Po li ti ke obra zo va nja i obu ke

ne ma vi še ne u spe šnih: de set ko ra ka

do jed na ko prav no sti u obra zo va nju

Saj­mon­Fild,­Mal­gor­ža­ta­Ku­če­ra,­Be­a­triz­Pont

Sa en gle skog pre veo:Du­šan­Spa­so­je­vić

Struč­ni­re­cen­zent:Mar­ti­na­Vu­ka­so­vić,­MSc

Pre­vod­i­struč­nu­re­cen­zi­ju­ovog­iz­da­nja­je­fi­nan­si­rao Fond za otvo re no dru štvo - Sr bi ja

OR GA NI ZA CI JA ZA EKO NOM SKU SA RAD NJU I RAZ VOJ (OECD)

oeCD je je din stve ni fo rum u okvi ru kog za jed no de lu ju vla de 30 de mo-krat­skih­dr­ža­va­ka­ko­bi­od­go­vo­ri­le­na­eko­nom­ske,­dru­štve­ne­i­eko­lo­ške­iza­zo­ve­glo­ba­li­za­ci­je.­OECD­ta­ko­đe­pred­vo­di­na­po­re­u­ci­lju­raz­u­me­va­nja­no­vih­tren­do­va­i­pro­ble­ma,­po­put­­kor­po­ra­tiv­nog­upra­vlja­nja,­in­for­ma­ci­o­ne­eko­no­mi­je­i­iza­zo­va­po­pu­la­ci­je­ko­ja­sta­ri,­i­po­ma­že­vla­da­ma­da­na­njih­re­a­gu­ju.­Or­ga­ni­za­ci­ja­obez­be­đu­je­okru­že­nje­u­ko­me­vla­de­mo­gu­po­re­di­ti­svo­ja­is­ku­stva,­tra­ži­ti­od­go­vo­re­na­za­jed­nič­ke­pro­ble­me,­iden­ti­fi­ko­va­ti­do­bre­prak­se­i­ra­di­ti­na­ko­or­di­ni­sa­nju­do­ma­ćih­i­me­đu­na­rod­nih­po­li­ti­ka.

Ze­mlje­čla­ni­ce­OECD­a­su:­Austra­li­ja,­Austri­ja,­Bel­gi­ja,­Če­ška,­Dan­ska,­Fin­ska,­Fran­cu­ska,­Grč­ka,­Ho­lan­di­ja,­Ir­ska,­Island,­Ita­li­ja,­Ja­pan,­Ka­na­da,­Ko­re­ja,­Luk­sem­burg,­Ma­đar­ska,­Mek­si­ko,­Ne­mač­ka,­Nor­ve­ška,­No­vi­Ze­land,­Polj­ska,­Por­tu­gal,­Sje­di­nje­ne­Ame­rič­ke­Dr­ža­ve,­Slo­vač­ka,­Špa­ni­ja,­Švaj­car­ska,­Šved­ska,­Tur­ska,­Ve­li­ka­Bri­ta­ni­ja.­Evrop­ska­ko­mi­si­ja­uče­stvu­je­u­ra­du­OECD­a.

OECD­ovo­iz­da­vač­ko­pred­u­ze­će­(OECD­Pu­blis­hing)­či­ni­jav­no­do­stup­nim­re­zul­ta­te­ pri­ku­plje­nih­ sta­ti­sti­ka­Or­ga­ni­za­ci­je­ i­ re­zul­ta­te­ is­tra­ži­va­nja­ o­ eko­nom­skim,­dru­štve­nim­i­eko­lo­škim­te­ma­ma,­kao­i­kon­ven­ci­je,­smer­ni­ce­i­stan­dar­de­oko­ko­jih­su­se­do­go­vo­ri­le­ze­mlje­čla­ni­ce.

Za ob ja vlji va nje ovog de la od go vo ran je Ge ne ral ni se kre tar OECD-a. Iz lo že ni sta vo vi i ko ri šće ni ar gu men ti ne pred sta vlja ju nu žno zva nič no gle di šte Or ga ni za ci je ili vla da ze ma lja čla ni ca.

5NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Pred go vor

Sve­se­vi­še­pa­žnje­po­sve­ću­je­pi­ta­nju­jed­na­ko­prav­no­sti­u­obra­zo­va­nju.­Ma­si­fi­ka­ci­ja­obra­zo­va­nja­bi­la­ je­po­ve­za­na­sa­ta­la­som­op­ti­mi­zma­da­će­obra­zo­va­nje­mla­dim­lju­di­ma,­bez­ob­zi­ra­na­dru­štve­ni­po­lo­žaj,­omo­gu­ći­ti­da­ostva­re­svo­je­pu­ne­po­ten­ci­ja­le.­Iako­je­po­stig­nu­to­mno­go­to­ga,­bi­lo­je­i­raz­o­ča­re­nja.­Fo­kus­OECD­ovog­PI­SA­is­tra­ži­va­nja­pod­se­ća­nas­da­u­mno­gim­ze­mlja­ma­ne­do­pu­sti­vo­ve­li­ki­broj­mla­dih­ne­uspe­va­da­usvo­ji­osnov­ne­ve­šti­ne.­„Ne­ma­vi­še­ne u spe šnih“ pred sta vlja od go vor na do sa da šnje ne u spe he, ka ko in di vi du al-nih­uče­ni­ka,­ta­ko­i­obra­zov­nih­si­ste­ma,­ i­pred­la­že­de­set­ko­ra­ka­u­agen­di­za­po­sti­za­nje­jed­na­ko­prav­no­sti­u­obra­zo­va­nju.­

Ova­knji­ga­za­sno­va­na­je­na­OECD­is­tra­ži­va­nju­o­jed­na­ko­prav­no­sti­u­obra­zo­va­nju,­ali­ i­na­ još­ne­kim­OECD­is­tra­ži­va­nji­ma.­De­set­ze­ma­lja­ko­je­su­uče­stvo­va­le­u­ is­tra­ži­va­nju­pri­pre­mi­le­su­ana­li­tič­ki­ iz­ve­štaj­o­ak­tu­el­nom­sta­nju,­dok­je­tim­OECD­eks­pe­ra­ta­do­dat­no­po­se­tio­pet­ze­ma­lja­i­sa­či­nio­iz­ve­štaj­sa­kon­kret­nim­ pre­po­ru­ka­ma.­ Svi­ iz­ve­šta­ji­ do­stup­ni­ su­ na­OECD­ovoj­ in­ter­net­stra­ni­ci­www.oecd­.org/edu/equ­it­y/­equi­tyineducati­on­.­­­­

„Nema­­više­neuspe­šni­h“­tvr­di­­da­je­jednakopravn­ost­u­­o­brazovanju­k­ljučni­cil­j­­obrazov­nih­­siste­ma­­i­da­se­­njo­m­mora­­baviti­­na­­tri­nivoa:­s­truktu­re­­o­br­azovnog­­sistema,­­obra­zovn­e­pra­k­se­­i­resu­rs­a.­Ova­­knjig­a­­koncip­ira­na­­j­e­tako­da­b­ude­do­stupna­z­auzetim­­ljudim­a.­­Deset­­koraka­­pr­ez­entovano­je­­na­samo­­je­dnoj­st­ra­ni­na­s­amom­početku,­­za­tim­proš­ireno­,­­al­i­­i­dalje­u­­sažet­oj­verziji­­–­tak­o­da­­se­­predst­av­e­osnovni­p­okaza­te­lji­u­­pri­log­tez­i.­N­a­kra­ju­sledi­­deta­lj­an­izve­šta­j.­

­Autori­dug­uju­­za­hv­alnost­­zemlj­am­a­koje­­su­uče­st­vo­vale­­u­istraži­vanj­u,­­pred­sta­vn­ici­ma­dru­gi­h­­zemal­ja­,­­timu­ek­sperata­­k­oj­i­je­­uče­st­vovao­u­­is­traživačkim­po­se­ta­ma­državama­i­dav­ao­­dr­ag­ocene­kome­nt­ar­e­na­izv­ešt­aj­,­­kao­i­ko­le­gama­­i z oeCD-a u Dire kt ora tu za o brazova nje i Direkt orat u za zapošl javanje, radna ­i­­socijalna­pi­tan­ja­.­Pose­bno­­smo­za­hvalni­Su­zan­Kopl­and­(Susan­­Co­peland­)­­za­priprem­anje­konačn­og­­tekst­a­i­Kristin­Mersjer­(Chri­st­ine­Mer­cier)­­za­­prevod­­n­a­francu­ski­j­ezi­k.­

7NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Sadržaj­

Deset kor aka ­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

­Saž­eta­k­ ­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Pr vo p ogla vlje. Uvod:­­O­dr­eđivanje­agend­e ­ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1.1­.­­­ Zašto­posma­trati­jedn­ak­op­ravn­ost­u­obrazovanju­?­ . . . . . . . . . . . . . .1.2­.­­­ Os­novi­studi­je­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1.3.­­­ K­on­teks­t:­jednakop­ra­vn­ost­kao­­c­il­j­­javne­p­oliti­ke­. . . . . . . . . . . . . . . .­1.4.­­ Zašt­o­jedna­kop­ra­vn­ost­­u­obrazovan­ju­?­ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . literatura­ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Dr ug o pog lavl je . Uvidi­­u­n­ejedna­kopr­av­nost­u­obra­zo­va­nju­. . . . . . . . . . . . .­2.1.­­ Nejedna­ka­­poboljšanja­o­br­az­ovni­h­postignuć­a­. . . . . . . . . . . . . . . . . .2­.2­.­­ Jednakopr­avn­os­t­kao­p­ravič­nos­t­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .­2.3.­­ J­ed­na­kopr­av­nost­kao­in­klu­zi­ja­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2.4.­ Pr­ekl­apanj­e­­dv­eju­di­me­nz­ij­a­jedna­kopra­vno­sti­ . . . . . . . . . . . . . . . . .2.5.­­ Po­sl­edice­z­a­­obrazovne­po­li­tike­­ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .lite ra tu ra­ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tr­eć­e­­poglavlj­e. Struktur­e­­i­­puta­nje­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3.1.­­ razl­ike­u­s­tr­uk­turama­š­kolovanj­a­­i­­rizici­po­jed­na­koprav­nos­t­­. . . . .­3.2.­­ r­ano­­usme­ravanje­­i­opšte­o­br­az­ovanje­ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3.3.­­­ S­tv­ar­anje­in­kluzivn­og­sist­em­a­višeg­­sredn­jeg­obrazo­va­nja­. . . . . . . .3.­4.­­ Iz­begavanj­e­­sle­pih­ulica­i­davanje­­­dr­ug­e­š­anse­. . . . . . . . . . . . . . . . . .­3.­5.­­­ Z­avršn­i­­zaklj­učc­i­i­r­az­ma­tr­anja­ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .An­eks­3­.A­1­–­­Koeficijenti­k­ore­la­c­ije­iz­me­đu­inde­ksa­se­par­ac­ije

i PiS a i sh oda­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Aneks­­3.­A2­­–­­re­gr­es­io­na­anal­iz­a:­­utic­aj­­s­el­ekcije­­po­­spos­obn­osti

na­ra­zličite­­pokazatelje­­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .napomene ­ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .l it erat ura­ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Četvr­t­o­­poglav­lje. Prakse­­u­­školi­i­­van­­nje­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4­.1.­­ Jednakop­rav­no­st­­u­učio­nici:­­m­er­e­za­one­ko­jima­j­e­potreb­na­p­om­oć­. .4.2.­­­ Približavanj­e­ško­le­do­movima­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4­.3­.­­­ utica­j­­do­ma­­na­po­stign­uća­­u­školi­­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4.­4.­­ Zbir­ni­­zaključci­­i­­pr­eporu­ke­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . liter at ura­ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

8 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Pe­to­­poglavl­je­. Resursi­­i­­is­hodi­ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .­5.1­.­­ ras­po­del­a­­resursa­­iz­me­đu­­o­brazovn­ih­­­se­ktora­. . . . . . . . . . . . . . . . . .5.2­.­­ r­as­po­dela­r­es­ursa­p­oj­ed­incima­­,­insti­tu­ci­jama­­i­regionima. . . . . . . .5­.3.­­ Od­ređiv­anje­ish­od­a­­uzima­ju­ći­­u­­obzir­­jedna­kop­ravnost­ . . . . . . . . . .5.­4.­­­ Zbirn­i­zakl­ju­čci­i­p­reporu­ke­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . li teratur a­ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

­Šesto­pogl­avl­je­. Ugrož­ene­grupe:­Po­se­ban­s­lu­čaj­mig­ran­at­a­i­manji­na­­ . . .6­.1.­­ Migraci­oni­kon­tek­st­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6.2­.­­­ Lo­šiji­položaj­­imig­ranat­a­u­obra­zo­va­nju­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6­.3­.­­­ Mere­­ob­ra­zo­vnih­p­olitika­­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6­.4.­­ Zbirni­zaključ­ci­­i­prepo­ruke­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .napom en e­ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . lite ra tura­ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

List­a­­pr­imera

1.1.­ OEC­D­o­v­­Temats­ki­­p­regl­ed­­o­jednako­pr­av­nosti­u­obra­zo­van­ju­­ . . . .1.2­­ Dv­e­­di­menz­ij­e­jednak­opr­av­no­sti­­u­­obrazovanju­. . . . . . . . . . . . . . . . .­1.­3.­­­ Pre­poznavanje­­j­ed­nakopr­avnosti­i­nejednak­opravnosti­ . . . . . . . . . .1.­4.­­ Je­dn­ak­opravnost­u­­ek­onomiji­­zn­anj­a­ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3.1­.­­­ Ko­­z­na­kako­­bi­se­s­tvari­z­av­rš­ile?­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3­.2­­ ­P­rogrami­za­­pa­ra­le­lno­završa­vanje­s­rednje­šk­ole­­u­­poje­di­nim­zemlj­am­a­ . .3­.3.­­ ­Ini­cij­ativa­­za­­s­rednje­ško­le­­sa­eleme­ntima­ko­le­dž­a­ u­Sjedi­njenim­­Američk­im­­Dr­žavama­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .­3.­4.­­­ ­ref­or­ma­stručn­og­­o­brazovanj­a­i­­o­bu­ke­ u­cilju­­u­na­pređen­ja­­jednakopr­av­no­sti­i­­kval­iteta­ . . . . . . . . . . . . . . . .3.5­­ ­In­sti­tucije­­z­a­­ob­razovanj­e­­odr­aslih­u­­r­az­lič­itim­­ze­ml­jama­. . . . . . . . .3.6­.­­ Obrazovn­e­i­ni­cij­ative­­za­zapo­sl­ene­­i­nezap­os­lene­bazi­ra­ne­na­radu­­­. . .4­.1­­­ Altern­ati­vni­pris­tup­ponav­ljanju­razre­da­u­­Fr­ancusk­oj­­. . . . . . . . . . .4­.2­­ rešav­anje­problema­­u­­učenju­­u­­Fi­nskoj­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4.3­.­­ Nastavnička­­p­ro­fesija­­u­­Finskoj­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4­.4.­­ S­tvara­nj­e­­zajed­nica­za­u­čenj­e­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5.1.­ ­us­meravan­je­resurs­a­­na­škole­­koje­poha­đa­ju­deca­ iz­­dr­uštven­o­­ug­rože­ni­h­grupa­u­­Fr­an­cuskoj,­Irsk­oj­i­B­elg­ij­i­. . . . . . . .5.2.­ Ci­lj­evi­jed­na­kopravnosti­u­obr­az­ov­anju­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5­.3.­­­ utic­aj­­te­st­iranja­o­d­v­el­ikog­zna­čaja­u­­SAD­ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5.4­.­­ ­ra­zličiti­pristupi­izveštavan­ju­­o­tes­to­vima­­ na n ivo u škole u zemlja ma oe CD-a­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6.1.­­ Da­­li­bi­t­rebalo­prik­upljat­i­poda­tke­o­­et­ničkim­manj­in­ama?­. . . . . . .­6.2­.­­­ Švedski­­p­rogram­­za­romsku­­dec­u­ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

9NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Lis­ta­­ta­bela

3.1­.­­ P­rimeri­­selekcije­­i­­izbo­ra­ško­le­­ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3.2.­­ Pris­tupi­pri­znavanju­­prethodn­og­­u­čenja­ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4.1­­ P­on­avljan­je­­godin­e­­u­os­novnom­­i­­nižem­sr­edn­jem­ob­ra­zo­vanju­ . . .4.2­­ P­rocen­a­t­roš­kova­p­on­avljanja­r­az­reda­u­o­da­branim­dr­ža­va­ma­ . . . .5.1.­­ ­Ja­vn­a­­finans­ijska­p­od­rška­za­učeni­ke­­u­­obavez­nom­obrazova­nju­ i­obr­azovanju­­nakon­­ob­av­eznog­(bez­­tercija­rn­og­­nivoa)­. . . . . . . . . .6.1.­­­ J­ezičk­a­­obuka­za­­d­ecu­imi­gran­ata­u­­osnovno­m­­ob­razovanju. . . . . . .6­.2.­­­ K­ur­sevi­jezi­ka­­za­­odra­sl­e­­imigran­te­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Lista­grafikona

1­.1.­­ Ne­jednak­osti­­u­prim­anjima­v­ar­ir­aju­u­zemlj­ama­O­ECD­­a­­ . . . . . . . . .2.1.­­ Mlađi­­ljudi­­ima­ju­vi­ši­­stepen­­obrazov­anj­a­ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .­2.2.­­ Žen­e­­na­pr­eduju?­ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2.3­.­­ Ka­ko­­društve­ni­p­oložaj­u­ti­če­na­re­zu­ltate­iz­ma­te­ma­ti­ke­­ . . . . . . . . .2­.4.­­ Po­stignu­ća­­i­dr­uš­tvena­struk­tu­ra­­u­školam­a­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .­2.5. Kvalif­ik­ovanij­i­­imaju­­na­jviše­k­oristi­od­­o­brazo­v­anj­a­za­odra­sl­e­ . . . .­2.6.­­ ­K­ol­i­ko­učen­ik­a­­nastavlja­dal­je­,­ a­ko­liko­od­ust­aje­na­­r­az­ličitim­­n­ivoima­obr­az­ovanja­?­ . . . . . . . . . . . .­2.7.­­ Stica­nje­­dobrih­­po­četnih­pozici­ja­­u­živ­ot­u­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2.8­. Koliko­­učenika­im­a­pro­bleme­sa­­čitanjem­?­ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .­2.­9.­­ Koliko­učen­ik­a­nap­usti­­š­kolu­p­re­­kraja­­vi­še­g­srednjeg­obrazov­anja­?­. . .2.10­.­­Sl­abija­­postig­nu­ća­učenika­imi­gra­na­ta­(2­00­3)­­ . . . . . . . . . . . . . . . . . .3.1.­­­ Društ­veno­­so­rt­iranje­među­škol­ama­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3.2­.­­ Gde­­r­ez­ultat­i­­odr­eđuju­­ko­ju­šk­ol­u­poha­đati­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3.3.­­ Da­li­iz­bor­š­kole­poveć­ava­so­cij­al­ne­razli­ke­izmeđ­u­­šk­ola?­(200­3)­. . .3.4­.­­ ­Nek­e­zeml­je­sa­­ve­ćim­sistemima­stručnog­ o­br­azovan­ja­­i­ob­uk­e­imaju­­niže­stope­­osipanja­­(2000,­­2001)­ . . . . .4.1­.­­­ ­Ko­liko­učenik­a­pona­vlja­ra­zr­ed­u­os­novnom­ i­n­ižem­s­redn­je­m­obrazova­nju?­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4.2­­­ Kako­ku­ćne­okolnosti­utiču­na­školska­p­ost­ignuća­­. . . . . . . . . . . . . . .4.3­­­ Vr­e­me­za­u­če­nj­e­školi­i­va­n­n­je­­(­2003)­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5.1­­­ rast­tr­o­šk­ov­a­prema­­ni­vo­im­a­obrazova­nja­ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5.2.­­ univ­er­zitet­i­ili­škole­?­­Pr­ioriteti­­u­fin­ansi­ranju­. . . . . . . . . . . . . . . . . . .5.3­­ Dobar­start:­­velika­d­ob­it­­od­obrazovanja­u­­ra­n­om­­detin­js­tv­u­. . . . . .­5.4­­ Na­­št­a­s­e­troši­u­­ob­ra­zovanju­­(2003)­ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .­5.­5.­­ regional­ne­­varijaci­je­u­­davanj­ima­za­­obrazovanje:­pri­mer­Š­panije­­. . . .5­.6­.­­­ Troškovi­­z­a­izgra­dnj­u­jav­nih­­šk­ola­u­SAD­. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6.1­­ Imigrantska­populacija­i­n­jihova­­o­brazovna­­p­os­tignuća­(2002,­2­00­4)­ . .

11NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Deset k or aka

Preporuk­e­­оbr­azovni­h­politika za­­je­dnako­pra­vnost­u­­obra­zovanj­u

u ovom izv ešt aju tvrdi se da obra zovni si st em i mor aju biti pr avedni i ­in­kluzi­vni­ u­ ­st­rukturi­,­ ­praksi­­ i­­ ra­spodeli­­ r­es­ursa.­ I­zveštaj­ p­red­laže­ ­d­eset­korak­a­–­veli­ki­h­politi­čk­ih­pre­poruka­–­­ko­ji­­će­umanj­iti­­neus­pe­h­u­šk­oli­­i­osip­anj­e,­učini­ti­­društ­vo­­pr­av­ed­ni­jim­i­­sm­an­ji­ti­­v­elike­­društvene­­tr­oškove­za­od­ra­sl­e­nek­valifik­ov­an­e­margina­li­zov­an­e­osobe.­

St ruktur a ­1.­­Og­ran­ič­iti­rano­us­mera­vanje­­i­­razvrs­tavan­je­i­odložiti­­a­kademsk­u­selekcij­u.­2­.­­up­ravljati­izbo­ro­m­­škole­­tako­­da­s­e­o­gr­aniči­pr­etnja­po­­jednakop­ra­vn­ost.3.­­­Obe­zbediti­pri­vlačne­­mogućnost­i­­u­više­m­­srednjem­o­br­az­ovanju­,­uman­jiti­broj­­sl­ep­ih­ulica­­i­­spreč­iti­­o­sipanje.

4­.­­­Po­nuditi­dru­gu­šansu­za­­o­br­az­ov­anje­i­st­ic­at­i­dob­robi­ti­od­­ob­razovan­ja.

Praks a 1­.­­Identi­fikovati­­i­­obezb­ed­iti­si­stems­ku­­pod­ršku­on­im­a­koji­zaos­ta­ju­­u­ško­li­i­­sm­anjit­i­visoke­­stop­e­ponavljanj­a­r­azreda­.

­2.­­­Osnaživanj­e­ ­veza­ iz­među­­kuće­ i­­ škole­k­ako­­bi­ s­e­podsta­kli­ rodite­l­ji­­ i­z­ugrožen­ih­­d­ru­štvenih­gr­up­a­­da­pomo­gnu­de­ci­­u­­učenju­.

3­.­­­reagova­ti­ ­na­ različ­itost­i­ ­i­ obezb­ed­it­i­ uspešnu­­ i­nk­luzij­u­ i­migranata­ i­­m­an­jina­­u­glavne­­t­ok­ove­obrazovanja.

R aspodel a r es ursa1­.­­­Ob­ezbediti­­dobro­­obr­azovanje­za­­sve,­uz­­d­av­anje­prior­itet­a­obraz­ov­an­ju­u­ra­nom­detinjs­tv­u­i­osn­ov­n­om­školov­an­ju.

2.­­­Di­re­ktno­obez­bed­it­i­sred­stva­­za­u­čen­ike­i­re­gione­­sa­­n­ajve­ćim­potre­ba­ma­.3.­­Po­staviti­­konkretn­e­cilje­ve­­za­­v­eću­jed­n­ako­pr­avnost­–­na­ročito­u­­ve­zi­­sa­lošim­­škols­ki­m­­rezultat­i­ma­­i­­o­dustajanj­em­­od­škole.

u­­ i­zvešta­ju­ ­se­daju­pre­po­ru­ke­o­priorit­etima­ ­za­ ­ulaganje­­ i­z­ ­og­raniče­no­g­

budž­eta­,­ što­omogu­ćuje­ ­da­se­­ ja­vni­ troškovi­n­e­ ­po­većav­aju.­r­ea­lni­­ t­roškovi­ili­u­št­ed­e­koji­n­as­t­aju­­iz­ovi­h­p­reporuka­nisu­procenjivani,­­ j­er­će­zavisiti­ ­od­­n­ac­ionalno­g­­ko­ntek­st­a.­­­­

13

S­AŽ­ETAK­

NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

S­až­etak­

Uvod

D­ef­in­isanje­jednako­pra­vn­osti­u­­obrazova­nju­Jednak­opravn­os­t­­u­­obrazovanju­­ima­dv­e­­di­menzije.­­Prva­je­­prav­ičnost,­­k oja

podrazumeva­da­se­mo­ra­obezbedit­i­da­li­čne­­i­druš­tvene­okol­nos­ti­–­­ka­o­što­su,­n­a­prim­er,­­pol,­socio­­e­ko­nomski­s­tat­us­ili­­et­ni­čk­o­porek­lo­–­­ne­­bu­du­prepr­eka­­za­­ostvari­vanje­­ob­ra­zovnih­­po­te­nc­ijala.­Dr­uga­di­me­nzi­ja­je­in­klu­zivnost­, ­ko­ja­ implicira­obezbe­đivanje­osnovn­o­g­minima­ln­og­ sta­ndarda­obr­az­ov­anja­za­sve­–­­na­­pr­imer,­da­­sv­i­n­au­če­da­­čita­ju,­pi­š­u­i­­da­račun­aj­u.­Ov­e­­dve­dimenzij­e­­su­­ ispr­epl­et­ene:­ b­avlj­enje­ ­neu­sp­eh­om­ u­ ­školama­­ pomaž­e­ ­da­ se­­ ­prevaziđu­­posledic­e­društven­e­­de­priv­acije­koja­­ob­ič­no­izaz­iva­neu­sp­eh­u­školi.­­

Z­ašto­je­j­ed­nakopravn­os­t­u­­obrazo­van­ju­bit­na­?

Koristi­ o­d­ obrazo­va­nja­ su­ vel­ik­e.­­ u­­ S­je­dinjen­im­­ Am­eričkim­ ­Dr­ža­vama,­ ­na­­p­rimer­,­ radn­ici­ s­a­ ­ kvalif­ikaci­ja­ma­ terc­ij­ar­nog­ ob­razovanja­­ z­arađuju­­ duplo­ vi­še­­ n­ego­ oni­ k­oj­i­ ­nemaju­ o­brazovanj­a­ veće­ od­­ obave­zn­og­ nivoa.­­ Obrazo­va­nje­ ­se­povezuje­­ sa­­boljim­ ­zd­ra­vl­je­m,­dužim­­ ži­votom,­ ­usp­ešn­im­rodi­te­lj­stvom­ i­­građanskom­­par­ti­cipaci­jo­m.­Pr­avedno­i­­inkl­uz­ivn­o­obrazovanje­j­edna­je­­od­­najmo­ćn­ijih­­m­etoda­koje­­se­­mogu­k­ori­sti­ti­da­b­i­­se­­društ­vo­u­činilo­ravno­pr­avnijim­.­­

Prave­dno­­i­in­kl­uz­ivno­obr­azovanje­­poželjno­­je­iz­­sledeći­h­razl­og­a:­•­­­Postoji­ ­im­pe­ra­ti­v­ ljudsk­ih­ prava­ ­na­ potpun­ ­ra­zv­oj­ svojih­ ­ka­pac­iteta­ i­ pa­rticipaci­ju­ ­u­ ­dr­uštvu.­ P­ra­vo­ na­­ o­brazov­an­je­ ­je­ pre­po­znato,­ na­ p­ri­mer,­ ­u­­Dekla­ra­ciji­o­p­ra­vim­a­dete­ta­u­jedinje­nih­­na­cija­i­­u­u­stavi­m­a­v­ećine­zem­al­ja­.

•­­Dugoro­čn­i­društven­i­ i­ f­in­ansij­ski­­ troškov­i­neuspeha­­u­o­brazovan­ju­ ­su­vis­oki­.­ oni koji n emaju v eštine i znanja za d rušt vene i ek ono mske aktivno st i stv ara ju velik­e­t­roškove­z­a­­zd­ravstv­enu­­i­­socija­lnu­p­omoć,­­de­čije­doda­tke­­i­bez­be­dn­ost.•­­P­ovećan­je­m­igracije­stvar­a­nov­e­izazo­ve­­za­­druš­t­ve­nu­­kohezij­u­­u­n­ekim­­ze­mlj­am­a,­do­k­s­e­druge­­ze­mlje­du­gor­očn­o­suoča­va­ju­­sa­pitan­jima­­integr­aci­je­manji­na.­Pra-vedno­i­i­nk­luzivno­­o­br­azov­anje­za­mig­ra­nt­e­i­man­jin­e­klj­uč­no­­je­za­­o­ve­­izazov­e.­­J­ednakopravnost­u­­ob­ra­zovanj­u­­po­dstiče­­s­oc­ijal­nu­­koheziju­­i­­po­verenje.­

14

S­AŽ­ETAK­

D­a­li­ob­raz­ov­an­je­pogo­duje­­jednak­oprav­nosti?•­­Ob­razovanje­se­raz­vi­lo­i­n­apredova­lo­­u­­posled­njih­­po­la­­veka,­ali­n­ad­e­da­ć­e­ono­uč­ini­ti­­ druš­tv­o­pra­ved­nijim­ s­am­o­deli­mi­čno­ su­ostvarene.­ ­Žene­­ su­n­apr­avil­e­veliki­n­ap­redak­­(vid­et­i­Grafiko­n­2­.2­.),­ali­dr­uš­tv­ena­pok­ret­ljivost­u­­global­u­n­ije­pora­sl­a,­­a­nejed­nakost­­u­­p­rihodima­­i­­bogatst­vu­­n­a­­ne­kim­m­est­ima­se­p­ove­ća­la.­

•­­O­pš­te­povećan­je­ob­razovn­ih­k­va­lifikacija­d­odat­no­je­n­aglas­il­o­pozic­iju­oni­h­koji­n­isu­­u­če­st­vo­vali­u­ov­om­napre­tku.­Mno­gi­odrasli­­ljudi­os­ta­li­su­n­ekvalif­ikovani,­­ a­ m­noštvo­ mladih­­ i­ dal­je­ ne­ ­uspev­a­ ­da­ zavr­ši­ srednju­ ­šk­ol­u.­ u­zem­ljama­OE­CD­a­s­koro­svak­a­treća­­odrasla­­o­so­ba­(30%)­zavr­šil­a­je­samo­­osnov­nu­­šk­olu­il­i­niže­srednje­­o­bra­zovanje,­­št­o­preds­ta­vl­ja­stvar­ni­ne­dos­ta­tak­kada­­j­e­reč­o­zapo­slenj­u­i­­životnim­­p­rilik­am­a.­

­Žen­e­­napredu­ju?­(Gra­fikon­­2­.2,­Dr­ug­o­­poglavlje­)r­azlike­i­zm­eđ­u­muškaraca­i­ž­en­a­u­bro­ju­godina­prove­denih­u­­formalno­m­

­ob­razovanju,­za­dve­s­ta­rosne­­gr­upe­(2004)

Islan dPo rtugal

FinskaP oljska

Grčka Šp anija

Ital ijaŠve dka

HolandijaK an ada

Norveš kaIrska

B elgijaNovi Z eland

M ađa rskaSA D

Francu sk a Aust ra lija Slovačka

Če škaD an ska

L uk se mburg N ema čka

Kor ejaMeksik o

Japan1

Austrija Velika Britani ja

Švaj carskaTurska

-2.0 -1.5 -1.0 -0.5 0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0

o d 25 d o 34 god in e star osti od 4 5 do 54 godine starosti

Izvor:­O­ECD­(2006),­Educat­io­n­at­a­­Gl­ance:­OE­CD­­Indicators­­2006­, oeCD , Paris

viša p ostignuć a muškara ca

viša postig nu ća žena

G od ine Podaci­s­e­odnose­na­­2­00­3.­godinu

15

S­AŽ­ETAK­

NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Š­ta­­su­najveć­i­­pr­oblemi?Grafi­ko­n­2.3.­­ilust­ru­je­problem­nepravično­st­i.­On­­poka­zu­je­­da­­je­u­najve­

ćem­broj­u­ ­ze­mal­ja­OEC­D­­a­ t­ri­ ­ili­ č­etiri­ pu­ta­ ve­rovatnije­d­a­ ­će­dec­a­ ­iz­­ siro­maš­ni­jih­doma­ći­ns­ta­va­bi­ti­u­g­ru­p­i­k­oj­a­­je­o­st­varila­n­ajloši­je­r­ezult­at­e­iz­ma­tematike­­međ­u­­petnaest­og­od­iš­njacima­.­­

Kako­društ­veni­­pol­ožaj­uti­če­­na­­posti­gnuća­­iz­­metemat­ik­e­ (Grafik­on­­2.3,­­Drugo­p­ogl­avlje)

r­elativne­­š­anse­uče­n­ika­u­­najniž­oj­i­najvišoj­­socio­ek­onom­sk­oj­­grupi­d­a­­za­vr­še­sa­veoma­lošim­­(ispod­­ili­na­n­iv­ou­­1)­pos­ti­gnu­ći­ma­iz­mat­em­atike­(20­03­)

1.­­N­a­prime­r,­u­­Portu­ga­lu­­ je­tr­i­puta­verovatnije­ ­da­­ć­e­ ­učenik­­u­loš­ijem­d­ruštveno­m­položa­ju­i­mati­s­la­b­­uspeh­­iz­matematike,­nego­n­je­gov­vršnjak­bo­ljeg­društv­en­og­­položaja.

Izvor:­O­ECD­(2006­),­­Education­a­t­a­­Glance­:­OECD­­In­dica­tors­­200­6, oe CD, Paris

­Gr­afiko­n­­2.8.­i­lu­struje­pro­ble­m­nedost­at­ka­inkluz­ivno­sti.­On­pokazu­je­­ko-

liko­učenika­­ima­­problema­­s­a­čitan­jem­u­zeml­ja­ma­OECD­a­­i­kol­iko­­njih­je­­u­opasnosti­da­n­apuste­­š­kolu­be­z­­stican­ja­­o­snovnih­ve­šti­na­za­ž­ivot­i­­r­ad­u­­21­.veku­.­­Takođe,­­gra­fikon­pok­az­uje­i­­d­a­­postoji­z­natna­­razliku­­između­­z­emalja.­

­Po­st­oje­­tri­domena­­po­li­tika­u­okv­ir­u­kojih­­se­­može­­uti­cati­na­jedna­ko­p­ra­vnost u obrazo van ju: struktu­ra­obraz­ovnog­sistema­(o­­če­mu­se­­go­vori­u­Treć­em­­p­oglav­lju­),­pra­ksa­u­­šk­oli­i­van­­nje­(­Čet­vrto­pog­lavlje)­­i­ras pod ela res ur sa (Pe­to­ ­po­glavlje­).­ ­Šesto­ ­po­glavl­je­,­koje­s­e­ ­ba­vi­posebni­m­s­lučaj­em­­m­igranat­a­i­ manjina­,­ takođe­ sad­rž­i­ ­i­ pre­poruke­­ z­a­ obraz­ovne­ pol­it­ik­e.­ unuta­r­ ­ov­ih­

Verov at noća da uč enici sa n aj ni žim soc io -e konomskim st at usom ima ju slabi je rezu lta te iz ma te matike u poređ enju sa učenici ma sa v is okim s ocio-eko nomskim statuso m

Odnos ša nsi6

5

4

3

2

1

0

Isl an d

Turs ka

KanadaJ apan

Grčk aFinsk a

Norveška

ŠvedskaŠ panija

Po rtugal 1

It alija

A ustrijaP ol jsk

a

Austral ija

Luksem bu rgKor eja

No vi Zeland Irsk

a

Hol andija S AD

Švaj car sk

a

Me ks ikoDanska

Češka

Fr an cu ska

Nemačka

Mađ ar ska

SlovačkaBe lgija

16

S­AŽ­ETAK­

NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

polj­a,­mi­pr­edla­že­mo­des­et­­k­orak­a­–­važnih­ ­pr­ep­oruka­za­­p­olitik­e­ ­–­koje­će­­pob­oljšati­­je­dnakopravn­os­t­u­obrazova­nju.

­Ko­liko­učen­ik­a­ima­p­ro­blema­­sa­čitanjem?­­(Grafik­on­2­.8­,­Drugo­poglavlje)­Proc­en­at­učenik­a­isp­od­­il­i­­na­nivou­1­postignu­ća

u­OE­CD­ovoj­sk­al­i­­čitanja­­iz­PI­SA­istraž­ivanja­(2003)­

1.­Z­emlj­e­su­ran­gi­r­ane­u­opadajućem­nizu­­prema­pr­ocent­u­p­et­na­estogo­di­šnjaka­­na­niv­oima­­2­,­3,­4­,­5­i­6.2.­­­Ska­la­iz­PI­SA­­istraživa­nja­ima­­š­est­n­iv­oa­­post­ign­ića.­­Nivo­2­pr­ed­st­avlja­gr­ani­čni,­­na­­kojem­­u­čenici­­poseduju­­veštine­­koje­­ i­m­om­oguću­ju­ ­da­ak­ti­vno­koriste­­ č­i­ta­nj­e.­Nivo­ ­1­ i­­ i­spod­zn­ače­nedo­voljne­veštine­ čitan­ja­­ za­funkcio­nis­anje­u­savremenom­dru­štvu.

Izvor:­­OECD­(2004),­Lear­ning­for­­T­omorrow’s­World:­Fi­rs­t­Results­­fr­om­PISA­­20­03, oeCD, Pa ri s

Kora­ci­od­­1­­do­4:­Strukt­ur­a­za­pr­ave­dno i­­ink­luzivno­­o­brazovanje­(­Treće­­poglav­lj­e)

Strukt ur a obra zo vn og s istema i pu ta n je kroz nje ga mogu ola kšati il i o te-žati­j­ed­nakopravn­os­t.­­Tradic­ionaln­o,­­ob­ra­zovni­sis­temi­r­azvrs­tava­ju­­u­čenike­na­r­az­lič­it­e­prav­ce­,­ins­ti­tu­cije­­i­s­tr­uje­prema­­po­st­ig­nući­ma.­Ovo­raz­vrsta­vanje­nek­ad­a­­poveć­ava­nej­ed­na­kost­i­ne­je­dna­ko­pravnost­.­­

ispo d nivoa 1 (manj e od 335 poena) ni vo 1 (od 335 d o 407 po ena)

Finsk a Koreja

KanadaIr sk

a

Hola ndija

Au st ralija

Šv edska

No vi ZelandDans ka

Šva jcarsk

a Pol jsk

a

Francusk a Belg ij a

Norv eš ka Isl

and Japan

Č eška SAD

Mađarsk a

Austri ja

Šp an ija

Po rtugal

Ne mačka

L uksemburg

It al ija

Slo va čk aGrčk

a Rus ija

T urs k

a

Me ks i ko

%6

5

4

3

2

1

0

17

S­AŽ­ETAK­

NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Prvi­­kor­ak:­Og­ran­ič­iti­ra­no­­u­sm­eravanj­e i­­razvrs­tavanje­­i­odloži­ti­­akade­ms­ku­­selekci­ju­

­Pokaz­at­elji•­­­Sistemi­­sr­ednji­h­ško­la­­sa­v­eli­ki­m­socija­ln­im­­r­azlikam­a­­izm­eđu­š­kol­a­­u­prosek­u­daju­­lošij­e­­rezultat­e­­iz­matem­atik­e­i­či­talačke­p­ismeno­sti­­i­veći­­raspon­i­sh­od­a­iz­čit­an­ja.­Druš­tve­ni­stat­us­­je­veća­­pr­eprek­a­­uspeh­u­u­obr­azo­vanju­u­­o­dnosu­­n­a­sist­eme­u­­kojima­n­e­p­ostoje­­ve­li­ke­socio­e­konoms­ka­ra­zl­ike­između­š­ko­la.

•­­Sis­tem­­akadems­ke­­s­elekc­ij­e­na­o­snovu­škole­­povezan­­j­e­sa­ve­liki­m­druš­tve­nim­razl­ik­ama­izme­đu­š­ko­la­i­sa­snažnim­­uticaj­em­d­ru­št­veno­ekon­omskog­s­tatusa­­na­post­ig­nu­ća­,­ali­i­­sa­­boljim­­­postign­uć­im­a­­na­gornje­m­­kr­aju­ska­le­iz­ma­tematike­­i­pr­iro­dn­ih­­nauka.­

•­­Poka­zatelji­o­­uč­en­ici­ma­sred­nj­ih­­škola­­iz­­PISA­i­st­ra­živanja­­(O­EC­D­­pro­gram­za­međ­unarod­no­vrednovanje­ ­uče­ni­ka­)­upoređ­eni­sa­poka­zat­el­ji­m­a­sa­o­s­novnog­­ni­voa­iz­PIrLS­ist­ra­živanja­­(­Pr­ogr­ess­in­­Int­ernatio­na­l­r­eading­­Li­te­racy­Stud­y­­–­­Studija­­o­­međuna­rodnom­na­pretk­u­u­čit­al­ač­koj­pis­me­nosti)­i­po­dacima­­iz­­z­emalja­­k­oj­e­su­uvel­e­o­pšte­šk­ol­ovan­je­­ukazuju­­d­a­­je­rano­us­me­ravanj­e­­povezano­­sa­­smanj­eno­m­­ravnop­ravnošću­­u­­is­hodima­­i­da­p­on­ek­ad­dovodi­­d­o­s­la­bijih­­re­zulta­ta­uo­pšt­e.

Preporuk­e•­­Rano­u­smeravanje­­i­­razvrst­av­anje­­moraju­biti­­p­ostav­ljeni­na­­na­čin­­za­koji­­je­utvrđe­no­­d­a­do­nosi­korist,­je­r­veom­a­č­esto­­preds­ta­vljaju­­pretnj­u­­po­­jednak­op­ravnost.­­­­­ •­­­Školsk­i­­si­stemi­k­oj­i­koris­te­rano­u­smeravanj­e treba lo bi d a ra zmotre podi-zanje­ s­tar­osnog­­ ni­vo­a­ ­na­ kojem­­ se­ ­do­gađa­ ­pr­vo­ usme­rav­anje­ k­ako­­ b­i­ se­u­ma­njile­ne­je­dna­kosti­i­p­oboljša­li­ishodi.

•­­Akadem­sku­­selekcij­u trebalo bi k oris titi sa mn ogo opreza jer i ona pr edstavl ja pr­etnju­po­jedn­ak­opravno­st.

Kora­k­­2:­­Upr­avljanje­­i­zb­or­om­škol­e­tako­­da­se­­ograni­či­­pret­nja­po­­jednako­pr­av­nost­

­Pokazatelji •­­I­zb­or­­ škol­e­ ­mo­že­ pre­dstavl­ja­ti­ pr­etn­ju­ je­dn­akopra­vnosti­ ­je­r­ obr­az­ov­aniji­r­odite­lji­­mogu­pr­avi­ti­mu­dri­je­­ izbore.­B­olj­e­ stoj­eći­­ r­oditel­ji­­ imaj­u­ r­esurse­da­i­straže­mogućn­osti,­­a­akadems­ka­se­le­kc­ija­ubr­za­va­na­pre­dak­­o­nih­k­oj­i­­su­­već­stekli­­bolju­­sta­rtnu­p­ozici­ju­­u­život­u­­zahval­jujući­ro­ditelji­ma.­­

•­­­u­mno­gi­m­ ­zemljama,­ v­eća­mog­uć­no­st­ izbor­a­ šk­ole­ u­ ško­ls­kim­ si­st­em­ima­pov­ezana­­je­­sa­ve­ći­m­razlikama­u­d­ru­št­venoj­­struktu­ri­razl­iči­tih­škola­­(vid-eti­G­ra­fi­kon­­3.3.).

18

S­AŽ­ETAK­

NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Pr­ep­oruke­

•­­Iz­bor­ško­le­p­redstavlj­a­ ­pr­etnju­­za­ jednakopr­av­no­st­ i­zahtev­a­p­až­ljivo­­u­pr­avljanje­,­­a­naroči­to­k­ako­bi­se­­o­bezbed­il­o­­da­ne­r­ezultira­­pov­eć­anjem­­raz­lika­­u­­društv­enoj­struktur­i­razl­ičiti­h­­škola­.­­

•­­u­­p­os­tojeće­m­­siste­mu­iz­bo­ra­škola,­­o­ne­­za­ko­je­­vl­ada­ve­liko­­inte­res­ov­anje­moraj­u­­naći­načine­­da­osi gu raju a­de­kvatan­u­­društvenu­raznol­iko­st­u­š­kol­ama­­–­na­­primer,­­m­etode­­odabi­ra­­učeni­ka­­kao­što­­je­l­utrija.­­F­inansij­ska­p­omoć­­šk­olama­­koje­­upisu­ju­­uč­enike­iz­d­ruštv­eno­ugrož­en­ih­­grupa­­mož­e­tak­ođe­­d­ati­dobr­e­rezulta­te.­

Tr­eć­i­­korak:­O­bez­bediti­priv­lačne­m­ogućnosti­­u­­višem­1­­srednjem­­o­br­az­ovanju,­­u­manjiti­broj­slep­ih­­ulic­a­­i­spreč­it­i­­osipanje­

P­okazatelji•­­I­zm­eđu­5­%­ i­ ­40­%­u­čenika­­napu­st­i­ školovanja­ ­u­ ­zemlj­ama­O­ECD­a­ (me­ren­o­na­o­sno­vu­broj­a­oso­ba­­izme­đu­20­i­­24­godi­ne­­k­oje­nisu­u­obraz­ovnom­­siste­mu­i­k­oje­­nemaju­v­iš­e­sred­nje­o­br­az­ova­nj­e).­Oni­će­imati­­malu­r­adnu­­sp­os­obnost­­i­v­isoku­­st­opu­n­ez­aposle­nosti.­

Da­li­­i­zbor­škole­p­oveća­va­­društvene­razl­ike­izm­eđu­škola?­­(­20­03)(Gr­afikon­­3.­3,­­T­reće­p­oglavlje)

1­Pod­višim­srednjim­obrazovanjem­podrazumevamo­ekvivalent­srednje­škole,­dok­pod­nižim­srednjim­obrazovanjem­mislimo­na­više­razrede­osnovne­škole­(prim.prev.)

0.50

0.45

0.40

0.35

0.30

0.25

0.20

0.15

0.10

0.05

00 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

Indeks sepa racije šk ol a1

% uče n ika u školam a gde nadlež ni smatraju da je m es to stanovanja «pre duslov» ili neš to š to pred st av lja «visok pr io ritet» za upi s u šk ol u

1.­­I­ndeks­s­ep­ar­acije­p­okaz­uje­ob­im­­sortira­nj­a­­dece­(pe­tn­ae­stogod­išnjaka)­r­azlič­itog­dr­uš­tveno­­ekonomsk­og­položaja­­u­raz­ličite­­škole,­­pri­­čemu­nu­la­­označ­ava­zemlju­­u­­kojoj­sve­škole­­imaj­u­sličnu­­dr­uštvenu­­st­ruk­turu.­Ind­eks­­je­raz­vi­jen­sa­­E­SCS,­­PI­SA­indeks­ekonomskih,­­so­cijalnih­i­­kul­turnih­statusa.­Videt­i­Dodatak­1u­­OECD­(2004)­,­Learni­ng­for­Tomorrow’s­Wo­rl­d:­First­Re­sul­ts­from­PISA­2003,­Pa­ris.

Izvor:­­OECD­(2004),­Lear­ning­for­­Tomorro­w’s­Wor­ld­:­Firs­t­­Re­su­lts­from­P­IS­A­­2003,­­OEC­D,­­Paris.

Mađarsk a

T urs ka

Ne mačkaGrčk a

Šp an ija

Belg ij aMe ks i ko

Rus ija

Šv edska Norv eš ka Finsk a

Isl and

Pol jsk aSAD

Šva jcarskaKanadaDans ka

Po rtugal

No vi Zeland

Australija

Ir ska

JapanKoreja

Austri ja

Hola ndijaL uksemburg

It al ijaSlo va čk a

Č eška

19

S­AŽ­ETAK­

NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

•­­­Po­red­ ­drugih­ f­aktora,­­o­dust­ajanje­­o­d­školovan­ja­pos­ledica­­ j­e­ne­zadovoljs­tva­školo­m,­­ned­ostatkom­­p­odrške­­kod­kuć­e,­­lošim­i­sk­ustvima­­s­a­uče­nj­em­i­ponavl­jan­jem­r­az­reda.­

•­­rano­ uoč­avanje­­ u­groženi­h­ učen­ik­a­ p­omaže­­ d­a­ se­ pop­ra­ve­­ i­shodi­ i­ ­da­­ s­e­­spreči­osi­pa­nje­.

•­­­Dobro­ ka­rij­er­no­­ v­ođ­en­je­ i­ savet­ovanje­,­ ko­mb­inovano­­ s­a­ ­fl­eksibi­ln­ijim­ i­diver­zifikov­anijim­­(­i­stoga­p­ri­vl­ačniji­m)­kur­iku­lu­mom­p­om­aže­­da­se­­umanji­st­op­a­osip­anja.

Pre­poruke­•­­­Ra­na­prevenc­ij­a­napušt­an­ja­škole­j­e­najbolji­me­tod­.­­Osnovno­­školovanje­bi­trebalo­­d­a­podrž­i­i­­u­kl­juči­on­e­­sa­probl­em­ima­u­u­če­nju,­ali­i­­one­s­a­n­aj­bo­ljim­rez­ult­at­ima.

•­­Pr­aćen­je­­ u­groženih­ u­če­ni­ka­ (na­ osn­ovu­ in­for­ma­cija­ o­ p­ri­sutnosti,­ p­ostig­nu­ći­ma­i­ukl­ju­čenos­ti­u­školske­a­ktivnosti)­t­reb­alo­b­i­d­a­­bude­pove­zano­­s­a­m­er­ama­koj­e­za­ci­lj­imaju­­d­a­­se­una­prede­­rezul­tati­­i­spreči­odus­tajanje.

•­­­Vi­še­sredn­je­ob­razov­an­je­mora­­bi­ti­privla­čn­o­­i­za­one­k­oj­i­ne­s­padaju­u­e­li­tu koja n ag inje akadem skom ob razovanju, sa ponudo m dobrih i kvali tetnih putan­ja­­bez­sl­ep­ih­­ulic­a­­i­sa­efik­as­nom­vez­om­­sa­sv­et­om­rada.

•­­­Laki­prelaz­i­spreč­avaju­n­euspe­h­ i­osi­pan­je.­Do­da­tna­podr­ška­­u­učenju­ ­pr­i­­kraju­sre­dn­je­­škole­mo­že­ohra­br­iti­uč­e­nike­da­­nastave­s­a­o­brazova­nje­m.

•­­Kval­it­et­na­­ stručna­ u­smerenja­­ veoma­­ su­ važ­na.­ ukla­nj­an­je­ akadem­sk­og­­o­ptereće­nja­­ sa­ ul­as­ka­ ­u­ opšte­ ­vi­še­­ srednje­ obraz­ovanje­ ­i­ o­mogućavanje­pr­istupa­ter­ci­jarnom­o­brazo­vanj­u­­i­iz­s­tručnih­p­rograma,­­k­ao­u­Šveds­ko­j­ ­i­­No­rv­eškoj,­­može­­po­boljš­at­i­status­st­ru­čn­ih­usmere­nj­a.

20

S­AŽ­ETAK­

NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Kva­li­fikovaniji­i­maju­­naj­više­kori­st­i­o­d­obra­zovan­ja­­za­odrasle (Grafi­ko­n­2.5,­D­ru­go­­poglavlje­)

r­elativne­­ša­ns­e­odra­sl­ih­sa­tre­ći­m­­stepenom­obraz­ovanja­­da­u­čestvuju­­u­obra­zo­va­nju­odraslih­u­por­eđenju­­sa­onim­ko­ji­­i­maju­sa­mo­osno­vn­o­­ob­ra­zovan­je­­(2003)

1.­­N­a­primer,­­u­­Austriji­­ j­e­pet­ ­puta­vero­vat­ni­je­ ­da­će­u­p­ro­gr­ame­uče­nja­z­a­ ­odrasle­uklj­učiti­os­ob­a­ ­sa­unive­rzitetski m obraz ov anjem nego o drasli sa osno vnim obra zo va njem

­Izvor:­­European­­L­abour­­For­ce­­Survey,­2­00­3

Korak­4:­Pon­ud­it­i­­drugu­šansu­za­sti­canje­do­br­obiti­od­­obrazov­a­nja

Po­kazate­lj­i•­­Oni­k­oji­ne­uspeju­­u­šk­oli­se­veoma­teško­ka­snije­opo­rave­(v­ra­te­­u­­š­ko­lu).­u­­svim­ze­mljama­­OE­CD­­a,­oni­sa­­slabim­­os­novnim­­kvalif­ik­acijam­a­­mnogo­se­ređ­e­­opre­deljuju­za­učenje­­u­­odras­lo­m­dob­u­­(v­ideti­­Gra­fikon­­2.­5).­Z­animl­jivo­­je­da­o­vaj­­grafikon­tak­ođ­e­pokazuje­­z­načajne­­razlike­­među­z­emljama.­

•­­ u z emljama o eC D- a veliki br oj odraslih osoba i m la dih koj i su od ustali od š­ko­lo­vanja­ pre­ s­tic­anja­ o­snovno­g­ obrazovanja­­ stiču­ školske­ ­kvalifik­a­cij­e­kroz­pr­og­ra­me­dru­ge­šan­se­.­u­SAD­­skoro­­60­­%­on­ih­koji­­s­u­­od­us­tali­od­ško­lo­va­nja­tokom­­ži­vo­ta­stek­nu­sre­dnjošk­o­lsk­e­kvalifi­kacij­e­­(GED­­se­rti­fikat).

Prepor­uk­e•­­ Druge­š­ans­e­neophodne s u onima koj ima ne dos taj u osnovno ob razovanje i vešti-ne­.­­Ovo­uklj­uču­je­pr­ogr­am­e­opisme­njavanja,­­os­novno­i­s­red­nj­e­obra­zov­anj­e,­prog­rame­zasn­ov­ane­na­radu­i­ar­anž­mane­za­­pr­izn­avanje­­neform­aln­og­učen­ja.

Danska

Šve dskaFinsk a

Fran cu skaI rs k

a

Kana daŠpanij a

Belgija

Švajcar sk

a

Aus tr ija1

Vel ika Britani ja

Nemačka

Slovačka

Po rtuga l

Če šk aIta

lija

Ma đar ska

Od no s participa cije odra slih sa tercijarn im i onih sa osn ov nim obr az ovanjem

10

9

8

7

6

5

4

3

2

1

0

21

S­AŽ­ETAK­

NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

­Kor­aci­5,­6­i­­7:­Prave­d­na­­i­ink­luzivna­p­ra­ks­a (Č­etvrto­i­Šesto­p­oglav­lje)

Prakse­ u­­ u­či­onici­­ utiču­ na­ jedn­ak­oprav­no­st,­ ka­o­ i­ pr­ak­sa­­ izvan­ n­jih­,­ ­a­naročito­­kada­ ­je­­ re­č­o­od­nosu­ iz­me­đu­ško­la,­ rod­itelja­ ­i­ zajednic­e.­Na­uč­en­je­­po­zitivno­­u­tiče­­ef­ektivan­­odnos­škole­­i­kuće­,­ali­­d­eca­iz­sir­omašnij­ih­­sloje­va­­nemaju­ ­tu­k­orist­a­ko­ ­imaju­sla­bu­­podršk­u­k­od­kuće.­­E­fikas­na­ponuda­za­­migran­te­­i­man­ji­ne­­u­o­br­azovnom­siste­mu­je­takođ­e­­je­da­n­­od­ključn­ih­­i­zazov­a­je­dnakop­ra­vnosti.­­­­­

Kor­a­k­5­:­Identi­fikovati­­i­­obezb­ed­iti­si­stems­ku­­p­odr­šku­oni­ma­­koji­z­ao­st­aj­u­u­školi­­i­smanj­iti­vis­oke­­s­tope­ponav­aljan­ja­­ra­zreda

­Pokaz­at­elji•­­u­­n­ekim­ ­školski­m­ ­si­stemima,­d­o­ jedn­e­č­et­vrtine­­učeni­ka­­ponavlja­­godinu­­tokom­­školova­nja.­u­­dru­gim­­sistemi­m­a,­­t­akva­­pojav­a­je­retk­ost­.­Neke­zem­lj­e,­p oput l uk semburga, p redu zi maju mere k ak o bi uman ji le o bim po na vljanj e godine­.

•­­­Iako­nas­tavnic­i­čes­to­­podržava­ju­pon­av­ljan­je­godine,­­malo­je­­dokaza­­da­­deca­i­maj­u­koristi­od­toga.­­P­onavljanj­e­je­sk­up­o­–­u­kupni­­e­konomski­­troškovi­su­­do­2­0.­000­do­lar­a­za­svakog­učen­ika­koji­po­nav­lja­raz­r­ed­,­ali­šk­ole­ne­maju­po­dsticaj­d­a­­uz­mu­u­­obzir­o­ve­­t­ro­škove.

•­­­uč­ionica­ je­prvi­ st­ep­en­borbe­za­ ­jed­nakop­ravn­os­t.­Po­ka­zat­elji­uk­az­uju­na­to­ da­ je­m­og­uće­­ da­ se­ ­un­ap­rede­ post­ignuća­­ k­orišće­njem­­metod­a­ k­ao­­ š­to­su­f­ormati­vn­o­vredn­ovan­je­­–­proces­­d­av­an­ja­­povratni­h­i­nf­ormaci­ja­­o­radu­u­čenika­i­­n­astavnik­a,­­i­pril­ag­ođ­avanje­i­u­na­pređenj­e­­na­stave­i­u­če­nja­­u­od­nos­u­n­a­pod­atk­e,­­na­ročito­­sa­ugr­ož­en­im­­u­čenici­ma­.­

•­­Kr­atkor­oč­ne­int­enzivn­e­­in­tervenci­je­­u­­vidu­­ind­ividualnih­­č­asova­­mo­gu­­po­moći­s­lab­im­čita­čim­a­d­a­nap­reduju.

•­­u­Fins­ko­j­se­ko­riste­­naiz­m­eni­čno­form­alne­i­nefor­malne­m­er­e­da­bi­se­po­mo­glo­ onim­a­ koji­ zao­st­a­ju­ ­u­ ­šk­oli.­­Ovaj­­ pristu­p­p­ok­azao­ se­ k­ao­­ korista­n:­samo­­1­­­%­p­etnae­sto­godiš­nj­aka­nije­u­mogu­ćnosti­da­­pokaže­osnovne­funk­ci­on­alne­v­eš­tine­č­itanj­a,­­dok­­je­pro­se­k­na­ni­vou­OE­CD­a­­7­%.­

­Preporuke­•­­V­isoke­­st­ope­pona­vlj­an­ja­razred­a­u­neki­m­­zemljam­a­­moraju­­se­­s­man­jiti­uv­ođe­nj­em­pod­sticaja­z­a­­š­kole­­i­pru­žanje­m­­podrš­ke­­alternat­ivnim­pr­istupi­ma.­

•­­M­er­e­ u­ uo­čioni­ci­ ­mo­gu­ biti­­ ve­om­a­ efika­sne­ u­­ b­orbi­ s­a­ ­loš­im­ rezu­lt­at­ima.­Me­đ­u­posto­je­ćim­prist­up­im­a,­treb­a­is­taći­f­or­mativno­­vredn­ov­anje,­­readin­g­ recove ry st­rategi­ju­i­pa­žljivo­p­rać­en­je.

22

S­AŽ­ETAK­

NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

•­­Mnog­o­zemal­ja­mo­že­ef­ik­asno­­kor­ist­iti­fi­nski­p­ristu­p­pro­b­lem­ima­u­u­če­nju, koji­­nudi­ni­zove­­i­ntenz­iv­nih­m­er­a­oni­ma­­koji­zaos­ta­ju­u­o­dnosu­­na­­ostale­.­­

•­­Nastavn­ici­mor­aju­dobi­ti­­podr­šku­d­a­­ra­zviju­sv­oje­nastavn­e­­te­hnike­­za­po­mo­ć­oni­ma­u­raz­redu­­koji­zaostaj­u.

Kora­k­­6:­­Osnaživanj­e­­veza­iz­među­­kuće­i­­škole­k­ako­­bi­s­e­podsta­kli­rodi­te­lj­i­­iz­ugrožen­ih­­društ­venih­g­rupa­­da­pomognu­d­ec­i­u­u­čenju.

Pokazat­elji•­­u­­p­rosek­u,­­de­ca­u­ze­mljama­OECD­­a­prov­ed­u­viš­e­­od­20­­%­­ukupno­g­­vremena­­po­svećenog­učen­ju­van­­šk­ol­e­–­­radeći­­domać­i­­zadatak,­­ra­de­ći­sa­­t­utorom­­i­li­­u­drugi­m­­ak­tivnos­tima.

•­­­Ku­ćni­ ­faktori,­ ­uk­lj­učujući­ p­odršku­ ­roditelja­­ ob­razov­an­ju­ dece­,­ rodite­ljsko­­uk­lj­učivanje­u­­proces­­uč­en­ja­­i­­kulturni­­kapit­al­­(pop­ut­­knji­ga)­povez­ani­­su­sa­­boljim­­po­ka­zateljima­u­­ško­li.

•­­Domać­i­­zadaci­mo­gu­da­unap­rede­š­ko­ls­ke­r­ezultate,­al­i­osl­anjanj­e­na­d­om­aći­r­ad­­može­da­u­grozi­ jednakopra­v­nos­t,­ jer­neka­de­ca­­ imaju­­sl­abiju­­podr­šk­u­kod­kuće­,­­a­­ona­je­­n­eo­phodna­da­bi­od­­domaćeg­z­adatka­b­ilo­­ko­risti.

•­­ukl­jučivan­je­ ­ro­dit­elja­–­ ­rad­ ­sa­­deco­m­k­od­­kuće­ i­učestvovan­je­u­šk­olskim­­a­ktivnos­tima­­–­pobol­jš­av­a­rez­ul­ta­te­.­­Ako­su­s­ve­dru­ge­­s­tvari­jedn­ake­,­ško­le­­k­oje­­fors­ir­aju­k­omunika­ci­ju­i­uč­ešće­ro­di­te­lja,­­i­p­odsti­ču­rod­ite­lj­e­da­pom­až­u­­deci­u­­izradi­­šk­olskih­­zadata­ka­postižu­­b­olje­re­zult­ate.

P­reporuk­e•­­Kako­­bi­­pomogle­u­čenje­­dece­­iz­­ugroženi­h­d­ru­štveni­h­­gr­up­a,­­škole­b­i­­mo­ral­e­

da usm ere svoje na por e ka una­pr­eđe­nju­­komunikacije­­sa­­roditeljima­ u dru št-ve­no­najr­anjivij­im­­domać­ins­tvima­i­d­a­im­pomo­gnu­da­­u­­svojim­d­om­ovima­­s­tvore­­ok­ru­ženje­­pogo­dn­o­za­­uč­enje.­

•­­Škol­ske­sekci­je­za­­i­zradu­­doma­ćih­zad­at­aka­mogu­t­akođe­pomo­ći­­deci­koj­a­kod­kuć­e­­n­em­aju­adekv­at­no­­o­kruženje­z­a­­uč­enje­il­i­podr­šku­.

Kora­k­7­:­­Reagova­ti­­na­različ­itost­i­­i­obezb­ed­it­i­uspešn­u­­in­kl­uziju­imi-granata­­i­­ma­njina­u­­gl­avn­e­toko­v­e­obr­az­ovanj­a.­

Poka­za­te­lji•­­us­peh­ u­­ obrazova­nju­ ­i­ zaposl­enju­ veoma­­ varira­ iz­među­ raz­liči­tih­ imi­grantskih­­i­manjin­skih­gr­upa­i­­od­z­emlje­do­­ze­ml­je.

•­­Manji­ns­ke­ gru­pe,­ ug­lavnom­,­ u­ ­manjoj­mer­i­ učestvu­ju­ u­ obrazo­van­ju­ i­ st­ara­nj­u­ ­tokom­ran­og­­de­tinjstv­a,­­ i­­ veće­ su­ šans­e­ ­da­ ­će­dos­pe­ti­­u­ insti­tu­ci­je­za­­sp­eci­jalno­obr­az­ovanje,­­da­će­­na­p­ustiti­­šk­ol­ovanje­i­završ­it­i­­razvrst­an­i­­i­

23

S­AŽ­ETAK­

NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

usme­reni­ka­­n­ižim­nivo­ima­ob­razo­vanja­,­tj­.­ka­tip­ovima­o­bra­zo­va­nj­a­nižeg­­st­atusa.­

•­­Za­neke­­„vidljive­m­an­ji­nske“­ ­grupe,­d­is­kri­minacija­ ­na­ ­tržišt­u­r­ada­ je­veća.­O­vo­ogr­an­ič­av­a­­šanse­za­­z­aposl­en­je­i­uma­nj­uje­po­dsti­caj­d­a­se­ste­knu­k­va­li­fi­kacij­e.

•­­­u­veći­ni­­ zema­lja­,­ ­učenici­­ i­migranti­­p­rve­­ i­dru­ge­ ­ge­neracije­­post­ižu­s­lab­ij­e­­rezultate­­ u­­ o­dn­osu­na­ ­dom­icilno­­ ­stanovn­iš­tvo­prema­PI­SA­­ istra­živan­ju­­ i­z­­matemati­ke­,­pri­rodnih­­na­uk­a­i­čitan­ja­,­dok­uč­enici­d­ru­ge­ge­ne­ra­cije­ostvaru­ju­bolje­rezult­at­e­­od­­učenik­a­iz­prve.­Anal­ize­p­ok­azu­ju­da­­se­­z­natan­­deo­­ovih­p­ok­az­atelja,­­ma­da­­ne­i­sv­i,­­m­ogu­objas­ni­ti­fakto­rima­d­rušt­venog­p­ol­ožaja­.

Prepor­uk­e •­­Obrazo­va­nje­ i­ star­anje­u­ ­ranom­ ­de­tinjst­vu­ ­pomaž­e­dec­i­ i­ ob­ez­be­đu­je­ okr­uženje­­za­uč­enje­d­rugog­­jezika.­P­osebn­e­mere­m­ogu­­stimul­isati­­uče­šće­­i­m­igr­antske­­de­ce­.

•­­Kada­s­e­­imi­grantsk­a­i­­manj­ins­ka­­d­eca­di­sproporc­ion­al­no­us­meravaju­u­s­pec­ijalne­obr­azo­vne­in­stit­uci­je,­mor­a­­se­pos­ve­ti­ti­­pažnja­(a)­­op­asnosti­od­kultur­ne­­prist­ra­sn­osti­pril­ik­om­odlu­či­va­nja­i­­(b­)­pit­anju­da­li­­je­odvo­je­no­­školo­va­nje­­u­­najbolj­em­in­teresu­­učeni­ka­koji­se­­­u­n­jega­­usm­erava­ju.­

•­­Novop­ridošloj­i­mi­gr­antsko­j­d­ec­i­­često­je­­neo­phodn­a­posebn­a­­jezička­ob­uk­a, a­li­meha­nizmi­finans­ir­anja­i­pr­ist­upi­ko­ji­­s­e­koriste­­u­obezbeđ­ivanju­­obuk­e­n­e­bi­­trebalo­­d­a­p­odstič­u­­i­zolaciju­­ov­e­dec­e­­od­gl­avnog­­to­ka­­nastav­e­na­kon­ini­ci­jalnog­pe­rio­da­­od­n­ajviše­­g­odinu­d­ana.­

•­­N­ar­očito­ u­ z­e­mlj­ama­ u­ ko­jima­ j­e­ ­im­ig­racija­­ naglo­ nara­sl­a,­ nasta­vnicima­­j e neophodno stručno­­ usavrš­avanje­ k ako bi se no sil i sa no vi m zahtevim a ­ka­o­ što­ su­­u­čen­je­­drugog­­ j­ez­ik­a,­multi­ku­lturni­kurikulum­ ­i­o­brazova­nje­­o­­tolera­nc­ij­i­i­a­nti­rasizm­u.

K­ora­ci­8,­9­i­10­:­Prav­edna­­i­inkl­uzivn­a­raspod­ela­­resursa­(­Pe­to­­pogla­vlje)

u­­mnogim­z­em­ljama­u­kup­ni­po­ras­t­­troško­va­­z­a­ob­ra­zovanje­biće­sve­­teže­­op ra vdati u p ogledu doprinosa j ed nakopr avnosti, i ak o oni m og u doprinet i ­ek­onomskom­­rastu.­Ovo­­ist­iče­zn­ač­aj­us­meravanja­ul­ag­a­nja­u­o­bra­zo­va­nje­–­kako­kroz­ob­ra­zovne­s­ektore­­ta­ko­i­kr­oz­­r­egio­ne­­i­inst­it­uc­ij­e­–­da­­b­i­­se­­obezb­edi­o­ njegov­­ do­pr­inos­ je­dn­ak­opra­vnosti.­­ Defi­nisanje­ ­na­cionalnih­ c­iljeva­ za­p­os­ti­zanje­­jednako­pr­av­nost­mogu­biti­od­­p­omoći.­­­­­

24

S­AŽ­ETAK­

NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

­Korak­8­:­­Obezbed­iti­do­bro­­obrazovanje­­za­sve,­­u­z­­davanje­­p­ri­or­iteta­usl­ug­am­a­­u­ranom­­detinjs­tv­u­­i­osno­vnom­­ško­lo­vanju

P­ok­azat­elji•­­O­bezbe­đivanje­­ ja­vnog­ obr­azo­va­nja­mož­e­ pospeš­it­i­ jednako­pravnost­­ on­da­kad­a­pred­st­avlja­kontra­balans­­lo­ši­m­uslo­vima­­ko­d­­kuće­­na­­po­četku­d­ečjeg­ž­iv­ot­a.­Al­i,­­jav­no­ob­raz­ovanj­e­mož­e­­povećati­n­ejednakos­t­­kada­ob­ezb­eđuj­e­zajedničke­re­sur­se­koj­e­k­oriste­oni­­koji­s­u­na­jbolj­e­­pr­iprem­lj­eni­za­­t­o.­

•­­Obra­zo­vni­ troškovi­ s­e­ u­­ m­nogim­ ­ze­mlj­ama­ pomer­aj­u­ ­između­ s­ekt­ora;­u­ ­ne­kima­ o­d­ ­njih­ eksp­anzija­ terci­ja­rn­og2 obrazovanja pre dstav lja veliki p­rit­isak­ na­­ b­ud­žet­ za­­ o­brazova­nj­e.­­ Iako­ je­ z­emlja­ma­ ­potrebn­o­ terc­ija­rno­obrazovanj e visokog kvaliteta i s a puno res ursa, j avni trošk ovi z a ovaj seg-ment­ škols­tva­ se­ s­ma­nj­uju­.­ ­Pri­vatni­ i­zvor­i­ mogu­ ­bi­ti­­ nova­ šan­sa­­ za­ ovaj­­sekto­r.­

•­­ visokokva li tetno i do stupn o obrazo va nj e i star anje u ra nom detinjs tv u stvar­aju­du­go­ročnu­ko­ri­st­,­n­aroči­to­­z­a­decu­i­z­društven­o­ugrož­enih­­grupa.­

•­­Do­daci­z­a­­siromašni­je­porod­ice­­sa­­decom­u­­školsko­m­dobu­mogu­u­ma­njiti­­osipanje­n­a­­vi­šem­sred­njoško­lsko­m­nivou.

D­obar­start:­­veli­ka­­dobit­od­­o­br­azovanj­a­u­­ranom­d­et­injstvu

­(Grafik­on­­5­.3,­Peto­­po­glavlje)­Perij­eva­­predško­lska­studija:­­ut­icaj­ob­razovanj­a­i­sta­ranja

u­ra­no­m­­detinjstvu­­mere­n­u­dva­s­luča­jn­a­uzorka­

2 Pojam tercijarno­obrazovanje­se­odnosi­na­sve­vrste­obrazovanja­nakon­srednjeg,­tj.­obuhvata­i­univerzitetsko­obrazovanje,­ali­i­visoko­stručno­obrazovanje­(prim.­rec.)

% grupe k oja je uče st voval a u progra mu % grupe ko ja ni je u čestv ovala u program u

Hapšeni vi še od 5 p ut a do 40 godine

Zaradil i viš e od 2 0 000 d ol ar a do 40 go dine

Zav rš ili sred nju ško lu

O s novna p os tignuća u četrnaest oj godi ni

Pos ve ćenost školi u četrnaestoj go dini

Spremnost za školu u p etoj god in i

Izvor:­O­ECD­(2006d),­­Starti­ng­­Strong­II:­Early­Chi­ld­ho­od­Edu­cat­ion­a­nd­Car­e,­­O­EC­D,­Paris,­Figu­re­­5­.1.

25

S­AŽ­ETAK­

NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Prepo­ruke

•­­ Post oje jasn i p okazatel ji da su obra­zo­va­nje­ i­ staran­je­ ­u­ ran­om­ det­injst­vu, zaj­ed­no­­sa­mer­a­ma­­j­avne­­polit­ik­e­­da­se­un­ap­re­di­ž­iv­ot­male­dece,­na­jvažnij­i­­pr­ioriteti­ ­ka­da­govor­imo­o­ ­jedn­akoprav­nos­ti­.­Ako­s­e­u­sluge­obr­az­ovanja­ i­­stara­nj­a­u­rano­m­d­etinjstvu­na­plaćuju,­­tr­oškov­i­­bi­­trebalo­da­b­udu­umeren­i­i­uma­nj­en­i­za­one­­koji­­s­u­­previše­si­ro­ma­šni­­da­ih­plate.­

•­­­Os­novno­­o­brazo­van­je­osta­je­prioritet­­z­a­jedn­ako­pravn­ost­jer­­uk­ljučuje­­čit­av­u­koh­or­tu­.­unutar­ovo­g­­sekto­ra,­­po­sebnu­pažnju­t­reb­al­o­bi­pos­vetiti­­naporima­­da­­se­oču­va­ju­­postig­nuća­­oni­h­sa­proble­mi­ma­­u­učenj­u.­

•­­K­ada­su­­budžeti­­ograni­č­en­i,­javna­­pot­ro­šnja­za­­t­er­cija­rn­o­obraz­ovanje­­retko­­će­­b­iti­pri­or­it­et­za­pos­ti­zanje­je­dnakop­ravn­osti.­Zemlje­koje­­na­pla­ćuju­ob­ra­zo­vanje­i­­s­taranje­u­ra­no­m­detin­jstvu,­­ali­­ne­i­­t­er­cijarn­o­obrazov­an­je­treba­lo­­bi­da­r­az­mo­tre­svoj­e­obrazovn­e­polit­ike.

•­­­Ze­ml­je­u­koji­ma­­su­doda­ci­za­p­oro­di­ce­­sa­de­co­m­u­školskom­­d­obu­pov ezani sa n jihovim š kolskim rezultat ima treb alo b i da ra zm otre ova kv u p olitiku s obzir­om­­­na­­to­da­­o­va­kv­a­praks­a­­mož­e­dovoditi­­d­o­­napuštan­ja­škol­e.­

Regi­on­alne­varija­cije­­u­d­avanjima­­za­ob­ra­zovanje:­pr­im­er­­Španije (Gr­afi­ko­n­­5.5,­Peto­­p­oglavlje)

Javna­­da­vanja­­za­­o­brazovan­je­­(bez­univ­er­ziteta)­u­­Š­paniji­­i­­u­d­ve­ autonom­ne­­z­ajednice­u­­Š­paniji,­s­a­najve­ćim­i­najm­an­ji­m­davan­ji­ma­za

ob­raz­ovanje­po­­u­čeniku

6 000

5 000

4 000

3 000

2 000

1 000

0 Andaluz ija Bas ki ja cela Špa nij a

3,8

3,7

3,6

3,5

3,4

3,3

3,2

3,1

3,0

2,9

2,8

Evri % BDP

godišnji troškovi po učenik u u ev rima t roš kovi ka o proc en at BDP-a 1

1.­u­A­nd­al­uziji­i­­Baskij­i,­­davanje­prema­pro­centima­BD­P­­u­autono­mn­oj­jed­in­ici.

­Iz­vor:­Calero­,­J.­(­2005),­Equity­in­­­Education­The­matic­Review:­Country­An­alytical­R­ep­ort­–­Sp­ai­n;­Tee­se­,­r.,­S.­Fie­ld­,­B.­P­ont­(2005),­­Equity­in­­Education­­The­matic­R­ev­ie­w:­Spai­n­Country­N­ot­e,­OECD­,­­P­aris.­

26

S­AŽ­ETAK­

NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

­Ko­rak­9:­­Di­re­ktno­o­be­zb­ed­iti­sred­stva­z­a­­učenike­­i­­­reg­ione­sa­­n­aj­većim­po­tr­ebama

Pokaz­ate­lji•­­u­nu­ta­r­zemalja­,­­regio­na­lna­autonomija­­u­­troše­nju­m­ož­e­i­za­zv­ati­d­is­pa­rit­et­

u st epen u po nude, os im ak o po nud a nije i z ba lansiran a meh anizmima redi-str­ibuci­je­resursa­­s­ir­omašni­jim­­regioni­ma.­­

•­­Mnog e zemlje imaj u p osebn e šem e za usmer av anje dodat ni h sreds tava školam­a­ ili­ o­blasti­ma­koje­p­oh­ađaju­učen­ic­i­ iz­ugrože­nih­­druš­tve­nih­g­ru­pa.­Ov­akve­šem­e­­bi­treb­alo­d­a­­obezbede­­da­­se­d­odat­ni­resursi­ko­ris­te­kak­o­ bi p omogli o ni ma koji ma su najviše pot rebni i d a se izbegn e etiketi ranje pojedin­ih­škola­ka­o­o­nih­za­­d­ecu­iz­­dru­št­veno­ug­ro­že­nih­grupa,­­što­b­i­mo­glo­da­­obe­sh­rabi­uče­nike,­­na­stavnik­e­i­rodit­elj­e.

•­­u­mno­gi­m­zemlja­ma­,­­nastav­ni­ci­­sa­manje­­­is­kustva­­rad­e­u­„z­ah­te­vnim“­ško­la­ma.

