~ 1 ~

NENA KAO

LATICA RUE

~ 2 ~

1. poglavlje

Nisko popodnevno sunce dobilo je u stakleniku podsticaj, pa je Mark morao da uzme sunane naoare iz tane da zatiti oi. Dok je hodao pored kosilica i ardinjera od gline, sa zadovoljstvom je zakljuio da posao u batanskom centru napreduje. To mu se dopalo.

Meutim, znatno vie mu se dopala upadljivo atraktivna mlada ena, koja mu je prilazila gurajui kolica puna robe. U tom momentu prila su joj dvojica ljudi, od kojih je jedan drao malu devojicu za ruku. Dodavola, pa ona je ve zauzeta! I ima znatno starijeg mua. Koji je on srekovi.

Kad je Mark hteo da proe pored male grupe, ena mu se tako lepo osmehnula da se odmah ukoio. - Oprostite, molim vas, moete li nam rei gde moemo nai dan i no? - upita ga ona i prepusti kolica starijem od dvojice ljudi. - Svakako, odveu vas tamo - usluno odgovori Mark. Odveo bih ja tebe i na kraj sveta, pomislio je. - I ja u s vama - umea se devojica. - Nemoj, ostani tu s tatom i dedom. Oni e ti kupiti sladoled.

Sladoled je bila arobna re i devojica je bez gunanja pristala. - Nai emo se na glavnom ulazu - dobacila je lepotica svojim pratiocima, pa se okrenula Marku: - Oprostite to ste morali da me ekate. - Nema problema. Mark je namerno poao zaobilaznim putem. Njen mu e sigurno

morati malo due da je eka! Usput je uzeo prazna kolica i poveo mladu enu kroz redove cvetova svih boja. Ponovo mu se osmehnula. - O, kako su lepi! Ponuda je zaista velianstvena. - Dolazite li esto ovamo? - upita je Mark. - Ne, ovde sam prvi put - odgovori lepa neznanka. - Inae, moja je majka odgovorna za batu. Poto ste se ponudili da mi pomognete, mislim da u od sada dolaziti sama. Zadrala sam vas, sigurno imate mnogo posla. - Nekoliko minuta uvek mogu odvojiti - umirio ju je pomislivi da bi za nju rado odvojio i nekoliko sati. - Izvolite, moete uzeti ova kolica. - Ba ste paljivi - zacvrkutala je proavi pored njega, jer je primetila cvee koje joj se dopalo. ~ 3 ~

Mark ju je neupadljivo merkao, ali s velikim apetitom. Visokoj i vitkoj, obline joj Bog podario na pravim mestima, to su isticale uske farmerke i tesna bela majica s dubokim izrezom.

Dok je slagao cvee u kolica, u njenim tamnim bademastim oima ponovo je zaigrao onaj zavodljivi osmeh. - Tako, bie dovoljno primelila je zado voljno. - Potroiu sav novac... - Povoljne su nae cene uveravao ju je Mark. To u vam rado poverovati, ali ve sam mnogo potroila pre nego to sam ovo pronala. Tako, sad moram da se naem sa svojima, mnogo

vam hvala na pomoi. - Bilo mi je zadovoljstvo - odgovori Mark iskreno i namignu svom radniku, koji je stajao iza njih. - Otpratite damu do kase - zamolio je svog nametenika. - Dovidenja, gospodo! - Zadrala si se, Doana - opomenuo ju je otac na putu prema automobilu. - Ova mlada dama bila je veoma nestrpljiva. - Izvini, Dek. Ili smo na drugi kraj staklenika, pa je potrajalo. Bar u odlasku. Na povratku je sve ilo bre - ree ona uz irok osmeh. - Da nije vrtlar u odlasku zalutao? - Ne, odveo me je na pravo mesto, ali obilaznim putem, to mi je laskalo - oi su joj blistale. - Nisam oekivala da ovde sretnem tako atraktivnog oveka. - Meni je dosta - pobunila se malena. - Sve je u redu. Kiti - otac ju je uzeo za ruku i pomilovao tamnu kosu. - Idemo kui, mami. A ti, Doana? Ostae ovde ili e navratiti u zamak? - Dola sam svojim automobilom da bih mogla sama da se vratim. Planirala sam da se malo zadrim. - Treba li da poem s tobom? - upitao ju je deda. - Ne, hvala - neno ga je poljubila u obraz. - Izgleda umorno. Idi kui sa Dekom i Kiti i kai Kejt da sam uinila najbolje to sam mogla prilikom izboru cvea. Nazvau kasnije da ujem kako joj je. - Verovatno je ostala u krevetu napomenuo je otac. - Ali koliko poznajem svoju enu, imam razloga i da sumnjam. - Da si ostao s njom, Dek, sigurno bi mirovala - odgovori mu Doana. - I meni je ponekad potrebno malo mira - dodade njen otac. - Onda predlaem da joj kasnije spremi veeru i Kiti odvede na spavanje.

~ 4 ~

Uinio bih lako i da mi to moja velika kerka nije naredila - nasmejao se Dek gledajui s ljubavlju Doanu. - Hoe li doi kasnije da veera s nama? - Hvala ti, ali posle veeras planiram odmor u etiri zida.

Poljubila je devojicu i pozdravila se sa svima. A onda je pola u ogromni, lepo ureeni park, koji je okruivao zamak Arnborou. Na kapiji je kupila ulaznicu i brouru o zamku.

Dalje je vozila asfaltiranim putem, koji je krivudao po ureenim travnjacima do dubokog anca punog vode, iza kojeg se pomaljao zamak, lep kao iz bajke. - Dobar dan. Naalost, upravo ste propustili poslednju turu s vodiem - obrati joj se starija ena prijateljskim Ionom im je Doana ula u prijemnu salu. - Ali dozvoljeno je i samostalno razgledanje zamka. U brouri je sve lepo objanjeno, a u svokoj prostoriji su upuene osobe, koje e rado odgovoriti na vaa pitanja. Ostalo je etrdeset minuta do zatvaranja.

Poela je obilaskom biblioteke u prizemlju zamka, gde se oduevljavala mnotvom knjiga povezanih starom miriljavom koom. Na udan nain ova prostorija bila joj je poznata mada ovde nikada nije bila.

Doana je prola kroz sledei salon, oigledno trpezariju, u kojoj je dug izrezbareni drveni sto bio postavljen vrednim porcelanskim posuem i kristalnim aama. Kad je konano stigla u balsku dvoranu, opet se u njoj javio onaj neodreeni oseaj da joj je Arnborou hol na neki nain poznat. Moda iz nekog prethodnog ivota? Da li je ispod ovog kristalnog lustera nekada plesala valcer?

U svakom sluaju, to joj ni u ovom ivotu ne bi smetalo! Poto joj nije preostalo mnogo vremena, prela je u galeriju slika

poznatih majstora. Stotinama godina poznati slikari portretisali su lanove porodice Arnborou. Zbog jedne slike iz devetnaestog veka, na kojoj je prikazan tadanji lord Arnborou i njegovi sinovi, u Doanu se uvukao udan oseaj. Ove markantne crte lica ve je negde videla. Ali gde?

Moda u prethodnom ivotu kada sam plesala u ovoj balskoj sali, pomislila je ironino, pa je pogleda na sat.

Naalost, morala je da pouri prema izulazu. - Nadam se da niste zbog mene ekali - nasmeila se Doana dami u prijemnom holu. - teta to sam dola kasno, pa nisam uspela da vidim sve to sam elela. - Doite nam opet! Vredi videti i na batenski centar - ree dama ljubaznim tonom. ~ 5 ~

- U pravu ste - potvrdi Doana. - Dovidenja! Na povratku je sumirala utiske. Iznenada je ugledala krupnog

oveka, irokih ramena, u kome je prepoznala predusretljivog vrtlara. Iao je prema njoj, a ona je zakljuila da ovek ba dobro izgleda. Crna kosa bila mu je vlana od tuiranja, obrijao se i bio je bez sunanih naoara. Videla je njegove zlatno-smee oi... kao u lava. Da, ovaj ovek je pravi praznik za oi! - Zdravo! Ponovo se sreemo - pozdravio ju je srdano. - Posetili ste zamak? - Da, ovde je zaista lepo. - A va mu je, u meuvremenu, odveo devojicu kui? - Moj mu? Dek mi nije mu, nego otac - ispravila ga je. - Znam da dobro izgleda za svoje godine i to je razlog to ga zovem po imenu. Devojica je moja sestra Kiti, a onaj stariji ovek je moj deda.

Vrtlar je za trenutak pocrveneo, to se njoj dopalo. - Izvinjavam se zbog pogrenih pretpostavki - rekao je uz osmeh koji je izraavao olakanje. - To to niste udati ba je dobra vest. Imate li nekoga?

Doana je uz osmeh odmahnula glavom. - Ne, sama sam. - I ja - oi su mu zablistale. - To moramo proslaviti uz pie. - Za jednog vrtlara ba nemate dlake na jeziku. - Potpuno ste u pravu. Pozivam vas u Arnborou oruarnicu, dole je na ulici. Inae, zovem se Mark - pruio joj je ruku, a ona ju je prihvatila. - Ja sam Doana i zaista sam edna, pa u prihvatiti va poziv. - Odlino! im se spustimo niz ovaj put, biemo ispred lokala. - Ovaj kraj oigledno dobro poznavale - primetila je. - Nikakvo udo, ovde ivim od detinjstva - potvrdio je. - Hoe li vas vai ekati na veeru? - Nee. Dek je okupiran brigom o mojoj majci Kejt, bolje reeno, time je dovodi do ludila. - Ona je bolesna? - Ne, poodmakla trudnoa. A Dek preterano brine. Da ste ga videli kad se Kiti rodila... Oprostite, dosaujem vam detaljima o ljudima koje ne poznajete. - Nikako! I vi i va otac veoma ste mi simpatini.

~ 6 ~

Obuhvatio je Doanu oko struka da bi joj pomogao da savlada nisku ogradu od rastinja, na kraju puta. - Tako. Sad smo ispred zadnjih vrata lokala. Zamoliu vas da malo saekate, jer moram nakratko da se dogovorim s gostioniarem. - Zato? Zar nije otvoreno? - Otvoreno je celog dana - objasni Mark. - elim da ga pitam moemo li koristiti separe, u kojem nam niko ne bi smetao. - Slaem se. Nije morala dugo da eka, potom ju je odveo je u zasebnu prostoriju iza bara. - Zato nam treba zasebna soba i da nas niko ne uznemirava? - upita Doana. - Ni u glavnoj prostoriji nije preterana guva. - Za pola sata tamo e se okupiti igrai pikada, pa bude uasno buno - objasnio je Mark. - ta biste popili? - Sok od jabuke, s mnogo leda. - Poto sam ceo dan crnio, a ne nameravam nikud da putujem, popiu pivo - ree Mark i ode za ank da porui. - Koliko sam razumela, stanujete u blizini? - upita Doana kad se on vratio. - Da, za nekoliko minuta peice stiem kui - Mark sede i isprui duge noge. - Da li vam se zamak dopao? - Sjajan je! Vlasnik je sluajno neoenjen, zar ne? Ako je tako, udau se za njega i odmah u se preseliti u zamak. - Toliko vam se dopadaju ove zidine? -nasmejao se. - Da. Mada je to stari zamak, ini mi se da je veoma udoban za ivot. - Verovatno zato to je od petnaestog veka u vlasnitvu jedne porodice. - Stvarno? - uskliknu ona oduevljeno. - Zaista impresivno! - Da li ste pogledali portrete? - Naalost, nisam sve, nisam imala vremena. - teta. A ta planirate u ivotu? - Ako vam kaem, sigurno ete se smejati. - Zato to mislite? - I drugi su se smejali kad sam im kazala.

~ 7 ~

- Ali ja nisam kao drugi - netremice ju je gledao u oi. - Bavite li se ou-biznisom? - Ne, nije toliko uzbudljivo. im zavrim studije, biu asistentkinja ocu. Volim taj posao, pa u raditi za Deka. - A ta on radi? - On je graevinski inenjer nije slagala i Doani je savest bila mirna. Mada to nije bila cela istina. - Oigledno se dobro slaete s njim? - Da u poslu smo dobar tim, ali u privatnom ivotu prilino je naporan, uglavnom zbog preterane roditeljske brige. - Zato? Da li ludujete na zabavama? - Bilo bi lepo, ali ne inim to vie, dovoljno sam ludovala na studijima. Poela sam da vodim miran i normalan ivot, u sopstvenoj maloj kui blizu parka u naem gradu. Mark zviznu. - Znai da vas otac velikoduno plaa. Oh, oprostite! Ovo ba nije bilo lepo. Zaboravite ako moete! - Zapravo sam kuu nasledila - objasnila je Doana. - A gde vi ivite? - U nekoj vrsti stana - odgovorio je neodreeno.

Poto nije znala koliko vrtlar moe da zarauje, smatrala je da je bolje da promeni temu. - Da li uvek radite nedeljom, Mark? - Ne, samo kad je neophodno. Narednih meseci bie oputeno, a tek u decembru poee groznica u batenskom centru - ustao je i uzeo njenu praznu au. - Jo jednom isto? - Da, ali ovoga puta ja plaam. - U redu, doneu vam raun - obeao je. Meutim, kada se vratio, nije doneo samo pie i raun, nego i jelovnik. - Da li biste veerali sa mnom? - upita Mark. - Ili imate neto drugo u planu? - Ne - zadovoljno se nasmejala. - Rado u ostati. ta predlaete? - Nedeljom uvee uglavnom su na meniju salate. Predlaem onu sa unkom, to je ovde domai specijalitet.

