Moj prvi susret sa Novim optimizmom iGutom desio se u pozori{nom klubuZeleno zvono. Bila sam u~esnica uprojektu koji je Pokret ostvarivao usaradnji sa Grupom 484. U pitanju je bioniz razgovora i predavanja o knji`evnostii kulturi namenjenih srednjo{kolcima unameri da razviju ve{tine ~itanja,razumevanja, tuma~enja i kriti~kogpreispitivanja kako knji`evnosti, tako ipopularne kulture. U Proglasu Novogoptimizma stoji da Pokret okupljaumetnike, nau~nike, preduzetnike,pronalaza~e i druge izuzetne pojedince,sa ciljem da ih kao dobar primerpredstavi naj{iroj javnosti. Zeleno Zvono,kao mati~na ku}a Novog optimizma, odsvog nastanka bilo je sedi{te slobode

mi{ljenja, izra`avanja i delanja, tu su seokupljali pojedinci koji su verovali dazajedni~kim aktivizmom dru{tvu mo`eda se po{alje poruka koja }e izazvati

promenu. Ukoliko su{tinu togpojedina~nog projekta, ~iji sam bila deo,prenesemo naj{iru sliku, uvide}emo daje Novi optimizam kroz svoje postojanje

davao taj novi pogled na stvarnost.Osvetljuju}i one koji se svojim delanjembore protiv apatije, pasivizma, nepravdesvih vrsta, Pokret nudi jedan kriti~ki osvrtna svet i dru{tvo oko nas i poziva naakciju. Taj poziv sam osetila i ja ipriklju~ila sam se optimistima nakonprinudne selidbe Pokreta.

Nakon {to je Zeleno zvono prisilnozatvoreno Guta se preme{ta u Beograd,gde je uto~i{te prona{ao na adresiMedija centra, {to je odli~na pozicija dase uvidi zna~aj Pokreta koji nije samolokalni, ve} i regionalni. Za kratko vremeod samo mesec dana nastavili smo da{irimo pozitivnu pri~u koja je `ivela uZelenom zvonu.

Poverenik za informacije odjavnog zna~aja i za{titupodataka o li~nostiRodoljub [abi} iza{titnik gra|ana Sa{aJankovi}, dobitnicidvanaeste nagradeDobar primer Novogoptimizma, pokazali su kakosna`ne i nepotkupljive li~nostimogu da odbrane poziv i podignudostojanstvo institucije na ~ijem su ~elu.

SA[A JANKOVI], kao prvi za{titnik gra|ana,preuzeo je jednu od najva`nijih i najte`ihdru{tvenih obaveza da brani sve one kojima suugro`ena ljudska prava i gra|anskodostojanstvo. Uprkos bahatosti nosilaca javnihfunkcija i institucija koje predstavljaju, on brani iuspostavlja vladavinu prava koja je u velikoj

krizi. ^ini to bez uzmaka, uporno, dosledno iodgovorno. Brane}i vladavinu prava i

slobodu gra|anina, Jankovi} se predstaviokao uzorni kriti~ar na{eg politi~kog ipravnog sistema. Samim tim {to jeobavezivao dr`avne organe i institucijeda se pridr`avaju ustava i zakona nai{aoje na `estoke otpore i opstrukciju.Anga`man Sa{e Jankovi}a pokazujekoliko su u kontrolnim telima neophodni

obrazovani, kompetentni i nepotkupljivigraditelji pravne dr`ave. U tom smislu, ve} sadaje prepoznatljiv njegov veliki doprinos uizgradnji pravne dr`ave i uspostavljanjuvladavine prava. Suo~en sa beskrupuloznomtehnologijom vlasti i pravnim neredom uinstitucijama, Jankovi} im ne popu{ta jer ne `elida izneveri ni svoju li~nost ni instituciju kojupredstavlja.