P­re­poruk­e•­­­Državam­a­ ­je­­n­eo­phodan­­a­d­ekv­atan­m­eha­ni­za­m­za­r­edistribuciju­ ­re sursa i ­minimiziranj­e­ regio­na­ln­ih­ ne­je­dna­kosti­ k­ada­­ je­ re­č­ o­­ ponu­di,­­ a­ ka­ko­­ bi­ s­e­svu­da­­o­be­zbedili­min­imalni­standar­di­.

•­­Dodat­ni­­r­esursi­mor­aj­u­biti­­kana­lisani­­kroz­škole­da­­bi­­se­pomo­glo­­učenici­ma­­i­z­­ug­roženi­h­­druš­tvenih­­gr­upa.­O­vo­b­i­treba­lo­­da­pomog­ne­u­p­revazil­aženju­­ne po voljnih e fek at a društvenog status a, u borbi pr oti v slab ih rezult at a be z nagra­đivanja­za­­n­jih­ i­ t­reba­lo­bi­d­a­odvra­ti­­škole­o­d­ ­„izbega­vanja­“­dec­e­ i­z­ugroženih­­d­ru­štvenih­­grupa.­Trebalo­bi­­izb­eći­sti­gm­u­koj­a­nasta­je­­pr­i­ozn­ačav­an­ju­šk­ole­kao­„­one­za­druš­tveno­­ugro­že­nu­­decu­“.

•­­Iskusn­iji­­nastavn­ic­i­važan­­su­res­ur­s­za­škole­­koj­e­poha­đaj­u­­deca­iz­­druš­tv­eno­ugro­ženih­gr­upa.­Tre­ba­lo­bi­da­ ­postoje­po­dst­ic­aji za nas tavni ke da rade u ovak­vi­m­­škol­ama.­

K­or­ak­­10:­Po­staviti­­konkretn­e­cilje­ve­­za­­v­eću­jed­n­ako­pr­avnost­–­na­ročito­­u­­v­ez­i­sa­loši­m­­škols­ki­m­­rezul­tat­ima­i­­odus­tajan­je­m­od­š­ko­le

Poka­za­telji•­­Br­oj­ča­no­ i­zraženi­ cil­je­vi­­mogu­ b­iti­ ko­ri­sn­e­ ­po­litičk­e­ ­po­luge­ za­­ je­dnakop­

ravnost u obr az ovanju, putem art ik ulisan ja poli tike u po gl edu ono ga što bi t­rebalo­­ d­a­ ­bude­posti­gn­uto­umes­to­prosto­g­d­onošenja­ ­fo­rm­alni­h­ zakona.­O­dr­eđ­eni­broj­zem­al­ja­­us­vojio­­j­e­­ciljeve­z­a­je­dnakoprav­no­st­u­ob­raz­ov­an­ju.­­­­­­­

•­­­Međunarodna­­pore­đenja­s­a­zemlj­ama­­sa­najbo­ljim­re­zultat­im­a­sugeriš­u­da­b­i­­ne­ke­zemlje­m­og­le­značaj­no­da­­uma­nje­st­op­u­­os­ipanj­a­i­­đ­ačkih­n­eu­speha­pri­­usvaja­nju­­o­snovni­h­­veš­ti­na.

27

S­AŽ­ETAK­

NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

•­­Nacio­nalna­­te­stiran­je­­u­če­ni­ka­o­o­sn­ov­ni­m­veštin­am­a­­fu­ndamenta­lan­­su­me­tod­­ meren­ja­­ individ­ual­ni­h­ pok­azatelja­ i­ ­po­ka­zatelja­ obrazovn­og­ siste­ma­.­Međuti­m­,­­­rezultati­testa­­su­­o­granič­eni­na­ono­­što­me­re­,­a­za­vi­se­od­obuhv­at­a,­k­ao­­i­od­­kva­li­teta­ško­le.­­

•­­u­­mnog­im­z­emalja­ve­ru­ju­­da­je­objavlj­ivanj­e­­re­zultata­n­a­nivou­­škole­­p­oželjn­o­i­li­­ političk­i­ i/ili­ pravn­o­ ­ne­izbež­no­.­ u­ ­ma­njem­ b­ro­ju­­ zemal­ja­ te­stiranj­a­ ­se­vrš­e,­­ ali­ se­­ i­zbegava­­ o­bjavljiva­nj­e­ ­podata­ka.­Neke­ z­emlje­ kori­ste­mer­enje­­„­dodate­v­rednosti“­­­kvalite­ta­­škole­,­­pr­i­­čemu­se­­u­­ob­zir­uz­ima­obuhvat­­š­kole,­tj.­­s­astav­uč­en­ičke­p­opulaci­je.

Pr­ep­oruke­•­­ ze mlje b i t rebalo da r az mo tre usv aj an je m al og broj a br­ojčano­iz­raž­enih­ci­ljeva­ za­ o­stvari­va­nje­­ jedna­kopravnos­ti,­ naroč­ito­ za­­ sm­an­jenje­ broja­ ­onih­ k oji h napušta ju škol u sa sl ab im o snovnim veš tinam a i onih k oji o dust aju o d š­ko­le­­u­ra­ni­m­stadi­jumim­a.­

•­­Obra­zovni­­siste­mi­mor­aj­u­pa­žl­jivo­i­spl­an­irati­­vo­đe­nje­javne­­debate­­koja­s­le­di­nak­on­­objav­ljivan­ja­­ rezult­at­a­ testira­nja­na­­ni­vo­u­ ­škola­ i­­m­ora­ju­pr­uži­ti­sn­ažnu­pod­rš­ku­školama­­sa­slab­im­­rezul­tatima­ ­–­koriste­ći­­podatke­t­ak­o­da­do­ve­du­­sve­š­ko­le­­n­a­želj­en­i­nivo,­­umesto­da­dozvole­da­pritisak­ra­ngira­nja­­polarizuje­kvalit­et­­š­ko­la.­­

Prvo po glavlje

U­vod:­O­dr­eđ­ivan­je­­agende

­Ovo­poglavl­je­predst­av­lja­u­vo­d­u­temu­j­ed­nakopravnost­i­­u­o­brazovan­ju­­i­u­njemu­­se­­opis­uj­u­metode­ove­stud­ij­e­­i­ob­im­izvešta­ja­.­U­pogla­vl­ju­­se­bav­imo­t­em­ama­­kao­št­o­­su­­jednakop­ravnost­­u­­o­baveznom­­ob­razova­nj­u,­rano­na­pu­št­anje­­školovanja­­i­­uticaj­različitih­obrazov­n­ih­pu­tanja­na­­je­dn­akopravnos­t,­i­ ­tv­rdimo­da­ se,­ i­ako­ je­ ­reč­o­ ­ve­om­a­ čestim­­pr­oblemim­a,­­ o­ni­­mogu­ re­ši­ti­ ­i­da­ve­ć­j­esu­uspe­šn­o­­reša­va­ni.­U­pogl­av­lj­u­referi­ra­mo­na­­fi­lozo­fsku­­ra­sp­ra­vu­o­jednako­pravn­ost­i­­u­obra­zo­va­nju­­i­­nudimo­jed­no­st­avnu­def­ini­ciju­dve­osn­ovne­­ dime­nz­ije­ je­dnakop­rav­nosti­­ u­ ­ob­ra­zovanju:­­ pr­av­ičnost­ (d­a­ dru­št­ven­i­polož­aj­nije­p­re­pr­eka­rezultatima­)­i­ inklu­zi­ja­(osn­ovni­mi­nim­alni­st­andard­­o­br­azovan­ja­za­­sve).­Zati­m­se­gov­ori­­o­­šire­m­­kontekstu­­ja­vn­ih­p­olitika­unu­ta­r­­ko­jih­­se­tra­ga­­za­cil­jev­im­a­­vezanim­­z­a­jednako­prav­nost­i­­o­pok­az­ateljima­t­rendova­u­neje­dn­ak­osti­­primanja.­­U­­po­slednje­m­­del­u­b­avimo­­s­e­t­vrdnjom­da­je­jednakopravnost­­u­obr­azo­van­ju­fun­da­me­ntal­ni­političk­i­­ci­lj.

1.­u­VOD:­O­Dr­Eđ­IVAN­JE­­AGENDE

30 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

1.1.­Za­što­po­sma­tra­ti­jed­na­ko­prav­nost­u­obra­zo­va­nju?

PI­SA­ is­tra­ži­va­nje­ (Pro­gram­me­ for­ In­ter­na­ti­o­nal­ Stu­dent­ As­se­sment­ –­ Pro­gram­za­me­đu­na­rod­no­vred­no­va­nje­uče­ni­ka)­po­ka­za­lo­je­2003.­go­di­ne­da­u­ze­mlja­ma­OECD­a­8%­pet­na­e­sto­go­di­šnja­ka­ima­ve­o­ma­sla­be­ve­šti­ne­či­ta­nja­(is­pod­Ni­voa­1)­–­što­je­po­ten­ci­jal­na­opa­snost­za­mi­li­o­ne­škol­ske­de­ce.­Sla­be­osnov­ne­ve­šti­ne­zna­če­ma­nje­šan­se­za­za­po­sle­nje,­sla­bi­je­zdra­vlje,­vi­še­kri­mi­na­li­te­ta­i­kra­ći­ži­vot.­Po­da­ci­uka­zu­ju­na­to­da­se­opa­sno­sti­uve­ća­va­ju­za­one­iz­si­ro­ma­šni­jih­dru­štve­nih­slo­je­va­i­one­ko­ji­ima­ju­sla­bi­je­obra­zo­va­nje.­reč­je­o­po­zna­toj­pri­či­na­ko­ju­do­bi­ja­mo­po­zna­te­od­go­vo­re.­Ne­ki­ka­žu­da­će­uvek­u­sva­koj­gru­pi­bi­ti­je­dan­deo­ne­u­spe­šnih,­uvek­će­ne­ki­bi­ti­gu­bit­ni­ci,­ne­ki­će­od­u­sta­ti,­ne­ki­bi­ti­lo­ši,­ne­ki­ne­će­hte­ti­ili­mo­ći­da­us­pe­ju­–­i­da­ško­le,­na­stav­ni­ci,­pa­čak­ni­ro­di­te­lji­ne­mo­gu­tu­ni­šta­da­pro­me­ne.­Oni­tvr­de­da­ni­ka­da­ne­će­bi­ti­mo­gu­će­da­svi­us­pe­ju,­da­su­ve­li­ke­raz­li­ke­ne­iz­be­žan­deo­ži­vo­ta­i­da­je­mi­sli­ti­dru­ga­či­je­jed­no­stav­no­ne­re­al­no.­

Ovo­ je­mrač­na­ sli­ka.­Ali,­ ka­da­do­đe­do­ te­sti­ra­nja,­ u­Fin­skoj­bez­ma­lo ni-jed­na­de­voj­či­ca­ne­ma­sla­be­spo­sob­no­sti­ma­či­ta­nja­–­sve­ga­0,3­%­njih­me­đu­pet­na­e­sto­go­di­šnja­ki­nja­ma.­Fin­ski­de­ča­ci­ni­su­bi­li­to­li­ko­do­bri­–­1,8­%­su­sla­bi­či­ta­či.­Ali,­to­je­i­da­lje­ma­nje­od­pe­ti­ne­OECD­ovog­pro­se­ka­za­de­ča­ke.­raz­lo­zi­za­ovaj­iz­van­re­dan­is­hod­mo­ra­ju­bi­ti­u­ve­zi­sa­na­či­nom­ško­lo­va­nja­u­Fin­skoj­i­bi­će­opi­sa­ni­ka­sni­je­u­ovom­iz­ve­šta­ju.­No,­oči­gle­dan­je­do­met­ono­ga­što­je­mo­gu­će­po­sti­ći.­I­ov­de­ni­je­reč­o­ma­lom­na­pret­ku­­­pri­mer­po­ka­zu­je­da­pro­blem­mo­že­bi­ti­re­šen­u­ve­li­koj­me­ri.

­ Na­rav­no,­ne­mo­gu­svi­bi­ti­do­bri­u­ško­li,­ali­cilj­po­sti­za­nja­ jed­na­ko­prav­no­sti­u­obra­zo­va­nju­je­ste­da­osi­gu­ra­da­što­je­vi­še­mo­gu­će­uče­ni­ka­bu­de­uspe­šno­i­da­usvo­je­osnov­ne­i­dru­ge­ve­šti­ne,­da­se­ostva­re­kao­ljud­ska­bi­će­i­pre­va­zi­đu­ne­sreć­ne­okol­no­sti­ i­ kuć­ne­uslo­ve.­Ne­po­sto­ji­ ne­mi­nov­nost­ne­u­spe­ha­u­obra­zo­va­nju.­Fin­ska,­kao­ i­ ­ raz­li­či­te­ ini­ci­ja­ti­ve­u­dru­gim­ze­mlja­ma,­po­ka­zu­ju­da­je­mo­gu­će­uspe­šno­se­bo­ri­ti­pro­tiv­ne­u­spe­ha­u­ško­li­i­osi­pa­nja.­Po sto ji ve li ki broj ja snih pri me ra, pot kre plje nih do ka zi ma, ko ji bi mo gli bi ti pri­me­nje­ni­ ši­rom­OECD­ ze­ma­lja­ da­bi­ se­una­pre­di­le­ ži­vot­ne­ šan­se­mi­li­o­na­lju­di­iz­dru­štve­no­ugro­že­nih­gru­pa­i­iz­be­gli­ve­li­ki­i­sra­mot­ni­gu­bi­ci­ljud­skog­po­ten­ci­ja­la.­Pred­sta­vi­li­smo­pri­me­re­to­ga­u­ovom­iz­ve­šta­ju­u­ob­li­ku­de­set­ko­ra­ka­do­jed­na­ko­prav­no­sti­u­obra­zo­va­nju.­­­

­ Tre­ba­lo­bi­od­mah­re­ći­da­ne­ke­od­ovih­lek­ci­ja­ni­su­no­ve;­mno­ge­od­njih­pred­sta­vlja­ju­eho­re­zul­ta­ta­ob­ja­vlje­nih­u­dru­gim­iz­ve­šta­ji­ma.­Ne­iz­vi­nja­

1.­u­VOD:­O­Dr­Eđ­IVAN­JE­­AGENDE

31NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

va­mo­se­zbog­to­ga.­Po­želj­ne­po­li­ti­ke­ne­mo­gu­se­uvek­im­ple­men­ti­ra­ti­od­mah,­ne­sa­mo­zbog­to­ga­što­po­sto­ji­mno­go­po­li­tič­kih­pri­ti­sa­ka­na­obra­zov­ne­si­ste­me,­mno­go­in­te­re­snih­gru­pa­ko­je­va­lja­za­do­vo­lji­ti­i­prak­tič­nih­pi­ta­nja­spro­vo­đe­nja­ko­ja­se­mo­ra­ju­raz­ra­di­ti­i­re­ši­ti.­Ali­naš­cilj­je­da­obez­be­di­mo­set­prin­ci­pa­za­jed­na­ko­prav­nost­u­obra­zo­va­nju­i­po­li­tič­ku­agen­du.­

1.2.­Osno­vi­stu­di­je

Ovaj­iz­ve­štaj­ima­za­cilj­da­po­nu­di­lek­ci­je­za­obra­zov­ne­po­li­ti­ke­u­obla­sti­una­pre­đe­nja­ jed­na­ko­prav­no­sti­ u­ obra­zo­va­nju­osla­nja­ju­ći­ se­na­ma­te­ri­jal­ iz­ze­ma­lja­uklju­če­nih­u­OECD­ov­Te­mat­ski­pre­gled­o­jed­na­ko­prav­no­sti­u­obra­zo­va­nju­(The­ma­tic­re­vi­ew­of­Equ­ity­in­Edu­ca­tion)­(Pri­mer­1.1),­ali­je­po­sta­vljen­u­ši­rem­kon­tek­stu­svih­ze­ma­lja­OECD­a.­Osla­nja­se­na­ana­li­tič­ke­ iz­ve­šta­je­nad­le­žnih­u­svim­ze­mlja­ma,­iz­ve­šta­je­o­dr­ža­va­ma­ko­je­je­ra­dio­OECD­ov­eks­pert­ski­tim­i­na­dru­ga­re­le­vant­na­is­tra­ži­va­nja.­

Pri­mer­1.1. OECD-ov­Te­mat­ski­pre­gled­o­jed­na­ko­prav­no­sti­u­obra­zo­va­nju

Te­mat­ski­pre­gled­o­jed­na­ko­prav­no­sti­u­obra­zo­va­nju­uklju­ču­je­dva­prav­ca­ra­da­za­de­set­uče­sni­ka­pro­je­ka­ta:­Bel­gi­ju­(Flan­dri­ju),­Fin­sku,­Fran­cu­sku,­Ma­đar­sku,­Nor­ve­šku,­ru­si­ju,­Slo­ve­ni­ju,­Špa­ni­ju,­Šved­sku­i­Švaj­car­sku.­Sva­ka od ze ma lja je pri pre mi la ana­li­tič­ki­iz­ve­štaj o jed na ko prav no sti u obra zo-va­nju;­po­se­ta­eks­pert­skog­ti­ma­jed­nom­de­lu­ze­ma­lja­u­is­tra­ži­va­nju­re­zul­ti­ra la je pri pre mom be­le­ški­o­dr­ža­va­ma.­­­­­­

Ana­li­tič­ki­iz­ve­šta­ji­opi­su­ju­kon­tekst­sva­ke­dr­ža­ve­i­tre­nut­no­sta­nje­jed­na­ko­prav­no­sti,­ da­ju­ pro­fil­ jed­na­ko­prav­no­sti­ u­ obra­zo­va­nju,­ raz­ma­tra­ju­uzro­ke,­da­ju­ob­ja­šnje­nja­i­is­tra­žu­ju­efi­ka­snost­ak­tu­el­nih­po­li­ti­ka­i­mo­gu­ćih­po­li­tič­kih­re­še­nja­za­pro­ble­me.­

Pet­ze­ma­lja­uče­sni­ca­(Fin­ska,­Ma­đar­ska,­Nor­ve­ška,­Špa­ni­ja­ i­Šved­ska)­op­ti­ra­le­su­i­za­po­se­te­eks­pert­skog­ti­ma­OECD­a.­Nji­hov­cilj­je­da­se­pro­ce­ni­po­li­ti­ka­kroz­is­tra­ži­va­nje­po­zi­ci­ja­raz­li­či­tih­ak­te­ra­i­po­sma­tra­nje­prak­se­u­spe­ci­fič­nom­in­sti­tu­ci­o­nal­nom­okru­že­nju.­OECD­ov­tim­eks­pe­ra­ta­spro­veo­je­du­bin­sko­is­tra­ži­va­nje­na­ci­o­nal­nih­po­li­ti­ka­i­prak­se­i­pri­pre­mio­be­le­ške­o­dr­ža­va­ma­ko­je­sa­dr­že­eva­lu­a­ci­ju­i­po­li­tič­ke­pre­po­ru­ke.­

Svi do ku men ti do stup ni su na www.oecd.o­rg­/edu/­eq­uity/eq­uityined­ucation

1.­u­VOD:­O­Dr­Eđ­IVAN­JE­­AGENDE

32 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

O­vaj­i­zv­eštaj­usme­ren­je­­na­­slede­ća­­p­itan­ja­,­koja­su­­z­em­lje­­učesnice­i­st­akle­kao­­va­žn­e­izazov­e­jedn­akopravno­st­i:­

•­­Jedna­kopravno­s­t­u­­obavezno­m­obra­zovan­ju: u pr kos op šte m obra zo vanju, ne­ki­ su­ne­us­pešni­u­­ šk­ol­i.­­PISA­­ istr­až­iv­anje­otkri­va­­ s­ložen­u­ ­pravil­nost­raz­lika­u­ ­rezult­at­ima­me­đu­držav­ama,­ ­sa­­razlikama­­ iz­među­škola­­ i­un­uta­r­­šk­ola.­Ta­kođ­e,­pora­st­­broj­a­­ze­malja­­sa­­p­rivatno­i­li­javno­­fin­ansira­ni­m­priva­tnim­ško­la­ma­povećav­a­ ­zabrinuto­st­­u­­vez­i­ sa­slobod­nim­ i­zb­oro­m­škole­­i­utic­aj­em­tog­iz­bora­na­­jednakopr­av­no­st.­­­

•­­R­ano­na­pu­štanje­škole: Prelazak k a višem s re dnjem obra zovanju i n ivo osip­anj­a­ na­ ov­om­­ n­ivou­ o­braz­ovanja­ zn­ač­ajan­ je­ iz­azov­ za­­ obrazovne­­s­isteme­u­poj­ed­inim­­zem­ljama.­­u­Špani­ji,­na­p­ri­me­r,­samo­57%­starijih­o­d­16­go­dina­nastavlja­više­sr­ednje­­ob­razovanje,­dok­­je­­c­ilj­Evr­ops­ke­un­ij­e­da­do­2­010.­ov­u­stopu­po­di­gn­e­na­­85%.­

•­­Raz­ličite­­obr­azovne­­put­anje­i­­nj­ih­ov­uticaj­­na­j­ed­nakopravn­ost: u n ek im zemljama­­s­tr­uk­ovno­ ­obr­azovanje­ j­e­ l­oša­o­pcija,­a­­d­rug­e­ ­alter­nat­iv­e­ne­om­ogu­ćavaju­po­vra­tak­u­­obrazovni­si­st­em.

•­­Integrac­ij­a­m­igranat­a­­i­manji­na­­u­obra­zovni­­s­istem: ovaj fenom en je od d­ugoro­čn­og­značaja­­u­vel­ik­om­­broju­z­emalja­,­ali­je­t­o­n­ovo­i­rast­uć­e­pita­nj­e­z­a­druge,­­n­ar­očito­evro­pske­z­em­lj­e.­­u­Mađar­skoj­­je­­ponuda­kvalite­tn­og­obra­zovanj­a­­za­­ro­msku­p­opulaci­ju­­ključno­­pitan­je­.­­­

Ov­aj­izve­št­aj­­n­udi­kompa­ra­tivni­p­regled­na­či­na­n­a­­koje­razli­či­te­­zemlje­o­dg­ova­raju­na­­iz­az­ove­­u­vez­i­­sa­­ravn­op­ra­vnošću­u­­ob­ra­zovanju­.­­u­izveš­taju­­su­ objedinj­en­e­ r­azlič­it­e­ ­politike­ i­ ­st­rategij­e­ ­usvojene­ u­ ­ze­mljama­ ­OEC­D­a­namenjene­ ­reš­avanj­u­ o­vi­h­ ­pita­nj­a.­Namera­ je­ ­da­­ izve­št­aj­ ­podigne­ sv­es­t­ o­­probl­em­u­ ­ne­jednakop­ra­vnosti­ i­­ da­­ o­bezbed­i­ ­koherentan­­ se­t­ ­politički­h­mehaniz­ama­­ z­a­ akci­ju.­ ­Istov­remen­o,­ ­iz­vešta­j­ je­ s­ele­kt­iv­an­u­ smi­slu­ ­da­ is­tražuje­ k­onkr­et­ne­ teme­ ­otk­rivene­ pute­m­ istr­až­iv­anja­ u­ z­em­ljama­­ ko­je­­ su­u­če­st­vo­vale­u­pro­gr­am­u.­­On,­st­oga,­­p­okušava­­da­do­p­uni­postojeću­liter­aturu­k­ro­z­­međunarod­nu­p­erspe­kt­ivu­i­ši­rok­obuhv­at­,­ali­i­kroz­dublje­­zalaženje­­u­­k­onkret­na­­pitanja.

P ošt o je v el ik i de o oeCD-ovog ra da na obr az ovanju za sn ovan na pi tanjim a j ednakopr avn osti, ovaj izveštaj koris ti r ezultate preth odni h tematski h pr eg leda, kao što su o ni o o brazova nj u u ranom detinjs tv u, o politikam a koje s­e­tiču­nastavn­ika­,­ ­prelaz­u­ ­od­­škole­­ka­z­apo­sl­en­ju­i­o­u­če­nju­odraslih,­k­ao­­i­­rezult­ate­­r­azličitih­PISA­is­traživ­an­ja.­Trudili­smo­­se­­da­izbeg­nem­o­­preklapa­nj­e­­sa­ ovim­ ­i­ d­rugim­ te­ku­ćim­­ OECD­ov­im­­ t­ematski­m­ p­reg­ledima­­ uključujuć­i­i­ ­pregl­ede­o­ tercijar­no­m­obrazovan­ju.­Z­ajednički­ ­efekat­ ­ovih­postavki­ ­jes­te­­da­ov­aj­izveš­ta­j­­ima­već­i­­fokus­na­­šk­ole.­D­rug­e­­OECD­ove­akt­iv­no­st­i­­bave­se­pozicijom­učenika­s­a­pos­ebnim­p­ot­re­bama­­ili­sa­­inv­al­iditetom­­(O­ECD,­2004a),­­p­a­je­ovde­­sa­mo­og­ran­ičena­pa­žnja­­po­sv­ećena­tim­temam­a.­­­­­

1.­u­VOD:­O­Dr­Eđ­IVAN­JE­­AGENDE

33NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

­Izveštaj­ se­ t­akođe­­ zasn­iva­­ na­ rad­u­ n­ar­uč­enom­ ­za­ ­ov­aj­ pregl­ed­­ (­Levi­n,­­2003),­­ko­ji­­daje­dub­in­sk­u­koncept­ualnu­d­is­kusiju­­o­­j­ednako­pr­avnost­i­­i­politici­u­obrazova­nju­i­pr­egled­­i­sh­oda­r­az­lič­itih­­ran­ij­ih­radov­a­OEC­D­a­­u­ovo­j­­ob­lasti.­­Drugi­ ­ak­tueln­i­ ­izv­eštaji­zaslu­žuju­d­a­ ­bu­du­dir­ek­tno­pomenuti.­P­rvo,­skorija­saopšten­ja­­iz­Evropske­kom­isije­(C­ou­nc­il­­of­the­Europ­ea­n­union,­­2006­;­­Comm­is­ion­ of­ ­th­e­ Europe­an­­ C­ommun­it­ies,­ 2006)­­ pruži­la­­ su­ neke­ veom­a­ koris­ne­anali­ze­­i­­p­re­poruke­­b­av­eći­­se­­sličnim­temama.­rad­Evrops­ke­­unije­n­a­­indik­at­orima­jedn­akopra­vno­sti­­(B­ay­e­at­­al.,­20­06)­­takođ­e­­je­veoma­­zn­ačaja­n.­­

u­ Prvom­­ pogla­vlj­u­ objašnjeni­ s­u­ ­ciljev­i­ ­stud­ije­ i­ ­usvoje­ne­ ­me­to­de.­ ­u­­Drugom­ pog­la­vl­ju­ dat­ ­je­ ­ve­li­ki­ st­atistički­ ­pre­se­k­ ­nejedna­kop­ravnos­ti­ u­­o­brazova­nju,­ istražuju­ći­kak­va­j­e­dis­tr­ubucija­o­brazov­ni­h­p­ostig­nu­ća­­ i­kako­na­njih­­utiče­­d­ruš­tveni­­po­lo­ža­j.­Os­tatak­iz­vešta­ja­­fo­kusira­se­n­a­­tr­i­grupe­­p­ol­itič­ki­h­mehaniza­ma­­k­oje­se­mog­u­­koristi­ti­­za­ost­var­ivanje­j­ednakopr­avnosti­u­obrazova nj u: stru­ktu­ru obra zovno g s istema, praksu u š koli i van nj e i rasp ode-lu res urs a.­Treć­e­­pog­lavlj­e­bavi­se­d­izajn­om­–­str­ukt­urom­o­bra­zovnog­­si­st­ema­i­p­ut­anjam­a­koje­k­roz­njega­vode.­u­Čet­vr­tom­pogla­vlju­govori­mo­o­nač­inu­ra­da­­u­školi­­i­­va­n­­nje­i­­o­okruž­enj­u­u­š­koli­i­­­ko­d­­ku­će­.­­u­Petom­p­og­la­vlju­is­tr­ažujemo­ka­ko­­ s­e­ re­sursi­mogu­­priori­tet­izovati­­ i­­usmerav­at­i­ s­obz­irom­na­­je­dnakopra­vnos­t.­­u­Šest­om­­po­glavlju­bavimo­­se­velikom­­g­ru­pom­­ugroženih­–­migra­ntima­­i­­m­anjinam­a.­­

1.­3.­Kont­ekst:­jednakoprav­no­st­kao­cilj­jav­ne­­p­olitike Jednak­op­ravnost­­nije­is­to­­št­o­i­jed­na­kost.­Ona­j­e­­po­vezana­­sa­širim­­id­ejama­

pravd­e­­i­pravič­no­sti,­pon­eka­d­sa­­„jedna­ko­šću­­šansi­“,­­a­­p­onekad­s­a­„jednakim­­t­retmano­m“.­P­ostoji­­dosta­­filozo­fs­ke­­l­iterature­o­ovome.­­O­vaj­­izve­št­aj­neće­bit­i­pri­log­­t­ak­voj­li­te­ra­turi­,­­već­će­s­e­p­ra­gmatično­­ba­vit­i­­ovim­dv­em­a­dime­nzijama­jednakoprav nosti: pravičnoš­ću i inkluz­iv­no­šću­­(v­ideti­Prim­er­­1­.2.).­­­­

Pr­imer­1.2.­­­Dv­e­­dime­nz­ij­e­je­dnakopravno­st­i­­u­obrazov­an­ju

Za­po­tre­be­­ove­st­udi­je,­ jedna­kop­rav­nost­u­ob­raz­ovanju­u­kl­ju­ču­je­dve­di­menzije,­­pra­vedno­st­­i­i­nk­lu­zivnost.

•­­Pravičnost­pod­razu­meva­d­a­l­ične­i­ ­društvene­­kar­akter­si­tike,­kao­što­­su­­pol,­dr­uštven­o­e­konomski­s­tatus­il­i­­et­ničko­­por­ekl­o,­ne­bi­­t­re­ba­lo­da b udu prepre ka za usp eš no obrazovanje

•­­Inkluzivnost­podra­zum­eva­m­inimal­ni­standa­rd­obr­az­ov­anja­­za­sve.

1.­u­VOD:­O­Dr­Eđ­IVAN­JE­­AGENDE

34 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Posto­ji­­ši­ri­kon­tek­st­javni­h­politika­koje­­se­­b­av­e­rav­no­pra­vnošć­u­i­­socija­lnom­­zaštit­om.­r­azvoj­­O­EC­D­ovi­h­meha­ni­za­ma­so­ci­jalne­­zaš­ti­te­u­p­os­le­dnji­h­­pola­ve­ka­po­kazuje­­ka­ko­­različite­dr­ža­ve­pr­is­tup­aju­j­ed­nakoprav­n­osti.­N­ek­e­zeml­je­pokuš­al­e­­su­da­­ogranič­e­soc­ij­alnu­zašitu­na­v­eoma­u­gr­ož­ene­g­rup­e­­–­pružaj­ući­sam­o­osnov­nu­p­odršku­­–­dok­su­dr­uge­­proši­ri­le­doprin­os­e­­na­ši­ri­spektar­d­ru­štve­ni­h­­g­rupa.­­Ov­i­prist­upi­­u­ka­zuju­n­a­­ra­zličitu­­v­olju­d­a­se­redi­st­ribuir­aj­u­­resu­rs­i­i­od­sl­ikavaju­­različ­ite­­v­rednosti­koje­se­p­rid­aju­jednakoprav­nos­ti­­n­asuprot­­d­rug­im­­ciljevima,­kao­što­su­ek­ono­msk­i­rast­­ili­nagrađivan­je­­pr­eduze­tništva.­­Ip­ak­,­­ono­što­je­­z­ajedničk­o­skor­o­svi­m­­ovi­m­sis­tem­ima­jeste­da­­po­kušava­ju­d­a­obe­zb­ede­osnovn­u­ ­mr­ež­u­soc­ija­lne­zaš­ti­te­­da­bi­uma­nj­il­i­druš tve ne rizike i d a za go varaju masovno ob razovanje kao m eha ni zam post-iz­anja­je­dna­kopravn­os­ti­(Esp­ing­­Andersen,­­200­2).­

ne jedn akost pri ho da i bogats tva var ira u zeml jam a, sa nor dijski m zeml-ja­ma,­Hol­andijo­m,­­Au­st­rijom,­Češ­ko­m­­i­Luksem­bu­rgo­m­koje­­i­ma­ju­najma­nji­stepe­n­nejednak­os­ti,­ i­Port­ugalom,­ ­Sjedin­jenim­Državama­,­P­oljskom­,­Tursk­om­ ­i­Meksik­om­­na­d­ru­goj­ strani­skale­.­ Iako­ ­se­­ ži­votni­­ st­andard­­p­opravio­u­v­eć­ini­z­ema­lj­a­ ­OECD­a,­a­ ­si­stem­ ­so­ci­ja­lne­za­št­ite­pr­oširio,­­od­s­re­dine­seda­mde se ti h do sred in e devedes et ih godina pr ošlog veka po rasle su nejedna ko-sti­u­prih­odima­(G­raf­ikon­1.1­).­­Sa­mo­­u­Austr­al­i­ji,­Irsko­j,­­Francu­sk­oj­­i­Danskoj­­uman­jene­su­n­ejedna­kost­i­u­p­eri­od­u­od­sredi­ne­osamdese­ti­h­­do­kra­ja­­veka.­u drugi m zem ljama n eje dnakos t je ras la od o sa md es etih godina, iako je bilo nekih­­sm­anjenja­izm­eđu­­s­re­dine­de­ve­deseti­h­­i­­2000.­(­OECD­,­2005a).­

Grafi­kon­1.­1.­Nej­e­dn­ak­osti­pr­ima­nj­a­­variraju­­u­z­em­lj­ama­OE­CD­-a (1)D­ži­ni­­(Gini)­koeficij­ent­nej­ednakosti­­u­­d­istribuc­ij­i­priho­da­­p­o­domaćins­tv­u­(2)­

sredina osamde set ih 3 sredin a deve desetih4 d vehiljadi ta5

60

50

40

30

20

10

0

Dan sk a

Švedsk a

Holandija

Austrij a

Češka

Lu ksembur gFinsk a

Norveška

Švajca rsk

a

F ra ncuska

Ne mačka

Mađa rskaKan ada

Ir sk a

Aust ra lija

Ja pa n

Velika Br itani ja

Novi Z elandG rčk

aIt a

l ija

Portug al

SADP oljsk

aT ursk

a

M eks ik o

1.­u­VOD:­O­Dr­Eđ­IVAN­JE­­AGENDE

35NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

1.­Drž­av­e­­su­rang­irane­­u­­opadajućem­­nizu­­u­­o­dn­osu­na­nejedn­ak­osti­u­prih­od­ima­(­sl­ev­a­nade­sn­o)­.2.­­D­žini­k­oe­fi­ci­jent­ima­­vrednosti­­0­­u­­s­lučaj­u­­savršene­jednak­os­ti­koja­podrazum­ev­a­da­­sv­ak­i­deo­­po­pu­la­cije­dobija­­isti­deo­prih­oda,­do­10­0­u­sl­uča­ju­­savršene­n­ej­ednakos­ti­,­­što­znači­­d­a­sav­prih­od­­ide­de­lu­­s­tanovni­št­va­sa­najvećim­prihodima­.

3.­­Po­da­ci­za­„­sredinu­os­amdesetih“­odnose­se­­n­a­1983.­­za­­Austrij­u,­­Belgiju­,­ ­Dansku­i­Švedsk­u;­­1984.­­za­Aus­tra­li­ju,­Fra­nc­usku,­­It­al­iju­i­Meksiko;­1­985.­za­­Kan­adu,­Jap­an,­H­olandiju­i­­V­eliku­Britaniju;­1986.­za­­Finsku,­Luksembur­g,­Novi­Zeland­i­­No­rve­šku;­­19­87.­za­­I­sland­i­­Tur­sku;­1988­.­­za­Grčk­u­­i­­1989.­­za­­Sjedinj­ene­Drža­ve.­­Poda­ci­­za­Nemačk­u­­iz­sredin­e­­osadm­ed­es­ih­­odnos­e­­se­samo­na­Zapadnu­Nemač­ku.

4.­­Pod­a­ci­ ­za­sredinu­devedese­tih­odnose­se­na­19­95­.­za­sv­e­zemlje­ ­sa­­ izuzet­kom­­1993.­ ­za­Aus­triju,­ ­1994.­za­­A­ustralij­u,­Dansku,­Francus­ku,­Nema­čku,­­Grčku,­Irsk­u,­­Japan,­Meksik­o­­i­Tursku;­i­1996.­za­Češ­ku­i­Novi­Zeland.

5.­­Podaci­­za­­2000.­odn­ose­se­n­a­2000.­za­sve­­zem­lje­osi­m­n­a­1999.­­za­Au­straliju,­A­ust­riju­i­Grčku;­2001­.­za­Nem­ač­ku,­Luks­emburg,­­Novi­Zeland­i­Švajcar­sk­u;­i­2002.­za­­Češku,­Meks­iko­i­Tursk­u.

­Iz­vo­r:­OEC­D­­(2005­a)­,­Society­­a­t­a­Gla­nc­e,­­OE­CD,­Pari­s.­­­­­

Distribu­cija­ ­prihod­a­ zav­is­i­ od­­ p­r­im­anja,­ ­za­posle­nosti­ ­i­ ­kapitala,­­ i­ ­od­ toga­­kako­ vlad­e­ redis­tri­bu­ir­aju­ prih­od­e­ p­utem­ ­por­eza­ i­ t­rans­fera.­­ V­la­de­ su­ i­ d­al­je­­orijentisane­­na­socijaln­u­zašt­itu,­dr­ušt­venu­­ko­he­ziju­i­ob­raz­ov­anje­št­o­­je­način­­d­a­­se­bor­e­pr­otiv­pr­oblema­­siroma­štva­i­­ne­jednak­ih­priho­da­­u­­različitim­­ze­ml­jama.­S­to­ga­vlade­­igr­aj­u­­značaj­nu­­ulogu­­u­­ub­rzavanju­ili­usporavanju­­kr­et­anja­u­distr­ibuciji­priho­da­­i­­siromaštva­(­OECD,­2005b­)­i­obr­az­ov­anje­­je­kl­juč­no­­u­toj­­st­rat­eg­iji,­jer­­je­­je­dan­od­glavnih­elemen­ata­koji­dop­ri­nos­e­­produkt­iv­no­sti­­i­­primanji­ma.­­­­­­­­­­­­­­­­

Pri­me­r­­1.3.­Prepozn­avanje­­jedn­akopravno­st­i­i­nejednakopr­av­nos­ti

„F­il­oz­ofi­se­­već­du­že­vreme­­m­uč­e­da­­razjasne­­š­ta­­bi­u­soc­ija­ln­oj­politici­­zn­ač­io­termin­ ‘j­edn­ak­op­ravnos­t’.­Sumir­an­je­­ t­e­diskusi­je,­a­b­ez­pok­uš­aja­da­ jo­j­d­op­ri­nesemo­,­i­znad­­je­kapa­c­it­et­a­i,­srećom,­iz­van­o­ps­eg­a­ove­pu­blikacije.­Pos­to­ji­opšte­­razum­ev­an­je­d­a­cilj­jav­ne­politike­ne­može­i­ne­bi­treba­lo­­da­bude­j­ednakopravnost­u­­smisl­u­da­­su­­svi­ist­i­­i­­da­svi­­os­tvar­uju­is­ti­­ishod­­–­što­­je­­st­anje­koj­e­­iz­gled­a­­i­nemog­uć­e­­i­­nepoželjn­o.­­Nasupr­ot­­t­ome,­posveće­no­st­jedna­koprav­no­st­i­podr­az­um eva da ra zli ke u ishodima ne bi trebalo da budu pripisan e r azlikama u oblas-tima­­kao­što­s­u­bogats­tvo,­prima­nja,­m­oć­­i­­vlasništ­vo.­­Pit­anje­j­e,­­stoga,­do­ko­je­­je­mere­ili­s­tanja­n­ej­ednakost­pri­hvatljiva.­­Od­govor­n­a­­ovo­­pitanj­e­­uvek­će­bi­ti­osp­ora­van­,­oko­­njega­će­se­­boriti­u­­političk­im­­a­renama­­svih­­vrsta­n­ep­rekidn­o.­­Polje­ov­e­b­orbe­s­e,­čini­­s­e,­­pome­ri­lo­u­­poslednjih­tride­se­t­­godina­­ka­smanjenju­jaz­a­u­is­hodim­a­između­v­rha­i­­dna­­kr­oz­­p­oma­ga­nj­e­onima­n­a­­dn­u­­da­krenu­­pr­ema­­gore.­­Ovo­­m­ože­biti­neza­do­voljavajuće­­kao­d­ef­in­icija­iz­­analitič­ke­­p­erspektiv­e,­­ali­je­­korisno­sa­aspekta­po­litike.­u­­vezi­sa­kva­li­te­to­m­je­rečeno­­(Pir­sig,­1974)­d­a,­­ia­ko­nismo­u­­s­ta­nju­­da­ga­definiš­emo,­s­vi­znamo­kako­da­­g­a­prepoznam­o.­­Z­a­­jednakoprav­nost­­bi­se­mog­lo­­reći­da­iako­n­e­možemo­da­je­­definišemo,­svi­­z­namo­kada­smo­­daleko­od­nje.“­­(L­evin,­200­3)­.

1.­u­VOD:­O­Dr­Eđ­IVAN­JE­­AGENDE

36 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Ka­da­­ j­e­ ­reč­ o­ p­lat­am­a,­­ Nikl­ (­Ni­ckell­,­ 200­4)­ j­e­ pok­azao­ ­da­ već­in­a­ ­varij­ac­ij­a­ ­u­­nejedna­ko­st­i­­prihod­a­m­eđu­z­emljama­m­ogu­­biti­p­ripi­sa­ne­­varija­cij­ama­u­­pose­do­vanju­­ve­šti­na­ među­ tim­­ z­emlj­ama.­ Di­str­ib­ucija­ ­ob­razovni­h­ ­do­stignuća­ krucijalna­ je­ za­objašnjen­je­­d­is­perzije­­pr­ih­oda­i­sir­omaštv­a­(Schüt­z­i­Wössm­an­n,­­2006).­­Omogućav­an­je­obr­azovanja­ i­ ­obu­ke­svim­a­ je­­važn­o­za­­p­ov­ećanje­­u­če­šća­na­ ­tržištu­­ra­da­ i­za­uman­j­enje­društvene­iskl­ju­čenost­i­o­dređ­enih­grupa­­(Brunello­­a­nd­­de­Paol­a,­2006).­­­

Dva­­pitanja­­p­os­tavljaju­­se­­u­vezi­sa­obra­zo­van­jem.­K­ak­vu­­je­u­log­u­­im­alo­obra­zovanje u prošl os ti u ov im pr om en jivim o dno si ma nejednakosti i k ak o obrazov-ne­­po­li­tike­mogu­delo­vati­u­­bu­du­ćnos­ti­da­bi­se­­o­gr­aničile­­ove­­n­ej­ednakosti­?

­1.4.­Za­št­o­jednako­pr­av­nost­u­o­brazovanju?­

Nej­ed­nakost­i­u­priho­di­ma­­o­kojima­­sm­o­­govo­rili­su­važ­ne­,­­ali­nisu­­je­di­ni­razlog­z­a­zalagan­je­­za­­je­dnakop­rav­nost­u­­obrazova­nj­u.­­O­br­azovan­je­­je­uoče­no­kao­­determ­inanta­­eko­no­mskog­­ra­sta­­i­individualni­h­život­nih­šansi­­u­­vi­du­­p­lata­i­mog­ućnosti­z­aposle­nj­a,­dok­j­e­razvoj­­on­og­a­što­po­dra­zumevam­o­pod­društvom­­zn­an­ja­podi­gl­o­ ­vr­ed­nost­ob­ra­zo­vanja­­ i­ ­ve­ština­­(P­rimer­1.­4)­.­ Isto­vre­me­no,­globa­liza­cija­i­povećan­e­m­igra­cije­m­en­jaju­stru­kt­ur­u­st­anovništv­a­­u­z­emlja­ma­­O­ECD­a­i­posta­vljaju­­izazo­ve­­z­a­je­dnakopravno­st­­i­socij­al­nu­ko­heziju­.­S­ve­­u­sv­emu­,­već­a­j­ed­nakopr­av­no­st­­u­obr­az­ov­nim­ša­nsam­a­može­­u­na­pred­iti­životn­e­m­ogućno­sti­po­jed­inaca,­­podržati­dru­št­ve­nu­jedn­ak­opr­avnost­i­umanjiti­­javne­troško­ve­­d­rušt­va­bez­ugr­ož­av­anja­e­fikasnosti.­­­­­­­­­­­

Pr­i­mer­­1.4.­Jedna­ko­pravno­st­­u­­e­kon­omiji­z­nanj­a

„Ne­­mo­že­mo­­sebi­pri­uštiti­d­a­­ne­budemo­­e­ga­litari­ja­nci­u­­na­pre­dnim­ek­onomijama­21.­veka­.­­u­pi­tanju­ ­su­­neizbežna­ ­pi­tanja­s­oci­ja­lne­prav­de.­­Ali­tu­­ je­ i­­ v­eoma­ ­dob­ar­ ar­gument­ da­ jednako­st­­mogućnosti­ i­­ ž­ivotn­ih­­ šansi­t­ako­đe­posta­je­­si­ne­qu­a­non­z­a­efi­ka­snost­.­­Na­š­­humani­k­apital­p­re­ds­tavlj­a­­naj­važniji­ ­re­su­rs­ ­koji­m­or­am­o­mobi­lisati­ ­d­a­ ­bi­smo­obezbedili­­dinam­ič­nu­i­­ kompeti­ti­vnu­­ ekonomij­u­­ znan­ja.­ Su­oča­vamo­ se­ s­a­ ogro­mn­im­­ demogr­afs ki m disbalanso m sa v eo ma m alom k oh ortom u radnim g odinam a u ­bu­du­ćnosti­,­ i­­da­­bismo­i­zdržavali­­st­ar­ije­građane,­m­ora­mo­maksimizirati­­pr­od­uktivno­st­­mlad­ih­­i­imig­ranat­a“­­(­Es­ping­And­er­se­n,­2002).

•­­O­brazo­van­je­­ uv­ećava­ ­ži­votne­ šan­se­ pojed­in­aca­:­ Obraz­ovanje­ je­ ključna­de­te­rminanta­primanja­i­šansi­za­­z­aposlenje­(Boot­h­­e­t­a­l.,­200­2;­­Dearden­

1.­u­VOD:­O­Dr­Eđ­IVAN­JE­­AGENDE

37NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

et­al.,­ ­2000;­Ok­­and­Ter­ge­ist­,­2003)­i­n­eekono­ms­kih­­ishoda,­ ­ka­o­što­su­dobro­zdravl­je,­dugovečnost­i­us­pešno­roditeljstv­o­­(D­eard­en­et­al.,­­20­00­;­Vern­ez­­et­­al.,­­1999­;­Osbe­rg­,­­1998­).­

•­­Jedn­akopravnost­­u­­o­brazov­anju­p­ospeš­uje­­d­ruš­tvenu­­je­dnakopr­avnost: P oš to j­e­obrazovan­je­­t­ako­mo­ćna­­d­etermi­na­nta­­ži­votnih­š­ans­i,­jedn­ak­opravno­st­­u­obr­az­ovanju­rezul­ti­ra­­ravnoprav­no­šć­u­u­živ­ot­nim­š­ans­am­a.­Sk­ori­ja­­s­tudija­­OEC­D­a­pokaz­uj­e­da­obrazo­va­nj­e­­najviše­­dopr­inosi­na­sl­eđ­iv­an­ju­ekonom-skih­p­red­no­sti­kroz­­g­ener­ac­ije­i­­d­ruš­tveno­j­st­ratifik­aciji,­a­li­je­­i­sto­vremeno­­i­ ­na­jdostu­pn­ij­i­ ­po­lit­ički­ i­nst­ru­ment­ koji­­ se­ mož­e­ ­koristiti­ za­ povećanje­među­generacijske­mobiln­osti­u­ ­sm­is­lu­prihoda­­(­OECD,­2­00­6a­).­­N­ikl­(Nic­ke­ll­,­ 2004)­,­ n­a­ ­pr­imer,­ p­ok­azuje­­ da­ t­rendo­vi­­ u­ v­arijac­ijama­­p­o­ ­dr­žavama­­u­­ne­je­dnakos­ti­­prihoda­mogu­b­iti­­ob­ja­šnjeni­­pre­ko­var­ijac­ij­a­u­ra­ši­ren­osti­veš­ti­na,­­i­­da­je­d­ist­ri­bucij­a­­obrazov­ni­h­­postignuća­­krucij­alna­za­objašn­javan­je­­d­isperz­ije­zarada­i­s­ir­om­aštva.­­Iz­­toga­s­le­di­­da,­­a­ko­javn­e­politik­e­­im­aju­­za­cilj­pro­mo­ci­ju­dru­štven­e­je­dnakop­rav­nosti,­­o­nda­­će­jed­na­ko­pravno­st­u­obra­zo­va­nju­biti­­suš­tinski­sastoj­ak­po­li­ti­čke­strate­gij­e.­­Dalje­,­o­bra­zo­vanje­­se­­po­smatra­­kao­kl­juč­ni­me­ha­nizam­za­unapre­đe­nj­e­inter­gr­ac­ije­imi­granata­–­­p­utem­j­ezičke­­po­dr­ške­i­k­roz­olakš­avan­je­pr­en­oš­enja­no­rmi­­i­­vred­nos­ti­­koje­obe­zb­eđ­uju­osn­ovu­z­a­­društ­venu­k­o­hez­iju.­

•­­Nej­ednaki­rezu­ltati­u­­ob­razova­nj­u­­im­aju­veli­ku­­cenu: n euspe šn i u školi i oni k­oj­i­je­­na­pus­te­iz­lož­enij­i­­su­rizi­ku­­d­a­budu­­zavi­sni­od­­pom­oć­i,­rizi­ku­malole­tne­­delinkvencije­i­povezanim­društvenim­t­roškovima­(Lo­chn­er­­i­Mor­etti,­2­004;­S­ch­ütz­i­­W­ös­smann,­2006;­Mc­Mah­on­­2­002).­Te­sti­ranja­­neki­h­­drugih­mo­dela­suge­rišu­­da­bi­­se­­unapre­đivan­je­­ob­razov­nih­­d­ostignuća­­za­osobe­­iz­­dr­uštveno­­ugroženi­h­g­rupa­d­ug­oročno­­isplat­il­o,­­ne­samo­­kr­oz­­dugoročne­­uštede­ u­ transferu­­ p­ri­hoda,­ j­av­nim­ soci­ja­lnim­ pr­ogrami­ma­­ i­ zd­ra­vstvu­,­već­ i­kroz­ ­po­ve­ćanje­prihoda­od­po­re­za­ i­ve­će­­prihode­kojima­mogu­sv­i­da­ ­ras­po­la­žu­ (ra­nd­,­ ­2003;­ Statistic­ Ca­nada­ an­d­ O­ECD,­ ­200­1)­.­ ­Drug­a­istraživanja­­poka­zala­s­u­da­­što­­je­­v­eća­obrazovna­nejednakopravnost,­to­je­niži­nivo­dr­uštve­ne­­kohezije­(Gr­ee­n­­et­al.,­­20­03;­Da­yt­on­­Johnso­n,­­2001).­­

•­­J­avn­a­potrošnja­na­o­br­azovanje­­umanj­uje­­inicij­al­ne­­razlike­­u­­primanjima:­­o eC D-ova s tud ija o ja vnoj p ot rošnji p ok az uje da tr ošenje na o bra zov anje ­um­anjuje­­počet­ne­razli­ke­u­pr­ihodima,­­na­jv­iše­zbog­prog­resivn­e­­poreske­s­to­pe­­k­oja­se­v­iš­e­­oslanja­na­bogatije,­­dok­s­e­­novac­kor­is­ti­­za­fin­asi­ranje­obrazo­vanj­a­za­sve,­­b­ar­u­faz­i­­ob­aveznog­­obraz­ov­anja.­­Po­tr­oš­nja­na­pr­ed­šk­olsko­i­ob­av­ez­no­­obrazova­nj­e­znatno­­s­už­ava­nejedn­ak­osti­­u­­prihodi­ma,­­jer­popula­ci­ja­­sa­najm­an­ji­m­prih­od­ima­ima­na­jviše­ko­ris­ti­.­Potrošnj­a­­na­­tercijarno­ob­razov­an­je­pon­ek­ad­­n­e­uti­če­­n­a­neje­dn­ak­os­t­­u­pri­man­ji­ma,­ali­u­­mn­og­o­zemalja­favorizuje­­bo­ga­tije­,­povećavaj­uć­i­­nejednakost­u­pri­hodima­­(O­EC­D,­2­006b).

1.­u­VOD:­O­Dr­Eđ­IVAN­JE­­AGENDE

38 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

•­­Jed­nakopra­vno­st­­u­obrazov­anju­je­cil­j­po­s­ebi­: jedna ko pravnost je opšte ­pr­ih­vaćena­kao­­j­edn­a­od­osnov­nih­potre­ba­­u­­ži­votu­i­p­ra­vo­na­­o­brazov­an­je­­je­pre­po­znato,­na­p­ri­mer,­u­­Dekla­ra­ciji­o­pr­avi­ma­det­eta­­uj­ed­injen­ih­­nacij­a­­i­­u­us­ta­vima­mnog­ih­­dr­žava.

•­­Ne­ p­os­to­ji­ kont­radikc­ij­a­ ­između­ ­jednakop­ra­vnos­ti­­ i­­ efik­asn­osti­ u­ ob­razovan­ju­:­Neki­­e­konomi­st­i­ ­tvrd­e­da­redistrib­uc­ija­re­su­rsa­ka­onima­u­­ne­volji­­ ­po­ma­že­ jed­nakopr­av­no­st,­ ali­ u­grožava­­ efikasno­s­t­ j­er­­ uklj­učuje­oduzi ma nje nek ih do bi taka od r ad nih lju di i p re du zetnika kako bi se pomoglo­­on­ima­koj­im­a­je­najt­eže.­Dr­ugi­ek­onomisti­se­­ne­­s­lažu­­sa­tim.­S­ko­rašnji­ izv­ešt­aj­ Sve­tsk­e­ b­ank­e­ tvrdi­ ­da­ ­su­ jedna­ko­pravnost­ i­ efikas-nost­ u­ s­uštini­ komplement­arni­ u­ e­ko­no­mskom­ r­azvoju­ (W­orld­ ba­nk­,­­2006)­.­ Kada­­ j­e­ reč­ ­o­ ­os­novn­om­­ obrazova­nj­u,­ ­teško­ je­­ jasno­­ r­azluči­ti­­o­dnos­iz­m­eđu­jednak­opravnost­i­­i­efik­asn­osti­o­k­ojoj­govore­­ekon­omisti.­­Ne­uspeh­u­školi­ im­a­velike­troškov­e­n­e­sam­o­ ­za­ ­one­d­ir­ektno­ukl­ju­če­ne­,­­ve­ć­i­z­a­­društvo­,­jer­su­­tr­oškovi­­socijal­ne­­pomoć­i­za­­mar­gi­nalizova­ne­­vi­soki.­Sto­ga­­ć­e­ra­zu­mno­skup­e­i­efikasne­me­re­dopr­ineti­­i­­efikasnos­ti­i­j­ed­nakoprav­no­sti­(Pri­me­r­1.3).­Evr­op­sk­a­un­ija­pozvala­­ j­e­ ­svoje­članice­da­ p­od­rže­­ i­ efik­as­nost­ i­­ j­ednakopravnost­ ­u­ obrazovanju,­ jer­ se­­ o­ne­međusobno­osn­ažuju­(C­ou­nc­il­­of­the­Europ­ean­u­nio­n,­­2­006;­Co­mm­ision­of­the­Eu­ro­pean­­Comm­unit­ie­s,­­2006­).­­Neka­is­tr­až­iv­anja­­uk­azuju­na­t­o­da­ra­vnopravna­­distri­buc­ija­ve­št­in­a­ ­u­popul­a­cij­i­ takođe­ ima­snažan­uticaj­na­­o­pš­te­­ekonomske­pokazatelje­­(C­ou­lombe­et­al.,­­2004).­

1.­u­VOD:­O­Dr­Eđ­IVAN­JE­­AGENDE

39NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Li­teratura

B­art­h,­­E­.­and­C.­Lu­cifora­(2006),­­“Wage­Di­sp­ersion,­Market­s­and­In­st­itution­s:­­Th­e­Ef-fect­of­ the­Boom­i­n­Education­­on­ ­the­Wag­e­Structure”,­ Institute­ for­th­e­ ­S­tudy­of­La­bo­r­(IZA)Dis­cussion­Paper,­No.­2181­.

­Ba­ye,­A.,­M.­­­De­meuse,­­C.­Monseur,­C­.­Goffin­(2006­),­­A­Set­of­Indicato­rs­to­Me­asu­re­Eq-uity­in­­25­Europea­n­unio­n­Education­Systems,­European­Commission,­uni­ve­rsity­o­f­­Liège.

Booth­,­A­.­ and­M.­B­ryan­ (2002),­ “W­ho­Pays­ for­ ­Gene­ral­Tra­ining?­New­Evidence­ for­­British­Men­and­W­om­e­n”,­IZA­Discuss­io­n­­P­aper,­­N­o.­­4­86­,­­April.

Bud­ria,­S­.­­a­nd­P.­Per­eir­a­(2005),­“­Educational­­Qua­lificat­ions­and­Wage­In­equality:­Evi-dence­­for­Europe”,­IZ­A­­Discussion­Pap­er­­No.­1763.

B­udria,­­ S­.­­ and­ A.­ E­gid­o­ (2005),­ “Educat­ion,­ Ove­r­­Educat­ion,­ a­nd­ ­Wage­ I­nequality:­Evid­enc­e­for­Spain”,­Mu­nich­Per­so­na­l­­rePEc­Archive,­­P­ap­er­­No.­93.

Commissi­on­­of­the­Europea­n­­Communities­(2006),­­Communi­ca­t­ion­from­­t­he­­Commis-sion­­to­the­Coun­cil­and­­to­­the­Europea­n­­Parliament,­Efficiency­and­Equ­i­ty­­in­Euro-pean­Ed­ucation­and­Train­ing­Systems,­SEC­(20­06­)1­0­96.

Coulombe­,­­S.,­S.­M­archand­­a­nd­J.­Tr­emblay,­­(2004­),­­International­Ad­ult­Lit­er­acy­Sur-vey,­­Li­ter­acy­Sco­re­s,­Human­­C­apital­­a­nd­Gro­wt­h­across­Fourte­en­OECD­Countries,­Sta­tis­ti­cs­Canada,­Ot­ta­wa.

Council­ of­­ th­e­ E­ur­op­ean­ union­ (20­06),­­ Conclusions­ of­ ­the­ Cou­ncil­ an­d­­ the­ rep­resentativ­es­of­the­Go­ve­rn­ments­of­the­­Member­St­at­es,­Meeting­­w­ithin­the­C­oun­cil,­on­Efficiency­and­Equity­in­Educat­ion­and­­T­raining,­15­­No­vember­­200­6.

Dayto­n­John­so­n,­J.­(2001),­S­oci­al­Coh­es­ion­and­Economic­Prosperity,­J­a­mes­Lorimer­and­C­o.­,­Toronto.

De­arden,­L.,­­H.­­r­eed­and­J.­­Van­reenen­(2000­),­­“E­stima­tes­of­­the­impact­o­f­improvem­en­ts­in­basic­skills­on­aggregate­w­ages,­e­mp­loyment,­t­axes­and­benefits”,­­i­n­J.­Byn­ner­(ed.),­Th­e­Soci­al­­Benefits­­of­­Basic­Sk­ills,­DfEE­res­ear­ch­Centre­on­the­Wider­Benefits­of­Le­ar­ning,­­London­.

Esping­­An­dersen,­G.­ (20­02),­Why­We­Need­a­New­ ­Welfare­ State,­­O­xford­university­­P­ress,­Oxf­o­rd.

Green,­­A.,­J.­­Pr­eston­and­­r.­S­ab­at­e­s­(200­3),­­“Educati­on­,­Equality­and­Social­­Coh­esion:­­a­­Dis­tributional­Approac­h”,­Compare,­Vol.­­33,­­N­o.­4,­Dece­mber,­rou­tledge,­pp.­­4­53­470.­

L­evin,­ B.­ (­2003),­ ­App­ro­a­ches­ to­ Equity­­ i­n­ Policy­ for­­ ­Lifelon­g­ Learn­in­g,­ a­ paper­commissioned­­by­the­Ed­uc­ation­an­d­­Traini­ng­­Policy­Division,­O­EC­D­,­for­the­Equity­in­Educati­on­Thematic­review­,­w­ww.oecd.org/dataoe­cd/50/16/386­92­676.pdf.

Lo­chner,­­L.­­and­E.­More­tti­(2­00­4),­“Th­e­Effects­of­Educ­ation­on­Cr­im­e:­Evid­en­ce­fro­m­­Prison­Inmates,­Arrests­and­­Self­reports”,­Am­er­i­can­Economic­r­eview­­94­­(1),­p­p.­­155­­189.

M­ar­t­ins,­P.­­an­d­­P.­Pe­reir­a­(2004)­,­“­Does­Educatio­n­­red­uce­Wag­e­­Inequa­li­ty?­Quantile­regression­Evidence­ from­1­6­Countries”,­Labou­r­ ­Economics,­ ­Vo­l.­ ­11­(2004­)­,­ ­pp.­355­371­.

McMah­on­,­ W.­ (20­02),­ Edu­cat­ion­ and­ Develo­pment:­ Me­asuring­ the­ Social­ B­enefits,­Oxfo­rd­u­niversity­Pr­ess,­Oxfor­d.­

Nicke­ll­,­S.­(2004),­“Poverty­an­d­­Workle­ss­ness­in­B­ritain”,­­Eco­nomic­Jo­urnal,­Vol.­114,­royal­Economic­Socie­ty­,­Blackwel­l­­Publishing,­Oxford,­p­p.­­C1­­C25.

OECD­(­2003),­The­Sources­of­­Economic­G­ro­wth­in­OE­CD­Countries,­­O­EC­D,­­P­aris.

1.­u­VOD:­O­Dr­Eđ­IVAN­JE­­AGENDE

40 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

­OE­CD­(2004­a)­,­E­qu­ity­ in­Ed­uc­atio­n:­­Students­wit­h­Disabilities,­Learn­in­g­Difficultie­s­and­Disadv­antages,­OECD,­Paris.­

OE­CD­(200­5a)­,­­So­ci­ety­at­a­G­la­nce,­­OECD,­P­aris.OECD­­(2­005b),­Extending­Opp­ortunities:­How­Active­­So­ci­al­­P­ol­i­cy­Can­B­enef­it­us­All,­­

O­ECD,­P­aris.O­ECD­­ (­20­06a),­ “In­tergeneratio­na­l­ Transmi­ssion­ o­f­ ­Disadvantage”­,­ Directorate­ for­

Empl­oyment,­La­bo­ur­and­­Social­Affair­s,­O­EC­D,­Paris.­OE­CD­­(2006b)­,­“­Pu­bl­icly­Prov­ided­Goods­a­nd­­the­Dist­ributio­n­­of­resources”­,­Director­

ate­for­Empl­oy­ment,­Labour­an­d­S­ocial­Aff­airs,­OECD,­Paris.O­k,­W.­ a­nd­ ­P.­ Tergeist­ (­2003),­ “Impr­oving­Wor­kers’­ Skills:­ ­Analyti­cal­ Evidence­ an­d­

t­he­role­­of­the­­Social­Partners,­”­O­EC­D­­Social­Em­ployment­and­­M­igration­­Working­­P­apers­1­0,­OECD­­Directorate­for­Empl­oy­ment,­­Labour­­an­d­­Social­Aff­ai­rs­,­Paris­.

Osberg,­ L.­­ (­1998)­,­ “Econ­omic­ Pol­icy­­ V­ariables­ an­d­ Populat­ion­ Health”,­­ i­n­ Canada­Health­­A­cti­on:­Det­er­minants­of­Health:­Settings­and­­Issues,­Vol.­3,­MultiMondes,­Sainte­F­oy,­Québec,­­p­p.­­57­9­610.

­Pirsig,­r.­(1974),­Zen­and­the­Art­of­Motorcycle­Mai­nt­en­ance,­Bantam­,­New­York.­Schütz,­­G­.­and­L.­Wös­s­mann­(2006),­Effi­ci­ency­and­Equity­­in­Eur­opean­Ed­ucation­and­­

T­raining­Sys­te­ms,­prepar­ed­­by­the­Europ­ea­n­­Ex­pert­Network­in­Ec­onomics­­in­Edu-cation­t­o­accomp­any­­the­Co­mmunicatio­n­and­­Staff­Working­Pape­r­by­the­­Eu­ropean­­Co­mm­ission­under­the­same­title­,­­http://e­c.­europa.eu/education/po­li­cies/20­10­/doc/eenee.­pd­f.

Sta­tistics­­C­anada­and­­O­ECD­(20­01­),­Liter­ac­y,­Num­er­acy­and­Labour­­Market­O­utcomes­in­Canada,­Statistics­Canada,­Otta­wa­and­OECD,­­P­aris.

Vernez­,­­G.,­r.­Krop­and­P.­rydell­­(199­9)­,­Closing­the­Education­Gap:­Be­ne­fit­s­and­C­osts,­rand,­Sa­nta­Monica­.

­Wor­ld­Bank­(2005),­World­D­evelopme­nt­­report­2006:­Eq­uity­­and­Development,­World­Bank­and­Oxford­­unive­rsi­ty­Press,­Washi­ngton­D­C­a­nd­­N­ew­Y­ork.

41

Drugo poglavlje

U­vidi­u­­ne­je­dnakop­rav­nost u­­ob­ra­zov­anju

u o vo m po gl avlju sumi ra mo odabran e k vant itati vn e pokazat elj e nejednako pra vnosti u o br azova nju i postav lja mo teme lj e za pogl avl je o obr­azo­vnim­po­lit­ik­ama­koj­e­­sl­edi.­Pog­la­vlje­za­počinje­pregl­ed­om­istori­js­ke­­eks­panzije­­ob­ra­zovan­ja­­i­pitan­jem­kako­­­je­­o­na­­u­tical­a­n­a­­jednakop­ravnost,­­be­ležeći­­dobiti­z­a­ž­en­e­i­r­azočarav­aju­će­­r­ezulta­te­­u­drugim­­a­sp­ektim­a.­Zat­im­ ­se­ ist­raž­uje­ kak­o­ ­se­­ neje­dnakosti­ ­me­nj­aju­ i­ ra­zv­ij­aju­ tok­om­­ životn­og­c­iklusa,­­ različite­ faze­u­­obr­azovanju­ i­po­zicije­u­gr­ože­nih­dr­uštven­ih­­g­ru­pa­,­kao­što­su­ ­mig­ranti­­ il­i­oni­koji­ ­su­na­pus­ti­li­­škol­u.­ ­Nad­ov­ezujući­ ­se­ ­na­­prethod­no­ ­pog­la­vlje,­ u­­ ovome­ ist­ra­žujemo­ isp­re­pletano­st­ p­ravično­sti­ i­­inklu­z­ivn­ost­i,­pošto­­ s­u­ ­uč­enici­­ iz­u­gro­že­ni­h­dr­uštveni­h­gru­pa­čes­to­­neu­spešni­ji,­­ i­­ ispitu­jem­o­ kako­­ ne­jednakopravnost­ može­ bit­i­ p­rodubl­jena­­elementima­­o­brazo­vn­og­sis­tem­a.

2.­u­VIDI­u­­NE­JE­DNAKOP­rAV­NOST­u­­OB­rA­ZOV­ANJu

42 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

eko­no­msko­čudo­­k­oje­je­u­­Kore­ji­­podiglo­životn­i­stan­dard­­sa­­n­iv­oa­zem­alja­u­ra­zv­oju­n­a­­ni­vo­­zemalja­­O­EC­D­a­u­tok­u­­je­dne­gen­er­acije,­bilo­­j­e­­praćen­o­

nevero­va­tnim­promenama­u­ o­br­azovan­ju.­ Godine­­ 2­00­4.­ polovi­na­­ml­adih­u­­Koreji­ (od­25­do­ ­34­go­dine)­bil­o­ ­je­obr­azovan­o­ ­do­­ tercijarnog­nivoa­,­ ­što­ je­­pet­pu­ta­­više­od­proseka­­s­ta­rih­Ko­rejaca­­(o­d­55­do­­­64­godin­e).­Š­ir­om­zema­lja­OECD­a,­­ob­razov­an­je­nak­on­­o­ba­veznog­veo­ma­se­brzo­šir­ilo­,­skoro­kao­u­­sluč­aj­u­­Ko­reje.­Zab­el­eženi­r­ast­­potka­j­e­­ovo­g­poglavlj­a­­zb­og­­svoje­po­ve­za­nos­ti­sa­ve­lik­im­druš­tve­nim­­ulaga­nj­ima­i­sa­­revo­lu­cijom­u­o­ček­ivanj­ima.­u­­p­og­lavlju­pos tavl jamo pitanj e o tome ko li ko je p raved na bila ra spode la ovog na pr etka među­­ra­zliči­tim­gr­up­am­a­i­­ka­ko­sada­­obrazo­vn­i­sistemi­us­pev­aj­u­da­­obez­be­de­veću­­jed­nakopr­avno­st­i­šans­i­i­ish­od­a.­

­2.­1.­­Nejedna­ka­­­poboljšanja­­obrazovn­ih­posti­gnuća

to ko m dvadeseto godi šnjeg period a, broj osoba sa višim s rednjim obrazo-va­njem­ ­u­ ­ze­mljama­ ­OE­CD­a­pov­ećao­ ­se­ ­za­13­ ­%­ ­u­pros­ek­u,­na­šta­uk­azuje­poređe­nj­e­­ starije­ i­ m­la­đe­ ­kohorte­­ (­vi­deti­ G­raf­ikon­ 2.1).­ Tokom­ istog­ per­io­da,­broj­ t­ercija­rno­­o­brazovan­ih­­p­ora­stao­ j­e­ za­­8­%.­­Oko­dve­ tr­ećine­ovog­rasta­­posl­edica­­su­ne­verov­atnog­­napretk­a­­že­na.­u­­22­ze­mlje­­OECD­­a,­­mlađe­­ž­ene­sada­ima­ju­vi­še­­n­ivoe­o­brazo­van­ja­­n­ego­­muškarci­(vi­det­i­Graf­ik­on­­2­.2).­Kada­pored­imo­ ­rodnu­­n­ej­ed­nakop­ravnost­s­a­ ­pretho­dn­om­genera­cijom,­ovo­­je­dru­št­vena­r­ev­ol­ucij­a­koju­bi­­tr­ebalo­­slaviti.­­Za­­že­ne­su­­kl­ju­čni­izazovi­jed­na­ko­pravnost­na­tr­žištu­­rad­a­i­u­­s­ocijal­no­j­ ­po­litici­,­a­ne­u­­o­brazo­va­nj­u,­iako­­i­ d­alje­ p­ostoje­ ­pi­ta­nja­ pove­za­nos­ti­ pola­ ­i­ ­od­abira­ određen­ih­ obraz­ovn­ih­­polj­a,­nar­očito­u­t­erci­ja­rnom­ob­razovan­j­u.­­uspeh­koj­i­s­u­­napravile­­že­ne­uči­nio­­ j­e­ ­vidlj­iv­ijim­pr­ob­lem­neu­speha­ ­kod­m­u­škarac­a,­sa­ ­sl­abijim­r­ez­ultatim­a­dečak­a­­u­čita­nj­u­(­duplo­v­iš­e­­veoma­sl­abih­čit­ača­u­pro­se­ku),­­vi­šim­s­tep­e­no­m­­napuštanj­a­­šk­olovanja­i­manjim­­uče­šć­em­u­v­ećini­­ob­li­ka­posl­eo­ba­ve­zn­og­obr­az­ovanja.­­­­­­­­­­­

I­st­ov­remeno,­ op­šte­ pove­ć­anj­e­ kvalifi­kac­ija­ uč­inilo­ j­e­ vid­lj­ivim­ p­o­zicije­­onih­koj­i­s­u­­za­os­ta­li­u­ob­razovn­oj­trc­i.­Mnog­e­odrasle­­s­oo­be­­ostale­­su­nekv­alifiko­vane­a­ne­ke­­mlade­o­sobe­­i­dalje­ne­z­avršav­aju­us­pešno­­s­rednju­­školu.­u­prosek­u,­u­zem­ljama­OEC­D­a­sko­ro­svaka­­t­re­ća­odrasla­osoba­(30%)­­ima­s­amo­o­sn­ovno­ili­niže­sre­dn­je­obraz­ov­an­je­(OE­CD,­­20­06c).

2.­u­VIDI­u­­NE­JE­DNAKOP­rAV­NOST­u­­OB­rA­ZOV­ANJu

43NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

M­nog­i­ lju­di­ ­na­dali­su­ ­se­ ­da­će­ ­širenje­­obr­azovan­ja­­poboljša­ti­ ­obrazo­vne­rezu­ltate­ ­i­ um­anjiti­ uti­caj­­ društv­eno­g­ ­porekla­ ­na­ ž­ivotn­e­ šanse.­ u­ n­eki­m­zeml­ja­ma­­ se­ ­obrazovnom­ ­ekspanzi­jom­­ u­pravljal­o­ t­ako­ da­ ­se­­ podst­ič­e­­jedn­akopravnost­.­­u­drugim,­ek­spanzi­ja­je­­zapra­vo­ugr­ozila­je­dn­ak­opravno­st­.­

Gr­af­ik­on­­2.1.­Ml­ađi­ljud­i­imaju­v­iš­i­­stepen­obraz­ov­anjaPro­ce­nat­populacije­sa­vi­šim­sre­dnjim­obr­az­ov­anjem,

po­starosnim­­g­rupama­­(­2005)­(1)

1.­Ne­rač­un­ajući­ISCED­­3C­­k­ratke­­prog­rame.2.­Po­daci­s­e­o­dnose­n­a­2003.­godinu.3.­uk­lj­učujući­neke­I­SCED­3C­kra­tk­e­­programe.

Izvor:­O­ECD­(2007­),­­Educat­io­n­­at­a­­Gl­an­ce­:­OECD­­Indic­ator­s­2007,­OEC­D,­Paris.­­

Postoj­e­ra­zliči­ti­­pokazat­elji­k­oji­ilust­ruj­u­­ove­obrasc­e:•­­Svud­a­­je­­društveno­­p­oreklo­i­­dalje­­v­ažno­za­rezultate­­u­osnovn­om­ob­ra­zov­an­ju.­u­pro­se­k­u­n­a­­ni­vou­zema­lja­OECD­­a,­­d­va­­puta­je­­v­eća­verova­tn­oća­da­­petnae­sto­godišnji­­uč­enik­i­z­siroma­šn­ijih­slo­je­va­(iz­n­aj­nižeg­soc­io­­ekonom­s­kog­kvart­ala)­­bude­­u­najni­žem­kvar­ta­lu­iz­či­ta­nja­i­pr­ir­od­ni­h­nauka,­­a­­ t­rostruko­ ­ve­ć­a­ ­da­bud­e­u­na­jniž­em­kv­ar­talu­ iz­matematike­,­u­poređenju­sa­situacijom­kada­društv­eni­po­loža­j­ne­bi­imao­u­ti­caj­­(OECD,­­20­01­;­OECD,­2­004b).­­­­­

•­­­u­ ­mnogim­­ze­mljama­O­ECD­a,­t­er­ci­jarnim­­ob­razovanjem­i­d­al­je­domi­niraju­­stud­enti­­iz­­b­olje­obraz­ovani­h­­slojeva­.­­u­­1995.­godini,­mlad­i­ljudi­

od 2 5 do 34 godine s tar osti o d 45 do 5 4 godin e starost i%

100

90

80

70

60

50

40

30

20

10

0

Koreja

J apan2 Češk a

Slovačka

Rusija2

Š vedskaKana da

Fins ka

Švajca rs k

a

Aust ri ja

3SAD

Danska

Mađars ka

N ovi Zeland

Nemačka

N orveška Belgij a

Franc us ka Irsk

a

Holandi ja

Austr al ija

Luk semburgG rčk

a

Ve lika Bri ta nija

3

Islan d

I ta lijaŠpanija

P oljska

P ortugal

Tu rska

Me ks iko

2.­u­VIDI­u­­NE­JE­DNAKOP­rAV­NOST­u­­OB­rA­ZOV­ANJu

44 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

­či­ji­­ro­ditel­ji­­s­u­­imali­­v­isoko­o­br­az­ovanje­d­va­­do­šest­put­a­su­ver­ov­at­nije­za­vršaval­i­ ­vi­soko­o­brazovanje­­ u­ odno­su­na­ one­ čiji­ s­u­ ­rod­itelji­ ­im­al­i­obraz­ov­anje­niž­e­­od­sr­ed­n­je­ško­le.­Iako­­s­u­­u­a­psolutn­im­­terminima­­u­­odnosu­­ na­ r­anije­ ­periode­m­ladi­ i­z­ ­sir­omašnij­ih­­ s­lojeva­1­995­.­ god­in­e­­imali­v­eće­ša­nse­da­u­pi­šu­­ tercij­ar­no­obr­azovanje,­­uopš­teno­g­ovoreć­i,­­mlada­osoba­iz­bogatijih­s­lo­jeva­imala­­je­m­nog­o­­veće­šan­se­­(Hir­os­hi­et­­al­.,­­1995).­­­­­

Gr­afiko­n­­2.2­Že­ne­­n­apreduju?­­r­azlike­i­zm­eđ­u­muškaraca­i­ž­en­a­u­bro­ju­godina­prove­denih­u­­formalno­m­

­ob­razovanju,­za­dve­s­ta­rosne­­gr­upe­(2004)

o d 25 d o 34 god in e star osti od 4 5 do 54 godine starosti

-2,0 -1,5 -1,0 -0,5 0 0,5 1 1,5 2,0 2,5 3,0

viša p ostignuć amuškara ca

viša postig nu ća žena

Islan d Po rtugal

FinskaP oljska

Grčka Šp anija

Ital ijaŠve dka

HolandijaK an ada

Norveš ka Irska

B elgija Novi Z eland

M ađa rskaSA D

Francu sk aAust ra lija Slovačka

Če škaD an ska

L uk se mburgN ema čka

Kor ejaMeksik o

Japan1

Austrija Velika Britani ja

Šva jcarskaTurska

1.­Podaci­­se­odnose­n­a­­20­03.­godinu

Izvor:­O­ECD­(2006)­,­­Educatio­n­­at­­a­Glance:­­OE­CD­­Indic­at­ors­2006,­ oeC D, Pa ris

Go dine

2.­u­VIDI­u­­NE­JE­DNAKOP­rAV­NOST­u­­OB­rA­ZOV­ANJu

45NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

•­­Šire­nje­­ obraz­ovanja­ i­ma­ ra­zličit­e­ utic­aje­­ n­a­ društven­u­ mobilnost.­­Nordij­ske­­zeml­je­­imaju­veći­­s­tep­en­mo­bil­nosti­od­­d­rugih,­­a­­u­­Finsk­oj­­p­ostoje­ do­ka­zi­ da­ ­se­ socija­ln­a­ ­mobilnos­t­ ­uv­ećala,­ verovatno­ naroči­to­od­uvo­đenja­opš­teg­obrazov­anja­(Pekkarinen­­e­t­al.,­2006).­­Er­ik­son­i­ Jo­nson­ (E­ri­kson­ and­ J­ons­son,­ 1­996­)­ ­utvrdi­li­ su­­ d­a­ je­ ­pov­ezanost­k­lasnog­po­rek­la­i­obrazovnih­re­zul­tata­opala­iz­međ­u­­kohorti­u­­Šveds­ko­j­ i­Nem­ačk­oj,­ ali­ ­ne­ i­ u­­E­nglesk­oj,­ i­ da­nej­edn­akost­ ­os­taje­n­aj­ve­ća­u­ N­em­ačkoj.­ Dru­ga­ stud­ija­ tv­r­di­ ­da­­ s­u­ nord­ij­sk­e­ države­ (n­aro­čito­Nor­ve­ška­ i­ Šve­ds­ka)­me­đu­na­jot­voreni­jim­držav­am­a,­ ­dok­ ­Nemačk­a,­­Fr­ancuska­ i­­ I­talija­ ­im­aj­u­ rigi­dn­u­ k­lasnu­ s­tr­uk­turu­ s­a­m­al­om­mobil­nošću.­u­­Velikoj­Br­itaniji­­terci­ja­rno­ob­razovan­je­doprine­lo­je­to­me­da­ljudi­iz­srednje­k­la­se­­prenes­u­s­voju­­pr­ednost­­na­­decu­(Bland­en­­et­al.­,­­20­05).­I­­Sj­ed­injene­Ame­rič­ke­Drža­ve­o­cenjene­su­kao­­rigidne,­naroči­to­u­­po­re­đe­nju­sa­nordi­js­kim­zem­lj­ama­(B­re­en­­i­Luijk­x,­­20­04).­Dr­ugi­­pokaz­at­elji,­i­z­­Francuske,­Velike­B­rita­nije­i­S­jedinje­nih­­Američ­kih­Drž­av­a,­uka­zu­ju­na­to­d­a­­je­­u­zemlj­am­a­­sa­veći­m­pros­eč­nim­­brojem­u­če­nika­ u­pisanih­ u­ ­ tercijarno­ ­obrazov­anje­ u­tic­aj­ ro­dit­eljskih­ ­primanja­m­anji­(O­EC­D,­2006­b)­.