Doana je osetila glad. - Zvui dobro. Uzeu salatu sa unkom, ali samo ako mogu da je platim - dodala je energino. Poto je Mark otiao da porui veeru, iskoristila je priliku da kratko

nazove majku. ~ 8 ~

- Moja majka se osea bolje, pa mogu mirno da veeram - obavestila ga je Doana. - Da li ste dobra kuvarica? - radoznalo upita Mark. - Jesam. - Ba ne patite od lane skromnosti - nasmejao se. - Ni najmanje. Uvek sam volela da kuvam, pa sam u meuvremenu postala ba dobra u tome. A vi? - Ne bih ba ostao gladan, ali taj posao mi ne prija. - S vrtlarima je obino tako. On odmahnu glavom. - Ne, samo pratim uputstva tiranina, koji je odgovoran za park i batenski centar. - Da li je on star i mrzovoljan, kao u romanima Agate Kristi? - Ne, Edvard je relativno mlad i visoko kvalifikovan. Od njega sam mnogo nauio. Jeste li videli vrt u zamku? - Naalost, za to nisam imala vremena. - Onda doite sutra - predloi Mark. Uzeu sat slobodnog vremena da vam sve pokaem. - To ste rekli kao da ete mi pokazati svoju kolekciju potanskih maraka s peatima - nestano ga je pogledala. - Ne skupljam marke, ali ako vas bolje upoznam, pokazau vam svoje blago.

Doana se nasmejala. U tom momentu uao je gostioniar i servirao salate sa unkom i korpicu sveeg crnog hleba. - Ukus je boanstven - pohvalila je Doana jelo poto ga je probala. - Jedete li esto ovde, Mark? - Ne toliko esto koliko bih voleo. Izlazite li s drutvom po restoranima? - Naalost, ne - odgovorila je. - Naravno, imam drutvo, s kojim povremeno izlazim, ali najvei deo vremena provodim kod kue. Ponekad dopustim roditeljima da me nagovore da ruam kod njih. Tada obavezno doe i moj deda. - Da li on ivi s vaim roditeljima? - Ne, ima svoju kuu, iz koje ne voli da izlazi. Razumem ga. I ja najradije ostajem u svom malom gnezdu iako se moji s tim ne slau. - Svi roditelji vole kad im je dete na oku - zakljui Mark. - Ba tako. Sreom, Kejt potuje moju elju za nezavisnou. Povremeno pozovem svoje prijatelje, ali nikome ne doputam da me ~ 9 ~

kontrolie. Ni vama ne bi bilo prijatno kada bi vam neko stalno disao za vratom, zar ne? - Slaem se - potom je rukom pokazao njen prazan tanjir. - I? Da li vam se dopalo? - Naravno! Sad bih popila olju kafe pre nego to poem kui. Ujutro moram rano biti na poslu iako sam efova kerka. - Razumem. Uivao sam u vaem drutvu, Doana. Bilo bi lepo da se opet naemo i zajedno neto pojedemo... na nekom drugom mestu. Slaete se? - Kada? - Prenaglio bih ako bih predloio da to bude sutra, pa ta kaete za utorak? - Tako brzo?

Pogledao ju je prodornim zlatnosmeim oima. - Kad sam pomislio da je Dek va mu, uasno sam mu zavideo, Doana. Ali kad sam saznao da ste slobodni, poeleo sam da oprobam sreu. Svaki razuman mukarac to bi poeleo. Dakle, vidimo se prekosutra? - Dobro... slaem se - odgovorila je posle kraeg oklevanja. - Hoete li mi dati broj telefona i objasniti kako da doem do vae kue? Doi u po vas u sedam sati. Sad idem po kafu.

Kad se vratio, spustio je olje na sto, pa je ovoga puta seo pored nje. Osetila je sve miris sapuna i to joj se dopalo. - Koliko je kotalo moje jelo i pie? - okre nula se prema njemu. - Ovoga puta ja plaam - ree Mark - Vi moete u utorak. - Vai, ali ne oekujte restoran s pet zvezdica - upozorila ga je. - Ba me briga za to, vano mi je vae drutvo. - Sad moram da poem - pogledala je na sat. - Otpratiu vas do automobila - ponudio je Mark. - Parkiran je ispred batenskogcentra. - Utoliko bolje!

Kada su izali u no, na kao sobot tamnoplavom nebu mirkale su zvezde i bilo je osetno hladnije. Zadrhtavi, Doana je povukla svoj pulover nanie i zimogroljivo je prekrstila ruke. Mark ju je uhvatio za runi zglob. - Da se ne sapletete na ovom neravnom putu - objasnio je svoj iznenadni gest. ~ 10 ~

- Kako je ovde mirno - primetila je tiho, uivajui u toplini njegove ake. - Ponekad je stvarno mirno. Ponekad ba poelim buku i svetla velikog grada. - ivite li sami? - upita Doana shvativi da je postala previe radoznala. - Da, ve sam vam rekao da ivim sam. - A da li biste mogli da ivite zajedno s majkom? - zanimalo ju je. - Ne. Umrla je pre nekoliko godina, a otac pre kratkog vremena. - Oh, ao mi je - saoseajui s njim, stisnula mu je ruku. Mora da je strano izgubiti roditelje, pa ma koliko bili stari. - Hvala za veeru, Mark. Bilo mi je ba prijatno. - I meni. teta to morate kui.

U meuvremenu su stigli do njenog automobila pa su zastali. Mark se nagnuo i ovla ju je poljubi u obraz. - Vidimo se u utorak - pozdravio ju je. - Laku no - odgovorila je tiho. Bila je zamiljena na putu do kue. Uivala je u svakom trenutku ove veeri, kao i u njegovom predlogu da se uskoro opet sretnu.

Mark joj se dopao. Bila je fascinirana njegovim zlatnosmeim oima, kao i njegovim oputenim ponaanjem. Bilo joj je toliko lepo da je o sebi priala vie nego inae. Iza njegovog privlanog arma sigurno se krije snana linost.

Ali kako se on preziva?, pomisli Doana. udno da ga to ve nije pitala!

~ 11 ~

2. poglavlje

Kada se parkirala pred svojom kuom, Doana je osetila uobiajenu radost, jer se tu uvek dobro oseala. Kua joj je spolja izgledala kao da su je deca crtala: zidovi beli, vrata tano na sredini, levo i desno po jedan prozor, a tri na prvom spratu.

Kroz polukruni svetlarnik, iznad plavo obojenih vrata, probijala se zlatna svetlost. Dek je insistirao na tome da uvek ostavlja bar jednu ukljuenu sijalicu kad nije kod kue. im je ula, zazvonio je telefon. Na njeno iznenaenje i radost, bio je to Mark. - Halo, Doana! Da li ste stigli kui? - upitao je. - Ovog momenta - odgovorila je. - Jo jednom hvala za veeru i druenje, Mark. - Bilo mi je zadovoljstvo! Neu vam vie smetati, eleo sam samo da ujem da ste stigli kui. Laku no. I radujem se utorku! - prekinuo je vezu pre nego to je uspela da ga upita kako se preziva.

Dok se pripremala za spavanje, Doana je razmiljala o atraktivnom vrtlaru. Oigled no je obrazovan. Na momente joj se inilo da mu finansijska situacija ba naklonjena i bilo joj je ao to nije insistirala da plati svoj deo trokova za veeru i pie. Uostalom, ona je odlino zaraivala. I odluila je da u utorak sama neto skuva umesto da s Markom nekud izae. Na taj nain elela je da mu zahvali.

Doana je esto kuvala za svoje stare prijatelje, blizance Lea i Doa Kerija. Radili su kao lekari-staisti u lokalnoj bolnici i uvek su bili prezadovoljni kada bi seli za Doanin postavljen kuhinjski sto.

Da, skuvau neto posebno za Marka vrtlara, odluila je Doana pre nego to je zaspala. - Da li ti je poseta dvorcu prijala? - upita Dek kad se Doana sledeeg jutra tano na vreme pojavila u njegovoj kancelariji. - Da, bilo je divno - odgovorila je nameravajui da mu ispria o sluajnom susretu s Markom, ali je ipak prvo upitala: - Kako je Kejt?

On teko uzdahnu. - Veoma je umorna. Beba joj nije dala da spava. - Oigledno ni tebi - pogledala ga je s ljubavlju. - Hoe li da ti skuvam kafu? - Naravno! ta bih ja bez tebe? - Skuvao bi je sam - odgovori ona i prie aparatu za espreso.

Otac se nasmejao. ~ 12 ~

- Da li ti je i sino bilo lepo? - Da, zamisli, sluajno sam ponovo srela vrtlara iz batenskog centra. Vrlo je armantan. - arm nije najvanija osobina jednog mukarca - primeti on smrknuto. - Hoete li se opet videti? - Da, sutra.

Deku se podigoe obrve. - Tako brzo? Zna li tvoja majka za to? - Jo ne zna. Nazvau je kasnije. I, efe, nemoj da brine! U meuvremenu sam odrasla - pruila mu je olju espresa. - Ne brini, bie vremena za unakrsno ispitivanje - naalila se, pa je pourila u svoju kancelariju.

U utorak uvee Doana je bila nervozna dok je ekala Marka. Znala je da dobro izgleda u crnim pantalonama i beloj bluzi. Sto u trpezariji postavila je porcelanskim posuem i kristalnim aama. Crveno vino nasula je u bokal, a rostbif velington ve je bio pripremljen.

Ali zato je toliko nervozna? Zvono na vratima trgnulo ju je iz razmiljanja. Brzo je vezala kecelju

i pourila prema ulaznim vratima. Ugledavi nasmejanog Marka, ostala je bez daha. Savreno je izgledao. Be koulja divno je pristajala uz njegov bakarni ten, a neformalno odelo, za koje nije odmah mogla da proceni da li je iz prodavnice Crvenog krsta ili iz Armanijevog butika, naglaavalo je njegov impresivni stas. - Dobro vee. Kua vam je oaravajua, Doana! - Hvala, uite - odvela ga je u dnevnu sobu i ponudila da sedne na sofu. - ime mogu da vas posluim? - Poto u voziti do restorana, neto bezalkoholno, a onda u uivati u ai vina. Vezao sam i kravatu, za sluaj da izaberete luksuzni lokal. - To nije bilo potrebno, Mark, odluila sam da neto skuvam. Mislim da bi to bilo prikladno poto sam se ve pohvalila da sam dobra kuvarica. - Divno! - oi mu zablistae. - Onda, da li biste radije pivo ili au crvenog vina? - upita Doana raspoloeno. - Radije bih crveno vino. - Doneu vam, a vi se u meuvremenu raskomotite. - Radije bih s vama. - U mojoj kuhinji nema mnogo mesta - upozorila ga je poavi ispred njega. ~ 13 ~

Mala kuhinja bila je sva u belim tonovima. Na stolu je bila inija voa. Sve je bilo uredno. - Mala, ali savrena - primeti Mark. - I neto ovde divno mirie.

Radosno se osmehnula. - U dnevnoj sobi su orasi i grickalice, pa je bolje da odete tamo dok ja pripremim povre. - Ali radije bih da vas gledam - naslonio se na kuhinjski ank.

Doana nije imala nita protiv, jer joj nije smetalo da je neko posmatra dok obavlja kuhinjske poslove. Pa ipak, postojala je mala razlika izmedu preanjih sluajeva kada su je gledali njeni stari prijatelji, i ovoga sada kad su je posmatrale zlatnosmee oi atraktivnog vrtlara! - Tako - ree ona poto je pripremila povre i ubacila ga u rernu. - Za dvadesetsak minuta moi emo da se posluimo.

Podesila je sat na poretu i s Markom otila u dnevnu sobu. - Ako ste u svemu veti kao u kuvanju, va otac moe se smatrati srenikom to za njega radite. - Hvala. Ali jo niste probali ono to sam spremila - odgovorila je skromno. - Ako je upola dobro kao to mirie, biu prezadovoljan. Zadovoljstvo mi je to sam ovde s vama, Doana! - Da li ste opet morali da radite teke poslove u batenskom centru? - Ne, danas sam obiao park zamka, poto mi je glavni vrtlar to naredio. - I, da li vam se dopalo? - bila je radoznala. - Uglavnom. Edgaru ponekad sine dobra ideja. - Taj vrtlarski genije izgleda mnogo dri do sebe - primetila je Doana kritiki. - Upravo tako! On voli svoj posao i odlino ga obavlja. A ta ste vi danas radili? - Smirivala kupce. Moj ef je bio vrlo mrzovoljan. - Da li ste bili uspeni? - Da, u tim prilikama morate uvek pronai prave rei i odgovarajui ton - objasnila je trezveno, pa je ustala poto se sat iz kuhinje oglasio. Mark je ustao istog trena. - Pomoi u vam.