RODOLJUB [ABI], kao prvi poverenik zainformisanje od javnog zna~aja i za{titupodataka o li~nosti, pokazao je visoke standardeprofesionalnosti i odgovornosti u obavljanjupoverene mu du`nosti. Bez kompromisa jeprema svim onim koji izbegavaju da javnosaop{te informacije od javnog zna~aja kojeslu`beno poseduju, u koje javnost ima pravo nauvid. Pri tom je pokazao kako se uspostavljajumere, standardi i principi pravi~nogfunkcionisanja institucije na ~ijem je ~elu. [abi}se svakodnevno suprotstavlja svim vidovimaprotivustavne uzurpacije, neodgovornostima,monopolima i kriminalu u kome su glavnimentori, pokrovitelji i sau~esnici dr`avni organi.Profesionalna posve}enost, pravna i moralnakultura u temeljima su njegove zna~ajne misijebez kojih se ne bi mogli zamisliti civilni oblicipostojanja pravne dr`ave.

dobarprimernovog

optimizma

Nepotkupljivi brane pozivDvanaestogodi{njakPokret Novi optimizam ve} dvanaest go-dina dodeljuje nagradu Dobar primer No-vog optimizma osobama ili organizacija-ma koje se svojim delovanjem i zalaganji-ma bore za vrednosti koje su jasno izra`e-ne u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskimpravima i Proglasu Novog optimizma, tesvojom inicijativom daju dobar primer za-jednici i dru{tvu.

Nagrada se svake godine dodeljuje 10.decembra, na Me|unarodni dan ljudskihprava. Me|u dosada{njim dobitnicimanagrade su Mirjana Karanovi}, ekipa seri-je Dr`avni posao, rege sastav Del ArnoBand, Dragan Todorovi}, Mirko \or|evi}i Ivan Ivanji.

MARIJA DAKIC: Optimizam je stav`

Strana II

IIIII NOVI OPTIMIZAM 2016 | subota–nedelja, 10–11. decembar 2016 | DANAS

Zlatni jubilej Me|unarodnog dana ljudskih pra-va prilika je da se upitamo da li je era tih pravana izmaku? Da li }e pravo na slobodu izra`a-vanja, privatnost, poverljivost i pravnu sigur-nost ustuknuti pred sve proizvoljnije prime-njivanim i tehni~ki savr{enijim oblicima nad-zora, pred sve manjom voljom za nadzoromnad tim nadzorom i sve manjom mogu}no-{}u njegovog otkrivanja i obuzdavanja?

Slobode i prava ~oveka su normativna gra-|a ljudskog dostojanstva. Moderno pozitivnopravo, mo`da po prvi put, stavilo se u slu`bujedne ~iste pravne vrednosti. Ve} du`e vreme,me|utim, ta prava podre|uju se drugim prak-ti~nim interesima. Nije nikakva novost da ihpotiskuju stvarna ili fingirana briga za bezbed-nost, o~uvanje `ivotne sredine i neuta`ivostkapitala i fiskalne gladi dr`avnog aparata. Alinije novost ni ~injenica da ih, pod tim izgovo-rom, ili bez ikakvog prihvatljivog izgovora, ne-prekidno podriva politi~ka vlast. Svaka vlastte i ka tome da kontrolu u~ini nepotrebnomili da je izoluje. Izolova}e je bojkotom, poku-{ajem kompromitacije ili optu`bama da pre-kora~uje ovla{}enja, da je politi~ki instrumen-talizovana, ili da radi za tu|e interese. Otvore-no ili prikriveno, takva vlast, po pravilu autori-tarna, smatra ih za svoj opstanak konkurent-nim, remetila~kim ili subverzivnim. Te{ko je,dakle, izbe}i zaklju~ak da su u~inci osvajanja iodr`avanja autoritarne vlasti u obrnutoj sra-zmeri sa uva`avanjem ljudskog dostojanstva.

Otuda i pojava da je obele`avanje danaljudskih prava uglavnom suplement njihovenedosti`nosti. Na ovaj dan obi~no se setimoprava koja nam nedostaju. Kao da im dr`imopomen. Slobode i prava ~oveka srazmernasu uspe{nosti na{eg suprotstavljanja aspira-cijama vlasti da ih potre. Ne bi ih ni bilo da su-verénu nisu smetala. Izborena su uz velike r-tve, u mnogim dru{tvima ro|ena su ne`elje-no, a njihovo trpljenje od onih kojima bi beznjih bilo lak{e ~esto je mu~na hipokrizija.