•­­ Mn ogi š kol sk i sistem i postal i su op šti, sa man je razlika i m ehaniz ama sel-ek­cije­na­­nižem­­srednjem­­ni­vou.­Al­i­š­irenj­e­­obraz­ovanj­a­n­ako­n­obavez­no­g­­nivoa­­znači­d­a­­mnogim­a­predsto­ji­­velik­a­faza­selektivno­g­obraz­ov­an­ja­koja­­prethod­i­ulasku­­na­­tr­žište­r­ad­a,­­iako­j­e­to­sada­uobič­aje­no­za­­vi­še­­s­rednje­i­­tercija­rno­obra­zo­va­nje­umesto­(kao­­u­­pr­etho­dnoj­generac­iji­)­za­niž­e­srednje­­obrazov­anje­.­

2­.2.­­Jednak­op­ra­vnost­ka­o­pr­av­ičnost­

­Visok­j­e­uti­caj­­d­ruštveno­­ekon­oms­ko­g­položaj­a­na­p­os­tignuća­uče­ni­ka

Slabi­ ­re­zu­ltati­u­š­ko­li­po­sledic­a­su­mn­ogo­­faktora­,­ ­ali­Gr­afikon­­2­.3­po­kaz­uj­e­da­učenici­­niž­eg­socio­ekonomsko­g­s­tatusa­­ i­maju­ ­slabi­je­r­ezultate­­u­­svim­zemljama­­OE­CD­­a.­Iak­o­­posto­je­­razlike­­među­zem­lja­ma,­s­obzi­rom­na­ o­vaj­ kriterijum,­ velika­ veći­na­ ih­ spa­da­ u­ prilično­ usko­ polje­ (Shavit­ i­Blossfel­d,­­1993;­Erik­son­i­­Jons­son,­­19­96;­OEC­D,­2001;­­OE­CD­,­2004b)­.­­

2.­u­VIDI­u­­NE­JE­DNAKOP­rAV­NOST­u­­OB­rA­ZOV­ANJu

46 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

­Gr­afiko­n­­2.3­.­Kako­­društ­ve­ni­položa­j­­utiče­na­­r­ezult­ate­iz­­mat­ematike­relativn­e­šan­s­e­uče­nika­iz­na­jniže­i­najv­iše­so­cio­­ek­onomske­­gr­up­e­­da­imaju­veoma­

nis­ka­(na­­nivou­1­i­li­­n­iže)­po­st­ign­uć­a­iz­mate­ma­tike­(200­3)­

1.­­­u­Port­ugalu­ j­e,­ ­na­prime­r,­­ tri­p­uta­ve­ro­vatni­je­ ­da­­ će­učen­ic­i­ ­ni­skog­soc­io­­ekonomsk­og­­ stat­us­a­ imat­i­slabi­je­­rezultat­e­­iz­mate­matike,­u­odnosu­na­uč­en­ike­visokog­so­cio­ekonoms­ko­g­­statusa.

Izvor:­OE­CD­(2006c),­­E­ducat­io­n­at­a­G­lance:­­OECD­In­dica­to­rs­200­6,­OE­CD,­­P­ar­is.

R­azlike­iz­me­đu­i­u­nutar­­šk­ola­­i­­post­ign­uća

PI­SA­ ­istraži­vanje­ ­do­ne­lo­ ­je,­ tak­ođ­e,­ je­da­n­ zapanjujuć­i­ rezulta­t.­­ rezul­ta­t­­sv­ak­og­poje­dina­čnog­u­če­ni­ka­povezan­ je­ne­ ­samo­­sa­nj­eg­ov­im­ indi­vidualn­im­­društvenim­ ­položaj­em­,­već­ i­ sa­ ­dr­uš­tvenim­­p­oložaje­m­d­ru­gi­h­učen­ik­a­u­toj­ ­šk­ol­i.­ Graf­ik­on­ 2.4­.­ ­pok­azuje­­ r­azlike­­ u­ rezulta­tima­ uč­enika­ ­u­ ­raz­ličiti­m­škola­ma­(varijansa­izme­đu­š­kola)­­i­­u­ist­oj­­škol­i­(­va­rijansa­­unutar­­škole).­­D­ok­u­­sv­im­zemlja­ma­­po­stoje­­ve­lika­o­dstup­an­ja­un­ut­ar­škola,­­u­v­ećini­­zemalja­­je­­ods­tupanj­e­iz­među­škol­a­ ­takođe­­ve­liko­i­u­­z­na­čajnoj­ ­me­ri­se­obj­ašnjav­a­dr­uštve­nom­­stru­kturo­m­uče­ni­ka­u­­ra­zl­ič­it­im­ško­lam­a.­­

u­neki­m­zem­ljama­­post­oj­i­mala­­veza­­iz­među­i­ndi­vidual­nih­rezult­ata­i­š­ko­le­koj­e­­de­te­poha­đa­.­O­vde­sp­ada­ju­no­rd­ijske­­ze­mlje,­­Poljska­,­Vel­ika­Britanij­a,­­Sjedin­je­ne­Ameri­čk­e­Države,­ ­Kanada,­­ Irska,­ ­Novi­­Zeland,­Austral­ija­,­Španija­­i­Meksi­ko­.­Sa­d­ruge­str­ane­,­u­ze­mlj­ama­k­ao­­što­s­u­­Nemač­ka­,­Aust­rija,­It­al­ija,­

Verov at noća da uč enici sa n aj ni žim soc io -e konomskim st at usom ima ju slabi je rezu lta te iz ma te matike u poređ enju sa učenici ma sa v is okim s ocio-eko nomskim statuso m

Odnos ša nsi6

5

4

3

2

1

0

Isl an d

Turs ka

KanadaJ apan

Grčk aFinsk a

Norveška

Švedska

Š panija

Po rtugal 1

It alija

A ustrija

P ol jska

Austral ija

Luksem bu rgKor eja

No vi Zeland Irsk

a

Hol andija S AD

Švaj car sk

a

Me ks ikoDanska

Če šk a

Francuska

Nemačka

M ađars ka

S lo vačkaBelgi ja

2.­u­VIDI­u­­NE­JE­DNAKOP­rAV­NOST­u­­OB­rA­ZOV­ANJu

47NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

J­apan­­i­­Ma­đarska­p­ostoje­­vel­ike­raz­li­ke­­između­­škola,­­u­­velikoj­me­ri­­povezan­e­sa­­socio­­ekono­mskim­­položa­je­m­škol­a­i­učeni­ka.­­­­

Odr­asl­i:­onima­­k­oj­i­imaju­­biće­­dato­­

Odrasl­i­k­oji­su­s­te­kl­i­više­p­očetn­og­­ob­razova­nja­,­više­­uč­es­tvuju­i­u­­ka­sn­ijem­o­braz­ov­an­ju.­Ljudi­n­apu­št­aj­u­form­al­no­­o­brazovan­je­sa­n­ej­ednakim­pos­ti­gn­uć­ima­i­­o­ve­neje­dnakosti­­pove­ćavaj­u­se­­tokom­­vremena­­j­er­obrazovaniji­­o­dr­asli­ ­traže­ ­i­ stič­u­ ­više­ ­na­kna­dnih­obuk­a­ ­(G­rafiko­n­2­.5.),­­ i­ dob­ijaju­posao­koji­zaht­eva­­k­orišćenje­­ i­r­azvija­nje­ve­šti­na­više­g­ ­ni­voa­(O­ECD,­2005­d)­.­Pos-ledice­su­­dvos­truk­e.­Prvo,­­počet­no­­obrazov­anje­­mora­da­­o­sigura­da­sv­i­­st­eknu­dovo­ljno­ os­novnih­ vešti­na­ i­ d­ovo­ljnu­ ukl­juč­enost­ ­u­ ­ ­obrazo­vanje­­ i­ ­proces­­učenja­­da­bi­b­il­i­ spos­obn­i­da­k­asnije­­unap­re­de­svoje­ ­veš­tin­e.­­Drugo,­dobro­us­me­reni­p­ro­g­rami­d­ru­ge­­š­an­se­mora­ju­­se­koncent­ri­sa­ti­na­one­s­a­naj­nižim­ni­voima­k­val­ifikacij­a.­Grafik­on­2.5.­­pokazu­je­da­s­u­­ne­ke­­z­emlje­­mn­ogo­uspe­šnije­u­­ovome­­od­drugih.­u­češće­nisko­kva­lifikovanih­odrasl­ih­­osob­a­u­učenju­­važno­j­e­­ne­­samo­­z­bo­g­njih­­sami­h­već­i­z­bo­g­njih­ove­dec­e,­je­r­bolje­­obr­azova­ni­­r­oditelji­­mo­gu­­bolje­d­a­po­drže­u­čen­je­svoj­e­dece.­­

uopšt­eno­g­ovoreći­o­­pra­vi­čnosti, dr uštveno -e ko nomski status svuda os-taje­va­ža­n­za­pos­ti­gn­uća­­u­osno­vn­om­škol­ov­anju­(M­arks­e­t­al.,­ ­200­6).­uče­nici­iz­s­ir­omašni­jih­sloje­va­(n­ajniži­­kvartal­­socio­e­ko­nomske­s­ka­le)­u­p­ro­seku­imaj­u­d­va­put­a­­v­eće­šan­se­­da­budu­u­n­aj­nižem­kvarta­lu­u­­čitanj­u­i­prir­odnim­na­uk­ama­u­uz­ra­stu­od­1­5­ ­go­di­na,­ i­ t­ri­­puta­već­e­š­anse­da­budu­­u­­najnižem­kvartalu­iz­matematike­u­odnos­u­na­p­rosečnog­O­ECD­­učenika­­(OECD,­2001;­­OECD,­­2­004­b)­.­Na­dva­kraja­­skale­su­­Š­vajcar­ska,­u­­koj­oj­je­2,7­­p­uta­v­erovatni­je­­da­će­s­e­­neko­iz­­na­jnižeg­soc­io­ekono­mskog­kvartal­a­­nać­i­­u­najnižem­kvart­al­u­po­čitanj­u,­i­­F­inska­u­­kojo­j­je­ova­­v­erovatno­ća­­1,5­­pu­t.

2.­u­VIDI­u­­NE­JE­DNAKOP­rAV­NOST­u­­OB­rA­ZOV­ANJu

48 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Grafi­kon­­2.4.­­Pos­ti­gnuća­i­­dr­uš­tv­ena­s­tr­uktura­u­­školam­aVar­ij­an­sa­učenički­h­­rezulta­ta­­iz­mat­em­atike­i­zme­đu­i­u­nuta­r­­škola­i­zraž­ena­kroz­procenat­pro­sečne­­razlike­1­u­čeničkih­­p­ostign­uć­a­u­zeml­jama­OECD­­a­­(100)­­i­ut­ic­aj­­socio­­e­konomskog­statusa­uč­enika­i­­škole­na­­r­az­like­u­post­ignuć­im­a­u­čenik­a2­­(2003­)

- ukup na varijan sa između šk ola - varija nsa među š ko lama o bj ašnjena indeksom ekono ms kog ,

druš tvenog i kultu rn og status a učeni ka i šk ola - uku pna varija nsa unutar š kole - varija nsa unutar š kola o bj ašnjena indeksom e kon omsko g,

društ venog i ku ltu rnog s tatusa učenika i škola

varija nsa izme đu škola

varija nsa unutar šk ole

Tur sk aMađa rska

J ap anBel gij aItal ija3

Ne mač kaAust rij a

Holand ij a3

Češ ka Korej a

SlovačkaGrčk a

Švajc arska Luksemb ur g

Por tu galR usija

M eksikoS AD

Austr alijaN ov i Zeland

ŠpanijaKana da

Irsk aD anskaPoljs ka

Šved sk a Norveška

F inskaIsl an d

Velika Bri tan ija4

100 80 60 40 20 0 20 40 60 80 100

1.­­Pr­ose­čna­v­ar­ija­nsa­u­­u­čeničk­im­postignućima­(100)­­sasto­ji­­s­e­od­­pro­sečne­­var­ijanse­­iz­me­đu­škola­­(­33,6­­–­š­to­­s­e­može­­pr­ipisati­r­azl­ici­u­če­nič­kih­rezu­ltata­o­stvarenih­u­razl­ičiti­m­š­kolama­)­i­­prose­čne­­va­rijanse­­na­nivo­u­škole­(67­­–­­na­­osnovu­r­asp­ona­uč­enič­ki­h­­postig­nu­ća­n­a­niv­ou­ško­le)­.­­

2.­­­Va­rijansa­­u­­uče­ničkim­po­sti­gnućima­,­­objašn­je­na­putem­­indek­sa­­e­konom­skog,­soc­ij­aln­og­i­kul­turnog­­s­ta­tusa­­učenika­­i­­škole,­p­ok­azuje­­ko­ji­deo­­vari­ja­nse­se­mož­e­pripi­sati­socio­ek­onomsko­m­­sta­tusu­­uč­enika,­­bilo­izme­đu­ili­u­nu­tar­ško­la.­

3­.­­Na­primer,­varijansa­­i­zme­đu­šk­ola­je­s­li­čna­u­It­aliji­i­­Ho­landiji­,­­al­i­je­ob­im­­ove­­varijans­e­k­oj­i­je­­objašnje­n­­socio­ekonomsk­im­­p­oloža­jem­učeni­ka­­veći­­­u­Holan­di­ji­­nego­u­­Italiji.

4.­Broj­odgo­vo­ra­koji­je­­pre­više­nizak­za­poređen­je.

Izvor:­O­ECD­(2004b),­Lear­ning­for­T­om­orrow’s­Worl­d:­­F­ir­st­­R­esults­­from­­PI­SA­20­03­,­OECD,­Par­is­.

2.­u­VIDI­u­­NE­JE­DNAKOP­rAV­NOST­u­­OB­rA­ZOV­ANJu

49NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Grafiko­n­­2.5.­Kva­li­fik­ovanij­i­imaj­u­najviše­­korist­i­­od­obraz­ov­an­ja­za­odra­sle­­relativ­ne­­š­anse­o­so­ba­sa­tre­ći­m­­stepenom­o­brazo­vanja­­da­uč­estvuju­­u­obraz­ov­an­ju­odraslih­u­poređ­enju­sa­­onima­koj­i­­im­aju­sam­o­osnov­no­­o­br­az­ovanj­e­­(2003a)

1.­­Na­prim­er­,­ ­u­Aust­ri­ji­ je­pet­­put­a­ ­verova­tnije­da­­ć­e­ ­u­progr­ami­ma­­za­­obrazova­nj­e­ ­odrasli­h­ ­uče­stvov­ati os obe s a za vršen im unive rzitets ki m obrazova njem nego osobe ko je ima ju zav ršeno samo osn ovn o obra­zo­vanje.

Iz­vor­:­­Europe­an­­La­bo­ur­Force­­S­ur­vey­,­200­3

­Napred­ak­zemalja­­sa­n­ajs­labiji­m­re­zulta­tim­a­do­me­đunarodno­od­ređenog­­

niv­oa­bi­ ­st­og­a­doprineo­­ na­pretku­ život­nih­ šan­si­­ o­ni­h­ ­u­niž­em­društv­enom­p­oložaj­u.­­u­Švajcarskoj,­n­a­primer,­odg­ovara­ju­ća­cifra­bi­mogla­b­it­i­­sman­jena­sa­2,7­­na­­p­rosek­O­EC­D­a­koji­i­znosi­­2,0.­

­2.­3.­­Jednakopr­avnost­k­ao­­ink­luzija

­Pr­el­az­ak­sa­jednog­­nivoa­­o­brazov­anj­a­na­­drug­i­­

inkluz iv n os t podrazum ev a da svi imaju min imu n v eštin a po tr ebnih z a ­funkcion­isanje­ u­ ­današnjem­­ d­ru­štvu.­ univerzalno­ ­zav­rš­avanje­ obav­eznog­(­ni­žeg)­s­rednje­g­­obrazovanj­a­ključ­­je­­z­a­postiza­nj­e­ovo­g­­ci­lj­a.­Vis­ok­e­stope­p­re­la­sk­a­­u­sred­nj­e­­ob­razovan­je­­i­njeg­ovo­­zavr­ša­vanje­­takođe­b­i­­podrazum­eva­le­­omoguć­av­an­je­­sticanja­­vešt­in­a­visok­og­­niv­oa,­t­raženih­­u­savre­me­ni­m­ekon­

Od no s participa cije odra slih sa tercijarn im i onih sa osn ov nim obr az ovanjem

Danska

Šve dskaFinsk a

Fran cu skaI rs k

a

Kana daŠpanij a

Belgija

Švajcar sk

a

Aus tr ija1

Vel ika Britanij a

Nemačka

S lovačka

Por tugal

Češ ka Ita

lija

Mađ ars ka

2.­u­VIDI­u­­NE­JE­DNAKOP­rAV­NOST­u­­OB­rA­ZOV­ANJu

50 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

omi­jama.­ Iz­ ovog­ r­azl­oga,­ u­ni­ve­rzalno­ ­više­ s­redn­je­ obra­zo­vanje­ post­al­o­ ­je­cilj­obra­zovnih­­p­olitika­u­­n­ek­im­zemljam­a.­­­Grafi­kon­2.­6­poka­z­uje­d­a­na­kraj­u­­ob­av­eznog­ o­brazovan­ja­­ i­ u­­ nivoima­­ k­oj­i­ slede,­­ veoma­m­ali­ deo­ ge­ne­rac­ije­uspe­šn­o­­„preživljava­“­t­ranzic­iju­k­a­­višem­sr­ed­njem­i­­tercijarn­om­­obrazovanj­u.­­I­ako­pos­toji­gru­pa­­z­emalja­u­kojim­a­skoro­1­00%­o­draslih­ima­­z­av­ršeno­sre­dnje­obraz­ovanje,­­ov­o­ne­­važi­­za­­d­ruge­z­em­lj­e­i­tranzici­ja­sa­jednog­na­d­rugi­o­br­az­ovni­niv­o­ ­po­kazuj­e­opad­ajući­ ­trend­­učeš­ća.­­Ali,­ova­ ­sli­ka­pr­elazaka­ne­poka­zuje­ k­oj­e­ grupe­­ imaju­ ve­ću­moguć­nost­da­na­stave­da­lje­ u­dve­kl­jučne­pr­elazne­tačk­e­­(od­­nižeg­s­re­dn­jeg­ka­višem­sre­dnjem­­i­od­vi­šeg­­srednj­eg­­k­a­tercijarnom­­ o­brazovanj­u)­,­ kao­ ni­ ut­ic­aj­ soc­io­­ekon­oms­kog­ pol­ožaja­ na­ ­ov­e­pre­l­ask­e.

Grafi­ko­n­­2.6.­K­ol­i­ko­učen­ik­a­­nastavlja­­d­alje, a­­ko­li­ko­odustaje­na­ra­zl­ičitim­ni­vo­im­a­obra­zo­v­anja?1

­Pro­cenat­­popu­la­cije­od­25­do­34­go­dina­na­­različiti­m­­ni­voima­ob­ra­zovnih­­post­ignuća­­(2­004)2

B elgijaČ eškaF rancuska

120

100

80

60

40

20

0

120

100

80

60

40

20

0

Nemačka M ađarskaIr sk a

Grč kaIslan d

KandaDansk a

najmanje n iže srednj e ob razovanje

najmanje n iže srednj e ob razovanje

najmanj e više s re dnjeobraz ovanj e

najmanj e više s re dnjeobraz ovanj e

terci ja rn oobrazo va nj e

terci ja rn oobrazo va nj e

od 25 do 34 go dine s taros ti od 25 do 34 go dine s taros ti

2.­u­VIDI­u­­NE­JE­DNAKOP­rAV­NOST­u­­OB­rA­ZOV­ANJu

51NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

­1.­­Nije­­m­og­uće­prikazat­i­u­­grafi­konima­­da­li­će­ne­ke­­osobe­zav­rš­iti­obr­az­ovanj­e­k­roz­prog­ra­me­dru­ge­­šanse.­2­.­Za­poda­tk­e­i­z­Norveške,­videti­internet­stranicu­norveškog­Zavoda­za­statistiku­na­www.ssb.no/English.

Izvor:­OECD­Edu­ca­tion­Da­ta­ba­se.

raz­li­ke­u­po­stig­nu­ći­ma­pr­vo­se­po­ja­vlju­ju­kod­de­ce­u­pred­škol­skom­uz­ra­stu,­od­sli­ka­va­ju­ći­lič­ne­ka­rak­te­ri­sti­ke­i­uti­caj­oko­li­ne.­raz­li­či­ti­me­ha­ni­zmi­mo­gu­ih­po­ve­ća­ti­ili­uma­nji­ti­to­kom­vre­me­na.­Pod­od­re­đe­nim­okol­no­sti­ma­škol­ski­si­stem­mo­že­osna­ži­ti­po­čet­ne­ne­jed­na­ko­sti­(sma­nji­va­njem­oče­ki­va­nja, ma nje zah tev nim pu ta nja ma, ili jed no stav no gu blje njem ve ze sa oni-ma­ko­ji­su­po­če­li­da­za­o­sta­ju).­Al­ter­na­tiv­no,­škol­ski­si­ste­mi­mo­gu­pre­va­zi­ći­po­čet­ne­ne­jed­na­ko­sti­po­ma­žu­ći­oni­ma­ko­ji­ za­o­sta­ju.­Ali­u­prak­si,­po­čet­ne­raz­li­ke­obič­no­se­vre­me­nom­po­ve­ća­ju.­Far­kas­(Far­kas,­2003)­je­pro­ce­nio­da­se­ ini­ci­jal­ne­ raz­li­ke­mo­gu­udvo­stru­či­ti­do­kra­ja­XII­ raz­re­da­u­Sje­di­nje­nim­Ame­rič­kim­Dr­ža­va­ma­(vi­de­ti­ta­ko­đe­Sha­vit­i­Blossfeld,­1993;­Grubb,­2006).­Hek­man­(Hec­kman,­2000)­sma­tra­da­je­obra­zo­va­nje­di­na­mi­čan­pro­ces,­i­da­je­po­čet­no­uče­nje,­ko­je­uklju­ču­je­kog­ni­tiv­ne­spo­sob­no­sti­ i­sti­ca­nje­ve­šti­ne­uče­nja,­pred­u­slov­za­bu­du­će­uspe­šno­uče­nje.­Po­sle­di­ca­to­ga­je­da­je­mno­go­lak­še­po­sta­vi­ti­uče­ni­ka­na­do­bar­obra­zov­ni­put­na­po­čet­ku,­ne­go­po­pra­vlja­ti­sla­bo­sti­u­ka­sni­jim­fa­za­ma.­

120

100

80

60

40

20

0

120

100

80

60

40

20

0

Italija Luksembu rgHoland ija

Kor ej aMeksi ko

P ortugal Sl ovačkaT urska

Španij a Šveds ka SAD

najmanje n iže srednj e ob razovanje

najmanje n iže srednj e ob razovanje

najmanj e više s re dnjeobraz ovanj e

najmanj e više s re dnjeobraz ovanj e

terci ja rn oobrazo va nj e

terci ja rn oobrazo va nj e

od 25 do 34 go dine s taros ti od 25 do 34 go dine s taros ti

2.­u­VIDI­u­­NE­JE­DNAKOP­rAV­NOST­u­­OB­rA­ZOV­ANJu

52 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Po­ha­đa­nje­pro­gra­ma­za­edu­ka­ci­ju­i­sta­ra­nje­u­ra­nom­de­tinj­stvu­(ECEC)

upi­si­va­nje­ma­le­de­ce­(od­3­do­6­go­di­na­sta­ro­sti)­u­pro­gra­me­obra­zo­va­nja­i­sta­ra­nja­u­ra­nom­de­tinj­stvu­sve­vi­še­po­sta­je­pra­vi­lo­(Gra­fi­kon­2.7.)­ i­ne­ke­ze­mlje­nu­de­svoj­de­ci­naj­ma­nje­tri­go­di­ne­jav­no­fi­nan­si­ra­nih­pro­gra­ma­ili­pri­stup­pro­gra­mi­ma­kao­za­kon­sko­pra­vo­od­tre­će­go­di­ne­(OECD,­2006d).­Po­ha­đa­nje­na­glo­ra­ste­sa­uz­ra­stom­na­kon­pe­ri­o­da­od­tre­će­do­še­ste­go­di­ne­(vi­de­ti­Gra­fi­kon­2.7).­Ovi­ si­ro­vi­ po­da­ci­ o­uče­šću­ zah­te­va­ju­ opre­znu­ in­ter­pre­ta­ci­ju:­obra zo va nje i sta ra nje u ra nom de tinj stvu ve o ma va ri ra u smi slu bro ja sa ti ne­delj­no,­a­i­kva­li­tet­je­ta­ko­đe­po­ne­kad­ne­iz­ve­stan.­

Gra­fi­kon­2.7­po­ka­zu­je­da­ je­u­ne­kim­ze­mlja­ma­par­ti­ci­pa­ci­ja­ tro­go­di­šnje­de­ce­u­bi­lo­ko­joj­for­mi­pred­škol­skog­obra­zo­va­nja­ve­o­ma­ma­la.­u­mno­gim­ze­mlja ma u ko ji ma obra zo va nje i sta ra nje u ra nom de tinj stvu ni je bes plat no, uče­šće­ u­ pro­gra­mi­ma­ je­ bli­sko­ po­ve­za­no­ sa­ po­ro­dič­nim­ pri­ma­nji­ma­ (Chi­swick­i­Deb­Bur­nam,­2004;­Ba­in­brid­ge­et­al.,­2005)­i­de­ca­iz­dru­štve­no­ugro­že­nih­gru­pa­naj­če­šće­ma­nje­uče­stvu­ju­u­nji­ma­upr­kos­po­ka­za­te­lji­ma­da­baš­ona­ima­ju­naj­vi­še­ko­ri­sti­od­nje­ga­(Le­se­man,­2003;­Mac­hin,­2006;­OECD,­2006d).­O­po­li­tič­kim­me­ra­ma­za­po­ve­ća­nje­uče­šća­u­edu­ka­ci­ji­i­sta­ra­nju­u­ra­nom­de­tinj­stvu­go­vo­ri­će­mo­u­Pe­tom­po­gla­vlju.

Osnov­ne­ve­šti­ne­za­sve­u­oba­ve­znom­obra­zo­va­nju

Mno­ga­ de­ca­ na­ uspe­va­ju­ da­ usvo­je­ osnov­ne­ ve­šti­ne­ u­ ško­li.­ u­ pro­se­ku­OECD­a,­sko­ro­22­%­svih­pet­na­e­sto­go­di­šnja­ka­ima­skor­ni­voa­1­ili­is­pod­nje­ga­na­PI­SA­te­stu­či­ta­nja,­a­25­%­skor­ni­voa­1­ili­ni­že­iz­ma­te­ma­ti­ke­(OECD­2004b,­Ta­ble­2.5a­i­6.1).­De­ča­ci­i­oni­ko­ji­kod­ku­će­go­vo­re­dru­gi­je­zik­ima­ju­na­ro­či­te­pro­ble­me­sa­ve­šti­nom­či­ta­nja­(OECD­2004b,­Ta­be­le­6.3­i­4.2g).­uti­caj­na­njih­je­ve­o­ma­ve­lik,­jer­pi­sme­nost­omo­gu­ća­va­osnov­nu­alat­ku­za­ži­vot­i­rad­i­zbog­to­ga­što­se­ona­na­la­zi­u­osno­vi­sko­ro­svih­ve­šti­na­vi­šeg­ni­voa.­Ne­ke­ze­mlje­ve­o­ma­su­efi­ka­sne­u­sma­nje­nju­ne­u­spe­ha.­Sa­mo­6­%­fin­skih,­7­%­ko­rej­skih­i­10­%­ka­nad­skih­pet­na­e­sto­go­di­šnja­ka­su­is­pod­ili­na­ni­vou­1­u­či­ta­nju.­Sa­mo­7­%­uče­ni­ka­u­Fin­skoj­i­10­%­u­Ko­re­ji­i­Ka­na­di­su­is­pod­ili­na­ni­vou­1­iz­ma­te­ma­ti­ke.­Ali­u­pet­ze­ma­lja­–­Grč­koj,­Ita­li­ji,­Mek­si­ku,­Por­tu­ga­lu­i­Tur­skoj­vi­še­je­od­30­%­uče­ni­ka­na­ni­voa­1­iz­ma­te­ma­ti­ke­ili­is­pod­nje­ga­(OECD­2004b,­Ta­ble­2.5a).

2.­u­VIDI­u­­NE­JE­DNAKOP­rAV­NOST­u­­OB­rA­ZOV­ANJu

53NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Gra­fi­kon­2.7.­Sti­ca­nje­do­brih­po­čet­nih­po­zi­ci­ja­u­ži­vo­tuPo­ha­đa­nje­pro­gra­ma­za­obra­zo­va­nje­i­sta­ra­nje­(IS­CED­0­i­1),­po­uz­ra­stu­(2004)

iz vor: euro stat

Osi­pa­nje

u mno gim ze mlja ma oeCD-a, vi še sred nje obra zo va nje sma tra se obra zov-nim­mi­ni­mu­mom­neo­p­hod­nim­za­pu­no­uče­stvo­va­nje­na­tr­ži­štu­ra­da­i­u­dru­štve­nom­ži­vo­tu.­Oso­be­­bez­ovog­ni­voa­obra­zo­va­nja­na­ro­či­to­su­u­opa­sno­sti­od­mar­gi­na­li­za­ci­je.­Gra­fi­kon­2.9.­po­ka­zu­je­da­u­naj­ma­nje­17­ze­ma­lja­OECD­a,­sva­ka­de­se­ta­oso­ba­iz­me­đu­20­i­24­go­di­ne­ni­je­za­vr­ši­la­vi­še­sred­nje­obra­zo­va­nje,­ni­ti­se­na­la­zi­unu­tar­obra­zov­nog­pro­ce­sa.­u­ne­kim­od­ovih­ze­ma­lja,­kao­što­su­Šved­ska­i­Sje­di­nje­ne­Ame­rič­ke­Dr­ža­ve,­do­bar­deo­onih­ko­ji­su­od­u­sta­li­vra­ća­ju­se­ško­lo­va­nju­jer­po­sto­ji­raz­vi­jen­si­stem­obra­zo­va­nja­za­od­ra­sle­ko­ji­omo­gu­ća­va­ka­sni­je­sti­ca­nje­kva­li­fi­ka­ci­ja.­

tro go di šnja de ca če tvo ro go di šnja de cape to go di šnja de ca še sto go di šnja de ca

Ho lad ni jaTur sk

aIr sk

a

Švaj car sk

aPolj sk

aFin ska

Luk sem burgAustri

ja

Ve li ka Bri ta ni ja

Slo vač ka

Por tu gal

Slo ve ni jaJa pan

Če ška

Ne mač ka

Ma đr ska

Nor ve škaDan ska

Šved skaIsla

ndŠpa ni ja

Ita li ja

Bel gi ja

Fran cu skaGrč k

a

100

90

80

70

60

50

40

30

20

10

0

%

2.­u­VIDI­u­­NE­JE­DNAKOP­rAV­NOST­u­­OB­rA­ZOV­ANJu

54 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Gra­fi­kon­2.8.­Ko­li­ko­uče­ni­ka­ima­pro­ble­me­sa­či­ta­njem?1Pro­ce­nat­uče­ni­ka­na­ni­vou­1­i­ni­že­u­OECD­ovoj­PI­SA­ska­li

za­spo­sob­no­sti­či­ta­nja2­(2003)

1.­Dr­ža­ve­su­ran­gi­ra­ne­u­opa­da­ju­ći­niz­pre­ma­pro­cen­tu­pet­na­e­sto­go­di­šnja­ka­na­ni­vo­i­ma­2,­3,­4,­5­i­6.2.­­PI­SA­ska­la­ima­šest­ni­voa­zna­nja.­Dru­gi­ni­vo­pred­sta­vlja­osnov­nu­gra­nič­nu­li­ni­ju­na­ko­joj­uče­ni­ci­po­či­nju­da­sti­ču­ve­šti­ne­ko­je­im­omo­gu­ću­va­ju­da­ak­tiv­no­ko­ri­ste­či­ta­nje.­Ni­vo­1­i­ni­že­od­nje­ga­pod­ra­zu­me­va­ne­do­volj­ne­ve­šti­ne­či­ta­nja­za­funk­ci­o­ni­sa­nje­u­dru­štvi­ma­da­na­šnji­ce.­

iz vor: OECD­(2004b),­Le­ar­ning­for­To­mor­row’s­World:­First­Re­sults­from­PI­SA­2003,­OECD,­Pa­ris.

Sto­ga,­ka­da­je­reč­o­ in­klu­zi­ji,­po­sto­je­ve­li­ke­raz­li­ke­me­đu­ze­mlja­ma.­upi­sna­sto­pa­u­si­stem­obra­zo­va­nja­i­sta­ra­nja­u­ra­nom­de­tinj­stvu­va­ri­ra­me­đu­ze­mlja­ma,­ali­uglav­nom­do­sti­že­vi­sok­ni­vo­u­pe­toj­go­di­ni­sta­ro­sti.­Ka­da­je­reč­o­ve­šti­na­ma­pet­na­e­sto­go­di­šnja­ka,­po­sto­je­ve­li­ke­raz­li­ke­u­po­stig­nu­ći­ma.­I­da­lje­po­sto­ji­ve­li­ki­broj­uče­ni­ka­ko­ji­od­u­sta­ju­pre­kra­ja­vi­šeg­sred­njeg­ško­lo­va­nja­bez­ve­šti­na­neo­p­hod­nih­za­uspe­šno­funk­ci­o­ni­sa­nje­u­dru­štvu.­­­­

2.4.­Pre­kla­pa­nje­dve­ju­di­men­zi­ja­jed­na­ko­prav­no­sti

Po­sma­tra­nje­re­zul­ta­ta­imi­grant­skih­gru­pa­ta­ko­đe­mo­že­ilu­stro­va­ti­ka­ko­dve­di­men­zi­je­jed­na­ko­prav­no­sti­–­pra­vič­nost­i­in­klu­zi­ja­–­ra­de­za­jed­no­i­ka­ko­mo­gu­bi­ti­po­sma­tra­ne­kao­dve­stra­ne­jed­nog­nov­či­ća.­Pra­vič­nost­zna­či­da­sta­tus­imi­gran­ta­ili­so­cio­eko­nom­ski­sta­tus­ni­su­pre­pre­ka­sti­ca­nju­obra­zo­va­nja.­In­klu­zi­ja­zna­či­da­svi­ma­oni­ma­sa­lo­ši­jim­re­zul­ta­ti­ma­tre­ba­po­mo­ći,­uklju­ču­ju­ći­i­imi­gran­te.­

is pod ni voa 1 (ma nje od 335 po e na)ni vo 1 (od 335 do 407 po e na)

Fin skaKo re ja

Ka na daIr sk

a

Ho lan di ja

Austra li ja

Šved ska

No vi Ze landDan ska

Švaj car sk

aPolj sk

a

Fran cu skaBel gi ja

Nor ve škaIsla

ndJa pan

Če škaSAD

Ma đar ska

Austri jaŠpa ni ja

Por tu gal

Ne mač ka

Luk sem burgIta

li ja

Slo vač kaGrč k

aRu si ja

Tur ska

Mek si ko

60

50

40

30

20

10

0

%

2.­u­VIDI­u­­NE­JE­DNAKOP­rAV­NOST­u­­OB­rA­ZOV­ANJu

55NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Imi­gran­ti,­na­ro­či­to­oni­ko­ji­tek­uče­je­zik­ze­mlje­u­ko­ju­su­do­šli,­ima­ju­sla­bi­je­re­zul­ta­te­u­ško­li.­u­ve­ći­ni­ze­ma­lja,­pr­va­ge­ne­ra­ci­ja­i­(u­ma­njoj­me­ri)­dru­ga­ge­ne­ra­ci­ja­imi­grant­skih­uče­ni­ka­ima­sla­bi­je­re­zul­ta­te­od­do­ma­ćih­stu­de­na­ta­(vi­de­ti­Gra­fi­kon­2.10).­Ovo­su­ge­ri­še­da­po­sto­ji­(oče­ki­van)­ne­po­volj­ni­ji­po­lo­žaj­pri­do­šli­ca.­Pi­ta­nje­jed­na­ko­prav­no­sti­je­ste­da­li­su­imi­gran­ti­tre­ti­ra­ni­pra­ved­no,­ta­ko­da­nji­hov­po­lo­žaj­(na­kon­uzi­ma­nja­u­ob­zir­„efe­ka­ta­pri­do­šli­ce“)­ne­pred­sta­vlja­pre­pre­ku­za­ostva­ri­va­nje­re­zul­ta­ta.­

Gra­fi­kon­2.9.­Ko­li­ko­uče­ni­ka­na­pu­sti­ško­lu­pre­kra­ja­vi­šeg­sred­njeg­obra­zo­va­nja?Pro­ce­nat­že­na­i­mu­ška­ra­ca­ko­ji­ne­ma­ju­vi­še­sred­nje­obra­zo­va­nje

i­ni­su­u­obra­zov­nom­pro­ce­su­(2002)1

1.­­Pre­ma­nor­ve­škim­iz­vo­ri­ma,­sto­pa­osi­pa­nja­u­Nor­ve­škoj­je­oko­26­%­za­mu­škar­ce­i­18­%­za­že­ne­(vi­de­ti­in­ter­net­stra­ni­cu­nor­ve­škog­Za­vo­da­za­sta­ti­sti­ku­www.ssb.no/En­glish).

2.­Po­da­ci­se­od­no­se­se­na­2001.­go­di­nu.

Iz­vor:­OECD­(2005e),­From­Edu­ca­tion­to­Work:­A­Dif­fi­cult­Tran­si­tion­for­Young­Adults­with­Low­Le­vels­of­Edu­ca­tion,­OECD,­Pa­ris.

Me­đu­imi­grant­skim­uče­ni­ci­ma,­oni­ko­ji­go­vo­re­raz­li­či­te­je­zi­ke­u­ško­li­i­kod­ku­će­po­sti­žu­sla­bi­je­obra­zov­ne­re­zul­ta­te­(nji­hov­skor­iz­ma­te­ma­ti­ke­na­PI­SA­te­sti­ra­nju­je­oko­40­po­e­na­ni­ži).­Iako­fak­to­ri­po­put­so­cio­eko­nom­skog­sta­tu­sa,­po­zna­va­nja­je­zi­ka­na­ko­jem­se­dr­ži­na­sta­va­ili­go­di­na­sta­ro­sti­pri­li­kom­mi­gra­ci­je­ob­ja­šnja­va­ju­ve­li­ki­deo­obra­zov­nih­ne­u­spe­ha,­u­ne­kim­ze­mlja­ma­i­da­lje­po­sto­ji­deo­fak­to­ra­ko­ji­ni­je­ob­ja­šnjen.­u­Šved­skoj,­va­žan­deo­raz­li­ke­iz­me­đu­

Slo vač kaČe ška

Ve li ka Bri ta ni je

Polj ska

Švaj car sk

a

Šved ska

Austri ja

Fin skaKa na da

Dan skaSAD2

Ma đar ska

Fran cu ska

Ne mač kaIr sk

aBel gi ja

Ho lan di jaGrč k

a

Austra li ja

Luk sem burgIta

li jaŠpa ni ja

Island

Por tu gal

mu škar ci iz me đu 20 i 24 go di ne ko ji ni su u obra zov nom pro ce su, a ne ma ju vi še sred nje obra zo va nježe ne iz me đu 20 i 24 go di ne ko je ni su u obra zov nom pro ce su, a ne ma ju vi še sred nje obra zo va nje

100

90

80

70

60

50

40

30

20

10

0

%

2.­u­VIDI­u­­NE­JE­DNAKOP­rAV­NOST­u­­OB­rA­ZOV­ANJu

56 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

re­zul­ta­ta­iz­ma­te­ma­ti­ke­pr­ve­ge­ne­ra­ci­je­uče­ni­ka­i­re­zul­ta­ta­do­mi­cil­nih­uče­ni­ka­ne­mo­že­bi­ti­ob­ja­šnjen­imi­grant­skim­ka­rak­te­ri­sti­ka­ma­pr­vih.­u­Ne­mač­koj,­Dan­skoj­i­Bel­gi­ji­(Flan­dri­ji)­zna­ča­jan­deo­dru­ge­ge­na­ra­ci­je­imi­gra­na­ta­ima­sla­bi­je­ re­zul­ta­te­ko­ji­ se­ne­mo­gu­ob­ja­sni­ti­ so­ci­jal­nim­sta­tu­som­(OECD,­2006e,­Ta­ble­3.5).

Gra­fi­kon­2.10.­Sla­bi­ja­po­stig­nu­ća­uče­ni­ka­imi­gra­na­ta­(2003)

1.­Is­pre­ki­da­ne­li­ni­je­ozna­ča­va­ju­da­po­da­ci­ni­su­sta­ti­stič­ki­re­le­vant­ni.

Iz­vor:­OECD­(2006e),­Whe­re­Im­mi­grant­Stu­dents­Suc­ceed:­A­Com­pa­ra­ti­ve­Re­vi­ew­of­Per­for­man­ce­and­En­ga­ge­ment­in­PI­SA­2003,­OECD,­Pa­ris.

Dru­štve­ni­sta­tus­imi­gra­na­ta­ta­ko­đe­je­po­ve­zan­sa­raz­li­ka­ma­u­po­ka­za­te­lji­ma­iz­me­đu­ško­la,­na­ro­či­to­u­obra­zov­nim­si­ste­mi­ma­sa­vi­so­kim­ste­pe­nom­raz­vr­sta­va­nja,­ ve­ro­vat­no­za­to­ što­ se­ imi­granst­ka­de­ca­naj­če­šće­usme­ra­va­ju­ka­ško­la­ma­sa­ni­žim­obra­zov­nim­stan­dar­di­ma.­u­mno­gim­ze­mlja­ma,­uče­ni­ci­imi­gran­ti­sme­šta­ju­se­u­od­re­đe­ne­ško­le­u­si­ro­ma­šni­jim­obla­sti­ma.­u­pro­se­ku,­u­ze­ma­lja­ma­OECD­a­ko­je­su­bi­le­uklju­če­ne­u­sko­ra­šnje­is­tra­ži­va­nje­(OECD,­2006e,­Ta­ble­3.7a­i­3.7b)­sko­ro­sva­ki­tre­ći­uče­nik­imi­grant­(pr­ve­i­dru­ge­ge­ne­ra­ci­je)­po­ha­đa­ško­lu­u­ko­joj­je­vi­še­od­po­lo­vi­ne­uče­ni­ka­ta­ko­đe­imi­grant­skog­po­re­kla­(OECD,­2006e).

raz li ka u re zul ta ti ma iz ma te ma ti ke iz me đu do mi cil nih uče ni ka i uče ni ka pr ve ge ne ra ci je imi gra na ta1

raz li ka u re zul ta ti ma iz ma te ma ti ke iz me đu do mi cil nih uče ni ka i uče ni ka dru ge ge ne ra ci je imi gra na ta1

Austra li jaAustri jaBel gi ja

Ka na daDan ska

Fran cu skaNe mač ka

Lu skem burgHo lan di ja

No vi Ze landNor ve ška

Ru si jaŠved ska

Švaj car skaSAD

Do mi cil ni uče ni ci ima ju bo lje re zul ta teImi granst kiuče ni ciima jubo ljere zul ta te

2.­u­VIDI­u­­NE­JE­DNAKOP­rAV­NOST­u­­OB­rA­ZOV­ANJu

57NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

2.5.­Po­sle­di­ce­za­obra­zov­ne­po­li­ti­ke

Kao­što­je­ra­ni­je­već­ob­ja­šnje­no,­jed­na­ko­prav­nost­u­obra­zo­va­nju­mo­že­se­raz­u­me­ti­kroz­dve­di­men­zi­je:­pra­vič­nost,­ko­ja­pod­ra­zu­me­va­da­bi­lič­ne­i­dru­štve­ne­okol­no­sti­mo­ra­le­bi­ti­mi­ni­mal­na­pre­pre­ka­za­uspeh­u­sti­ca­nju­obra­zo­va nja, i in klu ziv nost, ko ja pod ra zu me va mi mi mal ni stan dard obra zo va nja za sve.­­­­­­­

Ka­da­ je­ reč­ o­pra­vič­no­sti,­ po­sto­je­ po­bolj­ša­nja­ ko­je­ je­mo­gu­će­ na­pra­vi­ti­ši­rom­ze­ma­lja­OECD­a.­Kroz­uza­stop­ne­ni­voe­obra­zov­nog­si­ste­ma,­oni­iz­si­ro­ma­šni­jih­i­dru­štve­no­ugro­že­nih­slo­je­va­ima­ju­sla­bi­je­re­zul­ta­te­i­re­đe­uče­stvu­ju­u­obra­zov­nom­pro­ce­su.­To­stva­ra­ku­mu­la­tiv­ni­efe­kat­na­ži­vot­ne­šan­se.­Dru­štve­no­eko­nom­ski­ sta­tus,­uklju­ču­ju­ći­ i­ ni­vo­ ro­di­telj­skih­obra­zov­nih­po­stig­nu­ća­ i­ni­vo­pri­ho­da,­ ra­sni­ ili­ imi­granst­ki­dru­štve­ni­po­lo­žaj,­ i­dru­gi­ lič­ni­fak­to­ri­uti­ču­na­obra­zov­ni­re­zul­tat.­

ka da go vo ri mo o in­klu­zi­ji, od no sno o to me da svi tre ba da stek nu mi ni mal-ni­ni­vo­ve­šti­na,­po­sto­je­ve­li­ke­raz­li­ke­iz­me­đu­ze­ma­lja.­raz­mo­tri­mo,­na­pri­mer,­gru­pu­ lju­di­ko­ja­ne­ma­osnov­ne­ve­šti­ne­či­ta­nja­ (is­pod­ ili­na­ni­vou­1­u­PI­SA­te­sti­ra­nju).­Ve­li­ki­na­pre­dak­bi­se­ostva­rio­uko­li­ko­bi­ze­mlje­sa­sla­bim­re­zul­ta­ti­ma­mo­gle­da­po­pra­ve­ni­vo­po­stig­nu­ća­ i­da­obez­be­de­da­ve­li­ki­deo­de­ce­do­seg­ne­mi­mi­mum­zna­nja­ka­ko­bi­za­vr­šio­ško­lu.­uma­nje­nje­sto­pe­onih­ko­ji­na­pu­šta­ju­ško­lo­va­nje­bi­ta­ko­đe­uma­nji­lo­udeo­mla­dih­lju­di­ko­ji­ne­stig­nu­do­mi­ni­mal­nog­ni­voa­obra­zo­va­nja.­

Me­đu­tim,­po­sto­je­i­dru­gi­fak­to­ri­ko­ji­sna­žno­uti­ču­na­po­sto­ja­nje­ne­jed­na­ko­prav­no­sti­u­raz­li­či­tim­ze­ma­lja­ma.­Me­đu­njih­spa­da­ju­struk­tu­ra­obra­zov­nog­si­ste­ma­i­mo­guć­no­sti­ko­je­ona­pru­ža,­po­čev­od­obra­zo­va­nja­u­ra­nom­de­tinj­stvu,­pre­ko­raz­li­čith­pu­ta­nja­u­sred­njem­obra­zo­va­nju,­sve­do­obra­zo­va­nja­za­od­ra­sle.­Dru­ge­fak­to­re­či­ne­na­či­ni­na­ko­je­je­or­ga­ni­zo­va­na­i­spro­ve­de­na­na­sta­va,­ljud­ski­i­fi­nan­sij­ski­re­sur­si­ko­ji­su­na­ras­po­la­ga­nju­ško­la­ma­i­fak­to­ri­na­ni­vou­či­ta­vog­si­ste­ma,­kao­što­su­raz­li­ke­u­ku­ri­ku­lu­mu­i­or­ga­ni­za­ci­o­ne­po­li­ti­ke­i­prak­se.­Ova­pi­ta­nja­raz­ma­tra­mo­u­po­gla­vlji­ma­ko­ja­sle­de.­

oba aspek ta jed na ko prav no sti o ko ji ma ov de go vo ri mo mo gu bi ti pri me-nje­na­na­obra­zov­ne­po­li­ti­ke.­unu­tar­op­šteg­okvi­ra­po­li­ti­ke­da­pro­mo­vi­še­i­bu­de­po­sve­će­na­uspe­hu­svih­uče­ni­ka,­ne­ke­stra­te­gi­je­mo­gu­se­fo­ku­si­ra­ti­na­kom­pen­zo­va­nje­uče­nič­kog­lo­šeg­so­cio­eko­nom­skog­po­lo­ža­ja,­dok­se­dru­ge­mo­gu­fo­ku­si­ra­ti­na­ana­li­zi­ra­nje­ i­mo­di­fi­ko­va­nje­me­ha­ni­za­ma­obra­zov­nog­si­ste­ma­ko­ji­stva­ra­ju­i­osna­žu­ju­(per­pe­tu­i­ra­ju)­ne­jed­na­ko­prav­nost­i­dis­kri­mi­na­ci­ju.­

u­na­red­nim­po­gla­vlji­ma­ana­li­zi­ra­će­mo­raz­li­či­te­stra­te­gi­je­za­pro­mo­vi­sa­nje­ve­će­ jed­na­ko­prav­no­sti­u­obra­zo­va­nju­ i­pred­lo­ži­ti­ set­kom­ple­men­tar­nih­pri stu pa ko ji mo gu bi ti ko ri sni za po sti za nje i bo ljih re zul ta ta i za sma nji va-nje­uti­ca­ja­so­cio­eko­nom­skog­po­lo­ža­ja.­Ovaj­skup­po­li­tič­kih­me­ra­(ko­ji­ma­se­

2.­u­VIDI­u­­NE­JE­DNAKOP­rAV­NOST­u­­OB­rA­ZOV­ANJu

58 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

ba­vi­mo­u­Tre­ćem,­Če­tvr­tom­i­Pe­tom­po­gla­vlju)­de­fi­ni­san­je­ta­ko­da­obez­be­di­ja­san­okvir­za­bo­lje­od­re­đi­va­nje­ci­lje­va­i­ostva­ri­va­nje­jed­na­ko­prav­no­sti­u­obra zo va nju:

- Struk­tu­ra:­Ele­men­ti­i­pu­ta­nje­kroz­obra­zov­ni­si­stem.- Prak­se:­In­klu­ziv­ni­na­či­ni­ra­da­unu­tar­ško­le­i­van­nje­­- Ras­po­de­la­re­sur­sa: Pri o ri te ti u ve zi sa ostva ri va njem jed na ko prav no sti,

re­sur­si­i­ci­lje­vi.

Po­sled­nje­po­gla­vlje,­ko­je­se­ba­vi­po­seb­nim­slu­ča­jem­mi­gra­na­ta­i­ma­nji­na,­ta­ko­đe­sa­dr­ži­prak­tič­ne­pre­po­ru­ke.­

2.­u­VIDI­u­­NE­JE­DNAKOP­rAV­NOST­u­­OB­rA­ZOV­ANJu

59NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Li­teratura

Ba­in­brid­ge,­J.,­M.­Meyers,­S.­Ta­na­ka­and­J.­Wald­fo­gel­(2005),­“Who­Gets­an­Early­Edu­ca­tion?­Fa­mily­ In­co­me­and­En­rol­ment­of­Three­­ to­Fi­ve­Year­Olds­ from­1968­to­2000”,­So­cial­Sci­en­ce­Qu­ar­terly,­Vol.­86,­No.­3,­Sep­tem­ber­2005,­So­ut­hwe­stern­So­cial­Sci­en­ce­As­so­ci­a­tion.

Blan­den,­J.,­P.­Gregg­and­S.­Mac­hin­(2005),­In­ter­ge­ne­ra­ti­o­nal­Mo­bi­lity­in­Euro­pe­and­North­Ame­ri­ca,­Cen­tre­for­Eco­no­mic­Per­for­man­ce,­Lon­don.

Breen,­r.­and­r.­Lu­ijkx­(2004),­“So­cial­Mo­bi­lity­in­Euro­pe­bet­we­en­1970­and­2000”­in­r.­Breen­(ed.),­So­cial­Mo­bi­lity­ in­Euro­pe,­Ox­ford­uni­ver­sity­Press,­Ox­ford,­pp.­37­75.

Chi­swick,­B.­and­N.­Deb­Bur­nam­(2004),­“Pre­School­En­rol­lment:­An­Analysis­by­Im­mi­grant­Ge­ne­ra­tion”,­Cen­tre­for­re­se­arch­and­Analysis­of­Mi­gra­tion­Di­scus­sion­Pa­per,­No.­04/04.

Erik­son,­r.­and­J.­Jon­sson­(eds.)­(1996),­Can­Edu­ca­tion­be­Equ­a­li­zed:­The­Swe­dish­Ca­se­in­Com­pa­ra­ti­ve­Per­spec­ti­ve,­We­stvi­ew­Press,­Bo­ul­der,­Co­lo­ra­do.

Far­kas,­G.­(2003),­“ra­cial­Dis­pa­ri­ti­es­and­Di­scri­mi­na­tion­in­Edu­ca­tion:­What­Do­We­know,­How­Do­We­Know­It,­and­What­Do­We­Need­to­Know?”,­Te­ac­hers­Col­le­ge­re­cord­105(6).

Hec­kman,­ J.­ (2000),­“Po­li­ci­es­to­Fo­ster­Hu­man­Ca­pi­tal”,­re­se­arch­in­Eco­no­mics,­Vol.­54,­No.­1,­pp.­3­56.

Hi­ros­hi,­I.,­W.­Mul­ler­and­J.­rid­ges­(1995),­“Class­Ori­gin,­Class­De­sti­na­tion,­and­Edu­ca­tion:­A­Cross­Na­ti­o­nal­Study­of­Ten­In­du­strial­Na­ti­ons”,­Ame­ri­can­Jo­ur­nal­of­So­ci­o­logy,­101(1),­pp.­145­93.

Le­se­man,­P.­(2002),­Early­Child­hood­and­Ca­re­for­Chil­dren­from­Low­In­co­me­or­Mi­no­rity

Bac­kgro­unds,­Di­scus­sion­Pa­per­ at­ the­OECD­Oslo­Wor­kshop,­6­7­ Ju­ne­2002,­OECD,­Pa­ris.

Mac­hin,­S.­(2006),­“So­cial­Di­sa­dvan­ta­ge­and­Edu­ca­tion­Ex­pe­ri­en­ces”,­OECD­So­cial,­Em­ployment­and­Mi­gra­tion­Wor­king­Pa­pers,­No.­32,­Di­rec­to­ra­te­for­Em­ployment,­La­bo­ur­and­So­cial­Aff­a­irs,­OECD,­Pa­ris.

Marks,­G.,­J.­Cres­swell­and­J.­Ain­ley­(2006),­“Ex­pla­i­ning­So­ci­o­e­co­no­mic­Ine­qu­a­li­ti­es­in­Stu­dent­Ac­hi­e­ve­ment:­The­ro­le­of­Ho­me­and­School­Fac­tors,­”Edu­ca­ti­o­nal­re­se­arch­and­Eva­lu­a­tion,­Vol.­12,­No.­2,­April,­pp.­105­128.

OECD­(2001),­Know­led­ge­and­Skills­for­Li­fe:­First­re­sults­from­PI­SA­2000,­OECD,­Pa­ris.

OECD­(2004b),­Le­ar­ning­for­To­mor­row’s­World:­First­re­sults­from­PI­SA­2003,­OECD,­Pa­ris.

OECD­(2005a),­So­ci­ety­at­a­Glan­ce,­OECD,­Pa­ris.OECD­(2005b),­Ex­ten­ding­Op­por­tu­ni­ti­es:­How­Ac­ti­ve­So­cial­Po­licy­Can­Be­ne­fit­us­All,­

OECD,­Pa­ris.OECD­(2005c),­Edu­ca­tion­at­a­Glan­ce:­OECD­In­di­ca­tors­2005,­OECD,­Pa­ris.OECD­(2005d),­Pro­mo­ting­Adult­Le­ar­ning,­OECD,­Pa­ris.OECD­(2005e),­From­Edu­ca­tion­to­Work:­A­Dif­fi­cult­Tran­si­tion­for­Young­Adults­with­

Low­Le­vels­of­Edu­ca­tion,­OECD,­Pa­ris.OECD­(2006b),­“Pu­blicly­Pro­vi­ded­Go­ods­and­the­Di­stri­bu­tion­of­re­so­ur­ces”,­Di­rec­to­

ra­te­for­Em­ployment,­La­bo­ur­and­So­cial­Aff­a­irs,­OECD,­Pa­ris.

2.­u­VIDI­u­­NE­JE­DNAKOP­rAV­NOST­u­­OB­rA­ZOV­ANJu

60 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

OECD­(2006c),­Edu­ca­tion­at­a­Glan­ce:­OECD­In­di­ca­tors­2006,­OECD,­Pa­ris.OECD­(2006d),­Star­ting­Strong­II:­Early­Child­hood­Edu­ca­tion­and­Ca­re,­OECD,­Pa­ris.OECD­(2006e),­Whe­re­Im­mi­grant­Stu­dents­Suc­ceed:­A­Com­pa­ra­ti­ve­re­vi­ew­of­Per­for­

man­ce­and­En­ga­ge­ment­in­PI­SA­2003,­OECD,­Pa­ris.OECD­(2007c),­Edu­ca­tion­at­a­Glan­ce:­OECD­In­di­ca­tors­2007,­OECD,­Pa­ris.Pek­ka­ri­nen,­T.,­S.­Pek­ka­la­and­r.­uusi­ta­lo­(2006),­“Edu­ca­tion­Po­licy­and­In­ter­ge­ne­ra­ti­

o­nal­In­co­me­Mo­bi­lity:­Evi­den­ce­from­the­Fin­nish­Com­pre­hen­si­ve­School­re­form”,­IZA­Di­scus­sion­Pa­per,­No.­2204.

Sha­vit­and­Blossfeld­(1993),­Per­si­stent­Ine­qu­a­lity:­Chan­ging­Edu­ca­ti­o­nal­At­ta­in­ment­in­Thir­teen­Co­un­tri­es,­We­stvi­ew­Press,­Bo­ul­der,­Co­lo­ra­do.

61NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Tre­će­po­gla­vlje

Struk­tu­re­i­pu­ta­nje

u­ovom­po­gla­vlju­ba­vi­mo­se­di­zaj­nom­obra­zov­nih­si­ste­ma­–­ka­kva­im­je­struk­tu­ra­i­ka­kve­su­pu­ta­nje­kroz­njih­–­ka­ko­bi­ana­li­zi­ra­li­nji­hov­uti­caj­na­jed­na­ko­prav­nost.­u­po­gla­vlju­se­is­tra­žu­ju­se­lek­ci­ja­i­iz­bor­u­osnov­nom­obra­zo­va­nju,­ raz­li­či­te­pu­ta­nje­u­sred­njem­ i­obra­zo­va­nju­na­kon­sred­njeg,­i­po­ka­za­te­lji­o­to­me­ka­ko­ovo­mo­že­uti­ca­ti­na­jed­na­ko­prav­nost.­Ka­da­god­ovi­pro­ce­si­usme­ra­va­ju­uče­ni­ke­na­raz­li­či­te­pu­ta­nje­ (pro­ces­ko­ji­ zo­ve­mo­di­fe­ren­ci­ja­ci­ja)­i­ka­da­uče­ni­ci­u­raz­li­či­tim­pu­ta­nja­ma­ima­ju­raz­li­či­ta­is­ku­stva,­po­čet­ne­ne­jed­na­ko­sti­mo­gu­bi­ti­uma­nje­ne­ili­uve­ća­ne.­u­po­gla­vlju­se­tvr­di­da­se­lek­ci­ja­i­iz­bor­stva­ra­ju­pret­nje­po­jed­na­ko­prav­nost­ko­je­mo­ra­ju­bi­ti­kon­tro­li­sa­ne,­na­pri­mer,­ko­ri­šće­njem­lu­trij­skog­iz­vla­če­nja­ume­sto­oda­bi­ra­na­osno­vu­zna­nja­ka­ko­bi­se­oda­bra­li­uče­ni­ci­za­ve­o­ma­tra­že­ne­ško­le.­Ta­ko­đe,­pri­vlač­ne­struk­tu­re­u­sred­njo­škol­skom­obra­zo­va­nju­i­pu­ta­nje­bez­sle­pih­uli­ca­do­pri­no­se­ jed­na­ko­prav­no­sti,­kao­ i­efi­ka­sni­si­ste­mi­ko­ji­nu­de­dru­gu­šan­su­za­obra­zo­va­nje­za­one­ko­ji­ga­ni­su­ste­kli­ka­da­su­bi­li­mla­di.

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

62 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

tra­že­nje­pu­ta­nje­kroz­obra­zov­ni­si­stem­je­iza­zov­za­sva­ko­ga.­Ono­če­sto­iz­gle­da­kao­put­pun­pre­pre­ka­ili­la­vi­rint­sa­ma­lo­pu­to­ka­za­i­pu­no­sle­pih­uli­ca.­Ne­ki­

uče­ni­ci­do­bi­ja­ju­bo­lja­usme­ra­va­nja­od­dru­gih,­od­ro­di­te­lja­ili­dru­gih­od­ra­slih­ko­ji­im­mo­gu­po­ka­za­ti­put­i­po­mo­ći­im­da­iz­beg­nu­zam­ke­i­klop­ke.­Dru­gi­mo­ra­ju­sa­mi­da­pro­na­đu­svoj­put.­Ne­ki­mo­ra­ju­da­pla­te­ka­ko­bi­pro­šli­iza­bra­nom­sta­zom­dok­oni­ko­ji­to­ne­mo­gu­se­bi­da­pri­u­šte­sle­de­spo­ri­ji­i­za­kr­če­ni­ji­put.­uop­šte­ne­iz­ne­na­đu­je­što­ne­ki­od­u­sta­ju­od­ove­bor­be,­pad­nu­po­kraj­pu­ta­ili­za­vr­še­ne­gde­gde­ni­ka­da­ni­su­oče­ki­va­li­ili­že­le­li­da­bu­du.­u­ovom­po­gla­vlju­is­tra­žu­je­mo­za­što­obra­zov­ni­si­ste­mi­če­sto­ima­ju­ova­kav­ka­rak­ter­i­šta­se­mo­že­ura­di­ti­da­ih­po­bolj­ša­mo.

3.1.­Raz­li­ke­u­struk­tu­ra­ma­ško­lo­va­nja­i­ri­zi­ci­po­jed­na­ko­prav­nost­

Kao­što­ je­re­če­no­u­Dru­gom­po­gla­vlju,­po­čet­ne­ne­jed­na­ko­sti­če­sto­ra­stu­to­kom­go­di­na­i­obra­zov­ni­si­stem­mo­že­do­dat­no­da­ih­osna­ži­ili­mo­že­po­mo­ći­da­se­pre­va­zi­đu­ta­kve­ten­den­ci­je.­u­ovom­de­lu­po­sma­tra­mo­ka­ko­aka­dem­ska­se­lek­ci­ja­i iz­bor­ško­le­mo­gu­po­ve­ća­ti­ili­uma­nji­ti­te­po­čet­ne­raz­li­ke.­Po­do­go­vo ru, go vo ri mo o od lu ka ma obra zov nog si ste ma kao o se­lek­ci­ji­uče­ni­ka,­a­o­od­lu­ka­ma­ko­je­do­no­se­uče­ni­ci­(i­ne­ka­da­nji­ho­vi­ro­di­te­lji)­kao­o­iz­bo­ru.­­­­

Di­fe­ren­ci­ja­ci­ja,­u­ra­znim­fa­za­ma­obra­zov­nog­si­ste­ma,­mo­že­ ima­ti­ i­do­dat­ni­efe­kat.­Sa­stav­uče­ni­ka­u­sva­koj­uči­o­ni­ci­za­vi­si­od­bro­ja­fil­te­ra­kroz­ko­ji­su­oni­pro­šli­do­ta­da.­Na­pri­mer,­vi­so­ko­se­lek­tiv­ni­obra­zov­ni­si­stem,­sa­se­lek­tiv­nim­sred­njim­ško­la­ma,­usme­ra­va­njem­unu­tar­ško­la­i­odvo­je­nim­ško­la­ma­za­ve­ći­nu­de­ce­sa­po­seb­nim­po­tre­ba­ma,­mo­že­pro­iz­ve­sti,­kroz­pro­ces­suk­ce­siv­nog­pro­či­šća­va­nja,­ode­lje­nja­sa­ve­li­kom­ho­mo­ge­no­šću­ka­da­je­reč­o­po­stig­nu­ći­ma­uče­ni­ka.­­­­­­­

Bi­lo­ko­ja­pu­ta­nja­(na­pri­mer,­aka­dem­sko­usme­re­nje­u­sred­njoj­ško­li)­uti­če­na­uče­nje­na­dva­na­či­na.­Pr­vo,­na­stav­no­okru­že­nje­mo­že­bi­ti­ raz­li­či­to­zbog­ku­ri­ku­lu­ma,­kva­li­te­ta­na­stav­ni­ka,­pe­da­go­škog­pri­stu­pa­ili­na­stav­nih­re­sur­sa.­Dru­go,­na­uče­ni­ke­uti­ču­uče­ni­ci­oko­njih­–­uti­caj­vr­šnjač­ke­gru­pe.­re­zul­ta­ti­PI­SA­te­sti­ra­nja­po­ka­zu­ju­da­je­dru­šve­na­struk­tu­ra­ško­le­sna­žno­po­ve­za­na­sa­in­di­vi­du­al­nim­is­ho­di­ma,­ne­za­vi­sno­od­dru­štve­nog­sta­tu­sa­po­je­di­nač­nih­uče­ni­ka­(vi­de­ti­OECD,­2004d,­Gra­fi­kon­4.11).­u­pret­hod­nim­is­tra­ži­va­nji­ma­do­šlo­se­do­istog­za­ključ­ka.­Ha­nu­šek­i­sa­rad­ni­ci­(Ha­nus­hek­et­al.,­2001),­na­pri­mer,­po­ka­zu­ju­da­u­ško­la­ma­u­Tek­sa­su­po­ve­ća­nje­stan­dard­ne­de­vi­ja­ci­je­od­0,1­u­

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

63NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

pro­se­ku­po­stig­nu­ća­ge­ne­ra­ci­je­do­vo­di­do­po­ra­sta­od­oko­0.02­stan­dard­ne­de­vi­ja­ci­je­u­do­stig­nu­ći­ma­po­je­di­nač­nog­uče­ni­ka.­

So­ci­jal­na­di­fe­ren­ci­ja­ci­ja­me­đu­ško­la­ma­mo­že­na­sta­ti­zbog­se­lek­ci­ja­u­obra­zov­nom­si­ste­mu­kao­i­zbog­to­ga­što­raz­li­či­te­dru­štve­ne­gru­pe­ži­ve­u­raz­li­či­tim­kra­je­vi­ma.­Gra­fi­kon­3.1.­pred­sta­vlja­in­deks­se­pa­ra­ci­je­po­ka­zu­ju­ći­ni­voe­dru­štve­nog­­sor­ti­ra­nja­u­ško­la­ma­OECD­ze­ma­lja.­Kao­što­se­mo­že­vi­de­ti,­po­sto­ji­ve­li­ka­va­ri­ja­ci­ja­u­prak­si,­sa­nor­dij­skim­ze­mlja­ma­ko­je­ima­ju­pri­lič­no­slič­ne­ško le u smi slu dru štve ne struk tu re sa jed ne stra ne, i ze mlja ma po put austri je, Bel­gi­je,­Ne­mač­ke,­Ma­đar­ske,­Mek­si­ka,­Slo­vač­ke­i­Tur­ske­ko­je­ima­ju­vi­sok­ni­vo­dru­štve­ne­di­fe­ren­ci­ja­ci­je­me­đu­ško­la­ma.­

Gra­fi­kon­3.1.­Dru­štve­no­sor­ti­ra­nje­me­đu­ško­la­ma

1.­­Ideks­se­pa­ra­ci­je­po­ka­zu­je­me­ru­do­ko­je­su­de­ca­(pet­na­e­sto­go­di­šnja­ci)­u­ jed­noj­ze­mlji­raz­vr­sta­na­po­so­cio­eko­nom­skom­po­lo­ža­ju­u­raz­li­či­te­ško­le,­pri­če­mu­nu­la­pred­sta­vlja­ze­mlju­u­ko­joj­sve­ško­le­ima­ju­slič­nu­struk­tu­ru­uče­ni­ka.­ In­deks­je­raz­vi­jen­sa­ESCS,­ in­dek­som­eko­nom­skog,­dru­štve­nog­i­kul­tur­nog­sta­tu­sa­po­PI­SA­stu­di­ji.­Vi­de­ti­Aneks­1­u­OECD­(2004b),­Le­ar­ning­for­To­mor­row’s­World:­First­Re­sults­form­PI­SA­2003,­Pa­ris.­

2.­­Na­pri­mer,­u­Fin­skoj,­Nor­ve­škoj­i­Šved­skoj,­sve­ško­le­ima­ju­slič­nu­so­ci­jal­nu­struk­tu­ru;­u­Ma­đar­skoj­ i­Tur­skoj,­po­je­di­ne­ško­le­ima­ju­ve­o­ma­raz­li­či­tu­so­ci­jal­nu­struk­tu­ru.

3.­Sto­pa­od­go­vo­ra­je­pre­ni­ska­za­po­re­đe­nje.

Iz­vor:­­OECD­(2004b),­Le­ar­ning­for­To­mor­row’s­World:­First­Re­sults­form­PI­SA­2003,­Pa­ris. Po­sto­je­bar­tri­raz­lo­ga­zbog­ko­jih­je­dru­štve­no­ra­slo­ja­va­nje­iz­me­đu­ško­la­pro­

blem.­Pr­vo,­si­gur­no­da­se­mo­že­tvr­di­ti­da­se­ose­ćaj­za­jed­nič­ke­kul­tu­re­i­pri­pad­no­sti­naj­bo­lje­ raz­vi­ja­ako­de­ca­ iz­ raz­li­či­tih­slo­je­va­ idu­za­jed­no­u­ško­lu.­Dru­go,­

Fin ska2

Nor ve ška2

Šved ska2

No vi Ze landIsla

ndKa na da

Ve li ka Bri ta ni ja

3

Švaj car sk

aDan ska

Ru si ja Ir ska

SAD

Ho lan di jaPolj sk

a

Luk sem burg

Por tu gal

Špa ni ja

Austra li ja

Ja panGrč k

aIta

li jaKo re ja

Če ška

Ne mač kaBel gi ja

Austri ja

Slo vač ka

Mek si ko

Tur ska2

Ma đar ska2

0,50

0,45

0,40

0,35

0,30

0,25

0,20

0,15

0,10

0,05

0

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

64 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

si­ste­mi­sa­vi­so­kim­ni­vo­om­se­pa­ra­ci­je­ško­la­ima­ju­naj­sla­bi­je­op­šte­re­zul­ta­te­iz­ma­te­ma­ti­ke­i­či­ta­nja­(Aneks­3.1).­Kao­što­je­već­po­me­nu­to,­so­ci­jal­na­struk­tu­ra­ško­la­sna­žno­je­po­ve­za­na­sa­škol­skim­re­zul­ta­ti­ma.­Pot­pu­no­ob­ja­šnje­nje­ove­ve­ze­bi­lo­bi­ve­o­ma­slo­že­no,­bez­di­le­me­jer­su­raz­lo­zi­za­se­pa­ra­ci­ju­ško­la­pri­lič­no­raz­li­či­ti.­Tre­će,­kon­cen­tra­ci­ja­de­ce­ iz­dru­štve­no­ugro­že­nih­gru­pa­u­od­re­đe­nim­ško­la­ma­bez­di­le­me­po­ve­ća­va­iza­zo­ve­za­rad­u­tim­ško­la­ma.­u­za­vi­sno­sti­od­to­ga­ka­ko­se­upra­vlja­ka­ri­je­ra­ma­na­stav­ni­ka­i­od­fi­nan­sij­skih­pod­sti­ca­ja,­spo­sob­ni­ji­na­stav­ni­ci­če­sto­iz­be­ga­va­ju­da­ra­de­u­ta­kvim­ško­la­ma,­do­da­ju­ći­još­jed­nu­pre­pre­ku­de­ci­iz­dru­štve­no­ugro­že­nih­gru­pa.­Pe­to­po­ga­vlje­ba­vi­se­po­ka­za­te­lji­ma­ovog­fe­no­me­na.­

Aka­dem­ska­se­lek­ci­ja:­pret­nja­po­jed­na­ko­prav­nost­­­­­­

uče­ni­ci­se­če­sto­raz­vr­sta­va­ju­na­raz­li­či­te­pu­ta­nje­u­od­no­su­sa­nji­ho­va­aka­dem­ska­po­stig­nu­ća.­Ovo­mo­že­uklju­či­va­ti­pi­sme­no­po­la­ga­nje­te­sta,­ne­for­mal­no­vred­no­va­nje­do­stig­nu­ća­ili­for­mal­ne­kva­li­fi­ka­ci­je.­Aka­dem­ska­se­lek­ci­ja­je­uobi­ča­je­na­za­upis­u­vi­še­sred­nje­obra­zo­va­nje,­na­pri­mer­u­Fran­cu­skoj­za­upis­na­li­ce­je­(lycées)­ili­u­Fin­skoj­pri­od­re­đi­va­nju­ko­se­pri­ma­na­aka­dem­ska,­a­ko­na­stru­kov­na­usme­re­nja.­u­sko­ro­svim­ze­mlja­ma,­aka­dem­ska­se­lek­ci­ja­od­re­đu­je­upis­u­ter­ci­jar­no­obra­zo­va­nje,­na­ro­či­to­na­elit­ne­in­sti­tu­ci­je.­Gra­fi­kon­3.2­po­ka­zu­je­obim­za­be­le­že­ne­aka­dem­ske­se­lek­ci­je­u­ni­žem­i­vi­šem­sred­njem­obra­zo­va­nju.­u­ovo­spa­da­ju­se­lek­ci­ja­kon­kret­nih­ško­la,­kao­i­se­lek­ci­ja,­na­pri­mer,­aka­dem­skog­i­stru­kov­nog­usme­re­nja.­­­­­­

Gra­fi­kon­3.2.­Gde­re­zul­ta­ti­od­re­đu­ju­ko­ju­ško­lu­po­ha­đa­ti

1.­Ka­te­go­ri­ja­„upis­na­osno­vu­do­stig­nu­ća“­ne­od­no­si­se­na­Nor­ve­šku­i­Island.­2.­Broj­od­go­vo­ra­je­pre­vi­še­ma­li­za­po­re­đe­nje.Iz­vor:­OECD­(2004b),­Le­ar­ning­for­To­mor­row’s­World:­First­Re­sults­form­PI­SA­2003,­OECD,­Pa­ris.