~ 14 ~

- Hvala, srediu to sama. Za pet minuta sve e biti gotovo, pa u vas pozvat - Doana nestade u kuhinji. Mark je sa odobravanjem pogledao po dnevnoj sobi, a onda je otiao do regala s knjigama. Moda e saznati neto vie o Doani ako upozna njen italaki ukus. Na policama je bilo svega: kompleti klasinih dela u uinetnikom povezu, kao i depna izdanja, bestseleri i krimii. Nije video nijedan ljubavni roman! Ali tu je bila antologija engleske poezije. Uzeo je tu knjigu, otvorio ju je i zadovolj no se nasmeio. Doana Saton, razred 7A, pisalo je na unutranjoj strani korica. Znai, to joj je prezime! Stalno je zaboravljao da je to upita.

Vratio je knjigu na mesto i pogledao akvarele, koji su krasili dva zida. iste boje bile su divno sloene uz jednostavnu eleganciju sobe.

Okrenuo se kad su se vrata otvorila. - Divio sam se vaim umetnikim delima - objasnio je. - Lepe su, zar ne? - blistavo se osmehnula. - To je delo jedne prijateljice. Veoma je talentovana, zar ne? A sad doite, molim vas, jelo je na stolu.

Uvela ga je u malu trpezariju, obasjanu bajkovitom svetlou svea. Sto je bi majstorski postavljen i araniran, a opojni miris ukusno pripremljenog rostbifa u kori od testa irio se po prostoriji. - Sjajno izgleda! - zadivljeno je uzviknuo Mark. - Sedite - insistirala je Doana, pa je napunila ae crvenim vinom, a zatim je uzela veliki no i isekla rostbif na komade. - Ovo sam mogla da uradim u kuhinji - napomenula je - ali sam elela da vidite pripremljeno jelo. - Divim vam se - Marku su zasijale oi. - Izvolite, posluite se - Doana je zauzela mesto i podigla au. - Prijatno!

I on je podigao au. - Za prelepu kuvaricu! Oboje su sa uivanjem prionuli na hranu. - Ovo je zbilja ukusno - pohvalio ju je na kraju. - Gde ste nauili tako

da kuvate? Uz vau mamu? Doana odmahnu glavom. - Ne, nauila me je Moli Karter. Ranije je bila Dekova domaica, a sad ima svoj restoran, najbolji u gradu. - Tamo vas vodim sledei put - obeao je Mark i istog momenta

pokajniki dr nasmejao. - Da li sam opet bio brzoplet? ~ 15 ~

- Niste - odgovorila je zadovoljno, uzvrativi mu osmeh. - Hajde da uivamo u veeri, a posle emo se dogovoriti za sledei susret. - Uz ovakvo jelo uivanje je zagarantovano - iskreno je rekao, pa se ponovo posvetio jelu. - Priajte mi o sebi - zamolio je. - U vaem regalu za knjige primetio sam neka umetnika dela. Da li vam je to hobi? - Na univerzitetu sam dva semestra studirala istoriju umetnosti. - Gde? - Na Oksfordu. - Zar niste tamo bili sreni? - upitao je. - U poetku jesam. Ali mi to na duge staze nije pilo vodu - priznala je sa aljenjem. - Zato sam udesni Oksford napustila ve posle prve godine, pa sam ovde, u naem gradu, apsolvirala poslovni menadment. - To je bio poprilian zaokret - primetio je Mark, ljubopitljivo je pogledavi. - Upravo tako. - Zatim ste se vratili u ovu ljupku kuicu? - Ne, tada je jo nisu izdavali. - Za to vreme stanovali ste kod roditelja? - pitao je dalje Mark. - Da, gotovo godinu dana - osmeh joj se pretvorio u grimasu neodobravanja. - Kad mi je bilo osam godina, roditelji su me poslali u internat, odakle sam otiao pravo na Oksford. Bilo mi je to uzbudljivo... mada sam mnogo voleo roditelje.

Pazi da mu ne kae previe o sebi, opomenu Doanu neki glas iz podsvesti.

Jer, s Markom je ba lepo askala i isto tako se oseala, pa je postojala opasnost da e mu poveriti i svoje tajne. U normalnim prilikama prijateljima nikada nije ovoliko priala o sebi.

Doana ustade i pokupi posue. - Nisam imala vremena da pripremim desert, ali mogu ponuditi sir i krekere.

Mark je bio zauen kad je primetio njenu iznenadnu rezervisanost i zamiljenost, ime je evidentno zauzela izvesnu distancu u odnosu na njega. Ustao je i posluavnik odneo u kuhinju mada je Doana pokuala da ga odgovori od toga.

Bilo joj je jasno da je on naviknut na kune poslove, to nije bilo nikakvo udo, jer je iveo sam. Ili...? ~ 16 ~

- Odloite taj posluavnik, Mark, kasnije u oprati sue. - Zato ne odmah? Dobar sam pera sudova. Uz osmeh je odmahnula glavom. - Dozvoliu vam sledei put da mi pomognete. Zapravo, ako bude

sledeeg puta. - Bie. Izveu vas u svakom sluaju - obeao je zagledavi joj se u oi. - Ali posle toga garantovano u vam pomoi u pranju posuda. Treba li da odnesem sir u trpezariju? - Da, molim. Ja u u meuvremenu skuvati kafu - bila je srena to e bar nakratko ostati sama. U stvari, svidela joj se Markova oputenost, njegova samouverenost, prema njoj se ponaao kao stari prijatelj, ime je moda malo i preterao. Istovremeno joj je laskalo to to se takav ovek interesuje za nju. - Probao sam krekere - rekao je kad se ona vratila u trpezariju. - Zaista ste izvrsna kuvarica. Da li ste razmiljali da od toga napravite dobar posao? - O, ne! Kad sam dola sa Oksforda, neko vreme kuvala sam u Molinom restoranu i shvatila sam da je to pakleno teak posao. Radije kuvam povremeno za sebe i svoje prijatelje. - A oni su? - Pre svega Do i Leo Keri, blizanci, lekari u lokalnoj bolnici. Oni imaju malo slobodnog vremena i srena sam kad ga odvoje za mene. Tu je i Izabel, ona slika divne akvarele, u gradu poseduje galeriju i ivi u njenom potkrovlju. Prijateljice smo iz tinejderskih dana. Mark ju je pogledao prodornim oima. - A nemate deka? - Da ga imam, ne biste sedeli ovde sa mnom, Mark. - Jasno... Ali vi ste, ako to smem da kaem, pravi praznik za oi. Imate dobar posao, lepu kuu, kuvate boanstveno... Kako je mogue da vas nijedan mukarac nije ulovio? - Verovatno zato to ne dozvoljavam da budem ulovljena - odgovorila je, pa se usresredila na to da naspe katu. - teta! - Mark je prihvatio olju, koju mu je pruila. - Nameravam da vas bolje upoznam, Doana, mnogo bolje. - elite li time da kaete da biste me rado odveli u krevet? - upitala je nimalo zbunjeno.

Popio je kafu u jednom gutljaju, a kad ju je odloio, dobro je zazveala. ~ 17 ~

- Poto otvoreno priamo, priznajem da mi je ta misao sve vreme u glavi. Ali nisam samo zato ovde, jer zbilja uivam u vaem drutvu. Moete se opustiti, Doana! Ne nameravam da vas pourujem niti na bilo koji nain da vrim pritisak - Morala sam to da vas pitam da bih bila sigurna - pravdala se. - U redu. A sad moram i ja vas da pitam. Udvara li vam se neki od tih blizanaca? - Ne. Oni su mi kao bill a Mnogo ih volim, ali me ponekad nerviraju. - Zato to su mukarci? - Ba tako! Jedini ovek kop me ne nervira jeste moj deda. - A va otac? - On me esto izbaci iz takta. Pa ipak, volim ga svim srcem. - Onda je on srekovi - Mark visoko podie obrve. - Dakle, Doana, ta e biti od nas dvoje?

Oklevala je pre nego to je odgovorila. - Bilo bi mi drago da postanemo prijatelji. - Shvatam. To smo od ovog momenta - potom je promenio temu: - Tvoja kua me je veoma iznenadila. - U kom smislu? - Ti si moderna ena i ovde sam oekivao moderan nametaj i apstraktne slike. - To uz ovu kuu ne bi odgovaralo. Ona potie iz devetnaestog veka, pa je pre jedanaest godina restaurirana - nasmeila se. -Tada mi je bilo trinaest godina... za sluaj da si se u meuvremenu upitao koliko sam stara. A kako ti ivi? Skup nametaj i kone ugaone garniture? - Taman posla! - ponovo je promenio temu. - Poto sam izjavio da sam ovde doao s najboljim namerama, hteo sam da pitam kada emo se opet videti? - Sledee nedelje?

Istog momenta je ustao, podigao je i nju uhvativi je za ruke. - Sledeeg vikenda - potom je poljubio Doanine usne. Kratko se zagledao u njene oi, pa ju je jo jednom poljubio. - Rezervii sto za subotu kod tvoje prijateljice Moli.

Klimnula je glavom, jer nije imala poverenja u svoj glas. - U redu! - trijumfalno se nasmejao Mark. - Nazvau te jo jednom da proverim jesi li rezervisala. Sad u te ostaviti samu da ne bi promenila miljenje. ~ 18 ~

- To se nee dogoditi. ta kae na jo jedan espreso pre nego to ode? - predloila je udei se sebi. Da je malo razmislila, poslednju reenicu sigurno ne bi izgovorila. Ovako, pokazala je da eli da ga zadri jo neko vreme. - Odlina ideja!

U kuhinji se Doana malo saberala posle onog kratkog, ali intenzivnog poljupca. Zujalo joj je u uima, a itavo telo preplavila joj je nekakva toplina. Kad je, nosei tacnu s katom, ula u dnevnu sobu, ugledala je Marka pored regala s knjigama. Okrenuo se prema njoj osmehujui se. - Iznenauje me tvoj literarni ukus - primetio je. - Zaista? Da budem iskrena, ljubavne romane ostavila sam gore, u radnoj sobi. Volim hepiend, kao i svaka ena. - Drago mi je to to ujem... gospoice Saton - prihvatio je pruenu mu solju smejui se njenom iznenaenom licu. - udi se otkud znam tvoje prezime? Otvorio sam antologiju i tamo ga proitao. Prezime je napisano na potkorici knjige. - Tako je. Sad mi je palo na pamet da ja jo uvek ne znam kako se preziva - uzvratila je. - Klement - popio je espreso i odloio olju. - Sad moram da poem. Sutra imam mnogo posla. - U staklenoj bati? - Ne, na redu je koenje trave. Pogledala ga je s potovanjem. - Kosi sve travnjake oko zamka? Svaka ti ast! - Nisi valjda pomislila da su mi sunane naoare sa odmora na Karibima? - uj - poela je oklevajui - ne moramo ba u Molin restoran u subotu. Ima i drugih prijatnih mesta, gde nije toliko... - Bez obzira na sve, mogu sebi da priutim veeru za dvoje! - uskoio joj je u re.

Doana je zbunjeno pocrvenela. - Nisam elela da te povredim, Mark - To si ve uradila, povredila si moj ponos - odgovorio je s lanom ozbiljnou. - A to moe ispraviti samo ako me poljubi - uhvatio ju je za ruke i zagledao joj se u oi. - Oekujem lep, neobavezujui poljubac od prijateljice, kojim e mi ona pokazati da joj je ao to me je povredila.

~ 19 ~

Prislonila je usne uz njegove, u poljubac za koji se nikako ne moe rei da je povran, a bogami ni prijateljski.

Konano, Mark ju je oslobodio i pogledao zamuenim oima. Istrgnula se iz njegovih ruku oseajui da e mu se sasvim prepustiti. - Doana, hvala ti za sve - ree joj Mark na rastanku. - Laku no - odgovorila je gotovo ne diui.

~ 20 ~

3. poglavlje

Doana je zamiljeno raspremala kuu. Ime mu je Mark Klement... i misli da je njeno prezime Saton. Bilo je dok je ivela kod ljudi koji su je usvojili. Sad se preivala Logan, kao njeni pravi roditelji. Ali komplikovano bi bilo da mu sve objasni. Uostalom, Marka poznaje tek odnedavno.

Moda je trebalo diskretno da se raspita o njemu pre nego to je dozvolila da mu se ovoliko priblii? Da li bi bilo opasno po nju da se s njim opet sastane ili da se ak redov no viaju?

Ali njegov poljubac e, bez ikakve sumnje, pamtiti! Uz dubok uzdah uvukla se u krevet. U glavi joj se pojavila misao da

je Mark pored nje! On je bio razlog to je slabo spavala, pa je sledeeg jutra dobila tamne podonjake. - Da li je tvoj vrtlar ostao due u poseti? - upitao je Dek prijateljskim tonom kad je ula u njegovu kancelariju. - Nije - odgovori Doana kratko. - Jeste li dobro jeli? - Jesmo - to je bila istina. - Kako je Kejt danas? - Opet je vrlo umorna - pogledao ju je paljivo, a ona je primetila da su njegove oi umornije od njenih. - Ah, i ja se oseam tako bespomono! - Nemoj da brine - posavetovala je oca. - U dananje vreme nije neobino kad ena u ranim etrdesetim rodi bebu. - Da, ali slaba je to uteha kad je re o mojoj eni - teko je uzdahnuo. - Ali tu sad nita ne mogu da uinim. Hajdemo na posao!

Doana je itavog dana mislila na Marka i... njegov poljubac! Kad je stigla kui, ugledala je dostavno vozilo s logom batenskog centra Arnborou. Dok je otkljuavala ulazna vrata, iz automobila je izaao mlad ovek nosei ogroman buket divno araniranog cvea. - Da li ste vi Doana Saton? - upitao je paljivo. - Da - mada to nije bilo sasvim netano. - Onda je cvee za vas. - Najlepa hvala - dala mu je napojnicu i ula u kuu.