Ljudska prava, na`alost, nisu zajedni~kiinteres. Oni koji bi trebalo da ih garantuju ra-dije bi ih redukovali. Oni kojima su namenje-na libe se da za njima pose`u. Bilo zbog toga{to nisu nau~eni da su im potrebna, bilozbog toga {to im se ~ini da bi trud bio uza-ludan, ili zbog straha da bi svaki prigovornosio opasnost gesta nelojalnosti. Ljudskaprava nedostaju gde god se insistiranje nanjima ili osporavanje da ih ima, smatra rav-nim pobuni i aktu neprijateljstva.

O pravu da se zna i da se javno ka`e, opravu na jednakost pred zakonom i na prav-nu sigurnost u Levijatanu javne upraveuspe{no su se kod nas starali, ili nastojali dase staraju u granicama svojih mogu}nosti,Za{titnik gra|ana i Poverenik za informacije.

Opravdanost dodeljivanja nagrade No-vog optimizma Sa{i Jankovi}u i Rodoljubu[abi}u ne mo`e se dovesti u pitanje. Ipak,obi~no se jedno pitanje name}e: Da li je nacivilnom dru{tvu da nagra|uje one koji dr-`avni posao rade kako treba?

Da, kad je mera valjanosti tog rada kon-trola dr`avne mo}i i otpor sa kojim se ta kon-trola suo~ava. U dru{tvu u kome rukovode}iprincip nije zakonitost ve} politi~ki oportu-nizam, u kome se reputacija sti~e dodvora-vanjem i docrtavanjem la`ne slike o prospe-ritetu, a ne nezavisnim stavom i izno{enjemistine, u kome se spletkama i ru`enjem, a neargumentima uklanjaju nepokolebljivi kriti-~ari, u kome i nepobitne ~injenice mogu bitideformisane, u~injene fluidnim i opovrglji-vim, najzad u kome se karijere grade ne uzpomo} znanja i sposobnosti, ve} zahvaljuju-}i pripadnosti ili priklanjanju partijama navlasti, zahvaljuju}i povla|ivanju samovolji,poni`avanju odozgo i samoponi`avanju –raditi posao kako treba, tj. raditi ga stru~no,objektivno, savesno i jednako prema svima,postaje pojava retka i hrabra, postaje rizik ko-ji iziskuje rtvu, postaje egzistencijalna avan-tura u kojoj se neprekidno stavlja na kocku

sopstvena sigurnost imoralna reputacija.

Dodatni paradoksje u tome {to upravogospoda Jankovi} i[abi}, iako ih mnogispoti~u, a prema po-trebi omalova`avaju iru`e, spadaju u retkekoji daju veliki dopri-nos pribli`avanju Srbi-je Evropskoj uniji i je-dan su od razloga dana{a dr`ava ipak dobi-ja prelazne ocene. Ta-ko silom prilika funkci-oni{e mehanizam vla-sti koji se odr`ava upr-kos postupcima koji bitrebalo da ga diskvali-fikuju. Te{ko je izbe}izaklju~ak da se na{adr`ava primi~e Evropiuz pomo} onih kojenezaslu`eno nipoda-{tava i gu{i, ili ~ak nazi-va neprijateljima: uzpomo} kriti~ara, osta-taka slobodne {tam-pe, demokratski ori-jentisanog dela nevla-dinog sektora, i par za-te~enih, ne`eljenih ali

sticajem okolnosti zadr`anih nezavisnih or-gana. Na sceni je svojevrsni politi~ki mazohi-zam: nasla|ivati se na {teti koja se nanosi ta-kvima kojima bi se mogli ponositi, a od ne-sumnjive su nam koristi.

Sredinom 16. veka francuski pisac i politi-~ar, Etjen de la Boesi, ukazao je na tri uzrokadobrovoljnog ropstva: naviku, lukavstvo tira-na da zaglupljuje podanike i `elju velikogbroja podanika, po pravilu najgorih, da se ve-`u za tiraninovo u`e i tako i sami prigrabe deonjegovog plena. Kasnije }e ameri~ki sudija Vi-lijam Daglas primetiti da ~ak i u SAD pojedin-ci imaju sve manje i raspolo`ivih sredstava zabilo kakvu korektivnu pravnu pomo} protivonih koji poseduju vlast i mo}. Mada je takvogledi{te smatrao pomalo preteranim, pozna-ti politi~ko-pravni filozof Karl Fridrih, nijeosporavao temeljni stav da se ozbiljna ne-pravda mo`e razviti i zbog ignorancije i indi-ferentnosti neprivilegovanih, zbog ~ega „ti-ho li{avanje kroz ignorisanje i izobli~avanje“odozgo prolazi uglavnom nezapa`eno.