Po ru galGrč k

aŠpa ni ja

Fin skaDan ska

Ir ska

Šved skaIta

li ja

Austra li ja

Ve li ka Bri ta ni ja

2

Tur ska

No vi Ze landKa na da

Ru si ja SAD

Ne mač kaPolj sk

aBel gi ja

Mek si ko

Luk sem burg

Slo vač kaČe ška

Austri ja

Švaj car sk

aKo re ja

Ho lan di ja

Ma đar skaJa pan

100

90

80

70

60

50

40

30

20

10

0

%

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

65NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Po­ne­kad,­kao­u­pri­me­ru­Ma­đar­ske,­po­pu­lar­ne­sred­nje­ško­le­or­ga­ni­zu­ju­pri­jem­ni­is­pit.­u­dru­gim­ze­mlja­ma,­kao­što­je,­na­pri­mer,­Nor­ve­ška,­za­ni­že­sred­nje­ško­le­ne­po­sto­ji­ni­ka­kva­se­lek­ci­ja­na­osno­vu­aka­dem­skih­re­zul­ta­ta­(Mor­ti­mo­re­et­al.,­2005).­Ali­svi­obra­zov­ni­si­ste­mi­ko­ri­ste­aka­dem­sku­se­lek­ci­ju­na­ne­kom­ni­vou.­Naj­va­žni­ja­raz­li­ka­me­đu­ze­mlja­ma­je­iz­me­đu­onih­či­ji­obra­zov­ni­si­ste­mi­ko­ri­ste­aka­dem­sku­se­lek­ci­ju­na­ni­žim­ni­vo­i­ma­i­onih­či­ji­si­ste­mi­uvo­de­se­lek­ci­ju­na­vi­šem­sred­njem­ili­ter­ci­jar­nom­obra­zo­va­nju.­Osam­od­de­set­ze­ma­lja­sa­naj­vi­šim­in­dek­som­se­pa­ra­ci­je­uvo­di­se­lek­ci­ju­pre­pet­na­e­ste­go­di­ne;­me­đu­ze­mlja­ma­sa­naj­ni­žim­in­dek­som­se­pa­ra­ci­je,­sa­mo­jed­na­za­po­či­nje­sa­se­lek­ci­jom­pre­pet­na­e­ste­go­di­ne­(vi­de­ti­OECD­2004c,­Gra­fi­kon­5.20a).­

Aka­dem­ska­se­lek­ci­ja­mo­že­ima­ti­i­po­zi­tiv­ne­di­men­zi­je.­Ona­mo­že­po­mo­ći­i­sla­bi­jim­i­bo­ljim­uče­ni­ci­ma­kroz­adap­ti­ra­nje­oko­li­ne­za­uče­nje­po­tre­ba­ma­sva­ke­gru­pe,­omo­gu­ća­va­ju­ći­sva­koj­gru­pi­da­uči­sop­stve­nim­tem­pom,­da­ju­ći­na­gra­du­u­ob­li­ku­upi­sa­u­po­želj­nu­in­sti­tu­ci­ju­unu­tar­usme­re­nja­ko­je­sti­mu­li­še­po­stig­nu­ća.­Na­su­prot­to­me,­če­sto­se­tvr­di­da­aka­dem­ska­se­lek­ci­ja­ome­ta­uče­nje­onih­ko­ji­ni­su­se­lek­to­va­ni­na­sle­de­će­na­či­ne:

•­­Slab­kva­li­tet­obra­zo­va­nja:­In­sti­tu­ci­je­i­pro­gra­mi­vi­so­kog­kva­li­te­ta­i­vi­so­kog­sta­tu­sa­su,­na­rav­no,­vr­lo­zah­tev­ni.­Ka­da­se­ko­ri­sti­aka­dem­ska­se­lek­ci­ja­za­oda­bir­onih­ko­ji­će­ih­upi­sa­ti,­oni­sa­sla­bi­jim­po­čet­nim­po­stig­nu­ći­ma­mo­gu­za­vr­ši­ti­sa­ni­žim­kva­li­te­tom­obra­zo­va­nja.

•­­Ne­do­sta­tak­ko­ri­sti­od­efek­ta­vr­šnjač­ke­gru­pe:­uče­ni­ci­sa­sla­bi­jim­re­zul­ta­ti­ma­ni­su­u­mo­guć­no­sti­da­ima­ju­ko­rist­od­oče­ki­va­nja­i­aspi­ra­ci­ja­bo­ljih­uče­ni­ka­i­da­ta­ko­una­pre­de­svo­je­re­zul­ta­te.

•­­Stig­ma:­Oda­bir­za­sno­van­na­po­stig­nu­ći­ma­stig­ma­ti­zu­je­one­ko­ji­ne­mo­gu­da­po­stig­nu­stan­dar­de,­ozna­ča­va­ju­ći­ih­kao­one­sa­sla­bim­re­zul­ta­ti­ma­i­uma­nju­ju­ći­nji­ho­ve­šan­se­u­bu­du­ćem­obra­zo­va­nju­ili­na­tr­ži­štu­ra­da.­

•­­Ne­po­u­zdan­oda­bir:­ra­ni­ji­ni­voi­po­stig­nu­ća,­na­ro­či­to­u­mla­đoj­do­bi,­slab­su­po­ka­za­telj­bu­du­ćih­po­ten­ci­ja­la­(Bru­nel­lo­et­al.,­2005).

Ta­mo­gde­su­ovi­fak­to­ri­do­mi­nant­ni­oni­ko­ji­ni­su­iza­bra­ni­će­ot­pa­sti.­Sva­ki­po­čet­na­raz­li­ka­u­re­zul­ta­ti­ma­će­ra­sti,­po­ve­ća­va­ti­ne­jed­na­kost­u­obra­zov­nim­is­ho­di­ma.­Zbog­to­ga­što­mno­ge­po­čet­ne­raz­li­ke­u­po­stig­nu­ći­ma­mo­že­mo­pri­pi­sa­ti­dru­štve­nom­po­re­klu,­raz­li­čit­uti­caj­dru­štve­nog­po­re­kla­na­ži­vot­ne­šan­se­ta­ko­đe­će­bi­ti­uve­ćan.­Aka­dem­ska­se­lek­ci­ja­mo­že,­sto­ga,­po­ve­ća­ti­i­ne­jed­na­kost­is­ho­da­obra­zo­va­nja­i­uti­caj­so­cio­eko­nom­skog­sta­tu­sa­na­is­ho­de.­Ne­ke­em­pi­rij­ske­ana­li­ze­za­sno­va­ne­na­po­da­ci­ma­iz­­PI­SA­is­tra­ži­va­nja­pru­ža­ju­do­ka­ze­u­pri­log­po­ve­za­no­sti­aka­dem­ske­se­lek­ci­je­i­mo­gu­ćeg­uti­ca­ja­na­jed­na­ko­prav­nost:

•­­PI­SA­po­da­ci­ne­po­ka­zu­ju­sta­ti­stič­ki­re­le­vant­nu­ko­re­la­ci­ju­iz­me­đu­aka­dem­ske­ se­lek­ci­je­ i­ pro­seč­nih­ re­zul­ta­ta­po­ ze­mlja­ma­ ili­ dis­per­zi­je­ ­ re­zul­ta­ta.­Ipak,­ze­mlje­sa­vi­še­aka­dem­ske­se­lek­ci­je­ta­ko­đe­ima­ju­vi­še­uče­ni­ka­sa­vi­so­kim­sko­rom­iz­ma­te­ma­ti­ke­(ni­vo­6­i­iz­nad­nje­ga)­i­pri­rod­nih­na­u­ka­(vi­še­

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

66 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

od­600­po­e­na),­ali­ne­i­vi­še­sa­do­brim­ve­šti­na­ma­či­ta­nja­(vi­de­ti­Anex­3.2.1).­Ne­po­sto­ji­po­ve­za­nost­sa­ude­lom­uče­ni­ka­sa­ni­skim­ni­vo­om­po­stig­nu­ća.

•­­Sa dru ge stra ne, Pi Sa po ka za te lji uka zu ju na to da se u ze mlje ko je vi še ko­ri­ste­aka­dem­sku­se­lek­ci­ju­ta­ko­đe­po­ka­zu­je­ja­či­uti­caj­dru­štve­nog­po­lo­ža­ja­na­in­di­vi­du­al­ne­re­zul­ta­te­(vi­de­ti­Aneks­3.2.2).

•­­Aka­dem­ska­se­lek­ci­ja­u­ško­la­ma­ta­ko­đe­je­če­sto­po­ve­za­na­sa­po­ve­ća­nim­dru­štve­nim­raz­li­ka­ma­me­đu­ško­la­ (vi­de­ti­Anekx­3.2.3),­ ali­u­ su­šti­ni­ je­od­nos­sna­žno­po­sre­do­van­iz­bo­rom­ško­le­(vi­de­ti­Aneks­3.2.4).­Bjor­klund­i­ sa­rad­ni­ci­ (Bjor­klund­ et­ al.,­ 2004)­ su­ is­tra­ži­va­li­ efek­te­ šved­ske­ re­for­me­škol­stva­ko­ja­je­omo­gu­ći­la­ne­za­vi­snim­ško­la­ma­u­Stok­hol­mu­da­vr­še­oda­bir­po­spo­sob­no­sti­ma.­Na­kon­re­for­me,­se­gre­ga­ci­ja­ iz­me­đu­ško­la­(u­po­gle­du­fak­to­ra­kao­što­su­imi­granst­ki­sta­tus­i­pri­hod­ro­di­te­lja)­znat­no­je­po­ra­sla,­su­ge­ri­šu­ći­da­je­u­ovom­slu­ča­ju­po­ve­za­nost­iz­me­đu­se­lek­ci­je­i­se­gre­ga­ci­je­bi­la­uzroč­na.­Do­slič­nih­re­zul­ta­ta­do­šao­je­i­Fic­sa­sa­rad­ni­ci­ma­(Fitz­et­al.,­2001)­u­En­gle­skoj.­

Po­ne­kad,­uko­li­ko­po­sto­ji­pra­vo­na­iz­bor­ško­le,­aka­dem­ska­se­lek­ci­ja­mo­že­bi­ti­ko­ri­šće­na­za­ško­le­sa­ve­li­kom­tra­žnjom­da­bi­se­oda­bra­li­bu­du­ći­uče­ni­ci.­Po­je­di­ne­ško­le­mo­gu­bi­ti­pod­stak­nu­te­da­ko­ri­ste­aka­dem­sku­se­lek­ci­ju,­jer­se­de­ca­ko­ja­već­ima­ju­do­bre­re­zul­ta­te­mo­gu­lak­še­pod­u­ča­va­ti­i­mo­gu­ima­ti­ma­nje­pre­pre­ka­zbog­dru­štve­nog­sta­tu­sa­ko­ji­bi­uti­cao­na­nji­ho­ve­re­zul­ta­te­ili­po­na­ša­nje­u­ško­li.­Ta­be­la­3.1.­po­ka­zu­je­da­od­re­đe­ni­broj­ze­ma­lja­OECD­a­omo­gu­ću­je­ško­la­ma­sa­pre­vi­še­pri­ja­vlje­nih­uče­ni­ka­da­ko­ri­ste­aka­dem­sku­se­lek­ci­ju­pri­oda­bi­ru,­ali­da­to­ne­bu­de­je­di­ni­kri­te­ri­jum.­u­Špa­ni­ji­se,­na­pri­mer,­se­lek­ci­ja­za­sni­va­i­na­fak­to­ri­ma­kao­što­su­po­ro­dič­ni­pri­ho­di,­upis­de­ce­iz­iste­po­ro­di­ce,­kao­i­uda­lje­nost­ško­le­od­ku­će.­

Jed­no­od­mo­gu­ćih­re­še­nja­je­ste­da­se­zah­te­va­od­ško­la­sa­pre­vi­še­pri­ja­vlje­nih­uče­ni­ka­da­ko­ri­ste­si­stem­lu­tri­je­ka­ko­bi­oda­bra­li­bu­du­će­uče­ni­ke.­Evo­dva­ta kva pri me ra:

•­­u­Mi­na­to­Si­ti­ju­u­To­ki­ju­(Ja­pan)­uče­ni­ci­ko­je­će­bi­ti­pri­mlje­ni­u­osnov­ne­i­ni­že­sred­nje­ško­le,­a­ni­su­iz­tog­di­strik­ta,­bi­ra­ju­se­lu­tri­jom.

•­­u Mil vo ki ju, SaD, gde po sto ji raz vi jen si stem iz bo ra ško le, lu tri ja se ko-ri sti isto vre me no sa kri te ri ju mi ma kao što su sta no va nje u me stu gde se na­la­zi­ško­la­ili­po­sto­ja­nje­čla­no­va­po­ro­di­ce­ko­ji­već­idu­u­tu­ško­lu.

Al­ter­na­tiv­no,­kao­što­će­bi­ti­ras­pra­vlja­no­u­Pe­tom­po­gla­vlju,­ako­je­fi­nan­si­ra­nje­ ško­le­od­me­re­no­pre­ma­so­ci­jal­nim­uslo­vi­ma­po­pu­la­ci­je­ko­ja­po­ha­đa­ško­lu,­po­pu­lar­ni­jim­ško­la­ma­se­mo­gu­da­ti­nov­ča­ni­pod­sti­ca­ji­da­sa­ču­va­ju­ra­zno­vr­snost­dru­štve­ne­struk­tu­re­u­ško­li.

Na­kra­ju,­do­ka­zi­uka­zu­ju­na­či­nje­ni­cu­da­ra­na­aka­dem­ska­se­lek­ci­ja­pred­sta­vlja­ri­zik­za­jed­na­ko­prav­nost,­na­ro­či­to­u­kon­tek­stu­iz­bo­ra­ško­le­(o­če­mu­go­vo­ri­mo­ u­ na­red­nom­de­lu).­ Po­pu­lar­nost­ ško­la­mo­že­ bi­ti­ od­raz­ kva­li­tet­ne­

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

67NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

na­sta­ve­ili­ja­ke­vr­šnjač­ke­po­dr­ške­uče­nju­ili­i­jed­nog­i­dru­gog.­Kom­bi­no­va­ni­efe­kat­će­ubr­za­ti­uče­nje­bo­ljih­đa­ka­i­mo­že­stvo­ri­ti­jaz­u­ukup­nim­is­ho­di­ma.­

Ta­be­la­3.1.­Pri­me­ri­se­lek­ci­je­i­iz­bo­ra­ško­le

Dr ža va Da li ro di te lji slo bod no bi ra ju ško le?

Fi nan sij ski me ha ni zmi i ško la ri ne Se lek ci ja na ni vou ško le

Bel gi ja (Flan dri ja)

- Ro di te lji ima ju pra vo da tra že da de ca po ha đa ju ško lu po nji ho vom iz bo ru.

- Nov ča na po dr ška od dr ža ve.- Ne ma ško la ri na.- U srednjim školama, roditelji mogu

pokriti troškove određenih školskih aktivnosti i nastavnih pomagala.

- Ško le pri ma ju uče ni ke na osno vu to ga ko se pr vi pri ja vio.

Fin ska - Upis se pri mar no vr ši po me stu sta no va nja, ali su mo gu ći iz u ze ci.

- Pri vat ne ško le do bi ja ju dr žav no fi nan si ra nje.

- Nema školarina.

- Kri te ri ju me od re đu je Mi ni star stvo obra zo-va nja.

Fran cu ska - Upis se pri mar no vr ši po me stu sta no va nja, ali su mo gu ći iz u ze ci.

- Pri vat ne ško le do bi ja ju jav na sred-stva ko ja po kri va ju deo tro ško va.

- Na vi šem sre de njem obra zo va nju: mi šlje nje raz red nog ve ća, mi šlje nje po ro di ce, me sto sta no va nja.

Ma đar ska - Upis se pri mar no vr ši po me stu sta no va nja, ali su mo gu ći iz u ze ci

- Dr ža va is pla ću je iz no se po uče ni ku (od 60% do 80%), osta tak po kri va osni vač ško le.

- Crkvene škole dobijaju 100% finansiranje po učeniku

- Ka da po tra žnja pre ma ši po nu du, mo gu ća je se lek ci ja na osno vu mo guć no sti.

Nor ve ška - Na osnov nom i ni žem sred njem ni vou upis se vr ši pre ma me stu sta no va nja.

- Na višem srednjem nivou postoji izbor škole unutar najbliže opštine.

- Pri vat ne ško le obič no do bi ja ju 85% ukup nih tro ško va.

- Ne ma uslo va za upis u osnov ne ško le.- Na vi šem sred njem ni vou: oce ne uče ni ka i

uslo vi ko je od re đu je okrug.- Više od 90 % učenika biva primljeno u školu

koja im je prvi izbor.

Slo ve ni ja - Upis se pri mar no vr ši po me stu sta no va nja, ali su mo gu ći iz u ze ci.

- Pri vat ne pred škol ske in sti tu ci je i ško le do bi ja ju 85% sred sta va ko je da ju dr ža va ili op šti na.

- Ka da po tra žnja pre ma ši po nu du, mo gu ća je se lek ci ja na osno vu mo guć no sti.

Špa ni ja - Ro di te lji mo gu da zah te va ju ško lu po nji ho vom iz bo ru za de te.

- Pri vat ne ško le (cen tros con­cer ta dos) do bi ja ju gran to ve iz dr žav nog bu dže ta.

- Nema školarina.

- Go di šnji po ro dič ni pri ho di, bli zi na ro di telj-skog do ma, pret hod no po ha đa nje ško le od stra ne ro đa ka, ve li či na po ro di ce, hen di kep i pret hod no po ha đa nje de ce u pred škol skoj usta no vi iste in sti tu ci je.

Šved ska - Ro di te lji mo gu da zah te va ju ško lu po nji ho vom iz bo ru za de te.

- Pri vat ne i jav ne ško le fi na si ra ju vla de.

- Nema školarina.

- Ako po tra žnja pre ma ši po nu du, se lek ci ja u jav nim ško la ma je za sno va na na me stu sta no va nja.

- Pri vat ne ško le pri ma ju uče ni ke na osno vu to ga ko se pr vi pri ja vio.

- U većim gradovima škole mogu primati učenike na osnovu njihovih postignuća.

Iz­vor:­School­Euro­pean­Jo­ur­nal­of­Edu­ca­tion­re­se­arch,­De­ve­lop­ment­and­Po­li­ci­es,­“At­ti­tu­des,­Cho­i­ce­and­Par­ti­ci­pa­tion­–­Di­men­si­ons­of­ the­De­mand­for­Scho­o­ling”­(2006),­Vol.­41,­No.­1;­OECD­(2006f),­Pu­blic­Spen­ding­Ef­fi­ci­ency:­Qu­e­sti­on­na­i­re­on­the­Pre­Pri­mary,­Pri­mary­and­Lo­wer­Se­con­dary­Edu­ca­tion­Sec­tor,­OECD/ECO,­neo­bja­vljan­ma­te­ri­jal;­i­iz­ve­šta­ji­pri­pre­mlje­ni­za­Te­mat­ski­pre­gled­o­jed­na­ko­prav­no­sti­u­obra­zo­va­nju­(do­stup­no­na­www.­oec­d.­or­g/edu/equ­it­y/­equityin­ed­ucation).

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

68 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

­Izb­or­škole­

­Iz­bor­inst­it­uci­je­za­š­ko­lovanje­­uobičaje­n­je­u­te­rc­ij­arnom­obrazova­nju­i­re­lat­ivno­­u­običajen­u­­višem­s­rednjem­­obra­zovanju­,­­ali­je­­ređe­­i­kont­ro­ve­rznije­u­­os­novnom­ ­šk­olstvu­.­Posl­ed­nj­ih­godina­,­neke­ze­ml­je­­povećale­su­m­og­ućn­ost­i­zb­ora­škole,­­na­ročito­­u­­sredn­je­m­­obrazovanju.­O­vo­­se­­delimično­dešava­­zbog­ras­tućih­z­ahteva­­r­od­itelja­­za­ovom­­mogućnošć­u­­il­i­­i­zbog­­toga­š­to­­iz­bor­škole­pr­omovišu­v­lade­ka­o­meru­­za­­stimulis­anje­b­ol­ji­h­rezult­ata­.­Zbog­­ovo­ga­­j­e­„izbor­škol­e“­­prisu­tan­u­javni­m­­deb­atama­i­­akademsk­om­ist­raži­vanju,­­iako­­zn­ačenje­­nije­­u­ve­k­najjasn­ij­e.­

Izb­or,­shvać­en­buk­va­lno,­­može­znači­ti­prav­o­rod­itelj­a­da­­od­luč­e­u­koju­će­šk­olu­nj­ihovo­­de­te­ići.­Takvo­­pr­avo­može­bi­ti­popula­rn­o,­ali­u­­pr­aksi­r­etk­o­pos­toji­jer­­j­e­ogr­aničen­­broj­m­es­ta­­u­­š­kolama­.­u­s­ušt­in­i,­siste­mi­­koji­­u­klju­čuju­iz­bo­r­š­kole­p­odrazu­mevaju­mno­go­mo­gućno­sti­u­­k­oj­ima­ro­di­teljske­­pr­efere­nce­imaj­u­u­ticaj­na­ š­ko­lu­koju­­ deca­pohađaju.­ ­Is­hodi­ ­ne­­ zavise­­ samo­ ­od­po­tr­až­nj­e­ za­ izb­or­om­­škol­e,­­već­i­od­­faktor­a­­po­nu­de­–­­kak­o­­škole­­o­dgovar­aju­n­a­i­zraže­nu­pot­ra­žnju­­i­koj­e­kri­teriju­me­sel­ekcij­e­kori­st­e­kada­po­stoji­­v­iše­pr­ij­av­ljenih­ne­go­mesta­­ko­je­ško­la­nudi­.­Ta­bela­­3.1­da­je­s­ažetak­­pol­itika­i­­pra­ksi­pri­­iz­bo­ru­š­ko­le­u­zemlj­am­a­­koje­učest­vuj­u­u­Tema­tskom­p­regle­du­o­jedna­kopravnost­i­u­ob­ra­zov­anju.­

Ara­nž­mani­ za­ izbor­­ š­kole­ često­ ­se­­ b­ra­ne­na­osn­ov­u­ ­efikas­no­st­i,­­ uz­ a­rg­um­ent­ da­­ će­ tržiš­te­ ­ili­ kv­az­itržište­ ­u­ školo­van­ju­ motivisati­ pojedine­ šk­ol­e­da­ ­unapre­de­­ kv­alitet­ i­ u­ma­nje­ troškove­ (npr.­ ­Hoxby,­ 200­2)­.­ ­Neć­emo­ sa­da­­r­azmatrati­ o­vaj­ a­rgume­nt,­­ i­ak­o­ smo­ ­uo­čili­ ­da­­ u­međ­unaro­dnom­ ­po­re­đenju­na­osn­ovu­­PISA­­ist­ra­ži­vanja­ši­ri­na­­i­zbora­­škole­nij­e­­povezan­a­n­i­­sa­prose­čnim­r­ezulta­tim­a­­iz­matema­tike,­niti­­sa­nj­ih­ovom­di­spe­rzijom.­um­es­to­­tog­a,­potr­ažili­­sm­o­neke­od­­gl­avnih­­mogućih­op­as­nos­ti­za­j­ed­na­kopravnost­­koj­e­nas­ta­ju­­zbog­i­zb­ora­­škole.­­

Obaveš­ten­os­t­rodi­telja

u­opšte­no­ gov­ore­ći,­ ob­avešt­en­ost­ roditel­ja­­ odslik­av­a­ ­njihov­ obr­az­ovn­i­

nivo.­­Postoji­­mno­go­­doka­za­­da­ukl­jučenost­roditelja­ima­poziti­vne­efekte­na­posti­gn­uća­de­te­ta­(Bob­bi­tt­­and­H­orn,­20­00­).­O­vo­zna­či­­d­a­će­oni­s­a­­slabijom­podrškom­rodi­te­lja­bi­ti­­u­ne­po­voljnom­­p­ol­ož­aju,­bez­o­bz­ira­na­ ­to­­da­ li­­ j­e­u­pitan­ju­­domać­i­ zadata­k,­­ s­avetovanj­e­ ­ok­o­ ­iz­bora­p­red­me­ta­­ stu­di­ja­ ili­­ izbo­ra­­škole.­ O­ ­met­od­ama­ z­a­ ­pre­vazilaž­enje­ n­ej­ednakoprav­nos­ti­ koj­a­ n­astaje­ kao­pos­led­ica­ poro­dično­g­ stanja­­ g­ovori­ ­se­­ u­ Če­tv­rtom­ p­oglavlju.­ Al­i,­ ­op­asnosti­ost­aj­u­kad­a­se­d­onose­s­lo­že­ne­­odlu­ke­,­­tako­da­­s­u­„pob­ednici“­oni­uče­nici­ko­ji­­im­aju­o­br­az­ovanije­­ro­ditelj­e.­Pose­ban­riz­ik­j­e­da­će­d­ob­ro­ob­av­eš­te­ni­rodi­te­lji­izabra­ti­š­ko­lu­u­­či­jo­j­društven­oj­st­ruktu­ri­d­ominiraju­imu­ćn­iji.­­Iz­pe­rspekt­ive­

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

69NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

ro­di­telja­­ovo­­može­b­iti­p­ož­eljno­jer­od­e­fe­ka­ta­vr­šnj­ač­ke­grup­e­­njihov­a­deca­mog­u­i­mati­koristi­,­ali­to­­po­većava­­n­ej­ednako­st­iz­međ­u­­škola.­­

Tr­ošk­ovi

Čak­i­kada­ne­postoj­i­­šk­olarina­,­m­ogu­pos­tojati­dru­gi­troškov­i,­kao­­š­to­­s­u­­oni­­za­­udžbe­nik­e,­­uniform­e,­­prevoz­­do­­škole­ili­­drugi­­oče­kiv­anidob­rov­oljni­fi-nansijski­prilozi­.­ ­u­ ­rusiji,­n­a­p­rimer­,­ ­neforma­lni­ tr­oš­kovi,­k­ao­što­su­­oni­za­­udžbe­ni­ke­i­li­dodat­ne­­časov­e,­ima­ju­­z­na­čajan­uticaj­na­­iz­bo­r­­šk­ole­(M­in­istars­tv­o­­prosvete­­ru­sk­e­Fede­racije,­­2­005).­

u­­ t­radici­onalno­m­ m­odelu­ ­školovanj­a­ u­ k­omšil­uk­u,­­ bolje­ st­ojeć­i­ r­od­itelji­­mogu­izabr­ati­školu­­za­s­voju­decu­ku­puju­ći­ili­­iznaj­mljujući­­smeš­ta­j­u­ob­lasti­iz­­ko­je­deca­­i­du­­u­konkr­etnu­š­kolu.­­Čest­o­­su­poželjn­ij­e­škol­e­­u­­imućnij­im­­krajev­im­a­­sa­višom­ceno­m­nekr­etnina­ili­n­jiho­vog­iz­davan­ja­.­­Ponek­ad,­od­re­đe­ni­kraj­iz­ko­jeg­dec­a­idu­u­konk­retnu­školu­pov­eć­ava­ce­nu­stan­ovanja­u­tom­kraju­(Gibb­on­s­­and­Mac­hin,­­2001)­.­Obr­nuti­efek­at­ovog­a­­je­­taj­da­­iako­­j­e­­školo­vanje­be­sp­latno,­­ond­a­­kada­se­­s­ma­tra­kv­alite­tn­im­mož­e­p­ovećat­i­cene­na­­tržištu­n­ek­retni­na­.­­

roditel­ji­­mo­gu­bir­at­i­­privatne­š­ko­le,­on­e­­koje­su­p­otpuno­nezavi­sne­i­naplać­uju­­škol­ar­ine­bez­­p­rimanj­a­p­om­oći­od­vla­de­­il­i­one­­ko­je­,­iako­priva­tno­­v­ođene,­­p­rimaj­u­subv­en­cije­i­n­e­naplaću­ju­školari­ne­ili­ih­n­aplaćuju­u­veo­ma­­malom­izno-su.­D­ron­ke­r­s­­i­ ­robert­­(Dronk­er­s­a­nd­robert­,­ ­2003)­na­la­ze­da­dok­­je­sub­ven­ci­onisani­ ­se­ktor­efi­ka­sniji­ ­od­­vladin­og­(najviš­e­ ­zbog­bo­lj­e­atmos­fere­u­školama)­,­potpu­no­pri­vatni­­sekto­r­je­najm­anj­e­efi­ka­sa­n,­­kada­se­u­zme­­u­­obzi­r­efe­kat­v­rš­nj­ač­ke­­grupe­­na­­učenič­ku­po­pulaciju.­­Ovi­rez­ultat­i­m­ogu­bi­ti­­iznen­ađujući.­P­ri­vat­ne­­škole­često­­s­u­skup­lj­e­nego­dr­žav­ne.­Tak­ođ­e,­može­­se­­pretp­os­taviti­da­­će­pritisak­tr­ži­šta­u­­privatnom­­s­ek­toru­ohrabr­iti­­efik­asn­ost.­­Za­št­o­se­to­­ne­­dešav­a?­Jeda­n­­od­odgovo­ra­je­­da­­p­ostoje­­lo­kalni­monop­ol­i.­­Priva­tne­šk­ole­u­kojima­­s­e­plaća­­škola­rin­a­usmere­ne­su­­ka­bo­gat­ij­em­de­lu­druš­tv­a­­te,­i­maj­ući­u­­vi­du­­u­daljenost­škola,­­mo­že­ ­postoja­ti­ ­samo­ o­grani­čena­ ­lokalna­ komp­et­ic­ija­.­ ­Pod­ ovim­­ o­kolnost­im­a,­privatn­e­­šk­ole­mog­u­naći­­da­­j­e­profitabil­nije­da­­p­onude­­ok­ru­ženje­za­ed­ukacij­u­­sličnog­k­va­litet­a­kao­u­­jav­nim­šk­olama.­rod­it­elji­ć­e­i­­dalje­bi­ra­ti­da­­upisu­ju­­d­ecu­u­­privatn­e­škole­j­er­nji­hova­dru­štvena­­st­ruktura­­m­ož­e­omo­gućit­i­bolje­u­slove­­za­­uč­enje­ne­go­u­javnim­š­ko­lama­–­n­ar­očito­­on­da­kada­­je­­škola­e­tablirana­­i­kad­a­­je­već­­privukla­­imu­ćnije­uč­en­ike­iz­l­ok­alnih­škol­a.

U­ticaj­izbo­ra­ško­le­­na­­društ­ve­nu­str­ukturu­­u­škol­ama

u­­pr­aksi,­ze­mlje­sa­­već­om­mog­ućn­oš­ću­­izbora­­šk­ole­im­aj­u­školske­sisteme­sa­ ­ve­ćim­ druš­tvenim­­ raslojav­anjem­ (videt­i­ ­Grafi­kon­ 3.3­).­ (u­ o­voj­ anal­izi,­ ­školsk­i­ ­izbor­­ j­e­ ­meren­ ­kroz­ ­ob­rn­uti­ PISA­­ proksi­ ­–­m­er­u­do­ko­je­­mesto­­

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

70 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

život­a­ ­određu­je­ školu­­po­hađanj­a.)­­K­ada­se­­ istraž­uje­zdru­že­ni­­ efekat­ iz­bor­a­ško­le­ ­i­ akad­em­sk­e­ ­selekcije,­ ­izb­or­ ško­le­ ­se­­ poka­zuj­e­ kao­ ­pr­imar­ni­ pok­re­tač­ ­separa­ci­je,­dok­akademska­s­el­ekci­ja­postaje­sta­tisti­čki­ ir­elev­antna­­ (v­id­eti­Aneks­3­.2.2)­.­razu­ml­jivo,­što­­s­u­škol­e­više­dru­št­veno­­raslo­jene­­to­­će­bit­i­v­eć­i­zaht­ev­i­pri­­izboru­škole­­(š­to­­takođe­mož­e­biti­­rezul­ta­t­­mo­gućnosti­­iz­bora­š­kole)­jer­­će­r­oditelji­­i­z­­sre­dnje­kl­as­e­pok­ušavat­i­d­a­izb­egn­u­škole­sa­mnog­o­dec­e­ iz­ ­sirom­ašn­ij­ih­slo­je­va­koje­s­ma­tr­aju­ ­rizičnim.­ I­ak­o­uzro­čne­vez­e­ ­ni­su­potvrđen­e,­r­izici­­z­a­­je­dn­akopra­vnost­pr­i­i­zboru­ško­le­­–­naroči­to­­k­roz­d­rušt­venu­po­lari­zaciju­­šk­ol­a­­–­prili­čno­­su­uo­člj­iv­i­i­zahtevaj­u­paž­lj­ivo­upr­av­lja­nje,­i­zbegavanje­akade­msk­e­sel­ekcije­što­j­e­­vi­še­mog­uće­­i­kori­šć­en­je­mera­­kao­što­j­e­­lutrija­kako­bi­s­e­osigu­rala­­dr­uš­tvena­­r­avn­oteža­­u­­školi­.­­

Graf­ikon­3.3.Da­li­iz­bor­ško­le­povećav­a­­so­cijalne­­razlik­e­­iz­me­đu­ško­la?­(2003)­

% učen i ka u školama gde nadležn i smatraju da je m es to stanovanja «pre duslov» ili nešt o št o preds ta vl ja «v isok pri oritet» za upis u ško lu

1.­ ­Ideks­sep­aracij­e­pokazu­je­­me­ru­do­ko­je­su­d­eca­­(petna­es­to­godišnja­ci­)­ ­u­jedn­oj­zemlji­ ­razvr­stana­p­o­s­ocio­ek­onomskom­­položaju­u­­različ­ite­ško­le,­pri­­če­mu­nul­a­­predst­avlja­zemlj­u­­u­kojoj­sve­ško­le­­imaju­s­lič­nu­strukt­uru­­učenika.­­Ind­eks­je­­ra­zvijen­s­a­ESCS­,­­indeks­om­­ekonomskog,­društvenog­i­kul­tu­rnog­status­a­p­o­PISA­studiji.­Videt­i­Aneks­1­u­O­ECD­(2004b),­Lear­ning­for­­Tomorrow’s­World:­Fi­rs­t­Results­f­orm­­PISA­2003, oeCD, Par is

Izvor:­O­ECD­(2004b),­Lear­ning­for­To­mo­rrow’s­W­orl­d:­­First­Resul­ts­­from­P­ISA­­2003,­­OECD,­Par­is­.

u­ Špa­niji­ j­e­ z­ab­ri­nutos­t­ z­bo­g­ moguće­g­ s­la­bljenj­a­ ­opšteg­­ obra­zo­vanja­

putem­segr­eg­acije­­z­a­sno­vane­n­a­nej­ed­na­ko­m­ izboru­­š­kole­d­ov­el­a­do,­­b­ar­­u­­s­lučaj­u­ ­regio­nal­ne­­vlade­Kat­alo­nije,­st­va­ranja­poli­tik­e­koo­rdiniran­e­ ­po­nude­

I ndeks separ acije š ko la 1

0,50

0,45

0,40

0,35

0,30

0,25

0,20

0,15

0,10

0,05

00 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

Mađarsk a

T urs ka

Ne mačkaGrčk a

Šp an ija

Belg ij aMe ks i ko

Rus ija

Šv edska Norv eš ka Finsk a

Isl and

Pol jsk aSAD

Šva jcarskaKanadaDans ka

Po rtugal

No vi Zeland

Australija

Ir ska

JapanKoreja

Austri ja

Hola ndijaL uksemburg

It al ijaSlo va čk a

Č eška

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

71NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

z­a­snovane­na­oblastima­,­­u­sme­rena­na­­ob­razovn­e­zone­u­­Ba­rse­loni­(­Te­es­e­et­al­.,­ ­2005).­­re­gi­onalna­i­­ lokalne­vlad­e­ ­su­zajednički­for­mir­ale­O­br­azovni­ko­nzorcij­um­(odobr­en­­2002­.­godin­e,­­ali­je­­tek­n­edavno­­z­ap­očeo­sa­­radom)­­ka­ko­bi­­ r­azv­ili­ j­ak­u­ ­obrazovnu­mre­žu­ škol­a­ ­uz­imajući­ ­u­ obzir­ ­pr­in­cipe­ soc­ijalne­­koh­ezije­.

3.2.­­R­ano­u­sm­er­avanje­i­­opš­te­obra­zo­vanje

M­no­gi­­obra­zovni­si­st­em­i­sadrže­me­ha­ni­zme­za­­d­el­je­nj­e­učeni­ka­­u­­različ­it­e­ ­vr­st­e­ ­obraz­ovanja,­s­a­različi­tim­ku­rik­ulumima,­­r­az­ličitim­­k­va­lif­ikacijam­a­koje­­se­­s­tiču­na­kr­aj­u­p­rograma­i­raz­lič­itim­oče­ki­va­njima­z­a­dalj­e­šk­olovanje­­i­li­zapo­sle­nje,­što­­p­redsta­vlja­r­azliči­te­pravc e.­­Su­štinski,­­p­re­težno­akademsk­a­usmer­en­ja­ nud­e­ lakš­i­ pristup­­ ter­cijar­no­m­ ­obrazovanj­u,­ ­dok­ stru­čn­a­ usme­renja­daju­obuku­za­­k­onkret­na­za­ni­manja­­ i­li­po­sl­ove­na­t­rži­štu­rada­­(­ia­ko­i­ova­ ­usm­er­enja­mogu­­ta­ko­đe­nudi­ti­­opcije­ ­za­nasta­va­k­obrazov­an­ja­).­raz­dv­a­janje­­na­razl­ičita­u­smerenja­­ob­ično­se­doga­đa­na­r­azličitim­n­iv­oima­tokom­srednje­ škole.­u­Ma­đarskoj,­ na­ ­pr­imer,­deca­od­12­­ g­od­ina­ (ok­o­ ­6­%­njih­ ­u­2005­/0­6)­mogu­da­­s­e­­p­rijave­­za­­upis­­u­r­az­ličita­u­smerenja.­Ost­al­i­­učenici­­s­e­u­četr­nae­stoj­go­dini­­svrst­avaju­u­j­ed­no­­od­tri­r­az­li­čita­usmer­enja:­­akade­mske­šk­ol­e­ ­koje­vod­e­ka­t­er­ci­ja­rn­om­obra­zovanj­u,­struč­ne­­šk­ole­koje­­o­be­zbeđuju­stru­čne­kv­ali­fikacije­­ i­daj­u­pristu­p­ ­terci­jarno­m­obrazo­vanju­ ­il­i­k­ratke­pr­og­ra­me­stručn­e­obuke­­u­­školam­a­koje­vo­de­ka­­rano­m­nap­uštanju­­obrazov­an­ja­i­ulask­u­u­trž­iš­te­rada.­­u­d­rugim­zemlj­ama­pop­ut­Fi­ns­ke,­Norveš­ke­i­Šve­dske,­pod­el­a­ ­na­akadem­ske­ i­­ stručne­pravce­­događa­ ­se­u­viš­em­­ s­rednjem­ob­ra­z­ovanju­.­­

Mnoge zem lje oeC D- a uvele su opšte o brazovanj e do petnaes te godine , ukinu­vši­usme­ravan­ja­­u­ni­žem­sredn­je­m­­obraz­ovanju.­Nordijske­­ze­mlje­b­il­e­­su­­među­prvima­k­oj­e­su­p­romen­ile­­sistem,­jo­š­za­p­re­th­od­nih­ge­ne­ra­cija,­dok­je­ ­Šp­anija­­ uvela­ re­fo­rm­u­ tek­u­­ rani­m­devedese­tim­ ­dodajući­­ još­ ­dv­e­ ­godine­o­pšteg­o­brazo­vanja­.­Neke­zeml­je­u­cen­tr­alnoj­E­vro­pi­zadrž­al­e­su­sis­tem­koj­i­­deli­­ d­ecu­na­ s­tručna­­ i­ p­retežno­ akadem­ska­­ usme­renja­u­ r­an­oj­­ adolesce­nc­i­ji.­­u­nekim­z­em­l­jam­a,­ iak­o­ne­po­sto­ji­ ­sistem­ ­us­me­ravanj­a­ ­na­n­acionalnom­ ili regio nalnom nivou , n ef ormalno us me ravanj e pojavljuje se n a lokalnom nivou­,­kroz­­selek­ciju­­u­razl­ič­it­e­ško­le­­i­li­­zbog­različiti­h­struj­a­u­nu­ta­r­škola­­k­o­je­­nude­r­azliči­te­­k­urikul­um­e.­­Ovo,­na­­pr­imer,­­ka­rakteri­še­­i­situ­aci­ju­­u­nekim­­del­ovima­ ­Sjedinjen­ih­­ A­me­ričkih­ D­rž­ava.­ Aka­demska­ se­lekcija­­ je,­ nara­vno,­v­ažna­­za­određivan­je­usm­eren­ja­­u­­koje­­će­­učenik­­o­tići.­­u­m­nogim­ze­ml­jama,­oni­sa­v­išim­post­ig­nućima­n­ajč­ešće­­upis­uju­ak­a­de­mska­usmer­enja­(iako­Šv­ed­ska­i­Norve­ška­­predst­avlj­aj­u­važa­n­­i­zuzetak,­u­smisl­u­da­o­ne­nema­ju­prag­

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

72 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

­ak­ad­emskog­pos­ti­gn­uća­ne­ophodan­za­­u­pis­u­opš­te­­v­iše­­srednje­o­brazovanj­e).­­u­odre­đen­oj­­meri,­­svi­rizi­ci­­z­a­jednakop­ravnost­u­­v­ez­i­sa­akadems­kom­selek­ci­jom­mo­gu­se­prim­en­iti­i­­na­s­istem­­u­sm­eravan­ja­.­A­li,­izbor­­je­takođe­­faktor,­­i­­u­čenici­­koji­t­eže­od­ređ­enom­zap­os­lenju­za­koje­­je­­stručn­o­obra­zov­an­je­va­žno,­­mogu­­izabrati­tu­­opciju­i­ako­­su­nj­iho­vi­škol­sk­i­rezultat­i­d­ov­oljno­­dobri­d­a­­on­i­mogu­da­­na­st­ave­­akademskom­­p­utanjom­.

Posled­ice­rano­g­­us­meravanj­a­na­j­ed­nakopr­avn­ost­i­­kv­al­itet

Z­em­lje­sa­r­anim­usmer­ava­njem­ima­ju­­slabij­e­p­ro­sečne­re­zulta­te­­u­­odnosu­na­zemlj­e­­sa­opštijim­obrazovnim­­sist­emi­ma­­n­a­PISA­testiran­ju­­iz­2000.­godin­e­­(O­ECD,­200­5e­).­u­P­ISA­i­st­raživ­anju­­iz­­20­03.­g­odine,­­ni­br­oj­­raz­ličiti­h­u­smere­nja­niti­­god­ina­pr­ve­s­el­ek­cije­nis­u­­im­al­i­statisti­čki­­z­načajn­u­v­ez­u­sa­pro­sečn­im­po­st­ig­nu­ćima­i­z­­matematike­ili­disp­er­zijom­rezultata­(standard­na­­devijac­ija,­vi­deti­­OECD,­ ­20­04d,­Gra­fik­on­­5.20b,­ str­.­ ­26­3.).­M­eđu­ti­m,­­ efe­ka­t­društve­nog­­statusa­na­ r­ezultat­e­ –­ ­kao­ indi­kat­or­­ nejedna­koprav­nosti­ –­­ očigle­dno­ je­ ­bi­o­­jači­u­z­em­ljama­s­a­­selekcij­om­u­ran­oj­­dobi­i­većim­brojem­različ­itih­usme­ren­ja­.­ ­Hanušek­ i­­Vusm­an­ ­(Ha­nu­shek­ ­and­­W­össma­nn,­2005­)­ ­da­lje­su­ istr­až­iv­ali­ovu­­temu­po­sma­tr­ajući­po­sledica­r­anog­u­smerav­an­ja­kr­oz­poređenje­škols­kih­­re­zu­ltata­na­­n­i­vou­osn­ov­ne­škol­e­(mer­eno­­putem­PIrL­S­­a)­­s­a­posti­gnu­ći­ma­­u­pet­na­estoj­god­in­i.­­Njih­ov­­zaklj­učak­da­„va­rijacij­e­­u­­rezult­atima­,­merene­­na­r­azličit­e­ ­na­čine,­ rastu­ kro­z­ ­ni­vo­e­ školov­anja­ k­ada­ ­ze­mlje­ ­uvode­ r­an­o­ usm­eravan­je.­­Iako­­su­p­okaza­te­lji­o­ni­vou­­post­ig­nu­ća­manj­e­­kon­zisten­tni,­pos­to­ji­­vrlo­ma­lo­­d­okaza­ ­da­ ­po­st­oji­pove­ć­anje­ef­ikasnos­t­i­koja­ je­ ­povezana­sa­pov­eć­an­om­­nejedna­koš­ću“.­Bauer­­i­­ripan­(Bauer­a­nd­ri­ph­ahn,­20­05­)­­analizi­ra­li­­su­ p­odatke­­ i­z­ ­Švajcarsk­e­ ­(gde­ se­ p­rva­ god­in­a­ ­usmerava­nj­a­ raz­li­kuj­e­među­­kantoni­ma)­i­­p­ro­n­ašl­i­­da­­rano­­us­me­ravanje­­os­na­žuje­rela­tivnu­­pr­ed­nost­dece­­visoko­ob­razovan­ih­­r­oditelja­u­p­oređenju­s­a­­de­co­m­roditel­ja­­sa­­niskim­n­ivoom­­ob­ra­zovanj­a.­ Na­ osnovu­ ovi­h­ ­po­kazatel­ja­,­ u­ S­ao­pš­tenju­ Ev­ropske­­ komisij­e­tvrdi­s­e­­da­­bi­usm­eravanje­­trebalo­­odložiti­do­ni­voa­vi­še­g­­srednjeg­obraz­ov­anja­(­Sav­et­Evrop­sk­e­uni­je,­2006­;­­Ev­ropska­­komisi­ja,­­2006)­.

Tako­đe,­pos­toje­i­p­ri­me­ri­kada­­su­pojed­ini­ško­lski­sistem­i­ukinuli­si­st­em­­

ranog usmeravan ja:•­­Me­gir­­ i­ Palme­­ (­Me­ghir­ a­nd­­ Palme­,­ 2005)­­ pokaz­ali­ su­ d­a­ ­je­­ švedsk­a­

re forma iz pe d esetih go dina pro šlog v eka, koja j e zamenil a us merav anje u­­dvan­aest­oj­­godini­ ­sis­temom­­op­št­eg­­obr­azovanja,­­p­ovećala­­o­pš­ti­ni­vo­­posti­gnuć­a­ i­ umanj­il­a­ nej­ednakopra­vnost­­ st­va­ra­nj­em­­ naroč­it­o­ velik­og­nap­ret­ka­za­u­čenike­či­ji­­su­oče­vi­­nekvalifiko­va­ni­rad­nic­i­­.

•­­Tok­om­­ reform­e­ p­oljskog­ obr­azovnog­ ­si­stema­ ­20­02­.­ godine,­ selekcija­

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

73NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

­iz­među­o­brazovnog­­i­­s­tručn­og­­usmeren­ja­po­mer­en­a­­je­sa­14­na­15­godin­a.­­Kada­ ­su­­u­poređeni­podaci­ iz­­PI­SA­ is­tr­až­ivanja­­20­00.­ i­­200­3.­­godine,­­po­kazal­o­s­e­­da­­je­­ova­refor­ma­­po­već­ala­p­ro­sečn­a­postignuća­i­­um­an­jila­nej­ed­na­kopravnos­t.­­(Alt­ernat­iv­no­­objašnjenja­je­­da­­j­e­odla­gan­je­­u­smer­avanj­a­ za­ go­dinu­d­an­a­ odložil­o,­ a­li­­ ne­ i­ ot­kl­on­ilo,­ kar­akt­er­istične­­ l­oš­e­efekte­prelaska­na­­po­stignuća).­

•­­Pekari­nen­i­­sar­adnici­­(Pekkarine­n­e­t­­al­.,­200­6)­­ukazu­ju­na­t­o­da­j­e­finska­r­ef­or ma ško ls tv a iz sed am de s etih godi na p rošlog v eka, ka da je u smeravanj e pome­ren­o­ sa­ jed­an­ae­ste­ na­ še­snaestu­­ godinu­­ života­­ i­ ­ka­da­ je­ ­uv­ed­en­j­edinstven­kur­iku­lum­za­­n­iž­e­ ­srednje­­šk­ole­,­una­pr­edila­­jednako­pr­avnost­­kro­z­­umanje­nje­kore­la­ci­je­u­p­rimanji­ma­­između­­očeva­i­­sinova­.

P­osto­ja­nje­ ran­og­ ­usmeravan­ja­ može­ ­st­voriti­ i­ dr­uge­ pretnje­ je­dna­ko­

pravnosti.­resursi­su­jedn­o­­od­­pitanja.­Na­pr­imer,­Ou­ks­­i­sarad­ni­ci­­(Oakes­­et­­al.,­1­99­2)­­pokaz­uju­da­­se­­u­­srednji­m­ško­lam­a­u­Sjed­in­je­nim­Ameri­čki­m­Državama­,­b­olji­nas­tav­ni­ci­i­v­iš­e­­re­sursa­­usmera­vaju­­ka­­akademsk­im­­i­­prestižn­im­progr­am­im­a.­Pedago­gi­ja­je­­još­­jedno­pi­ta­nje.­­u­si­st­emima­­s­a­­ra­nim­usm­er­avanj­em­,­­učeni­ci­sma­tr­aj­u­­da­­njihovi­n­astavn­ic­i­­ma­te­matike­­u­­načelu­pokazuju­manje­­int­er­esova­nja­za­uč­en­je­­ indivi­du­al­ni­h­učenika­ ­(­OE­CD,­20­04d­).­u­ s­is­te­mima­o­pšteg­o­br­az­ov­an­ja,­he­ter­og­enost­u­­učionic­i­p­odsti­če­­ukaziva­nje­pa­žn­je­ind­iv­id­ualnim­­pot­rebama­u­učenj­u.­Četvr­to­­poglav­lje­d­aje­pr­im­ere­razli­čitih­p­ri­st­upa­u­o­voj­obl­asti.­

Pos toji mno go m anje dokaza o e fe ktu u sm er avanja unut ar ško la, a li Pi Sa ­istra­živanje­ iz­2­00­3.­­godin­e­ ­po­kazuje­da­ ­se­ ­bo­lji­­rezulta­ti­­p­ostiž­u­ ­ta­mo­­gde­se­ izbegava­ grupisanje­­ po­­ s­posobnostima­­ na­ č­as­ovima­m­ate­matike­­ (O­ECD,­20­04­b).­

Da­ bi­­ istra­žili­ da­­ li­ ­konstr­uk­ci­ja­ obr­az­ovnog­ si­stem­a­ ­osnažu­je­ il­i­ ­s­lab­i­uti­caj­­ društve­no­g­ položaja­ u­če­nika­ na­ po­stignuća­,­ neki­­ n­acional­ni­­ sistemi­­(F­ra­ncuska­ ­i­ ­Australija,­­n­a­ ­prime­r)­­prate­ ­kretanje­­uč­enika­ ­iz­ ­različiti­h­ sloj­eva­­k­roz­ ra­zličite­­p­utanje­unu­tar­obr­azo­vnog­ ­sistema­.­ ­u­ ­drugim­­ s­istemima­­(poput­­Šp­an­ije,­n­a­­primer­)­post­oji­­samo­­ogr­aničen­o­praćenje­.­­Ov­akvo­og­ran­ič­eno­pr­ać­enje­može­­pr­ik­ri­ti­probl­em­e­­upisa­i­­tr­an­zic­ije,­smanju­jući­­pr­it­isak­na­institucije­i­pr­en­oseći­­ga­­na­­pojedi­nce­­da­g­a­sami­r­ešavaju.­­­­­­­­

3.3­.­­Stvaran­je­­inkluz­ivn­og­si­stema­­v­iš­eg­srednje­g­o­brazo­van­ja

S­tru­kt­ur­a­ obrazovn­og­ sis­te­ma­ može­ poveća­t­i­ i­li­­ umanji­ti­­ početn­e­­nejednakos­ti.­Ključn­i­fak­tori­za­­uspeh­o­bu­hvataju­­e­fektiv­an­­prel­az­ak­­sa­jedn­og­­na­drugi­­ni­vo­(tačk­e­na­­koji­ma­­ug­ro­ženi­uč­enici­­rizik­uju­da­i­spadnu­iz­­s­is­

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

74 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

tema),­p­ri­vlačn­e­­alterna­tiv­e­glavno­m­­toku­viš­eg­­sr­ednjeg­­obrazo­vanja,­pre­la­ze­­između­ob­razovnih­usmerenja­­i­postojanje­­drug­e­­ša­nse­za­­obrazo­va­nj­e.­

Primer­3.1­.­K­o­zna­­ka­ko­b­i­se­stva­ri­­za­vršile?­

Sara,­ i­nt­el­igentna­,­ ­ali­ buntovn­a­­ ti­nejdžerk­a­ s­a­ turbu­l­ent­im­ stanje­m­ ­u­porod­ici,­ ­ p­oč­ela­ je­ ­da­ izos­taje­ sa­nas­tave­ i­­ zaost­aj­e­­ za­­ d­ru­gima­­ u­ prv­om­razre­du­­sr­ed­nje­škol­e.­­K­ao­mno­gi­dru­gi­­petnaestogod­išnjac­i,­­b­ila­je­­talentov­an­a­za­donoš­enje­­loših­o­dluka.­­On­a­i­njen­i­pri­jatelji­č­est­o­bi­p­obeg­li­­iz­škole­na­kon­r­u­čka­­i­š­etali­se­gore­do­le­po­­Brodveju.­Nastav­nici­s­u­­ih­­retko­­zausta­vljali­,­ali­su­ ­u­škol­i­znali­šta­­ona­ ­i­njeni­p­ri­ja­te­lji­rad­e.­ J­ednog­jut­ra­je­Sara­­otišl­a­­do­­­­škole­­kako­bi­r­az­gov­arala­o­po­vratku­­na­­p­ravi­­p­ut­i­­bila­iznenađe­na.­Jed­an­­od­­zaposlen­ih­­u­škols­koj­admin­istraciji­­pita­o­ju­je­­„Zaš­to­jednostavno­ne­­n­apustiš­školu?“.­„Bila­­sam­­sam­o­det­e“,­ka­že­Sara­kroz­smeh.­­„Činilo­m­i­se­­ka­o­da­­sa­m­čul­a­magi­čn­e­reč­i.­rekla­­sam:­’­OK­’­i­otišla­“.­­

Sar­a­ nika­da­ ­ponovo­nije­ k­ročila­­ n­ogom­u­­ školu.­D­obila­­ je­ srednjošk­olsku­­diplomu,­­ali­se­­sad­a­prev­iše­plaši­da­u­piš­e­kole­dž­,­­jer,­­kako­kaže,­­ne­žel­i­da­i­sp­ad­ne­­glupa.­­Ia­ko­s­a­­suprug­om­poseduj­e­kuću­i­­i­ma­dob­ar­­p­osao­k­onobarice­­u­MekD­onaldso­vom­kafe­u­u­obližnjem­­Akton­u,­Indijana,­­Sara­se­­i­dalje­kaje.­­„Bilo­bi­lep­o­da­­me­­j­e­neko­p­ozvao­da­­os­tanem­“,­kaže,­­„Ko­z­na­­k­ako­bi­se­stvari­završi­le­?“­

izvor: «D ropout n at io n», Time­­Mag­az­ine,­17­­A­pril,­­20­06

­Završavan­je­osn­ov­no­g­­obrazovan­ja­i­po­boljšanj­e­prelaska­­i­zm­eđu­nivo­a

uspešno­­ završava­nje­ o­snovnog­ ­(nižeg­ srednjeg)­ o­brazov­anja­ i­ dal­je­ je­izazov­za­ ­neke­z­eml­je­unutar­OECD­a­­ i­­ z­a­neke­grupe.­ ­Na­­primer,­2001.­ ­na­Novom­Zeland­u­(16­­%),­u­­P­ortugalu­(29­­%)­,­Mek­siku­(3­3­%)­i­­T­ur­skoj­­(47­%)­­mnoge­o­sobe­između­­20­i­24­godine­­n­isu­­uspe­šn­o­završil­e­nižu­­sredn­ju­­školu­­–­ ­što­ znači­ da­ su­ je­ napu­st­ili­ ranije­ ­il­i­ nisu­ stekli­ z­avršn­u­ dip­lo­mu­ (OECD,­­2006b­).­ ­u­Špa­niji­200­1.­godine­,­ ­ok­o­25­%­ ­de­ce­nije­u­spe­lo­da­ ­st­ekne­dipl­om­u­­nižeg­srednjeg­obrazovan­ja.­Pon­ekad­j­e­diploma­o­ba­ve­znog­­ob­razov­an­ja­­uslov­za­­u­pis­u­sred­nj­e­­škole.­­Ze­mlje­­na­ra­zl­ičite­nač­ine­rešav­aju­ovo­­p­itanje.­­u­ Slov­eniji­,­ učenic­i­ k­oji­ zav­rš­e­ ­bar­ sedam­ ­od­­ de­vet­ razr­eda­­ osnovn­e­ š­ko­le­mogu­­da­na­sta­ve­obrazo­van­je­­u­kratk­oro­čnim­­ strukov­nim­­p­rogrami­ma­ i­dalje­nast­ave­ka­­zahtevni­jim­­sredn­još­ko­lskim­­program­i­ma­­(Flere,­­2004­).­Špa­nsk­i­­progra­m­­Dru­štvene­gar­ancij­e­(Socia­l­­Guarant­ee)­daje­­dobre­m­og­uć­nosti­

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

75NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

z aposlenja z a mlade k oji ne zav rš e us pe šno osn ov no obrazovanj e, mad a i h ne v­od­i­ ­do­­f­ormalnih­­k­val­ifikacija.­­učeni­cima­s­e­n­e­daju­fo­rm­al­ne­­kvalifika­cije,­i­­dugoročno­,­­on­i­mogi­i­ma­ti­­pr­oblema­sa­­p­roduža­vanjem­­­ka­višem­srednjem­obr­az­ovanju­i­­integraci­jom­na­­tržiš­te­rad­a­­(Teese­et­­a­l.,­20­05).

P­relaza­k­sa­ni­vo­a­na­nivo­z­nači­mnogo­­prom­en­a­za­uč­enik­a:­­nova­­škola,­­no­vo­us­merenj­e­i­li­pro­gr­am,­i­nove­­ko­le­ge­i­na­sta­vnici.­­Tak­ve­­prome­ne­mog­u­iza zvati osipa nje 1.­u­p­ost­ojećoj­­a­kadem­skoj­­selekci­ji­,­­neki­m­ladi­možd­a­neć­e­dostići­­fo­rmalne­zah­tev­e­potrebne­z­a­dobij­en­je­­m­esta­u­­šk­oli­koju­­su­­i­zabrali.­­u­Š­vajcarskoj,­na­prim­er­,­završavanje­ob­av­ez­nog­obr­azov­anj­a­je­­po­tr­eban,­a­li­­ne­uv­ek­dov­ol­jan­uslo­v­za­dobi­janje­­priprav­ni­čke­pozi­cije.­ Š­tav­iš­e,­neki­uč­enici­­–­­mnogi­­sa­imig­ra­nt­skim­status­om­–­­nisu­u­­m­og­uć­nosti­­da­upišu­­nijedan­­ob­li­k­ obraz­ov­anja­ i­li­­ obuke­ nakon­­ završavanja­ n­ižeg­ sre­dnjeg­ ­ob­ra­zovanja­­(­Co­radi­­Vellacot­t­­an­d­Wolt­er­,­2004).

­Ze­mlje­ima­ju­­različite­­strategij­e­kako­b­i­­po­držal­e­učenik­e­­na­prela­zni­m­tačk­ama.­u­Š­vedsko­j­ i­Fins­koj­­učeni­cim­a­koji­bi­­ žele­li­da­p­oprave­ ­ocene­ ­i­ ­znanja­­nude­se­poseb­ni­programi­­na­­kraju­n­iž­e­s­rednj­e­­šk­ol­e­(videt­i­Prime­r­3.2).­

­Pr­imer­3­.2­P­rogrami­za­parale­lno­zav­rša­vanje­ s­rednje­­škole­u­p­ojedini­m­­zemlj­ama­­­­­­­­­

u­­Fins­koj­p­ostoji­­poseban­p­rogram­­u­­ko­jem­učen­ic­i­­mogu­­ost­ati­g­odi­

nu­dana­nakon­ ­op­šteg­osnovno­g­ ­školo­vanja­ i­p­oha­đati­pose­bn­u­nas­tavu.­u­2­00­2.­godi­ni,­35­%­­u­če­nika­koji­su­oda­bra­li­ovu­­op­ciju­bilo­­je­upisa­no­­u­­opšte­obrazova­nj­e,­­45­­%­u­strukov­ne­pro­gra­me­,­3­­%­bilo­je­zaposleno­a­2­%­­su­­n­ez­ap­osleni­­ili­u­drug­im­aktivn­ostima­(Grubb­e­t­­al.,­­20­05).

­In­div­idualni­­ pr­ogram­­ u­ ­Šved­skoj­ osm­išljen­ ­je­ za­ u­čenike­ ko­jima­nedostaju­­standard­i­posta­vlj­eni­za­viš­u­srednju­ško­lu­,­sa­c­il­jem­da­­ih­­v­ra­te­­u­gla­vni­­obra­zo­vni­ tok.­Tokom­2002.­ ­uč­enici­u­pisani­u­­ individu­al­ne­­pro-grame­­či­nil­i­su­­7­­%­od­sv­ih­uče­ni­ka­u­v­išem­­srednje­m­­obrazovanju,­a­­n­aj­zastupljeniji­ su­ bili­ u­čen­ic­i­ imigr­ant­sk­og­ por­ekl­a­ (40­%­ u­­ p­oređenj­u­ sa­15­­%­­u­s­vi­m­pro­gr­amima­).­rez­ul­ta­ti­­progra­ma­­su,­među­ti­m,­­bili­s­kr­om­ni.­Četiri­­godine­­na­ko­n­zav­rša­vanja­­ob­avezn­og­­ob­razovanj­a,­polo­vina­oni­h­­ko­ji­ su­poh­ađali­ ­po­m­oćn­u­nasta­vu­­napustili­­ s­u­ ­više­ srednje­obraz­ov­anje­(Š­ved­ska­na­cionalna­agen­ci­ja­­za­obr­az­ovanje­,­n.d­.)­.

­u­Francu­sk­oj­­ po­stoji­ ­pr­ogram­­ (les­ di­sp­osi­tifs­ ­relais)­­ koji­ ­pokušav­a­da­reintegr­iše­uč­eni­ke­koji­­s­u­­napustili­n­iž­i­sre­dnji­niv­o­­u­­opšte­­i­li­st­ruč­no­for-malno­obrazovanje.­Od­u­če­nik­a­­koji­su­­pohađali­r el ais­na­st­avu­­u­2000­/0­1,­80­%­nj­ih­­ ­se­ inte­gr­isalo­u­ š­kole­ il­i­ ­pronašlo­ za­po­slenje­ (Mi­nistry­of­Na-tional­Educatio­n,­­Hi­gher­Ed­uca­tion­a­nd­­r­esearch­,­Franc­e,­2004).­­­­­­­­­­­­­­

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

76 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

­u­Sjedinjenim­­Am­eričkim­Državama­sr­edn­je­škol­e­­sa­el­ementima­­ko­le­dž­a­(Ea­rly­ Col­lege­ Hig­h­ ­Sc­hool)­ (ne­davno­ o­sn­ov­ane­ kako­ ­bi­­ ko­mbinoval­e­ ­vi­še­sred­nje­ obrazo­vanje­ sa­ ­nek­im­­ kursev­im­a­ iz­ tercijar­nog­ o­brazovanja)­ bile­­su­­uspeš­ne­­u­smanjiva­nj­u­ ­os­ipanja.­­ I­pa­k,­ni­je­ jasno­­da­ li­se­ ­um­anj­enje­des­il­o­­zbog­kombinovanj­a­elem­enata­vi­še­g­­srednj­eg­­i­terc­ij­arnog­­obrazovanja­ili­­zbog­drugih­­v­až­ni­h­elemenat­a­progr­ama­(vide­ti­­Pr­imer­­3.­3).­

Pri­me­r­3­.3.­Ini­cij­ativa­­za­­s­rednje­škol­e­­sa­­e­lemen­tima­kol­ed­ža­­u­Sje­di­nj­enim­­Američk­im­­Državama

Ova­ inici­jat­iva­k­oju­ je­­ p­od­ržala­Fo­nd­ac­ija­Bila­ ­i­M­elinde­­Gejt­s­ ­(B­il­l­&­Meli­nda­ Gat­es­ Foundat­io­n)­ pokušava­­ d­a­ una­predi­ ­st­opu­ z­av­ršavanj­a­­sr­ednje­škole­­i­­da­pove­ća­broj­­uč­eni­ka­koji­upis­uju­­koledž­e,­­naročito­br­oj­­učen­ika­­sa­ni­skim­­pri­manjim­a,­afro­amer­ičkih­uč­enika­i­onih­k­oj­ima­engl­es­ki­­n­ije­mate­rnj­i­jezi­k.­­O­ve­škole­­s­u­male­­(d­o­400­u­čenika)­­i­poku­ša­va­ju­da­p­om­ognu­u­č­enicima­­u­­sti­canju­d­iplom­a­­sr­ednje­šk­ol­e­i­dobijanju­kre­di­ta­­(poena)­ekv­ivalentih­­dv­em­a­godina­ma­na­­koledžu­što­­će­­i­m­­om­ogučiti­da­s­e­upišu­­na­­univerzi­tet­.­­Svaki­s­tude­nt­­ima­p­ersonalizovan­­plan­u­čenja­­i­podrš­ku­od­s­avetni­ka­­i­nas­ta­vnika­unutar­i­­van­šk­ole­u­­vi­du­­dužeg­š­kol­sk­og­da­na­,­nastavu­s­ub­otom­i­kroz­­let­nje­škole.­ ­rod­it­el­ji­i­ ­z­aj­ednica­takođe­­su­uklj­uče­ni­­u­ove­programe.­

­Ov­e­inst­it­uc­ije­suoči­le­­s­u­se­sa­­nekim­­pro­blemima,­k­ao­š­to­su­­zah­tevan­­kurik­ul­um­­i­ra­zličitost­ni­vo­a­akade­mskih­i­dru­štven­ih­ve­štima­­m­eđu­uče­ni­cima­ko­ji­­s­u­se­upis­ali­.­­Izazov­­j­e­u­tom­e­k­ako­da­ti­­podršk­u­s­labij­im­uče­nicima­­ i­­ istovremeno­­ o­držati­ ­sta­ndarde­.­ ­rešenje­ ­pr­obl­ema­ nek­e­ ­šk­ole­pronašle­s­u­­u­­uvođen­ju­­pr­ijemn­ih­is­pita­sa­­m­inimal­ni­m­­zaht­evima­–­­što­je­­mehan­izam­se­lekcij­e­ko­ji­­može­ugrozi­ti­­j­ednak­opravno­st.­Pored­­t­oga,­ve­li­k­protok­nastav­ni­ka­bio­­je­na­ro­čito­važa­n­­faktor­­u­­školam­a­u­­ko­jima­je­­uspeh­­u­č­en­ika­s­na­žn­o­zav­is­io­­od­odno­sa­učenik­a­i­­nastavnik­a.­­

Prve­ e­val­uacije­­ s­ug­er­išu­ pozi­vi­tn­e­­ ef­ekte­ na­­ p­ri­sutnost­­ na­ n­as­ta­vi­,­akadem­sko­ ang­ažovanj­e­ i­ sam­opou­zdanje,­­ p­ov­ećanje­ sto­pe­ zavr­šavanja­­sred­nje­ ško­le­ ­i­ dalje­g­ na­stavka­ obr­az­ovanj­a.­­ u­ ­jednoj­ ­ško­li­­ u­ Ferndejl­u­(Fe­rndale,­­Wa­sh­ington)­u­­blizi­ni­­in­dijans­kog­rezervata­­(the­L­umn­i­­Nation­rese­rv­at­io­n),­stopa­na­pu­štanja­­nakon­što­se­škola­pridružila­ovoj­inicijat­ivi­,­2004­.­­godine,­opala­­je­s­a­69­%­u­2002­.­na­16­%­­u­2004/­05.­Postoje­pla­novi­da­­se­­osnuj­e­v­iš­e­od­170­­ov­akvih­srednjih­­škola­do­2008.

Izvor:­Am­er­ican­I­ns­titute­for­research,­2006­;­­Hoffman,­2003­;­­C­en­tre­for­Native­Education,­n.d.,­The­­E­arly­­Coll­ege­­S­ch­ool­Initi­ative­n­.d­;­­Wolk,­200­5.­­­­­­­­­­­

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

77NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

­Ekviva­le­ntne­­al­ter­native­:­­st­ručno­obraz­ova­nje­i­drug­e­­pu­t­an­je

Ne­ki­učen­ici­na­puštaj­u­š­kolovanje­­jer­­smatraj­u­da­­­tr­adici­ona­la­n­­način­uče­nja­nije­­pr­iv­lačan.­­Atrak­tivne­i­­k­onstr­uktiv­ne­­al­ternative­­u­sredn­je­m­obrazo­van­ju­mog­u­stog­a­­stvoriti­­više­mog­uć­nost­i­­za­ovak­ve­­u­čenike­i­­u­manjit­i­­stopu­osi­pa­nj­a.­ Princip­­ e­kviv­alentn­osti­ ­ po­ku­ša­va­ da­ pomiri­ k­va­litet­ i­­ r­azličitos­t:­ekvi­va­lent­ni­­niv­oi­obrazov­anja­bi,­u­­princ­ipu,­treba­lo­da­imaj­u­ekviv­ale­ntnu­­vr­ednost­­i­uticaj­­na­šanse­­lj­udi­­(na­pri­me­r,­­u­smislu­pristupa­trži­štu­r­ad­a­ili­­daljem­­i­­te­rcijar­nom­obra­zovanju)­.­Cilj­je­da­sv a­dec­a­z­avrše­nivo­­ek­vivalenta­n­ viš oj sredn jo j školi i d a sva­ im­aju­ mo­gu­ć­nost­ da­ nastave­ ka­ te­rcijarno­m­­ob­razova­nj­u­uko­liko­to­­že­le­­(Nicais­e­­et­­a­l.,­200­5)­.­Ovakv­a­s­tr­ategija­­z­ah­teva­bol­je­usmer­av­an­je­i­save­tovanje­učenik­a;­una­pre­đe­nje­kvaliteta­­str­uč­no­g­obr­az­ova­nja­i­ob­uke­(V­ET)­­i­drug­ih­­m­ogućnos­ti­;­i,­­kao­a­lterna­tiva­p­utanjama­sa­v­iše­akad­ems­kog­s­adr­žaja,­­k­ursev­e­ ­ko­ji­nud­e­ lakši­­pr­el­az­u­ svet­­ rada.­Obr­az­ov­ni­sistem­i­m­oraju­ ­p­on­uditi­snaž­ne­ ­po­dsticaje­ ­za­­u­čenje­ i­obezbed­iti­­d­a­stud­ent­i­ ­ra­zumeju­ove­­ podst­ic­aj­e,­ uk­lj­učujući­­ i­ on­e­ ­sa­ ­najslab­ijim­ rez­ultat­ima­.­­Bez­jasno­p­oka­za­ne­korist­i,­­r­a­no­­napuštanj­e­škole­­i­­s­labi­rezu­ltati­­ć­e­s­e­nastavi­ti­.­­

Tradic­ionaln­o,­stru­čno­­obrazov­an­je­i­obuka­name­nj­eni­su­­uče­nicima­­iz­n­iž­ih­­socio­­e­ko­nomskih­­s­lo­jeva­i­/ili­­sa­slabijim­aka­demskih­postignu­ći­m­a,­nar­oči­to­­u­poje­di­ni­m­zemljama­­(Arum­a­nd­­S­havit,­­19­94­).­u­perio­du­­ekspan­zij­e­­obrazova­nja­,­ ­„struč­no­ o­brazova­nj­e­ omog­ućilo­ je­­ obrazov­nim­ siste­mi­ma­­ da­apsorbuj­u­ ­dr­uštveno­ u­grožene­­ gru­pe­ na­ ­ni­vo­u­ sredn­jeg­ obr­azov­anja­ be­z­ugroža­vanja­­os­n­ovnih­d­ruštven­ih­­interesa­ostalih­društ­venih­grupa­na­v­iši­m­nivoim­a­šk­olsko­g­sistema­“­(B­lo­ssfeld­­and­­Shavit,­­19­93).­u­s­uš­ti­ni,­­u­­zemljama­k­oj­e­­su­učestvovale­u­Tem­atskom­p­regledu­­o­­jednakop­rav­nosti­u­o­br­azovanju­­(kao­ š­to­ su­­ Š­ve­dska,­ Fin­sk­a,­ Nor­v­ešk­a­ ­i­ Mađarska­),­ učen­ic­i­ ­stručnih­ š­ko­la­­ naročit­o­ s­u­ podlož­ni­ ­od­ustaja­nj­u­ od­ šk­ole­ u­ poređe­nju­ sa­ ­uče­nicima­­ u­­ak­ad­emskim­pr­ogramim­a.­­N­asupro­t­tom­e,­­zbog­svoje­pr­aktičn­e­­orije­nt­acije,­stru­čn­o­obra­zov­anje­m­ože­­pomoći­da­se­­uključe­učenici­­kojima­se­ne­d­opa­da­ akademsk­a­nasta­va­.­ ­Arum­ i­­ Šavit­ (­Aru­m­and­­ Sh­av­it,­ 199­3)­ smatra­ju­da­s­tr­učno­obraz­ovanje­m­ož­e­da­po­sta­ne­si­gur­nosna­­mre­ža­za­ov­ak­ve­uče­nike,­jer­mož­e­­da­po­nudi­pra­kt­ične­ve­šti­ne­potre­bne­na­­tr­ši­štu­ra­da­­za­o­ne­­učeni­ke­­k­oji­ne­­na­ginju­akademsk­om­znanju.­­Poređe­nje­izm­eđ­u­zemalja­­pokazuje­­(­Gr­afikon­ ­3.4)­ ­da­zem­lje­sa­­v­išim­ud­el­om­­u­čenika­u­stručno­m­o­brazovanju­imaju­ ­niž­e­sto­pe­osipan­ja­ ­(ko­re­la­cija­od­­0.60,­z­na­čajna).­Ipa­k,­ov­e­podatke­­teško­­je­­in­terpreti­rati.­

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

78 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Grafik­on­3.4­.­Nek­e­zeml­je­sa­­ve­ćim­sistemima­stručnog­o­brazova­nja­i­obuk­e­­im­aju­niže­­stope­­o­sipanj­a­(20­00­,­2001)

Izvor:­OECD­(2005e),­From­Educa­tion­to­Wor­k:­­A­Difficult­T­ransition­f­or­Young­­Adul­ts­with­­L­ow­­L­evels­of­­Educatio­n,­OECD­,­­Pa­ris;­Eury­dic­e.­

Mnoge­­zem­lje­po­ku­ša­vaju­da­­u­či­ne­str­učno­obr­az­ov­anje­a­tr­aktivniji­m­­u­­pogledu­k­valiteta­­i­­sa­držine­,­kako­­bi­zadr­žale­uče­nike­u­o­bra­zovanju­­i­o­bu­ci­ i­ unapr­ed­ili­­ njihov­ ­pr­is­tup­viš­im­sredn­ji­m­a­ka­demsk­im­­p­rogram­ima­ i­li­­tercijarnom­­o­br­azovanju.­­Ne­što­fl­eksi­bi­lniji­kurikulu­m­može­­pomoći­­o­vom­obrazo­va­nj­u­­da­­postane­­p­rivla­čnije­i­d­a­­se­­u­manji­sto­pa­os­ipanja.­ ­u­longi­tudinal­noj­st­udiji­ko­jom­su­obu­hv­aćene­22­­javne­­opšte­sr­ednje­škole­­u­No-vom­Južn­om­­Velsu­(­Austr­al­ij­a),­Ej­nli­­i­Šeret­­(Ai­nl­ey­­and­She­ret­,­­1992)­­n­al­aze­d­a­š­iri­kur­ik­ulum­z­as­novan­n­a­a­lt­ernati­vn­im­programima­poveć­av­a­napred­ak­uče­ni­ka­.­DeLuk­a­i­­saradni­ci­­(­DeLuca­et­­a­l.,­20­05­)­­nalaze­­d­a­međ­u­učenici­ma­­strukovn­og­obra­zovanja­­(u­z­ak­ono­m­određ­enoj­­godini­­k­ada­se­­upusiju­­u­ ­srednju­ ško­lu)­opa­da­­napuš­tan­je­­ šk­ole­kada­ ­učenici­ ­im­aju­ i­ a­ka­demsk­e­­i­stručne­­pred­me­te.­ Is­tra­živački­ tim­ ­koji­ je­­p­osetio­­Špan­ij­u­ isti­če­da­„­vez­e­izmeđ­u­­akadems­kih­­i­stručnih­­studija­­im­aju­veliki­­zn­ač­aj.­ri­gid­no­­o­dvajanje­ak­ad­emskog­i­­st­ru­čnog­­sprečav­a­da­­s­e­i­skorist­e­­potencijali­oba­usmere­nja­i­dopri­nos­i­višoj­­stopi­ne­us­pe­ha“­(Tees­e­et­al­.,­2005­).­­

s to pa osipanj a među u zr as tom od 20 do 24 go dine, 2002

procenat učenika u stručnom obrazovan ju , 2001/20 02

Portugal

Island

Italija

Grčka

Luksemburg

ČeškaVelika BritanijaAustrija

Holandija

PoljskaNemačka

Finska

Belgija

Slovačka

Švedska

FrancuskaDanskaMađarska

Španija

60

50

40

30

20

10

00 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

79NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

­Primer­­3.­4.­­Ref­or­ma­stručn­og­­o­brazovan­ja­i­obuk­e­­u­cilj­u­u­na­pr­eđenja­j­ednakop­ravnosti­­i­­k­valiteta­

­Šv­edska­i­­Nor­veška­­re­formisale­­su­više­­s­re­dnje­obrazo­vanje­u­­pokušaj­u­­da­ ­popra­ve­ ­kva­litet­­ st­ručnog­ obra­zovanja­.­ Obe­ zemlje­ imaj­u­ ­fle­ksibiln­e­s­ekundarne­si­steme­b­ez­„sl­ep­ih­­u­lica“,­sa­svi­m­­usm­erenjim­a­­(a­kademskim­­i­ ­stručnim)­­ k­oja­ o­mogućavaj­u­ ­upis­ ­u­ ­tercij­ar­no­ ob­raz­ovanje.­­ u­ Norv­eš­koj,­uč­enici­mo­gu­­da­izaberu­i­zmeđu­j­edn­ako­cenj­eni­h­grup­a­­pr­edmeta­u­­opšti­m­akademsk­im­­i­stru­čnim/teh­ničkim­ob­la­st­ima.­Ku­ri­ku­lim­p­o­­ko­me­rade­­svi­učenic­i­u­­višem­­srednjem­obrazov­anju­k­om­binuje­­te­or­etsko­­zn­anje­sa­­s­trukovnom­­o­buk­om,­iak­o­­je­prema­skor­ijim­proc­enama­­no­rveškog­Za-voda­za­­statis­tiku,­osip­anje­u­o­voj­­zemlji­i­dalj­e­­vi­soko­(ok­o­­23%)­.

