Наташа ПаНић

Неко ће сигурНо доћи

сав приход од књиге иде за реновирање цркве у селу каменица.

Наташа ПанићНеко ће сигурНо доћи

издавачкућа књиге

За издавачадимитрије Видановић

Лектура и коректура Јован Васић

дизајн и припремаPi-press

ШтампаPi-press

Тираж 500

ISBN 978-86-87523-32-6

3

КамеНицаЖивиш између две корицеу ухваћеном трену за незаборавПамтиш прстеновање вековаЗвекет оружјаи студен ветрова старе планинеШто се у твојим сеницима љубујуразапета од немила до недрагасмртоносима раскопчаваш скутеНадом недриш зоробуђаомеђујеш време од свитања до сутонаизмеђу два наковња челичиш животстамениш душом девојачкоми песмом жетелачкомдок бујају шљивици На разбоју разбокорених жељаНајлепше шаре ткашЛастари твоји туђи на свомеПамћењем мелеме ранеизмеђу овде и тамо пригрлише огњиште роднои пут кроз беспућаовде су и кад их немаи када им дом више није кућаи кад им се преци са брда што дремаса првим сунчевим зраком јавеопомену да не забораве огњиште прадедовскоШапуће каменица док последња жишкау буктињи живота догорева„Вјеруј“, има наде!

5

Нешто сасвим личНосваки септембар зањише у мени сећање на детињство, на оно

наше што некада бејаше. Можда зато што сам у септембру рођена па ми се ти мириси и боје враћају кроз крвоток и буде неку ностал-гичну радост у мени. А све моје успомене су лепе и топле. село до-живљавам као угашен родителјски дом јер смо сви живели сложно као једна велика породица.

кратко сам са породицом живела у родитељском дому мога оца па су ми ти дани помало бледи, али и неки тренуци доста упе-чатљиви. Памтим подстанарски живот у кући бабиног стрица у ко-ваљини, где смо неко време живели и где смо са братом проводли безбрижне дане. Лети смо се поваздан брчкали најпре у вади која је пролазила кроз двориште и водила воду у коваљину воденицу и у башту, а касније и у реци. у дворишту изнад ваде била је на-прављена казаница у којој је с јесени цело село пекло ракију, сећам се било их је још неколико у селу, али је коваљина била највећа и најбоља. Ту је стално врвело од света, а ја сам била веома радознала па сам користила сваку прилику да слушам занимљиве разговоре. коваљин двор био је раван и простран, са много зграда, па сам за-мишљала да живим у дворцу, као јунакиње из прича које нам је мајка увече причала уз петролејку. додуше, мене је то веома зани-мало, а мој брат би чим спусти главу на јастук, одмах тонуо у сан, уморан од претходног јурцања по селу, од претресања сеоских баш-ти и птичјих гнезда. крај коваљине куће, у кући од које нас је делио пут што преко реке води на Брег, живели су Прђомови, породица бабине тетке костадине. у кући крај њихове живео је бабин отац, татин деда-Јован, са својом трећом женом Младенком, претходне две су му умрле. Био је импозантне грађе, строг и у исто време за разлику од других мештана, изгледао некако господски, тај појам тада ми није био јасан, али сам разлику уочавала. са њима је живео и бабин брат, његов син Веља, који је био ментално заостао, али је имао добру душу и много сам га волела. у њихов дом сам волела

Наташа Панић

6

да идем, али само са бабом, саму ме било срамота. Моја баба рајна имала је тридесет осам година када сам се ја родила. После четири сина моје женско биће за њу и деду Видена било је божји дар. Баба је волела да кад заврши све послове, а била је веома радна и способна, да оде негде помале, тако су се звале те женске дневне седељке уз обавезно плетиво, и наравно увек са мном. А кад буде неки праз-ник, то јест црвено слово у црквеном календару, баба ме је води-ла у сенокос код кумова, у доњи криводол и Влковију код њених рођака или у горњи криводол код маминих родитеља, а у славињу и Бољевдол код мамине родбине. у Браћевцима смо такође имали неку родбину па смо и тамо ишли, као и у росомач, та су ми сећања веома бледа, а у изатовци смо ишли на седми јули или кад буде нека свадба, јер је био обичај да докони људи из свих височких села дођу и гледају славље. изатовце нисам волела јер није било свадбе а да се не побију, па сам стално нолила бабу да не идемо. Наравно, њој се увек свуда ишло, а могла је само са мном, јер је деда саму није пуштао.