Drugu smetnju predstavlja takozvanaskrivena vlada. Jo{ je Tacit ukazao na tajniprincip samovla{}a, kasnije nazvan arcanadominationis ili tajanstvo kojim se ne ~uvadr`ava nego gola vlast. Skrivenom vladomNorberto Bobio je nazivao svu razaraju}u ak-tivnost politi~kih snaga koje deluju pod okri-ljem tajne policije i uz povezanost sa njom.

Zasluga Jankovi}a i [abi}a nije samo utome {to su, predano i mukotrpno, uzvod-no (jer samo uzvodno se mo`e sti}i do izvo-ra) vukli teret svoje odgovornosti, nego i utome {to su neupu}enim ili posustalim gra-|anima {irili vidike, i svojim primerom hra-brili ih da ne odustaju od borbe za prava ko-ja im pripadaju.

Solonu se pripisuje zakon po kome su seu doba krize neutralni smatrali be{~asnim.Tuma~en je kao izraz elje da niko ne ostanenemaran prema op{tem dobru, da svako tre-ba da izabere stvar za koju smatra da je boljai ~estitija, da deli opasnost i poma`e, umestoda u sigurnosti ~eka onog ko }e nadja~ati.Sredinom 17. veka, u ~uvenom govoru o slo-bodi {tampe, Milton je napao boja`ljivu i odsveta odeljenu osobinu ljudi koji, bez nadah-nu}a i isku{enja, nikad nisu u~inili ispad da bise suo~ili sa svojim du{manima, ve} su se po-vla~ili iz trke. Mi na ovaj svet, dodao je, ne do-nosimo nedu`nost, ve} pre prljav{tinu. Ono{to nas ~isti jeste na{ sud i na{ izbor.

Eto kako i veoma stari uzori, ba{ kao i do-bitnici ovog zna~ajnog priznanja, mogu bitilozinke novog optimizma. Iznesimo na{ sud!U~inimo ispad i izbor! Ne prepu{tajmo setla~enju i obmani! Tra`imo svoja prava! Ne-mojmo }utati!

ZDRAVKO VULIN:PromoviSemoNovi optimizamNema stvarne pobune protiv sveta koja nije i pobuna protiv samog sebe, akosvet zaista ne prestaje tamo gde ja po~injem, ako ja zaista ne po~injem tamogde prestaje svet... Pla{im se gomile kao {to se svaki pojedinac iz tog mno{tvapla{i ostati sam sa sobom, jer moja sloboda je izgubljena kad prekora~im pragvlastite individualnosti „... ako je, pakao tamo gdje niko ni s kim nema ni~egzajedni~kog, gde se svi me|usobno mrze, a ne mogu se udaljiti jedni oddrugih, niti od sebe samih...“

... Individualci, dostojni institucija koje predstavljaju, poma`u pojedincimada ostanu u svojoj individualnosti i da se ose}aju slobodni, jer bez slobodenema ni ljudskog dostojanstva. Misija Studentskog kulturnog centra Novi Sad iFabrike posve}ena je tome da promovi{e individualnost, slobodu i ljudskodostojanstvo i spre~i mr`nju svake vrste, pa time i pakao u dru{tvu u kojem`ivimo. To je deo na{eg identiteta i ideja koje promovi{e Novi optimizam.

Iz pozdravnog govora direktora Studentskog kulturnog centra Novi Sad

IVAN IVANJI:OvogodiSnjilaureati verujuda dobro morapobeditiPro{logodi{nja odluka da me proglase dobrim primerom novog optimizmaza~udila me, iznenadila i veoma obradovala. Za~udila me {to sebe zapravonikad ne bih nazvao optimistom, jer ne verujem u onaj optimum, u najbolje{to bi moglo da se dogodi. Za~udilo me {to me se mladi ljudi se}aju, ja samostao prili~no usamljen, jednim delom {to su mi najbolji prijatelji umrli,drugom delom {to nikad i nisam bio naro~ito dru{tven, a pogotovo nisambio kafanski ~ovek. Veoma me obradovalo {to mi je nagrada dodeljena urodnom gradu, Zrenjaninu, u starom pozori{tu, u kome sam kaodesetogodi{njak gledao prve predstave, na stotinak koraka od mojeosnovne {kole s jedne, a tako|e stotinak koraka od moje gimnazije s drugestrane. Ka`u da niko nije prorok u rodnom selu. Zar sam ba{ ja izuzetak?