Meu mirisnim cvetovima stajalo je i pisamce: Hvala za divno vee - a subotu jedva ekam. Nije morao da je podsea na dogovor. Pa njoj nije izlazio iz glave njihov ponovni susret! A raskoni buket.... lepi nije videla. Poto je Mark ~ 21 ~

radnik u batenskom vrtu zamka, verovatno je imao pravo na popust. Pa ipak, morao je mnogo da plati.

Taj dosad najdrai buket Doana je postavila u podnu vazu pored kamina. Poslala je zatim Marku SMS poruku, kojom mu se biranim reima zahvalila. Otila je gore i istuirala se. Roditelji je ekaju na veeru, a najvie joj se raduje mala Kiti, koja uiva da se igra sa svojom starijom sestrom, a ona je potom redovno odnese na spavanje. - elela sam da i ja s tobom obiem za mak Arnborou - spomenula je Kejt uz veeru - Ali tu mi je bilo previe etnje. Vredi U posetiti taj zamak, Doana? - Naravno! udesno je lep, a vrt oko njega je kao iz bajke Kejt, sigurna sam da e ti se dopasti. Mogla bih otii jo jednom, jer sam proli put stigla gotovo pred istek vremena za posete. Mnogo sam loga propustila da vidim. - Da, zato ti je bila potrebna itava venost da nas obide - dobacio je Dek. - Ve smo hteli da raspiemo poternicu za tobom.

Doana se nasmejala. - Preteruje! A ti, Kejt, mora priznati da sam ti donela prvoklasno cvee. Ostavila sam ga u kamenim vazama. - Zaista je lepo. Da li e se opet videti s mladim vrtlarem? - upitala je Kejt. - Da, u subotu. Idemo kod Moli na veeru. - Pa da ga ona upozna pre nas? - pobunio se Dek. - Dovedi ga prvo ovamo da ga i mi upoznamo. - Neu - branila se Doana. - Zato? - upita Kejt. - Zar nas se stidi? - Kojeta! - Doana skoi na noge i poela skupljati tanjire. - Nas dvoje smo se tek upoznali, pa mislim da bi bilo preuranjeno i neozbiljno da ga dovedem i predstavim roditeljima. - Moda bi pomislio da je dobio na lutriji kad bi nas upoznao - napomenu Dek sarkastino.

Doana ih je prekorno pogledala. - Jednostavno, jo neko vreme ne elim da vas upoznam s njim. Kad je posle nekoliko sali legla da spava, Doana je razmiljala o

oevim reima iako se Dek alio. Mark je i njenom malom kuom bio impresioniran, a ta bi tek rekao kad bi video kuu njenog oca? Dek je svoj Mil Haus velianstveno renovirao.

~ 22 ~

Doana je uzdahnula. Zelela je da bude voljena, ali ne zato to je kerka veoma bogatog oveka! Samo tako uspela bi da pobedi loa iskustva.

Ni narednih dana Doanu nisu naputale takve misli, pa je u jednom momentu zamalo nazvala Marka da otkae dogovoreni sastanak. Ali tada bi morala da mu objasni zato ne eli da se vidi s njim. A kako bi kad je zapravo elela da ga vidi i pre dogovorenog termina.

Pomalo je bila razoarana injenicom da joj se on u meuvremenu nijednom nije javio. A kad ju je u petak uvee konano nazvao, strano se uplaila da e on otkazati dogovoreni susret. - Kako si? - upitao je Mark. - Prilino sam umorna, jer je iza mene naporna nedelja. Kako si ti? - I ja sam sit koenja trave. Zar mi nee estitati, Doana? - Na emu? - Na elinoj uzdranosti. Uspeo sam da te ne uznemiravam cele nedelje. - Vrlo pohvalno - sloila se, ali se i nasmejala od olakanja. Znai da je meu njima sve po starom. - Da li sam ti nedostajao? - upitao je. - Da. - Zna li kako se sad oseam, Doana? - Raduje se... bar se nadam. - Mnogo vie od toga - priznao je iskreno. - Ba lepo! Uostalom, kod Moli sam rezervisala sto za pola osam - obavestila ga je. - Lepo. Dolazim po tebe u sedam. - Mora li i ujutro da kosi travu? - upitala je. - Ne, sve sam zavrio. - Ah, ve mi te je ao! Ima li bar jedan slobodan dan posle tolikog posla? - Ne, ali to je dobro, jer kad zavrim posao, manje u ekati susret s tobom! ta ti planira? - Da brinem o Kejt i Kiti da bi Dek mogao da odigra partiju golfa s mojim dedom. - Dakle, porodina usluga. Sreno do sutra uvee. Laku no, Doana! - Laku no, Mark

~ 23 ~

itav sledei dan Doana je posvetila, kao to je obeala, svojoj majci i sestrici dok se mukarci nisu vratili s golfa. Posle ruka otila je u grad da bi kupila namirnice.

Vraajui se kui, navratila je do Moli. Elegantni restoran s jednostavnim zlatnim slovom M na staklenim vratima, bio je u mirnoj ulici pored glavnog trgovinskog centra. Bilo je rano popodne i Doana je srela atraktivnog crnokosog oveka, koji joj je prilazio sa irokim osmehom na usnama. - Zdravo, Anelo! Da li je Moli u kuhinji? - A gde bi bila? - nagnuo se da je poljubi u oba obraza. - Divno izgleda, Doana. - Bogami, i ti - uzvratila mu je kompliment.

Znaajno je gledao za njom dok je odlazila prema kuhinji, u Molino kraljevstvo. - Zdravo, Doana - radosno ju je pozdravila prijateljica. - Koga mi dovodi veeras?Slavimo li neto? Zaboga, reci da si se zaljubila u one blizance! - Ne, ovoga puta re je o veeri za dvoje. - Vidi, vidi - Moli je nestrpljivo pogleda. - Ima randevu? - Da. - S nekim koga znam? - Ne. Ni ja ga jo ne poznajem dobro - priznala je Doana. - Da li je sladak? - Moli je probala pripremljenu supu. - Mnogo! Htela bih da mu ponudim neto posebno. ta predlae? - Zna da su sva moja jela posebna - odgovori Moli bez lane skromnosti. - Za danas predlaem brancina i jagnjetinu koja se topi na jeziku. Ali zato ne bi sama neto pripremila za njega? - To sam ve uradila prole nedelje. - ta si mu spremila? - Rostbif velington. - To je dobro. Da li mu se dopalo? - Bogami, dobro je jeo - odgovori Doana i zastade. - Uostalom, on misli da se prezivam Saton, pa u ga jo neko vreme ostaviti u tom ubeenju. Molim te da me ne izda. - Kakvu to igru igra? - upita Moli mrtei se. - Nikakvu. Samo ne elim da on shvati da potiem iz kompanije Logan. ~ 24 ~

- Shvatam. eli da se zaljubi u tvoje ari, a ne u tatino bogatstvo. - Upravo tako. Moli! - U redu. I Anelu u skrenuti panju na to da rezervie jedno parking-mesto, u redu? A sad mi kai kako je Kejt? - Sigurno je dobro, jer da nije, Dek bi me odmah obavestio. Posle etvrt sata Doana se pozdravila s Moli, pa je pourila kui.

Uvee, tano u sedam, zazvonilo je zvono pred vratima. Doana je duboko udahnula. Tri puta se presvlaila dok konano nije izabrala elegantnu i jednostavnu crnu haljinu, koja je na pravi nain isticala njeno telo. Obula je i cipele s visokim potpeticama.

Sa osmehom na licu otvorila je Marku vrata. Njegova preplanulost bila je naglaenija nego na prethodnom sastanku. Kosa svee podiana, a na njemu crno, upadljivo elegantno odelo. - Dobro vee, Doana. Preslatka si - pozdravio ju je Mark, paljivo zagledajui svaki detalj na njoj. - Hvala ti, ba ume s komplimentima. Hvala ti i za ono cvee iako nisi morao... - Zar ne voli cvee? - Naravno da volim. Ui, Mark. Samo mi je ao to znam da si onaj buket skupo platio - objasnila je pa ga je povela u dnevnu sobu. - SMS poruka bila bi sasvim dovoljna. - Tebi moda - pogledao ju je podignutih obrva. - Ja dajem prednost lepim manirima. - Sad sam te opet povredila - odjednom se uozbiljila. - I jesi! - on joj se primae. - Kako misli da to moe popraviti?

Povukla se za korak unazad. - ekaj! Ako te sad poljubim, pokvariu minku koju sam satima nanosila. - To bi bila teta! - prevukao je prstom preko njenog obraza. - Zato emo kad te vratim kui... - Da li si za pie. Mark? - Hvala, sad nisam. Pretpostavljam da tvoja prijateljica Moli ima u ponudi vrhunska vina? - Njen restoran je uven po dobrim vinima. - Odlino. Onda, im moja dama bude spremna, moemo da poemo.

Zadovoljno se nasmejala i istovremeno zapitala zato joj je pre kratkog vremena padalo na pamet da ovo vee otkae. ~ 25 ~

Mark ju je odveo do jednog sportskog jaguara. Dodue bio je to stari model, pa se mogao svrstati u oldtajmere. - Verovatno ga ima due vreme - pretpostavila je Doana poto su oboje seli u automobil. - Otkad sam postao voza - potvrdi Mark i dodade gas. - Ponekad je udljiv, ali ipak ga volim. Kai mi, molim te, kuda idemo do tog restorana? Mark je bio impresioniran rezervisanim mestom za parkiranje. - Sad moe svoj omiljeni automobil sve vreme drati na oku - naalila se Doana. - Ne, elim samo tebe da gledam - odgovorio je galantno uvodei je u restoran. - Doana, draga moja! - pozdravio ju je Anelo, kao i obino, poljubivi je u oba obraza. - Dobro vee, Anelo. Ovo je Mark Klement - predstavila je svog pratioca.

Mukarci se pozdravie kratkim naklonom. - Dobro doli, gospodine Klement. Poite za mnom - ljubazno ree Anelo i odvede ih do poslednjeg slobodnog stola, ispod krunog prozora. - Kao aperitiv, servirau vam po au ampanjca, naravno, na raun kue. Aperitiv je topla preporuka gazdarice Moli. - Zahvali joj se u nae ime, Anelo - zamoli ga Doana i zauze svoje mesto. - Ovde nas tretiraju kao poasne goste - primeti Mark i sede naspram nje. - Da. Prvo, neko vreme radila sam kod Moli, a drugo, ti si ovde novi gost, pa ona eli da te impresionira. Danas ti plaa, Mark. - Smatra li da to nije ispravno? - Naprotiv - uzvratila je Doana uz irok osmeh.

Konobarica im je pruila jelovnik, a odmah zatim somelijer im je servirao rashlaeni ampanjac.

Posle kraeg razmiljanja poruili su sufle od krabe za predjelo, a jagnjee peenje s povrem i peenim krompirom kao glavno jelo. - U ast emu pijemo danas? - upita Mark podigavi au. - Za nae prijateljstvo - odgovori Doana bez razmiljanja. - Za nae iskreno prijateljstvo - ispravio ju je nagnuvi se prema njoj.

~ 26 ~

Jelo je bilo izvrsno, vino takoe. Poto su i poslednje zalogaje pojeli sa uivanjem, Moli je prila njihovom stolu. Donela im je espreso i veliki izbor okoladnih kolaa. - Jelo je bilo velianstveno - pohvalio je Mark domaicu. - Jedino bih mogao da ga uporedim sa Doaninim rostbifom velington. Moli je pocrvenela od radosti. - Hvala, gospodine, pohvalu uvek rado ujem. Doana je mnogo od mene nauila, zar ne?

askala je s njima nekoliko minuta, a zatim se vratila u kuhinju. Doana i Mark oputeno su pili kalu. Zatim je on ustao od stola i otiao do Anela da plati. Primetila je da je Mark dao Anelu velikodunu napojnicu.

Doana se zabrinula da je to previe za njegova skromna primanja. - Da li bi popio jo jednu olju kafe? - ponudila je kad su se dovezli blizu njene kue. - Vrlo rado - Mark je to oduevljeno prihvatio poavi za njom pravo u kuhinju. Ali nije pokuao da je poljubi. - Ovo je bilo izvanredno vee - prokomentarisala je dok ju je posmatrao kako kuva kafu. - Teko mi je da poverujem da je Moli radila kod tvog oca kao domaica. - Angaovao ju je im je zavrila ugostiteljsku kolu - objasnila je Doana. - Ona se i danas hvali da je kod njega usavrila svoje vetine.

Pre nego to je Mark uspeo da upita da li je bilo neeg izmeu Deka i Moli, Doana je prela na drugu temu. - Ima li ti brata ili sestru? - upitala je sputajui dve olje kafe na posluavnik.