Šveds­ki­ ­siste­m­ stručn­og­ obrazo­vn­ja­­ ima­ 17­ ra­zl­ič­itih­ ekviv­ale­ntnih­programa­­višeg­­sre­dnjeg­obrazov­anja,­­uk­ljuču­ju­ći­­tri­akad­e­msk­a­i­14­st­ru­čn­ih­program­a.­Svi­stručni­­ku­rsevi­­d­opunje­ni­su­­te­orijskim­­predmeti­ma.­u­Šve­ds­ko­j,­ipak,­­postoji­­vis­ok­a­stopa­osipanj­a­iz­viš­eg­sre­dn­jeg­ob­ra­zovanja1.­­J­edn­a­od­mog­ućnosti­­ je­­da­su­ ­nov­i­ ­st­ručni­ ­ku­rsevi­preteški­ ­i­predu­gački­­za­ ­manje­a­kad­emski­or­ij­en­tisane­uče­nike.­­ ­Kao­­š­to­znamo,­utica­j­ref­orm­e­strukov­no­g­obraz­ovanj­a­­na­stopu­o­du­st­ajanja­­još­uvek­­n­ije­istr­až­en.2

Tak­ođe­,­ mnogo­ z­em­alja,­ uk­ljuč­ujući­­ F­insku,­ Fr­ancusku,­­ Španiju­ i­­Švajcar­sk­u,­­stvorile­su­­direkt­ne­­pu­tanje­od­­v­iš­eg­srednjeg­stru­čnog­obraz­ovanja­ka­­stručnom­­t­er­cijarnom­­obraz­ova­nj­u.­

1.­ u­­ Šv­edsko­j­ ­je­­ s­istem­ ­st­ručnog­­ obrazo­vanja­ i­­ o­buke­ re­fo­rmisa­n­ na­ poče­tk­u­ ­devedesetih­ godina­­pr­ošlog­­ve­ka­.­Trajanje­st­ud­ija­bil­o­­je­­produžen­o­­sa­­dve­na­­tri­go­di­ne,­­k­urikulum­j­e­­bio­dopunjen­­teori-jskim­predme­ti­ma­­i­­metod­­procen­jivan­ja­­je­pro­menjen.­2.­Ekstrom­­(2003)­­je­­a­nalizirala­uticaj­­t­reć­e­godin­e­­u­­višem­srednj­em­st­ru­čn­om­­ob­razovanju­­na­upis­­u­­te­rcijarn­o­obra­zovanje­i­­na­stop­u­­ne­zaposlenos­ti­.­­utvrđen­­j­e­p­ozitivan­­u­ti­caj­novo­g­­stručnog­o­br­az­ovanja­­na­upisiv­anj­e­­tercij­ar­nog­­obrazova­nj­a­i­­nika­ka­v­ili­ne­ga­ti­va­n­utica­j­na­m­ogućno­sti­z­aposlenj­a.

Kar­ije­rn­o­vođ­enje­i­save­to­va­nj­e

Neki­mladi­l­ju­di­m­ogu­se­­na­ći­­u­progr­ami­ma­ko­ji­­ih­ne­­i­nter­esuju­,­i­li­­z­bog­nedov­oljnih­ re­zulta­ta­ za­ že­ljenu­ op­cij­u,­ ne­dovolj­no­­ i­nformaci­ja­ ili­ ­zat­o­ što­nisu­­bili­spremni­d­a­napra­ve­­iz­bor­za­ni­ma­nja­u­važn­om­mome­nt­u2.­u­­Finskoj­j e, na p rimer , n ed ostat ak int er esa za pre dmet studija jedan od faktora k oj i doprin­ose­r­an­om­napuš­ta­nj­u­­škole­­(G­rubb­e­t­­al­.,­2005)­.

u­­prin­cipu,­us­lu­ge­­vođenja­­i­­s­avetovanja­p­om­ažu­učeni­cima­­da­nap­ra­ve­­i­zbor­ob­raz­ovanj­a­­i­karij­er­e.­Ali,­kvali­tet­i­­a­dek­vatnos­t­sav­etovan­ja­pr­iličn­o­­v­arir­a­i­pod­rš­ka­­za­one­koji­napušta­ju­­školu­­č­es­to­mo­že­biti­­ne­ad­ek­vatna­

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

80 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

(M­or­ti­more­et­­al.­,­2005­).­­Vođe­nje­kari­jere­v­iš­e­­je­fokusirano­na­­d­onošenje­­obrazo­vnih­ odlu­ka­ n­ego­ na­ ­iz­bor­ zan­imanja­ i­ na­ ove­­ uč­en­ik­e­ stručn­ih­­ š­kola­ iz­ d­ru­št­veno­ u­gr­ož­enih­ grupa.­­ O­ECD­ovo­ ­ist­raživanj­e­ o­ kari­jer­i­i­usmer­av­anju­pokazu­je­ ­da­u­Bel­gi­ji­ (Flandr­iji),­ ­Finskoj,­­Mađarsk­oj­,­Nor­ve­šk­oj­ i­ ­Švajca­rs­ko­j­ ­uč­enici­ ­u­ ­st­ru­čnim­višim­sre­dnjim­­ š­ko­lama­d­obi­jaju­ma­nj­e­individualnog­saveto­vanja­­o­d­onih­k­oj­i­­po­hađaju­­a­kadem­ske­studije­(O­ECD,­2004c).­

uslu­ge­vođenj­a­­i­ ­saveto­va­nj­a­moraju­­vi­še­da­­s­e­uklj­uč­e­­u­svet­r­ada­­kako­­bi­­o­mogućile­ ­uč­enici­ma­­da­pro­baju­­buduće­pr­ofes­ij­e.­­Prak­tič­ne­mo­gu­ćnos­ti­uklju­ču­ju­­pose­te­­i­­sastan­ke­­s­a­­preds­tavnicima­­lo­ka­lne­industrije,­agencija­ma­­zajednice,­­simulac­ij­u­rada­i­li­­s­ta­žiranj­e­(OECD,­­20­04­c)­.­u­Norve­ško­j,­na­pr­im­er­,­vođe­nj­e­i­saveto­vanje­­čini­de­o­kurik­uluma­­od­­prim­arnog­obr­az­ovanja­nad­alje.­­N­a­nivou­ni­že­sre­dnje­škole­­učeni­ci­mogu­d­a­prov­edu­ba­r­jedn­u­­ne­delju­na­r­adn­om­­me­stu.­­

Bolje­veze­­sa­­svetom­­rad­a

Dob­ra­­ povezanost­ ­sa­ ­posloda­vc­im­a­ poma­že­­ d­a­ ­se­ osi­gu­ra­­ da­ v­eš­tine­s­tečene­kroz­str­uk­ovno­­o­brazo­van­je­odgovaraju­­z­ah­tevima­­tr­ži­št­a­rada,­a­­to­­se­­najdir­ek­tn­ij­e­­postiže­­kr­oz­­uključivanje­poslodava­ca­u­osmišljavanj­e­kvalifik­ac­ij­a­ ­za­zapo­slenja­ ­(OECD­,­2­00­0).­u­ I­rsk­oj­ je,­ ­kr­oz­Pro­gram­za­­ za­vršav­anje­škol­e,­­vl­ada­pok­ren­ula­p­art­ne­rstvo­između­š­kol­a­i­biz­nis­a­kako­­b­i­unapr­ed­i­la­obra­zo­vnu­inkluz­iju,­št­o­je,­izgleda,­u­ma­nji­lo­osi­panje­(Na­tion­al­­Econ­omic­a­nd­­Socia­l­For­um­,­2­002).­

­Kvalitetn­a­ ­obuka­­ z­a­ p­ri­pravnike­mož­e­ umanjiti­ rano­napušta­nj­e­ škole­ i­­o­la­kšati­­integ­ra­ci­ju­u­svet­­rad­a­(OE­C­D,­2000­).­­u­Fran­cuskoj,­­­­naroč­ito­m­eđu­uč­en­icima­­i­z­­dr­uštveno­­veoma­­ugrož­enih­gru­pa­,­u­čenici­koji­češće­bi­raju­šeg­rt­ov­anje,­imaju­­veće­šanse­za­zaposlenje­od­onih­­s­a­stručn­im­­obraz­ova­njem­­iz­ škol­e­ (­Sc­hütz­ and­W­ös­sman,­ 200­6).­ ­Zanati­ ­se­­ takođe­­ smatraj­u­ ­važnom­m­ogućnošću­ za­uče­nike­­ iz­ d­ruštve­no­­ u­grože­nih­­ grupa­­ u­ ­Norvešk­oj­ ­(Leney,­2005).

u­ zeml­jama­ k­oje­­ pripadaj­u­ n­emačkom­ govo­rnom­ pod­ruč­ju­ (k­ao­­ što­ ­su­Austri­ja,­Nemač­ka­­i­­Švajca­rsk­a)­i­u­­Dans­koj,­pos­to­ji­dualni­si­stem­u­ko­me­se­­kombinuje­­pra­ktična­ob­uk­u­­koja­se­do­bija­kr­oz­­prak­su­­n­a­radn­om­mestu­­s­a­a­kadems­kim­obraz­ov­anj­em­u­škol­i.­u­čenici­d­ob­ijaju­obuku­z­a­za­poslen­ja­koja­s­u­­pr­ep­oznata­­k­ao­potre­bna­od­­države.­u­­ovim­zem­ljama,­­već­i­deo­ge­neracije­­u­pisuj­e­s­tručne­škole­.­­Na­pr­im­er,­u­de­lu­Švaj­ca­rs­ke­u­kome­se­govori­nemački,­­80­­%­učeni­ka­­pohađ­a­str­učno­obr­azo­va­nje­(O­EC­D,­­2005f).­­A­li­,­­i­pro­me­ne­na­trž­iš­tu­rada­­koje­su­po­kr­enute­­teh­no­loškim­­inova­ci­ja­m­a­t­akođe­­s­u­utica­le­­na­zemlje­­s­a­dualnim­­s­is­te­mima.­­Neki­­tradic­io­nalni­pozivi­i­zan­at­i­su­­ugroženi,­­

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

81NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

sa­relokacijom­r­ada­izv­an­z­emalj­a­­OECD­a­ili­jed­no­st­av­no­zbog­­toga­š­to­taj­­ra­d­danas­­obavl­jaju­ma­šine.­­

3.­4.­­Iz­begavanj­e­­sl­epih­u­li­ca­i­dava­nj­e­d­ru­ge­­šanse

­Mla­di­ lju­di­­ sazrevaj­u­ u­­ r­azličitom­­ br­zinom,­ ­i­ ­intelektualno­­ i­ emotivno­,­­ pone­kad­ sa­ ­za­st­ajanje­m­ i­ po­novnim­ kreta­njem.­­ Ovo­ znači­ d­a­ je­ veom­a­v­ažno­o­mogući­ti­­drugu­­šansu­­z­a­one­koji­žele­­da­­se­vrat­e­u­ob­ra­zo­vn­i­proc­es­ kas­nije­ tokom­­ ži­vota.­ ­Iz­ ­istog­ r­az­loga­ j­e­ važ­no­ ­is­koreni­ti­­ slep­e­ ulice­ ­iz­­obraz­ov­nog­ sist­em­a­ ­–­ puta­nje­ koje­ ­za­tv­araju­ lju­di­ma­dal­je­ ob­razov­ne­opc­ije­.­­Fl­eksibila­n­sistem­­obrazo­vanja­­za­odra­sl­e­m­ože­b­iti­dobra­­al­ternat­iv­a.­u­o­bz­ir­­se­mora­­uze­ti­ra­dn­i­i­porod­ičn­i­ ­život,­p­re­thodno­­(pone­kad­n­ega­tivno)­o­brazov­no­­i­skust­vo­i­či­nje­nica­da­­odr­asli­mo­gu­­imati­veš­tine­i­znanja­do­bijena­­i­zvan­­ formaln­og­o­brazov­no­g­ ­procesa.­u­­ Šv­edsko­j,­ g­de­­ je­ut­ica­j­ rodit­eljskog­­društvenog­položaja­na­obrazovna­postignuća­znača­jno­oslab­io­(Shavi­t­and­Bloss­feld,­ 1993;­Bre­e­ et­ al.,­ 20­05),­ E­rikson­ ­i­ Jon­so­n­ ­(Erikson­ ­and­ Jonss­on­,­­1996)­t­vrde­da­­j­e,­por­ed­niske­­stope­­siromašt­va­i­opšt­eg­­obrazo­van­ja,­d­ob­ro­razvijen sis te m druge ša nse u švedsk om ob ra zovnom si stemu p om og ao da se savladaju­­o­ve­­prepr­ek­e.­

I­ns­titucije­i­­pr­ak­sa­obr­azo­va­nj­a­­odrasli­h

Ob­razovanj­e­o­drasli­h­o­dvij­a­se­u­r­az­ličitim­­ in­stitucij­ama:­oni­ma­­koje­ ­su­­po­sebno­­­n­ap­ravljen­e­­za­odras­le­,­narodnim­­srednj­i­m­­škol­ama,­ko­le­džima­za-jednice­ (community­ coll­eges),­­ kratkim­ s­veo­buhva­tni­m­ ­obukama­­ (o­ne­ stop­s­hops,­ “sv­e­­ n­a­ ­jednom­ ­mes­tu”),­ ce­ntr­ima­ za­jed­ni­ce­,­ ­centr­ima­ za­ obu­ku­­ u­predu­ze­ćima­ i­ r­edo­vnim­ob­ra­zo­vnim­ inst­itucij­ama­­koje­ su­­o­tvo­rene­za­­od­rasle­u­v­ečernjim­č­as­ov­ima­ili­­tok­om­vik­enda.­Fle­ksibilni­­ara­nžmani­­za­­učenje,­­u­kl­juč­ujući­ ­i­ v­anredno­­ u­če­nje­ i­ učenje­ n­a­ dalj­in­u,­­ um­anjuju­ opo­rt­unit­etne­t ro škove ob razovanja1­ j­er­­ga­č­ine­k­ompat­ibilnim­­s­a­svakod­ne­vn­im­živ­ot­om­­odrasl­ih.­­O­va­ponuda­­mora­b­it­i­­ta­ko­us­me­rena­da­­odgovara­­spe­cifični­m­pot­reba­ma­i­d­nev­ni­m­rasporedim­a­odrasl­i­h­l­judi.­u­s­up­ro­tnom,­nema­do­voljno­podsti­ca­ja­za­on­e­koji­su­o­dustal­i­od­­šk­olovan­ja­­da­se­­vrate­u­ono­okru­ženje­u­ko­jem­­v­eć­­jednom­ni­su­­u­speli­­(v­ideti­Prim­er­­3­.5).­­­

1 oportunitetni troškovi u suštini se odnose na to da neki prihodi nisu ostvareni zbog određenog­izbora.­Na­primer,­osoba­koja­bira­da­nastavi­školovanje­nakon­srednje­škole­ima­oportunitetni trošak u vidu neostvarenih zarada koje je mogla da stekne tokom trajanja daljeg obrazovanja­sa­kvalifikacijom­srednje­škole­(prim.­rec.).

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

82 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

P­rimer­3.5­­Instit­uci­je­za­­obrazovanj­e­­odraslih u­­r­az­ličiti­m­­zemljama­

­u­F­inskoj­­po­stoji­prek­o­2­60­cent­ar­a­­za­obr­az­ovanje­odrasl­ih.­Prv­ob­itno­stv­ore­ni­za­str­uk­ov­no­obr­az­ovanj­e­­odrasl­ih­,­­ov­i­cent­ri­­razvi­li­su­­mogućno­st­obra­zovanja­­či­tave­odrasle­po­pulac­ij­e.­­Postoje­­opšte­­više­s­rednje­­škole­za­­o dr asle, gd e on i mog u z avršit i osnovn o i opšt e vi še sr ed nj e ob razovan je i pola­ga­ti­mat­ur­ski­ispit­i­­takođe,­­poh­ađati­i­ndividualne­­p­re­dmete,­­n­ajčešće­j­ezike.­­

u­­Švedskoj­,­o­pšt­ins­ki­centri­­za­o­brazova­nje­odra­sl­ih­(Kom­vu­x)­široko­­su­rasp­rostanj­eni­i­ig­ra­ju­­važnu­ul­og­u­u­pružanju­­obave­znog­i­viš­eg­sr­ednjeg­­ni­voa­obra­zo­va­nj­a­za­odras­le­.­­Ovi­ce­nt­ri­bili­su­­glavni­fokus­s­korašnje­­I­ni­cijative­­z­a­obrazova­nj­e­odras­lih­sa­c­il­jem­da­se­­s­rednje­ob­ra­zovanje­obe­zb­ed­i­svim­od­ra­slim­ko­ji­­ga­nemaj­u.

­u­Španiji­ ­je­­n­ajveći­­d­eo­obra­zovan­ja­za­o­dra­sle­o­mo­g­uće­n­u­ce­ntrima­­za obrazova nje odras lih koje vode au to nomne re gio nalne v lad e, op št i ne ­ili­loka­ln­e­­vlasti,­i­­on­o­uklj­učuj­e­i­for­malno­i­­vanins­ti­tu­ci­on­alno2 o br az ov-anje.

­u­ ­Meksiku,­ ­Opšt­inski­ c­en­tri­ (Pl­azas­ Co­mu­nit­arias)­ omo­gućavaju­­mladim­a­­iz­­društven­o­ugro­ženih­grupa­­i­­odraslim­a­­da­­stekn­u­o­snovno­ob­r­az­ovanje­i­r­adn­u­obuk­u­­na­­tr­i­načina:­­uobič­ajenom­nastavo­m­u­­uč­ionici,­­u obraz ovn oj tel evi zi jskoj i vide o s ali i i li u kom pj uterskoj s obi sa in te rn-et­kon­ekci­jom.­Zb­og­man­ja­ka­­ obrazovne­ponu­d­e­ i­ o­snovnih­ i­nforma­cij­a,­­Opštinski­­c­entri­p­oka­zali­su­se­kao­­veoma­­važni­za­­živ­ot­zajedn­ic­a.­Sa­nji­hov­im­­prist­upom­­«sve­n­a­­jednom­­me­stu­»,­­pos­tali­su­e­fi­kas­ni­u­privlač­en­ju­nevol­jn­ih­učenika­­i­­davanju­­pr­istupa­­IC­T­­odraslim­a.­

u­ Australij­i­ su­ Ko­le­dži­ za­ t­eh­ničko­ i­­ dodatno­­ o­brazovanj­e­ ­(Tehn­ical­­an­d­ Furt­he­r­ ­Ed­ucati­on­ Colle­ges,­ TAFE­)­ ­ot­voreni­ za­ ­uč­en­ike­­ koji­ ­nemaju­­sertif­ik­ate­­nižeg­s­re­dnjeg­obraz­ovanj­a.­­Za­n­eza­poslen­e­ljud­e,­lj­ude­­aborid­žin­skog­ ­por­ekla­ i­li­­ ljud­e­kojim­a­ ­en­gleski­­ jezik­nij­e­m­aternji,­post­oje­pos­eb­ni­ku­rsevi­­k­oji­o­lak­šavaju­ula­zak­­ili­p­ovratak­u­­sve­t­rada.­uče­ni­ci­mo­gu­dobiti­di­plomu­za­­pr­ethodn­o­u­če­nje­i­os­misliti­­pl­an­st­ud­ija­ko­ji­­je­u­­skladu­sa­ n­ji­ho­v­im­ ­potreb­ama­.­ ­us­luga­ uklj­uč­uj­e­ ­podršku­ ­tutora,­ p­omoć­ ­oko­pro­fes­ionalne­­ o­rijentac­ije­­ ­il­i­ savetova­nje,­ c­en­tre­ za­­ ne­gu­ dece,­ uč­en­i­čka­­

2­Formal­education,­tj.­formalno­obrazovanje­uključuje­obrazovanje­koje­se­sprovodi­u­okviru­javno­priznatih­obrazovnih­institucija.­Non­formal­educaton­predstavlja­procese­u­kojima­je­obrazovanje­jasan­cilj­ali­se­sprovodi­van­obrazovnih­institucija.­To­su,­npr.­razni­kursevi­jezika­ili­upotrebe­računara,­te­se­koristi­izraz­vaninstitucionalno­obrazovanje­(prim.­rec.).

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

83NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

udruž­enja­i­bi­bl­io­te­ke­.­Svi­TAF­E­k­ursev­i­p­riznati­su­­na­na­cio­na­ln­om­nivo­u­­i­­kv­al­ifikacije­­se­s­matraju­va­li­dnim­od­­strane­poslodavaca­­i­organiz­acija­­za­obuku­šir­om­­Australi­je.

Izv­or­:­­OECD,­2­00­5d;­T­AF­E­New­South­Wales­.

­Za­­s­tican­je­osn­ovnog­­o­bra­zovan­ja­,­većina­­zem­alj­a­­OECD­a­ima­i­nstitucij­e­koje­ s­lu­že­­ odrasli­ma­ ­nu­deći­ im­ ­opi­smenjav­anje,­ i­ osnov­no­ i­ sred­nj­e­­obrazovan­je.­Priz­n­ava­nje­pretho­dn­og­­učenja­ (­rP­L3)­m­ože­­da­ stim­uliše­on­e­k oji su o dustal i od obraz ov anja da do bij u diplom e za neke od ve ština i zn anja k­oje­su­usvoj­il­i­van­form­aln­og­­obrazova­nj­a­­(n­a­prime­r­­na­radn­om­­mestu)­­i­da­­koris­te­­ to­p­rizna­vanje­­za­završa­va­nje­nji­ho­vi­h­ ­studija.­r­adno­mes­to­­ t­akođe­mož­e­ ­biti­ ­mes­to­ za­ sticanje­ serti­fi­kata­ o­­ o­snovnom­ ob­raz­ov­anju­ i­ r­azvo­ju­vešt­in­a­(OECD,­200­5d).­­Odrasli­k­oriste­ove­­mogućnos­ti­­u­zemljama­­u­kojim­a­su­o­ne­d­ostupne.­u­­Š­ved­skoj­na­­p­ri­mer,­na­jmanje­28­%­mla­dih­lju­di­p­rimljen­ih­­n­a­tercij­ar­no­obrazova­nj­e­p­rošlo­j­e­­kr­oz­Kom­vu­x­(opšti­ns­k­a­edukacija­za­odrasl­e)­­il­i­L­iberal­no­obraz­ovanje­­odra­slih­(­Nic­aise­­et­­al­.,­2005­).­

P­otenci­jalno,­ s­istem­ dru­ge­­ š­anse­ mož­e­ p­od­staći­ ­nap­uštanje­­ i­nicijalno­g­­višeg­ srednje­g­ obrazova­nja,­ um­anj­ujuć­i­ trošk­ov­e­ ­i­ rizike­­ za­uče­nik­e­ ako­­ t­o­u­čine.­O­vo­može­pre­ds­tavlj­ati­fle­ks­ibino­st­un­ut­ar­k­oncepta­do­životno­g­učen­ja­,­ ali­­ ­tak­ođe­može­ s­tvarat­i­ neke­ ­ne­do­statke.­u­­ Š­vedsk­oj­ ­ne­ki­­ učeni­ci­ odu­staju­od­glavn­og­ to­ka­ ­ob­razovanja­ i­­u­pisuju­­ institu­ci­je­­druge­­šanse­(g­de­se­­la­kše­­ napred­uj­e­ ­kroz­ razr­ede)­ kako­ bi­ ­pov­ećali­ ­ša­ns­e­ ­da­ upišu­­ t­erc­ijarno­­ob­ra­zov­anje.­

­Pr­imer­3.6­.­Obraz­ovne­i­ni­ci­ja­tive­­za­­z­aposlene ­i­neza­po­slene­bazira­ne­na­­r­ad­u­

Neke­­ inicija­ti­ve­ ­bazira­ne­na­ra­du­­usmere­ne­su­na­ ­mlade­nezap­oslene­

­koj­i­su­napustil­i­­školu.­­Fr­a­nc­uski­p­ro­gram­(­Mi­ss­ion­généra­le­d’ins­ertio­n­d­e­l’éducat­ion­natio­na­le)­p­omaže­uč­en­ici­ma­da­­ste­kn­u­­os­novne­­veštin­e.­

u­Fi­ns­ko­j,­uče­nici­koji­su­­napust­il­i­­k­onv­enciona­lno­­više­­sred­nje­obrazo­van­je­mogu­­d­a­­se­­u­pi­šu­u­radion­ič­ar­ske­pr­ogram­e­­ko­ji­­vode­­ka­struk­ov­nim­­kvali­fikac­ijama.­

3­rPL­–­recognition­of­prior­learning­(prim.­rec.).

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

84 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

­u­Sl­oveniji­­mla­di­ne­zap­osleni­k­oji­su­nap­ustil­i­­školu­mogu­­da­­učestvuju­u­­pr­oj­ektu­naz­van­om­„uč­en­je­­za­ml­ad­e­­odrasle“,­osmi­šl­jenom­­d­a­­ih­­m­otivi­še da nasta ve prekinut o škol ova nje i da im po nu di in dividualn u p odršku u sticanju­­os­novnih­­ve­št­ina­do­k­popun­jav­aju­ru­pe­u­pre­tho­dno­m­znan­ju.­

u­Ve­l­ikoj­Br­itaniji,­Pilot­p­ro­gr­ami­o­bu­ke­­za­poslo­da­vce­(Emp­loyer­Tr­ai­ni­ng­ Pi­lot­s­ ­­ E­TP­s)­ sti­mu­lišu­ ­za­poslene­ da­­ d­obi­ju­ osnov­ne­ ­i­ ­s­lo­že­nije­ve­štine­nu­deć­i­p­laćeno­odsust­vo­za­z­ap­os­lene­i­­sub­venci­oni­sa­nj­e­plata­­z­a­poslod­avce­.­ETP­s­o­bično­ob­ez­beđ­uje­b­espla­tn­e­inform­acije­­i­­savete­i­b­es­pla­tnu­ n­astavu­­ za­ ­za­poslene­ ­ko­ji­­ nemaju­ ­osn­ov­ne­ vešti­ne­.­ S­vi­ za­pos­le­ni­mogu­­učestvovati­u­­kursevim­a­iz­pismenosti­­i­ ­nu­me­ričke­­pis­menosti.­Pr­ek­o­80.000­­ osoba­na­ ob­uci­­ i­­ 11.000­ ­ posl­odavaca­ ­t­re­nu­tno­ s­u­ ­ukl­jučeni­u­ ­program­.­ T­r­i­ četvr­ti­ne­ od­ onih­ koji­­ s­u­ obučavan­i­ napu­sti­lo­ je­ ­šk­ol­u­ ­u­­šesnaes­toj­god­in­i­ili­pre­­i­­v­ećina­n­ji­h­nema­pr­iznate­­kv­alifikacije­.

Izvor:­Mi­nistry­ of­National­ Education,­Hig­her­Educatio­n­ an­d­research,­ France,­ 2­00­4;­Grubb­ et­ al.,­2005;­Flere­,­2­00­4;­Depar­tme­nt­for­­Work­and­­Pe­ns­ions,­uK­,­2­004.­­­­­­­­­

Priznav­an­je­pre­tho­dnog­u­čen­ja­

Priz­nav­anje­ pre­thodnog­ ­uč­enja­ (­rPL)­ uk­lju­čuje­ for­ma­ln­o­ priznavan­je­veština­­i­zna­nja­usvoj­en­ih­­izvan­forma­lno­g­­obrazovan­ja­(na­p­ri­me­r­na­radnom­­mestu­)­i­­korišć­enje­t­og­pri­znavanja­z­a­d­alje­o­br­azovanje.­­Ono­­može­um­an­ji­ti­uku­pn­o­­vreme­u­čen­ja­­i­ohr­ab­ri­ti­radnike­­da­u­čes­tvuju­­u­edu­ka­cij­i.­Me­ha­nizmi­pri­zna­vanja­­va­ri­ra­ju­,­ali­n­eki­s­istem­i­daj­u­­parcij­aln­e­bodov­e­z­a­­formalne­k­val­ifika­cije;­ dru­gi­ ­nu­de­neke­ ­oblike­ form­aln­og­pr­izn­ava­nja­ ili­­ di­plomu­ko­ja­­ je­pr­ihv­ać­ena­u­­dru­štvu.­­Ne­­postoje­z­aj­ed­nički­­s­ta­ndardi­­u­­procesu­priznavan­ja­­veš­tina.­­Ko­riste­se­ra­zli­či­ti­meha­niz­mi­procene,­­ka­o­­št­o­su­ne­fo­rmalni­inte­rvj­ui­ili­­te­st­iranja,­­zas­ebno­il­i­u­kombina­ci­ji­.

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

85NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Tabela­3.2.­­Pris­tupi­p­rizn­avanju­pre­th­odnog­uč­enja1

Ini cijat iv a Broj ljudi koji učestvu ju

Fran cu sk a Sv aka os ob a koja pokaže da je imala ba r t ri mes eca p rofesional no g iskustva mo že da aplicir a za zvanično pr iz navanje tog isku stv a (le validat io n des acquis de l ’expérienc e - V AE ). Ne postoji ispit; pr ocenu obavl ja komisi ja na osnov u do ka za koje j e po dn eo kand id at. S vi le galno p re poznati sertifikati , kval ifika cij e i titu le mogu biti dobije ne kroz VEA (Le Cent re INFO internet strani ca : www.cen tre -i nffo.fr) .

U 2005. g odini, 21.379 os oba tra žilo je priz navanje preth od no g iskustva i 88 % je bilo us peš no. Od ukupnog broj a kandidata, ude o ne zaposlenih i n eaktivn-ih bi o je 26 % (m ini stère d e l a Jeunesse, d e l ’Éducation nation ale et la Rech erche, Direc ti on de l ’é valuat io n et de la pros pecti­ve, F ra nc e).

N orveška Odras li rođ eni pre 1 97 8. koj i nisu z avr šil i sredn ju školu imaju pr av o na proc en u njiho vog neformaln og znanja i p ra vo da po ha đaju skraćeni obrazov ni kurs zasnova n na pređaš njem isk ustvu.

Od u ku pnog bro ja od 2 0.000 odraslih u v iš em s rednje m obra zo van ju , svake go-dine njih 10. 00 0 verifikuje sv oje komp et-e nci je u višem sr edn je m obraz ov an ju .

Port ug al Nacio na ln i sistem p ri zna va nj a, val ida cije i i zdavanja ser ti fi kat a o kompetencijama (Sistema Nacional de Reconhecimento , Validação eCe rti fi ca çã o de omp etê ncias, R VCC) usm er en je ka ni skokvali fi ko van im aktivn im odr aslim lj udi ma , zaposl eni m i nez aposleni m, i doz-vo lj ava pr epozna va nj e pr ethodno g učenja. Prog ra m omo guć uje sla bo kv alifikova nim osobama da pobol jšaju moguć nost za poslen ja i pods ti če ih da se , u bil o koje vreme, v ra te procesu o brazovanja i obuk e.

Više o d 35 .0 00 ko ri snika, od kojih je 12 .707 stekl o kva lifika cij e izm eđ u 2001. i 2 003. go di ne.

Sj ed in j ene Am er ičk e Države

GED isp it (Gener al Educa ti on al Develo pme nt - O pšti obr azovni r az voj) pod razu meva s t andardi zov ane te s tove i z pisanja, d ru št venih na uka , pri rodnih nauka, č itanja i matem at ike. Po je dinci koj i u spešno polože svi h pe t isp ita dobija ju GED diplomu, k oj a je alternativa diplomi sr ednje š ko le.

Između 40 0.000 i 700.000 ame ri čk ih građ ana godišnje pol ož i GED

1.­­Informacije­o­radu­OECD­o­priznavanju­vaninstitucionalnog­i­implicitnog­učenja­su­dostupne­na­www.oecd.org/edu/recognition.

3.5.­Završni­zaključci­i­razmatranja

Stuktura obrazovnih sistema i putanje kroz te sisteme mogu umanjiti ili uvećati­jednakopravnost.­Pravičan­i­inkluzivan­sistem­mora­da­upravlja­obi-mom­ovih­razlika,­kroz­odlaganje­usmeravanja­bar­do­kasnih­ tinejdžerskih­godina­ i­ kroz­ izbegavanje­ društvenog­ raslojavanja­ između­ različitih­ tipova­škola.­Sistem­mora­iskoreniti­slepe­ulice,­ponuditi­drugu­šansu­i­obezbediti­usmeravanje­tokom­prelaznih­faza­u­obrazovnom­sistemu.

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

86 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Korak­1:­Ograničiti­rano­usmeravanje i­razvrstavanje­i­odložiti­akademsku­selekciju

Pokazatelji

•­­Sistemi­ srednjih­ škola­ sa­velikim­socijalnim­razlikama­ između­škola­u­proseku­daju­najlošije­ rezultate­ iz­matematike­ i­ čitalačke­pismenosti­ i­veći­raspon­ishoda­iz­čitanja.­Društveni­status­veća­je­prepreka­uspehu­u­ obrazovanju­ u­ odnosu­ na­ sisteme­u­ kojima­ ne­ postoje­ velike­ socio­ekonomska­razlike­između­škola.

•­­Akademska­selekcija­školskih­sistema­povezana­je­sa­velikim­društvenim­razlikama­ između­škola­ i­ sa­ snažnim­uticajem­društveno­ekonomskog­statusa­ na­ postignuća,­ ali­ i­ sa­ boljim­ postignućima­ na­ gornjem­ kraju­skale­iz­matematike­i­prirodnih­nauka.­

•­­Pokazatelji­o­učenicima­srednjih­škola­ iz­PISA­ istraživanja­(OECD­pro-gram­za­Međunarodno­vrednovanje­učenika)­upoređeni­sa­pokazatelji-ma­ sa­ osnovnog­ nivoa­ iz­ PIrLS­ istraživanja­ (Progres­ in­ International­reading­Literacy­Study­–­Studija­o­međunarodnom­napretku­u­čitalačkoj­pismenosti)­ i­podacima­iz­zemalja­koje­su­uvele­opšte­školovanje­uka-zuju­da­je­rano­usmeravanje­povezano­sa­smanjenom­ravnopravnošću­u­ishodima­i­da­ponekad­slabi­rezultate­uopšte.

Preporuke•­­Rano­usmeravanje­i­razvrstavanje­moraju­biti­postavljeni­na­način­za­koji­je­utvrđeno­da­donosi­korist,­ jer­veoma­često­predstavljaju­pretnju­po­jednakopravnosti.­­­­

•­­Školski­ sistemi­ koji­ koriste­ rano­ usmeravenje trebalo bi da razmotre podizanje­starosnog­nivoa­na­kojem­se­događa­prvo­usmeravanje­kako­bi­se­umanjile­nejednakosti­i­poboljšali­ishodi.

•­­Akademsku­selekciju trebalo bi koristiti sa mnogo opreza jer i ona pred-stavlja­pretnju­po­jednakopravnost.

Korak­2:­Upravljanje­izborom­škole­tako­da­se ograniči­pretnja­po­jednakopravnost

Pokazatelji•­­Izbor­škole­može­predstavljati­pretnju­jednakopravnosti­jer­obrazovaniji­roditelji­mogu­praviti­mudrije­izbore.­Bolje­stojeći­roditelji­imaju­resurse­da­istraže­mogućnosti,­a­akademska­selekcija­ubrzava­napredak­onih­koji­su­već­stekli­bolju­startnu­poziciju­u­životu­zahvaljujući­roditeljima.­

•­­u­mnogim­zemljama­veća­mogućnost­izbora­u­školskim­sistemima­pov-

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

87NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

ezana­je­sa­većim­razlikama­u­društvenoj­strukturi­različitih­škola­(videti­Grafikon­3.3.).

Preporuke•­­Izbor­škole­predstavlja­pretnju­za­jednakopravnost­i­zahteva­pažljivo­up-ravljanje,­a­naročito­kako­bi­se­obezbedilo­da­ne­rezultira­povećanjem­razlika­u­društvenoj­strukturi­različitih­škola.­

•­­u­postojećem­ sistemu­ izbora­ škola,­ one­ za­ koje­ vlada­ veliko­ intereso-vanje­moraju­naći­načine­da­osiguraju adekvatanu­društvenu­raznolikost­u­školama­–­na­primer,­metode­odabira­učenika­kao­što­je­lutrija.­Finansi-jska­pomoć­školama­koje­upisuju­učenike­iz­društveno­ugroženih­grupa­može­takođe­dati­razultate.­

Treći­korak:­Obezbediti­privlačne­mogućnosti­u­višem­srednjem­obrazovanju,­umanjiti­broj­slepih­ulica­i­sprečiti­osipanje

Pokazatelji•­­Između­ 5­ %­ i­ 40­ %­ učenika­ napusti­ školovanja­ u­ zemljama­ OECD­a­(mereno­na­osnovu­broja­osoba­između­20­i­24­godine­koje­nisu­u­obra-zovnom­sistemu­i­koje­nemaju­više­srednje­obrazovanje).­Oni­će­stoga­imati­malu­radnu­sposobnost­i­visoku­stopu­nezaposlenosti.­

•­­Pored­ drugih­ faktora,­ odustajanje­ od­ školovanja­ posledica­ je­ nezado-voljstva­ školom,­ nedostatkom­ podrške­ kod­ kuće,­ lošim­ iskustvima­ sa­učenjem­i­ponavljanjem­razreda.­

•­­rano­uočavanje­ugroženih­učenika­pomaže­da­se­poprave­ishodi­i­da­se­spreči­osipanje.

•­­Dobro­karijerno­vođenje­i­savetovanje,­kombinovano­sa­fleksibilnijim­i­diverzifikovanijim­(i­stoga­privlačnijim)­kurikulumom­pomaže­da­se­um-anji­stopa­osipanja.

Preporuke•­­Rana­prevencija­napuštanja­škole­je­najbolji­metod.­Osnovno­školovanje­bi­trebalo­da­podrži­i­uključi­one­sa­problemima,­ali­i­one­sa­najboljim­rezultatima.

•­­Praćenje­ugroženih­učenika­(na­osnovu­informacija­o­prisutnosti,­postignućima­i­uključenosti­u­školske­aktivnosti)­trebalo­bi­da­bude­povezano­sa­merama­koje­za­cilj­imaju­da­se­unaprede­rezultati­i­spreči­odustajanje.

•­­Više­srednje­obrazovanje­mora­biti­privlačno­i­za­one­koji­ne­spadaju­u­eli-tu koja naginje akademskom obrazovanju, sa ponudom dobrih i kvalitet-nih­putanja­bez­slepih­ulica­i­sa­efikasnom­vezom­sa­svetom­rada.

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

88 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

•­­Laki­prelazi­sprečavaju­neuspeh­i­osipanje.­Dodatna­podrška­u­učenju­pri­kraju­srednje­škole­može­ohrabriti­učenike­da­nastave­sa­obrazovanjem.

•­­Kvalitetna­ stručna­usmerenja­veoma­su­važna.­uklanjanje­akademskog­opterećenja­sa­ulaska­u­opšte­više­srednje­obrazovanje­i­omogućavanje­pristupa­tercijarnom­obrazovanju­i­iz­stručnih­programa,­kao­u­Švedskoj­i­Norveškoj,­može­poboljšati­status­stručnih­usmerenja.

Četvrti­korak:­Ponuditi­drugu­šansu­za­sticanje dobrobiti­od­obrazovanja

Pokazatelji•­­Oni­koji­ne­uspeju­u­školi­se­veoma­teško­kasnije­oprave.­u­svim­zem-ljama­OECD­a,­ oni­ sa­ slabim­osnovnim­kvalifikacijama­mnogo­ se­ ređe­opredeljuju­za­učenje­u­odraslom­dobu­(videti­Grafikon­2.5).­Zanimljivo­je­da­ovaj­grafikon­takođe­pokazuje­značajne­razlike­među­zemljama.

•­­u zemljama oeCD-a veliki broj odraslih osoba i mladih koji su odustali od­ školovanja­ pre­ sticanja­ osnovnog­ obrazovanja­ stiču­ školske­ kvali-fikacije­kroz­programe­druge­šanse.­u­Sjedinjenim­Američkim­Državama­skoro­ 60­%­ onih­ koji­ su­ odustali­ od­ školovanja­ tokom­ života­ steknu­srednjoškolske­kvalifikacije­(GED­sertifikat).

PreporukeDruge­šanse­neophodne­su­onima kojima nedostaju osnovno obrazovanje

i­veštine.­Ovo­uključuje­programe­opismenjavanja,­osnovno­i­srednje­obrazo-vanje,­programe­zasnovane­na­radu­i­aranžmane­za­priznavanje­neformalnog­učenja.

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

89NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Anex­3.A

Aneks­3.A1­Koeficijenti­korelacije­između­indeksa­separacije­ i­ishoda­PISA­istraživanja

matematika prirodne nauke čitanje

srednji rezultat -0,40* -0,30 NS - 0,48**

dobri učenici - 0,17 NS -0,2 NS -0,43*

slabi učenici 0,45 * 0,3 NS 0,47**

standardna devijacija 0,35 NS -0,07 NS 0,18 NS

Aneks­3.A2­Regresiona­analiza:­Uticaj­selekcije­po­sposobnosti na­različite­pokazatelje­

Zavisna promenljiva Posmatrani slučajevi

proprcijaobjašenjene varijanse

Procenjeni koeficijent

Vrednost t-statistika

3.2.1 Procenat učenika sa na-jboljim rezultatom (nivo 6) iz matematike na PISA testu

27 zemalja OECD-a+ Rusija

0,40 Nezavisna promen-ljiva. Selekcija na osnovu sposobnosti

2,880,04*

4,372,26

Procenat učenika sa na-jboljim rezultatom (preko 600 poena) na PISA skali prirodnih nauka

27 zemalja OECD-a + Rusija

0,38 Nezavisna promen-ljiva. Selekcija na osnovu sposobnosti

14,40,11*

7,672,11

Procenat učenika sa na-jboljim rezultatom (preko 625 poena) iz čitanja na PISA skali

27 zemalja OECD + Rusija

0,10 Nezavisna promen-ljiva. Selekcija na osnovu sposobnosti

8,52-0,02 NS

7.50-0,54

3.2.2 Uticaj socio-ekonomskig statusa na performanse

27 zemalja OECD

0,47 Nezavisna promen-ljiva. Selekcija na osnovu sposobnosti

38,610,13*

20,922,65

3.3.3 Indeks separacije 28 zemalja OECD + Rusija

0,48 Nezavisna promen-ljiva. Selekcija na osnovu sposobnosti

0,210,001*

11,642,28

3.3.4 Indeks separacije 28 zemalja OECD + Rusija

0,48 Nezavisna promen-ljiva. Selekcija na osnovu sposobnosti

0,210,001*0,001 NS

11,642,281,12

Napomena:­*­značajano­na­nivou­od­5%;­**­značajno­na­nivou­od­1%;­NS­­­nije­statistički­značajnoIzvor:­OECD­(2004),­Learning­For­Tomorrow’s­World:­First­Results­from­2003­PISA, Paris

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

90 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Napomene

1.­­u­Irskom­izveštaju­o­odustajanju­od­školovanja,­prelazak­sa­primarnog­na­sekun-darni­nivo­opisan­je­kao­ključna­tačka­za­one­koji­rano­napuštaju­školu­­(Nacionalni­ekonomski­i­socijalni­forum,­2002).­

2.­­Videti­ grafikon­ 5.20­ o­ prvoj­ godini­ selekcije­ u­ obrazovnim­ sistemima­ u­ OECD­(2004b),­ Learning­ for­ Tomorrow’s­World:­ Forst­ results­ from­ PISA­ 2003,­ OECD,­Paris

Literatura

Ainley,­J.­and­M.­Sheret­(1992)­“Progress­through­High­School:­A­Study­of­Senior­Sec-ondary­Schooling­in­New­South­Wales”,­ACEr­research­Monograph,­No.­43.­ACEr,­Hawthorn,­Victoria,­Australia.

American­Institute­for­research,­SrI­International­(2006),­Early­College­High­School­Initiative.­ 2003­2005­ Evaluation­ report,­ prepared­ for­ the­ Bill­ &­Melinda­ Gates­Foundation,­American­Institute­for­research,­2006.

Arum,­r.­and­Y.­Shavit­(1994),­“Another­Look­at­Tracking,­Vocational­Education­and­Social­reproduction”,­European­university­Institute­Working­Paper,­No.­94/1,­Eu-ropean­university­Institute,­Florence.

Bauer,­P.­and­r.­riphahn­(2005),­“Timing­of­School­Tracking­as­a­Determinant­of­Inter-generational­Transmission­of­Education”,­Economics­Letters­91­(2006),­Elsevier,­pp.­90­97.

Bjorklund,­A.,­P.A.­Edin,­P.­Fredriksson­and­A.­Krueger­(2004),­Education,­Equality,­and­Efficiency:­An­Analysis­of­Swedish­School­reforms­during­the­1990s,­Institute­for­Labour­Market­Policy­Evaluation,­uppsala.

Blossfeld­H.­and­Y.­Shavit­(eds.)­(1993),­Persistent­Inequalities:­A­Comparative­Study­of­Educational­Attainment­in­Thirteen­Countries,­Westview­Press,­Boulder­Colo-rado.

Bobbitt,­L.­and­L.­Horn­(2000),­“Mapping­the­road­to­College:­First­Generation­Stu-dents’­Math­Track,­Planning­Strategies,­and­Context­of­Support”,­Statistical­Analy-sis­report,­March­2000,­National­Centre­for­Education­Statistics,­uS­Department­of­Education,­Office­of­Educational­research­and­Improvement.

Breen,­r.,­r.­Luijk,­W.­Muller­and­r.­Pollak­(2005),­“Non­Persistent­Inequality­in­Edu-cational­Attainment:­Evidence­from­Eight­European­Countries”,­Paper­presented­for­the­meeting­of­research­Committee­28­(ISA)­Inequality­and­Mobility­in­Family,­School,­and­Work,­Los­Angeles,­August­18­21,­2005.

Brunello,­G.,­M.­Gianni­and­K.­Ariga­(2004),­“The­Optimal­Timing­of­School­Tracking”,­Institute­for­the­Study­of­Labor­(IZA)­Discussion­Paper,­No.­995.

Centre­for­Native­Education­(n.d.),­Antioch­university,­Seattle,­www.antiochsea.edu/­about/cne.

Commission­of­the­European­Communities­(2006),­Communication­from­the­Commis-sion­to­the­Council­and­to­the­European­Parliament,­Efficiency­and­Equity­in­Euro-pean­Education­and­Training­Systems,­SEC(2006)1096.

Council­of­the­European­union­(2006),­Conclusions­of­the­Council­and­the­represen-

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

91NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

tatives­of­the­Governments­of­the­Member­States,­Meeting­within­the­Council­on­Efficiency­and­Equity­in­Education­and­Training,­15­November­2006.

Coradi­Vellacott,­M.­and­S.Wolter­(2004),­Equity­ in­the­Swiss­Education­System:­Di-mensions,­Causes­and­Policy­responses,­National­report­ from­Switzerland­con-tributingto­the­OECD’s­review­of­Equity­in­Education,­Swiss­Coordination­Center­for­research­in­Education.

DeLuca,­S.,­A.­Estacion­and­S.­Plank­(2005),­Dropping­Out­of­High­School­and­the­Place­of­Career­and­Technical­Education:­A­Survival­Analysis­of­Surviving­High­School,­National­ Dissemination­ Center­ for­ Career­ and­ Technical­ Education,­ Columbus,­Ohio.

Department­ for­ Work­ and­ Pensions,­ uK­ (2004),­ OECD­ Thematic­ review­ of­ Adult­Learning­in­the­united­Kingdom­–­Background­report.

Dronkers,­ J.­ and­P.­robert­ (2003),­ “Effectiveness­of­Public­ and­Private­ Schools­ in­ a­Comparative­Perspective”,­Paper­for­the­Sociology­of­Education­regular­Session:­International­Perspectives­on­the­Sociology­of­Education­at­the­Annual­Meeting­of­the­American­Sociological­Association­in­San­Francisco,­14­17­August­2004,­Euro-pean­university­Institute,­Department­of­Political­Sciences.

Ekström,­E.­(2003),­“Earning­Effects­of­Adult­Secondary­Education­in­Sweden”,­Insti-tute­ for­Labour­Market­Policy­Evaluation­ (IFAu),­Working­Paper,­2003:16,­upp-sala.

Erikson,­r.­ and­ J.­ Jonsson­ (eds.)­ (1996),­ Can­Education­be­Equalized:­The­ Swedish­Case­in­Comparative­Perspective,­Westview­Press,­Boulder,­Colorado.

European­Journal­of­Education­research,­Development­and­Policies,­“Attitudes,­Choice­and­Participation­–­Dimensions­of­the­Demand­for­Schooling”­(2006),­Vol.­41,­No.­1.

Eurydice­(1994),­Measures­to­Combat­Failure­at­School:­A­Challenge­for­the­Construc-tion­of­Europe,­www.eurydice.org.

Eurydice­(1997),­Measures­Taken­in­the­Member­States­of­the­European­union­to­As-sist­Young­People­who­Have­Left­the­Education­Without­Qualification,­www.eury-dice.org.

Eurydice,­The­Information­Network­on­Education­in­Europe,­www.eurydice.org.Fitz,­ J.,­ S.­ Gorard­ and­C.­ Taylor­ (2001),­ “Explaining­ School­ Segregation”,­ Paper­ pre-

sented­ to­ British­ Educational­ research­Association­ (BErA)­Annual­ Conference,­university­of­Leeds,­13­15­September­2001,­Cardiff­university­School­of­Social­Sci-ences.

Flere,­S.­(2004),­Educational­Equity­and­Inequity­in­Slovenia:­Country­Analytical­re-port.

Gibbons,­S.­and­S.­Machin­(2001),­“Valuing­Primary­Schools”,­Centre­for­the­Economics­of­Education­(CEE),­Discussion­Papers,­No.­0015,­London­School­of­Economics­and­Political­Science.

Grubb­ N.,­ S.­ Field,­ H.­ Marit­ Jahr­ and­ J.­ Neumüller­ (2005),­ Equity­ in­ Educa-tion­ Thematic­ review:­ Finland­ Country­ Note,­ OECD,­ Paris,­ www.oecd.org/dataoecd/49/40/36376641.pdf.

Hanushek,­E.A.­and­L.­Wössmann­(2005),­“Does­Educational­Tracking­Affect­Perfor-mance­ and­ Inequality?­ Differences­in­Differences­ Evidence­ Across­ Countries”,­Working­Paper­No.­1415,­Center­for­Economic­Studies­and­Institute­for­Economic­research­(CESifo),­university­of­Munich.

Hanushek,­E.A.,­J.F.­Kain,­J.M.­Markman­and­S.G.­rivkin­(2001),­“Does­Peer­Ability­Af-

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

92 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

fect­Student­Achievement?”,­Working­Paper­8502,­National­Bureau­of­Economic­research,­Cambridge,­MA.

Hoffman,­N.­(2003),­“College­Credit­in­High­School:­Increasing­Postsecondary­Creden-tial­rates­of­underrepresented­Students”,­Change,­July/August­2003,­www.early-colleges.org/Downloads/collegecredit.pdf.

Hoffman,­N.,­M.L.­Ferreira,­S.­Field­and­B.­Levin­(2005),­Equity­in­Education­Thematic­review:­Hungary­Country­Note,­OECD,­Paris.

Hoxby,­ C.M.,­ (2002),­ “The­ Power­ of­ Peers”,­ Education­ Next,­ No.­ 2,­ Summer­ 2002,­Hoover­Institution.

Istance,­D.­and­A.­Sliwka,­(2006),­“Choice,­Diversity­and­‘Exit’­in­Schooling­–­A­Mixed­Picture”,­European­Journal­of­Education,­Vol.­41,­No.­1,­pp.­45­58.

Jenkins,­ S.,­ J.­ Miclewright­ and­ S.­ Schnepf­ (2006),­ “Social­ Segregation­ in­ Secondary­Schools:­How­Does­England­Compare­with­Other­Countries?”,­Institute­for­Social­and­Economic­research­Working­Paper­2006­02.

Kim,­T.­and­K.­Pelleriaux­(2004),­Equity­in­the­Flemish­Educational­System:­Country­Analytical­report,­university­of­Antwerp.

Leney,­T.­(2005),­Achieving­the­Lisbon­Goal:­The­Contribution­of­VET,­European­Com-mission.

Meghir,­C.­and­M.­Palme­(2005),­“Educational­reform,­Ability­and­Family­Background”,­American­Economic­review,­Vol.­95,­No.­1,­pp.­414­424(11).

Ministry­of­Education,­russian­Federation­(2005),­Equity­in­Education:­Country­Ana-lytical­report­–­russia.

Ministry­ of­ National­ Education,­ Higher­ Education­ and­ research,­ France­ (2004),­L’équité­dans­ l’éducation­ en­France:­rapport­de­base­national­ présenté­dans­ le­cadre­de­l’activité­de­l’OCDE,­Paris.

Mortimore,­P.,­S.­Field­and­B.­Pont­(2005),­Equity­in­Education­Thematic­review:­Nor-way­Country­Note,­OECD,­Paris,­www.oecd.org/dataoecd/10/6/35892523.pdf.

National­Economic­and­Social­Forum­(2002),­“Early­School­Leavers,­Forum­report­No.­24”,­The­National­Economic­and­Social­Forum,­Dublin.

Nicaise,­ I.,­ G.­ Esping­Andersen,­ B.­ Pont­ and­ P.­ Tunstall­ (2005),­ Equity­ in­ Educa-tion­ Thematic­ review:­ Sweden­ Country­ Note,­ OECD,­ Paris,­ www.oecd.org/dataoecd/10/5/35892546.pdf.

Oakes,­J.,­M.­Selvin,­L.A.­Karoly­and­G.­Guiton­(1992),­Educational­Matchmaking:­Aca-demic­and­Vocational­Tracking­in­Comprehensive­High­Schools,­rand­report,­rand­Corporation.

OECD­(1994),­School:­A­Matter­of­Choice,­OECD,­Paris.OECD­(2000),­From­Initial­Education­to­Working­Life:­Making­Transition­Work,­OECD,­

Paris.OECD­(2004b),­Learning­for­Tomorrow’s­World:­First­results­from­PISA­2003,­OECD,­

Paris.OECD­(2004c),­Career­Guidance­and­Public­Policy:­Bridging­the­Gap,­OECD,­Paris.OECD­(2004d),­Completing­the­Foundation­for­Lifelong­Learning:­An­OECD­Survey­of­

upper­Secondary­Schools,­OECD,­Paris.OECD­(2005c),­Education­at­a­Glance:­OECD­Indicators­2005,­OECD,­Paris.OECD­(2005d),­Promoting­Adult­Learning,­OECD,­Paris.OECD­(2005e),­From­Education­to­Work:­A­Difficult­Transition­for­Young­Adults­with­

Low­Levels­of­Education,­OECD,­Paris.

3.­STruK­Tu­rE­I­Pu­TA­NJE

93NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

OECD­(2005f),­Country­report­on­National­System­Policies­and­Practices­Concerning­Children­and­Youth­ at­risk,­ Promoting­Partnership­ for­ Inclusion­–­ Switzerland,­OECD,­CErI,­Paris.

OECD­(2005g),­School­Factors­related­to­Quality­and­Equity:­results­from­PISA­2000,­OECD,­Paris.

OECD­(2006b),­Publicly­Provided­Goods­and­the­Distribution­of­resources,­OECD,­Di-rectorate­for­Employment,­Labour­and­Social­Affairs,­OECD,­Paris.

OECD­(2006f),­Public­Spending­Efficiency:­Questionnaire­on­the­Pre­Primary,­Primary­and­Lower­Secondary­Education­Sector,­OECD/ECO,­unpublished.

Pekkarinen,­T.,­S.­Pekkala­and­r.­uusitalo­(2006),­“Education­Policy­and­Intergenera-tional­Income­Mobility:­Evidence­from­the­Finnish­Comprehensive­School­reform”,­IZA­Discussion­Paper,­No.­2204

Schütz,­G.­and­L.­Wössmann­(2006),­Efficiency­and­Equity­in­European­Education­andTraining­Systems­prepared­by­the­European­Expert­Network­in­Economics­in­Educa-

tion­to­accompany­the­Communication­and­Staff­Working­Paper­by­the­European­Commission­under­the­same­title,­http://ec.europa.eu/education/policies/2010/doc/eenee.pdf.

Swedish­National­Agency­for­Education­(n.d.),­Official­statistics­of­Sweden,­Stockholm,­www.skolverket.se/sb/d/356.

Swiss­Contribution­to­Eurybase­–­the­Information­Database­on­Education­Systems­in­Europe­ (2001),­ Information­Documentation­Education­ Suisse,­Berne,­www.edk.ch/PDF_Downloads/Bildungswesen_CH/Eurydice_00e.pdf.

TAFE­(Technical­and­Further­Education)­New­South­Wales,­www.tafensw.edu.au.Teese,­r.,­P.­Aasen,­S.­Field­and­B.­Pont­(2005),­Equity­in­Education­Thematic­review:­

Spain­Country­Note,­OECD,­Paris,­www.oecd.org/dataoecd/41/39/36361409.pdf.The­Early­College­High­School­Initiative,­www.earlycolleges.org.Wolk,­ r.­ (2005),­ “It’s­ Kind­ of­ Different”:­ Student­ Experience­ in­ Two­ Early­ Col-

lege­ High­ Schools,­ www.earlycolleges.org/Downloads/KindOfDifferent.pdf#search=%22wolk%20%22it’s%20­kind%20­of%20different%22%22.

95NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Četvrto­poglavlje

Prakse­u­školi­i­van­nje

u­ovom­poglavlju­posmatramo­kako­način­rada­u­školi­ i­van­nje­utiče­na­ jednakopravnost,­ naročito­ u­ pogledu­ odnosa­ između­ škola,­ roditelja­i­ zajednica.­ Među­ različitim­ pristupima,­ ističemo­ potrebu­ da­ se­ umanji­stepen ponavljanja razreda u pojedinim zemljama, da se razviju pristupi osmišljeni­ za­ individualno­ učenje­ (uključujući­ mešovite­ mogućnosti­ za­učenje)­ i­ efikasne­ strategije­ za­ intervencije­ kako­ bi­ se­ pružila­ podrška­učenicima­ ili­ razredima­ sa­ slabijim­ rezultatima.­ Škole­ takođe­moraju­da­dosegnu­do­domova­dece­iz­ugroženih­društvenih­grupa,­koristeći­pristupe­kao­što­su­klubovi­za­izradu­domaćih­zadataka­i­unapređena­komunikacija­sa­roditeljima,­da­bi­se­poboljšalo­okruženje­za­učenje­van­škole.

4.­PrAKSE­u­ŠKOLI­I­VAN­NJE

96 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Sva­deca­mogu­da­ukažu­na­stvari­koje­im­najviše­znače­u­vezi­sa­njihovom­školom­ i­ školskim­radom.­Oni­će­vam­reći­ sve­o­njihovoj­ školi,­ časovima,­

predmetima,­nastavnicima,­o­tome­da­li­im­nastavnici­dobro­objašnjavaju­stvari­i­da­li­im­pomažu­kada­ne­razumeju­nešto.­Od­njih­ćete­saznati­i­koliko­domaćih­zadataka­imaju,­da­li­ im­u­njihovoj­izradi­pomažu­roditelji­i­kako­oni­reaguju­kada­im­deca­postižu­dobre­ili­loše­rezultate­u­školi­–­da­li­o­tome­razgovaraju­sa­nastavnicima,­na­primer.­Poglavlje­je­fokusirano­na­ovaj­suštinski­proces­učenja,­i­u­učionici­i­kod­kuće.­u­njemu­ispitujemo­izazove­i­istražujemo­kako­politika­i­praksa­u­ovoj­oblasti­mogu­postati­pravičnije­i­inkluzivnije.­

4.1.­Jednakopravnost­u­učionici: mere­za­one­kojima­je­potrebna­pomoć

Kada­se­u­učionici­pojave­problemi­u­učenju,­odgovor­se­može­dati­na­dva­prilično­ različita­ načina.­ Prvi­ je­ da­ se­ deca­ o­ kojima­ je­ reč­ premeste­ u­ drugo­okruženje­za­učenje,­i­time­sačuva­relativna­homogenost­rezultata­unutar­origi-nalnog­razreda.­Mere­ovog­tipa­uključuju­specijalno­obrazovanje,­usmeravanje­i­razvrstavanje,­o­kojima­se­raspravljalo­u­Trećem­poglavlju.­Drugi­način­za­ost-varivanje­jednakog­nivoa­postignuća­unutar­svakog­razreda­jeste­da­se­zahteva­da­oni­koji­zaostaju­ponove­razred.­Iako­je­ovo,­na­neki­način,­još­jedno­sredstvo­diferencijacije,­slično­onima­o­kojima­smo­raspravljali­u­prethodnom­poglavlju,­ono­je­takođe­i­način­upravljanja­individualnim­problemima­u­učenju­na­nivou­razreda,­pa­se­zbog­toga­o­njemu­govori­ovde.­Ostale­mogućnosti­podrazumevaju­različite­nastavne­pristupe­i­mere­koje­se­bave­različitim­nivoima­postignuća­unu-tar­razreda.­Da­bi­se­osigurali­svi­ovi­pristupi,­posvećenost­jednakopravnosti­mora­biti­ugrađena­u­kulturu­sistema­i­to­tako­da­zainteresovane­strane,­razmišljajući­o­svim­politikama­i­praksama,­uvek­ imaju­u­vidu­šta­one­mogu­postići­za­one­kojima­je­pomoć­najpotrebnija,­kao­i­za­one­sa­najboljim­rezultatima.

Ponavljanje­razreda

Zahtev­da­se­ponavlja­razred­uobičajeno­sledi­posle­formalnog­ili­neformalnog­nastavničkog­vrednovanja­učenika­pri­kraju­školske­godine,­koje­pokazuje­da­on­

4.­PrAKSE­u­ŠKOLI­I­VAN­NJE

97NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

nije­adekvatno­razumeo­podučavanu­materiju­ili­nije­dosegao­očekivani­nivo­znan-ja­(iako­ponavljanje­razreda­ponekad­znači­neuspeh­samo­u­nekim­predmetima).­Nakon­toga­se­škola­sama,­ili­u­dogovoru­sa­roditeljima­i­učenikom,­odlučuje­da­bi­učenik­ trebalo­da­ponovi­ razred,­uz­očekivanje­da­će­na­ taj­način­nadoknadi­propušteno.­Tabela­4.1­predstavlja­mehanizme­korišćene­u­odabranim­zemljama.­

Tabela­4.1­Ponavljanje­godine­u­osnovnom­i­nižem­srednjem­obrazovanju

Kada? Koliko puta? Ko odlučuje? Prema kojim kriterijumima?

Belgija(Flandrija)

Svaki razred može biti ponovljen jednaput.

Nastavnik ili nastavnički tim i direktor škole, u konsultaciji sa učenikom i roditeljima.

Rezultati testiranja i ispitivanja. Informacije iz Centra za obrazovno savetovanje.

Finska Ponavljanje je moguće u teoriji, ali je u praksi retko.

Francuska OsnovnoPonavljanje na kraju ciklusa.

Nastavnički tim (conseil des maîtres de cycle), na osnovu preporuke učenikovog nastavnika.

Obrazovna postignuća merena u odnosu na ciljeve postavljene za kraj svakog ciklusa.

Niže srednje (collège)Ponavljanje je moguće na kraju godine.

Conseil de classe na osnovu preporuke nastavnika.

Usvajanje veština određenih kurikulumom.

Mađarska PredškolskoDeca mogu biti zadržana još jednu dodatnu godinu.

Institucija za obrazovno vođenje ili komitet stručnjaka uz konsultacije sa roditeljima i zaposlenima u predškolskim ustanovama.

Dovoljna zrelost da se započne školovanje

Osnovno i niže srednjeOd četvrtog razreda, najviše tri puta.

Školsko nastavno osoblje. - Ocene iz svih predmeta, osim neuspeha da se postigne standard veština stranog jezika u prva četiri razreda.

- prisustvovanje nastavi u manjoj meri od zakonski određenog nivoa.

- Na zahtev roditelja i učenika.

Norveška Ponavljanje je moguće u teoriji, ali je u praksi retko.

Slovenija Nastavno osoblje, na preporuku razrednog starešine, nakon konsultacija sa drugim nastavnicima, školskim savetnikom i roditeljima.

Nedovoljna ocena iz svih predmeta na kraju školske godine

Španija OsnovnoPonavljanje na kraju ciklusa (sastoji se od nekoliko razreda), ne više od jedanput.

Glavni nastavnik i razredni nastavnik uz konsultacije sa drugim nastavnicima, lokalnim timom obrazovnih psihologa, roditeljima i prosvetnim inspektorima.

Obrazovna postignuća mere se u odosu na ciljeve postavljene za kraj svakog ciklusa

Niže srednjeUčenici dobijaju ocene za svaki predmet. Jedan predmet je moguće ponavljati jednom.

Tim za procenu, sastavljen od posebnog nastavničkog tima za svaku grupu učenika, pod vođstvom razrednog starešine.

Nedovoljna ocena iz više od dva predmeta.

Švedska Ponavljanje moguće u teoriji, ali je u praksi retko.

Švajcarska PredškolskoDeca mogu biti zadržana jednu dodatnu godinu.

Dovoljna zrelost da se započne školovanje

OsnovnoAko ponavljanje ne vodi nadoknađivanju, dete se prebacuje u specijalni razred ili školu.

Nastavno osoblje, nakon konsultacija sa roditeljima

Postignuća tokom perioda ocenjivanja.

Niže srednjeJedno ponavljanje je moguće. Nakon toga se učenik prebacuje u sledeći niži tip/nivo škole.

Nastavno osoblje, nakon konsultacija sa roditeljima.

Postignuća tokom perioda ocenjivanja.

Izvor:­Eurydice;­Swiss­Contribution­to­Eurybase­–­the­Information­Database­on­Education­Systems­in­Eu-rope­(2001),­ Information­Documentation­Suisse,­Berne;­ i­ izveštaji­pripremljeni­za­Tematski­pregled­o­jednakopravnosti­u­obrazovanju­(dostupni­na­www.oecd.org/edu/equity/equityineducation).­

4.­PrAKSE­u­ŠKOLI­I­VAN­NJE

98 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

u­nekim­zemljama,­kao­što­su­Francuska,­Luksemburg,­Meksiko­i­Španija,­više­od­20­%­učenika­mora­da­ponavlja­razred­u­osnovnoj­ili­srednjoj­školi­(videti­Grafikon­4.1).­u­ovim­zemljama,­ponavljanje­godine­jedan­je­od­glavnih­mehanizama­koji­se­koriste­kao­odgovor­na­slaba­individualna­postignuća.­u­drugim zemljama, kao što su japan, koreja i nordijske zemlje, ponavljanje je veoma­retko­i­može­biti­posledica­bolesti­ili­odsustva­tokom­godine.­

Grafikon­4.1.­Koliko­učenika­ponavlja­razred­u­osnovnom i­nižem­srednjem­obrazovanju?1

Procenat­petnaestogodišnjaka­koji­kažu­da­su­ponavljali­razred jedan­ili­više­puta­(2003).

1.­Podaci­za­Norvešku­nedostaju.­Ponavljanje­razreda­je­veoma­retko­u­Norveškoj.

Izvor:­OECD,­PISA­2003­Database.

Efikasnost­i­selekcija­­­­­

Da­li­ponavljanje­razreda­pomaže­učenicima­da­nadoknade­učenje­i­sus-tignu­ vršnjake?­ Kao­ što­ je­ i­ očekivano,­ oni­ koji­ ponavljaju­ razred­ postižu­slabije­ rezultate­u­ školi.­Na­primer,­oni­ imaju­mnogo­slabije­PISA­rezultate­na­nivou­od­15­godina.­u­Francuskoj,­Pol­i­Tronsin­(Paul­and­Troncin,­2004)­uočavaju­da­polovina­učenika­koji­ponavljaju­prvi­razred­osnovnog­obrazo-vanja­napuštaju­školu­ili­bez­kvalifikacija­ili­samo­sa­kvalifikacijama­niže­sred-

% učenika koji su ponavljali jednom ili više puta u osnovnoj školi% učenika koji su ponavljali jednom ili više puta u nižoj srednjoj školi

Meksiko

Holandija

Portugal

Belgija

Francuska

Luksemburg

Švajcarsk

aIrsk

a

Nemačka

Australija SAD

ŠpanijaKanada

Turska

Mađarska

Novi ZelandAustri

jaDanska

ŠvedskaFinska

PoljskaRusjij

a

Velika Britanija

SlovačkaČeška

ItalijaGrčk

aKoreja

30

25

20

15

10

5

0

%

4.­PrAKSE­u­ŠKOLI­I­VAN­NJE

99NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

nje­škole.­Istraživanja­u­Kvebeku­(Kanada)­i­Sjedinjenim­Američkim­Državama­pokazala­su­da­oni­koji­ponavljaju­razred­imaju­veće­šanse­da­kasnije­odus-tanu­od­školovanja.­Ali,­loši­rezultati­mogu­odslikavati­činjenicu­da­su­slabiji­učenici­odabrani­za­ponavljanje­godine.­Kakve­bi­oni­rezultate­postizali­da­su­tretirani­na­drugi­način?­u­odsustvu­ istraživanja­u­kontrolisanim­uslovima,­porede se ishodi onih koji su ponavljali godinu sa ishodima onih kojima je dozvoljeno­da­nastave­obrazovanje­uprkos­lošim­rezultatima.­rezultati­poka-zuju­malu­korist­od­ponavljanja­(Jimerson­et­al.,­1997).­Nakon­skorijih­velikih­ispitivanja­međunarodnih­pokazatelja­(Paul,­1997;­Paul­and­Troncin,­2004)­zaključeno­je­da­je­ovakva­praksa­neefikasna,­skupa­i­da­stigmatizuje.­u­još­jednom­istraživanju­tvrdi­se­da­„...­tokom­50­godina­ispitivanja­u­obrazovanju­niko­još­nije­utvrdio­da­je­bilo­koji­oblik­ponavljanja­razreda­efikasna­mera­protiv­niskih­postignuća...“­(Dalton­et­al.,­2001).

Da­ bi­ sistem­ ponavljanja­ razreda­ bio­ efikasan,­ mora­ da­ odabere­ prave­učenike.­u­svakom­školskom­razredu­varira­uzrast­dece.­Na­primer,­ako­su­školski­razredi­određeni­kalendarskom­godinom­rođenja,­najmlađi­će­u­sva-kom­razredu­biti­oni­rođeni­u­decembru,­a­najstariji­u­januaru.­utvrđeno­je­da­školska­postignuća,­čak­i­u­srednjoj­školi,­delimično­zavise­od­tačnog­uzrasta,­pa­će,­ako­se­utvrđeni­prag­znanja­koristi­da­se­odredi­ko­će­ponavljati­godinu,­najmlađi­u­svakoj­grupi­biti­u­najrizičnijoj­poziciji.­Ponavljanje­možda­neće­poremetiti­starosnu­strukturu­razreda­kao­što­se­može­očekivati;­mnogi­od­onih­koji­ponavljaju­godinu­samo­su­nekoliko­meseci­stariji­od­onih­u­razredu­kojem­se­priključuju.­S­tim­u­vezi,­pokazaće­se­da­mnogi­ponavljači­nisu­slabi­učenici,­već­su­samo­premladi­za­svoj­razred.­Istovremeno,­neki­stariji,­zaista­loši­učenici­izbeći­će­ponavljanje.­Ako­je­opravdanje­za­postojanje­ove­mere­to­da­ je­usmerena­na­ slabije­učenike,­ sve­procedure­odabira­ zasnovane­na­ustanovljenom­pragu­znanja­biće­manjkave.

Istraživanja­ u­ Sjedinjenim­ Američkim­ Državama­ i­ Francuskoj­ takođe­sugerišu­da­je­društveni­položaj,­nezavisno­od­školskih­postignuća,­važna­de-terminanta­ponavljanja­razreda.­Ovo­može­biti­zbog­problema­u­ponašanju­koje­ je­povezano­ sa­društvenim­položajem,­ ili­ zbog­ toga­ što­ su­obrazovani­roditelji­u­boljoj­poziciji­da­se­usprotive­ponavljanju­koje­predlaže­škola.­Sto-ga­proces­odabira­takođe­može­predstavljati­rizik­za­ jednakopravnost­zbog­pristrasnosti­zasnovane­na­društvenom­statusu.

Troškovi­i­podsticaji­

Troškovi­ponavljanja­razreda­su­prilični,­ali­indirektni.­Nekoliko­procena­je­ dostupno­ u­ literaturi,­mada­ je­Džimerson­ sa­ saradnicima­ (Jimerson­ et­al.,1997)­ u­ Sjedinjenim­Američkim­Državama­ procenio­ da­ je­ 1990.­ samo­

4.­PrAKSE­u­ŠKOLI­I­VAN­NJE

100 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

za­ troškove­nastave­ izdvojeno­do­10­milijardi­dolara.­Pod­pretpostavkom­da­ ponavljanje­ razreda­ podrazumeva­ jednogodišnje­ odlaganje­ sticanja­diplome,­ troškove­ predstavlja­ jedna­ dodatna­ godina­ nastave­ plaćena­ iz­javnog­budžeta,­plus­oportunitetni­troškovi­godine­učenikovog­vremena,­što­će­uglavnom­uticati­na­njega­u­vidu­nižih­primanja,­što­je­uobičajeno­nakon­odlaganja.­Tabela­4.2.­postavlja­procenu­troškova­u­odabranim­državama­za­koje­postoje­dostupni­podaci.­Oni­pokazuju­da­trošak­po­učeniku­po­ponov-ljenoj­godini­može­biti­ i­do­20.000­dolara­na­Novom­Zelandu,­dok­ukupni­troškovi­na­nivou­države­mogu­biti­450­miliona­dolara­godišnje,­kao­u­Bel-giji.­­­­­

Tabela­4.2­Procena­troškova­ponavljanja­razreda­u­odabranim­državama1

Ukupni troškovi države Troškovi po učeniku za ponavljanje jedne godineMereno u hiljadama dolara prema paritetu kupovne moći

Osnovno i niže srednje obrazovanjeMereno u milionima dolara prema paritetu kupovne moći

Osnovna škola Niža srednja škola

Belgija 440 16 18

Danska 30 14 14

Finska 10 8 11

Mađarska 80 9 9

Novi Zeland 50 20 19

Švedska 40 10 10

Sjedinjene Američke Države 5.270 13 14

1.­­Troškovi­ponavljanja­procenjeni­su­kao­zbir­dveju­komponenata:­dodatnih­troškova­nastave­i­vrednosti­izgubljenog­ishoda.­Procena­je­napravljena­odvojeno­za­osnovno­i­niže­srednje­obrazovanje.­Ovo­znači­da­ponavljanje­godine­implicira­još­jednu­dodatnu­godinu­provedenu­u­školi.­Godina­za­koju­su­uzeti­podaci­je­2003.­Troškovi­nastave:­godišnji­trošak­po­učeniku­izražen­u­dolarima­pri­paritetu­kupovne­moći.­Izgubljeni­ishod:­Procenjen­na­ukupnim­primanjima­osoba­od­15­do­24­godine,­uzimajući­u­obzir­stopu­nezaposlenosti,­izraženo­u­dolarima­prema­paritetu­kupovne­moći.­ukupni­troškovi­po­državama­procenjeni­su­množenjem­procenjenih­troškova­za­ponovljenu­godinu­sa­ukupnim­brojem­ponavljača.­

Izvor:­OECD­(2005c),­Education­at­a­Glance:­OECD­Indicators­2005,­OECD,­Paris;­OECD­Education­Database­(2004).

Škole­imaju­veoma­malo­podsticaja­da­uzmu­u­obzir­ove­velike­troškove.­Po­pravilu,­produženje­vremena­koje­učenik­provede­u­obrazovanju­nameće­dodatne­troškove­nastave­celom­sistemu­povećanjem­broja­upisanih­učenika.­Ali,­pojedinačne­škole­obično­dobijaju­ sredstva­po­upisanom­učeniku,­ tako­da­one­neće­morati­da­apsorbuju­povećane­troškove­ili­da­preuzmu­oportu-nitetne­ troškove­od­neostvarenog­ rezultata.­Ovo­ je­naročito­važno­zato­ što­

4.­PrAKSE­u­ŠKOLI­I­VAN­NJE

101NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

alternativne­mogućnosti­za­borbu­protiv­problema­u­učenju,­kakva­je,­recimo,­intenzivna­pomoć­u­malim­grupama,­obično­predstavljaju­direktne­troškove­za­škole.

Smanjivanje­ponavljanja­razreda

Da­zaključimo,­ponavljanje­razreda­je­neefikasno­i­skupo,­a­škole­nemaju­dovoljno­podsticaja­da­uzmu­u­obzir­ove­ troškove.­Ponavljanje­ se­ponekad­brani­na­osnovu­potrebe­da­ se­održe­ standardi.­ Standardi­ su­važni,­ ali­ oni­koji­su­zaista­bitni­jesu­konkretni­ishodi­za­učenike,­a­ne­teoretska­očekivanja­za­nivo­učenika­u­određenom­razredu.­Neke­od­zemalja­koje­manje­koriste­ponavljanje­kao­meru­(ili­ga­uopšte­ne­koriste)­ imaju­izuzetno­visoke­stan-darde.­Naravno,­mogu­postojati­pojedinačni­slučajevi­kada­ponavljanje­može­pomoći,­ali­ izgleda­da­su­ovakvi­slučajevi­izuzeci.­Praksa­­se­sve­više­menja­u­mnogim­zemljama.­u­Luksemburgu­je­nedavno­sprovedena­reforma­kako­bi­se­umanjilo­ponavljanje­razreda­(Luxembourg,­2005),­dok­je­u­Francuskoj­Savet­za­evaluaciju­škola­dao­preporuku­da­se­smanji­korišćenje­ponavljanja­(Haut­Conseil­de­l’Évaluation­de­l’École,­2004).­Tokom­izrade­ovog­tematskog­pregleda,­ timovi­ eksperata­dali­ su­ slične­preporuke­ za­Mađarsku­ i­ Španiju­(Hoffman­et­al.,­2005;­Teese­et­al.,­2005),­a­u­Španiji­su­već­preduzeti­određeni­koraci.

uprkos­ pokazateljima,­ ponavljanje­ godine­ je­ i­ dalje­ uobičajena­ praksa­u­ nekim­ zemljama.­ Postoje­ dva­ osnovna­ razloga­ za­ to.­ Prvo,­ istraživanja­ u­Belgiji,­ Kanadi,­ Francuskoj,­ Švajcarskoj­ i­ Sjedinjenim­Američkim­Državama­pokazuju­da­nastavnici­snažno­podržavaju­ponavljanje­i­da­su­uvereni­u­nje-govu­efikasnost­(Paul,­1997).­Ovo­se­možda­dešava­zbog­toga­što­nastavnici­osećaju­da­im­nedostaje­veština­za­podučavanje­razreda­sa­diverzifikovanijim­postignućima.­Drugi­razlog­bi­mogao­biti­to­što,­na­nivou­škole,­kao­što­smo­već­ govorili,­ ne­postoje­podsticaji­ da­ se­u­obzir­uzmu­ troškovi­ponavljanja­razreda.

