Дошавши онђе, помисле да не ће
у ономе чардаку бити њихова сестра, па се одмах стану договарати
како би се уњ попели, и послије дугога промишљавања и договора,
договоре се да један од њих свога коња закоље, и од коже коњске
да окроје опуту, па притврдивши један крај од ње за стријелу, да
пусте одоздо стријелу из лука да се добро за чардак прихвати, како
би се уз њу пети могли. Млађа два брата реку најстаријему да он
свога коња закоље, али он не шћедне, па ни средњи не шћедне,
онда најмлађи закоље свога, од коже његове окроји опуту, један
крај од ње веже за стријелу, пак је пусти из лука у чардак. Кад
дође да се пењу уз опуту, опет најстарији и средњи не шћедну се
пети, него се попне најмлађи. Попевши се горе, стане ићи из једне
собе у другу, и тако наиђе па једну собу у којој види своју сестру
ђе сједи а змај јој метнуо главу на крило па спава а она га биште.
Она кад види брата својега, уплаши се и дочне га тихо молити да
бјежи док се није змај пробудио, али он не шћедне, већ узме
буздован, па размахне њиме и удари змаја у главу, а змај иза сна
маши се руком на оно мјесто ђе га је он ударио па рече ђевојци:
"Баш овђе ме нешто уједе." Кад он то рекне, а царев га син још
једном удари у главу, а змај опет рече ђевојци: "Опет ме нешто
овђе уједе." Кад он и трећи пут замахне да га удари, онда му сестра
руком покаже да га удари у живот, и он га удари онамо, и како га
удари, змај остане на мјесту мртав, а царева га кћи стури с крила,
па притрчи брату своме, те се с њиме пољуби, па онда узевши га за
руку стане га водити кроз све собе. Најприје га уведе у једну собу у
којој је био један вран коњ за јаслима привезан с цијелијем
такумом од чистога сребра. По том га одведе у другу собу, у којој је
за јаслима стајао бијел коњ с такумом од сухога злата. Најпослије
га одведе и у трећу собу ђе је за јаслима био кулатаст коњ и на
њему такум драгијем камењем искићен. Кад прође те собе, онда га
сестра одведе у једну собу у којој је ђевојка једна сjедила за
златнијем ђерђефом и златном жицом везла. Из те собе одведе га у
другу у којој је друга ђевојка златне жице испредала. А најпослије
уведе га у једну собу у којој је трећа ђевојка бисер низала, и: пред
њом на златној тепсији од злата квочка с пилићима бисер кљуцала.
Све ово обишавши и виђевши врати се натраг у ону собу ђе је змај
мртав лежао, па га извуче на поље и баци на земљу а браћа кад га
виде, умало их грозница не ухвати. По том најмлађи брат спусти
најприје сестру своју браћи, иа онда све три ђевојке сваку с
њезинијем радом, једну за другом; спуштајући ђевојке браћи, сваку
је намјењивао чија ће која бити а кад спусти трећу, и то ону с
квочком и пилићима, он њу за себе намијени. Браћа његова
завидећи му што је он био јунак те је сестру нашао и избавио,
пресјеку опуту да он не би могао сићи, па онда нађу у пољу једно
чобанче код оваца, и преобуку га и мјесто брата свога оцу поведу,
а сестри својој и ђевојкама оштро запријете да никоме не казују
шта су они учинили. Послије некога времена дозна најмлађи брат
на чардаку да се браћа његова и оно чобанче онијем ђевојкама
жене. Онај исти дан у који се најстарији брат вјенчавао, он узјаше
на вранца, па баш кад су сватови из цркве излазили долети међу
њих, те свога брата, младожењу, удари мало буздованом у леђа да
се одмах с коња преметнуо, па онда одлети опет натраг у чардак.