Dobrim primerom optimizma nazivam delovanje ovogodi{njihdobitnika, Sa{e Jankovi}a i Rodoljuba [abi}a, jer izla`u}i se verbalnimnapadima i realnim opasnostima dokazuju da veruju da dobro mo`e imora da pobedi. Kad sam ~uo da dobijaju nagradu prvo sam pomislio naDon Kihota, ali za razliku od njega oni se ne bore protiv ravnodu{nihvetrenja~a nego protiv sile trenutne ve}ine sunarodnika, pa po tome neli~e na viteza tu`nog lika iz La Man~e.

Autor je pro{logodi{nji laureat nagrade Dobar primer Novog optimizma

OBRAZLO@ENJE NAGRADE ZA NOVINAREJU^E U BEOGRADSKOMMEDIJA CENTRU:

Branislav Trifunovi}, glumac, voditelj programa

Ivan Ivanji, knji`evnik iprevodilac, pro{logodi{nji laureat

Rodoljub [abi}, poverenik zainformacije od javnog zna~ajaRepublike Srbije, laureat

Sa{a Jankovi}, za{titnikgra|ana Republike Srbije,laureat

Ratko Bo`ovi}, sociolog, pisac obrazlo`enja nagrade

Branislav Gruba~ki Guta,osniva~ Pokreta

NA NOVOJ ADRESI

Prvo {to je usledilo bila je Skup{tinaNovog optimizma na kojoj su se okupilisvi oni koji su se tokom dvanaest godinapostojanja Pokreta ose}ali kao njegovdeo, odnosno, prijatelji, saradnici,u~esnici u projektima, koncertima,izlo`bama, tribinama, promocijamaknjiga, filmova. Tada su i jednoglasnoizglasani laureati nagrade Dobar primerNovog optimizma, za{titnik gra|ana Sa{aJankovi} i poverenik za informacije odjavnog zna~aja Republike SrbijeRodoljub [abi}.

Na Me|unarodni dan borbe protivfa{izma i antisemitizma, 9. novembra,usledila je tribina Duh palanke i fa{izacijadru{tva, kojoj su osnovne teme fa{izacijadru{tva, kultura pam}enja, revizijaistorije, se}anje na Holokaust,obrazovanje, zaborav. U~esnici su biliBranka Prpa, Marinika Tepi}, Teofil Pan~i}i Ivan Milenkovi}. Ovaj tribinski programpokrenut je 2012, na godi{njicuobele`avanja smrti RadomiraKonstantinovi}a, i tradicija njegovogodr`avanja nastavi}e se i u narednimgodinama.

U saradnji sa galerijom O3one, 22.novembra Novi optimizam otvorio jeizlo`bu 10 slika @ivka Grozdani}a Gere,gde se okupljenima poslala otvorenaporuka da je optimizam stav kojeg semoramo dr`ati.

Novi optimizam nastavlja da se bori sanove adrese! Nastavi}e da ive programikoji su za~eti unutar Pokreta: regionalniprogram Vojvodina recommended, FondVujica Re{in Tuci} i Vojislav Despotov, a sanjim i nagrada Tradicija avangarde,nagrada Dobar primer Novog optimizma...I}i }emo putem ~ije su smernicepostavljene pre dvanaest godina, ali sanovim poletom i energijom jer se sada glas~uje jo{ ja~e budu}i da ga {aljemo u svimpravcima iz centra Srbije. Verujem da sviprepoznaju zna~aj umre`avanja, saradnje,komunikacije. Svi koji taj glas ~uju i koji seu tom pozivu prepoznaju dobrodo{li su dazajedno sa nama, u duhu Nove solidarnosti,kako se i zove okvir rada Pokreta, ostvarujuciljeve Novog optimizma.