Kada su seli na sofu u dnevnoj sobi. odgovorio je: - Imam udatu sestru, dve godine mladu od mene, i mlaeg brata. Sela je pored njega. - Da li je i on vrtlar kao ti? - Ne - odjednom se uozbiljio. - Kao student doiveo je saobraajnu

nesreu na mestu suvozaa. - Oh! Da li je bio mnogo povreen? - Jeste. Teki potres mozga, polomljena vilica i prelom noge. Voza, koji je bio kriv za udes, proao je s modricama. Naravno, oduzeta mu je vozaka dozvola i odleao je neko vreme u zatvoru. - Tada si mnogo brinuo o bratu - dodala je Doana saoseajno. ~ 27 ~

- Da, najgori su bili sati posle poziva iz bolnice. Moj brat Rufus nije bio bez svesti, ali ni priseban. Govorio je slomljene vilice, strano je bilo gledati ga. Od vozaa automobila nita nisam mogao saznati, jer je bio pod jakim sedativima. Policija je tvrdila da u vozilu nije bilo nikoga osim njih dvojice kada su udarili u drvo. - Sve to zvui vrlo dramatino - ree ona tiho, a srce poe snano da joj udara. - ta je bilo posle? - Kad se Rufus oporavio, nije mogao da se seti detalja nesree. Nisam se vie vraao na tu temu, mada je spominjao nekog prijatelja i pomislio sam da je moda i on bio s njima u vreme udesa. Moj brat je tada studirao umetnost na Oksfordu, a neurolozi iz bolnice ohrabrili su ga reima da e mu slikanje biti korisna terapija. Rufus je veoma talentovan. Sad je u Italiji i radi kao profesionalni slikar.

Kad je Mark podigao glavu, ugledao je uznemirenost na Doaninom licu. - Izvini, molim te! Nisam eleo da te oalostim ovom stranom priom. - U redu je. Da li si nekad potraio prijatelja koga je tvoj brat spominjao? - Nisam. Rufus ga je spomenuo samo jednom, a policija me je uveravala u to da u vreme udesa u automobilu nije bilo tree osobe. - A da li ti je brat tada spomenuo ime tog prijatelja? - upita Doana oseajui nelagodnost. - Da: Do Logan. Mada je raunala na ovaj odgovor, doivela ga je kao ok. Disala je duboko da bi se malo sredila.

Mark ju je zabrinuto pogledao. - ta je s tobom? - Znai, to je to... - bila je bleda kao kre. Morala je da se nakalje. - To sam bila ja, hou da kaem, ja sam Do Logan. - Ali rekla si mi da ti je prezime Saton - pogledao ju je zbunjeno. - Nisam to kazala. Proitao si u mom kolskom udbeniku. Saton je bilo prezime ljudi koji su me usvojili, a nastradali su kad mi je bilo trinaest godina. Onda sam dola kod Kejt, pa poto se ona udala za Deka, i ja sam uzela prezime Logan. - Dakle, ako si se tad druila s mojim bratom, morala si uti za ime arls Pil, on je vozio te kobne noi - pogled mu je odjednom poslao hladan.

~ 28 ~

Doana potiteno klimnu glavom. - Da. On je tada bio moj dobar prijatelj. Te noi trebalo je da i ja budem s njima, ali sam odbila, jer je arls ve previe popio. U stvari, sve sam pokuala da ga spreim da sedne za volan. ak sam mu uzela kljueve automobila. Potom smo se posvaali. arls mi je oteo kljueve iz ruke, besno je seo u automobil i otiao po jednog prjatelja, koga sam tada poznavala pod imenom Red.

Zanemela se grizui usne. - Da, to je bio nadimak mog brata na Oksfordu - potvrdi Mark. Doana je zurila u pod, nije znala ta da kae.

~ 29 ~

4. poglavlje

- Znai, Do je skraeno od Doana - zakljuio je Mark - Tek sad mi je jasno zato je arls tvrdio da ne poznaje oveka po imenu Do Logan. Moj brat je zapravo mislio na enu! A to si ti! - Razumeu ako se ljuti na mene, jer sam mogla da spreim nesreu tvog brata - ree Doana tiho. - Nema razloga da se ljutim na tebe - uveravao ju je Mark. - Krivac za nesreu je arls Pil, za koga smatram da je dovoljno kanjen. - arls vas je sve obmanuo, jer je uvek bio dobar glumac. Tada je pokuao da me ubedi da je ostavio alkohol za sva vremena, ali nisam mu poverovala. Zato sam izbegavala njegovo drutvo. - I otila si sa Oksforda? - interesovao se Mark. - Da. Bila sam odsutna neko vreme dok nisam saznala da je Red otputen iz bolnice. Roaka jedne koleginice sa studija radila je u Urgentnom centru, pa me je obavetavala o svemu. Zato ti je on spomenuo moje ime, za mene je prava misterija - prodorno ga je pogledala. - Tvog brata povrno sam poznavala. - Bio sam veoma srean kada je kod njega nastupilo poboljanje. O toj nesrei nismo razgovarali, jer se uzrujavao ak i kad se pomene taj dogaaj.

Doana se stresla. - Dugo me je pratio oseaj krivice to nisam uspela da uzmem kljueve arlsu. - Da li si bila zaljubljena u njega? - upita Mark.

Kratko je oklevala. - Tada sam lako mislila. Pravo iz internata otila sam na Oksford. Carls je bio nekoliko godina stariji, delovao mi je kao veoma stabilna linost. Laskalo mi je to to je zainteresovan za mene, jer je bio veoma atraktivan. - Znam. Upoznao sam ga - dobaci Mark. - Smetalo mi je to to je mnogo pio, ali tada sam mislila da je to medu studentima normalno. Tek kasnijepostalo mi je jasno da je on ve tada bio na putu da postane alkoholiar. - Da li ti je bio ljubavnik? Doana je pocrvenela. - Tu re nikada ne bih upotrebila. Nekoliko puta smo zajedno proveli no, ali na tome se sve zavrilo. Kad sam ga srela, bila sam neiskusna. ~ 30 ~

- Problem sa alkoholom nije mogao da savlada - objasnio je Mark. - Zna li ta je s njim bilo? - Znam. Vie nisam elela nikakav kontakt s njim, ali posle nekog vrmena pisao mi je da je bio u nekoj ustanovi, da se izleio i poeo da radi u firmi svog oca. |a sam u meuvremenu promenila miljenje, pa sam umesto umetnosti zavrila poslovni menadment. - Da, to si mi spomenula. Ipak, nije mi jasno zato si mi preutala da se preziva Logan? Bolje reeno, zato me nisi ispravila kad sam pomisli da ti je prezime Saton? - Imala sam svoje razloge - neodreeno je odgovorila.

Zurio je u nju nekoliko sekundi. - Oca zove Dek, znai on je Dek Logan. Da li je on vlasnik kompanije Logan?

Prkosno je podigla glavu. - Jeste. - Znai, on nije samo graevinski inenjer, nego dobro poznati izvoa graevinskih radova, arhitekta i konzervator. - Tano.

Usredsreeno ju je gledao. - Znai, nisi htela da znam da je tvoj otac veoma bogat ovek? Doana je pocrvenela, bila je potpuno smetena. - Treba li da se zbog toga oseam krivom? Uinila sam to zbog loeg

iskustva s mukarcima. Mark je dugo utao, a njoj je to smetalo, pa joj je palo na pamet da ga

otera. Konano je hladno progovorio: - Znai da se plai da e obini vrtlar, kakav sam ja, dobiti nekakvu ideju zato to si bogata naslednica? - ustao je pogledavi je prekorno. - A ja sam pomislio da sam stekao tvoje poverenje. Ne brini, Doana! Bogatstvo tvog oca ni najmanje ne interesuje... A ni ti... kad ima tako loe miljenje o meni. Onda, uvaj se!

Ostala je na stolici kao paralizovana dok je on urio prema vratima. Napolju se zatim ula rika snanog motora, koja se ubrzo izgubila u daljini...

Kada se sledeeg jutra probudila, Doana se jadno oseala, a tako je i izgledala. Nije smatrala da bi joj prijao ruak u porodinom krugu, pa je nazvala Kejt rekavi joj da je prehlaena. Nije elela da optereuje majku svojim problemima.

~ 31 ~

Odluila je da jo jednom ode u zamak Arnborou i da pogleda sve ono to je prolog puta propustila. - Jasno mi je - odgovorila je Kejt. - Hoe da vidi tvog atraktivnog vrtlara! Kako je bilo sino s njim? - Veoma lepo. Kad sam ga odvela kod Moli, bio je oduevljen. - elim ti da ozdravi i da se i danas lepo provede.

I Doana je to elela mada ju je dralo teko raspoloenje, slino oaju.

U Arnborou je prvo posetila batenski centar. Potajno se nadala da e sluajno sresti Marka, ali uzalud. Zato je ubrzo napustila batenski centar i ula u zamak. Ovoga puta na raspolaganju e joj biti vie vremena za razgledanje.

U prijemnoj sali opet je naila na onu finu enu. - Radujem se to vas vidim - pozdravila je Doanu, jer ju je oigledno prepoznala. -Naalost, i ovoga puta propustili ste grupu s vodiem. Sledea ide za sat vremena. Moete da je saekate ili ete i danas sami poi u obilazak?

Doani je najvie odgovaralo da bude sama. Odmah se uputila u galeriju predaka s portretima iz vremena kraljice Viktorije, odmah do onih koje je proli put uspela da vidi. Opet joj je baron iz onog vremena bio nekako poznat mada je bila sigurna da nije videla ivog oveka s takvim brkovima. ak joj se inilo i da je njegove sinove negde videla, a kad im je prila sasvim blizu, crte lica bile su joj toliko prepoznadjive da se trgnula kao u oku.

Red ili Rufus bio je njen poznanik, a njegova slinost s mlaim lanovima porodice Arnborou, na ovim portretima, bila je frapantna. Ako je Rufus jedan od njihovih potomaka, onda je i njegov stariji brat...

Meutim, Mark nije imao kestenjastu kosu i svetle oi! Da li bi on mogao biti nelegitimni potomak plemike porodice? I zato je kao vrtlar aktivan na posedu? Ili je sve ovo samo ideja za istorijski roman?

Doana se uputila dalje i zaustavila se pred portretom prelepe crnokose dame u veernjoj haljini. U njenim zlatnosmedim oima iskrio je osmeh. Ba kao Markov! - To je ledi Arnborou, pokojna majka sadanjeg barona - ree joj nadzornik galerije. - Oh... zanimljivo - morala je da se nakalje. - Da li je na portretima neko iz sadanje generacije? - Naalost, nije, ali tamo ete pronai nekoliko fotografija - potom je ovek otiao za svojim poslom. ~ 32 ~

U blizini su bile fotografije troje mladih izdanaka porodice Arnborou kad im je bilo po osamnaest godina.

Mark Obri Klement bio je likom na svoju majku, kao i njegova sestra Henrijeta. Rufus je liio na oca, koji se mogao videti na fotografiji s venanja.

Doana je stajala kao paralizovana jer ju je zahvatio talas razoarenja. U onom divnom vrtu mogla se zaljubiti, ali nikako u Marka Obrija Klementa, lorda Arnboroua!

Konano je sredila misli i pourila prema izlazu iz zamka. Bila je uznemirena i besna. Pretpostavljala je ta joj se deava, ali nije elela da to prizna sebi.

Mark se usudio da se na nju naljuti zato to mu je preutala svoje pravo prezime, a ni on nije bio nita bolji od nje! Lord Arnborou je verovatno eleo da prikrije svoj identitet da bi uivao s devojkom iz niih slojeva...

Kao u istorijskim ljubavnim romanima! Doana je sela u automobil i nekoliko puta duboko udahnula. Pre

nego to krene kui, mora da se smiri da niko od njenih ukuana ne bi primetio da joj je teko. Nije prijatno kad te neko saaljeva. A ni u saobraaju ne srne biti uzrujana, nego ba smirena.

Kad se donekle sredila, zazvonio joj je telefon. Na displeju je videla dedino ime.

Odjednom se zaledila od straha. Da li se neto desilo? - Halo, deda, ta se deava? - javila se Doana sa strahom u glasu. - Kejt je upravo na putu prema bolnici. Jasno ti je da je tvoj otac s njom. Ja sam u Mil Hausu, s Kiti. Moe li da doe? - Dolazim, deda. Jo sam u zamku, ali stiem. - Odlino. Nemoj uriti i ne brini - pokuao je deda da je umiri.

Doana je ipak bila zabrinuta. Vonja do kue bila joj je nona mora. Kia je pljutala, a saobraaj, kao i obino, gust, pa je sporo vozila mada je elela da pojuri.

Kad je konano stigla kui, Kiti ju je burno pozdravila. - Mama je otila u bolnicu, pa e doneti bebu - obavestila ju je devojica u dahu. - To je divno - uzvrati odmah Doana i podie je visoko, da je umiri. - A kako si ti, deda? - Meni nita ne fali - odogovori on hrabro iako je bio zabrinut. - Dek je odveo Kejt u bolnicu bolnikim kolima i... ~ 33 ~

- Zato bolnikim kolima? - prekide ga ona uznemireno. - Zato to im je bila potrebna profesionalna pomo. Ponekad beba doe na svet ranije. Hvala Bogu, to ovoga puta nije bio sluaj. Ostani s Kiti, a ja idem da pravim drutvo Deku u bolnici, pa da ga kasnije dovezem kui. - Da, svakako. Kad vidi Kejt, pozdravi je - zamoli ga Doana i okrenu se svojoj maloj sestrici. - A ta bi ti sada radila? - Hou da crtam. - Deda, moe da ide - obrati se ona starcu. - I ne brini, sve e biti u redu. - Da, javiu se im stignem.