Iz­ovoga­proizlaze­dva­zaključka­koja­se­tiču­politika.­Prvo,­zemlje­koje­koriste­ ponavljanje­ u­ velikoj­ meri,­ trebalo­ bi­ da­ istraže,­ zajedno­ sa­ nas-tavnicima,­alternativne­načine­da­pruže­podršku­onima­koji­imaju­problema­u­učenju.­Pored­pokazatelja­da­je­ponavljanje­neefikasno,­nastavnicima­se­moraju­ponuditi­konkretne­alternative.­Kao­što­tvrdimo­u­nastavku­teksta,­međunarodno­iskustvo­sugeriše­da­takve­alternative­postoje­i­da­one­mogu­biti­ veoma­ efikasne.­ Primer­4.1.­ opisuje­ jednu­uspešnu­ incijativu­ u­ Fran-cuskoj.

4.­PrAKSE­u­ŠKOLI­I­VAN­NJE

102 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Primer­4.1­Alternativni­pristup­ponavljanju­razreda­ u­Francuskoj

Jedan­od­načina­da­se­pomogne­deci­koja­zaostaju­jeste­da­im­se­ponudi­dodatno­vreme­za­nastavu­i­da­se­nastava­prilagodi­njihovim­potrebama.­Primer­ francuske­ srednje­ škole­ koja­ se­ nalazi­ u­ oblasti­ u­ kojoj­ stanuju­društveno­ ugrožene­ grupe­ (les­ ulis)­ pokazuje­ kako­mere­ usaglašene­ sa­individualnim­potrebama­mogu­koristiti­najugroženijim­učenicima.­Škola­je­ imala­ visoku­ stopu­ ponavljanja­ i­ prilično­ slabe­ rezultate­ u­ poređenju­sa­ drugim­ školama­ u­ okrugu.­ Onda­ je­ 2004.­ godine­ škola­ predložila­učenicima­ sa­ slabim­ rezultatima­ da­ pohađaju­ eksperimentalnu­ nastavu­umesto­da­ponavljaju­godinu.­Cilj­ je­bio­da­ se­poboljša­prelaz­učenika­u­sledeći­ razred­pomažući­ slabijim­učenicima­da­dostignu­ostale­ razvijan-jem­samopouzdanja­ i­poverenja­u­sposobnosti­učenja.­Pristup­ je­bio­ba-ziran­na­osnaživanju­odnosa­između­nastavnika­i­učenika,­nudeći­nastavu­koja­je­prilagođenija­učenicima­i­koja­ih­podstiče­da­aktivno­participiraju:­“Les­ élèves­ ont­ enfin­ osé­ poser­ des­ questions­ concernant­ des­ savoir­faire­même­très­simples.­Cela­leur­a­donc­permis­d’éclairer­des­zones­d’ombre­qui­les­empêchaient­de­progresser­dans­certaines­matières.­Dans­aucune­autre­classe­précédemment­suivie,­ l’élève­n’avait­osé­demander­une­telle­explica­tion­quand­la­notion­n’était­pas­maîtrisée.”­(“učenici­su­postali­hrabriji­da­postave­pitanja­o­tome­kako­raditi­neke­veoma­jednostavne­stvari.­To­im­je­omogućilo­da­raščiste­nejasnoće­koje­su­blokorale­njihov­napredak­u­poje-dinim­predmetima.­Na­prethodnim­časovima,­učenici­se­nisu­usuđivali­da­pitaju­za­objašnjenje­kada­im­nešto­nije­bilo­jasno“.)­Nakon­godine­prove-dene­u­eksperimentalnom­razredu­učenici­su­imali­više­samopouzdanja,­a­stepen­ponavljanja­je­umanjen.­Ovo­se­pokazalo­kao­korisno­za­celu­školu­jer su smanjeni problemi u ponašanju i neopravdana odsustvanja s nas-tave.­(Lycee­de­l’Essouriau).­­­

Osim­toga,­način­finansiranja­škola­može­biti­podešen­tako­da­se­u­obzir­više­uzimaju­realni­troškovi.­Jedna­mogućnost­bi­bila­da­se­školama­dozvoli­da­zadrže­sve­uštede­nastale­smanjenjem­ponavljanja­godine­i­da­taj­novac­iskoriste­za­druge­namene.­Na­primer,­škole­bi­mogle­da­budu­finansirane­prema­godišnjem­protoku­učenika­od­godine­upisa­ka­godini­maturiranja,­umesto­ na­ osnovu­ broja­ upisanih­ učenika.­ Smanjenje­ ponavljanja­ godina­proizvelo­bi­manji­broj­učenika­u­razredima­i­oslobodilo­resurse­za­druge­namene.­

4.­PrAKSE­u­ŠKOLI­I­VAN­NJE

103NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Mere­u­učionici

Škole­ se­ na­mnoge­ načine­ bave­ različitim­ nivoima­ znanja­ u­ razredu­ili­ učenicima­ koji­ zaostaju­ ili­ učenicima­ kod­ kojih­ se­ javljaju­ problemi­u­ učenju.­ uopšteno­ govoreći,­ mora­ postojati­ posvećenost­ uspehu­ svih­učenika,­ reprezentovana­ u­ visokim­ očekivanjima­ i­ organizaciji­ pro-grama­ i­ pristupima­ koji­ omogućavaju­ da­ se­ ostvare­ takva­ očekivanja.­To­ podrazumeva­ prilagođavanje­ nastavničkog­ pristupa­ varijacijama­ u­postignućima­ i­ omogućavanje­dodatne­podrške­onima­koji­ imaju­ slabije­rezultate.­ učionica­ je­ prvi­ nivo­ na­ kojem­ problemi­ u­ učenju­ mogu­ biti­uočeni­i­efikasno­razrešeni.­Fleksibilne­instrukcije,­prilagođene­različitim­rezultatima­đaka­veći­su­ izazov­za­nastavnike­ i­ stoga­se­moraju­osnažiti­dobrom­pripremom­nastavnog­osoblja.

Većina­obrazovnih­sistema­ ima­različite­metode­obezbeđivanja­posebne­pomoći­ onima­ sa­ problemima­ u­ učenju,­ iako­ one­ nisu­ uvek­ dobro­ evalu-irane.­Ovde­ćemo­najpre­ istaći­pristupe­za­koje­postoje­čvrsti­pokazatelji­o­uspešnosti,­a­zatim­i­primere­za­koje­su­ishodi­manje­izvesni.

Postoje­ čvrsti­pokazatelji­da­korišćenje­grupe­ tehnika­poznatih­pod­na-zivom­ formativno­ vrednovanje­ dovodi­ do­ uspeha,­ naročito­ kod­ učenika­ sa­slabim­ rezultatima.­ Formativno­ vrednovanje­ integrisano­ je­ u­ procese­ nas-tave­i­učenja,­tako­da­informacije­o­napretku­đaka­mogu­da­se­koriste­da­bi­se­uočile­razlike­u­razumevanju­i­da­bi­se­nastava­oblikovala.­Stoga­je­pre­u­pitanju­ „formativno“­ nego­ „sumativno“­ vrednovanje.­ Formativno­ vredno-vanje­ takođe­ uključuje­ promenu­ odnosa­ između­nastavnika­ i­ učenika­ tako­da­ se­ učenici­ osećaju­ slobodnijima­ da­ kažu­ ukoliko­ im­ nešto­ nije­ jasno.­ u­pregledu­ istraživanja,­ Blek­ i­ Vilijam­ (Black­ and­William,­ 1998)­ zaključuju­da­su­poboljšanja­rezultata­povezana­sa­ formativnim­vrednovanjem­bila­„...­među­najvećim­ikada­zabeleženim­u­vezi­sa­merama­u­obrazovanju“.­Neko-liko­ studija­ citiranih­ u­ pregledu­ takođe­ pokazuje­ da­ formativne­ metode­mogu­biti­naročito­efikasne­u­pomaganju­učenicima­sa­lošim­rezultatima­da­napreduju.­u­OECD­ovom­pregledu­formativnog­vrednovanja­u­srednjoj­školi­(OECD,­2005h),­opisuje­se­nekoliko­studija­slučaja­škola­u­kojima­je­veliki­broj­učenika­iz­ugroženih­društvenih­grupa­prešao­iz­statusa­lošeg­u­status­prim-ernog­učenika­tokom­godina.­Programi­koji­su­usmereni­na­potrebe­učenika­sa­lošim­rezultatima­takođe­daju­pozitivne­rezulate.

Nastavnici­ koji­ koriste­ formativno­ vrednovanje­ koncentrišu­ pažnju­ na­napredak­ka­ciljevima­učenja,­umesto­na­učenikov­apsolutni­nivo­postignuća.­Nekoliko­istraživanja­pokazuje­vrednost­ovakvog­pristupa,­istučući­da­oni­sa­slabim­rezultatima­pripisuju­neuspeh­nedostatku­mogućnosti,­a­ne­ truda,­ i­da­deca­stvaraju­svest­o­svojim­sposobnostima­i­mogućnostima­rano­u­životu­

4.­PrAKSE­u­ŠKOLI­I­VAN­NJE

104 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

(Black­and­William,­1998).­Nastavnici­koji­korisite­ formativno­vrednovanje­mogu­da­pomognu­učenicima­da­razviju­niz­veština­i­strategija­za­učenje­koje­oni­tokom­vremena­mogu­dalje­unapređivati.­Na­primer,­u­jednoj­školi­u­Nju-faundlendu­(Newfoundland)­u­Kanadi,­učenici­devetog­razreda­čitaju­radove­jedni­ drugima,­ koristeći­ metod­ rezultata­ da­ vrednuju­ i­ poboljšaju­ kvalitet­pisanog­teksta­u­pogledu­stila,­strukture,­gramatike­ i­pisanja.­učenicima­se­svideo­ovako­strukturisani­pristup.­Jedan­od­njih­prokomentarisao­je:­„Možeš­da­vidiš­šta­si­uradio­loše­i­kako­to­možeš­da­popraviš.­I­mnogo­je­lakše­da­postavljaš­ciljeve­sam­za­sebe“­(OECD,­2005h).

osnovni elementi formativnog vrednovanja su:•­­atmosfera­u­učionici­koja­podstiče­interakciju­i­korišćenje­mehanizama­

vrednovanja•­­uspostavljanje­ciljeva­učenja­i­praćenje­individualnog­napretka­učenika­ka­ovim­ciljevima

•­­korišćenje­različitih­metoda­davanja­ instrukcija­da­bi­se­odgovorilo­na­različite­potrebe­učenika­

•­­korišćenje­ različitih­ pristupa­ za­ vrednovanje­ učeničkog­ razumevanja­materije

•­­davanje­povratne­ informacije­o­postignućima­učenika­ i­prilagođavanje­instrukcija­da­bi­se­zadovoljile­uočene­potrebe

•­­aktivno­učešće­učenika­u­procesu­učenja.

Ličnost­ i­ karakteristike­ nastavnika,­ ili­ njihova­ različita­ očekivanja­ od­različitih­učenika,­takođe­mogu­da­utiču­na­pojedinačne­rezultate.­Kako­bi­se­izbegla­pristrasnost,­nastavnici­su­u­jednoj­školi­u­Bariju,­u­Italiji,­diskutovali­u­timovima­o­vrednovanju­učeničkih­rezultata.­Primetili­su­da­se­kvalitet­nji-hovog­vrednovanja­popravio­i­da­su­bili­sposobni­da­uoče­potencijalnu­pris-trasnost­(OECD,­2005h).

Tzv.­Reading­recovery­programi­takođe­utiču­na­rezultate­učenika.­Reading­recovery je kratkotrajna, intenzivna mera individualne nastave za prvake sa slabim­učinkom.­Ova­mera­koristi­se­kao­dodatak­dobroj­nastavi­u­razredu.­Pojedini­učenici­dobijaju­polučasovne­lekcije­svakog­radnog­dana­tokom­12­do­20­nedelja­sa­posebno­obučenim­Reading­recovery­nastavnicima.­Čim­učenici­dostignu­očekivanu­pismenost­na­nivou­razreda­i­pokažu­da­mogu­da­nastave­da­uče­bez­pomoći,­ovaj­vid­nastave­se­prekida,­a­novi­učenici­započinju­sa­individualnim­časovima.­Cilj­reading­recovery­lekcija­je­da­promovišu­ubrzano­učenje­pomoću­kojeg­bi­učenici­mogli­da­sustignu­svoje­vršnjake,­umanje­raz-liku­u­postignućima­što­je­brže­moguće­i­da­nastave­da­uče­nezavisno.­Tokom­svake­lekcije­dete­čita­poznate­priče,­čita­priču­koja­je­već­pročitana­dan­ranije,­

4.­PrAKSE­u­ŠKOLI­I­VAN­NJE

105NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

radi­sa­slovima­i/ili­rečima­koristeći­magnetizovana­slova,­piše­priče,­sastavlja­iseckane­priče­i­čita­nove­knjige.­Nastavnik­pokazuje­strategije­za­rešavanje­problema,­podržava­dete­i­­pomaže­mu­da­razvije­efikasne­strategije­(reading­recovery­Council­of­North­America).

Efikasnost­ Reading­ recovery strategija za one sa slabim rezultatima veoma­ je­ dobro­ potkrepljena­ pokazateljima­ iz­ istraživanja.­ Barouz­Lang­(Burroughs­Lange,­n.d.)­ukazuje­na­značajan­napredak­u­sticanju­pismenos-ti­ kod­dece­koja­učestvuju­u­programu.­Ova­ studija­uključuje­42­osnovne­škole­iz­siromašnijih­krajeva­Londona.­u­izveštaju­se­posmatraju­rezultati­dece­sa­slabim­postignućima,­u­odnosu­na­postignuća­grupe­dece­koja­su­učestvovala­ u­ programu­Reading­ recovery.­ učenici­ koji­ su­ imali­ približan­početni­nivo­kao­oni­koji­nisu­učestvovali­u­programu,­do­kraja­godine­su,­u­proseku,­dobili­20­meseci­u­ čitalačkoj­ starosti.­Nasuprot­ tome,­kontrol-na­grupa­postigla­je­veoma­mali­napredak.­Ova­mera­prilično­je­skupa­(jer­zahteva­individualnu­nastavu­za­decu­i­obuku­za­nastavnike),­ali­kako­Bruks­(Brooks,­2002)­tvrdi,­na­nivou­petogodišnjeg­proseka­troškovi­reading­re-covery­programa­bili­su­samo­10­%­viši­od­uobičajenih­troškova­za­pomoć­koju­daju­škole.­­­­

Drugi­pristupi­onima­koji­zaostaju­u­školi,­a­koji­su­se­pokazali­naročito­uspešnim­ zasnovani­ su­ na­ efikasnom­ posmatranju­ i­ intervencijama­ na­različitim­nivoima.­u­Finskoj­je­mulitidisciplinarni­pristup­zasnovan­na­inten-ziviranju­nastave,­uz­obezbeđivanje­više­sati­sa­instruktorima­i­alternativnim­pristupima­nastavi­i­učenju­(videti­Primer­4.2).­umesto­ponude­uzastopnih­nivoa­ na­ kojima­ učenici­ mogu­ pasti,­ zaostati­ ili­ odustati,­ kao­ što­ se­ često­dešava­u­obrazovnom­sistemu,­pristup­omogućuje­uzastopne­intenzivirajuće­mere­koje­guraju­one­koji­zaostaju­ka­glavnom­toku­nastave.­Konačni­ishodi,­u­ vidu­malog­ broja­ finskih­ petnaestogodišnjaka­ kojima­ nedostaju­ osnovne­veštine­iz­jezika­i­matematike,­zaista­su­neverovatni.

u­druge­primere­mera­možemo­ubrojati:•­­u školama koje je obuhvatila skorašnja oeCD-ova studijska poseta en-gleskoj­postoji­pažljivo­ i­grupno­vrednovanje­ i­evaluacija­pojedinačnih­učenika­ svakih­ šest­ nedelja;­ podaci­ su­ se­ koristili­ za­ identifikovanje­ i­razvijanje­ strategija­ za­učenje­ sa­konkretnim­učenicima­ i­ odeljenjima;­i­timovi­za­sprovođenje­mera­mogli­su­da­reaguju­brzo­i­da­pomognu­i­podrže­učenike­i­nastavnike­koji­su­imali­postignuća­ispod­očekivanih.­Dve­škole­koje­pohađaju­deca­iz­društveno­ranjivih­grupa­popravile­su­rezultate­i­postale­„škole­koje­dodaju­visoku­vrednost“­koristeći­model­distribuiranog­liderstva­u­kojem­je­fokus­na­postignućima­individualnih­učenika­(OECD,­u­pripremi)­­

4.­PrAKSE­u­ŠKOLI­I­VAN­NJE

106 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Primer­4.2­Rešavanje­problema­u­učenju­u­Finskoj

Prvu borbenu liniju predstavlja nastavnik, koji je odgovoran za uočavanje­učenika­koji­zaostaju­za­drugima.­Nastavnik­radi­ individualno­sa­učenikom­ ili­ponekad­u­grupama­od­po­dva­do­četiri­učenika­kako­bi­ispravio­problem.

Druga­borbena­linija­je­asistent­nastavnika,­osoba­sa­određenim­stepe-nom­obuke­koja­radi­pod­vođstvom­nastavnika.­Oni­ponekad­sede­pored­učenika­i­odgovaraju­na­njihova­pitanja­motivišući­one­čija­pažnja­popušta.­asistenti rade individualno ili u malim grupama, uvek pod rukovodstvom nastavnika,­na­materiji­redovnog­časa­ ili­pomažu­pri­obradi­tema­za­čije­razumevanje­je­učeniku­potrebna­pomoć.­

Treća­linija­borbe­je­kvalifikovani­nastavnik­za­posebne­potrebe.­Ponovo,­u­konsultaciji­sa­nastavnikom,­nastavnik­za­posebne­potrebe­radi­individu-alno­ili­u­maloj­grupi­sa­učenicima­kod­kojih­nisu­dovoljno­rezultata­dale­prve­dve­linije­pomoći.­Nastavnici­za­posebne­potrebe­se­najčešće­fokusira-ju­na­jezik­(finski­ili­švedski)­i­na­matematiku.­Posebna­edukacija­uključuje­oko­1,8­%­učenika­sa­ozbiljnim­posebnim­potrebama­koji­pohađaju­speci-jalne­škole,­te­još­4,4­%­onih­sa­manje­ozbiljnim­posebnim­potrebama­koji­idu­u­obične­škole.­Obe­ove­grupe­specifično­su­dijagnostifikovane.­Treća­grupa,­koju­čini­oko­20­%­generacije,­jesu­učenici­sa­posebnim­potrebama­koji­nisu­posebno­dijagnostifikovani­već­im­je­naprosto­potrebna­posebna­pažnja­da­bi­napredovali.­

Četvrti­ pristup­ predstavlja­ multidisciplinarni­ tim,­ za­ učenike­ čije­ je­slabo­napredovanje­u­vezi­sa­kućnim­(u­širem­smislu)­ili­društvenim­prob-lemima.­Tim­čine­nastavnik,­nastavnik­za­posebne­potrebe,­školski­savet-nik­ i­nekoliko­pojedinaca­koji­nisu­zaposleni­u­školi­–­psiholog,­socijalni­radnik­iz­odeljenja­za­socijalnu­zaštitu,­predstavnik­zdrastvenog­i­sistema­za­mentalno­zdravlje,­po­potrebi,­i­pojedinci­iz­sistema­javnog­stanovanja­ako­se­čini­da­je­to­deo­problema.­

Sve­u­svemu,­ovi­pristupi­za­smanjenje­broja­učenika­koji­zaostaju­za­drugima­pokazuje­dve­osobine:­intenziviranje­(obezbeđivanje­više­vreme-na­uz­pomoć­više­instruktora)­i­alternativne­pristupe­(umesto­„više­istog“),­naročito­putem­napora­nastavnika­za­posebne­potrebe­i­mulitdisciplinar-nog­tima.­Ali,­oni­to­rade­na­konzistentan­način,­radeći­sa­razrednim­nas-tavnikom­na­posebnim­predmetima­sa­kojima­učenici­imaju­problema,­um-esto da se oslanjaju na široko postavljene programe nakon škole i tutorsku nastavu­nasumično­organizovanu­po­razredima­i­predmetima.­

4.­PrAKSE­u­ŠKOLI­I­VAN­NJE

107NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Ishod­ ovog­ niza­ procedura­ (pored­ ostalih­ pozitivnih­ osobina­ finskog­obrazovnog­sistema)­potpuno­je­zapanjujući.­Samo­1,1­%­finskih­učenika­imalo­je­nivo­1­na­PISA­2003.­testiranju­iz­jezika,­dok­je­OECD­prosek­6,7­%.­Drugim­rečima,­pet­šestina­onih­koji­bi­prema­proseku­OECD­standarda­trebalo­da­budu­loši­u­čitanju­postiglo­je­više­standarde­u­čitanju.­rezultati­za­prirodne­nauke­i­matematiku­približno­su­podjednako­dobri.­­­­­

Izvor:­Grubb­et­al.,­2005,­skraćeno­citiranje.

•­­u­Flandriji­(Belgija)­se­dodatno­podučavanje­obezbeđuje­deci­koja­imaju­teškoće­u­učenju­ili­koja­su­na­neke­druge­načine­društveno­ranjiva.­Da­bi­se­kvalifikovala­za­dodatno­podučavanje,­srednja­škola­mora­imati­10­%­učenika­u­ciljnoj­grupi­u­prvom­razredu­srednje­škole­(od­12­do­14­godina)­i­25­%­u­drugom­i­trećem­razredu­(od­14­do­18­godina)­koja­žive­u­ekonomski­i­kulturno­nepovoljnim­okolnostima.­Da­bi­dobile­podršku­za­ dodatno­ podučavanje,­ škole­ moraju­ da­ posvete­ pažnju­ sledećim­oblastima:­ prevenciji­ i­ tretmanu­ problema­ u­ razvoju­ i­ učenju,­ znanju­holandskog­ jezika,­ interkulturnom­ obrazovanju,­ socio­ekonomskom­razvoju­i­uključivanju­roditelja.­Mere­mogu­uključivati­i­dalje­aktivnosti­sa­pojedinačnim­učenicima,­diferencijaciju­u­procesu­učenja­i­obuke­iz­jezičkih­veština­za­stranu­decu­(Kim­and­Pellariaux,­2004).­

•­­u­francuskim­osnovnim­školama­u­slučaju­da­deca­imaju­naročite­prob-leme­sa­učenjem,­ona­mogu­dobiti­pomoć­kroz­programmes­personali­sés­d’aide­de­progrès­(PPAP).­Oni­su­osmišljeni­u­saradnji­sa­roditeljima­kako­ bi­ odgovarali­ učenicima,­ a­ nakon­ dijagnostifikovanja­ određene­poteškoće­u­učenju.­Program­sprovode­obični­razredni­nastavnici­kojima­u­većini­slučajeva­neće­biti­potrebna­dodatna­pomoć.­Kada­je­potrebna­pomoć­dodatnog­specijalizovanog­nastavnika,­ona­se­pruža­kroz­réseaux­d’aides­spécialisées­pour­les­élèves­en­difficulté­(rASED)­(Ministry­of­Na-tional­Education,­Higher­Education­and­research,­France,­2004).

Takođe,­postoje­i­mere­osmišljene­za­one­sa­dijagnostifikovanim­posebnim­potrebama.­Posebne­potrebe­mogu­biti­definisane­usko­ili­prilično­široko,­kao­što­pokazuje­finski­primer.­Iako­se­ovaj­izveštaj­neće­baviti­specijalnom­edu-kacijom­(istraživanom­u­OECD­2004a),­ona­je­bila­veoma­značajna­za­poka-zivanje­da­školski­kapaciteti­efikasno­ integrišu­učenike­sa­veoma­različitim­potrebama­ u­ vezi­ sa­ učenjem­ (videti­ takođe­ Šesto­ poglavlje).­ u­ jednom­izveštaju­iz­Austrije­se­zaključuje:

4.­PrAKSE­u­ŠKOLI­I­VAN­NJE

108 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

„Jedan­od­glavnih­razloga­za­široko­prihvatanje­intergacije­jeste­taj­što­je­većina­roditelja­posmatrala­obrazovne­koncepte­i­načine­davan-ja­instrukcija­u­ovim­razredima­i­kao­šansu­za­učenika­bez­poteškoća.­Praktično­iskustvo­pokazalo­je­da­je­inicijalni­strah­da­će­učenici­sa­posebnim­potrebama­ometati­ rad­u­učionici­ i­ usporavati­napredak­drugih­ učenika­ bio­ neosnovan.­ Studije­ pokazuju­ da­ su­ uspešne­ in-tegracije­razreda­primeri­dobre­prakse­koje­karakterišu­osobine­od­kojih­koristi­imaju­i­učenici­sa­posebnim­potrebama­i­oni­bez­njih.­u­takvim­ razredima­ individualne­ potrebe­ svih­ učenika­ dobijaju­ veću­pažnju­i­socijalno­učenje­je­naglašenije­nego­u­konvencionalnim­raz-redima.­Evaluacija­probnih­integrisanih­razreda­pokazala­je­da­učenici­bez­posebnih­potreba­procenjuju­svoj­odnos­sa­nastavnicima­i­svoju­ličnu­dobit­pozitivnije­i­da­vide­veće­šanse­u­učestvovanju­u­ovakvim­oblicima­obrazovanja“­(Pechar­et­al.,­2005).

Nastavnici­su­od­najvećeg­značaja­za­ostvarivanje­ovakvog­načina­rada­u­učionici.­Njima­su­potrebne­veštine­pomoću­kojih­treba­da­vode­razrede­koji­se­sve­više­razlikuju­po­nivou­postignuća,­društvenom­i­etničkom­poreklu.­Ovaj­sve­ veći­ diverzitet­ u­ učionici­ posledica­ је­ reformisanog­ školskog­ sistema­–­opšteg­školovanja­i­umanjenjа­usmeravanja­i­razvrstavanja­–­kao­i­društvenih­promena,­uključujući­ i­povećanu­stopu­međunarodnih­migracija.­razvijanje­potrebnih­veština­podrazumeva­profesionalni­razvoj.­Peto­poglavlje,­u­delu­o­resursima,­bavi­se­korišćenjem­nastavničkih­resursa­u­pomaganju­onima­sa­najvećim­potrebama,­dok­Šesto­poglavlje­ istražuje­ovo­pitanje­u­odnosu­na­podučavanje­migranata­i­manjina.

Primer­4.3.­Nastavnička­profesija­u­Finskoj

Dobro­podučavanje­ključ­je­uspeha­u­finskim­školama.­Postoje­eksten-zivni programi visokog statusa koji pripremaju nastavnike da rade u integ-risanim­razredima­sa­decom­koja­imaju­raznolike­potrebe­pri­učenju.­­­­­­­­­

„Nastavna­ praksa­ isprepletena­ je­ sa­ praksom­ u­ učionici,­ kroz­ seriju­praksi­ stažiranja­ sa­ različitim­pedagoškim­problemima­–­najčešće­ jedan­period­u­svakoj­od­četiri­godine­pripreme,­ili­u­lokalnoj­školi­ili­u­univer-zitetskoj­školi­za­obuku­nastavnika.­Jedan­od­principa­pripreme­nastavnika­je­da­ iskustvo­ iz­učionice,­ uz­usmeravanje­mentora­nastavnika,­ daje­no-vim­nastavnicima­mogućnost­da­se­nose­sa­različitim­pitanjima­u­razredu,­počev­ od­ učenika­ koji­ imaju­ različite­ nivoa­ postignuća,­ preko­ posebnih­

4.­PrAKSE­u­ŠKOLI­I­VAN­NJE

109NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

potreba­ imigrantske­dece­do­ težih­ slučajeva­ fetalnog­alkoholnog­sindro-ma­ili­sindroma­poremećaja­pažnje­i­hiperaktivnosti,­koji­zahtevaju­da­ih­evaluiraju­posebni­edukatori.­Drugi­princip­je­da­se­nastavnici­pripremaju­da­budu­nezavisni­profesionalci,­sa­dobrim­prosuđivanjem­i­stručnošću­i­u­predmetnoj­materiji­i­u­pedagoškim­mogućnostima,­umesto­da­samo­au-tomatski­izlažu­kurikulum­koji­su­odobrili­drugi­nastavnici.­Kako­je­i­Mini-starstvo­obrazovanja­objasnilo­svrhu­obrazovnih­studija,­„njihov­cilj­je­da­stvore profesionalne nastavnike koji su u stanju da sami razvijaju svoj rad i­radnu­sredinu“.

Izvor:­Grubb­et­al.,­2005.

4.2.­Približavanje­škole­domovima

Dok­je­uticaj­društvenog­položaja­na­obrazovne­ishode­dobro­poznat,­sami­mehanizmi­uticaja­manje­su­osvetljeni.­PISA­i­druga­istraživanja­pokazuju­da­se­nekoliko­posrednih­faktora­ističe,­a­jedan­od­njih­je­da­li­deca­imaju­knjige­kod­kuće­(videti­Grafikon­4.2).­Najverovatnije,­nije­reč­o­dostupnosti­knjiga­po­sebi,­što­je­takođe­važno,­već­o­knjigama­kao­indikatoru­društvenih­i­kulturnih­vrednosti­u­porodičnom­životu.

4.­PrAKSE­u­ŠKOLI­I­VAN­NJE

110 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Grafikon­4.2­Kako­kućne­okolnosti­utiču­na­školska­postignućaProcenat­razlikovanja­učeničkih­postignuća­objašnjen­putem­različitih­faktora­(2003)

1.­Broj­odgovora­je­premali­za­poređenje.Izvor:­OECD­(2004b),­Learning­for­Tomorrow’s­World:­First­Results­from­PISA­2003,­OECD,­Paris.

u­prilog­ovom­stavu­postoji­mnogo­pokazatelja­da­roditeljska­komunikac-ija­ sa­ decom­ i­ ohrabrenja­ koja­ im­ daju­ u­ vezi­ sa­ obrazovanjem­ doprinose­ishodima­učenja.­Neka­deca­iz­ugroženih­društvenih­grupa­možda­neće­dobiti­ovakvu­podršku­kod­kuće­zbog­drugih­pritisaka­na­roditelje,­loših­uslova­za­učenje­kod­kuće,­ili­zbog­toga­što­neki­roditelji­možda­neće­razumeti­potrebu­da­podrže­obrazovanje­svoje­dece­ili­sami­neće­imati­sposobnosti­da­se­up-uste­u­materiju­predmeta.­Ovo­je­izazov­za­jednakopravnost.­­

međunarodno najviši socio-ekonomski indeks statusa po zaposlenju (HISEI) kod oba roditeljanajviši nivoi obrazovanja kod oba roditeljaimovina u vezi sa «klasičnom» kulturomporodice sa jednim roditeljemimigrantsko poreklojezik koji se govori kod kućeviše od jednog navedenog faktora

MađarskaBelgija

PortugalNemačka

TurskaFrancuska

DanskaLuksemburg

MeksikoSAD

HoladnijaSlovačka

SvajcarskaČeška

ŠvedskaAustrija

GrčkaPoljska

NorveškaNovi Zeland

IrskaŠpanija

AustralijaKorejaFinskaJapanItalija

KanadaRusijaIsland

Velika Britanija1 0 5 10 15 20 25 30

Procenat varijanse koji je objašnjen

4.­PrAKSE­u­ŠKOLI­I­VAN­NJE

111NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

4.3.­Uticaj­doma­na­postignuća­u­školi

Podrška­roditelja­može­da­popravi­postignuća­putem:•­pomaganja­ili­usmeravanja­u­vezi­sa­domaćim­zadacima•­finansiranja­privatne­nastave­van­škole•­neformalnog­podsticanja­učenja•­saveta­i­podrške­pri­izboru­opcija­za­učenje­i­obrazovnih­institucija•­­obezbeđivanja­uslova­za­učenje­kod­kuće,­uključujući­knjige­i­računare,­

uz savete kako da se koriste ovi resursi•­­podrške­za­učestvovanje­u­vannastavnim­aktivnostima­od­koje­deca­im-aju­obrazovnu­korist.

Istraživanja­ pokazuju­ da­ veće­ učešće­ roditelja­ u­ obrazovanju­ doprinosi­pozitivnijim­stavovima­prema­školi,­popravlja­navike­za­rad­kod­kuće,­smanjuje­odsustvovanje­ sa­nastave­ i­napuštanje­ škole­ i­podstiče­akademska­postignuća­(OECD,­2004b).­Aktivniji­oblici­roditeljskog­učestvovanja­daju­najbolje­rezultate.­Oni­uključuju­rad­sa­decom­kod­kuće,­bolju­komunikaciju­sa­školom,­pristust-vovanje­školskim­aktivnostima­i­njihovo­podržavanje­ili­ tutorski­rad­sa­decom­uz­korišćenje­materijala­koje­su­obezbedili­nastavnici­(Cotton­and­reed­Wike-lund,­1989).­Studija­PIrLS­(Mullis­et­al.,­2003;­Exhibit­4.1)­otkriva­da­su­roditelji­dece­ sa­ najboljim­ rezultatima­ iz­ čitanja­ (u­ četvrtom­ razredu)­praktikovali­ ak-tivnosti­kao­što­su­čitanje­knjiga,­pričanje­priča,­pevanje­pesmica­i­igranja­igara­sa­rečima­ili­slovima­pre­nego­što­su­decu­upisali­u­osnovnu­školu.­u­proseku,­veće­angažovanje­roditelja­u­kućnim­aktivnostima­koje­su­u­vezi­sa­pismenošću­tokom­ranog­detinjstva­popravlja­rezultate­za­oko­20­%­na­PIrLS­skali­čitanja.­Prema­tvrdanjama­Hoa­i­Vilmsa­(Ho­and­Willms,­1996),­direktno­uključivanje­roditelja­u­školu­putem­volontiranja­i­prisustvovanja­sastancima­roditeljskog­i­nastavničkog­udruženja­ima­(neočekivano)­manje­efekta­na­akademske­ishode­nego­pomagan-je­deci­pri­izradi­domaćih­zadataka­i­praćenje­vremena­koje­provedu­gledajući­televiziju­ ili­ izlazeći­ uveče­ tokom­ radne­ nedelje.­ Opšta­ podrška­ i­ uključenost­roditelja, kao što su pokazivanje interesa za školske programe i razgovaranje o danu­provedenom­u­školi,­daju­najbolje­rezultate.

iako su roditeljski društveni status i nivo obrazovanja povezani sa obra-zovnim­ishodima,­kvalitet­atmosfere­u­kući­za­učenje­je­ključna­varijabla­(Pro-jekat­efektivnog­predškolskog­obrazovanja).­učenici­iz­manjinskih­i­ugroženih­društvenih grupa mogu biti deprivirani obrazovno jer im nedostaje pristup mrežama­dobro­obrazovanih­odraslih­pojedinaca­–­društveni­kapital,­i­unutar­škole­i­van­nje.­Ako­bi,­pored­pružanja­bolje­podrške­učenju,­bogatiji­ili­bolje­informisani­roditelji­takođe­imali­mogućnost­da­obezbede­bolji­kvalitet­obra-zovanja­za­svoju­decu,­ili­da­jednostavno­žive­u­oblastima­gde­su­škole­bolje­

4.­PrAKSE­u­ŠKOLI­I­VAN­NJE

112 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

i­gde­vršnjačko­okruženje­podstiče­učenje­–­kao­što­se­često­dešava­u­praksi­–­nepravedni­efekat­društvenog­položaja­na­ishode­bio­bi­uvećan.­­

Mere­obrazovnih­politika­za­povezivanje­škola­sa­domovima

Istraživanja­su­pokazla­da­uspešne­škole­forsiraju­bolju­komunikaciju­sa­roditeljima,­ohrabruju­ih­da­pomažu­deci­u­radu­na­školskim­zadacima­i­re-grutuju­ih­da­rade­kao­volonteri­ili­učestvuju­u­upravljanju­školom­(Epstein,­1995).­Dok­ovo,­s­jedne­strane,­može­da­unapredi­školske­rezultate,­sa­dru-ge­strane­može­loše­da­utiče­na­jednakopravnost.­Široke­i­opšte­postavljene­mere­za­osnaživanje­partnerstva­između­škole­i­roditelja­skoro­će­neizbežno­biti­bolje­prihvaćene­u­školama­u­kojima­su­roditelji­obrazovaniji­i­imaju­više­resursa.­Posledica­bi­mogla­biti­unapređenje­ishoda,­ali­samo­u­školama­koje­su­u­bolje­stojećim­oblastima­–­što­bi­samo­povećalo­nejednakopravnost.­Zbog­tog­ razloga,­ ovakve­ incijative­moraju­ da­ dosegnu­ do­ najugroženijih­ delova­društva.­relevantne­mere­bi­uključivale­pomaganje­pri­izradi­domaćeg­zadat-ka­(ili­u­školi­ili­kod­kuće),­kao­i­osnaživanje­komunikacionih­kanala­između­roditelja­i­škola­i­pomoći­u­razvijanju­zajednica­za­učenje.­­

Pružanje­podrške­radu­kod­kuće

u­proseku­zemalja­OECD­a,­vreme­provedeno­van­škole­u­izradi­domaćeg­zadatka,­u­radu­sa­tutorom­ili­u­drugim­vidovima­vanškolske­nastave­čini­više­od­20­%­ukupnog­vremena­za­učenje,­ali­je­u­nekim­zemljama­udeo­i­do­40­%­(Videti­Grafikon­4.3).

Sve­je­veća­debata­oko­količine­domaćih­zadataka­(videti,­na­primer,­Brown­Center­report­on­American­Education,­2003).­Zagovornici­ tvrde­da­domaći­zadatak­pomaže­učenju­u­školi,­stvara­veze­između­roditelja­i­škole,­i­podstiče­i­ razvija­ naviku­ samostalnog­ učenja.­ Bets­ (Betts,­ 1997)­ je,­ posmatrajući­američku­decu­ između­VII­ i­XII­ razreda,­uočio­da­ je­vreme­utrošeno­na­ iz-radu­domaćeg­ iz­matematike­bilo­najveći­podsticaj­za­postignuća­u­odnosu­na bilo koje drugo standardno merilo školskog kvaliteta, kao što su obrazo-vanje­i­iskustvo­nastavnika­ili­veličina­razreda.­Kritičari­pak­tvrde­da­previše­domaćih­zadataka­može­stvoriti­nejednakost,­dovesti­do­zanemarivanja­os-talih­važnih­aktivnosti­kao­što­su­sport,­muzika,­igra­i­društvena­interakcija­i­izazvati­sukobe­između­roditelja­i­dece.

Mnogo­roditelja­iz­imigrantskih­i­ugroženih­društvenih­grupa­roditelja­nisu­u­stanju­da­pomognu­svojoj­deci­u­izradi­domaćih­zadataka,­zbog­slabih­jezičkih­veština­ili­nedostatka­vremena.­Takođe,­ne­mogu­ni­da­priušte­da­plate­nekome­da­pomogne­njihovoj­deci­da­ne­bi­zaostajala­za­drugima­iz­razreda.­Jedan­od­odgo-

4.­PrAKSE­u­ŠKOLI­I­VAN­NJE

113NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

vora­na­ovaj­problem­je­da­se­roditelji­informišu­o­značaju­domaćih­zadataka,­da­se­osnaži­komunikacija­(uz­korišćenje­prevodioca­u­imigrantskim­zajednicama)­i­da­se­obezbedi­pomoć­roditeljima­da­bi­oni­mogli­da­pomognu­deci.­Škole­takođe­mogu­da­obezbede­dodatne­časove­za­decu­kojoj­je­potrebna­pomoć­oko­rada­na­domaćim­zadacima­i­da­je­organizuju­u­školskim­prostorijama.

Grafikon­4.3­Vreme­za­učenje­školi­i­van­nje­(2003)Izraženo­u­broju­sati­

Učenički izveštaji o prosečnom broju sati koje provode u nekoj od navedenih «vanškolskih aktivnost» tokom svake školske nedelje:

Učenički izveštaji o prosečnom broju sati koje provode u nekoj od navedenih «školskih aktivnost» tokom svake školske nedelje:

domaći zadatak ili dugi rad zadat od strane nastavnikarad sa tutorompohađanje časova van škole drugi vidovi učenja

predavanjaremedial classenrichment class

KorejaMeksiko

IrskaItalija

TusrkaAustrijaBelgijaIslandRusija

ŠpanijaGrčka

PortugalJapan

FrancuskaKanada

AustralijaNovi Zeland

SADHolandijaMađarska

LuksemburgPoljskaFinska

ŠvajcarskaSlovačka

ČeškaNemačka

ŠvedskaNorveška

DanskaVelika Brtitanija1

30 20 10 0 10 20 30 40

Svi predmeti Van škole u školi

Broj časova nedeljno1.­Broj­odgovora­je­premali­za­poređenja.

Izvor:­OECD­(2004b),­Learning­for­Tomorrow’s­World:­First­Results­from­PISA­2003,­OECD,­Paris.

4.­PrAKSE­u­ŠKOLI­I­VAN­NJE

114 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

u­ Irskoj,­ programi­ za­ završavanje­ škole­ za­ ugroženu­ decu­ uključuju­ i­strategiju­za­pomoć­pre­škole­i­posle­nje,­koja­se­nudi­mimo­školskih­časova.­Ove­ usluge,­ organizovane­ u­ saradnji­ sa­ drugim­ agencijama,­ pomažu­ lični­ i­društveni­razvoj­mladih­ljudi­i­pored­toga­pružaju­podršku­i­roditeljima.­

u aktivnosti spadaju:•­­Klubovi:­Klubovi­(sa­hranom)­za­izradu­domaćih­zadataka,­kompjuterski­i­muzički­klubovi.

•­­Programi­i­projekti:­Edukacija­o­drogama,­porodična­terapija,­mentorski­programi,­razvoj­zajednice.

•­­Podrška­roditeljima:­Kursevi­za­roditelje,­kompjuterska­obuka,­pružanje­podrške­ za­ izradu­domaćih­ zadataka­ (Exchange­House­Travellers­ Ser-vice).

Osnaživanje­komunikacije­sa­roditeljima

Iako­u­nekim­zemljama­postoje­formalni­aranžmani­koji­povezuju­roditelje­i­škole,­ovo­često­ne­daje­rezultate­kada­je­reč­o­društveno­ugroženim­grupa-ma,­zbog­jezičkih­barijera,­nedostatka­vremena,­preklapanja­radnog­vremena,­nedostatka­ poverenja­ ili­ zbog­ toga­ što­ uključeni­ roditelji­ obrazovanje­ vide­kao­nešto­čime­bi­samo­škole­trebalo­da­se­bave­ili­kao­nešto­nevažno.­PIrLS­istraživanje­(Mullis­et­al.,­2003,­str.­238)­pokazuje­da­je­u­većini­zemalja­bolja­saradnja­škole­i­kuće­povezana­sa­većim­postignućima.­u­Kanadi,­Francuskoj,­Holandiji,­ Sjedinjenim­ Američkim­ Državama­ i­ na­ Novom­ Zelandu,­ kontakt­između­roditelja­i­škole,­prema­mišljenju­školskih­uprava,­sve­je­učestaliji.­Više­od­50­%­škola­smatra­da­održavaju­bliske­odnose­sa­većinom­roditelja.­Ovakvih­kontakata­manje­je­u­Češkoj,­Mađarskoj,­Norveškoj,­Slovačkoj,­Švedskoj­i­Tur-skoj,­gde­manje­od­35­%­škola­kaže­da­su­često­u­kontaktu­sa­roditeljima.­Prema­podacima­iz­PISA­istraživanja,­uticaj­roditeljske­grupe­na­donošenje­odluka­u­školama­je­najsnažniji­u­oblastima­nastavnog­sadržaja­i­načina­vrednovanja,­a­slabiji­u­pitanjima­budžeta­i­najslabiji­kada­je­reč­o­kadru.

u­većini­obrazovnih­sistema,­načini­komuniciranja­određeni­su­na­lokal-nom­nivou.­u­Norveškoj­je­nedavna­vladina­inicijativa­(Izveštaj­br.­30­Parla-mentu­[2003­2004])­ukazala­na­važnost­odnosa­škole­i­roditelja­i­potrebu­da­se­pojasni­podela­odgovornosti­između­kuće,­škole­i­nastavnika,­ali­je­takođe­istakla­da­sve­te­tri­grupe­dele­odgovornost­za­komuniciranje­u­vezi­sa­obra-zovanjem­svakog­deteta­(Ministry­of­Education­and­research,­Norway).

Određivanje­ nacionalnih­ prioriteta­ od­ vitalnog­ je­ značaja,­ ali­ ono­mora­da­bude­praćeno­uticajnom­praksom.­Mogu­se­koristiti­različiti­kanali­komu-niciranja.­Pored­uobičajenih­izveštaja­i­informatora,­korišćenje­mehanizama­

4.­PrAKSE­u­ŠKOLI­I­VAN­NJE

115NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

poput­DVD­jeva­koji­pokazuju­kako­se­radi­u­školi­može­biti­efikasno.­Za­decu­čiji­su­roditelji­manje­upoznati­sa­radom­škola,­važno­je­da­se­roditelji­povežu­sa­postignućima­u­školi­i­ova­komunikacija­mora­da­bude­uravnotežena.­Ako­su­ jedine­ informacije­koje­ stižu­do­kuća­one­ loše,­postoji­mala­ šanse­da­se­dobije­podrška­porodice­za­napore­koje­deca­ulažu­u­školi.­Takođe­je­važno­prilagoditi­ način­ komuniciranja­ prirodi­ zajednice.­ Na­ telefonske­ pozive­radničkoj­ porodici­ tokom­ radnih­ sati­ niko­ neće­ odgovoriti;­ pisma­ poslata­kućama­možda­neće­biti­pročitana­ili­ih­roditelji­neće­razumeti.

u­Švedskoj,­na­primer,­škola­(Sunnadals­Hela­Världans­Skolan)­u­kojoj­je­bilo­mnogo­učenika­imigranata­sarađivala­je­sa­lokalnim­organizacijama­(kao­što­ su­Nacionalni­muzej­moreplovstva,­muzički­klub,­ atletski­klub)­kako­bi­stvorila­veze­sa­ lokalnom­zajednicom.­Kafe­ i­centar­za­druženje­smešten­ je­u­glavni­hol­škole­i­zajednica­može­da­ga­koristi­za­svoje­aktivnosti,­a­organi-zovane­su­i­večernje­grupe­za­učenje­odraslih,­uz­podršku­zajednice­(kursevi­za­ roditelje,­ interkulturne­ večeri,­ sastanci­ sa­ poslodavcima­ i­ sa­ biroom­ za­nezaposlene).­Jedna­škola­organizovala­je­neformalne­sastanke­sa­tutorima­ili­medijatorima­zajednice­koji­govore­jezikom­zajednice­u­kojoj­se­škola­nalazi.­Jednom­nedeljno­organizovana­su­mala­druženja­sa­besplatnom­kafom­za­one­koji­su­želeli­da­se­približe­školi.­Pored­toga,­osoba­iz­zajednice­zaposlena­je­da­kontaktira­sa­porodicama,­pomaže­im­oko­nejasnoća­i­da­pokuša­da­približi­školu­i­porodice.­Druga­škola­zaposlila­je­prevodioca­za­roditeljske­sastanke­(Nicaise­et­al.,­2005).

Primer­4.4.­Stvaranje­zajednica­za­učenje

­­u­Irskoj,­program­Partnerstvo­škola­i­biznisa­(Schools’­Business­Partner-ship­–­SBP)­spaja­pojedine­škole­koje­učestvuju­u­Programu­za­završavanje­škole­ sa­ lokalnim­ kompanijama.­ Nastavnik­ kojeg­ imenuje­ Odeljenje­ za­obrazovanje­i­nauku­obavlja­funkciju­izvršnog­direktora­Obrazovnog­pro-grama­unutar­Programa­za­završavanje­škole.­Programi­uključuju­Program­mentorskog­rada­sa­učenicima,­dvogodišnji­program­za­đake­od­16­do­18­godina­u­kojem­su­mentori,­zapravo,­zaposleni­u­kompanijama.­Do­danas­je­u­programu­učestvovalo­500­volontera­iz­16­kompanija­i­njihove­partner-ske­škole.­Tvrdi­se­da­je­ovaj­program­rezultirao­povećanjem­broja­učenika­koji­su­upisali­tercijarni­nivo­obrazovanja­(OECD,­2005i).

­­u­Barseloni,­Gradski­obrazovni­projekat­(PEC)­spaja­predstavnike­ci-vilnog­društva­i­javnih­institucija­kako­bi­promovisali­mrežu­integrisanog­obrazovanja.­ Projekat­ obuhvata­ aktivnosti­ od­ renoviranja­ školskih­ bašti­

4.­PrAKSE­u­ŠKOLI­I­VAN­NJE

116 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

do­ uspostavljanja­ obrazovnog­ i­ imigracionog­ foruma.­Obrazovni­ koordi-nacioni­odbor­Barselone­ (1991)­spaja­organizacije­koje­nude­obrazovne­aktivnosti­za­školsku­decu.­Aktivnosti­uključuju­muziku,­muzeje,­film­i­um-etnost,­javni­prevoz­i­nauku­i­tehnologiju­(Institut­d’­Educació,­Ayuntament­de­Barcelona,­2004)

- Fryshuset,­ Švedski­ omladinski­ centar­ koji­ je­ 1984.­ osnovao­ YMCA­danas­ „poseduju“­ mladi­ ljudi­ i­ lokalna­ zajednica.­ Centar­ se­ bavi­ kul-turnim i sportskim aktivnostima i inovativnim društvenim projektima za sprečavanje­ nasilja­ i­ promovisanje­ društvene­ (re)integracije­ u­mulitkul-turnim­urbanim­sredinama.­Ovo­uključuje­Shadaf­Heroes­(Heroji­Šadafa),­pokret­muslimanskih­mladića­ koji­ se­ protive­ nasilju­ nad­ devojčicama­ u­svojoj­zajednici;­Exit­(Izlaz),­koji­pomaže­omladini­da­napusti­neonacističke­pokrete i Calm­Street­(Mirna­ulica),­grupu­nezaposlenih­mladih­ljudi­koji­su­unajmljeni­da­patroliraju­i­spreče­nasilje­u­sektoru­javnog­prevoza.­Calm­Street­ takođe­nudi­mladim­ljudima­treninge­iz­rešavanja­konflikata,­prve­pomoći,­prava­ i­etike­ itd.­Knowledge­centre­(Centar­znanja),­viša­srednja­škola koja spaja sport i kulturno obrazovanje sa osnovnim kurikulumom gimnazije, obrazovni je stub Fryshuseta.­ Ovu­ školu­ pohađa­ 850­ učenika­(Nicaise­et­al.,­2005).

Stvaranje­zajednica­za­učenje

Jedno­od­gledišta­na­obrazovanje­jeste­da­učenje­veoma­zavisi­od­opsega­aktera­u­„zajednici­za­učenje“,­a­ne­samo­od­nastavnika­u­školi.­u­ovom­mod-elu,­ roditelji­ su­nezamenljivi­partneri­u­obrazovanju­dece,­a­ne­samo­kupci­na­kompetitivnom­tržištu.­roditelji­mogu­da­pomognu­nastavnicima­da­sh-vate­dečje­ponašanje­i­potrebe­i­učine­nastavu­efikasnijom.­Oni­takođe­mogu­da­ doprinesu­ svojim­ različitim­ veštinama,­ koje­ su­ često­ značajna­ dopuna­nastavničkih.­Zauzvrat,­uloga­škole­razume­se­kao­da­je­ona­resursni­centar­za­razvoj­zajednice,­što­znači­da­daje­svim­zainteresovanim­stranama,­uključujući­i­roditelje,­osećaj­vlasništva­i­pokušava­na­fleksibilan­način­da­odgovori­na­nji-hove­potrebe.

Poslodavci­takođe­igraju­zapaženu­ulogu,­na­primer,­dozvoljavajući­svojim­zaposlenima­da­posete­škole­u­koje­idu­njihova­deca­tokom­radnog­vremena­kada­ je­to­neophodno.­Obrazovni­organi­mogli­bi­da­podstaknu­poslodavce­da­podrže­zaposlene­roditelje­putem­nagrada­za­razvoj­zajednice­ ili­putem­poreskih­olakšica­ za­ kompanije­ koje­pružaju­ zvaničnu­pomoć­ zaposlenima­tokom­određenog­vremena.

4.­PrAKSE­u­ŠKOLI­I­VAN­NJE

117NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

4.4.­Zbirni­zaključci­i­preporuke

Korak­5:­Identifikovati­i­obezbediti­sistemsku­podršku­onima­koji­zaostaju­u­školi­i­smanjiti­visoke­stope­ponavaljanja­razreda

Pokazatelji•­­u­nekim­školskim­sistemima,­do­jedne­četvrtine­učenika­ponavlja­godinu­tokom­ školovanja.­ u­ drugim­ sistemima,­ takva­ pojava­ je­ retkost.­ Neke­zemlje, poput luksemburga, preduzimaju mere kako bi umanjile obim ponavljanje­godine.

•­­Iako­nastavnici­često­podržavaju­ponavljanje­godine,­malo­je­dokaza­da­deca­ imaju­ koristi­ od­ toga.­ Ponavljanje­ je­ skupo­ –­ ukupni­ ekonomski­troškovi­su­do­20.000­dolara­za­svakog­učenika­koji­ponavlja­razred,­ali­škole­nemaju­podsticaj­da­uzmu­u­obzir­ove­troškove.

•­­učionica­ je­prvi­stepen­borbe­za­ jednakopravnost.­Pokazatelji­ukazuju­na­to­da­je­moguće­da­se­unaprede­postignuća­korišćenjem­metoda­kao­što­su­formativno­vrednovanje­–­proces­davanja­povratnih­informacija­o­ radu­ učenika­ i­ nastavnika,­ i­ prilagođavanje­ i­ unapređenje­ nastave­ i­učenja­u­odnosu­na­podatke,­naročito­sa­ugroženim­učenicima.­

•­­Kratkoročne­intenzivne­ intervencije,­ individualni­časovi,­mogu­pomoći­slabim­čitačima­da­napreduju.

•­­u­Finskoj­se­koriste­naizmenično­formalne­i­neformalne­mere­da­bi­se­pomoglo­onima­koji­ zaostaju­u­ školi.­Ovaj­pristup­pokazao­ se­kao­ko-ristan:­samo­1­%­petnaestogodišnjaka­nije­u­mogućnosti­da­pokaže­os-novne­funkcionalne­veštine­čitanja,­dok­je­prosek­na­nivou­OECD­a­7­%.

Preporuke•­­Visoke­ stope­ ponavljanja­ razreda­ u­ nekim­ zemljama­ moraju­ se­ sman­jiti­ uvođenjem­podsticaja­ za­ škole­ i­ pružanjem­podrške­ alternativnim­pristupima.

•­­Mere­u­uočionici­mogu­biti­veoma­efikasne­u­borbi­sa­lošim­rezultatima.­Među­postojećim­pristupima,­treba­istaći­formativno­vrednovanje,­read­ing­recovery­strategiju­i­pažljivo­praćenje.

•­­Mnogo­ zemalja­ može­ efikasno­ koristiti­ finski­ pristup­ problemima­ u­učenju, koji nudi nizove intenzivnih mera onima koji zaostaju u odnosu na­ostale.­

•­­Nastavnici­ moraju­ dobiti­ podršku­ da­ razviju­ svoje­ nastavne­ tehnike za pomoć­onima­u­razredu­koji­zaostaju.

4.­PrAKSE­u­ŠKOLI­I­VAN­NJE

118 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Korak­6:­Osnaživanje­veza­između­kuće­i­škole­kako­bi­se­podstakli­roditelji­iz­ugroženih­društvenih­grupa­da­pomognu­deci­u­učenju­­

Dečjem­ učenju­ pogoduju­ dobri­ odnosi­ između­ kuće­ i­ škole,­ ali­ deca­ iz­siromašnijih­ slojeva­ često­ nemaju­ korist­ od­ ove­ mogućnosti­ zbog­ slabe­podrške­kod­kuće.­

Pokazatelji•­­u­proseku,­deca­u­zemljama­OECD­a­provedu­više­od­20­%­ukupnog­vre-mena­posvećenog­učenju­van­škole­–­radeći­domaći­zadatak,­radeći­sa­tutorom­ili­u­drugim­aktivnostima.

•­­Kućni­faktori,­uključujući­podršku­roditelja­obrazovanju­dece,­roditeljsko­uključivanje­u­proces­učenja­i­kulturni­kapital­(poput­knjiga)­povezani­su­sa­boljim­pokazateljima­u­školi.

•­­Domaći­ zadaci­mogu­ da­ unaprede­ školske­ rezultate,­ ali­ oslanjanje­ na­domaći­rad­može­da­ugrozi­jednakopravnost,­jer­neka­deca­imaju­slabiju­podršku­kod­kuće,­a­ona­ je­neophodna­da­bi­od­domaćeg­zadatka­bilo­koristi.

•­­uključivanje­roditelja­–­rad­sa­decom­kod­kuće­i­učestvovanje­u­školskim­aktivnostima­ –­ poboljšava­ rezultate.­ Ako­ su­ sve­ druge­ stvari­ jednake,­škole­koje­­forsiraju­komunikaciju­i­učešće­roditelja,­i­podstiču­roditelje­da­pomažu­deci­u­izradi­školskih­zadataka­postižu­bolje­rezultate.

Preporuke•­­Kako­bi­pomogle­učenje­dece­iz­ugroženih­društvenih­grupa,­škole­bi­mo-

rale da usmere svoje napore ka unapređenju­komunikacije­sa­roditeljima u­društveno­najugroženijim­domaćinstvima­i­da­im­pomognu­da­u­svojim­domovima­stvore­okruženje­pogodno­za­učenje.

•­­Školske­ sekcije­ za­ izradu­ domaćih­ zadataka­mogu­ takođe­ pomoći­ deci­koja­kod­kuće­nemaju­adekvatno­okruženje­za­učenje­ili­podršku.

4.­PrAKSE­u­ŠKOLI­I­VAN­NJE

119NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Literatura

Betts,­J.­(1997),­“The­Two­Legged­Stool:­The­Neglected­role­of­Educational­Standards­in­Improving­America’s­Public­Schools”,­Working­Paper­97­32,­university­of­Cali-fornia,­Department­of­Economics,­San­Diego.

Black,­P.­and­D.­William­(1998),­“Assessment­and­Classroom­Learning”,­in­Assessment­in­Education,­Vol.­5,­No.­1,­March­1998,­p.­140.

Brooks,­G.­(2002),­“What­Works­for­Children­with­Literacy­Difficulties:­The­Effective-ness­of­Intervention­Schemes”,­Department­for­Education­and­Skills­(DfES)­report­380.31,­DfES,­London.

Brown­Center­report­on­American­Education­(2003),­“How­Well­Are­American­Stu-dents­Learning?­With­Special­Section­on­Homework,­Charter­Schools,­and­rural­School­Achievement”,­Vol.­1,­No.­4,­Brookings­Institution,­Washington,­DC.

Burroughs­Lange,­S.­(n.d.),­Evaluation­of­reading­recovery­in­London­Schools:­Ev-ery­Child­A­reader­2005­2006,­Institute­of­Education,­university­of­London,­Lon-don.

Coradi­Vellacott,­M.­and­S.­Wolter­(2004),­Equity­in­the­Swiss­Education­System:­Di-mensions,­Causes­and­Policy­responses.­National­report­ from­Switzerland­con-tributing­to­the­OECD’s­review­of­Equity­in­Education,­Swiss­Coordination­Center­for­research­in­Education.

Cotton,­K.­and­K.­reed­Wikelund­(1989),­Student­and­Parent­Involvement­in­Educa-tion,­retrieved­March,­2006,­School­Improvement­research­Series,­Northwest­re-gional­Educational­Laboratory,­www.nwrel.org/scpd/sirs/3/cu6.html.

Dalton,­M.,­ P.­ Ferguson­ and­ S.­ Jimerson­ (2001),­ “Sorting­out­ of­ Successful­ Failures:­Exploratory­Analyses­of­Factors­Associated­with­Academic­and­Behavioural­Out-comes­of­retained­Students”,­Psychology­in­the­Schools,­Vol.­38(4),­John­Wiley­and­Sons,­Inc.

Effective­ Provision­ of­ Pre­School­ Education­ project,­ www.ioe.ac.uk/schools/ecpe/eppe/index.htm.

Epstein,­ J.­ (1995),­ “School/family/community­Partnerships:­Caring­ for­ the­Children­we­Share”,­Phi­Delta­Kappa,­76(9),­pp.­701­712.

Eurydice,­The­Information­Network­on­Education­in­Europe,­www.eurydice.org/Eury-base/frameset_eurybase.html.

Exchange­House­Travellers­Service,­www.exchangehouse.ie/afterschools.htm.Flere,­S.­(2004),­Educational­Equity­and­Inequity­in­Slovenia:­Country­Analytical­re-

port.Grubb­ N.,­ S.­ Field,­ H.­ Marit­ Jahr­ and­ J.­ Neumüller­ (2005),­ Equity­ in­ Educa-

tion­ Thematic­ review:­ Finland­ Country­ Note,­ OECD,­ Paris,­ www.oecd.org/dataoecd/49/40/36376641.pdf.

Haut­Conseil­de­l’Évaluation­de­l’École­(2004),­Avis­14.Ho­Sui­Chu,­E.­and­J.­Willms­(1996),­“Effects­of­Parental­Iinvolvement­on­Eighth­Grade­

Achievement”,­Sociology­of­Education,­69(2),­pp.­126­141.Hoffman,­N.,­M.L.­Ferreira,­S.­Field­and­B.­Levin­(2005),­Equity­in­Education­Thematic­

review:­Hungary­Country­Note,­OECD,­Paris.Institut­ d’Educació,­ Ayuntament­ de­ Barcelona­ (2004),­ PEC­ 2004­2007,­ Barcelona­

Educational­Coordination­Board­ (2005),­Schools­and­Civic­Entities:­Networking­Schools.

4.­PrAKSE­u­ŠKOLI­I­VAN­NJE

120 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Jimerson,­ S.,­ E.­ Carlson,­M.­rotert,­ B.­ Egeland­ and­L.­ Sroufe­ (1997),­ “A­Prospec-tive,­ Longitudinal­ Study­ of­ the­ Correlates­ and­ Consequences­ of­ Early­ Grade­retention”,­Journal­of­School­Psychology,­Vol.­35,­No.­1,­Pergamon/Elsevier,­pp.­3­25.

Kim,­T.­and­K.­Pelleriaux­(2004),­Equity­in­the­Flemish­Educational­System:­Country­Analytical­report,­university­of­Antwerp.

Luxembourg,­ministère­de­ l’Éducation­nationale­et­de­ la­Formation­professionnelle,­2005,­Analyse­des­“Klassenwiderholens”­im­primaren­and­postprimaren­Bereich,­www.gouvernement.lu/salle_presse/actualite/2005/09/28delvaux/etude_re-doublement.pdf.

Lycée­ de­ l’Essouriau­ (2005),­ “La­ première­ de­ détermination­ S­ES­ du­ lycée­ de­l’Essouriau”,­Lycée­de­l’Essouriau,­Les­ulis,­www.innovation­pedagogique.ac­ver-sailles.fr/IMG/pdf/05­06­lgtl_Essouriau­Les_ulis.pdf.

Ministry­ of­ National­ Education,­ Higher­ Education­ and­ research,­ France­ (2004),­L’équité­dans­ l’éducation­ en­France:­rapport­de­base­national­ présenté­dans­ le­cadre­de­l’activité­de­l’OCDE,­Paris.

Ministry­of­Education­and­research,­Norway,­www.odin.dep.no/ufd.Mortimore,­P.,­S.­Field.­and­B.­Pont­ (2005),­Equity­ in­Education­Thematic­review:­

Norway­Country­Note,­OECD,­Paris,­www.oecd.org/dataoecd/10/6/35892523.pdf.

Mullis,­I.,­M.­Martin,­E.­Gonzalez­and­A.­Kennedy­(2003),­PIrLS­2001­International­report:­ IEA’s­Study­of­reading­Literacy­Achievement­ in­Primary­Schools­ in­35­Countries,­ International­ Study­Center,­ Lynch­ School­ of­ Education,­ Boston­Col-lege.

Nicaise,­ I.,­ G.­ Esping­Andersen,­ B.­ Pont­ and­ P.­ Tunstall­ (2005),­ Equity­ in­ Educa-tion­ Thematic­ review:­ Sweden­ Country­ Note,­ OECD,­ Paris,­ www.oecd.org/dataoecd/10/5/35892546.pdf.

OECD­(2004a),­Equity­ in­Education:­Students­with­Disabilities,­Learning­Difficulties­and­Disadvantages,­OECD,­Paris.

OECD­(2004b),­Learning­for­Tomorrow’s­World:­First­results­from­PISA­2003,­OECD,­Paris.

OECD­(2005c),­Education­at­a­Glance:­OECD­Indicators­2005,­OECD,­Paris.OECD­(2005h),­Formative­Assessment:­Improving­Learning­in­Secondary­Classrooms,­

OECD,­Paris.OECD­(2005i),­Promoting­Partnership­for­Inclusion:­Country­report­National­System­

Policies­ and­ Practices­ Concerning­ Children­ and­ Youth­ at­ risk­ –­ Ireland,­ OECD,­CErI,­Paris.

OECD,­“England­Case­Study­Visit,­Innovative­Approaches­to­School­Leadership”,OECD,­ Paris,­ available­ at­ www.oecd.org/edu/schoolleadership.­ Paul,­ J.­J.­ (1997),­

“Leredoublement­ à­ l’école­ :­ une­maladie­ universelle?­ ”,­ International­review­of­Education,­43(5­6),­pp.­611­627,­forthcoming.

Paul,­J.­J.­and­T.­Troncin­(2004),­“Les­apports­de­la­recherche­sur­l’impact­du­redou-blement­comme­moyen­de­traiter­les­difficultés­scolaires­au­cours­de­la­scolarité­obligatoire”,­Haut­Conseil­de­l’Évaluation­de­l’École,­No.­14.

Pechar,­H.,­M.­unger­and­M.­Bonisch­(2005),­Equity­in­Education:­An­Inventory­of­the­Situation­in­Austria,­unpublished,­Vienna.

reading­recovery­Council­of­North­America,­www.readingrecovery.org.

4.­PrAKSE­u­ŠKOLI­I­VAN­NJE

121NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Swiss­Contribution­to­Eurybase­–­the­Information­Database­on­Education­Systems­in­Europe­ (2001),­ Information­Documentation­Éducation­ Suisse,­Berne,­www.edk.ch/PDF_Downloads/Bildungswesen_CH/Eurydice_00e.pdf.

Teese,­r.,­P.­Aasen,­S.­Field­and­B.­Pont­(2005),­Equity­in­Education­Thematic­review:­Spain­Country­Note,­OECD,­Paris,­www.oecd.org/dataoecd/41/39/36361409.pdf.

Willms,­J.D.­(2003),­Student­Engagement­at­School:­A­Sense­of­Belonging­and­Partici-pation,­results­from­PISA­2000,­OECD,­Paris.

123NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Peto­poglavlje

Resursi­i­ishodi

u­ovom­poglavlju­bavimo­se­načinom­na­koji­ su­ resursi­distribuirani­u­ obrazovnom­ sistemu­ i­ pitanjem­ kako­ se­mere­ koje­ se­ tiču­ ishoda­ ko-riste­ za­usmeravanje­ sistema;­oba­pitanja­ imaju­važne­posledice­na­ jed-nakopravnost.­u­poglavlju­istražujemo­vertikalnu­alokaciju­resursa­među­različitim­obrazovnim­nivoima,­ i­ tvrdimo­da­ su­obrazovanje­ i­ staranje­u­ranom­detinjstvu­(ECEC)­i­osnovno­obrazovanje­prioriteti­kada­je­reč­o­jed-nakopravnosti.­Zatim­istražujemo­horizontalnu­alokaciju­po­institucijama­i­regionima,­kriterijume­različitih­pristupa­za­usmeravanje­resursa­školama­i­individuama­kojima­je­potrebna­dodatna­pomoć,­kao­i­načine­kompenzo-vanja­regionalnih­nejednakosti.­u­poglavlju­se­dalje­posmatraju­dva­ključna­načina­na­koje­mere­u­vezi­sa­ishodima­mogu­da­se­koriste­u­ostvarivanju­ciljeva­ obrazovnih­ politika.­ Istražuje­ se­ upotreba­ numerički­ određenih­ciljeva­politika­za­jednakopravnost,­uz­razmatranje­njihovih­potencijalnih­zamki,­kao­i­vrlina.­u­poglavlju­takođe­ispitujemo­oblast­školskih­testiranja,­njihovih­posledica­po­jednakopravnost,­razloge­za­i­protiv­objavljivanja­re-zultata­na­nivou­škole­i­dodatnih­mera­za­škole­za­koje­se­pokaže­da­postižu­slabije­rezultate.

5.­rESurSI­I­ISHODI

124 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

jedan­od­najvеćih­izazova­sa­kojim­se­suočavaju­ministri­obrazovanja­jeste­kako­da­se­nose­sa­konkurentskim­zahtevima­za­trošenje­sredstava­–­za­renoviran-je­škole,­širenje­univerziteta­kako­bi­se­povećao­broj­studenata,­pronalaženje­dodatnih­sredstava­da­bi­se­platili­nastavnici­ili­da­bi­se­pružila­podrška­onima­sa­problemima­u­učenju.­Najčešće­se­ izbegava­pitanje­određivanja­prioriteta.­Delimično­zbog­toga­što­se­budžeti­za­različite­sektore­razmatraju­odvojeno,­i­stoga­je­mnogo­lakše­videti­da­su­školi­neophodne­popravke,­nego­odlučiti­da­se­popravke­finansiraju­kroz­zatvaranje­obdaništa­ili­povećanje­poreza.­Ponekad­se­ovi­budžetski­problemi­dele­sa­drugim­ministarstvima­–­budžet­za­obrazo-vanje­odraslih­često­pripada­ministarstvu­za­zapošljavanje,­dok­se­ministarstvo­za­socijalna­pitanja­ponekad­bavi­obrazovanjem­i­staranjem­u­ranom­detinjstvu,­a­ministarstvo­nauke­delovima­tercijarnog­obrazovanja.­Neizbežno,­takmičenje­između­ministarstava­ za­ resurse­ otežava­ dogovor­ o­ strateškim­prioritetima.­Čak­i­kada­su­odgovornosti­jasno­podeljene,­ponekad­je­lakše­da­se­izbegne­ovo­pitanje.­Jasno,­dobro­promišljeni­prioriteti­znak­su­jake­obrazovne­politike.­Ali,­ne­može­sve­biti­prioritet,­a­niko­ne­želi­da­javi­tu­vest­sektoru­koji­nije­prior-itetan.­u­ovom­poglavlju­bavimo­se­prioritetima­u­vezi­sa­jednakopravnošću­i­povezujemo­ih­sa­ciljevima­i­ishodima.­Ciljevi­obrazovnih­politika­–­nacionalnih­ili­lokalnih­–­jesu­konkretni­načini­pokazivanja­ne­samo­onoga­što­je­poželjno,­već­i­koraka­koji­su­potrebni­da­bi­se­taj­cilj­ostvario.

5.1.­Raspodela­resursa­između­obrazovnih­sektora

Prioriteti­i­resursi­

osnovni kriterijum prioritetnosti jeste volja da se vredni resursi posvete željenim­ciljevima.­Pod­ovim­ne­mislimo­samo­na­novac.­Politički­kapital­–­želja­da­se­snosi­politički­rizik­–­ne­košta­ništa­u­čisto­finansijskom­smislu.­Nijedna­velika­ reforma­ nije­ sprovedena­ bez­ odlučnog­ protivnika­ i­ ponekad­ nejneo-phodnije­reforme­imaju­najviše­neprijatelja.­u­demokratijama­su­moguće­neke­nepopularne­reforme,­ali­će­vlade­koje­očekuju­da­budu­reizabrane­ograničiti­njihovu­meru­i­broj.­Ovo­znači­da­prioritete­treba­jasno­formulisati.­

5.­rESurSI­I­ISHODI

125NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Kada­je­u­pitanju­novac,­određivanje­prioriteta­unutar­sektora­ima­funkciju­u­preciznoj­alokaciji­resursa.­Ako­je,­na­primer,­osnovno­obrazovanje­označeno­kao­veći­prioritet­u­odnosu­na­srednje­obrazovanje,­to­znači­da­se­bilo­koji­do-datni resurs usmerava ka osnovnom obrazovanju, ili da se, ako postoje sman-jenja­budžeta,­ona­pre­svega­odnose­na­srednje­škole.­Dugoročno­gledano,­ako­se­iz­godine­u­godinu­budžet­usmerava­u­jednu­ili­drugu­stranu,­to­predstavlja­jasno­određene­prioritete.­Veliki­deo­određivanja­prioriteta­ostaće­implicitan,­i­zbog­političkih­teškoća­koje­donosi­izjava­da­pojedini­sektori­nisu­prioritetni.

u Drugom poglavlju govorilo se o tome kako opšta ekspanzija obrazovanja nije­donela­onoliko­jednakopravnosti­koliko­se­očekivalo.­Dalji­porast­ukupnih­troškova­za­obrazovanje­možda­neće­doneti­korist­u­smislu­jednakopravnosti.­ovo podupire argumente da bi dodatne troškove u obrazovanju trebalo us-meriti­na­obrazovne­sektore­koji­najviše­doprinose­jednakopravnosti.

Postoje­i­neki­izuzeci.­u­rusiji­bi­opšte­povećanje­javnih­troškova­za­obrazo-vanje bilo veoma korisno, jer bi moglo da umanji neke vrlo surove nejednakosti koje­su­povezane­sa­trenutnim­nedostatkom­novca.­Dok­je­javno­obrazovanje­na predškolskom, osnovnoškolskom i srednjoškolskom nivou besplatno, ja-vna­ulaganja­u­tercijarno­obrazovanje­su­prepolovljena­između­1991.­i­1999.­godine.­Tokom­ovog­perioda,­ulaganje­po­detetu­smanjeno­ je­za­40­%­u­pri-marnom­i­sekundarnom­obrazovanju­i­70­%­u­visokom­obrazovanju.­Trećini­škola­neophodne­su­hitne­velike­popravke,­a­četvrtina­osnovnih­i­srednjih­škola­nema­tekuću­vodu.­Samo­59­%­škola­ima­adekvatan­kanalizacioni­sistem.­Ovo­je­dovelo­do­paralelnog­sistema­zasnovanog­na­neformalnom­plaćanju­za­obra-zovanje­u­kojima­roditelji­obično­plaćaju­nastavni­materijal,­uređivanje­pros-tora,­obezbeđenje­i­ekskurzije.­Ovo­se­takođe­dešava­i­u­visokom­obrazovanju,­koje­uključuje­i­zvanično­plaćanje­knjiga,­upisa­i­ispita,­i­nezvanično­plaćanje,­koje­obuhvata­školarine,­mito­za­upis­na­fakultet­ili­lažne­školarine,­i­plaćanje­za­izradu­radova.­Ovo­je­neizbežno­diskriminativno­za­porodice­sa­niskim­pri-manjima­(Ministry­of­Education,­russian­Federation,­2005).

Pokazatelji­prioriteta­po­sektorima

u­ većini­ zemalja­ OECD­a,­ godišnji­ troškovi­ nastave­ po­ učeniku­ poste-peno­rastu­po­godinama,­od­predškolskog­ka­visokom­obrazovanju.­Porast­se­delimično­pripisuje­manjoj­veličini­razreda­u­srednjim­školama,­a­delimično­višim­platama­za­nastavnike­na­kasnijim­nivoima­obrazovanja.­Pitanja­koja­iz­ovoga­proizlaze­su­fundamentalna.­Da­li­je­to­opravdano?­Ili­troškovi­samo­odslikavaju­istorijsko­nasleđe­ili­relativnu­snagu­pregovaranja­koje,­na­osno-vu višeg statusa, imaju zaposleni u srednjem i visokom obrazovanju u odnosu na­učitelje­i­nastavnike­u­osnovnim­školama?

5.­rESurSI­I­ISHODI

126 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Ovaj­argument­delimično­se­tiče­efikasnosti,­načina­donošenja­odluka­o­tome­kako­raspodeliti­troškove­školovanja­i,­stoga,­napora­tokom­celog­perioda­učenja,­da­se­mak-simiziraju­ishodi.­Na­primer,­da­li­se­dobijaju­bolji­rezultati­ako­više­sredstava­damo­osnovnom­ili­srednjem­obrazovanju?­Ali,­to­je­delimično­i­pitanje­jednakopravnosti,­jer­nemaju­svi­učenici­koristi­od­predškolskog­ili­obrazovanja­nakon­obaveznog.­Bez­obzira­na­dugoročne­trendove,­postoje­pokazatelji­pomeranja­troškova­tokom­pos-lednje­dekade­što­pokazuje­neke­od­trenutnih­sektorskih­prioriteta­zemalja.

Grafikon­5.1­Rast­troškova­prema­nivoima­obrazovanjaJavni­i­privatni­troškovi­po­učeniku­u­zemljama­OECD­a,­u­ekvivalentima­osoba­sa­

punim­radnim­vremenom­(procena)

Izvor:­OECD­Education­Database.

Neke­ promene­ u­ raspodeli­ troškova­ među­ sektorima­ pripisuju­ se­ de-mografskim­promenama.­Na­primer,­ako­ima­sve­više­mladih­i­sve­manje­dece,­bilo­bi­prirodno­da­ se­više­daje­na­univerzitete,­ a­manje­ne­ škole.­Kako­ se­može­videti,­troškovi­po­učeniku­stvaraju­jasniju­sliku.

