VASPITANJE KAO SPECIFINA LJUDSKA DELATNOST

Vaspitanje je istorijsko-civilizacijska karakteristika oveka i drutva i bitan faktor i uslov ooveenja oveka i humanizacije drutva .

Prvi je oblik ovekovog osveivanja nastao iz nagonske brige za opstanak, odranje i razvojavrste od koje se razlikuje: svesnim postupanjem, namerom i utvrenim ciljem.

Vaspitanje se zaelo na prelasku epoha ovekovogsvesnog prilagoavanja sredini i svesnog menjanja linosti. Svi ljudi uestvuju u procesu vaspitanja kao vaspitanici ili oni koji vaspitaju. Vaspitanje ima oblik meusobnog komuniciranja i ovekovog svakodnevnogivljenja.

Ljudi u delatnosti vaspitanja uestvuje svesno i namerno ili intuitivno , u oba sluaja sa namerom i intencijom.

Vaspitanje povezujepojedince,generacije i drutva.

Vaspitanje se vremenom konstituisalo kao svesna, celishodna, sistematina i organizovana delatnost.

Vaspitanje je specifino ljudska delatnosti nije karakteristina za druga iva bia. Uenje i vaspitanje nisu identini.

Uenje je znaajno u procesu vaspitanja. Vaspitanjeje, pre svega proces prenoenja i usvajanja tekovina jednih na druge tj.jedne generacije na drugu generacuju.

ZNAAJ VASPITANJA

1. Dug perioda detinjstva za koji je karakteristicna nerazvijenost instikta i prirodnih osnova ivota i vei zahtev za intervencijusvesnim i namernim vaspitanjem.2.Vaspitanje je nuno zbog sve vee koliine znanja I potrebe za sve veim brojemsposobnosti u urbanim uslovima ivota. 3. Znaajno je za uspeniju komunikaciju meu ljudima4. Individualnog razvoja individualnih karakteristika pojedinca5.Afirmaciju linosti i obezbeivanje materijalnog i drutvenog statusa6.Postizanje odredjenog obrazovnog standarda kao uslova za ostvarivanje osnovnih ivotnih, porodinih i profesionalnih uloga

VASPITANJE KAO NAJIRI PEDAGOKI PROCES I POJAM

Vaspitanje je najiri pedagoki pojam. Ono je svesna, namerna, sistematina I organizovana aktivnost na planuformiranja linosti.

Obrazovanje je ui proces i ono je jezgro procesa vaspitanja.

Bez obrazovanja nema celovitog, harmoninog i svestranog vaspitanja linosti.Vaspitanje, tj.proces formiranja linosti,obuhvata celokupnost uticaja drutvene zajednice i meuljudski odnos u formi dvosmernog ili viesmernog komuniciranja, a ostvaruje se odreenim sadrajima putem raznovrsnih aktivnosti.

Vaspitanje je vieslojni proces koji ine tri nivoa:

a) proces usvajanja znanja, umenja i navika (obrazovanje)b) proces razvijanja fizikih i psihikih snaga i sposobnostc)proces formiranja pogleda na sve

Etape u realizaciji ciljeva vaspitanja:

a) etapa racionalnog (saznato - znanje,shvatanje)b) etapa emocionalnog (prihvaeno - uverenje stavovi)c) etapa voljnog (primljeno - delovanje i postupanj

Osnovna podruja razvoja linosti se dele na:a)kognitivni razvoj (znanje i intelektualne sposobnosti)b) afektivni razvoj (stavovi, miljenja, interesi i emocije)c)psihomotorni razvoj (upravljanje motorikim aparatom organizma)

MOGUNOST I GRANICE VASPITANJA

Pedagoki pesimizamPedagoki optimizam

* Epikurejci i stoici su jos u antiko vreme govorili o sudbinskoj predodredenosti covekove licnosti nasledjem.

* Erazmo Roterdamski kaze: .,Priroda. ako ti je poklonila sina. nije ti dala nista drugo do sirovu masu, a tvoja je stvar da toj savitljivoj i oblikovanju prilagodljivoj materiji das najbolju formu".

* Platon, opet, vaspitanje shvata kao temelj svoje idealne drave kojom treba da upravljaju najobrazovaniji i najmudriji.

Lajbnic: "Dajte nam u ruke pravo vaspitanja i mi emo za manje od jednog veka izmeniti karakter Evrope".

Helvecijus, istie"nejednakost duhova je posledica poznatog uzroka, a to je u razlitosti vaspitanja".

inioci razvoja oveka: Naslee,Sredina, Vaspitanje Aktivnost vaspitanika

Nativisticke teorije nazivaju se jos teorijama bioloskog determinizma ili fataliza. One precenjuju mo nasledja.

Teorije koje precenjuju ulogu sredine nazivamo empiristicke

openhauer govori o konstantnosti i nepromenljivosti izvornog, prirodnog karaktera.

Antropolog Lombrozo ne nalazi uzroke za pojavu zloina u protivurenostima konkretnog drutva, ve istie tezu o "urodjenom zloincu".

* Kremerova "konstitucionalna teorija", po kojoj telesna konstitucija ima uticaja i na karakterolosku stranu linosti.

Jedno od najstarijih nativistikih shvatanja je religijsko uenje o urodjenom praadamovskom grehu po kojem je dete na samom pragu zivota gresno bie. Svrha vaspitanja i ivota na zemlji je ispatanje, poniznost i "iskupljenje greha". Vulgarizacijom ovog uenja stvorene su mnoge "crne take" u religijskoj pedagogiji srednjeg veka.