из тих посета враћала се са пуно елана, доносила мустре за ручне радове, преписе за ткање црга на пребир, пелцере разно-врсног цвећа. Једном је донела неко чудо – ни биљка, ни животиња, које је у мени изазивало паничан страх. Баба га је неговала на сто-лу у гостинској соби, у великој стакленој тегли. Пливало је у во-ди, нешто налик на црну ђжигерицу, баба га је хранила шећером. објаснила ми је да је то лековита печурка. За мене, то никако није могла бити, јер су печурке расле у шуми и пољу. Ја сам вриштала чим је покушала да ме уведе у собу и ослободи страха.

„срешта“ је била посебан доживљај када смо дан проводили на граничној међи заједно са родбином преко границе. ретка при-лика да се оде у град била је прослава дана младости у Цариброду и пиротски вашар. касније, кад сам први пут отишла у софију, ми-слила сам да сам видела цео свет.

Баба је била међу ретким мештанима којима милиција није могла да забрани да на Богородицу – двадесет осмог августа, када је слава цркве, не иде у цркву, па после батина које добије од мил-лиције, на моје очи, држећи ме за руку сва крвава гордо прошета селом. Био је то њен пркос који се уселио и у мене, научила ме је да не сагињем главу кад не треба.

дедина кућа била је на крају села у голбовом двору, прекопута

Неко ће сигурно доћи

7

горње школе. ишла сам сваки дан код деде и бабе, а када је тата ку-пио транзистор, први у селу, волела сам да са упаљеним транзисто-ром прођем крај школе за време школског одмора. Тада би сва граја престала, а деца су ме задивљено посматрала раширених зеница, а ја сам пуцала од важноси. После једног таквог манифестовања тата ми је лупио шамар, а мама објаснила да то није лепо и да ја ништа нисам боља од оних што никада и нису видели ту справу што при-ча и пева. Мајка је имала увек стрпљење да разговара са нама, да нас учи доброти. имала је малу шиваћу машину коју је покрета-ла руком и тако шила. Многе сеоске девојке удале су се у њеним мајсторијама. Шила је бесплатно, али би се свака одужила колико је могла. обично је добијала вуну од које је ткала црге да се нађу кад дође време да се удам, а мени је то време било тако далеко. Чинило ми се да ћу у тој уљуљканости живети вечно и да оно што је лепо и добро никада неће проћи.

Тата је радио у пољопривредној задрузи, а касније у сеоској крчми која је била као неки обавештајни центар за све догађаје у горњем Високу. кад је бабин отац умро, његова жена се вратила под старе дане првом мужу, баба је преузела бригу о Вељи и одвела га у свој дом, а ми смо прешли да живимо у деда Јовановој кући. иза те куће била је станица милиције у којој се много тога догађало па сам се бојала да у кући будем сама. Мама је у дворишту чувала живину, било је свакојаке, па је двориште личило на зоолошки врт. опет је крај дворишта протицала река, наш летњи дом. кад мајка није имала обавезе у крчми, често је замењивала оца када би ишао у град или лов, одлазила је у сеоску или задружну надницу. из сеоске наднице враћала се са прегачом пуном дарова, као што су вуна, сир, вурњак, воће или по који слаткиш, а често су је звали на вечеру, али да брата и мене обавезно поведе. Ја сам најредовније ишла са њом јер сам волела да разговарам са људима и залазим у њихове домове.

Привлачиле су ме приче о људима и догађајима које је време однело у неповрат, па сам често на седељкама или у вечерње сате на сокаку слушала исповедне приче каменичанки.