Кад дозна да му се средњи брат жени а он у оно исто вријеме кад
су сватови из цркве ишли, долети на ђогату, те и средњега брата
онако удари да се одмах с коња преметнуо, па између сватова опет
одлети. На пошљетку дознавши да се чобанче његовом ђевојком
жени, узјаше на кулаша, и долети у сватове баш кад су из цркве
излазили, те младожењу буздованом удари у главу да је на мјесто
мртав пао, а сватови онда ђипе да га ухвате, али он не шћедне ни
бјежати, него остане међу њима, па се покаже да је он најмлађи
царев син а не оно чобанче, и да су га браћа из зависти оставила
на ономе чардаку у коме је он сестру нашао и змаја убио, а то све
засвједочи и сестра и оне ђевојке. Кад цар то чује, он се наљути на
своја два старија сина и оћера их одмах од себе, а њега ожени ђевојком коју је себи изабрао и остави га наком себе да царује.
Епископ
Епископ Лука рођен је 1950.
године у Пискавици код Бања
Луке. Богословију Света Три
Јерарха завршио је у
манастиру Крки 1971. године
а студије теологије на
институту Светог Сергија у
Паризу 1982. године.
монашки постриг примио је
1976. године када је и
рукоположен у чин јеромонаха
од епископа аустралијско-
новозеландског Николаја. Од
1982. до 1992. године био је
сабрат манастира Светог Саве
у Илајну, Аустралија. Свети
Архијерејски сабор Српске
православне цркве на мајском
заседању 1992. године изабрао је Луку за Епископа аустралијско-
новозеландског. Од 1997. године био је постављен за
администратора Епархије западноевропске да би га Свети
Архијерејски сабор Српске православне цркве на мајском
заседању1997. године изабрао за Епископа западноевропског и на
том положају је до данас.
Свештеник
Свештеник
Душан Ердељ рођен је у
радничкој побожној породици
13.04.1982 год. у Војводини
(Бачка) Бечеју, малом градићу
крај реке Тисе, од родитеља
Владимира и Славице. Своје
најраније детињство провео је у
Цркви Светог Великомученика и
победоносца Георгија саборног
храма у Бечеју, учећи се
православној вери од својих
духовника оца Cтојана Билића
(садашњег Архијерејског
намесника Новосадског) и оД
Синише Панића (садашњег
пароха врбашког). Поред својих
надлежних свештеника вери и
лепом понашању оца Душана су
учили покојни деда Душан и
бака Ана, са којима је от. Душан
живео и код којих је завршио
основну школу "Север Ђуркић" у Бечеју.
У периоду његовог основног образовања, на предлог надлежних
пароха, Епископ бачки Господин др. Иринеј долази у Бечеј на
храмовну славу и пострижава дечака Душана у чин чтеца.
По завршетку основне школе, а по благослову горе поменутог
Епископа бачког, Душан уписује Богословију Светог Јована
Златоустог у Крагујевцу. Истоимена Богословија је отворена те
1997 године на иницијативу Блаженопочившег Епископа
шумадијског Господина академика др.Саве (родом из Сенте Бачке)
тако да је Душан учествовао у стварању нове савремене Теолошке
школе и био ученик прве генерације богослова.
Били су то тешки дани у маленом селу Грошница, док се није
завршила нова зграда у насељу Аеродром у близини центра града
Крагујевца. Тих гогина почиње и НАТО агресија на нашу земљу,
тако да учиници Богословије са својим младим професорима
преживљавају те тешке и врло оскудне дане у престоници
Шумадије.
2002 године отац Душан завршава пети разред Богословије са
одличним успехом и по матури, зрелости враћа се у свој родни
Бечеј. Исте године Епископ бачки Иринеј даје му стипендију и
шаље га на Теолошке студије у Београд.
2003 на позив државних власти Ердељ одлази на одслужење
војног рока, прво у Крагујевац у Артиљеријски школски центар, а
затим у Артиљеријску бригаду у Бачкој Тополи, где са својим
пријатељем Срђаном Томићем бива у служби и кабинету
потпуковника Бојановића.
2004 уз благослов Епископа Иринеја прелази у Епархију
браничевску и ставља се на располагање Епископу др.Игнатију
(Мидић). По промислу Божијем, а вољом Владике Игнатија, на
Архијерејској Литургији у месецу децембру рукополаже га у чин
ђакона и шаље га у Ћуприју где бива у братству Свето ђурђевског
храма под старешинством проте Милије.