Autorka je koordinatorka programaNovog optimizma

DAKIC:Optimizam je stav

`

Nastavak sa I strane

Pokret Novi optimizam nastao je iz vi{egodi{njih aktivnosti ljudi okupljenih okozrenjaninskog Zelenog zvona, pozori{nog kluba i svojevrsnog nezavisnog kul-turnog centra (1991-2016). Kao zvani~na organizacija, Pokret Novi optimizamdeluje od 2004. na teritoriji Vojvodine, Srbije i regiona. Nepo`eljan u Zrenjani-nu, Pokret se seli na novu adresu u Beogradu, Terazije 3/1, gde nastavlja svojeaktivnosti iz Medija centra.U Proglasu Novog optimizma jasno je istaknuto da Novi optimizam okupljaumetnike, intelektualce, nau~nike, preduzetnike, pronalaza~e i druge izuzetnepojedince, sa ciljem da ih kao dobar primer predstavi naj{iroj javnosti.

~

~

Branislav Gruba~ki Guta

Nakon ovogodi{njeg prinudnog zatvaranja Zelenog zvona, kao upori{ta i sigurne zoneza ideje inicijative Novog optimizma, organizacija prihvata izazov vremena, i svoje delo-vanje nastavlja sa nove, beogradske adrese. Branko Gligori}, direktor Medija centra, i lju-di u njemu, pru`ili su uto~i{te kako meni tako i Pokretu. Novi optimizam ne}e svoje aktiv-nosti ograni~iti na Beograd ve} }e iskoristiti pun potencijal daljeg {irenja mre`e aktivno-sti iz centra Srbije kako po manjim mestima Republike tako i po regionu.

Pokret Novi optimizam i ubudu}e }e raditi u skladu s uverenjem da je Novi po~etak po-treban na{em dru{tvu. Neophodna nam je i Nova solidarnost, koja podrazumeva iskre-nu brigu i saose}anje, otvorenost i pa`ljivo slu{a-nje drugog, kao i ja~anje veza me|u ljudima i or-ganizacijama koji, umre`eni, nastavljaju da bra-ne slobodu i ljudska prava. Da citiram pokojnogMirka \or|evi}a, do`ivotnog potpredsednikaPokreta: „Optimisti su uvek u manjini ali to nezna~i da su gubitnici“. Optimizam je jedna veo-ma ozbiljna izjava, bitan stav koji se bavi proiz-vodnjom vrednosti koje treba da budu javnastvar. Biti optimista danas mo`e biti i pesimisti~-no, vidimo da je sve relativizovano. Zato Novi op-timizam nastavlja da se bori za jedan novi diskursgde su novi optimisti ljudi koji zagovaraju pravona razli~itost, javno se suprotstavljaju ksenofobi-ji, provincijalizmu i ideologiji prose~nosti, podsti-~u kriti~ko mi{ljenje i njegovo javno ispoljavanje.Pozivamo sve da sa nama grade Novu solidarnosti da nam pru`e podr{ku u ostvarivanju ciljeva No-vog optimizma

Izjava data za najavu u~e{}a na konferenciji – The Economist – Svet u 2017,

koja }e biti odr`ana u organizaciji ColorPress Group u ~etvrtak, 15. decembra, u

Domu Narodne skup{tine Republike Srbije

Foto: Miroslav Dragojevi}

Foto: Stanislav Milojkovi}

Foto: Miroslav Dragojevi}

Novi optimizam DANAS

SLOBODAN BELJANSKI:Uzvodno ka izvoruPovodom Me|unarodnog dana ljudskih prava i dodele nagrade Novog optimizma Sa{i Jankovi}u i Rodoljubu [abi}u

Ljudska prava nedostaju gde god se insistiranje na njima ili osporavanje da ih ima smatraravnim pobuni i aktu neprijateljstva

Jo{ je Tacit ukazao na tajni princip samovla{}a, kasnije nazvan„arcana dominationis“ ilitajanstvo kojimse ne ~uva dr`avanego gola vlast

Iznesimo na{ sud!U~inimo ispad i izbor! Ne prepu{tajmo setla~enju i obmani! Tra`imosvoja prava! Nemojmo }utati!

“

IV NOVI OPTIMIZAM 2016 | subota–nedelja, 10–11. decembar 2016 | DANAS

POSEBNO IZDANJE LISTADANAS Urednik: Dragan Sto{i}; Materijal pripremila: Gordana Nonin; Korektura: Ana Ron~evi}; Prelom: Zoran Spahi}.