Grafikon­5.2.­pokazuje­da­se­prioriteti­u­nekim­zemljama­značajno­pomeraju­između­tercijarnog­obrazovanja­i­drugih­sektora.­u­mnogim­zemljama,­postoji­ve-liki­porast­broja­studenata­u­visokom­obrazovanju­–­preko­50­%­u­Češkoj,­Grčkoj,­Mađarskoj,­Koreji,­Poljskoj­i­Slovačkoj.­u­nekim­zemljama,­poput­Grčke,­Mađarske­ili­Meksika,­poklapaju­se­iznosi­povećanog­broja­studenata­i­povećanje­sredstava­za­tercijarno­obrazovanje.­Druge­zemlje­umanjile­su­pritisak­smanjujući­troškove­po­pojedinačnom­studentu­u­visokom­obrazovanju­zbog­rasta­broja­studenata.­(Ovi­podaci­uključuju­i­javno­i­privatno­trošenje,­pa­stoga­ne­pokazuju­da­li­je­teret­troškova­visokog­obrazovanja­prebačen­na­privatni­sektor.)­­­­­

javno privatnoamerički dolari

12 000

10 000

8 000

6 000

4 000

2 000

0predosnovno

obrazovanje (za decu ispod 3

godine)

osnovno obrazovanje

niže srednje obrazovanje

više srednje obrazovanje

svo tercijarno obrazovanje

5.­rESurSI­I­ISHODI

127NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Troškovi­domaćinstava­za­obrazovanje Privatna­ domaćinsta­ obično­ učestvuju­ u­ plaćanju­ obrazovanja,­ putem­

školarina,­nastavnog­materijala,­kao­što­su­udžbenici­ili­kroz­izdržavanje­učenika­tokom­obrazovanja.­u­zemljama­OECD­a,­ova­davanja­su­značajna­(OECD­2006c,­Tabele­B3.2a­i­B3.2b),­naročito­u­ranom­detinjstvu­i­u­tercijarnom­obrazovan-ju,­ i­ relativno­ govoreći,­ teret­ pada­na­ ugroženije­ porodice1.­ Poredeći­ zemlje,­opterećenje­u­velikoj­meri­zavisi­od­darežljivosti­države­po­pitanjima­kao­što­su­školski­obroci,­knjige­ i­drugi­materijal­ i­prevoz­do­škole.­Dok­je­obavezno­obrazovanje­uglavnom­besplatno,­postoje­velike­varijacije­u­plaćanju­nastavnog­materijala­i­dodataka­za­decu­u­školskoj­dobi.­Tabela­5.1­pokazuje­osnovne­ka-rakteristike­finansiranja­u­određenim­zemljama­OECD­a.­

Grafikon­5.2.­Univerziteti­ili­škole?­Prioriteti­u­finansiranjuPokazatelji­promene­u­realnim­troškovima­i­broju­učenika­u­2003.­godini­(1995­=­100)

1.­Neki­nivoi­obrazovanja­obuhvaćeni­drugim­nivoima.2.­Samo­javni­troškovi.3.­Samo­javne­institucije.

Izvor:­OECD­(2006c),­Education­at­a­Glance:­OECD­Indicators­2006,­OECD,­Paris.

1­Podaci­OECD­a­ne­obuhvataju­privatno­finansiranje­izvan­obrazovnih­institucija,­kakvi­su­na­primer,­privatni­časovi.­Stoga,­porodični­trošak­za­obrazovanje­može­biti­i­mnogo­veći.

300

250

200

150

100

50

0

realni troškovi na primarnom, sekundarnom i nivou nakog tercijarnogrealni troškovi na tercijarnom nivoubroj učenika na primarnom, sekundarnom i nivou nakon tercijarnogbroj učenika na tercijarnom nivou

Indeksi promene između 1995 i 2003 (1995 = 100)

Australija

AsutrijaKanada

Češka

Danska1Finska

Nemačka

Grčka1,2

Mađarska3 Irsk

a

Italija

2,3

Japan1Koreja

Meksiko

Holandija

Novi Zeland2

Norveška

Poljska2,3

Portugal2,3

Slovačka1

Španija

Švedska

Švajcarsk

a2,3

Turska2,3

Velika Britanija SAD

5.­rESurSI­I­ISHODI

128 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Začuđujuće­ je­ da­ neke­ zemlje­ uslovljavaju­ dodatke­ za­ decu­ iz­ društveno­ugroženih­ grupa­njihovim­ školskim­ rezultatima.­Dok­bi­ teoretski­ ovo­moglo­da­podstakne­školske­rezultate,­to­takođe­podstiče­osipanje,­jer­se­kažnjavaju­oni­ čija­ posvećenost­ školi­može­biti­ dovedena­u­pitanje.­ Postoje­ pokazatelji,­na primer iz britanskog sistema za obrazovne dodatke, da ovi grantovi mogu da­doprinesu­zadržavanju­učenika­iz­ugroženih­društvenih­grupa­u­školskom­sistemu­(Dearden­et­al.,­2006).­Stoga­je­potencijalno­štetno­za­jednakopravnost­da­se­dodaci­oduzimaju­od­dece­koja­su­ugrožena.­Ali,­postojanje­nekih­osnovnih­uslova­ima­smisla.­u­Meksiku,­Oportunidades­dodaci,­usmereni­na­siromašne­porodice­jesu­uslovljeni.­Transfer­novca­zavisi­od­toga­da­li­dete­ide­u­školu­i­da­li­se­podvrgava­redovnim­zdravstvenim­pregledima­(OECD,­2005b).­

Tabela­5.1.­Javna­finansijska­podrška­za­učenike­u­obaveznom­obrazovanju­i­obrazovanju­nakon­obaveznog­(bez­tercijarnog­nivoa)

Direktna podrška Indirektna podrška

Belgija (Flandrija): Stipendije za redovne učenike srednjih škola iz porodica sa niskim primanjima.

Besplatan školski materijal (npr. udžbenici i vežbanke).

Finska: Stipendije i zajmovi dostupni za redovne studije nakon opšteg nivoa (najmanje osam nedelja u višim srednjim školama, narodnim visokim školama i stručnim školama). Iznos zavisi od škole, starosti i bračnog statusa učenika, i vrste smeštaja.

U osnovnim školama: Besplatan nastavni materijal, topli obrok u školi, zdravstvena i stomatološka zaštita, i ako je potrebno, prevoz i smeštaj. U višem srednjem obrazovanju ili stručnim institucijama: besplatni obroci i usluge učeničkog standarda. Dostupna je i finansijska pomoć za putovanje do škole.

Francuska: Dečiji dodatak za porodice sa niskim primanjima sa decom od 6 do 18 godina koja pohađaju školu. U nižim srednjim školama: stipednije za učenike siromašnijeg porekla, sa nagradama za diplomiranje ili napredak i dobre rezultate. Srednje škole imaju fond za učenike iz društveno ugroženih grupa.

Osnovnoškolske knjige su besplatne. Na višem srednjem nivou, knjige nisu besplatne, ali mnogo regiona obezbeđuje učenicima besplatan materijal ili finansijsku pomoć za njegovu kupovinu.

Mađarska: Opšta mesečna subvencija za roditelje dece ispod 18 go-dina ili redovne učenike u sekundarnom obrazovanju do 22 godine.

Besplatni udžbenici i ishrana za učenike iz ugroženih društvenih grupa u redovnom školovanju.

Norveška: Finansijska pomoć od Državnog fonda za obrazovne zajmove za učenike i pripravnike iz porodica sa niskim prihodima. Učenički zajmovi su bez kamata tokom obrazovanja. Dečiji dodatak za svako dete ispod 16 godina.

U osnovnom i srednjem obrazovanju, nastavni materijal, zdravstvena i stomatološka zaštita, i prevoz (u slučaju potrebe) su besplatni.

Rusija: Različiti oblici podrške kao što je besplatna ishrana i udžbenici. U praksi je podrška organičena. Tokom 2003. godine, ruska vlada prestala je da finansira obroke u školama iz centralnog budžeta. To znači da samo bogatiji regioni mogu da održe uobičajene standarde.

Slovenija: Stipendije za srednje škole se određuju na osnovu visine porodičnih prihoda, mesta obrazovanja ili stanovanja tokom obrazovanja, godina obrazovanja i rezultata.

U osnovnim školama: prevoz za decu koja žive dalje od četiri kilo-metra od škole. Jedan obrok u školi dnevno za decu iz društveno ugroženih grupa u osnovnim i višim srednjim školama.

Španija: Stipendija ili zajam za učenike više srednje škole, dodeljivane na osnovu porodičnog prihoda i akademskih rezultata (na primer, stipendije se ne daju učenicima koji ponavljaju godinu).

U obaveznom školovanju: troškovi ishrane, transporta i smeštaja za učenike iz ugroženih društvenih grupa.

5.­rESurSI­I­ISHODI

129NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Švedska: Dečji dodatak za svako dete ispod 16 godina. Sti-pendije pokrivaju troškove života i druge troškove za učenike viših srednjih škola.

U obaveznom obrazovanju i do određene mere u višem srednjem obrazovanju: besplatne knjige, ishrana i trans-port do najbliže škole.

Švajcarska: U većini kantona, dečji dodatak za decu ispod 16 godina. Ako dete nastavi sa obrazovanjem, većina kantona nastavlja sa davanjem dodataka sve do 25 godine.

Velika Britanija: Dodatak za obrazovanje (Educational Maintenance Allowance) daje se redovnim učenicima između 16 i 18 godina iz porodica sa niskim prihodima. Evalaucije pokazuju da dodatak povećava zadržavanje u obrazovanju od 4 % do 8 %, naročito kod onih sa siromašnijim poreklom i sa niskim prethodnim akademskim postignućima. Mnogi od učenika prebacili su se iz ekonomskih akivnosti ka obrazo-vanju. Slične mere postoje u Australiji i Meksiku.

Izvor:­Crouch,­D.,­“School­meals­around­the­world”,­30.­Mart­2005,­Guardian­unlimited;­Dearden,­L.,­et­al.­(2006),­Education­Subsidies­and­School­Drop­Out­Rates,­Center­for­the­Economics­of­Education, london School­of­Economics;­Eurydice;­The­Swiss­Portal,­www.ch.ch;­ i­ izveštaji­urađeni­za­Tematski­pregled­o­jednakopravnosti­u­obrazovanju­(dostupno­na­www.oecd.org/edu/equity/equityineducation).

Zahtevi­svakog­sektora

Trošenje­para­na­jedan­deo­obrazovnog­sistema­ima­posledice­na­druge­de-love,­jer­se­pojedinačni­učenici­kreću­od­jedne­faze­ka­drugoj.­Ako­više­mladih­ljudi­ostaje­u­obrazovnom­procesu,­to­znači­da­će­biti­više­zainteresovanih­za­tercijarni­sektor.­Velik­izazov­za­sve­obrazovne­sisteme­jeste­u­razvoju­sistem-skog pristupa i njegovog povezivanja sa odlukama oko prioriteta po sekto-rima.­Na­primer,­nema­previše­smisla­imati­izvanredne­osnovne­škole,­ako­se­njihov­ rezultat­ kvari­ slabim­ sistemom­srednjeg­obrazovanja­ (videti­ takođe­Cunha­et­al.,­2005).­Kao­što­i­samo­planiranje­broja­učenika­i­predviđanje­nji-hovog­ prolaska­ kroz­ sistem­ zahteva­ posvećivanje­ pažnje­ kvalitetu­ ishoda­ i­konzistentnosti­između­sukcesivnih­nivoa­obrazovnog­sistema.­

Obrazovanje­i­staranje­u­ranom­detinjstvu

Postoje­brojni­pokazatelji­da­zdravo,­brižno­okruženje­koje­podstiče­obrazo-vanje­za­veoma­malu­decu­stvara­velike­pozitivne­efekte­tokom­čitavog­života,­naročito­za­društveno­najugroženije­grupe­(McCabe­and­Smyth,­2000;­Carneiro­and­Heckman,­2003;­Heckman,­1999;­Leseman,­2002;­OECD,­2006d).­u­Sjedin-jenim­Državama,­na­primer,­Perijev­predškolski­eksperiment­(the­Perry­Preschool­experiment)­ Abecedarijan­ projekat­ (Abecedarian­ project)­ i­ Čikaški­ program­centra­za­roditelje­i­decu­(Chicago­Child­Parent­Center­Program)­pokazali­su­da­deca­iz­društveno­ranjivih­grupa,­koja­su­imala­dobro­i­kvalitetno­obrazovanje­i­staranje u ranom detinjstvu, imaju bolje rezultate u školi i da je manje verovatno da­se­uključuju­u­kriminalne­aktivnosti.­u­Francuskoj,­Švedskoj­i­Velikoj­Britaniji,­

5.­rESurSI­I­ISHODI

130 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

dodatna­ istraživanja­pokazuju­da­ je­učešće­u­visokokvalitetnom­obrazovanju­ i­staranju­u­ranom­detinjstvu­u­pozitivnoj­korelaciji­sa­dugoročnim­kognitivnim,­socijalnim­i­emocionalnim­razvojem­deteta,­sa­spremnošću­za­školu­i­školskim­rezultatima,­i­da­ima­naročito­snažan­uticaj­na­one­iz­ugroženih­društvenih­gru-pa­(Goodman­and­Sianesi,­2005).­Silva­i­saradnici­(Sylva­et­al.,­2003)­nalaze­da­ekstenzivniji sistem predškolskog obrazovanja u smislu upisa i trajanja znatno uvećava­jednakost­šansi,­ako­je­merimo­kroz­malu­zavisnost­rezultata­učenika­osmog­razreda­na­testovima­u­odnosu­na­njihov­imovinski­status.

Grafikon­ 5.3.­ pokazuje­ dugoročne­ ishode­ američkog­ Peri­ programa,­ us-merenog­ka­ekstremno­društveno­ranjivoj­američkoj­deci.­u­njemu­se­porede­ishodi­grupe­iz­programa­i­kontrolne­grupe­u­potpuno­nasumičnoj­(u­smislu­odabira­učenika)­kontrolisanoj­probi.­Svaki­dolar­uložen­u­predškolsku­nasta-vu­isplati­se­skoro­13­puta­kroz­koristi­od­većeg­procenta­završavanja­srednje­škole,­boljeg­iskustva­na­tržištu­rada­i­umanjenja­socijalnih­troškova­u­oblastima­kao­što­je­kriminal.­Barnet­(Barnett,­1995)­zaključuje­da­su­nacionalni­troškovi­veoma visoki ukoliko se ne obezbede bar dve godine kvalitetnog obrazovnja i­ staranja­u­ ranom­detinjstvu,­ i­da­ red­veličine­ovih­ troškova­ iznosi­100.000­­dolara­za­svako­dete­rođeno­u­siromaštvu.­Iako­su­ovi­argumenti­vezani­za­mere­poduzete­pre­više­godina­i­prema­veoma­ugroženim­društvenim­grupama­i­iako­se­takva­korist­danas­ne­bi­mogla­očekivati­od­bilo­koje­opšte­mere,­i­mnogo­manji­dobici­bi­i­dalje­bili­veoma­privlačni­za­kreatore­javnih­politika.

Grafikon­5.3­Dobar­start:­velika­dobit­od­obrazovanja­u­ranom­detinjstvuPerijeva­predškolska­studija:­uticaj­obrazovanja­i­staranja­u­ranom­detinjstvu­meren­

u­dva­slučajna­uzorka

Izvor:­OECD­(2006d),­Starting­Strong­II:­Early­Childhood­Education­and­Care,­OECD,­Paris,­Figure­5.1.

% grupe koja je učestvovala u programu % grupe koja nije učestvovala u programu

Hapšeni više od 5 puta do 40 godine

Zaradili više od 20 000 dolara do 40 godine

Završili srednju školu

Osnovna postignuća u četrnaestoj godini

Posvećenost školi u četrnaestoj godini

Spremnost za školu u petoj godini

0 10 20 30 40 50 60 70 80

5.­rESurSI­I­ISHODI

131NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Kao­što­je­objašnjeno­u­Drugom­poglavlju,­obrazovanje­je­dinamičan­proc-es,­u­kojem­ranije­steknute­opšte­kognitivne­i­socijalne­sposobnosti­predstav-ljaju­osnovu­za­dalje­učenje.­Ovo­znači­da­će­oni­koji­ne­uspeju­da­ih­steknu­na­početku­života­imati­problema­da­kasnije­sustignu­ostale­(Carneiro­and­Heck-man,­2003;­Cunha­et­al.,­2005;­Heckman­1995).­Ovi­dokazi­su­u­zapanjujućoj­suprotnosti­ sa­ tendencijama­ obrazovnih­ ­ sistema­ širom­ OECD­a,­ ilustro-vanih u iznosima troškova per­capita,­da­se­obrazovna­ulaganja­povećavaju­kako­učenici­odrastaju.­Iako­možda­postoje­dobri­razlozi­za­ovakve­obrasce,­potrebno­je­dodatno­praćenje­i­istraživanje.­

Istorijski,­obrazovanje­i­staranje­u­ranom­detinjstvu­često­se­jednostavno­smatralo­metodom­brige­o­deci­dok­su­nihovi­roditelji­na­poslu.­Danas­se­ono­smatra­suštinski­važnim­stadijumom­u­obrazovanju­sa­dugoročnim­dobrobit-ima,­u­kognitivnim­i­u­društvenim­veštinama;­pravo­na­obrazovanje­i­staranje­u­ ranom­detinjstvu­veoma­ je­ često­bilo­povezano­sa­zaposlenjem­roditelja.­Na­primer,­Švedska­je­tek­nedavno­ukinula­restrikcije­za­pristup­obrazovanju­i­staranje­u­ranom­detinjstvu­za­decu­roditelja­koji­su­nezaposleni­ili­na­po-rodiljskom­odsustvu.

Postoje­ velike­ razlike­ među­ zemljama­ kada­ je­ reč­ o­ vladinoj­ podršci­ i­učestvovanju­ u­ obrazovanju­ i­ staranju­ u­ ranom­ detinjstvu.­ Mnoge­ zemlje­OECD­a­ imaju­već­postojeće­besplatne­sisteme­obrazovanja­ i­ staranja­u­ra-nom­detinjstvu,­makar­za­ svu­društveno­ranjivu­decu.­Na­primer,­u­Belgiji,­sva­deca­uzrasta­od­tri­i­po­godine,­a­u­Francuskoj­od­tri­godine,­imaju­pra-vo­na­besplatno­obrazovanje­i­staranje­u­ranom­detinjstvu.­Švedska,­u­kojoj­je­besplatno­obrazovanje­ i­ staranje­u­ ranom­detinjstvu­obezbeđeno­za­ svu­četvorogodišnju­i­petogodišnju­decu,­ima­organizovan­besplatan­poludnevni­boravak­za­bilingvalnu­decu­starosti­od­tri­godine.­u­sistemima­u­kojima­obra-zovanje­ i­ staranje­u­ ranom­detinjstvu­nije­besplatno,­ istraživanja­pokazuju­da­ je­porodični­prihod­ jedan­od­prognozera­upisa­u­programe­obrazovanja­i­brige­u­ranom­detinjstvu,­koji­mogu­biti­naročito­relevantni­za­imigrante­i­manjine­(Chiswick­and­DebBurnam­2004;­Bainbridge­et­al.,­2005).­Ali,­slabo­osmišljena­budžetska­podrška­porodicama­može­dati­roditeljima­više­finansi-jskih­podsticaja­da­decu­drže­kod­kuće­umesto­da­ih­šalju­na­programe­obrazo-vanja­i­staranja­u­ranom­detinjstvu.­u­Norveškoj,­roditelji­koji­decu­ne­upisuju­u­predškolske­ustanove­ili­subvencionisane­dnevne­boravke­dobijaju­novčanu­nadoknadu­(program­novčane­koristi).­Cilj­ove­inicijative­bio­je­da­se­roditelji-ma­omogući­širi­spektar­opcija­za­brigu­o­eci­i­da­se­javna­sredstva­raspodele­ravnopravno­porodicama­bez­obzira­na­način­brige­koji­su­izabrali­roditelji.­Jedna­od­posledica­ šeme­novčane­koristi­mogla­bi­ biti­manja­ stopa­učešća­imigrantske­dece­u­ranom­obrazovanju,­jer­ovi­novčani­podsticaji­imaju­veći­značaj­ (u­ odnosu­na­druge­ izvore­prihoda)­u­ siromašnijim­domaćinstvima­

5.­rESurSI­I­ISHODI

132 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

(Mortimore­et­al.,­2005).­roditelji­male­dece­(od­1­do­2­godine­starosti)­i­dalje­dobijaju­novčanu­pomoć.­­­­­­­­­

Obavezno­obrazovanje

Po­definiciji,­obavezno­obrazovanje­namenjeno­je­svima,­uključujući­i­slabe­učenike,­one­koji­dolaze­iz­siromašnijih­društvenih­slojeva­ili­su­ugroženi­na­neke­druge­načine.­Nasuprot­ovome,­i­kada­se­učine­odlučni­napori­da­se­pod-stakne­upis,­veći­deo­neobaveznih­sektora­obrazovanja­zanemari­društveno­ugrožene­ grupe.­u­mnogim­ zemljama­OECD­a­ postoji­ obnovljeno­ intereso-vanje­ za­ obavezno­ obrazovanje,­ povezano­ sa­ zabrinutošću­ za­ standarde­ i­kvalitet.­Nedostatak­resursa­može­biti­značajan,­naročito­u­kontekstu­potrebe­da­se­privuku­i­zadrže­dobri­nastavnici.­Dok­postoji­malo­dokaza­da­manji­raz-redi­ili­veće­nastavničke­plate­popravljaju­opšti­rezultat,­istraživanja­pokazuju­da­dobro­usmereni­napori­da­se­pomogne­učenicima­u­nevolji­mogu­doneti­rezultate­(rouse,­2000;­Hanushek­et­al.,­1998,­Hanushek­et­al.,­2001,­Levacic­and­Vignoles,­2000).­Iz­ovih­razloga,­obavezna­faza­obrazovanja­ima­prvenst-vo­kao­prioritet­za­jednakopravnost.­Ovo­je­prosta­stvar,­ali­bez­obzira­zahteva­pažnju.­Širom­zemalja­OECD­a­manje­od­polovine­svih­javnih­davanja­ide­na­osnovno­i­niže­srednje­obrazovanje­(tj.­na­obaveznu­fazu).­Jedan­od­razloga­za ovo jeste taj da je per­capita­ trošak­veći­u­višem­srednjem­i­ tercijarnom­obrazovanju­(videti­Grafikom­5.4).

Grafikon­5.4­Na­šta­se­troši­u­obrazovanju­(2003)Distribucija­ukupnih­javnih­davanja­na­obrazovanje­u­zemljama­OECD­a­(procena)

Izvor:­OECD­Education­database.

Tercijarno obrazovanje 20%

Predškolsko obrazovanje (za decu ispod 3 godine i stariju) 8%

Više srednje obrazovanje i obrazovanje nakog tog

nivoa koje nije tercijarno 23% Osnovno i niže srednje obrazovanje

- 49%

5.­rESurSI­I­ISHODI

133NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Obrazovanje­nakon­obaveznog­nivoa­i­obrazovanje­odraslih

Van­ obaveznog­ obrazovanja,­ dodatni­ resursi­ često­ se­ koriste­ da­ bi­ se­povećala­participacija­–­to­je­ulaganje­čiji­ishodi­zavise­od­ciljne­grupe­dodat-nih­učesnika.­u­mnogim­zemljama­OECD­a,­ u­ višem­srednjem­obrazovanju­je­od­70­do­80­%­dece.­Na­ovom­nivou­javljaju­se­snažni­argumenti­vezani­za­jednakopravnost­ i­ za­povećanje­ stope­do­100%,­ ­ jer­ će­preostalih­20­30%,­skoro­po­definiciji,­biti­ugroženi­na­tržištu­rada.

Obrazovanje­odraslih­drugačija­je­kategorija,­u­svetlu­opširnih­dokaza­da­oni­koji­već­imaju­kvalifikacije­imaju­najviše­koristi­od­ponuđenih­mogućnosti.­Izazov­za­obrazovanje­odraslih­leži­u­usmeravanju­javnih­sredstava­ka­onim­kojima­su­sredstva­najpotrebnija.­Ovo­je­naročit­izazov,­imajući­u­vidu­da­je­zahvat­u­ovoj­grupi­veoma­nizak.­Za­druge­bi­bilo­adekvatnije­da­dele­ troškove­obrazovanja­odraslih­–­u­skladu­sa­dobitkom­–­između­učenika,­vlade­i­poslodavaca.

Iako­bi­možda­bilo­ isplativije­dati­prednost­ ranom­učenju,­ još­ jedan­ar-gument­ u­ prilog­ obrazovanju­ odraslih­ tiče­ se­ međugeneracijske­ jednako-pravnosti.­Obrazovna­očekivanja­toliko­su­porasla­da­starije­generacije­neće­imati­iste­šanse­kao­mlađe,­na­primer­da­dobiju­kvalifikacije­nakon­obaveznog­nivoa.­Pravednost­između­generacija­znači­da­odrasli­koji­su­propustili­inici-jalno­formalno­obrazovanje­zaslužuju­razumnu­drugu­šansu.

Tercijarno­obrazovanje

Kao­što­je­ranije­napomenuto,­znatno­opšte­povećanje­broja­studenata­u­tercijarnom­obrazovanju­nije­generalno­izjednačilo­životne­šanse­ljudi­iz­različitih­slojeva.­u­proseku­zemalja­OECD­a,­oko­trećina­mladih­ ljudi­ (od­25­do­34­godine)­sada­ima­tercijarne­kvalifikacije,­a­samo­u­dve­zemlje­(Ka-nadi­i­Japanu)­ovaj­broj­prelazi­polovinu­i­to­za­nekoliko­procenata.­u­većini­zemalja­OECD­a,­ tercijarno­obrazovanje­ još­uvek­nije­doseglo­željeni­nivo­od­100­%­stanovništva.­Dodatno­učestvovanje­u­ tercijarnom­obrazovanju­stoga­će­u­mnogim­slučajevima­najviše­koristiti­grupi­koja­se­nalazi­u­sre-dini­skale­kada­se­govori­o­kvalifikacijama­i­postignućima.­u­smislu­jedna-kopravnosti,­trošenje­javnog­novca­samo­da­bi­se­povećala­participacija­ne­deluje­ubedljivo.­Ali­ovo­ne­bi­trebalo­da­spreči­razmatranje­prioriteta­u­ter-cijarnom­obrazovanju.­u­Francuskoj,­na­primer,­30­%­ukupnog­budžeta­za­visoko obrazovanje troši se na grandes­écoles i na njihove classes prépara­toires­ što­ je­ sektor­ koji­ ima­ svega­oko­3­%­od­ svih­ studenata­ tercijarnog­nivoa­(renaut,­2002).

Istovremeno,­započeta­je­i­intenzivna­debata­u­vezi­sa­školarinama­i­ter-cijarnim­obrazovanjem.­Argument­jednakopravnosti­u­vezi­sa­školarinama­

5.­rESurSI­I­ISHODI

134 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

je­ taj­da­subvencije­za­školarine­u­visokom­obrazovanju­najćešće­odlaze­onima­koji­ su­ iz­ bogatijih­ porodica­ i­ koji­ će­ i­ sami­ biti­ bogatiji.­ Takođe,­postoje­ i­uspostavljeni­mehanizmi,­kao­što­su­zajmovi­čija­otplata­zavisi­od­prihoda­i­stipendije­za­određene­ciljne­grupe,­kako­bi­se­umanjila­opas-nost­ da­ će­ školarine­ odvratiti­ studente­ iz­ siromašnijih­porodica­ od­upi-sivanja­ tercijarnog­obrazovanja.­Ovi­argumenti­ su­oslabili,­ ali­nisu­elim-inisani,­ pod­uticajem­viših­marginalnih­poreza­na­prihod,­ jer­ ovi­ porezi­deluju­kao­porezi­na­diplomu.­Sve­više­ istraživanja­pokazuje­da­u­većini­zemalja­OECD­a­trenutni­nivoi­javnih­izdavanja­za­obrazovanje­omogućuju­dovoljne­ finansijske­podsticaje­ za­ pojedince­da­ se­ dalje­ obrazuju­nakon­obaveznog­nivoa­(de­la­Fuente,­2003;­Carneiro­and­Heckman­2002;­Cam-eron­and­Heckman,­1999).

Kada­govorimo­o­efikasnosti,­ne­postoji­dovoljno­pokazatelja­da­troškovi­tercijarnog­ obrazovanja­ više­ doprinose­ ekonomskom­ rastu­ od­ troškova­ u­drugim­obrazovnim­sektorima­(de­la­Fuente,­2003)­i,­s­obzirom­na­mogućnost­nastavka­dalje­ekspanzije­tercijarnog­obrazovanja­kroz­povećanje­doprinosa­studenata,­ teško­ je­ tvrditi­ da­ su­ budžetska­ davanja­ neophodna­ kako­ bi­ se­tercijarni­sektor­održao­na­adekvatnom­nivou.­Da­sumiramo,­imajući­u­vidu­veoma­konkurentne­zahteve­drugih­sektora,­zahtevi­tercijarnog­obrazovanja­za javnim ulaganjem nedovoljno su utemeljeni, kako sa aspekta jednako-pravnosti,­tako­i­sa­aspekta­efikasnosti.

5.2­Raspodela­resursa­pojedincima,­institucijama­i­regionima

u­ prethodnom­ delu­ bavili­ smo­ se­ vertikalnom­ alokacijom­ resursa,­ po­različitim­ sektorima­ obrazovanja.­ u­ ovom­ delu­ bavimo­ se­ horizontalnom­raspodelom,­između­pojedinaca,­institucija­i­regiona.­Jednakopravnost­zahteva­da­ se­ različiti­ resursi­ daju­ različitim­učenicima,­ zbog­ toga­ što­ neki­ učenici­imaju­ veće­ potrebe­ od­ drugih.­ Dve­ osnovne­ dimenzije­ jednakopravnosti­ –­pravičnost­i­inkluzivnost­–­podrazumevaju­dva­pristupa:

•­­usmeravanje­ više­ resursa­ ka­ učenicima­ u­ skladu­ sa­ pokazateljima­društvene­ ugroženosti­ ili­ socijalnih­ potreba,­ na­ primer­ porodičnog­siromaštva ili statusa imigranta, što odgovara na pitanje pravičnosti; i

•­­Davanje­dodatnih­resursa­učenicima­koji­pokazuju­slabosti­u­učenju,­što­odgovara na pitanje inkluzivnosti.

Ovi­pristupi­preklapaju­se­jer­pomoć­data­onima­sa­poteškoćama­u­učenju­takođe­može­da­umanji­uticaj­društvenog­statusa­na­ishode.­Ova­dva­pristupa­

5.­rESurSI­I­ISHODI

135NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

mogu­biti­dalje­razvijena­na­različitim­nivoima­–­na­nivou­pojedinca,­škole­ili­oblasti.

Nadoknađivanje­regionalnih­ekonomskih­nejednakosti

u mnogim zemljama, odluke o resursima donose se na lokalnom nivou i neki regioni imaju manje resursa ili daju manji prioritet obrazovanju od drugih.­Ovo­može­rezultirati­regionalnom­nejednakopravnošću­i­nejednakošću­u­ponudi.­u­Španiji,­na­primer,­Andaluzija­daje­dva­puta­više­na­obrazovanje­(procentualno­od­Andaluzijskog­BDP)­od­Španije­u­celini­(procenat­državnog­BDP).­Ali,­davanje­po­učeniku­ostaje­mnogo­manje­u­Andaluziji­nego­što­ je­prosečno­davanje­po­učeniku­u­celoj­Španiji­(Grafikon­5.5).

jedan drugi indikator obima do kojeg regionalne ekonomske nejednako-sti­mogu­stvoriti­nejednakopravnost­dolazi­iz­Sjedinjenih­Američkih­Država,­i­ tiče­se­davanja­za­školske­zgrade­ i­ izgradnju.­Grafikon­5.6­pokazuje­da­su­javna­davanja­na­izgradnju­škola­veća­u­oblastima­gde­živi­bogatija­populacija.­Viši­troškovi­u­ovim­oblastima­delimično­daju­objašnjenje,­ali­postavlja­se­i­pi-tanje­nejednakopravnosti.­u­nastavku­ćemo­se­baviti­merama­osmišljenim­za­usmeravanje­dodatnih­resursa­za­škole­u­društveno­ugroženim­oblastima,­ali­ovi­podaci­podsetnik­su­da­mnogo­decentralizovanih­obrazovnih­sistema­daje­manje­ resursa­ovim­oblastima­zbog­ toga­ što­ imaju­manju­poresku­osnovu.­Mnogo­zemalja­redistribuira­resurse­siromašnijim­oblastima­na­osnovu­niže­poreske­osnove­i­većih­socijalnih­potreba.­Na­primer,­u­Engleskoj,­centralna­vlada­ distribuira­ resurse­ iz­ fonda­ za­ siromašne­ lokalnim­ vlastima,­ imajući­u­ vidu­ njihov­ nivo­ ugroženosti.­ u­ Švedskoj­ nacionalna­ vlada­ redistribuira­resurse­ od­ bogatijih­ ka­ siromašnijim­ opštinama­ putem­ donacija.­ (Diskre-ciono­ pravo­ lokalnih­ vlasti­ da­ koriste­ ove­ donacije­ kako­ žele­ može­ voditi­ka­ nejednakopravnosti.­ Ekspertski­ tim­ koji­ je­ posetio­ Švedsku­ preporučio­je­ da­ponovno­uvođenje­ specifikovanih­donacija,­ na­primer,­ za­ poboljšanje­dostupnosti­predškolskog­obrazovanja­manjinskoj­deci­[Nicaise­et­al.,­2005]).­u­ Norveškoj,­ specifikovane­ donacije­ ­ usmerene­ na­ društveno­ ugroženo­stanovništvo­pokrivaju­pitanja­kao­što­su­manjinski­jezici,­posebna­edukacija,­obrazovanje­Sam­populacije,­socio­obrazovne­usluge­(Eurydice).

5.­rESurSI­I­ISHODI

136 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Grafikon­5.5.­Regionalne­varijacije­u­davanjima­za­obrazovanje:­primer­ŠpanijeJavna­davanja­za­obrazovanje­(bez­univerziteta)­u­Španiji­i­u­dve­autonomne­zajed-

nice­u­Španiji,­sa­najvećim­i­najmanjim­davanjima­za­obrazovanje­po­učeniku

1.­u­Andaluziji­i­Baskiji,­davanje­prema­procentima­BDP­u­autonomnoj­jedinici.

Izvor:­Teese,­r.,­S.­Field,­B.­Pont­(2005),­Equity­in­Education­Thematic­Review:­Spain­Country­Note, oeCD, Paris;­Calero,­J.­(2005),­Equity­in­Education­Thematic­Review:­Country­Analytical­Report­–­Spain.

Grafikon­5.6.­Troškovi­za­izgradnju­javnih­škola­u­Sjedinjenim­Američkim­DržavamaJavna­davanja­po­oblastima­klasifikovanim­prema­prosečnim­primanjima­po­domaćinstvu­

(2000)

Izvor:­Building­Educational­Success­Together­(2006),­“Growth­and­Disparity:­A­Decade­of­uS­Public­School­Construction”,­Building­Educational­Success­Together,­Washington,­DC.

godišnji troškovi po učeniku u evrima troškovi kao procenat BDP-a1

evri6 000

5 000

4 000

3 000

2 000

1 000

0

14 000

12 000

10 000

8 000

6 000

4 000

2 000

0

3,8

3,7

3,6

3,5

3,4

3,3

3,2

3,1

3,0

2,9

2,8

% BDP

Andaluzija Baskija cela Španija

troškovi po učeniku

ulaganja po učeniku u dolarima

veoma nizak prihod nizak prihod skroman prihod srednji prihod visok prihod

5.­rESurSI­I­ISHODI

137NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Resursi­za­pojedinačne­probleme­u­učenju­i­ugrožene­oblasti

u­ Četvrtom­ poglavlju­ opisali­ smo­ neke­ načine­ rešavanja­ individualnih­problema­ u­ učenju,­ uključujući­ formativno­ vrednovanje,­ reading­ recovery­strategije­ i­ finski­pristup­problemima­u­učenju.­u­principu,­dodatni­resursi­za podršku ovakvim pristupima mogu biti usmereni na škole u kojima se os-tvaruju­slabiji­rezultati.­Jedan­od­razloga­za­to­je­da­je­efekat­vršnjačke­grupe­važan,­pa­je­celoj­školi­potrebna­dodatna­pomoć­u­slučaju­ovakvog­razvrsta-vanja.­Ali,­ovaj­pristup­ima­značajan­nedostatak:­slabije­škole­biće­nagrađene­dodatnim­ resursima­ dok­ će­ škole­ koje­ se­ poprave­ biti­ kažnjene­ njihovim­oduzimanjem­(Demeuse,­2003).

Sa druge strane, resursi mogu biti usmeravani na škole koje upisuju učenike­iz­siromašnijih­oblasti­ili­one­koji­kod­kuće­govore­drugi­jezik.­Postoje­tri­moguće­prednosti­­ovog­pristupa:

•­­njime­se­izbegavaju­nepodsticajne­posledice­koje­nastaju­usled­većeg­da-vanja školama sa slabijim rezultatima

•­­njime­se­zadovoljava­zahtev­za­pravednošću­kao­dimenzijom­ jednako-pravnosti­–­jer­nastoje­da­se­prebrode­prepreke­društvenog­statusa­na­putu ka obrazovnom uspehu

•­­njime­se­umanjuje­tendencija­režima­izbora­škole­da­koncentriše­učenike­iz­ siromašnijih­ slojeva­ u­ određenim­ školama,­ jer­ će­ popularnije­ škole­biti­ novčano­ nagrađene­ prihvatanjem­učenika­ iz­ društveno­ ugroženih­grupa.

Pregled­ skorašnjih­ istraživanja­ pokazuje­ da­ iako­ efektivno­podučavanje­naročito­ pomaže­ slabijim­učenicima,­manje­ su­ šanse­ da­ ga­ upravo­ oni­ do-biju­ (OECD,­ 2005j;­ Darling­Hammond,­ 2000).­ u­ Francuskoj­ i­ Sjedinjenim­Državama,­ bolje­ kvalifikovani­ nastavnici­ ređe­ će­ raditi­ u­ školama­ koje­pohađaju­manjinska­i­društveno­ugrožena­deca­(OECD,­2005j;­Haycock­and­Peske,­2004;­Hanushek­et­al.,­2001).­Kao­što­je­pomenuto­u­Trećem­poglavlju,­društvena­polarizacija­škola­stvara­opasnost­da­će­bolji­nastavnici­birati­da­rade­u­školama­srednje­klase.­Ovo­je­pokazalo­i­francusko­iskustvo­sa­zones­d’éducation­prioritaire­(ZEP)­(OECD,­2005j;­Haycock­and­Peske,­2006;­videti­takođe­i­Četvrto­poglavlje).

u pojedinim zemljama ovaj problem jednostavno je izbegnut zbog toga što su­razlike­između­škola­male.­u­Francuskoj­se­ulažu­napori­da­se­nastavnici­dodatnim­davanjima­privuku­u­škole­sa­društveno­ugroženim­učenicima,­ali­Hanušek­i­saradnici­(Hanushek­et­al.,­2001)­procenjuju­na­osnovu­poreskih­podataka­da­škole­sa­ugroženim,­afričkim­ili­latino­američkim­učenicima­daju­20­%­ili­čak­50­%­više­za­plate­od­škola­sa­belim­i­azijskim­učenicima­da­bi­

5.­rESurSI­I­ISHODI

138 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

sprečili­odlazak­nastavnika.­Ovo­je,­očigledno,­mnogo­više­od­bilo­kojeg­finan-sijskog­podsticaja­koji­se­trenutno­koristi.­Efekti­smanjenja­veličine­razreda­takođe­su­dovedeni­u­pitanje­ukoliko­nastavnici­nisu­dobro­pripremljeni­da­rade­sa­zahtevnijim­učenicima­(Paul­and­Troncin,­2004).­Neke­zemlje­podstiču­nastavnike­da­unaprede­praksu­kroz­posebne­fondove­za­stručni­razvoj­nas-tavnika.­Kao­što­je­primećeno­u­Španiji,­škole­će,­u­poređenju­sa­nastavnicima,­morati­više­da­utiču­na­to­kako­se­troše­sredstva­za­stručni­razvoj­nastavnika­(Teese­et­al.,­2005).­radi­rešavanja­sličnih­problema,­u­Belgiji­nezavisno­telo­svake­ tri­godine­proverava­ostvarivanje­ciljeva­u­školama­koje­dobijaju­do-datna­sredstva.­Ako­škola­dobije­negativnu­ocenu,­gubi­dodatna­sredstva.­

Primer­5.1.­Usmeravanje­resursa­na­škole­koje­pohađaju­deca­iz­društveno­ugroženih­grupa­u­Francuskoj,­Irskoj­i­Belgiji

u­Francuskoj,­zones­d’éducation­prioritaire:­Školama­je­dat­status­éduca­tion­prioritaire­na­osnovu­socio­ekonomskih­karakteristika­učenika­i­ishoda­učenja.­Najviše­su­uključene­gradske­škole.­Tokom­2005.­godine,­14­%­svih­osnovnih­škola,­21­%­niža­srednja­škola­i­11­%­stručnih­viših­srednjih­škola­imale­su­ovaj­status.­Evaluacija­je­pokazala­da­zones­e’éducation­prioritaire nisu­imale­znatan­uticaj­na­školske­rezultate­u­pogledu­prelaska­na­sledeći­obrazovni­nivo,­postignuća­i­rezultata­učenika,­kao­i­da­pohađanje­ovih­škola­može­biti­stigmatizujuće­za­učenike,­decu­i­nastavnike.­učenička­populacija­u éducation­prioritaire­takođe­je­tokom­vremena­postala­društveno­homoge-nija­zbog­odliva­dece­iz­srednje­klase.­Nastavnici­koji­rade­u­ovim­školama­su­mlađi­i­imaju­manje­iskustva­od­onih­u­drugim­školama,­a­plate­i­bonusi­za­nastavnike­predstavljaju­veliki­deo­dodatnih­sredstava­dodeljenih­školama.

u­ svetlu­ ovih­ problema,­ 2006.­ godine,­ Ministarstvo­ obrazovanja­ us-vojilo­ je­ reforme­ i­ napravilo­mrežu­ nazvanu­ «ambition­ réussite»­ (ambi-ciozni­uspeh).­Pod­ovim­reformama,­institucije­će­biti­praćene­i­evaluirane­sistematičnije,­kako­bi­škole­mogle­lakše­da­ostvare­ili­izgube­status­éduca­tion­prioritaire.­Postojaće­i­tri­nivoa­éducation­prioritaire statusa u zavisnos-ti­od­nivoa­ugroženosti­učenika­škole.­Pristup­nastavnika­­biće­individuali-zovaniji,­uz­izbegavanje­ponavljanja­razreda­i­uz­veću­ponudu­savetovanja­i­vođenja,­naročito­na­kraju­obaveznog­školovanja.­Bolje­napredovanje­ka­višim­nivoima­obrazovanja­biće­podsticano­putem­dodatnih­stipendija­za­éducation­prioritaire­učenike­sa­dobrim­ocenama,­i­kroz­bolju­povezanost­sa­institucijama­višeg­srednjeg­i­tercijarnog­obrazovanja.­Veze­sa­roditelji-ma­i­zajednicom­biće­osnažene.­učenici­éducation­prioritaire­škola­dobiće­

5.­rESurSI­I­ISHODI

139NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

pomoć­da­pronađu­posao­jer­imaju­veću­šansu­da­budu­diskriminisani­na­tržištu­ rada.­Na­kraju,­nastavnici­ će­biti­bolje­obučeni­za­posao­sa­ovak-vim­ učenicima­ (kroz­ osnovno­ obrazovanje­ i­ profesionalni­ razvoj)­ i­ biće­im­ponuđeni­podsticaji­za­rad­u­éducation­prioritaire­školama­(Bénabou,­Kramarz­and­Prost,­2004;­Ministarstvo­nacionalnog­obrazovanja,­visokog­obrazovanja­i­istraživanja,­Francuska,­2004).

u­Irskoj­se­od­svih­škola­koje­traže­dodatna­sredstva­kroz­program­Giv­ing­Children­an­Even­Break­ (Jednake­šanse­za­decu)­očekuje­da­poštuju­set­principa:­stvaranje­trogodišnjeg­plana­razvoja,­koji­obuhvata­školsku­politiku­za­podsticanje­kontinuiranog­upisa­najugroženijih­učenika­ i­podršku­njiho-vom­integrisanju­u­školi;­zajedničko­planiranje­sa­lokalnim­javnim­i­volont-erskim­službama,­ kako­bi­ se­pružile­usluge­mladim­ ljudima­ i­njihovim­po-rodicama;­obezbeđivanje­odgovarajuće­podrške­za­učenike,­u­školi­i­van­nje;­bolje­raspoređivanje­postojećih­resursa;­nova­maksimalna­veličina­razreda;­identifikovanje­učeničkih,­društvenih­i­ličnih­potreba­i­kreiranje­strategija­da­se­te­potrebe­zadovolje;­bolja­uključenost­roditelja­u­obrazovanje;­i­zahtevi­u­vezi­sa­izveštavanjem,­evaluacijom­i­finansijskim­rukovođenjem­(Department­of­Education­and­Science,­Ireland,­n.d.).

u­ Belgiji­ dva­ programa­ obezbeđuju­ dodatne­ resurse­ školama.­ Na­ os-novnom i srednjem nivou, škole dobijaju dodatna sredstva ako školska popu-lacija­uključuje­najmanje­10­%­društveno­ugroženih­učenika­na­osnovu­socio­ekonomskih­ indikatora.­Više­ srednje­ škole­dobijaju­dodatne­ resurse­ako­ je­više­od­25­%­upisane­dece­u­lošem­položaju­prema­različitim­kriterijumima­(Kim­and­Pelleriaux,­2004).­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­

Formalno­ označavanje­ škola­ kao­ siromašnih­može­ dovesti­ do­ toga­ da­ ih­ i­nastavnici­ i­ učenici­ izbegavaju.­ Kako­ bi­ se­ izbegao­ ovakav­ scenario,­ jedna­ od­mogućnosti­jeste­da­se­finansiranje­svih­škola­veže­za­mešovitu­društvenu­strukt-uru.­Ovo­omogućava­da­se­postigne­raznolikost­škola­i­da­se­izbegne­etiketiranje.

5.3­Određivanje­ishoda­uzimajući­u­obzir­jednakopravnost

Ciljevi­obrazovnih­politika­za­ostvarivanje­jednakopravnosti

Zagovornici­ postavljanja­ ciljeva­ politika­ u­ brojčanom­ obliku­ smatraju­da­ brojčano­ izraženi­ ciljevi­ predstavljaju­ snažno­ sredstvo­ za­ koncentrisanje­strateških­napora­na­ishode,­naročito­tamo­gde­nacionalnim­vladama­nedostaju­

5.­rESurSI­I­ISHODI

140 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

ovlašćenja­za­direktne­mere­i­gde­je­implementacija­decentralizovana­ili­uključuje­mnogo­ različitih­ aktera­ i­ zainteresovanih­ strana.­ Objavljivanje­ ciljeva­ postav-lja­radni­okvir,­daje­preciznost­ciljevima­politika,­ i­postavlja­ jasna­očekivanja­o­tome­šta­bi­trebalo­da­bude­ostvareno.­Ovakvi­ciljevi­ostavljaju­otvoreno­pitanje­sredstava­za­njihovo­ostvarivanje.­Oni­su,­stoga,­veoma­različiti­od­politika­koje­su­određene­u­pogledu­načina­ostvarivanja­kao­što­su­nove­institucije,­praksa,­proce-dure­ili­zakonski­aranžmani­usmereni­na­ostvarivanje­istih­ciljeva.­

Određen­broj­zemalja­OECD­a­primenio­je­ovakve­ciljeve­u­obrazovanju.­u­novi-jem­OECD­ovom­istraživanju,­Australija,­Belgija­(flamansko­područje­i­nemačko­govorno­područje),­Finska,­Nemačka,­Grčka,­Meksiko,­Portugal,­Slovačka,­Švedska­i­ Sjedinjene­ Američke­ Države­ izvestile­ su­ da­ koriste­ ciljeve­ izražene­ preko­očekivanih­rezultata­u­osnovnim­i­nižim­srednjim­školama­(OECD,­2006f).­

u­ciljevima­je­naglasak­stavljen­na­implementaciju­na­terenu­kao­i­na­formalne­politike­i­ponekad­su­kombinovani­sa­merama­koje­povećavaju­lokalnu­i­školsku­autonomiju.­Ideja­ovog­pristupa­je­da­bi­škole­trebalo­da­budu­fleksibilne­u­izboru­mera­koje­će­primeniti­i­slobodne­da­ih­prilagode­okolnostima­sredine,­ali­i­da­bi­trebalo­da­ostanu­odgovorne­za­ostvarivanje­određenih­ciljeva.­Neki­primeri­ciljeva­obrazovanja­u­vezi­sa­jednakopravnošću­dati­su­u­Primeru­5.2.­

Primer­5.2.­Ciljevi­jednakopravnosti­u­obrazovanju

•­­Milenijumski­razvojni­ciljevi­Ujedinjenih­nacija: uklanjanje rodnih razlika u­osnovnom­i­srednjem­obrazovanju­do­2005.­godine­i­na­svim­nivoima­do­2015.­godine

•­­Lisabonski­ciljevi­Evropske­unije­za­2010.­godinu:­Ne­više­od­10­%­onih­koji­rano­napuštaju­školovanje­u­svim­državama­članicama;­manje­od­15,5­%­petnaestogodišnjaka­sa­slabim­veštinama­čitanja­u­školama­unutar­Eu;

•­­Vlada­Škotske: Prepoloviti udeo mladih od 16 do 19 godina koji nisu u obrazovanju,­na­obuci­ili­zaposleni.

•­­Francusko­ i­nemačko­govorno­područje­Belgije:­Svaki­četrnaestogodišnji­učenik­trebalo­bi­da­stekne­diplomu­osnovnog­obrazovanja.

•­­Francusko­govorno­područje­Belgije:­85­%­dvadesetogodišnjaka­bi­trebalo­da­ima­stručne­kvalifikacije­ili­diplomu­više­srednje­škole.

•­­Sjedinjene­Američke­Države:­Do­2012.­ godine­udvostručiti­ broj­manjin-skih­ (latino­američkih,­ afro­američkih­ i­ starosedelačkih)­ učenika­ koji­pohađaju­rigoroznije­kurikulume­(Advanced­Placement)­u­odnosu­na­nji-hov­broj­u­2005.­godini.

Izvor:­Eurydice,­2005;­uS­Department­of­Education,­2007­­­­­­­­­­­­­­­

5.­rESurSI­I­ISHODI

141NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Postavljanje­ ciljeva­ kritikovano­ je­ zbog­ toga­ što­ usmerava­ praksu­ od­opštih,­ali­poželjnih,­ishoda­ka­ograničenijim,­ali­merljivim,­ciljevima.­Gorard­i­saradnici­(Gorard­et­al.,­2002)­smatraju­da­su­ciljevi­za­doživotno­učenje­u­Ve-likoj­Britaniji­(određeni­kroz­udeo­odraslih­koji­nemaju­kvalifikacije)­postig-nuti­ putem­ redefinicije­ pojma­ odrasle­ osobe.­ Ipak,­ težnja­ za­ inkluzivnošću naročito­je­adekvatna­za­postavljanje­ciljeva:­dok­se­o­opštim­ciljevima­obra-zovanja­može­debatovati,­potreba­za­osnovnim­standardima­–­na­primer­u­matematičkoj­i­jezičkoj­pismenosti­–­uglavnom­nije­kontroverzna.

Samo­ograničen­broj­ciljeva­u­vezi­sa­jednakopravnošću­može­biti­razum-no­postavljen,­a­u­suprotnom­oni­nemaju­efekta.­Iako­ovakvi­ciljevi­obično­od-slikavaju­nacionalne­potrebe­i­okolnosti,­međunarodna­poređenja­ukazuju­na­dve­oblasti,­o­kojima­smo­govorili­u­prethodnim­poglavljima,­u­kojima­države­mogu­na­koristan­način­ostvariti­jednakopravnost­kao­cilj:

•­­Prvo,­ postoje­ velike­ razlike­ između­ zemalja­ u­ osnovnim­ sposobnosti-ma­čitanja­na­nivou­od­15­godina­te­dobri­pokazatelji­da­školske­mere,­koristeći­najbolju­međunarodnu­praksu,­mogu­da­donesu­veliki­napredak­u­rezultatima.­Ovo­sugeriše­da­bi­države­mogle­da­postave­izazovne,­ali­dostižne,­ ciljeve­ za­ ove­ veštine,­merene­putem­PISA­ testiranja.­Ovo­ je­konzistentno­sa­opštim­ciljevima­Evropske­unije­da­do­2010.­bude­manje­od­200.000­petnaestogodišnjaka­koji­imaju­problema­sa­čitanjem.­

•­­Drugo,­napuštanje­škole­u­kasnim­tinejdžerskim­godinama­predstavlja­oz-biljan­izazov­za­jednakopravnost.­Da­ponovimo,­stopa­osipanja­značajno­varira­od­zemlje­do­zemlje,­pokazujući­da­neke­zemlje­realistično­mogu­da­teže­značajnim­unapređenjima.­Ciljevi­Evropske­unije­formulisani­su­preko­onih­koji­rano­napuštaju­školovanje.­Drugačiji­način­formulisanja­cilja,­kao­što­je­uradila­vlada­Škotske,­može­biti­smanjenje­udela­mladih­ljudi­koji­nisu­u­obrazovnom­procesu,­na­obuci­ili­zaposleni.­

Ciljevi­za­ostvarivanje­pravičnosti­takođe­su­važni,­ali­oni­često­odslikava-ju­ specifične­državne­probleme,­ kao­ što­ je­ potreba­da­ se­ unapredi­ položaj­određene­manjinske­grupe­ili­da­se­umanji­rodni­disbalans.­­­­

Testiranje­škola

Neki­ciljevi­i­namere­obrazovnih­politika­mogu­se­iskazati­u­vidu­adminis-trativnih­podataka,­kao­što­su­broj­upisanih­i­procenat­onih­koji­završe­školu.­Ali,­ključni­rezultat­obrazovnog­sistema­su­osnovne­veštine,­obično­merene­putem­školskih­testova­–­obično­putem­pismenih­testova­veština­kao­što­su­jezička­ ili­matematička­pismenost.­Ovakvi­ testovi­mogu­koristiti­u­ različite­svrhe, kao što su:

5.­rESurSI­I­ISHODI

142 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

•­­na­individualnom­nivou,­kako­bi­se­pomoglo­u­učenju­ili­u­određivanju­obrazovnih­usmerenja­i­pravaca

•­­na­nivou­škole­ili­sistema,­da­bi­se­procenili­ishodi­učenja­i­nastavničke­performanse.

Ako­neki­od­ovih­ciljeva­mogu­biti­ostvareni,­potencijalne­koristi­od­tes-

tiranja­ su­ veoma­ velike.­ Istovremeno,­ o­ ograničenjima­ i­ slabim­ stranama­ovakvih­ testova­detaljno­ je­diskutovano.­Testovi­ samo­procenjuju­određeni­broj­kognitivnih­veština,­i­oni­su­ograničeni­pokazatelj­kvaliteta­škola­imajući­u­vidu­da­ rezultati­ takođe­u­velikoj­meri­ zavise­od­ različitog­zahvata­ škole­u­pogledu­učenika­koji­ je­pohađaju.­Kada­se­ rezultatima­ testa­prida­značaj­putem­administrativnih­odluka­–­takozvani­testovi­od­velikog­značaja­–­oni­mogu­da­oštete­i­izobliče­politiku­škole.­Pritisak­na­škole­i­nastavnike­da­po-prave­rezultate­može­takođe­poremetiti­i­suziti­nastavu,­što­neki­opisuju­kao­„podučavanje­za­testove“,­ili­čak­podstaći­nepošteno­ocenjivanje­ili­izveštavanje­o­rezultatima­(videti­Primer­5.3).

Primer­5.3.­Uticaj­testiranja­od­velikog­značaja­u­Sjedinjenim­Američkim­Državama

u­Teksasu­je­od­uvođenja­testiranja­početkom­devedesetih­broj­učenika­koji­uspevaju­da­ih­polože­povećan­za­25­%­tokom­šestogodišnjeg­perioda,­naročito­među­učenicima­iz­ugroženih­društvenih­grupa.­Ali,­takođe­postoje­i­pokazatelji­nedoličnih­pobuda.­Haney­(2001)­tvrdi­da­je­poboljšanje­na­rezultatima­testa­u­Teksasu­omogućeno­kroz­povećanje­stope­zadržavanja­slabijih­učenika­–­ što­ je­oblik­odabira­učenika­ za­ testiranje.­ Stopa­neus-peha­završavanja­devetog­razreda­za­crne­i­latino­učenike­bila­je­tri­puta­veća­krajem­devedesetih­nego­krajem­sedamdesetih,­dok­je­za­bele­učenike­stopa­ostala­približno­ista.

Figlio­i­Gecler­(Figlio­and­Getzler,­2002)­nalaze­da­su­nakon­uvođenja­testa­ vrednovanja­ (the­ Assessment­ Test)­ na­ Floridi­ slabiji­ učenici­ i­ oni­sa­niskim­SES­sve­češće­bili­klasifikovani­kao­učenici­sa­posebnim­potre-bama,­što­je­kategorija­izuzeta­iz­testiranja;­učenici­sa­slabim­rezultatima­iz­ siromašnijih­ škola­ češće­ su­bili­ prebacivani­ u­ kategoriju­ sa­posebnim­potrebama­ nego­ učenici­ sa­ sličnim­ ostvarenjima­ iz­ bolje­ stojećih­ škola.­Siromašnije­ škole­ sa­ slabijim­ rezultatima­ suočavaju­ se­ sa­ opasnošću­ da­budu­ sankcionisane­ i­ stoga­ su­ agresivnije­ u­ pokušajima­ da­ se­ oslobode­onih­sa­slabijim­rezultatima.

5.­rESurSI­I­ISHODI

143NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Da­bi­se­odstranile­neželjene­posledice­testiranja,­Zakon­o­brizi­o­sva-kom­detetu­(No­Child­Left­Behind­Act)­predviđa­da­su­za­svako­merenje­školskih­rezultata­države­obavezne­da­uključe­opšte­ciljeve,­koje­moraju­ostvariti­ sve­ ključne­ podgrupe­ učenika­ (najvažnije­ rasne/etničke­ grupe,­učenici­čiji­roditelji­imaju­niska­primanja,­učenici­sa­posebnim­potrebama­i­ oni­ koji­ slabije­ govore­engleski­ jezik).­ Škole­ i­ distrikti­moraju­ostvariti­godišnje­ ciljeve­ za­ svaku­ učeničku­ podgrupu­ u­ školi­ i­ moraju­ testirati­95­%­učenika­u­svakoj­podgrupi­kako­bi­se­ostvario­„adekvatan­godišnji­napredak“­i­kako­bi­se­sačuvalo­finansiranje­sa­federalnog­nivoa.­

Izvor:­Carnoy­et­al.,­2001;­Figlio­and­Getzler,­2002;­Haney,­2001;­Skrla­et­al.,­2001.

Jedno­od­mogućih­unapređenja­sirovih­rezultata­testa­kao­mere­školskih­kvaliteta­jeste­da­se­omogući­da­društveni­status­učenika­i­slične­karakteris-tike­utiču­na­dodatnu­vrednost­škole­tako­što­će­se­pri­računanju­rezultata­uzimati­u­obzir­ i­karakteristike­učeničke­populacije.­Ovaj­pristup­koristi­ se­u­Norveškoj­(Hægeland­et­al.,­2004).­Švedska­ima­sličan­pristup,­ali­samo­za­poređenje­razreda,­ne­i­za­rezultate­testa.­razredi­petnaestogodišnjih­učenika­porede­se­uzimajući­u­obzir­sastav­učenika­u­oblastima­i­školama­u­odnosu­na­pol,­strano­poreklo­i­obrazovanje­roditelja.­Engleska­se­pomera­ka­komplek-snijim­indikatorima­koji­dodaju­vrednost­i­prilagođeni­su­drugim­karakteris-tikama­učenika­i­generacijama,­a­povezani­su­sa­razlikama­u­ishodima­(kao­što­su­pol,­etnicitet,­siromaštvo,­mobilnost­između­škola,­posebne­obrazovne­potrebe­ i­ prosečno­ prethodno­ postignuće­ određene­ generacije),­ poredeći­učenike­ sa­ drugim­ učenicima­ u­ sličnoj­ poziciji.­ Ovi­ indikatori­ uključuju­ se­u­objavljene­ tabele­ sa­postignućima­škola­od­2006.­ godine­ (OECD,­2006g).­osnovni problem ovakvih merenja uz dodavanje vrednosti jeste u tome da mogu­biti­teška­za­interpretaciju.­Delimično­zbog­njihove­tehničke­složenosti,­a­delimično­zbog­toga­što­iz­prikaza­uklanjaju­uzorke,­a­oni­mogu­biti­ospo-ravani­umesto­uzeti­zdravo­za­gotovo­–­kao­što,­recimo,­može­biti­slučaj­sa­efektom­siromaštva­na­rezultate­škole.

Dok­ su­ standardizovani­ testovi­ ograničeno­ merilo­ učeničkih­ i­ školskih­postignuća,­bez­njih­bi­bilo­mnogo­teže­porediti­postignuća­dečaka­i­devojčica,­siromašnije­i­bogatije­dece,­urbane­i­ruralne­dece,­ili­različitih­zemalja­i­regio-na­–­ili­jednostavno­bilo­bi­mnogo­teže­uočiti­slabije­učenike­kojima­je­potreb-na­dodatna­podrška­u­podučavanju.­rezultati­testova­takođe­su­važan­izvor­informacija­za­unapređenje­škola,­jer­nastavnici­i­školski­menadžeri­mogu­da­ustanove­da­li­se­standardi­ostvaruju­ili­da­li­ima­reakcija­na­različite­rezul-

5.­rESurSI­I­ISHODI

144 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

tate.­ukratko,­ovakvi­testovi­često­su­„najmanje­loša“­dostupna­mogućnost­za­procenu.

u­ prilog­ vrednosti­ testiranja,­ u­ istraživanju­ iz­ 2000.­ godine­ (OECD,­2006f)­većina­zemalja­OECD­a­prijavila­je­da­koristi­standardizovane­testove,­uključujući­ Australiju,­ francusko­ govorno­ područje­ Belgije,­ Dansku,­ Grčku,­Mađarsku,­Island,­Italiju,­Luksemburg,­Meksiko,­Holandiju,­Norvešku,­Portu-gal,­Slovačku,­Švedsku,­Tursku­i­Sjedinjene­Države.­Istraživanja­PISA,­PIrLS­i­TIMSS­daju­ključne­komparativne­podatke­o­postignućima­različitih­država.­­­­

Objavljivanje­rezultata­testiranja­škola

Ako­su­opšti­kriterijumi­testiranja­široko­prihvaćeni,­ostaje­još­jedno­pitan-je­koje­je­i­dalje­veoma­kontroverzno:­da­li­bi­rezultati­testa­za­pojedinačne­škole­trebalo­da­budu­dostupni­samo­nastavnicima­i­obrazovnoj­administrac-iji­ili­bi­ih­trebalo­javno­objaviti.­Samo­manji­broj­zemalja­redovno­objavljuje­rezultate­ testova­na­nivou­škola.­u­ovu­grupu­spadaju­Grčka,­ Island,­ Italija,­Meksiko,­Holandija­i­Sjedinjene­Države.­u­primeru­5.4.­date­su­informacije­o­praksi­u­pojedinim­zemljama.­

u­korist­objavljivanja­podataka­može­se­tvrditi­da­učenici,­roditelji­i­drugi­građani­imaju­legitiman­interes­za­školska­postignuća­i­za­nepohodan­dijalog­o­unapređenju­škole.­Otvorena­debata­uz­pristup­informacijama­o­kvalitetu­škole­može­ voditi­ inovacijama­ i­ poboljšanju.­ Nasuprot­ tome,­ tajnost­može­prikriti­ slabosti­ i­ otkloniti­ pritisak­ sa­ škola­ sa­ slabim­ postignućima­ da­ se­poprave.­Pored­toga,­kada­se­na­slobodan­izbor­škole­gleda­kao­na­poželjan­mehanizam,­ dostupni­ podaci­ mogu­ usmeravati­ roditelje­ u­ izboru­ škole­ za­decu­kada­ to­čine­na­osnovu­mesta­stanovanja,­odnosno­kraja­kojem­škola­pripada,­ili­direktnije­kroz­traženje­mesta­za­decu­u­školi­po­njihovom­izbo-ru.­Takmičenje­da­se­privuku­budući­učenici­biće,­tvrdi­se,­pokretačka­snaga­povećanja­kvaliteta­škola.

Primer­5.4.­Različiti­pristupi­izveštavanju­o­testovima­na­nivou­

škole­u­zemljama­OECD-a

Finska:­ Informacije­o­evaluaciji­ škola­mahom­se­koriste­da­bi­ se­po-moglo­školama­da­se­poprave.­Evaluacija­se­izvodi­na­uzorku­škola.­Loka-lna­vlast­može­finansirati­testiranje­svojih­škola.­Škole­i­lokalna­vlast­koji­učestvuju­ u­ evaluaciji­ dobijaju­ svoje­ individualne­ rezultate­ i­ podatke­ o­državnom­proseku.­Informacije­na­nivou­škole­se­ne­objavljuju.

5.­rESurSI­I­ISHODI

145NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Danska:­Testovi­se­koriste­da­se­podrži­ individualno­učenje­učenika,­ali­ podaci­ ostaju­poverljivi­ na­nivou­ škole.­ Svake­godine­ se­na­nacional-nom­nivou­objavljuje­nacionalni­profil­postignuća,­kako­bi­nastavnici­mogli­da­uporede­rezultate­određenih­razreda­sa­opštim­postignućima­na­nivou­Danske.­

Norveška:­Norveški­državni­testovi­se­trenutno­revidiraju.­Novi­sistem­uključuje­ testove­ u­ čitalačkoj­ pismenosti­ (norveški­ i­ engleski­ jezik)­ i­matematičkoj­pismenosti,­u­petom­i­osmom­razredu.­Pristup­rezultatima­na­nivou­škole­ograničen­je­šifrom­(koja­je­dostupna­školi,­lokalnoj­vlasti...).

Švedska:­ Informacije­ su­ javno­dostupne­od­2001.­godine.­One­obuh-vataju­ podatke­ o­ školskim­ postignućima,­ osnovnu­ statistiku­ sistema­obrazovanja­ (broj­ učenika­ i­ nastavnika,­ troškove...),­ izveštaje­ inspekcije­za­kvalitet,­izveštaje­samih­škola­i­lokalnih­vlasti,­informacije­o­posebnim­državnim­grantovima­za­određene­oblasti­i­konačno­dodatnu­vrednost.

Belgija­(francusko­govorno­područje):­rezultati­nacionalnog­testiranja­koriste­se­za­unapređenje­kvaliteta­škole­i­jednakopravnosti­između­škola.­Pristup­informacijama­omogućen­je­ograničenom­broju­institucija­i­osoba.

Izvor:­Haarder,­2006;­Mortimore­et­al.,­2005;­Nicaise­et­al.,­2005;­OECD,­2006f.­­­­­­­

Nasuprot­ovome,­objavljivanje­podataka­može­ugroziti­ jednakopravnost­ako­mediji­pretvore­čak­ i­sofisticiran­skup­podataka­o­školama­u­sirove­ta-bele­takozvanih­„dobrih“­i­„loših“­škola.­Javna­etiketa­loše­škole­može­ugroziti­samopouzdanje­nastavnika,­ i­poverenje­učenika­ i­roditelja,­što­će­samo­do-datno­pogoršati­situaciju.­Takođe,­neke­dobre­škole­postići­će­slabe­rezultate­samo­zbog­toga­što­su­njihovi­učenici­u­lošijem­položaju.­Obrazovani­i­bogatiji­roditelji­aktivno­traže­dobre­škole­za­svoju­decu­i­izbegavanje­loših­škola­može­osnažiti­polarizaciju­na­dobre­i­loše­škole,­i­stoga­povećati­nejednakopravnost.­Ovde­je­relevantan­dokaz­iz­Trećeg­poglavlja,­koji­pokazuje­kako­je­slobodan­izbor­škole­povezan­sa­povećanim­društvenim­razdvajanjem­između­škola.

Postoje­snažni­agrumenti­sa­obe­strane­u­ovoj­debati,­sa­različitom­težinom­u­različitim­zemljama­i­okolnostima­(videti,­na­primer,­Visscher­et­al.,­2000).­Ipak,­jednom­kada­su­podaci­sakupljeni­i­dostupni­na­nivou­škole,­može­biti­teško­da­se­izbegne­objavljivanje.­Objavljivanje­rezultata­na­nivou­škole­može­predstavljati­rizik­za­jednakopravnost­iz­gore­navedenih­razloga.­Ali,­moder-

5.­rESurSI­I­ISHODI

146 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

no­demokratsko­društvo­skeptično­je­prema­ideji­da­vladi­ili­ekspertu­kojeg­je­vlada­postavila­treba­poveriti­informacije,­dok­se­istovremeno­ne­može­vero-vati­javnosti.­Ideju­da­bi­rezultate­testova­trebalo­da­koriste­obrazovne­vlasti­i­školske­uprave­i­nastavnici,­ali­i­da­rezultati­ne­bude­opšte­dostupni,­postaje­teško­odbraniti­ na­političkom­nivou.­u­nekim­zemljama,­ uključujući­ i­ neke­nordijske,­zakoni­o­slobodnom­pristupu­informacijama­smatraju­nezakonitim­da­se­ovakve­informacije­kriju­od­javnosti­(Mortimore­et­al.,­2005).

iako postoje argumenti i za objavljivanje podataka o testiranju škola i protiv­njega,­važna­pitanja­su­kako­odgovoriti­na­rezultate­testova­i­da­li­oni­mogu­da­obezbede­jasne­informacije­o­jednakopravnosti­i­nejednakopravnos-ti­ unutar­ sistema.­ Obrazovni­ sistemi­moraju­ pažljivo­ da­ planiraju­ kako­ da­vode­ javnu­ debatu­ koja­ će­ pratiti­ objavljivanje.­ Najvažnije­ je­ da­ obrazovni­sistemi­moraju­biti­spremni­da­energično­­podrže­škole­sa­slabim­rezultati-ma­–­koristeći­podatke­da­podstaknu­jednakopravnost­podižući­nivo­u­svim­školama­do­željenog,­umesto­da­dozvole­da­pritisak­rangiranja­škola­ugrožava­jednakopravnost­polarizujući­kvalitet­škola.

u­mnogim­zemljama­biće­ teško­opravdati­ukupno­povećanje­ troškova­u­obrazovanju­u­pogledu­njihovog­doprinosa­jednakopravnosti,­iako­ono­može­doprineti­ekonomskom­rastu.­Time­se­ističe­značaj­usmeravanja­obrazovnih­ulaganja­–­kako­po­sektorima­i­regionima­tako­i­po­institucijama­–­da­bi­se­osiguralo­da­ona­doprinose­jednakopravnosti.­Postavljanje­nacionalnih­cilje-va­za­rezultate­jednakopravnosti­može­biti­od­pomoći.

5.4.­Zbirni­zaključci­i­preporuke

Korak­8:­Obezbediti­dobro­obrazovanje­za­sve,­uz­davanje­prior-iteta­uslugama­u­ranom­detinjstvu­i­osnovnom­školovanju

Pokazatelji•­­Obezbeđivanje­ javnog­ obrazovanja­ može­ pospešiti­ jednakopravnost­onda­kada­predstavlja­kontrabalans­lošim­uslovima­kod­kuće­na­početku­dečjeg­ života.­ Ali,­ javno­ obrazovanje­može­ povećati­ nejednakost­ kada­obezbeđuje­zajedničke­resurse­koje­koriste­oni­koji­su­najbolje­priprem-ljeni­za­to.­

•­­Obrazovni­ troškovi­ se­u­mnogim­zemljama­pomeraju­ između­ sektora;­u­nekima­od­njih­ekspanzija­ tercijarnog­obrazovanja­predstavlja­veliki­pritisak­na­budžet­za­obrazovanje.­Iako­je­zemljama­potrebno­tercijarno­obrazovanje visokog kvaliteta i sa puno resursa, javni troškovi za ovaj segment­školstva­se­smanjuju.­Privatni­ izvori­mogu­biti­nova­šansa­za­

5.­rESurSI­I­ISHODI

147NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

ovaj­sektor.­•­­visokokvalitetno i dostupno obrazovanje i staranje u ranom detinjstvu stvaraju­dugoročnu­korist,­naročito­za­decu­iz­društveno­ugroženih­gru-pa.

•­­Dodaci­za­siromašnije­porodice­sa­decom­u­školskom­dobu­mogu­uman-jiti­osipanje­na­višem­srednjoškolskom­nivou.

Preporuke•­­Postoje jasni pokazatelji da su obrazovanje­ i­staranje­u­ranom­detinjst­

vu,­ zajedno­ sa­merama­ javne­politike­da­ se­unapredi­ život­male­dece,­najvažniji­ prioriteti­ kada­ govorimo­o­ jednakopravnosti.­ Ako­ se­ usluge­obrazovanja­i­staranja­u­ranom­detinjstvu­naplaćuju,­troškovi­bi­treba-lo da budu umereni i umanjeni za one koji su previše siromašni da ih plate.­

•­­Osnovno­obrazovanje­ ostaje­prioritet­ za­ jednakopravnost­ jer­uključuju­čitavu­kohortu.­unutar­ovog­sektora,­posebnu­pažnju­trebalo­bi­posvetiti­naporima­da­se­očuvaju­postignuća­onih­sa­problemima­u­učenju.

•­­Kada­su­budžeti­ograničeni,­javna­potrošnja­za­tercijarno­obrazovanje­ret­ko­će­biti­prioritet­za­postizanje­jednakopravnosti.­Zemlje­koje­naplaćuju­obrazovanje­i­staranje­u­ranom­detinjstvu,­ali­ne­i­tercijarno­obrazovanje­trebalo­bi­da­razmotre­svoje­obrazovne­politike.

•­­Zemlje­u­kojima­su­dodaci­za­porodice­sa­decom­u­školskom­dobu­pov-ezani sa njihovim školskim rezultatima trebalo bi da razmotre ovakvu politiku­s­obzirom­na­to­da­ovakva­praksa­može­dovoditi­do­napuštanja­škole.

Korak­9:­Direktno­obezbediti­sredstva­za­učenike­i­regione­sa­najvećim­potrebama

Pokazatelji•­­unutar­ zemalja,­ regionalna­ autonomija­ u­ trošenju­ može­ izazvati­ dis-

paritet u stepenu ponude, osim ako ponuda nije izbalansirana meha-nizmima­redistribucije­resursa­siromašnijim­regionima.­

•­­Mnoge zemlje imaju posebne šeme za usmeravanje dodatnih sredstava školama­ ili­ oblastima­ koje­ pohađaju­ učenici­ iz­ ugroženih­ društvenih­grupa.­Ovakve­šeme­bi­trebalo­da­obezbede­da­se­dodatni­resursi­koriste­kako bi pomogli onima kojima su najviše potrebni i da se izbegne etiketi-ranje­pojedinih­škola­kao­onih­za­društveno­ugroženu­decu,­što­bi­moglo­da­obeshrabi­učenike,­nastavnike­i­roditelje.

5.­rESurSI­I­ISHODI

148 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

•­­u­mnogim­zemljama,­nastavnici­ sa­manje­ iskustva­rade­u­ „zahtevnim“­školama.

Preporuke•­­Državama­je­neophodan­adekvatan­mehanizam­za­redistribuciju­resursa i­minimiziranje­regionalnih­nejednakosti­kada­je­reč­o­ponudi,­a­kako­bi­se­svuda­obezbedili­minimalni­standardi.

•­­Dodatni­ resursi moraju biti kanalisani kroz škole da bi se pomoglo učenicima­iz­ugroženih­društvenih­grupa.­Ovo­bi­trebalo­da­pomogne­u­prevazilaženju­ nepovoljnih­ efekata­ društvenog­ statusa,­ u­ borbi­ protiv­slabih­rezultata­bez­nagrađivanja­za­njih­i­trebalo­bi­da­odvrati­škole­od­„izbegavanja“­dece­iz­ugroženih­društvenih­grupa.­Trebalo­bi­izbeći­stig-mu­koja­nastaje­pri­označavanju­škole­kao­„one­za­društveno­ugroženu­decu“.

•­­Iskusniji­ nastavnici­ važan­ su­ resurs­ za­ škole­ koje­ pohađaju­ deca­ iz­društveno­ugroženih­grupa.­Trebalo­bi­da­postoje­podsticaji za nastavni-ke­da­rade­u­ovakvim­školama.­

Korak­10:­Postaviti­konkretne­ciljeve­za­veću­jednakopravnost­–­naročito­u­vezi­sa­lošim­školskim­rezultatima­i­odustajanjem­od­škole

Pokazatelji•­­Brojčano­izraženi­ciljevi­mogu­biti­korisne­političke­poluge­za­jednako-

pravnost u obrazovanju, putem artikulisanja politike u pogledu onoga što bi trebalo da bude postignuto umesto prostog donošenja formalnih zakona.­Određeni­broj­ zemalja­usvojio­ je­ ciljeve­ za­ jednakopravnost­u­obrazovanju.­­­­­

•­­Međunarodna­poređenja­sa­zemljama­sa­najboljim­rezultatima­sugerišu­da­ bi­ neke­ zemlje­mogle­ značajno­ da­ umanje­ stopu­ osipanja­ i­ đačkih­neuspeha­pri­usvajanju­osnovnih­veština.

•­­Nacionalna­ testiranja­ učenika­ o­ osnovnim­ veštinama­ fundamentalan­su metod merenja individualnih pokazatelja i pokazatelja obrazovnog sistema.­Ali­ rezultati­ testa­ su­ograničeni­na­ono­ što­mere,­ a­ zavise­od­obuhvata,­kao­i­od­kvaliteta­škole.­­

•­­u mnogim zemalja veruju da je objavljivanje rezultata na nivou škole poželjno­ ili­ politički­ i/ili­ pravno­ neizbežno.­ u­ manjem­ broju­ zemalja­testiranja­ se­ vrše,­ ali­ se­ izbegava­ objavljivanje­ podataka.­ Neke­ zemlje­koriste­merenje­„dodate­vrednosti“­­kvaliteta­škole,­pri­čemu­se­u­obzir­uzima­učenički­obuhvat­škole.