У пролеће 2005 године Епископ га позива да му саопшти да ће
бити рукоположен у чин Презвитера(свештеника) и по
рукоположењу у месецу мају поставља га за пароха клењско-
макачког (Епархија браничевска - околина Голупца). Млади
Презвитер се брзо уклапа у средину и заједно са својим верницима
креће у обнову парохије, тако да се врло брзо ова парохија
обнавља Литургијски и материјално. За непуне две године
парохија добија две обновљене и фрескоописане Цркве и
новоподигнути велелепни парохијски дом. Црквена општина добија
Еклисиолошки карактер и уз помоћ деце, којима је отац Душан
предавао веронауку, постаје недељама и празницима пуна, што је
народ потстакло да и даље помажу и учествују у животу Цркве.
2008 године от.Душан дипломира на Православном Богословском
Институту, а те исте године завршава са својим народом обнову
Макачког храма на коме су радили студенти са Института за
конзервацију, фрескопис и иконопис заједно са професором
Гораном Јанићијевићем из Београда. Епископ браничевски Игнатије
долази 08.јуна 2008. године да служи Архијерејску Литургију на
којој освешћује обновљену цркву и на којој чином Протонамесника одликује свештеника Душана Ердељ.
На молбу Протонамесник Душан Ердељ, а по благослову
Епископа Игнатија уписује Стоматолошке студије у Панчеву,
универзитета у Новом Саду, тако да је тренутно студент друге
године истих.
Владика Лука (Ковачевић) Епископ града Париза и целе Западне
Европе благосиља долазак Протонамесника Душана Ердељa у своју
Епархију и од првог новембра пристиже за Холандију, тако да
почиње да служи у парохијама Нејмеген, Амстердам и Утрехт.
УПРАВА STIHTINGA
ПРЕДСЕДНИК
СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ
mob:
+31 639145452
E-mail: [email protected]
СЕКРЕТАР
ДРАГАН НИКОЛИЋ
mob: +31 622463938
E-mail: [email protected]
БЛАГАЈНИК
СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ
mob: +31 653755519
E-mail:
ЧЛАН
ПРОТОЈЕРЕЈ
ДУШАН ЕРДЕЉ
mob: +31 623454872
E-mail:
Хор Светих Жена Мироносица при Храму Светог Николаја у Зандаму
Постоји од 2011 године.
Идеја и жеља старешине нашег Храма оца Душана је да
Богослужења буду што лепша и торжественија. За реализацију
такве жеље потребан је Црквени хор.
Свакако да је такав план у дијаспори врло захтеван јер број
верника који имају гласовне могућности, а желе да певају у
Црквеном Хору је много мањи него у самој матици.
На челу ове наше мале дружине која има у перспективи могућност
да се развије у већи број певача, је Зора Максић као протопсалт
нашег храма.
Наш мали хор поред традиционално-народног певања, негује и
старо српско Византијско појање.
Сви они који желе да покушају да науче Црквено појање, а имају
гласовне могућности, имају прилику да се придруже нашем малом
Хору и помогну реализацију што лепшег и богатијег Богослужбеног
живота.
Црквени хор пева у недељне дане и празницима обележеним Црвеним словом.
Поштовани парохијани и остали цењени грађани,
У склопу зграде наше цркве Светог Николе у Зандааму поседујемо и две просторије које издајемо а прикладне су за прославе, састанке,
пословне презентације, спортске манифестације, и слично. Сав приход од издавања ових просторија иде у фонд за отплату хипотеке за зграду наше цркве.
Могуће је коришћење озвучења, употреба бара и кухиње.
Заинтересовани све информације могу добити код:
С.Јовановића, на телефон:+31 (0)653755519 или на
е-mail : [email protected]
Велика сала од 90 m2
Мала сала од 40 m2
РЕШЕЊА АСОЦИЈАЦИЈЕ И ЗАГОНЕТКИ:
АСОЦИЈАЦИЈЕ:
А-МОРЕ
Б-ПУТНИК
В-СВЕТИТЕЉ
Г-ДАР
КОНАЧНО РЕШЕЊЕ: СВЕТИ НИКОЛА
ЗАГОНЕТКЕ:
1-ПРЕКО ЛЕДА
2-ХЛЕБ У ПЕЋИ
3-ЗУБИ
4-ПИСМО
5-РОТКВА