` `

~~

~ ~ZASTO SaSa JankoviC10 neosporivih ZATOZATO {to se od juna 2007, kad je prvi put izabran za za{titnikagra|ana pa do danas, stotinu puta suo~io sa poraznom~injenicom da je u Srbiji za{tita prava obi~nih gra|ana –najopasniji i najte`i posao, ali i pored toga nikad nije odustajao,niti se povla~io, niti gubio nadu. Pokazao je da se i najopasniji inajte`i posao mo`e uspe{no obavljati sa dostojanstvom, bezijedne te{ke i ru`ne re~i.ZATO {to je, zajedno sa svojim saradnicima, stvarao i ~uvaoinstituciju koja je u slu`bi gra|ana, i to u periodu kada seinstitucije gaze i stavljaju u funkciju onih koji imaju ogromnu vlasti mo}. Institucija Za{titnika gra|ana pokazala je kako se mo`eraditi u skladu sa zakonima i pravilima, a istovremeno ne bitibirokratizovan, pravni~ki suvoparan i nerazumljiv.ZATO {to je govorio i onda kada su svi }utali, i na vlastitomprimeru dokazao da je hrabrost – vrlina! Posebno je to va`naporuka u na{em dru{tvu u kojem se gra|anska hrabrostdo`ivljava kao posao iracionalnih ili ~ak ludih ljudi.ZATO {to su oni kojima je najte`e u njemu imali iskrenogprijatelja. I oboleli od te{ke bolesti, i siroma{ni, i osobe sainvaliditetom, i izbeglice, manjine, pripadnici LGBT populacije,`rtve nasilja...ZATO {to su i novinari i mediji, oni koji dr`e do profesionalizma imedijskih sloboda, uvek mogli da se oslone na njega. Ukazivao je,godinama, na pritiske na medije, ohrabruju}i novinare da im seo{trije suprotstave. Istovremeno, pozivao ih je da se pridr`avajuvisokih standarda svoje profesije i po{tuju prava svih ljudi okojima pi{u, mnogo pre nego {to je nekima od njih on postaosvakodnevna meta.ZATO {to se silno blato kojim su ga zasipali, sa svih strana, oni kojisu u blatu odrasli – jednostavno nije lepilo za njega. Kao da je okosebe imao nevidljivi za{titni omota~, od kojeg se blato odbijalo ivra}alo onima koji su ga bacali.ZATO {to se suprotstavio najmo}nijim ljudima u ovoj zemlji, ~ak ionima ~ije se ime ne sme spominjati.ZATO {to bi, da nije bilo njega, mnogi fantomi u Srbiji mirnospavali, a bilo bi ih sigurno i mnogo vi{e. I zato {to nije pre}utaoda se slu~aj Savamala nije na{ao u Izve{taju o napretku SrbijeEvropske komisije.ZATO {to }e se svi oni koji poznaju njega i njegov rad bar malorazmisliti pre nego {to ka`u da su svi isti!ZATO {to u njega danas, sa nadom, gleda najbolji deo Srbije. Zato{to je njegovo ime danas antonim za bezna|e, kojim naszasipaju, i sinonim za – NOVI OPTIMIZAM!