Doani je to popodne bilo najdue u ivotu. Kiti je ubrzo izgubila volju za crtanjem, pa je elela da pogleda crtani film. Doana joj je ukljuila DVD, a devojica se priljubila uz nju na sofi, gde je mirovala sve dok je film trajao. Po zavretku filma poela je da cvili: - Hou kod mame! - Zna gde je mama i da sad nikako ne moe kod nje - umirivala ju je Doana. -Hoe li da veeramo?

Kiti joj je pomogla u pripremanju hrane, ali posle jela nerado je otila u krevet. Da bi je umirila, Doana joj je ispriala bajku, uz koju je Kiti ubrzo zaspala.

Kad je Doana konano skuvala sebi zasluenu kafu, zazvonio je telefon. - Deda? - uzviknula je oekujui lepe vesti. - Nije deda, Mark je ovde. Konobar gostionice u Arnborou rekao mi je da te je danas posle podne video kod nas. Da li si me traila? - Ne, nikako! - Moda o tome sanja, pomislila je. - Ne mogu sad razgovarati s tobom, majka mi je u porodilitu i upravo ekam vesti. - Treba da rodi bebu? - Da. - U tom sluaju, odmah prekidam. Zvau te ujutro - ree kratko Mark. - Nemoj se muiti... lorde Arnborou! - odgovori mu ona i prekide vezu.

Odmah zatim Kiti se rasplakala pa je Doana pourila gore u deju sobu. Deda ju jedva puta zvao i oba puta samo je rekao da je zasad sve u redu.

Oko ponoi nazvao ju je Dek. Zvuao je promuklo, ali sreno. ~ 34 ~

- Doana, sad ima i malog brata! Moja velianstvena Kejt je iscrpljena, ali oboje su dobro. Hvala nebesima, sve se dobro zavrilo!

Od sree i olakanja Doani su pole suze na oi. - Oh, Dek, to su divne vesti! Dolazile li deda i ti kui? - Da, im Kejt odvezu u njenu sobu. Da li si imala problema s Kiti? - Ne, bila je divna. Prirodno, htela je kod mame, a to sam i ja poelela, ali sad je vano samo to da je sve u redu - glas ju je izdavao. - Molim te, nemoj mi se rasplakati - neno joj ree otac - inae u zaplakati i ja, pa u tvom dedi napraviti probleme. Veeras je mnogo brinuo.

Kada su konano stigli u Mil Haus, Doana im je podgrejala supu, a zatim pripremila tost i aj. - Sad moramo otvoriti ampanjac - nasmei se Dek i zevnu. - Dovoljan e mi biti gutljaj da me obori s nogu. - I kako je moj mali brat? - upita Doana. - Ima li kosu, lii li na Kiti? - elav je i sav zbrkan. Jo uvek ni na koga ne lii.

Deda se nasmejao. - A kako emo mu dati ime? - Tomas, po tebi - odgovori Dek. Doani se grlo stegnulo kad je ugledala ponosan izraz na dedinom

licu. Ubrzo su svi otili da spavaju, bio je to naporan dan. Doana nikako nije mogla da zaspi. Danas nije samo dobila malog brata, nego je otkrila i da je Mark lord iz plemike porodice Arnborou. A

ona se u njega zaljubila... Narednog jutra probudila ju je Kiti, koja je bila veoma uzbuena

saznanjem da sad ima malog brata. - Vie bih volela da sam dobila sestru - priznala je devojica. - Zato sam poelela da sledei put bude devojica, ali tata kae da nee biti sledeeg puta.

Tvoje rei u Boje ui, pomisli Doana i skoi iz kreveta. - Kiti, sad moramo brzo da se obuemo. Hejzel samo to nije dola. Njoj e moi da ispria sve o bebi. Hejzel je bila Molina majka, koja je godinama radila kod Deka Logana. Vie je volela ovaj posao nego rad u restoranu. Nju je mala Kiti potpuno oarala.

~ 35 ~

- Na sreu, imamo Hejzel - ree Dek dok su dorukovali. Delovao je neispavano. - Ako ona bude uvala Kiti dan-dva, to e nam mnogo znaiti. U tom sluaju, naravno, ne moramo da brinemo o kui. - im ona doe, ti treba da ode u krevet - posavetova Doana svog oca. - Ja u nakratko otii svojoj kui samo da se presvueni, a onda idem u firmu da svima saoptim lepe vesti. Nee nam danas biti potreban, efe. Ja u oko podne otii da obiem Kejt.

Dek je zahvalno zagrlio svoju kerku. - Ti si moje blago. Pazi ta radi i kako vozi, jer znam da si i ti poprilino umorna.

U firmi su svi bili oduevljeni kad su uli novost. Na podnevnoj pauzi Doana je, nosei torbu punu poklona, otila u bolnicu da obie majku i novoroenog brata. Uprkos svim tekoama, Kejt se nadala da e za nekoliko dana biti otputena iz bolnice. Doana se nije dugo zadrala u poseti da je ne bi uznemiravala majku, pa se posle desetak minuta vratila na posao.

Poto je Hejzel vodila rauna o oevoj kui, nije bilo razloga da brine, pa je uvee otila svojoj kui. U meuvremenu je dobila telefonsku poruka od Marka, u kojoj se on interesuje za stanje njene majke, s molbom da ga o tome obavesti. Poto je lord Arnborou mogao da eka, Doana je izvukla dasku za peglanje da pripremi odeu za sutra. im je zavrila, zazvonio joj je telefon. Ukljuila se automatska sekretarica i ula je Markov glas. Ba je uporan. Doana je otila je gore i pripremila se za oputajuu kupku.

Obukla je bademantil, svee opranu kosu umotala je u pekir i pripremila neto za jelo. Tada se oglasilo zvono na vratima. Srce je poelo da joj udara u grudima, jer je bila ubeena da je Mark pred vratima. Meutim, bio je to Leo Keri. - Zdravo, Leo - veselo ga je pozdravila Doana. - Odavno te nisam videla. Ui! Jesi li gladan? - Ne moram da jedem ba svaki put kad doem. U stvari, doao sam zato to sam u bolnici saznao da si dobila brata. estitam! I prihvatiu kafu. - Hajdemo u kuhinju. - Izgleda iscrpljeno. Previe izlazi ili slabo spava? - Prethodna dva dana bila su mi zaista teka - objasni ona. - Pokuaj da provede nekoliko sati s Kiti... Da li bi pojeo sendvi, Leo? - Hvala ti, ali moja majka sprema neto posebno dobro za svog sina, koga u poslednje vreme retko via - protrljao je dlanovima umorno lice. - Sad moram da idem. ~ 36 ~

Dok su ili prema ulaznim vratima, Leo je prijateljski zagrlio Doanu. - Kad budem imao vremena, izveu te nekud na dobar obrok - obeao je.

U tom trenu zvono se ponovo oglasilo. - To je Dek. Vraa se iz bolnice i dolazi da me obavesti o najnovijim vestima - ree Doana i otvori vrata. Pred njom je stajao Mark Obri Klement, lord Arnborou.

~ 37 ~

5. poglavlje

Svi su zbunjeno utali, a posle kraeg oklevanja oglasio se Mark: - Dobro vee, Doana! - njegov glas nije zvuao prijateljski, pa je Doana pobesnela. Otkud mu pravo da se ljuti? - Dvaput sam ti ostavljao poruke, a od tebe ni glasa. Navratio sam bez velike nade da u te ovde zatei - ree on ne skidajui oi s njenog bademantila i golih nogu.

Zatim je pogledom oinuo Lea, ija je ruka i dalje bila oko njenog struka. Mark podie obrve, isprui ruku i predstavi se: - Ja sam Mark Klement.

Leo oslobodi Doanin struk i prihvati Markovu ruku. - Zdravo, drago mi je da sam vas upoznao. Moram da idem, draga - poljubio je Doanu u oba obraza. - Roditelji me ekaju. Ah, da. Kako ti se zove brat i koliko je teak? - Ime mu je Tomas i teak je tri i po kile. Navrati kad bude imao vremena. - Hou, sigurno - on se kratko nakloni Marku. - Laku no!

Mark ga propusti da proe, pa ue u kuu i zatvori vrata za sobom. Doani se nije dopao izraz njegovog lica. - Molim te da mi oprosti to sam ovako upao - rekao je konano. - Ako ti je ao, zato to radi? - presee ga ona. - Poto nisi htela da me nazove, ta mi je drugo preostalo? Da li si dobila moje poruke? - Jesam. - Zato me nisi nazvala? - Zato to nisam elela da priam s tobom. A to ni sad ne elim... lorde Arnborou - naglasila je odluno. - Znai, tako! Ali to je samo ime, Doana, ja sam jo uvek isti ovek. - Ne mislim tako - odgovori ona veoma Ijutito. - Ti si baron, ivi u jednom od najlepih zamkova u Engleskoj! To uopte nije smeno! - nije mogla da se smiri. - Sad mi je jasno zato si se smejao kad sam rekla da bih se rado udala za vlasnika tog predivnog zdanja. Dakle, objasni mi zato si me lagao? - Nita nisam slagao - branio se Mark. - Samo ti nisam rekao celu istinu. Upravo onako kako si i ti uinila i iz istog razloga. eleo sam da me

~ 38 ~

oceni kao oveka, bez obzira na moju titulu i imanje. Uostalom, ni ti nisi elela da se neko zainteresuje za tebe zbog bogatstva tvog oca.

Stresla se. Sve to je rekao bilo je smisleno. Prigueno je vrisnula kad ju je Mark podigao u naruje i odneo u dnevnu sobu, gde ju je spustio na sofu. - Kako si saznala da sam lord Arnborou? - upita Mark stojei iznad nje. - Kad sam prvi put posetila zamak, u portretima tvojih predaka iz viktorijanskog vremena primetila sam da su mi neki likovi poznati, podseali su me na nekoga. Jue sam opet bila u galeriji portreta, gde sam videla fotografije tvog brata i tebe, pod punim imenom, prezimenom i titulom. Vi ste zaista atraktivna porodica. - Hvala. Moja sestra Henrijeta i ja liimo na majku, a Rufus na oca. Moj brat je nadaren umetnik, a Heti je udata za filmskog producenta. Posle oeve smrti ja brinem o imanju. - To mora da je velika obaveza - zakljui Doana. - Puno radno vreme - potvrdi Mark. - Imam vie zemlje nego novca. Od zakupa se ne moe zaraditi vie nego u ranija vremena, ali s donacijama se lake izlazi na kraj. Moj otac se oenio enom koja nije imala nita osim lepote i inteligencije iako je poticala iz bogate kue, ali iskreno ga je volela. U kriznim vremenima pomagao im je moj deda. Trgnulo ih je zvono na vratima. - Oekuje li nekoga? - upita Mark. - Ne, nikoga - odgovori Doana i ode prema vratima. Kroz svetlarnik je ugledala poznatu siluetu. - To je moj tata. Zdravo, Dek!

Otac je s neodobravanjem pogledao njen ogrta, a zatim mu se lice skamenilo jer je primetio da nije sama. - Smetam li? - upitao je obazrivo, ali strogo. Doana je odmahnula glavom. - ta se deava? Strano izgleda, kako je Kejt? - Mislim da je bolje da odem - ubaci se Mark u razgovor. - Sad mi je jasno. Vi ste vrtlar - primeti Dek. - Tano. Mark Klement. - Zaboravite formalnosti - prekide ih Doana iznervirano. - ta nije u

redu, Dek? - Hajdemo u dnevnu sobu da na miru popriamo. Kafa bi mi prijala. I obuj neto da se ne prehladi, dete! - Dek kratko uzdahnu. - Ne brini za Kejt, s njom je sve u redu. Dobila je transfuziju da bre ojaa. Ne moe ~ 39 ~

zamisliti koliko sam bio okiran kad sam otiao da je obiem i video da je prikljuena na transfuziju. - O, mogu - zadrhtala je Doana. - Odmah u skuvati kafu - rukom je dala znak Marku da ih prati.

Ukljuila je automat za kuvanje kafe, pa je otrala gore da obue farmerke, pulover i arape. Za to vreme kafa je bila gotova, pa je pune olje odnela u dnevnu sobu. - Da ti spremim neto za jelo, Dek? - Ne, hvala ti. Doao sam da ti kaem da je Kejt na transfuziji da se i ti ne bi uplaila kao ja ako ode da je obie.

S ljubavlju je pogledala oca. On je otpio gutljaj kafe, pa se okrenuo Marku. - Dakle, vi radite kod Arnborouovih? - Kako se uzme - umea se Doana sarkastino. - U stvari, on je jedan od njih, lord Arnborou. - A to je neto to vaa kerka prezire, kao to ste, uostalom, mogli da primetite - ree Mark hladno. - Zato je to problem, Doana? - Zato to joj to nisam odmah rekao - odgovori Mark umesto nje. - Ali i ona je izbegla da mi kae da se preziva Logan.