5.­rESurSI­I­ISHODI

149NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Preporuke•­­zemlje bi trebalo da razmotre usvajanje malog broja brojčano­izraženih­ciljeva­za­ostvarivanje­jednakopravnosti,­naročito­za­smanjenje­broja­onih­kojih napuštaju školu sa slabim osnovnim veštinama i onih koji odustaju od­škole­u­ranim­stadijumima.

•­­Obrazovni­sistemi­moraju­pažljivo­isplanirati­vođenje­javne­debate­koja­sledi nakon objavljivanja rezultata testiranja na nivou škola i moraju pružiti­snažnu­podršku­školama­sa­slabim­rezultatima­–­koristeći­podatke­tako­da­dovedu­sve­škole­na­željeni­nivo,­umesto­da­dozvole­da­pritisak­rangiranja­polarizuje­kvalitet­škola.­

5.­rESurSI­I­ISHODI

150 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Literatura

Bainbridge,­J.,­M.­Meyers,­S.­Tanaka­and­J.­Waldfogel­(2005),­“Who­Gets­an­Early­Educa-tion?­Family­Income­and­the­Enrollment­of­Three­to­Five­Year­Olds­from­1968­to­2000”,­Social­Science­Quarterly,­Vol.­86,­No.­3.

Barnett,­W.­(1995),­“Long­Term­Effects­of­Early­Childhood­Programs­on­Cognitive­and­School­Outcomes”,­ The­Future­ of­ Children,­ Long­term­Outcomes­of­ Early­Child-hood­Programs,­Vol.­5,­No.­3,­Princeton­Brookings,­pp.­25­50.

Bénabou,­r.,­F.­Kramarz­and­C.­Prost­(2004),­“Zone­d’éducation­prioritaire:­quels­moy-ens­pour­quels­résultats?”,­Économie­et­statistique,­No.­380,­2004,­http://media.education.gouv.fr/file/35/4/2354.pdf.

Building­Educational­Success­Together­(2006),­“Growth­and­Disparity:­A­Decade­of­uS­Public­School­Construction”,­Building­Educational­Success­Together,­Washington,­DC,­www.edfacilities.org/pubs/GrowthandDisparity.pdf.

Calero,­J.­(2005),­Thematic­review­of­Equity­in­Education:­Country­Analytical­report­–Spain.

Cameron,­ S.­ and­ J.­ Heckman­ (1999),­ “The­Dynamics­ of­ Educational­ Attainment­ for­Blacks,­Hispanics­and­Whites”,­Working­Paper­7294,­National­Bureau­of­Economic­research,­Cambridge,­MA.

Carneiro,­P.­and­J.­Heckman­(2002),­“The­Evidence­on­Credit­Constraints­in­Post­Secondary­Schooling”,­Institute­for­the­Study­of­Labor­(IZA)­Discussion­Paper,­No.­518.

Carneiro,­P.­and­J.­Heckman­(2003),­“Human­Capital­Policy”,­Working­Paper­9495,­Na-tional­Bureau­of­Economic­research,­Cambridge,­MA.

Carnoy,­M.,­S.­Loeb­and­T.­Smith­(2001),­“Do­High­State­Test­Scores­in­Texas­Make­for­Better­High­School­Outcomes?”,­research­report­rr­047,­Consortium­for­Policy­research­in­Education,­university­of­Pennsylvania.

Chiswick,­B.­and­N.­DebBurnam­(2004),­“Pre­School­Enrollment:­An­Analysis­by­Immi-grant­Generation”,­Centre­for­research­and­Analysis­of­Migration­Discussion­Paper,­No.­04/04.

Commission­of­the­European­Communities­(2006),­Communication­from­the­Commis-sion­to­the­Council­and­to­the­European­Parliament,­Efficiency­and­Equity­in­Euro-pean­Education­and­Training­Systems,­SEC(2006)1096.

Council­of­the­European­union­(2006),­Conclusions­of­the­Council­and­the­represen-tatives­of­the­Governments­of­the­Member­States,­Meeting­within­the­Council,­on­Efficiency­and­Equity­in­Education­and­Training,­15­November­2006.

Crouch,­D.,­“School­Meals­Around­the­World”,­30­March­2005,­Guardian­unlimited.Cunha,­F.,­J.­Heckman,­L.­Lochner­and­D.­Masterov­(2005),­“Interpreting­the­Evidence­

on­Life­Cycle­Skill­Formation”,­Working­Paper­11331,­National­Bureau­of­Economic­research,­Cambridge­MA.

Darling­Hammond,­L.­(2000),­“Teacher­Quality­and­Student­Achievement:­A­review­of­State­Policy­and­Evidence”,­Education­Policy­Analysis­Archives,­Vol.­8,­No.­1,­http://epaa.asu.edu/epaa/v8n1/.

Dearden,­L.,­C.­Emmerson,­C.­Frayne­and­C.­Meghir­(2006),­Education­Subsidies­and­School­Drop­Out­rates,­Center­for­the­Economics­of­Education,­London­School­of­Economics.

De­la­Fuente,­A.­(2003),­Human­Capital­ in­a­Global­and­Knowledge­Based­Economy,­Part­ II:­Assessment­ at­ the­Eu­Country­Level,­ Employment­ and­European­Social­

5.­rESurSI­I­ISHODI

151NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Fund,­European­Commission.Demeuse,­M.­(2003),­“réduire­les­différences­:­oui­mais­lesquelles?”,­in­La­Discrimina-

tion­positive­en­France­et­dans­le­monde,­Actes­du­colloque­internationale­organisé­les­5­et­6­mars­à­Paris,­CNDP­éditeur,­pp.­87­102.

Department­of­Education­and­Science,­Ireland­(n.d.),­Giving­Children­an­Even­Break,­www.education.ie,­accessed­2­March­2007.

Dickens,­W.,­I.­Sawhill­and­J.­Tebbs­(2006),­“The­Effects­of­Investing­in­Early­Education­on­Economic­Growth”,­Policy­Brief­153,­The­Brookings­Institution,­Washington.

Eurydice­(2005),­Key­Data­on­Education­in­Europe­2005,­www.eurydice.org/portal/page/portal/Eurydice/showPresentation?pubid=052EN.

Eurydice,­The­information­Network­on­Education­in­Europe,­www.eurydice.org.Figlio,­D.­and­L.­Getzler­(2002),­“Accountability,­Ability­and­Disability:­Gaming­the­Sys-

tem”,­Working­ Paper­ 9307,­National­ Bureau­ of­ Economic­research,­ Cambridge,­MA.

Goodman,­A.­and­B.­Sianesi­(2005),­“Early­Education­and­Children’s­Outcomes:­How­Long­ Do­ the­ Impacts­ Last?”,­ Fiscal­ Studies­ Journal­ Articles,­ Vol.­ 26,­ No.­ 4,­ pp.­513­548.

Gorard,­S.,­G.­rees­and­N.­Selwyn­(2002),­“The­‘Conveyor­Belt­Effect’:­A­re­assessment­of­the­Impact­of­National­Targets­for­Lifelong­Learning”,­Oxford­review­of­Educa-tion,­Vol.­28,­No.­1,­Carfax­Publishing.

Grubb,­ N.,­ S.­ Field,­ H.­ Marit­ Jahr­ and­ J.­ Neumüller­ (2005),­ Equity­ in­ Educa-tion­ Thematic­ review:­ Finland­ Country­ Note,­ OECD,­ Paris,­ www.oecd.org/dataoecd/49/40/36376641.pdf.

Haarder,­B.­ (2006),­ “A­Culture­of­Evaluation­ in­Danish­Schools”,­http://eng.uvm.dk/evaluation.htm?menuid=15.

Hægeland,­T.,­L.­Kirkebøen,­O.­raaum­and­K.­Salvanes­(2004),­“Marks­Across­Lower­Secondary­Schools­in­Norway”,­report­2004/11,­Statistics­Norway.

Haney,­W.­(2001),­“Commentary.­response­to­Skrla­et­al.,­The­Illusion­of­Educational­Equity­in­Texas:­a­Commentary­on­‘Accountability­for­Equity’”,­International­Jour-nal­of­Leadership­in­Education,­Vol.­4,­No.­3,­Taylor­and­Francis,­pp.­267­275.

Hanushek,­E.,­J.­Kain­and­S.­rivkin­(1998),­“Teachers,­Schools­and­Academic­Achieve-ment”,­Working­Paper,­6691,­National­Bureau­of­Economic­research,­Cambridge,­MA.

Hanushek,­E.,­J.­Kain­and­S.­rivkin­(2001),­“Why­Public­Schools­Lose­Teachers”,­Work-ing­Paper­8599,­National­Bureau­of­Economic­research,­Cambridge,­MA.

Haycock,­K.­and­H.­Peske­(2006),­“Teaching­Inequality:­How­Poor­and­Minority­Stu-dents­Are­Shortchanged­on­Teacher­Quality”,­A­report­and­recommendations­by­the­Education­Trust.

Heckman,­J.­(1999),­“Policies­to­Foster­Human­Capital”,­Working­Paper­7288,­National­Bureau­of­Economic­research,­Cambridge,­MA.

Hoffman,­N.,­M.L.­Ferreira,­S.­Field­and­B.­Levin­(2005),­Equity­in­Education­Thematic­review:­Hungary­Country­Note,­OECD,­Paris.

Jacob,­B.­(2002),­“Accountability,­Incentives­and­Behavior:­The­Impact­of­High­Stakes­Testing­ in­the­Chicago­Public­Schools”,­Working­Paper­8968,­National­Bureau­of­Economic­research,­Cambridge,­MA.

Kim,­T.­and­K.­Pelleriaux­(2004),­Equity­in­the­Flemish­Educational­System:­Country­Analytical­report,­university­of­Antwerp.

5.­rESurSI­I­ISHODI

152 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Koertz,­D.­(2006),­“Limitations­in­the­use­of­Achievement­Tests­as­Measures­of­Educa-tors’­Productivity”,­The­Journal­of­Human­resources,­Vol.­37,­No.­4,­JSTOr,­univer-sity­of­Wisconsin­Press,­pp.­752­777.

Leseman,­P.­(2002),­Early­Childhood­and­Care­for­Children­from­Low­income­or­Mi-nority­Backgrounds,­OECD,­Paris.

Levacic,­r.­and­A.­Vignoles­(2000),­“researching­the­Links­between­School­resources­and­ Student­Outcomes­ in­ the­uK:­A­review­of­ Issues­ and­Evidence”,­ Education­Economics,­Vol.­10,­No.­3,­routledge.

McCabe,­B..­and­E.­Smyth­(2000),­“The­Educational­Situation­of­Disadvantaged­Chil-dren”­in­I.­Nicaise­(ed.)­The­right­to­Learn:­Educational­Strategies­for­Socially­Ex-cluded­Youth­in­Europe,­The­Policy­Press,­Bristol,­p.­19.

Ministry­of­Education,­Finland­(2004),­Equity­in­Education:­Country­Analytical­report­–­Finland.

Ministry­of­Education,­russian­Federation­(2005),­Equity­in­Education:­Country­Ana-lytical­report­–­russia.

Ministry­ of­ National­ Education,­ Higher­ Education­ and­ research­ (2004),­ France,­L’équité­dans­ l’éducation­ en­France:­rapport­de­base­national­ présenté­dans­ le­cadre­de­l’activité­de­l’OCDE,­Paris.

Mortimore,­P.,­S.­Field­and­B.­Pont­(2005),­Equity­in­Education­Thematic­review:­Nor-way­Country­Note,­OECD,­Paris,­www.oecd.org/dataoecd/10/6/35892523.pdf.

Nicaise,­ I.,­ G.­ Esping­Andersen,­ B.­ Pont­ and­ P.­ Tunstall­ (2005),­ Equity­ in­ Educa-tion­ Thematic­ review:­ Sweden­ Country­ Note,­ OECD,­ Paris,­ www.oecd.org/dataoecd/10/5/35892546.pdf.

OECD­(2005b),­Extending­Opportunities:­How­Active­Social­Policy­Can­Benefit­us­All,­OECD,­Paris.

OECD­(2005j),­Teachers­Matter:­Attracting,­Developing­and­retaining­Effective­Teach-ers,­OECD,­Paris.

OECD­(2006c),­Education­at­a­Glance:­OECD­Indicators­2006,­OECD,­Paris.OECD­(2006d),­Starting­Strong­II:­Early­Childhood­Education­and­Care,­OECD,­Paris.OECD­(2006f),­Public­Spending­Efficiency:­Questionnaire­on­the­Pre­Primary,­Primary­

and­Lower­Secondary­Education­Sector,­OECD/ECO,­unpublished.OECD­ (2006g),­ Proposal­ for­ an­ OECD­ Project­ on­ the­ Development­ of­ Value­Added­

Models­in­Education­Systems,­OECD,­available­on­OLIS­(EDu/EC/CErI[2006]14).Opheim,­V.­(2004),­Equity­in­Education,­Country­Analytical­report­–­Norway,­Econom-

ic­research­in­Norway­(NIFu).Paul,­J.­J.­and­T.­Troncin­(2004),­“Les­apports­de­la­recherche­sur­l’impact­du­redou-

blement­comme­moyen­de­traiter­les­difficultés­scolaires­au­cours­de­la­scolarité­obligatoire”,­Haut­Conseil­de­l’Évaluation­de­l’École,­No.­14.

renaut,­A.­(2002),­Que­faire­des­universités,­Bayard,­Paris.rothstein,­r.­(2005),­“The­Limits­of­Testing”,­American­School­Board­Journal,­February­

2005.rouse,­C.­(2000),­“School­reform­in­the­21st­Century:­A­Look­as­the­Effect­of­Class­Size­

and­School­Vouchers­and­the­Academic­Achievement­on­Minority­Students”,­Work-ing­Paper­440,­Princeton­university.

Skrla,­L.,­J.­Scheurich,­J.­Johnson­and­J.­Koschoreck­(2001),­“Accountability­for­Equity:­Can­State­Policy­Leverage­Social­ Justice”,­ International­ Journal­ of­ Leadership­ in­Education,­Vol.­4,­No.­3,­Taylor­and­Francis,­pp.­237­260.

5.­rESurSI­I­ISHODI

153NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Sylva,­K.,­E.­Melhuish,­P.­Sammons,­I.­Siraj­Blatchford,­B.­Taggart­and­K.­Elliot­(2003)­The­Effective­Provision­of­Pre­School­Education­(EPPE)­Project:­Findings­from­the­Pre­school

Period,­ Summary­ of­ Findings.­ Institute­ of­ Education/Surestart,­www.ioe.ac.uk/cdl/eppe/pdfs/eppe_brief2503.pdf.

Teese,­r.,­P.­Aasen,­S.­Field­and­B.­Pont­(2005),­Equity­in­Education­Thematic­review:­Spain­Country­Note,­OECD,­Paris,­www.oecd.org/dataoecd/41/39/36361409.pdf.

uS­Department­ of­Education­ (2007),­ Strategic­Plan­ for­ Fiscal­ Years­2007­2012,­uS­Department­of­Education,­Washington,­DC.

Visscher­A.,­S.­Karsten,­T.­de­Jong­and­r.­Bosker­(2000),­“Evidence­on­the­Intended­and­unintended­Effects­of­Publishing­School­Performance­Indicators”,­Evaluation­and­research­in­Education,­Vol.­14,­No.­3­and­4,­Multilingual­Matters­and­Channel­View­Publications.

154 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

155NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Šesto­poglavlje

Ugrožene­grupe:Poseban­slučaj­migranata­i­manjina

u­ovom­poglavlju­koncentrišemo­se­na­teške­putanje­kretanja­kroz­obra-zovni­sistem­za­migrante­i­manjine.­Ove­putanje­često­pokazuju­kako­se­dve­dimenzije­jednakopravnosti­preklapaju:­mnogo­imigrantskih­grupa­postiže­slabije­rezultate­i­nizak­socio­ekonomski­položaj.­Pristupi­za­prevazilaženje­ovih­prepreka­podrazumevaju­osnaživanje­obrazovanja­i­staranja­u­ranom­detinjstvu­za­ove­grupe,­izbegavanje­usmeravanja­imigranata­u­specijalno­obrazovanje,­unapređenje­ jezičke­obuke­ i­ jačanje­profesionalnog­razvoja­nastavnika­za­rad­u­multikulturalnom­okruženju.­Mere­za­smanjenje­dis-kriminacije­na­tržištu­rada­mogu­takođe­povećati­podsticaje­za­imigrante­da­steknu­dobro­obrazovanje.

6.­uGrOŽENE­GruPE:­POSEBAN­SLuČAJ­MIGrANATA­I­MANJINA

156 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

6.1.­Migracioni­kontekst

Migracije­se­povećavaju.­Širom­sveta,­ između­1990.­ i­2000.­godine,­broj­ljudi­ koji­ živi­ van­ države­ rođenja­ skoro­ je­ duplo­ povećan­ i­ iznosi­ oko­ 175­miliona­ (OECD,­ 2006e).­ Imajući­ u­ vidu­ globalnu­ ekonomsku­ nejednakost­ i­smanjenje­troškova­transporta­i­informacija,­očekuje­se­da­se­ovaj­rast­nas-tavi.­ Iako­ je­ jedna­ važna­ podgrupa­ imigranata­ visokokvalifikovana,­ mnogi­od­njih­imaju­mala­znanja­i­u­nepovoljnijem­su­društvenom­položaju.­Takav­položaj,­uz­kulturne­i­etničke­razlike,­može­stvoriti­mnogo­mogućih­podela­i­nejednakopravnost­ između­društva­ i­pridošlica.­Ovo­poglavlje­se­uglavnom­bavi­migrantima,­ali­i­jednom­manjinskom­grupom­–­romima,­čija­pozicija­je­značajna­u­nekim­od­zemalja­koje­su­učestvovale­u­istraživanju.

Imigrantske­ politike­ i­ imigrantska­ iskustva­ znatno­ variraju­ u­ različitim­zemljama:

•­­Australija,­Kanada,­Novi­Zeland­i­Sjedinjenje­Države­su­zemlje­imigracije­(videti­Grafikon­6.1),­sa­imigranstkim­politikama­koje­favorizuju­one­sa­boljim­kvalifikacijama­(OECD,­2005k,­Table­II­A2.4)

•­­u šezdesetim i sedamdesetim godinama prošlog veka, evropske zem-lje­poput­Austrije,­Danske,­Nemačke,­Luksemburga,­Norveške,­Švedske­i­ Švajcarske­ privukle­ su­ privremene­ imigrante­ radnike,­ koji­ su­ tamo­ostali­ trajno.­ Imigracija­ je­ ponovo­ porasla­ u­ poslednjih­ deset­ godina,­sa­izuzetkom­Danske­i­Nemačke.­u­Austriji,­Nemačkoj­i­Švajcarskoj,­i­u­manjoj­meri­u­Švedskoj,­manje­je­verovatno­da­imigranti­imaju­diplomu­više­srednje­škole,­ali­je­verovatnije­da­imaju­diplomu­tercijarnog­nivoa­(OECD,­2005k,­Table­II­A2.4).­Ovo­ukazuje­na­dve­vrlo­različite­vrste­mi-granata­–­one­sa­visokim­i­one­sa­niskim­kvalifikacijama.

•­­u­Belgiji,­Francuskoj,­Holadniji­i­Velikoj­Britaniji,­mnogo­imigranata­dola-zi­iz­bivših­kolonija­i­već­govori­jezik­zemlje­domaćina.

•­­Zemlje­kao­što­su­Finska,­Grčka,­Irska,­Italija,­Portugal,­rusija­i­Španija­imale­su­skorašnje­ iskustvo­ iznenadnog­povećanja­broja­ imigranata.­u­Španiji­ se­ stopa­ imigracije­ uvećala­ više­ od­ deset­ puta­ između­ 1984.­ i­2004.­Godine­(OECD,­2006h,­Table­A.1.1;­OECD,­2005c,­Table­II­A2.4).

6.­uGrOŽENE­GruPE:­POSEBAN­SLuČAJ­MIGrANATA­I­MANJINA

157NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

u­ većini­ zemalja­ imigranti­ imaju­ niža­ obrazovna­ postignuća­ od­ domaćeg­stanovništva.­Ipak,­u­Australiji,­Kanadi,­Irskoj,­Koreji,­Meksiku,­Norveškoj­i­na­Novom­Zelandu­oni­koji­su­rođeni­u­inostranstvu­su­u­proseku­obrazovaniji.­Ovo­bi­mogla­biti­posledica­različitih­modela­migracija,­kao­i­različitih­obrazovnih­mogućnosti1.­­­­­­­­­­­­­

Grafikon­6.1­Imigrantska­populacija­i­njihova­obrazovna­postignuća­(2002,­2004)

Svi preko 15 godina

1.­­Podaci­se­odnose­na­2003.­godinu­za­indikator­„udeo­populacije­rođene­u­inostranstvu­u­odnosu­na­ukupnu­populaciju“.

2.­­Podaci­se­odnose­na­2002.­godinu­za­indikator­„udeo­populacije­rođene­u­inostranstvu­u­odnosu­na­ukupnu­populaciju“.

3.­­Podaci­se­odnose­na­2001.­godinu­za­indikator­„udeo­populacije­rođene­u­inostranstvu­u­odnosu­na­ukupnu­populaciju“.

4.­­Podaci­se­odnose­na­2000.­godinu­za­indikator­„udeo­populacije­rođene­u­inostranstvu­u­odnosu­na­ukupnu­populaciju“.

5.­­Podaci­se­odnose­na­1999.­godinu­za­indikator­„udeo­populacije­rođene­u­inostranstvu­u­odnosu­na­ukupnu­populaciju“.

6.­­Manje­od­višeg­srednjeg­obrazovanja­obuvata­„neodređena­obrazovna­postignuća“.7.­Obrazovni­nivoi­ljudi­od­16­do­74­godina.

Izvor:­OECD­(2005k),­Trends­in­International­Migration:­Annual­Report­2004,­OECD,­Paris;­OECD­(2006h),­International­Migration­Outlook:­Annual­Report­2006,­OECD,­Paris.

u­raspravi­o­migracionoj­politici­obično­se­sukobljavaju­multikuturalistički­pristup,­koji­polazi­od­prepoznavanja­a­ponekad­i­­isticanja­kulturnih­i­etničkih­razlika,­i­asimilacioni­pristup­koji­ohrabruje­imigrante­da­se­spoje­sa­kulturom­

procenat populacije rođena u inostranstvu u celokupnoj populaciji, 2004procenat rođenih u inostranstvu sa tercijarnim obrazovanjemprocenat rođenih u inostranstvu koji imaju manje od više srednje škole

Luksemburg

Australija

Švajcarsk

a1

Novi ZelandKanada

Asutrija

NemačkaSAD5

Švedska1

Belgija3

Isrka

HolandijaGrčk

a3

Francuska

Velika Britanija

7

Norveška4

Portugal

DanskaŠpanija

Češka2

Slovačka

Finska6

Mađarska3

Italija

Turska

Poljska4

MeksikoKoreja

60

50

40

30

20

10

0

6.­uGrOŽENE­GruPE:­POSEBAN­SLuČAJ­MIGrANATA­I­MANJINA

158 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

društva­u­kojem­sada­žive.­u­realnosti,­svako­jasno­razgraničavanje­politika­određenih­država­je­teško.­Na­primer,­Francuska­koja­svoju­migracionu­polit-ku­formuliše­kao­asimilacioni­pristup,­u­poslednje­je­vreme­dala­više­značaja­kulturnom diverzitetu2.

Imigranti­i­pripadnici­manjina­mogu­se­suočiti­sa­diskriminacijom­u­svo-jim­novim­državama.­u­mnogim­zemljama­OECD­a,­imigranti­su­u­većoj­opas-nosti­od­nezaposlenosti­ i­češće­su­zaposleni­na­niskokvalifikovanim­i­slabo­plaćenim­radnim­mestima­ (Carneiro­et­ al.,­ 2005;­Garner­Moyer­ (n.d.);­ ILO,­2005;­ OECD,­ 2005e;­ OECD,­ 2006i).­ Istraživanja­ u­ Francuskoj­ pokazuju­ da­ljudi­ severnoafričkog­ porekla­ imaju­ mnogo­manje­ šanse­ da­ budu­ pozvani­na­intervju,­čak­i­ako­imaju­bolje­kvalifikacije­i­više­profesionalnog­iskustva­(Amadieu,­2005).­Pridošlice­koje­su,­očigledno,­stranci­manje­su­dobrodošli­u­odnosu­na­one­čiji­izgled­im­dozvoljava­da­se­uklope­(Cutler­et­al.,­2005a;­Cut-ler­et­el.,­2005b;­Pitkanen­et­al.,­2002;­Alesina­et­al.,­2001).­Istorijski­kontekst­migracija­ takođe­ je­ značajan.­ Prema­ Šmidu­ (Schmid,­ 2001),­ u­ Sjedinjenim­Državama­su­bolje­primani­politički­imigranti­kao­što­su­Kubanci­i­Vijetnamci­od­imigranata­koji­su­bežali­iz­siromaštva­–­na­primer,­Haićana­ili­Meksika-naca.­ Jedna­od­ implikacija­ jeste­ ta­da­pored­obrazovnih­mera,­politike­mo-raju­da­se­pozabave­i­visokim­stepenom­diskriminacije­na­tržištu­rada,­da­bi­se­poboljšale­mogućnosti­i­samim­tim­povećali­podsticaji­za­sticanje­dobrog­obrazovanja.­

u­mnogim­zemljama­postoje­široki­zakonski­i­politički­okviri­za­borbu­pro-tiv­diskriminacije­i­rasizma­koji­omogućavaju­ostvarivanje­jednakopravnosti­u­obrazovanju.­Finska­je­2004.­godine­usvojila­anti­diskriminatorne­zakone­koji­ se­ primenjuju­ na­ diskriminaciju­ u­ zaposlenju,­ obrazovanju­ i­ obuci.­Norveška­ je­ napravila­ Plan­ akcije­ za­ borbu­protiv­ rasizma­ i­ diskriminacije­koji­uključuje­ zahtev­ javnim­preduzećima­da­na­ razgovor­ za­posao­pozovu­bar­jednog­prijavljenog­kandidata­imigrantskog­porekla.­Francuska­je­ojačala­svoju­antidiskriminacionu­politku­naročito­se­fokusirajući­na­institucionalnu­diskriminaciju­(OECD,­2006h).

Primer­6.1.­Da­li­bi­trebalo­prikupljati­podatke­o­etničkim manjinama?

različiti­pristupi­etničkim­manjinama­utiču­na­prikupljanje­podataka:

•­­Države­koje­imaju­multikulturalnije­pristupe,­kao­što­je­Kanada,­rutinski­pitaju­građane­da­iskažu­svoje­etničko­poreklo,­dok­druge,­poput­Fran-

6.­uGrOŽENE­GruPE:­POSEBAN­SLuČAJ­MIGrANATA­I­MANJINA

159NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

cuske­ i­Mađarske,­principijelno­ izbegavaju­ ispitivanje­etničkog­porekla.­Zagovornici­sakupljanja­podataka­smatraju­da­dobri­podaci­o­etnicitetu­daju­čvrste­dokaze­na­kojima­se­može­bazirati­politika.­Protivnici­tvrde­da­klasifikovanje­po­etnicitetu­šteti­ljudskom­dignitetu­i­može­voditi­ka­diskriminaciji.

•­­u­Mađarskoj­je­ekspertski­tim­predložio­sakupljanje­podataka­o­romima,­ali­na­osnovu­dogovora­sa­romskim­zajednicama.­Tim­je­smatrao­da­je­u­odsustvu­takvih­podataka­veoma­teško­pomoći­romima­i­kasnije­evalu-irati­ rezultate­ tih­ mera.­ u­ Švedskoj­ je­ ekspertski­ tim­ dao­ preporuku­za­skupljanje­podataka­na­osnovu­etniciteta,­ jezika­ i­ religije­kako­bi­ se­povećala­svest­o­potrebama­ranjivih­društvenih­grupa.­Inače,­skupljanje­ovakvih­podataka­je­trenutno­protivzakonito­u­Švedskoj.­­

Izvor:­Garner­Moyer,­n.d.;­Hoffman­et­al.,­2005;­Nicaise­et­al.,­2005.

6.2.­Lošiji­položaj­imigranata­u­obrazovanju

Migracijske­putanje

Iskustva­imigranata­veoma­su­različita.­u­Sjedinjenim­Državama,­na­prim-er,­iako­većina­imigranata­tokom­vremena­poboljšava­svoj­položaj,­neke­man-je­srećne­grupe­imaju­sve­slabije­zdravlje,­slabije­školske­rezultate­i­smanjenu­aspiraciju­(Suarez­­Orozco,­2000;­Schmid,­2001).­u­Velikoj­Britaniji­obrazo-vanje je bilo kanal vertikalne mobilnosti za imigrantske grupe, ali je napredak sporiji­ za­ Pakistance­ i­ Bangladešane,­ dok­ imigranti­ iz­ Indije­ izjednačavaju­šanse­za­posao­sa­domicilnim­stanovništvom­u­toku­samo­jedne­generacije­(Platt,­ 2006).­ Postignuća­ mogu­ zavisiti­ više­ od­ socio­ekomonskih­ faktora­nego­od­imigrantskog­položaja.­Časopis­Ekonomist­(The­Economist,­28.­okto-bar­2006.)­primećuje­da­su­siromašni­belci­rođeni­u­Britaniji­među­najslabi-jim­učenicima.­u­nekim­siromašnijim­distriktima­(Barking­i­Degenam)­pro-cenat­bele­dece­koja­dobijaju­dobre­ocene­na­testovima­na­kraju­obaveznog­školovanja­(„five­good­GCES“)­iznosi­samo­32­%,­što­je­niže­od­crne­(39­%)­ili­dece­azijskog­porekla­(52­%).­Pored­toga,­imigranti­koji­očekuju­da­se­vrate­u­zemlju­svog­porekla­mogu­biti­manje­zainteresovani­da­ulažu­u­nove­veštine­koje­će­biti­relevatne­samo­u­zemlji­domaćinu­(Chiswick­and­Miller,­1994;­van­Tubergen­and­van­de­Werfhorst,­2006;­Crul­and­Vermeulen,­2005).

6.­uGrOŽENE­GruPE:­POSEBAN­SLuČAJ­MIGrANATA­I­MANJINA

160 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Učešće­migranata­i­manjina­u­obrazovanju­u­ranom­detinjstvu

Kao­što­je­rečeno­u­Petom­poglavlju,­učestvovanje­u­obrazovanju­i­staranju­u­ranom­detinjstvu­naročito­je­korisno­za­decu­iz­ranjivih­društvenih­grupa.­Ono­takođe­pruža­okruženje­u­kojem­mogu­biti­stečene­usmene­veštine­na­drugom­jeziku­pre­nego­što­deca­nauče­da­čitaju­i­pišu.­uprkos­tome,­u­mnogim­zemljama,­imigranti­ i­druge­manjine­manje­pohađaju­ovaj­nivo­obrazovanja.­u­Norveškoj­je­2004.­godine,­72­%­sve­dece­od­1­do­5­godina­pohađalo­rano­obrazovanje­i­staranje,­ali­među­njima­je­svega­58­%­dece­imigrantskog­porekla­(Mortimore­et­al.,­2005).­Kulturne­barijere­ponekad­imaju­uticaja.­Turski­i­Marokanski­imi-granti­u­Holandiji­više­vole­da­mala­deca­(do­treće­godine)­ostanu­kod­kuće­(Lese-man,­2002).­Imigranti­iz­Vantaa­(blizu­Helsinkija,­u­Finskoj)­smatraju­da­je­škola­poželjna,­ali­da­je­briga­za­malu­decu­odgovornost­majke­(OECD,­2006d).­

Postignuća­u­školi

PISA­istraživanje­iz­2003.­godine­daje­informacije­o­petnaestogodišnjacima­koji­su­prva­(oni­koji­su­rođeni­u­inostranstvu)­i­druga­generacija­imigranata­(oni­ čiji­ su­ roditelji­ rođeni­ u­ inostrantsvu).­ Ograničenost­ ovih­ podataka­ je­u­ tome­ što­ ne­prave­ razliku­ između­ rezultata­ razičitih­ imigrantskih­ grupa.­Najvažniji­nalazi­su­sledeći:

•­­Sa­izuzetkom­Kanade,­prva­i­druga­generacija­imigrantskih­učenika­ima­slabije­rezultate­iz­matematike,­prirodnih­nauka­i­čitanja­od­njihovih­do-micilnih­vršnjaka.

•­­u­većini­zemalja,­učenici­koji­kod­kuće­koriste­jedan­a­u­školi­drugi­jezik­postižu­slabije­rezultate­u­školi.

•­­u­ načelu,­ druga­ generacije­ učenika­ ima­ bolje­ rezultate­ od­ prve,­ ali­ u­Belgiji­(Flandriji),­Danskoj,­Nemačkoj­i­na­Novom­Zelandu,­druga­gener-acija­učenika­zaostaje­za­prvom­i­domaćim­učenicima.­Ovo­može­značiti­zabrinjavajuću­stabilnost­manjkavosti­u­obrazovanju,­ali­i­to­da­je­kasnija­imigracija­došla­sa­boljim­obrazovanjem,­možda­zbog­selektivne­imigra-cione­politike­(OECD,­2006e,­Tables­3.1,­3.2).

•­­Faktori­ kao­ što­ su­ socio­ekonomski­ status,­ znanje­ jezika­ na­ kojem­ se­odvija nastava i godine migranata objašnavaju neke aspekte rezultata koje­ postižu­ imigranstki­ učenici­ u­ većini­ zemalja­OECD­a,­ ali­ u­ nekim­zemljama­ostaje­nerazjašnjena­razlika­između­domicilnih­i­imigrantskih­učenika.­Kao­što­je­istaknuto­ranije,­u­Švedskoj­imigrantske­osobine­ne­objašnjavaju­u­potpunosti­razliku­između­rezultata­iz­matematike­prve­generacije­imigranata­i­domicilnih­učenika,­a­u­Belgiji­(Flandriji),­Dan-

6.­uGrOŽENE­GruPE:­POSEBAN­SLuČAJ­MIGrANATA­I­MANJINA

161NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

skoj­i­Nemačkoj­značajan­deo­loših­rezultata­druge­generacije­imigranata­ne­može­biti­objašnjen­faktorima­koji­su­u­vezi­sa­društvenim­poreklom­(OECD,­2006e;­Table­3.5).

•­­učenici­prve­i­druge­imigrantske­generacije­generalno­imaju­više­nivoe­in-teresovanja­ i­motivacije­ za­matematiku­ od­domaćih­ učenika­ i­ pozitivnije­stavove­ o­ školovanju,­ naročito­ kada­ se­ u­ obzir­ uzmu­učenikov­društveni­položaj­ i­postignuća.­ Ipak,­ i­prva­ i­druga­generacija­učenika­ imaju­manje­vere­u­svoje­mogućnosti­da­rešavaju­matematičke­zadatke­(OECD,­2006d).

Ovo­ostavlja­neka­pitanja­otvorenim.­Karakteristike­zajednice,­uključujući­kul-turnu­vrednost­koja­se­pridaje­obrazovanju,­često­se­koriste­u­objašnjavanju­raz-like­u­obrazovnim­postignućima­između­imigrantskih­grupa­–­na­primer,­visoki­nivoi­postignuća­nekih­azijskih­zajednica­u­Sjedinjenim­Američkim­Državama­i­drugde­(Zhou,­2005).­u­drugom­kontekstu,­slabo­razumevanje­razlika­u­školovanju­i­odgovor­na­diverzitet­mogu­biti­važni­faktori.­Ovo­zahteva­dalje­istraživanje.

Segregacija­u­specijalno­obrazovanje

Veća­je­šansa­da­učenici­iz­nekih­migrantskih­i­manjinskih­grupa­budu­di-jagnostifikovani­kao­učenici­sa­posebnim­potrebama­i­smešteni­u­specijalne­institucije­koje­se­staraju­o­takvoj­deci.­u­Sjedinjenim­Državama,­na­primer,­dva­puta­je­verovatnije­da­će­crni­učenici­biti­identifikovani­kao­mentalno­re-tardirani­nego­beli­ i­veća­ je­verovatnoća­da­će­biti­označeni­kao­emociona-lno­poremećeni­(Donovan­and­Cross,­2002;­Losen­and­Orfield,­2002),­mada­učenici­hispano­porekla­nisu­previše­zastupljeni­u­specijalnom­obrazovanju.­u­nekim­švajcarskim­kantonima,­deca­imigrantskog­porekla­previše­su­zas-tupljena­ u­ specijalnom­ obrazovanju;­ više­ od­ polovine­ dece­ u­ specijalnim­odeljenjima­ i­ školama­ nisu­ švajcarske­ nacionalnosti­ (Coradi­ Vellacott­ and­Wolter,­2004).­u­Belgiji­ (Flandrija)­deca­stranih­nacionalnosti­prebacuju­se­u­specijalno­obrazovanje­brže­od­njihovih­flamanskih­kolega­(Kim­and­Pelle-riaux,­2004).­u­Mađarskoj­je­oko­40­%­romske­dece­označeno­kao­„umereno­mentalno­nesposobno“,­ nasuprot­9­%­ukupnog­broja­mađarske­dece­ ispod­14­godina­(Hoffman­et­al.,­2005)3.­Ipak,­odluke­donete­tokom­2007.­godine­o­identifikovanju­dece­kao­„umereno­mentalno­nesposobne“­biće­revidirane.­

uobičajeno­je­da­procenjivanje­detetovih­mogućnosti­i­ponašanja­određuje­da­ li­ je­ ono­pogodno­ za­ specijalno­ obrazovanje.­ Iako­ovo­može­odslikavati­problem­ organskog­ porekla,­ to­ takođe­ može­ biti­ rezultat­ snažnog­ uticaja­detetove­ okoline­ (Cuhna­ et­ al.,­ 2005;­ Leseman,­ 2002)­ i­ deca­ iz­ ugroženih­društvenih­grupa­mogu­sustići­vršnjake­ako­ im­se­obezbedi­učenje­dobrog­kvaliteta4.­Moguća­objašnjenja­prezastupljenosti­manjinske­dece­u­specijal-

6.­uGrOŽENE­GruPE:­POSEBAN­SLuČAJ­MIGrANATA­I­MANJINA

162 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

nim­institucijama­uključuju­slabije­školovanje,­nedostatak­poznavanja­jezika­i­ školskog­ sistema,­ kulturološki­ različito­ ponašanje­ i­ negativne­ stereotipe­(Donovan­and­Cross,­2002).­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­

Odvojeno­ usmeravanje­ i­ institucije­ za­ migrante­ i­ manjine­ mogu­ biti­ kon-traproduktivni.­Postoje­dokazi­da­dobro­osmišljene­mere­za­decu­sa­problemima­u­učenju­ i­u­ponašanju,­ponuđene­u­zajedničkim­učionicama,­poboljšavaju­re-zultate­svih­učenika­(Donovan­and­Cross,­2002).­Hanušek­i­saradnici­(Hanushek­et­ al.,­ 1998)­ u­ studiji­ o­ programima­ specijalnog­ obrazovanja­ u­Teksasu,­ sma-traju­da­omogućavanje­redovne­nastave­u­razredu­uz­specijalizovanu­individu-alnu­podršku­za­učenike­sa­posebnim­potrebama­poboljšava­rezultate­onih­sa­problemima­u­učenju­i­ponašanju­i­ne­ometa­ostale.­Imigrantska­deca­sa­slabim­postignućima­ponekad­uče­brže­u­običnim­razredima­nego­u­specijalnom­obra-zovanju­ (Coradi­ Vellacott­ and­ Wolter,­ 2004).­ Američko­ istraživanja­ pokazuje­da­je­veća­verovatnoća­da­će­neke­manjinske­grupe­dobiti­neadekvatne­usluge­u­specijalnim­institucijama­i­da­je­korist­koju­dobijaju­od­specijalnih­institucija­manja­od­one­koju­dobijaju­njihovi­beli­vršnjaci­(National­Center­ for­Learning­Disabilities­(Nacionalni­centar­za­probleme­u­učenju),­n.d.).­Ekspertski­tim­koji­je­posetio­Mađarsku­preporučio­je­ukidanje­opšte­kategorije­„umeren­stepen­men-talne­nesposobnosti“­i­smeštanje­dece­u­obične­razrede­i­škole­sa­izuzetkom­onih­koji­su­ozbiljno­mentalno­i­fizički­hendikepirani­(Hoffman­et­al.,­2005).­u­Finskoj,­Norveškoj,­Španiji­i­Švedskoj­su­institucije­specijalnog­obrazovanja­rezervisane­za­decu­sa­ozbiljnim­organskim­i­mentalnim­poremećajima,­što­je­oko­2­%­popu-lacije­(Leseman,­2002).­Druga­deca­sa­različitim­potrebama­pohađaju­normalne­škole­koje­im­obezbeđuju­pomoć­unutar­glavnog­toka­obrazovanja.

Koncentrisanje­na­školski­nivo

Verovatnije­je­da­će­učenici­iz­većine­manjinskih­grupa­završiti­u­usmeren-jima­niskog­statusa,­da­će­biti­izloženiji­riziku­da­napuste­školovanje,­i­da­budu­premalo­zastupljena­u­tercijarnom­obrazovanju.­Često,­društveno­poreklo­os-vetljava­veliki­deo­ovoga.­Na­primer,­u­velikoj­meri­objašnjava­zašto­je­manje­verovatno­da­će­imigranti­u­Švedskoj­i­Danskoj­ostati­u­školi­i­na­nivou­višeg­srednjeg­obrazovanja.­Nasuprot­ovome,­loši­uslovi­kod­kuće­ne­mogu­u­pot-punosti­objasniti­visoku­stopu­odustajanja­druge­generacije­učenika­od­us-merenog­višeg­srednjeg­obrazovanja­u­Danskoj,­gde­60­%­imigrantske­dece­ne­uspeva­da­završi­stručno­obrazovanje­u­odnosu­na­32­%­domicilne­dece­(Szulkin­ adn­ Jonsson,­ 2002;­ Colding,­ 2005).­ u­ Norveškoj­ je­ prelaz­ ka­ vi-sokom­obrazovanju­veći­kod­manjinske­dece­koja­ su­uspela­da­završe­višu­srednju­školu­nego­kod­većinskih­učenike­sa­istim­socio­ekonoskih­statusom­(Støren,­2005).­Ovi­nalazi­bili­su­potkrepljeni­studijom­koju­su­uradili­Fekjer­

6.­uGrOŽENE­GruPE:­POSEBAN­SLuČAJ­MIGrANATA­I­MANJINA

163NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

i­Birkelund­(Fekjaer­and­Birkelund,­2006)­a­koja­pokazuje­da­postoji­snažna­polarizacija­u­obrazovnim­postignućima­među­imigrantima.­Među­učenicima­imigrantskog­porekla,­većina­završi­samo­obavezno­i/ili­stručno­obrazovanje.­Međutim,­među­onima­koji­završe­nestrukovne­srednje­škole,­veliki­broj­nas-tavlja­dalje­na­koledže­i­univerzitete.­

Danska,­francuska­i­švajcarska­istraživanja­pokazuju­da­neke­imigrantske­grupe­ imaju­ manje­ uspeha­ u­ pristupu­ stručnim­ programima­ koji­ imaju­praktičnu­ nastavu­ na­ radnom­mestu.­ u­ pitanju­ je­ začarani­ krug.­ Imigranti­imaju­manje­šanse­da­nađu­posao­i­teže­im­je­da­staknu­obuku­koja­vodi­ka­zaposlenju­(Colding,­2005;­Garner­Moyner,­n.d;­Coradi­Vellacott­and­Wolter,­2004).­Takve­prepreke­često­umanjuju­interesovanje­migranata­i­manjina­da­steknu­kvalifikacije­u­startu.

6.3.­Mere­obrazovnih­politika

Poboljšanje­znanja­jezika

učenici­imigranti­koji­kod­kuće­govore­različitim­jezikom­od­onog­na­kome­se­drži­nastava­mogu­imati­slabije­rezultate­u­školi­(OECD,­2004b;­OECD,­2006e)­a­njihovim­roditeljima­biće­teže­da­im­pomognu­u­izradi­domaćih­zadataka­i­da­se­povežu­sa­školom.­Jedan­meksički­dečak­je­u­Sjedinjenim­Državama­ubedio­svoga­oca­da­«F»­(najniža­ocena)­u­njegovoj­đačkoj­knjižici­znači­„fantastičan“­(Suarez­Orozco,­2000).­u­većini­zemalja,­jezička­obuka­za­decu­ima­za­cilj­da­im­omogući­potpuno­integrisanje­u­časove­glavnog­toka­obrazovanja­(Tabela­6.1).

Dok­se­mnogo­novopridošle­imigranstke­dece­odmah­raspoređuje­u­obična­odeljenja­ (ponekad­ uz­ dobijanje­ podrške­ kako­ bi­ razvili­ jezičke­ veštine),­druga­deca­dobijaju­jezičku­obuku­u­pripremnim­razredima­pre­nego­što­se­rasporede­u­glavni­tok­nastave.­Iako­ovaj­pristup­može­dobro­da­funkcioniše,­ponekad­se­ javljaju­problemi.­u­Švedskoj­deca­ostaju­duže­od­ jedne­godine­u­razredima­za­one­koji­ne­govore­švedski,­umesto­da­se­pridruže­običnim­razredima­ (Nicaise­ et­ al.,­ 2005).­ Slično,­ u­ Norveškoj­ 20­ %­ učenika­ imi-grantskog­porekla­nikada­ne­napuste­specijalne­časove­jezičke­obuke.­Kako­bi­se­olakšala­tranzicija­ imigrantske­dece­koja­dobijaju­obuku­ iz­norveškog­jezika­u­obična­odeljenja,­ova­zemlja­razvila­ je­novi­kurikulum­sa­različitim­nivoima­i­standardizovane­mehanizme­za­proveru­jezičkog­znanja.­Korišćenje­novog­kurikuluma­je­opcionalno­za­lokalnu­samoupravu.­u­Švajcarskoj­čak­i­nakon­dve­godine­provedene­u­specijalnim­odeljenjima­za­početnike,­većina­dece­ imigrantskog­porekla­ i­dalje­ se­ne­ smatra­ sposobnim­za­ integraciju­u­normalna­školska­odeljenja;­oni­imaju­niži­nivo­kognitivnog­razvoja­i­znanja­

6.­uGrOŽENE­GruPE:­POSEBAN­SLuČAJ­MIGrANATA­I­MANJINA

164 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

zvaničnog­ jezika.­Dodatni­ troškovi­za­odvojena­odeljenja­nekada­ iskrivljuju­učenje,­podstičući­škole­da­zadržavaju­učenike­i­preko­mere­koja­im­donosi­korist­(Mortimore­et­al.,­2005;­Coradi­Vellacott­and­Wolter,­2004).­Nasuprot­tome,­u­Španiji­deca­novopridošlih­imigranata­koji­ne­govore­španski­obično­provedu­samo­nekoliko­meseci­u­odvojenim­„razredima­za­dobrodošlicu“­pre­nego­što­se­integrišu­u­postojeću­nastavu­–­očito­bez­većih­poteškoća.

Tabela­6.1.­Jezička­obuka­za­decu­imigranata­u­osnovnom­obrazovanju

Intenzivno učenja jezika na kojem se odvija školovanje

Bilingvalno podučavanje

Belgija (Flandrija) +

Finska + +

Francuska + -

Mađarska - -

Norveška + +

Slovenija + -

Španija + -

Švedska + +

Švajcarska + Zavisi od kantona

Izvor:­Eurydice­(2004)­Integrating­Immigrant­Children­into­Schools­in­Europe,­Eurydice,­Brussels;­OECD­(2006e),­Where­Immigrant­Students­Succeed:­A­Comparative­Review­of­Performance­and­Engagement­in­PISA­2003,­OECD,­Paris.

Nekoliko­zemalja­opredelilo­se­za­bilingvalni­pristup,­podučavajući­i­na­jeziku­većine­i­na­maternjem­jeziku5.­u­Švedskoj­je­zakonom­zagarantovana­pomoć­i­obuka­na­maternjem­jeziku­u­predškolskom­obrazovanju,­na­osnovu­švedskog­istraživanja­koje­pokazuje­da­podučavanje­na­maternjem­jeziku­poboljšava­postignuća­i­ishode,­posebno­u­ranom­detinjstvu­(Nicaise­et­al.,­2005).­Međutim,­dok­je­pre­deset­godina­60­%­ukupnog­broja­višejezične­dece­u­predškolskom­obrazovanju­dobijalo­pomoć­na­maternjem­jeziku,­danas­taj­udeo­iznosi­samo­13­%.

Bez­ obzira­ na­ pristup,­ mnoge­ zemlje­ bore­ se­ da­ zadovolje­ povećanu­potražnju­ za­ učenjem­ jezika,­ posebno­ s­ obzirom­ na­manjak­ kvalifikovanih­nastavnika­specijalizovanih­za­podučavanje­zvaničnog­jezika­kao­drugog­i­na­nedostatak­adekvatnih­nastavnih­materijala.

Primer­6.2.­Švedski­program­za­romsku­decu

u­Švedskoj­se­putem­programa­Nytorpsskolan­stvaraju­i­jačaju­veze­između­romskih­porodica­i­lokalnih­škola­tako­što­se­regrutuju­romski­nastavnici­i­

6.­uGrOŽENE­GruPE:­POSEBAN­SLuČAJ­MIGrANATA­I­MANJINA

165NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

osoblje.­Za­posebne­romske­razrede­organizuje­se­poslepodnevna­nastava­švedskog­jezika.­Sadržaj­nastave­prilagođen­je­romskoj­kulturi:­primeri­na­časovima­matematike­daju­se­iz­oblasti­trka­konja­i­devojčice­se­podučavaju­tradicionalnom­vezu­i­zanatima.­u­saradnji­sa­roditeljima,­romski­nastavnici­postigli­su­da­napuštanje­škole­bude­na­nuli­(Nicaise­et­al.,­2005,­str.­47.

Obuka­za­odrasle­imigrante

Većina­zemalja­obezbeđuje­učenje­jezika­za­odrasle­imigrante­(Tabela­6.2).­u­nekim­zemlja­je­znanje­zvaničnog­jezika­i,­ili­učešće­u­kursevima­jezika­postao­uslov­za­dobijanje­državne­pomoći­i­podrške.­Neke­zemlje­imaju­šire­programe­integracije­za­skoro­došle­imigrante.­u­Finskoj,­na­primer,­jednogodišnja­inte­graciona­obuka­za­odrasle­imigrante­obuhvata­kurseve­finskog­jezika,­kurseve­o­finskom­društvu­i­kulturi,­obuku­na­poslu­koja­omogućuje­imigrantima­da­vide­kako­izgleda­posao­u­Finskoj­ i­pripremnu­stručnu­obuku.­rezultati­su,­očito,­pozitivni­(Mäkinen­et­al.,­2005).

Tabela­6.2.­Kursevi­jezika­za­odrasle­imigrante

Belgija (Flandrija) Svi novi imigranti trebalo bi da pohađaju obavezne integracione programe koji obuhvataju kurseve jezika. Kursevi se organizuju u Centrima za osnovno obrazovanje i obrazovanje odraslih.

Finska Odrasli imigranti dobijaju besplatnu integrativnu obuku koja obuhvata kurseve finskog jezika.Oni koji ne pohađaju obuku, mogu izgubiti integracione povlastice.Finski i švedski jezik mogu se učiti u centrima za stručno obrazovanje odraslih, u narodnim školama, centrima za obrazovanje odraslih, opštim višim srednjim školama za odrasle i u jezičkim centrima institucija visokog obrazovanja.

Francuska Ugovor između države i imigranta (le contrat d’accueil et d’intégration) precizira da država obezbeđuje jezičku obuku onima kojima je ona potrebna. Kursevi na osnovnom nivou besplatni su za nove imigrante sa nižim obrazovnim postignućima.

Norveška Od imigranata se zahteva da polažu test jezičkih sposobnosti i da pohađaju besplatne kurseve norveškog jezika, a strani radnici kurseve sami plaćaju. Za sve pridošlice dobi od 18 do 55 godina, obuka je uslov za dobijanje boravišne dozvole i državljanstva. Program se mora završiti tokom prve tri godine boravka u Norveškoj. Pravo na besplatnu učenje norveškog otklonjeno je za one koji traže azil.

Španija Kursevi španskog nisu obavezni i besplatni su.

Švedska Besplatne kurseve švedskog jezika za imigrante obezbeđuju opštine. Od 2006. godine, imigranti mogu da pohađaju fleksibilne kurseve koji se mogu kombinovati sa stručnom obukom i radnim iskustvom.

Švajcarska Imigranti mogu pohađati kurseve koje nude stručne škole, zajednice i privatne ustanove. Kursevi obično nisu besplatni, ali često ih kantoni subvencionišu.

Izvor:­Finnish­National­Board­of­Education­(2006),­Immigrant­Education­in­Finland, www.edu.fi/english;­Kim,­T.­And­K.­Pellariaux­(2004),­Equity­in­Flemish­Educational­System:­Country­Analytical­Report,­univer-sity­of­Antwerpen;­OECD­(2006h),­ International­Migration­Outlook:­Annual­report­2006,­OECD,­Paris;­OECD­(2006e),­Where­Immigrant­Students­Succeed:­A­Comparative­Review­of­Performance­and­Engage­ment­in­PISA­2003,­OECD,­Paris;­Ministére­de­l’Emploi,­de­la­Cohésion­sociale­et­du­Logement,­France­(n.d).­www.social.gouv.fr.

6.­uGrOŽENE­GruPE:­POSEBAN­SLuČAJ­MIGrANATA­I­MANJINA

166 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Švedska­ je­pokrenula­ inicijativu­ „Vrednovanje­veština­na­poslu“­kako­bi­ubrzala­ priznavanje­ veština­ stranih­ radnika­ i­ njihovo­ sertifikovanje.­ Imi-grantima se nudi tronedeljna praksa u njihovoj profesiji u kojoj mogu da iskažu­veštine­koje­su­stekli­u­inostranstvu.­Na­kraju­ovog­pripravničkog­pe-rioda,­radnici­dobijaju­dokument­koji­verifikuje­njihove­kompetencije­(OECD,­2006h).­­­­­

Druge­inicijative

Jedan­od­ izazova­u­obuci­nastavnika­ jeste­pripremanje­za­rad­sa­decom­različitog­ porekla.­ Tim­ eksperata­ otkrio­ je­ da­ u­ Španiji,­ uprkos­ skorašnjoj­masovnoj­imigraciji,­nastavnici­nisi­bili­obučeni­da­rade­sa­decom­koja­imaju­različite­osobine­ i­potrebe.­Često­ im­ je­nedostajalo­praktično­ iskustvo,­a­ to­što­su­bili­stručni­za­predmete­koje­predaju­ih­nije­automatski­učinilo­dobrim­predavačima.­„u­školi­koju­pohađaju­deca­dvadeset­pet­različitih­nacionalnos-ti­i­u­čijim­se­hodnicima­govori­osam­do­deset­različitih­jezika,­pitanje­nije­da­li­novi­nastavnik­ima­potreban­akademski­nivo­(jer­se­to­podrazumeva),­već­da­li­je­nastavnik­sposoban­da­prenese­svoje­znanje­kroz­fleksibilan­program­koji­prepoznaje­diverzitet­među­učenicima“­(Teese­et­al.,­2005,­str.­38).

Nastavnicima­je­neophodan­profesionalni­razvoj­kako­bi­bili­pripremlje-ni­na­kulturni­diverzitet­u­učionici,­naročito­u­zemljama­u­kojima­je­brojna­imigracija­novija­pojava­(OECD,­2005j).­učešće­u­programima­ovakvog­pro-fesionalnog­razvoja­varira­među­zemljama,­sa­visokom­stopom­u­nordijskim­zemljama­i­prilično­niskom­stopom­među­srednjoškolskim­nastavnicima­u­Belgiji­(Flandriji),­Francuskoj­i­Španiji­(OECD,­2004d,­Table­3.11b­).­učenici­čiji­nastavnici­su­pohađali­programe­za­profesionalni­razvoj­namenjen­radu­sa­ učenicima­ različitog­ kulturnog­ i­ jezičkog­ porekla­ postizali­ su­ bolje­ re-zultate.­Minimalni­ zahtevi­ za­ kontinuiranim­ profesionalnim­ razvojem,­ uz­povezivanje­učešća­u­programima­sa­unapređenjem­ili­ponovnim­izdavan-jem­sertifikata­i­takođe­sa­prioritetima­u­razvoju­škole­mogu­biti­od­pomoći­(OECD,­2005j).

Iako­mnoge­ zemlje­ imaju­ nastavu­ iz­ građanskih­ vrednosti­ i­ poštovanja­različitih­kultura,­često­nije­jasno­kako­da­se­na­nabolji­način­ohrabre­ovakvi­oblici­ponašanja.­u­Švedskoj­je­pokrenuta­internet­stranica,­Swedkid, u okviru projekta­koji­podržava­Evropska­unije­i­koji­uključuje­više­zemalja.­Stranica­povezuje­antirasizam,­tehnologiju­i­obrazovanje.­Swedkid pokušava da opiše i­pokaže­prisutnost­rasizma­u­svakodnevnom­životu.­Manjinska­deca­takođe­pohađaju­ i­ rodnu­ edukaciju.­ Odvojene­ grupe­ dečaka­ i­ devojčica­ dobijaju­savetnika­sa­ciljem­da­se­osnaži­međusobno­poštovanje­i­osećaj­za­rodnu­jed-nakopravnost­(Nicaise­et­al.,­2005).­

6.­uGrOŽENE­GruPE:­POSEBAN­SLuČAJ­MIGrANATA­I­MANJINA

167NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

6.4.­Zbirni­zaključci­i­preporuke

Korak­7:­Reagovati­na­različitosti­i­obezbediti­uspešnu­inkluziju­imigranata­i­manjina­u­glavne­tokove­obrazovanja.6

Pokazatelji•­­uspeh­u­obrazovanju­ i­ zaposlenju­veoma­varira­ između­ različitih­ imi-grantskih­i­manjinskih­grupa­i­od­zemlje­do­zemlje.

•­­Manjinske­ grupe,­ uglavnom,­ u­manjoj­meri­ učestvuju­ u­ obrazovanju­ i­staranju­tokom­ranog­detinjstva,­i­veće­su­šanse­da­će­dospeti­u­instituc-ije­ za­ specijalno­obrazovanje,­da­ će­napustiti­ školovanje­ i­ završiti­ raz-vrstani­i­usmereni­ka­nižim­nivoima­obrazovanja,­tj.­ka­tipovima­obra-zovanja­nižeg­statusa.

•­­Za­neke­„vidljive­manjinske“­grupe,­diskriminacija­na­tržištu­rada­je­veća.­Ovo­ograničava­šanse­za­zaposlenje­ i­umanjuje­podsticaj­da­se­ steknu­kvalifikacije.

•­­u­većini­zemalja,­učenici­imigranti­prve­i­druge­generacije­postižu­slabije­rezultate­u­odnosu­na­domicilno­stanovništvo­prema­PISA­istraživanju­iz­matematike,­prirodnih­nauka­i­čitanja,­dok­učenici­druge­generacije­ost-varuju­bolje­rezultate­od­učenika­iz­prve.­Analize­pokazuju­da­se­znatan­deo ovih pokazatelja, mada ne i svi, mogu objasniti faktorima društvenog položaja.

Preporuke•­­Obrazovanje­ i­ staranje­ u­ ranom­ detinjstvu­ pomaže­ deci­ i­ obezbeđuje­okruženje­ za­ učenje­ drugog­ jezika.­ Posebne­ mere­ mogu­ stimulisati­učešće­imigrantske­dece.

•­­Kada­se­ imigrantska­ i­manjinska­deca­disproporcionalno­usmeravaju­u­specijalne­obrazovne­institucije,­mora­se­posvetiti­pažnja­(a)­opasnosti­od­kulturne­pristrasnosti­prilikom­odlučivanja­i­(b)­pitanju­da­li­je­odvojeno­školovanje­u­najboljem­interesu­učenika­koji­se­u­njega­usmeravaju.

•­­Novopridošloj­imigrantskoj­deci­često­je­neophodna­posebna­jezička­obu­ka,­ali­mehanizmi­finansiranja­i­pristupi­koji­se­koriste­u­obezbeđivanju­obuke­ne­bi­trebalo­da­podstiču­izolaciju­ove­dece­od­glavnog­toka­nas-tave­nakon­inicijalnog­perioda­od­najviše­godinu­dana.

•­­Naročito­u­zemljama­u­kojima­je­imigracija­naglo­narasla,­nastavnicima­je neophodno stručno­usavršavanje kako bi se nosili sa novim zahtevima kao­što­su­učenje­drugog­jezika,­multikulturni­kurikulum­i­obrazovanje­o­toleranciji­i­antirasizmu.

6.­uGrOŽENE­GruPE:­POSEBAN­SLuČAJ­MIGrANATA­I­MANJINA

168 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Napomene1.­­Na­poređenje­obrazovnih­postignuća­među­imigranstkom­decom­između­zemalja­može­uticati­različito­definisanje­imigrantske­populacije­i­upotreba­različitih­metoda­uzorkovanja­koje­zemlje­koriste.­Na­pri-mer,­podaci­za­Norvešku­ne­uključuju­imigrante­sa­norveškim­državljanstvom.­Prema­Statističkom­za-vodu­Norveške,­„imigranti­sa­zapada­obično­imaju­visok­obrazovni­nivo,­ali­retko­menjaju­državljanstvo.­Za­imigrante­koji­nisu­sa­zapada­situacija­je­obrnuta:­njihova­obrazovna­postignuća­su­niža­i­oni­češće­uzimaju­norveško­državljanstvo“­(Statistics­Norway).­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­

2.­­Za­više­informacija­videti­FASILD­“Plan­stratégique­2004­2006”,­www.fasild.fr/ressources/files/plan_strategique/Plan_strategique_2004­2005­2006.pdf.

3.­Cifre­za­Mađarsku­su­procenjene,­jer­ne­postoje­zvanični­podaci­prema­etničkom­poreklu.­

4.­­Prema­ Lesemanu­ (2002),­ između­ 10­%­ i­ 20­%­male­ dece­ u­ zemljama­OECD­a­ imaju­ probleme­ sa­učenjem­koji­su­zasnovani­na­njihovom­poreklu.

5.­­Istraživanje­ne­daje­jasne­pokazatelje­o­tome­da­li­bilingvalna­nastava­ima­pozitivan­ili­negativan­uticaj­na­ishode­imigranata­(Leseman,­2002).

6.­­Sedmi­korak­ „Korak­7:­reagovati­na­ različitosti­ i­obezbediti­uspešnu­ inkluziju­ imigranata­ i­manjina­u­glavne­tokove­obrazovanja“­uključen­је­u­preporuke­i­sažetak­pod­naslovom­„Pravična­i­inkluzivna­praksa“­(str­­videti­strane­nakon­preloma­…­)

6.­uGrOŽENE­GruPE:­POSEBAN­SLuČAJ­MIGrANATA­I­MANJINA

169NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Literatura

Alesina,­A.,­E.­Glaeser­and­B.­Sacerdote­(2001),­“Why­Doesn’t­The­uS­Have­a­European­­Style­Welfare­State?”,­Discussion­Paper,­No.­1933,­Harvard­Institute­of­Economic­research.

Amadieu,­J.­F.­(2005),­“Discriminations­à­l’embauche­–­De­l’envoi­du­CV­à­l’entretien”,­Étude­réalisée­par­Adia/Paris­I,­Observatoire­des­Discriminations,­April­2005.

Borjas,­G.­(2006),­“Making­it­in­America:­Social­Mobility­in­the­Immigrant­Population”,­Working­Paper­12088,­National­Bureau­of­Economic­research,­Cambridge,­MA.

Calero,­J.­(2005),­Thematic­review.­Equity­in­Education:­Country­Analytical­report­–­Spain.

Carneiro,­P.,­J.­Heckman­and­D.­Masterov­(2005),­“Labour­Market­Discrimination­and­racial­Differences­in­Premarket­Factors”,­Institute­for­Labour­Market­Policy­Evalu-ation­Working­Paper­No.­2005:3,­,­uppsala,­Sweden.

Chiswick,­ B.­ and­ P.­ Miller­ (1994),­ “The­ Determinants­ of­ Post­Immigration­ Invest-ments­in­Education”,­Economics­of­Education­review,­Vol.­13,­No.­2,­Elsevier,­pp.­163­177.

Chiswick,­ B.­ and­ N.­ DebBurman­ (2003),­ “Educational­ Attainment:­ Analysis­ by­ Im-migrant­Generation”,­ Institute­ for­ the­Study­of­Labor­Discussion­Paper­No.­731,­Bonn.

Colding,­B.­(2005),­“A­Dynamic­Analysis­of­Educational­Progression:­ComparingChildren­of­Immigrants­and­Native­Danes”,­Academy­for­Migration­Studies­in­Denmark­

Working­Paper­Series­37/2005,­Aalborg­university.Coradi­Vellacott,­M.­and­S.­Wolter­(2004),­Equity­in­the­Swiss­Education­System:­Di-

mensions,­Causes­and­Policy­responses.­National­report­ from­Switzerland­con-tributing­to­the­OECD’s­review­of­Equity­in­Education,­Swiss­Coordination­Center­for­research­in­Education.

Crul,­M.­and­H.­Vermeulen,­“Immigration­and­Education:­The­Second­Generation­in­Eu-rope”,­paper­presented­at­the­conference­Immigration­in­a­Cross­National­Context,­Bourglister,­Luxembourg,­21­22­June­2005,­www2.fmg.uva.nl/imes/books/

CrulVermeulen2004.pdfCunha,­ F.,­ J.­ Heckman,­ L.­ Lochner­ and­ D.­ Masterov­ (2005),­“Interpreting­the­Evidence­on­Life­Cycle­Skill­Formation”,­Working­Paper­11331,­National­Bureau­of­Economic­research,­Cambridge­MA.

Cutler,­D.,­E.­Glaeser­and­J.­Vigdor­(2005a),­“Ghettos­and­the­Transmission­of­Ethnic­Capital”­in­G.­Loury,­T.­Modood­and­S.­Teles­(eds.),­Ethnicity­and­Social­Mobility­in­the­united­States­and­Great­Britain,­Cambridge­university­Press,­Cambridge.

Cutler,­D.,­E.­Glaeser­and­J.­Vigdor­(2005b),­“Is­the­Melting­Pot­Still­Hot?­Explaining­the­resurgences­of­Immigrant­Segregation”,­Working­Paper­11295,­National­Bureau­of­Economic­research,­Cambridge­MA.

Donovan,­M.S.­and­C.­Cross­(eds.)­(2002),­Minority­Students­in­Special­and­Gifted­Edu-cation,­National­research­Council,­National­Academies­Press,­Washington.

Eurydice­ (2004),­ Integrating­ Immigrant­ Children­ into­ Schools­ in­ Europe,­ Eurydice,­Brussels.

FASILD­(Fonds­d’action­et­de­soutien­pour­l’intégration­et­la­lutte­contre­les­discrimi-nations)­(2004),­Plan­stratégique­2004­2006,­Conseil­d’administration­du­19­jan-vier­ 2004,­ FASILD,­ Paris,­ www.fasild.fr/ressources/files/plan_strategique/Plan_strategique_2004­2005­2006.pdf.

6.­uGrOŽENE­GruPE:­POSEBAN­SLuČAJ­MIGrANATA­I­MANJINA

170 NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

Fekjaer,­S.­and­G.­Birkelund­(2006),­“Immigration­and­Education­in­Welfare­State:­A­Multilevel­Analysis­of­the­Influence­of­the­Ethnic­Composition­of­upper­Secondary­Schools­on­Norwegian­Students’­Educational­Achievement­and­Educational­Attain-ment”,­Sociology­Working­Paper,­No.­2006­04,­Department­of­Sociology,­university­of­Oxford,­Oxford.

Finnish­National­Board­of­Education­(2006),­Immigrant­Education­in­Finland,­www.edu.fi/english.

Garner­Moyer,­ H.­ (n.d.),­ Discrimination­ et­ emploi­ :­ revue­ de­ la­ littérature,­ DArES,­Paris.

Grubb,­ N.,­ S.­ Field,­ H.­ Marit­ Jahr­ and­ J.­ Neumüller­ (2005),­ Equity­ in­ Educa-tion­ Thematic­ review:­ Finland­ Country­ Note,­ OECD,­ Paris,­ www.oecd.org/dataoecd/49/40/36376641.pdf.

Hanushek,­E.,­ J.­Kain­and­S.­rivkin­(1998),­“Does­Special­Education­raise­Academic­Achievement­for­Students­with­Disabilities?”,­research­Working­Paper­6690,­Na-tional­Bureau­of­Economic­research,­Cambridge­MA.

Hoffman,­N.,­M.L.­Ferreira,­S.­Field­and­B.­Levin­(2005),­Equity­in­Education­Thematic­review:­Hungary­Country­Note,­OECD,­Paris.

International­Labour­Organization­(ILO)­(2005),­Discrimination­Testing­Based­on­ILO­Methodology,­ILO,­Geneva.

Kim,­T.­and­K.­Pelleriaux­(2004),­Equity­in­the­Flemish­Educational­System:­Country­Analytical­report,­university­of­Antwerp.

Leseman,­P.­(2002),­Early­Childhood­and­Care­for­Children­from­Low­income­or­Mi-nority­Backgrounds,­OECD,­Paris.

Losen,­D.­and­G.­Orfield­(2002),­“racial­Inequity­in­Special­Education”­in­D.­Losen­and­G.­Orfield­ (eds.),­racial­ Inequity­ in­Special­Education,­Harvard­Education­Press,­Cambridge­MA,­p.­336.

Mäkinen,­A.­K.,­N.­Niklas,­A.­Tuominen­and­P.­ussikylä­(2005),­“Is­Integration­Training­Worthwhile?­A­Study­of­Integration­Training­Programmes­for­Immigrants”,­Labour­Policy­Studies­267.

Ministère­de­l’Emploi,­de­la­Cohésion­sociale­et­du­Logement,­France­(n.d.),­www.so-cial.gouv.fr.

Mortimore,­P.,­S.­Field­and­B.­Pont­(2005),­Equity­in­Education­Thematic­review:­Nor-way­Country­Note,­OECD,­Paris,­www.oecd.org/dataoecd/10/6/35892523.pdf.

NAACP­Legal­Defense­and­Educational­Fund,­Inc.,­Civil­rights­Project­at­Harvard­uni-versity,­Center­for­the­Study­of­race­and­Law­at­the­university­of­Virginia­School­of­Law­(2005),­“Looking­to­the­Future:­Voluntary­K­12­School­Integration”,­www.naacpldf.org/content/pdf/voluntary/Voluntary_K­12_School_Integration_­ Manu-al.pdf.

National­Center­ for­Learning­Disabilities­(n.d.),­Minority­Students­ in­Special­Educa-tion,­National­Center­for­Learning­Disabilities,­New­York,­www.ncld.org/index.php?option=content&task=view&id=272.

Nicaise,­I.,­G.­Esping­Andersen,­B.­Pont­and­P.­Tunstall­(2005),­Equity­in­EducationThematic­ review:­ Sweden­ Country­ Note,­ OECD,­ Paris,­ www.oecd.org/

dataoecd/10/5/35892546.pdf.OECD­(2004b),­Learning­for­Tomorrow’s­World:­First­results­from­PISA­2003,­OECD,­

Paris.OECD­(2004d),­Completing­the­Foundation­for­Lifelong­Learning:­An­OECD­Survey­of­

6.­uGrOŽENE­GruPE:­POSEBAN­SLuČAJ­MIGrANATA­I­MANJINA

171NE­MA­VI­ŠE­NE­u­SPE­ŠNIH:­DE­SET­KO­rA­KA­DO­JED­NA­KO­PrAV­NO­STI­u­OBrA­ZO­VA­NJu

upper­Secondary­Schools,­OECD,­Paris.OECD­(2005e),­From­Education­to­Work:­A­Difficult­Transition­for­Young­Adults­with­

Low­Levels­of­Education,­OECD,­ParisOECD­(2005j),­Teachers­Matter:­Attracting,­Developing­and­retaining­Effective­Teach-

ers,­OECD,­Paris.OECD­(2005k),­Trends­in­International­Migration:­Annual­report­2004,­OECD,­Paris.OECD­(2006d),­Starting­Strong­II:­Early­Childhood­Education­and­Care,­OECD,­Paris.OECD­(2006e),­Where­Immigrant­Students­Succeed:­A­Comparative­review­of­Perfor-

mance­and­Engagement­in­PISA­2003,­OECD,­Paris.OECD­(2006h),­International­Migration­Outlook:­Annual­report­2006,­OECD,­ParisOECD­(2006i),­Migration­in­OECD­Countries:­Labour­Market­Impact­and­Integration­

Issues,­Working­ Party­ No.­ 1­ on­Macroeconomic­ and­ Structural­ Policy­ Analysis,­OECD,­Paris.

Opheim,­V.­(2004),­Equity­in­Education,­Country­Analytical­report­–­Norway,­Econom-ic­research­in­Norway­(NIFu).

Pitkanen,­P.,­D.­Kalekin­Fishman­and­G.­Verma­(eds.)­(2002),­Education­and­Immigra-tion:­ Settlement­Policies­ and­Current­Challenges,­routledgeFalmer,­ London­and­New­York.

Schmid,­C.­ (2001),­ “Educational­Achievement,­Language­Minority­Students,­and­ the­New­Second­Generation”,­Sociology­of­Education,­Extra­Issue:­Current­of­Thought:

Sociology­of­Education­at­the­Dawn­of­the­21st­Century,­Vol.­74,­American­Sociological­Association,­Washington,­pp.­71­87.

Statistics­Norway­(n.d.),­www.ssb.no/english.Støren,­L.A.­(2005),­“ungdom­med­innvandrerbakgrunn­i­norsk­utdanning­–­ser­vi­en­

fremtidig­suksesshistorie”­in­utdanning­2005­–­deltakelse­og­kompetanse.­Platt,­L.,­(2006),­“Moving­up?­Intergenerational­Social­Class­Mobility­in­England­and­Wales­and­the­Impact­of­Ethnicity,­Migration­and­religious­Affiliation”,­paper­submitted­for­the­Conference­on­Immigration:­Impacts,­integration­and­intergenerational­is-sues­to­be­held­at­uCL,­29­31­March­2006.

Suarez­Orozco,­C.­(2000),­“Identities­under­Siege:­Immigration­Stress­and­Social­Mir-roring­ among­ the­ Children­ of­ Immigrants”,­ in­M.­ Suarez­Orozco­ and­A.­ robben­(eds.),­Culture­under­Siege,­Collective­Violence­and­Trauma,­Cambridge­university­Press,­Cambridge.

Szulkin,­r.­and­J.O.­Jonsson,­“Ethnic­Segregation­and­Educational­Outcomes­in­Swedish­Comprehensive­Schools:­A­Multilevel­Analysis”,­Stockholm­university,­Stockholm.

Teese,­r.,­P.­Aasen,­S.­Field­and­B.­Pont­(2005),­Equity­in­Education­Thematic­review:­Spain­Country­Note,­OECD,­Paris,­www.oecd.org/dataoecd/41/39/36361409.pdf.

Van­ Tubergen,­ F.­ and­ H.­ van­ de­Werfhorst­ (2006),­ “Post­Immigration­ Investments­in­Education­Working­papers”,­ paper­prepared­ for­ the­meeting­of­ the­research­Committee­on­Social­Stratification­and­Mobility­of­the­International­Sociological­Association­in­Nijmegen,­Netherlands,­11­14­May­2006,­http://users.fmg.uva.nl/hvandewerfhorst/PostimmSchoolingrC28.pdf.

Zhou,­ M.­ and­ S.­ Kim­ (2006),­ “Community­ Forces,­ Social­ Capital,­ and­ Educational­Achievement:­The­Case­of­Supplementary­Education­ in­ the­Chinese­and­Korean­Immigrant­Communities”,­Harvard­Educational­review,­Vol.­76,­No.­1,­pp.­1­26.

172

Biografski­podaci

Autori­ su­analitičari­Оdeljenja­ za­politike­u­oblasti­obrazovanja­ i­obuke­OECD­ovog­Direktorata­za­obrazovanje.

Sajmon­Fild­(Simon­Filed)­doktorirao­ je­ filozofiju­ i­socijalnu­politiku­na­univerzitetu­ u­ Kembridžu­ i­ magistrirao­ iz­ oblasti­ ekonomije­ na­ Birkbek­Koledžu­u­Londonu.­u­OECD­u­radi­od­2001.­godine,­baveći­se­temama­kao­što­su jednakopravnost u obrazovanju i ljudski kapital, a trenutno vodi akivnosti posvećene­stručnom­obrazovanju­i­obuci.­Poreklom­je­ iz­Severne­Irske.­(si-mon.field@oecd.org)

Malgoržata­Kučera­magistrirala­ je­na­političkim­naukama­na­ Jagelonian­univerzitetu­ u­ Poljskoj­ i­ međunarodnoj­ administraciji­ na­ univerzitetu­ u­Parizu­I,­Sorbona­­­Panteon.­u­OECD­u­je­od­2006,­radila­je­na­temama­jed-nokopravnosti­u­obrazovanju­i­stručnog­obrazovanja­i­obuke.­Poreklom­je­iz­Poljske.­(malgorzata.kuczera@oecd.org)

Beatriz­ Pont­ diplomirala­ je­ na­ političkim­naukama­na­Pitcer­Koledžu­u­Klermontu,­Kaliforniji,­magistrirala­na­Međunarodnim­odnosima­na­Kolumb-ija­univerzitetu,­a­bila­ je­ istraživač­na­Institutu­društvenih­nauka­Tokijskog­univerziteta.­u­OECD­u­je­od­1999.­godoine,­radila­je­na­temama­kao­što­su­jednakopravnost­ u­ obrazovanju,­ učenje­ i­ veštine­ odraslih,­ i­ informaciono­komunikacione­ tehnologije­ u­ obrazovanju,­ a­ trenutno­ vodi­ aktivnosti­ na­unapređenju­školskog­vođstva.­Poreklom­ je­ iz­Španije.­ (beatriz.pont@oecd.org)

Za­više­informacija­o­jednakopravnosti­u­obrazovanju­posetite­www.oecd.org/edu/equity/equityineducation.

impresum