ZASTO Rodoljub sabiC 10 neosporivih ZATOZATO {to je uspostavio prvu odista nezavisnu dr`avnuinstituciju u zemlji i postavio visoke standarde koji su na`alost dodanas za mnoge druge, zavisne ili nezavisne, institucije ostalinedosti`ni. Za to su bili potrebni po{tenje, hrabrost, znanje ipredanost, a ni{ta od toga mu, svih ovih godina, nije manjkalo.ZATO {to svih ovih godina nikada nije napravio pogre{nuprocenu, niti pogre{an potez i uvek je bio na strani gra|ana iljudskih prava.ZATO {to nas je u~io i nau~io da vlast nema prava da skrivainformacije o svom radu, a da svako prikrivanje budi sumnju. I zato{to je uvek bio na strani onih koji ele da znaju i imaju pravo da znaju.ZATO {to je novinarima i medijima njegova kancelarija – drugaku}a. Bez njega mnoge istra`iva~ke pri~e ne bi bile ispri~ane, amnoge afere ostale u dubokoj tmini. [abi} je re~ koju novinari-istra`iva~i naj~e{}e koriste, kao svojevrsnu molitvu, a on je zanjih uvek bio i ostao otvoren i predusretljiv.ZATO {to se suprotstavlja najmo}nijima, onima koji ele da javniposao obavljaju u dubokoj tajnosti. Optu ivali su ga da podrivanacionalnu bezbednost, da je dr`avni neprijatelj, a on je na toodmahivao rukom, bri ljivo tuma~e}i zakone i nadle`nosti. Hrabro sebori i sa zakonima, skrojenim tako da mu ote`aju, a ne olak{aju rad.ZATO {to }emo od svakog narednog poverenika o~ekivati davisoko profesionalno obavlja svoj posao i {titi pravo gra|ana ane vlasti. I bi}emo sre}ni ako budemo imali barem 50 odstoonoga {to je [abi} bio i ostao.ZATO {to pre njega nismo imali ni elementarnu svest o zna~ajuza{tite podataka o li~nosti i zato {to je ranije skoro svako od nasmogao da tra`i poverljive li~ne podatke koje je mogao dazloupotrebi na mnogo na~ina. I u ovoj oblasti Rodoljub [abi} jebio svojevrsni prosvetitelj, iako se tako|e morao boriti ne samosa institucijama nego i sa nesavr{enim zakonskim re{enjima.ZATO {to njegova kancelarija radi u tri smene, re{avaju}i stotine`albi gra|ana zbog odbijanja institucija da dostavi informacije idokumente od javnog zna~aja. Ali kada pri~ate sa njim, imateutisak da je u svaki pojedina~ni slu~aj upu}en i da mu ni{ta neizmi~e kontroli.ZATO {to je prvi javnosti otkrio {ta se desilo u Savamali i prvikriti~ki progovorio o tome. I zato {to je pomogao Sa{i Jankovi}uda uspostavi instituciju Za{titnika gra|ana. Za{titnik je rekao dabi tokom svih ovih godina, da nije bilo [abi}a, mnogo puta iliozbiljno pogre{io ili odustao.ZATO {to [abi} nije vi{e prezime jednog dr`avnog slu`benikave} brend, i to brend koji zna~i – NOVI OPTIMIZAM!

SA[A JANKOVI]: Na}i osnov za veru ubolju budu}nostNije te{ko biti optimista u vremenima i na mestima gde je stvarnostru`i~asta – kad ljudi imaju {ta da rade i taj rad se vrednuje, kada sefirma ne otvara zbog subvencije ve} zbog dobrog tr`i{ta, kad ubolnicu nosimo zdravstvenu knji`icu, a ne koverat, kad pravosu|edeli pravdu i svi su pred zakonom jednaki, kad novinari brojenagrade, a ne pretnje i glasa~i ispunjena obe}anja, a nerazo~aranja... kad mladi ne kupuju karte u jednom pravcu ve}turisti~ke aran`mane. Ali osnov za takav stari oblik optimizma uretko kom delu sveta se danas mo`e na}i. Na{e generacije morajuda budu novi optimisti, da na|u osnov za veru u bolju budu}nostuprkos teskobnoj stvarnosti. Novi optimizam oba laureata,gospodina [abi}a i mene (siguran sam da mogu da ovo ka`em i unjegovo ime) nije la`an, nametnut na{om slu`benom du`no{}u.[irom Srbije videli smo toliko {ansi i upoznali toliko stru~nih,sposobnih i dobrih ljudi da znamo da je nada na mestu. Jedino~emu nema mesta je popu{tanje pred silom, mr`njom, neznanjem ijednoumljem i o~ekivanje da }e nam neko drugi – Brisel, Va{ington,Moskva ili neko ~etvrti, a ne mi sami, skinuti gr~ sa lica.

RODOLJUB[ABI]: Lepzavr{etaksumornegodineMoji saradnici i ja nastavi}emo sanastojanjima da se unapredi stanje uoblastima kojima se bavimo. Verujemda to, bez obzira na sve pomenute inepomenute propuste i docnje, ipakjeste mogu}e. Mo`da mi se upravozbog te vere sumorna godina ipaklepo zavr{ila – vrednim priznanjemPokreta Novi optimizam koji je uonom {to radim prepoznao dobarprimer optimizma.

Foto: Miroslav Dragojevi} Foto: Miroslav Dragojevi}