Dek klimnu glavom. - Razumljivo, nije elela da znate da sam joj otac. - Vi odlino izgledate, gospodine - primeti Mark ljubazno. - Hvala, a hvala i tebi na kafi - okrenu se Dek kerki. - Sad moram kui - zatim opet pogleda Marka. - Drago mi je to sam vas upoznao. - Nadam se da emo se ee viati, gospodine Logan. - Sudei po izrazu lica moje kerke, moraete dobro da se potrudite - suvo ree Dek i zagrli Doanu. - Laku no, duo. - Tata, paljivo vozi i dobro se naspavaj - pola je da ga isprati. - Zato me zove tata? - upita Dek iznenaeno kad su izali u predsoblje. - Zar ti se to ne svia? Ili se osea starim? - zadirkivala ga je Doana. - Oseam se fantastino ta god da kae. Treba li da otpremim lorda iz tvoje kue? - naalio se. - Hvala, sama u se za to pobrinuti. Mark je stajao nasred dnevne sobe. ~ 40 ~

- Pre nego to odem, eleo bih da ti opiem svoj ivot - poeo je zbunjeno. - To me ne interesuje posle svega to smo jedno drugom rekli - odgovori mu Doana hladno, mada je elela da o njemu sazna neto vie. - Gospode Boe, ovek bi pomislio da sam poinio nekakav zloin kad bi video kako se ponaa prema meni. A i ja bih, kao svaki normalan ovek, eleo da budem uz lepu enu.

Ono uz lepu enu Doani se ba dopalo, ali je odluila da ostane nepopustljiva. - A kako se desilo da u gostionici ostane neprimeen? - Zamolio sam konobara da me ne oda - objasnio je Mark uz pokajniki osmeh. - Naravno, tamo me stvarno svi znaju, osim moda posetilaca batenskog centra. Ba onako kako meni odgovara. I onda sam ugledao tebe. U tom trenutku promenio se moj ivot. - Molim te, potedi me laskanja i dri se injenica - presee ga Doana. - U redu. U plemikoj kui imam samo najpotrebniji personal. Imam i domaicu, gospodu Din i glavnog vrtlara Edvarda Pargetera, koga sam ti ve spomenuo. - Da, smatra ga genijem - selila se Doana. - Pored toga, moj otac je imao majku, koja mu je u svemu pomagala, a ja sam sasvim sam. ivot u Arnborou Holu ne ine samo prijemi. Ne bi trebalo da mi neko prebaci ako ponekad poelim da se malo opustim, zar ne? - Slaem se. A ja sam brinula da e veera kod Moli za tebe biti preveliki izdatak. I da ne bih povredila tvoj ponos izlaskom u restoran, odluila sam reila da ti uzvratim veerom koju sam sama pripremila - oi su joj blistale dok je odmahivala glavom. - Moe li da pretpostavi, Mark, kako sam se glupo oseala kad sam otkrila da si lord Arnborou? - Da, ao mi je. To vee bilo je divno, ne samo zbog ukusne hrane. Bio sam oaran tvojom kuom. Tako mala... i portreta predaka. - Ako ti se toliko dopala mala kua, zato ne zaveta Arnborou Hol istorijskom institutu? - upita ona. - Zato to je to moj dom! - Kako uspeva da pokrije trokove? -Doana je bila radoznala. - Dobro pazim na sve izvore prihoda. Na primer, batenski centar je vrlo pouzdan. Prednost je i u tome to je Heti udata za filmskog producenta, pa se na naem imanju esto snimaju TV serije i filmovi, pogotovo u parku, gde je snimljeno i mnogo modnih fotografija. ~ 41 ~

- Sad mi je jasno zato mi je sve to bilo poznato kad sam bila u obilasku prvi put. A ve sam uobraavala da sam taj ambijent videla u nekom ranijem ivotu. - Sve je to lepo, ali zato me nisi tokom prve posete Arnborou Holu razotkrila? - upita Mark. - Zato to sam tada dola do galerije predaka iz viktorijanskog doba - objasni mu ona. - Isteklo je vreme posete zamku, pa nisam uspela da vidim sobu s fotografijama. Inae ne bih prihvatila tvoj poziv na pie. - O, to bi bila katastrofa - ree Mark zamiljeno i uz osmeh je uhvati za ruku. - Sad smo opet prijatelji, slae li se?

Kako je samouveren! Zar on zaista misli da je s njom lako izai na kraj? - Ne, ne moemo biti prijatelji, jer nemamo nita zajedniko - ree ona i istrgnu ruku iz njegove. - Ti i ja ivimo u dva razliita sveta. - I taj jaz smatra nepremostivim? - bio je ozbiljan, moda ak ljutit. - Da. - U tom sluaju, neu da traim svoje vreme - oi mu sevnue. - Ili tvoje.

Pourio je prema izlazu. Doana je ostala kao okamenjena. Sedela je i oslukivala oekujui zvuk urlanja jaguarovog motora. Bila je van sebe od besa, jer Mark nije pokuao da je oraspoloi. Besno je otila u kuhinju.

Ponovo se oglasilo zvono na vratima. - Da li si neto zaboravio, Mark? - srce joj je gotovo iskoilo iz grudi. - Da - podigao ju je u naruje i odneo u dnevnu sobu. Spustivi je na sofu, seo je pored nje. - Ovako.

Pre nego to je uspela da se usprotivi, osetila je njegove usne na svojima. Poljubac je bio kao oluja. Pokuala je da mu se osupre, ali je bila srena to nije uspela. Njegov stisak bio je snaan, a poljubac strastan, pa joj nije preostalo drugo nego da mu uzvrati... - Ne elim da budem tvoj prijatelj - izjavi Mark odluno. - elim mnogo vie. A za to nam je dovoljno ovo to imamo!

Nije joj dozvolio da neto kae, ponovo ju je poljubio. itavo njeno telo i duu zahvatila je olujna enja, koja je kao vulkanska lava prostrujala njenim venama nosei je u nepoznate visine. Kad je konano bila spremna da ispuni sve Markove elje, on je podigao glavu pogledavi je pravo u oi. - Ti si me na ovo navela - rekao je gotovo optuujuim tonom. - Nikada se nijednoj eni nisam silom nametnuo. ~ 42 ~

Zato to su ti druge ene kao zrelo voe padale u ruke, pomisli Doana, nesposobna da mu se odupre. - Molim te, pusti me.

Uinio joj je na volju. Brzo je ustala i povukla se korak nazad. - Ako sam te povredio, oprosti mi, Doana. Uprkos svemu, nije mi ao to sam te poljubio, naprotiv. - Bar si iskren - priznala je. - Plemika obaveza - naalio se Mark. Zatim je ustao i poao prema vratima. - Dobio sam ono to sam eleo, sad idem.

Ali ona nije elela da on ode! A kako da mu to kae, a da ne izgubi obraz? Pre nekoliko minuta htela je da ga ostavi ispred vrata, a onda... onaj poljubac sve je promenio. - Da li si veerao? - upitala ga je. Iznenaeno ju je pogledao. - Nisam. Da li nudi da jedemo zajedno? - Da, iako je to pomalo glupo. Poi sa mnom u kuhinju - naredi mu ona nestrpljivo.

Stajao je pred njom skrtenih ruku. - Oekuje da sednem za tvoj kuhinjski sto? - upita on s neskrivenom nevericom. Zatim je spustio ruke uz najlepi osmeh koji je videla. - Nita lepe nisam mogao poeleti.

Poao je za Doanom u kuhinju ne pokuavajui da prikrije radost zbog neoekivanog poziva.

Podgrejala je paprika dok je Mark, trudei se da bude koristan, isekao hleb. Potom su oboje seli za sto. - Izgleda umorno, dan ti je bio naporan - rekao je kao da se izvinjava. - No je bila gora. Uostalom, u subotu sam bila uasno povreena kad si nestao odavde. - I ja sam bio povreen - priznao je. - Tada si me razoarala, pa sam izgubio kontrolu nad sobom. Da li ti je naa svaa pogorala raspoloenje? Bez oca u firmi imala si mnogo posla. - Tako je, mada tamo imamo dobro uigran tim - Doana se ponosno nasmejala. - Dek ne voli da je kod kue ako Kejt nije tamo. - eleo bih sve da ih upoznam. Ili moda smatra da je bolje da saekamo da se nas dvoje bolje upoznamo?

Doana ga je zamiljeno pogledala. ~ 43 ~

- Sad kad konano znam ko si, ne mogu da zamislim prijateljstvo medu nama, Mark. - Samo zbog proklete titule? - besno je ustao odgurnuvi sto. - Nikada je nisam eleo, a mogu li to da promenim? Uprkos svemu, bio bih isti ovek! - Znam! - i Doana je uznemireno ustala od stola. - Molim te, Mark, nemoj opet da pobegne. - Zato?

Iz njenih oiju zaiskrio je bes. - Zato to si moda uspeo da me ubedi. Uhvatio ju je za ruku. Gledao ju je tako da je njeno srce poelo da divlja. Oekivala je da e je on privui u zagrljaj, ali poveo ju je u dnevnu sobu. Seo je na sofu povukavi je do sebe.

Pogledom je pretraivao po njenom nepoverljivom licu, a onda ju je konano zagrlio i enjivo poljubio. im je osetila njegove usne na svojima, zaboravila je sve.

Privila se uz njega, nesebino mu uzvraajui poljubac, koji je bivao sve strasniji. - Da li ovakvim argumentima treba da te ubedujem? - upitao je promuklim glasom. - Ne - proaputa ona opijeno. - Ali mi se dopadaju. Mnogo.

Zadovoljno se nasmejavi, opet ju je poljubio. Jednu ruku zavukao joj je pod pulover pronaavi njene bujne grudi. Pod njegovim prstima stekla je utisak da je drmaju kratki strujni udari, koji su ubrzali njen krvotok i naterali rumenilo u lice.

Posle arobne venosti Mark je podigao glavu. - Divna si, Doana! Ako ovako nastavimo, bojim se da neu vladati sobom. - Onda je bolje da odmah prestanemo - ree ona i s mukom ustade.

Ustao je i on, ali ju je ponovo privukao sebi. - elim neobuzdano da te ljubim, a ta elja javila se onog momenta kad sam te prvi put ugledao. Veruje li mi? - Verujem. - Onda moe da shvati da mi nije dovoljno tvoje prijateljstvo. Uostalom, to je oigledno - neno joj je sklonio kosu s lica. - A gordost ili tvrdoglavost deo je mog plemikog nasleda. Dakle, ako me posle ovoga odbaci, u tom sluaju neu te vie uznemiravati.

~ 44 ~

Ujela se za usnu, jer je shvatila koliko je ozbiljan. ta treba da uradi? Odjednom je shvatila da njegov odlazak ne bi podnela i to joj je umnogome olakalo odluku. - Kako da te odbacim kad mi je lepo s tobom - zaljubljeno ga gledajui, naslonila je glavu na njegove grudi.

Njegove oi trijumfalno zasijae. - Nita lepe nisi mogla da mi kae. Promenila si miljenje. Zato? - Jer mi se dopada iako ne govori celu istinu. - Zar nisi i ti to radila? Sad smo kvit. I ti se meni dopada, toliko da bih najradije ostao s tobom. Ali je ipak najbolje da budemo razumni - jae ju je pritisnuo uza se. - Prepustimo sve vremenu.

Slaem se, pomisli Doana. Njegovi poljupci razjasnili su joj mnogo toga. - Tako mogu da ivim - rekla je. - I da diem ako malo popusti zagrljaj.

Posluao ju je uz zadovoljan osmeh na usnama. - Doana, elim da ima svu slobodu, ali... kad moemo ponovo da se vidimo? - Za vikend - predloila je. - Fino. Doi e kod mene? elim da te provedem kroz zamak. - Pokazae mi detalje koji nisu pristupani turistima? - oi su joj blistale. - ak i tvoj stan? - Sve! - Moram li da platim ulaznicu? - Da, ali ja u odrediti tarifu - poljubio ju je da bi znala ime e platiti. - Znai, ovo je bio avans - zakljuila je kad je ponovo mogla da govori. Zatim se privila uz njega poljubivi ga nesvesno. Nije bila neiskusna, ali u poljupcu nikada nije ovako uivala.

A onda se usudila da mu to kae, pa ju je Mark ponovo privukao u zagrljaj. - A sad zaista moram da poem - proaputao je na njenim usnama. - Pre nego to ponovo izgubim tlo pod nogama. - Srea tvoja pa mi nisi bio blizu u subotu kad sam otkrila ko si. Bila sam toliko besna da bih te golim rukama zadavila. - Bilo bi to gorko zadovoljstvo, Doana. Poto Rufus ne planira enidbu, jedino ja mogu da obezbedim naslednika porodine loze.

~ 45 ~

- A zato nisi pronaao odgovarajuu kandidatkinju iz svog stalea? - upila je, paljivo pratei njegovu reakciju. - Ili je moda ima, ali hoe, kako si rekao, da malo uiva kao i svaki normalan ovek? - Ne postoji takva ena koja me u ovom momentu interesuje - zvuao je iskreno. - U stvari, postojala je jedna, koju sam mogao voleti, a iz istog je kruga kao ja. inilo mi se da je i ona mene volela, ali kad je saznala da uprkos plemikom statusu i poloaju nemam na raspolaganju velika finansijska sredstva, bila je razoarana, pa smo se udaljili. - Da li te je to povredilo? - upita Doana saoseajno. - Pre svega, bio mi je povreen ponos. Od tada sam izbegavao bliske veze. - Pa ipak, u tvom ivotu moralo je da bude jo ena - zakljuila je. - Naravno, nisam monah. Posle Lavinije bilo je nekoliko povrnih afera sa enama koje nisu imale velike zahteve - nestrpljivo ju je pogledao. - A ta je s tobom? Da li je u tvom ivotu postojao jo neko osim arlsa Pila na Oksfordu? - Naravno, ali nikada nisam bila zaista zaljubljena, uglavnom sam bila razoarana. S vremena na vreme izlazim s prijateljicama. - Znai, dogovorili smo se: dolazi u subotu da poseti kuu mojih predaka, koja ti se toliko dopada - dodao je ponosno. - A sad moram da idem. - Radujem se to si ovde i to smo se pomirili - rekla je pratei ga.