Teorija plave krvipokuava da zatiti nasledno pravo plemia na posed, titule,vast i drustveni ugled. i u savremenim drutvima insistira se na naslednim razlikama, pa se zabranjuje meanje pripadnika razliitih klasa, nacija i obrazovnog nivoa..

Teorije koje precenjuju ulogu sredine nazivamo empiristicke (sociologisticke). Poznata je tvrdnja Dzona Loka da je ovekova dusa neispisana vostana ploa (tabula rasa) i da po njoj zivotno iskustvo, sredina i vaspita piu sadraje po svojoj volji. Stav, da nita nema u intelektu, sto prethodno nije prolo kroz ula. Lok je u poznijim godinama dopunio recima "osim samog intelekta".

Helvecijus uzvikuje: "Vaspitanje je svemono, vaspitanje nas ini onim to smo. Saleman kae da je dete "vosak koji se podaje svakom kalupu". Didro se pita "koliko je ljudi umrlo, i koliko ce ih umreti, ne ispoljivi se onakvim kakvi su bili". Dzon Lok daje ak i uputstvo da decu "boljeg stalea" treba uvati od uticaja negativne dece koju obino kola skuplja od svakojakih roditelja.

ClLJ I ZADACI VASPITANJACilj vaspitanja uvek predstavlja manje iIi vise idealno zamiljen i generalizovan lik oveka, linost odredenih svojstava i sposobnosti, koje se ele i nastoje vaspitanjem da formiraju kod svakog lana odredjenog drutva. To je dakle smer, put i crvena nit vaspitanja.

Cilj vaspitanja je uvek bio drutveno-istorijski uslovljen i odreden. Svako konkretno drutvo je kroz njega saopstavalo svoje interese u odnosu na proces razvoja i ponaanja ljudi, a posebno u odnosu na pravce formiranja mlade generacije. Sparta; Atina, Rim i dr.

U udbenicima pedagogije pre Drugog svetskog rata, razliita gledita o cilju vaspitanja su razvrstavana u cetiri grupe: hedonisticko -lina sree, fiziko i duhovno uivanje; b) utilitaristicko -sticanje prakticnih, upotrebljivih i korisnih znanja i vetina ; c) moralisticko -znati sta je moralno dobro i Ciniti dobra dela, sa stanovista tog konkretnog drustva d) socijaino glediste --licnost sposobna za aktivan drustveni zivot

Determinante cilja i zadataka vaspitanja

1)Drutvena zajednica2) Karakter ljudskog rada3) Sistem vrednosti, ideoloka i politika shvatanja4) Saznanja o oveku i njegovoj vrednosti5) Drutvena tradicija6) Razvijenost pedagoke nauke i sistema vaspitanja7) Potrebe, interesi, elje i ambicijije vaspotanika

Konkrelizacija ciljeva i zadataka vaspitanja prema podrucjima razvoja i stranatna vaspitanja

Razvoj linosti je jedinstven i celovit.!!!!!!

Radi potpunije analize ovekove svestranosti razvoj linosti teoretski delimo na: umno i radno, drutveno-moralno; estetsko i fiziko-zdravstveno vaspitanje.

Zadaci umnog i radnog vaspitanja su:1. Usvajanje naunih znanja i sistema vrednosti i pretvaranje tih znanja i vrednosti u jedinstven sistem koji ini osnovu ovekovog pogleda na svet; 2. Formiranje neophodnih navika i umenja.kako bi se uspeno mogla koristiti steena znanja i vrednosti u svakodnevnom praktinom radu i ivotu;

3. Negovanje i razvijanje umnih i logiko-saznajnih svojstava i sposobnosti licnosti ;4. Razvijanje stvaralakog aktivistickog stava prema prirodi, drutvu, drugim ljudima i samom sebi ; 5. Negovanje i razvijanje radne kulture, osposobljavanje za samostalno bavljenje umnim i fizikim (proizvodnim i drugim) radom u skladu sa savremenim nauno-tehnikim tekovinama i dostignuima, i 6. Osposobljavanje za dalje obrazovanje, a posebno za permanentno samoobrazovanje,

Zadaci drutveno-moralnog vaspitanja -izgradjivanje moralne svesti, tj. osposobljavanje svakog oveka da samostalno procenjuje ta je moralno a sta nije. na osnovu saznatih i usvojenih moralnih normi koje u naem drustvu vladaju ;

-osposobljavanje za doivljavanje morainih postupaka (svojih i tudih),- razvijanje i negovanje moralnih oseanja; -moralno saznanje i moralna osecanja sluze kao osnova moralnog ponasanja; - razvijanje moralne savesti.

Zadaci estetskog vaspitanja su: -razvijanje sposobnosti za uoavanje i procenjivanje estetskih vrednosti na osnovu steenih odgovarajucih znanja; -razvijanje sposobnosti za doivljavanje estetskih vrednosti; -osposobljavanje oveka za stvaranje lepog u drutvu, prirodi, umetnosti, radu i u odnosima prema drugim ljudima i sebi samome.

Zadaci fiziko-zdravstvenog vaspitanja su:

-razvijanje organizma oveka u celini i svakog njegovog satavnog dela posebno; ouvanje i jaanje zdravlja; stvaranje uslova za razvoj motorike, za koordinaciju pokreta. kao i skladnog telesnog razvoja; -sticanje neophodnih znanja iz oblasti fizike i zdravstvene kulture, izgradivanje navika koje omoguavaju da se ovek vlada i ponaa u svom ivotu i radu u skladu sa usvojeznanjima; nim-navikavanje oveka da pravilno koristi slobodno vreme, ispunjavajui ga, jednim delom, zdravom telesnom rekreacijom i razonodom; -osposobljavanje i navikavanje linosti da se tokom ivota bavi nekomgranom fizike kulture i sportske delatnosti.