Poljubio ju je jo jednom, ovoga puta kratko i strasno. - Dakle, do subote. Doi to ranije moe!

~ 46 ~

6. poglavlje

Pomeanih i nejasnih oseanja, Doana je u subotu pola u zamak Arnborou. Obukla je haljinu od crnog kamira, uz nju crne izmice od meke stavljene koe i tamnosmei trenkot od sline koe.

Bila je srena zbog prijateljstva s Markom, mogla je da zamisli aferu s njim, ali da razvije dublja oseanja prema njemu, bilo bi glupo... ni on ne namerava da se zaljubi u nju!

Parkirala je automobil na praznom parkingu za posetioce. im je prela anac, ugledala je Marka kako joj prilazi. Nije joj promaklo da mu je lice zablistalo kad ju je primetio. Zato se zadovoljan osmeh razlio po njenom licu. - Zaista si dola! - poljubio ju je u oba obraza. - Tako sam obeala! - Sve e biti u redu ako se u meuvremenu ne predomisli - uhvatio ju je za obe ruke. - Izgleda divno. Jakna ti odlino pristaje. - Kejt mi ju je poklonila. Kuda me vodi? - upitala je zaueno kad ju je Mark poveo iza ugla jedne zgrade. - Na sporedni ulaz. U velikoj sali spremaice jo uvek rade, pa sam zato pomislio da je bolje da prvo odemo u moje privatno kraljevstvo da popijemo po kafu. - Razumem. Uli su u visoku salu s kamenim zidovima, iz koje je vodio hodnik, na ijem su kraju bile uske stepenice s kamenim gazitima, koje su vodile navie. - Sreom, obua ti je udobna - pohvalio ju je Mark. Poao je ispred nje penjui se, a kad je stigao do vrha, otvorio je jedna vrata. - Stigli smo! - najavio je.

Doana je prela preko kamenog praga u dobro osvetljenu prostoriju s visokim prozorima na tri strane, odakle se videla kompletna bata i prostrani park u svoj veliini. - Ovo je kao u bajci! - otelo joj se.

Zidovi su bili obloeni drvetom, pored kamina vie udobnih stolica oko niskog stoia s posluenjem. U jednom uglu bio je divno izrezbaren pisai sto, pretrpan novinama i knjigama, a na zidovima su visili probrani akvareli. - Znai, ovo je tvoj stan - Doana je bila impresionirana. ~ 47 ~

- Samo deo, ostatak u ti pokazati kasnije. Poslui se - ponudio je Mark, kao pravi domain.

Sela je na sofu i uzela pogaicu. - O, jo su tople! Da li si ih ti ispekao? - Ne, opljakao sam ajdinicu za posetioce - priznao je. - Tamo je sve uvek svee. Nasuo joj je olju kafe s malo mleka. Oigledno je zapamtio kako to

ona voli. - Priznajem da sam bila pomalo nervozna zbog ove posete - udobno se zavalila. - Zato? Plaila si se da u te zatvoriti u tamnicu? - naalio se. - Ne, nije mi to palo na pamet. Pomislila sam da nije pametno da izazivam radoznalost tvog osoblja, jer si sigurno ovako dovodio i druge ene. - Normalno je to to su radoznali - branio je Mark svoje osoblje. - Moda neki od njih gaje nekakve nade... - Kako to misli? Slegnuo je ramenima. - Mnogi me znaju odmalena i iskreno prieljkuju da konano pronaem enu svog ivota i da zasnujem porodicu. - Mora da poznaje mnogo ena iz svojih krugova... - Da, ali pola njih su poslovno uspene, a druga polovina udata je za moje prijateje - rekao je odsutno. - Poslui se. - Gde planira da ruamo? - upitala je oprezno. - Ovde. A za veeru u te nekud izvesti. - Toliko e me zadrati? - Zar uri kui? - Ne. Dek i Kejt me oekuju sutra na ruku. Ja u kuvati. - Kako ti je majka? - upita Mark i otpi gutljaj kafe. - Jo uvek lei. - A tvoj mali brat? - Presladak je - izgovorila je oduevljeno. - Dek je presrean, jer je Kejt sve dobro podnela. Njih dvoje su jedno srce i jedna dua. - Takvi su bili i moji roditelji - setno se prisetio Mark. - Hajde da ti pokaem svoj dom. - Vai, ali treba prvo da operem ruke. - Nema problema. ~ 48 ~

Proveo ju je kroz jedva primetna vrata, obloena drvetom. - Kao deca ovde smo najradije spavali - objasnio je Mark. - Moja dnevna soba bila je ranije salon moje majke, a moje kupatilo i spavaa soba jedan sprat nie.

Sreom, osim onih spiralnih stepenica postojale su jo jedne, normalne, koje su sad koristili. - Veoma si uredan - divila se Doana kad joj Mark otvorio vrata spavae sobe. - Varljiv je taj utisak. Pre nego to si dola, sve to je bilo razbacano strpao sam u plakare - priznao je iskreno, uz osmeh. - Kupatilo je iza onih vrata. - Nikud nemoj otii, zalutau ovde. - Ne brini, ekau te - pomilovao ju je po obrazu.

Kad je izala iz kupatila, Mark je stajao pored prozora. Njegov markantni profil ispred svetle pozadine bio je kao umetnika slika. On i Arnborou Hol bili su nedeljiva celina.

im je uo Doanu, okrenuo se prema njoj. - Spremna za veliku turu kroz zamak? - Kuda emo prvo? - Prvo treba da vidi prostorije koje svi mogu da posete, pre nego to nagrnu brojni turisti, slae se? - Potpuno.

Bio je poseban oseaj obii Arnborou Hol s vlasnikom. Po njegovoj prii zamiljala je Marka, njegovu brau i sestre, kako se igraju u velikom holu u dane kad pada kia, kako tre po toj prostoriji i voze trotinete. Uza sve to bilo joj je jasno da ovaj zamak moe da bude pravi dom. - Kad sam ovde bila prvi put - poe Doana kad su uli u balsku salu - uobrazila sam da sam ovde, pod svetlou ovog lustera, plesala valcer. - Kada sledei put organizujem dobrotvorni bal, pozvau te, pa e tvoja uobrazilja postati stvarnost - odgovori joj Mark raspoloeno. - Hvala, ali zapravo ne umem posebno dobro da pleem - upozori ga ona. - Sa mnom e i to moi - ubedljivo je rekao. U njenom osmehu bila je primetna sumnja. - Kuda emo sad? - U raskonu spavau sobu. U njoj su spavali samo kraljevi i kraljice. Meutim, ne zajedno. ~ 49 ~

- Divno. Videla sam je za tokom prve posete, ali samo nakratko, jer nisam imala vremena. - Dobro je to je tako, inae se ne bismo nali u parku pa se ne bismo bolje upoznali - prokomentarisao je Mark pre nego to su krenuli dalje.

Doana je bila oduevljena bogato ukraenim sobama. Svaka prostorija bila je po neemu specifina, pa bio to plafon, kamin ili drugi detalj, a od svega toga bilo joj je teko da se odvoji. - Tako si tiha - primeti Mark, jer je ona sve vreme bila predmet njegove panje. - Oduevljena sam kvalitetom enterijera i pokuavam da zamislim koliko je vremena trebalo za izradu ovih preciznih i istovremeno prelepih detalja. - Navikao sam na to. Moje osoblje je najveim delom godinama u naoj slubi i svi oni zajedno su dobro uigran tim - sugestivno ju je pogledao. - jasno je da bi mi bilo mnogo lake kad bih imao jo nekoga na svojoj strani. - Zar ne moe sebi da dozvoli da jo nekoga zaposli? - upita ona namerno naivno. - Nisam mislio na vei broj zaposlenih, nego na enu koja e ivot podeliti sa mnom - ree on, posebno naglasivi poslednji deo reenice. - Ima li ovde tajnih prolaza? - morala je brzo da promeni temu. - Ne, razoarau te - odgovori Mark. - Nemaju svi zamkovi iz srednjeg veka takve prolaze. - Tu epohu poznajem samo iz lekcija istorije, ali u ovom ambijentu ona i dalje ivi - sanjalaki zakljui Doana. - Sad mi je lako da pretpostavim kako su u to vreme izgledali odevni predmeti. Vrlo romantino. - Sauvati istorijski zamak jeste poduhvat i vrlo mali broj ljudi moe to da uini za svoje potomstvo - Mark pride prozoru. - Poinju da nagru posetioci! Nas dvoje treba da se povuemo u prostorije koje nisu otvorene za njih. - Dogovoreno.

Brzo joj je otvorio vrata s natpisom: Zabranjen ulaz, pa ju je gurnuo kroz njih. - Da li posetioci od tebe ele da saznaju neto vie o zamku? - upita ga ona poto joj je bio zabavan nain na koji ju je brzo sklonio od oiju radoznalaca. - Da, vrlo esto, ali obino ih uputim na nadzornike. ta kae na to da napravimo pauzu za ruak? - predloio je. ~ 50 ~

- Moe. Nisam mislila da posetioci zamka mogu da maltretiraju vlasnika i da ga tretiraju kao vodia - naalila se. - Sad mi je jasno zato moj mali brat vriti kad je gladan. - Da li on svojim roditeljima pravi mnogo posla? - Da, ali Dek je vrlo revnostan i nikad mu nije teko da ustane i da ga nahrani. - Tako? - Mark je delovao zaueno. - Jeste, propustio je moje rane godine, pa sad sve to pokuava da nadoknadi - objasnila je Doana smejui se. - Nekako ne mogu da shvatim te vae porodine odnose - priznao je Mark. - Spomenula si da si posle smrti ljudi koji su te usvojili prela kod Kejt, kojom se Dek onda oenio. Od tada se preziva Logan. I on se prema tebi postavlja kao prema svojoj voljenoj kerki mada zapravo nije tvoj bioloki otac. - Nije sve tako - uzdahnula je Doana. -Mnogo je komplikovanije. Zamolila sam Kejt i Deka za dozvolu da ti sve ispriam ukoliko te bude interesovalo. Dok budemo ruali, ispriau ti sve o svojoj porodici. - Ne, molim te, uini to odmah! Ba si me zainteresovala. Ako nisi previe gladna, otii emo opet u moju dnevnu sobu. Slae se?

Doana nije imala nita protiv, pa su uskoro opet sedeli na sofi, jedno pored drugog, u onoj velikoj i svetloj prostoriji. - Dakle, Dek i Kejt su se vrlo mladi zaljubili jedno u drugo. Bila je to snana i strasna ljubav - poela je Doana - kakva se opisuje samo u ljubavnim romanima. Dek je radio kod svog oca, koji je bio graditelj i hteo je da proiri posao. Kejt je poela karijeru u Londonu i bila je ubedena da e Dek poi za njom i tamo potraiti neki posao. Meutim, on je odbio da ode od kue, a ona da ostane uz njega. Tako su se razdvojili. - Sigurno je to oboma teko palo - primetio je Mark. - Da. Ali u Londonu je Kejt otkrila da je u drugom stanju. Zato je otuda pourila natrag, da obavesti Deka da e uskoro postati otac i... saznala je da se on prethodne nedelje oenio! - Gospode Boe! Kako je to mogao da uini? - upita Mark zaprepaeno. - Pa eto, Kejt je otila od njega, a on, mukarac, nije bio imun na iskuenja, pa je podlegao arima mlade Done, koja je u poreenju s Kejt bila seks-bomba. Kad mu je Dona saoptila da je trudna, uinio je ono to se od njega oekivalo: venao se s njom. - Kakva zbrka - otelo se Marku i pritom se obema rukama uhvatio za glavu. ~ 51 ~

- Ali sad dolazi najgore. Slomljenog srca Kejt se vratila u London, mada se s Dekom nije ni videla. On nije znao da je ona u drugom stanju niti je ona saznala da se on posle nekoliko meseci razveo od Done, koja je doivela pobaaj, pri emu je na videlo izala injenica da dete ne moe biti Dekovo.

U nameri da je utei, Mark je zagrlio Doanu, to je njoj veoma prijalo. - Kejt je imala udatu sestru, koja nije mogla imati dece, pa su se dogovorile da me njena sestra usvoji. U tim okolnostima to je bilo najbolje reenje. Rasla sam kod tee i tetke, uverena da mi je Kejt tetka. Kad mi je bilo trinaest godina, moji usvojitelji nastradali su u saobraajnoj nesrei, pa me je uzela Kejt. Ona se sluajno ponovo srela s Dekom i poto sam ja mnogo liila na njegovu majku, sve je brzo izalo na svetlost dana. - Meni to zvui kao dobar ljubavni roman - zakljuio je Mark. - Pre svega taj hepiend! Nikakvo udo to je Dek toliko zabrinut za tebe. Propustio je pola tvog ivota. - Jo gore je to to je propustio mnogo srenih godina s Kejt.

On je jae prigrli. - I ti si sve to kao tinejderka preivela. Nije ti bilo lako. - Bilo je i tekih momenata, ali zato sam bila na sedmom nebu kad su se Dek i Kejt venali. Bila sam oduevljena Dekovom velikom kuo