Наш дом био је отворен за закаснеле путнике, овчаре са пла-нине, рођаке и пријатеље, за путнике намернике. Тих петнаест го-дина које сам провела у родном селу мога оца, па и мом, (родила сам се у пиротској болници зато што ми се журило па сам кренула карлично, а то сеоске бабице нису могле да исправе), елем, биле су

Наташа Панић

8

прелепе године мог детињства које ме и данас греју. А да није било мојих добрих каменичана, сигурно не би било све тако лепо.овим писанијем желим да им вратим дуг, пишући о њима онако како сам их запамтила.

9

На лицу мог села

улаз у село

1. Михајлов драгомир драгомирови2. Манов ганча Вератови3. Николов Асен Пинда4. Борисов Васил Пакало5. Петров Александар Панчић6. станчев димитар ћечини 7. сотиров Манол ћурчијини8. Петров Мира Пешини9. гргов спасен (качемак) гргорчини

10. гргов Петар (качемак ) гргорчини11. Манов делча Талини 12. каменов Витка качурови13. кафана и пошта 14. Задруга и пекара (ове зграде припадале су породици Пешев

која је побегла у Бугарску а зграде су конфисковане).

ћурчијиНа мала

15. Миланов генади Шиљини16. Веселин драгомиров ћурчијини17. Апостолов Никола Џоџини18. Апостолов Тодор Џоџини19. каменов Никола коваљини20. каменов Борис коваљини21. сотиров Асен ћурчијини22. гргов Борис гргорчини

Наташа Панић

10

средсело (цеНтар села)

23. Тодоров делча Модрини24. Миланов Асен Бечини25. Миланов Нићифор Бечини26. Алексић Јордан Васицини27. Зграда милиције28. Школа

ПеНиНа мала

29. Петров георги - гоца учитељ Беличови30. Петров димитар Пенини31. каменов Јован коваљини32. Тодоров грга Модрини33. Петров ранђел Прђомови

ПреКо реКе

34. гацев димитар Монин35. гацев станко Монини

Брег

36. рангелов георги Јашарови37. георгиев Петар Вунђерови38. георгиев Никола Вунђерови39. гогов станко Чанчурови40. Тодоров Асен Врџини41. гаков Васил Јашарови42. гаков Љубен Јашарови43. гаков Алекса Јашарови44. Васко голубов голбови

тодорецова мала

45. данаилов георги данаилови46. данаилов Борис47. симов Тодор Пакшини

Неко ће сигурно доћи

11

48. симов костадин49. иванов иван Тодорецови50. иванов Васил 51. дерманов георги Мулини

Под гроБишта

52. Христов димитар риљини53. Христов Зарко Варавунови54. Јоцев данча Јоцини55. Јоцев Малин56. Николов Желеско колаџијини57. Алексов Желеско Папалејини58. Николов Ваца Чучуљанови59. Пешин Лека 60. Тодоров станко Модрин61. ТодоровТодор62. Алексов Тодор Нинкарини63. динчарови

везиНа мала (до ћишиНи)

64. Алексов коца Везини65. Алексовдимитар66. Христов иван Џивлини67. Мадов георги Чобанови68. еленков георги Пршкулови69. Манов Александар Манови 70. рангелов георги дунини71. рангелов ратко72. Васов сава сарамандини73. Николов костадин кучкарови74. Николов димитар75. каменов стојан кајбулови76. голбов Антанас голбови77. голбов иван78. голбов Асен79. Васов Јоцка Чивијанови

Наташа Панић

12

80. Тодоров костадин Јорданови81. Алексов димитар ћишини82. Петров илија росини83. Школа II

Пут за лоКвице

84. костов Петар Ђинци85. Митов Никола Пањини (Цуранини)

Пс Многи каменичани су отишли и закључали своје домове заувек. Нажалост, многи од тих домова су данас руине. други су их про-дали, као што су: Виден Јоцев, продао је свој дом Василку кучка-ровом, станко Модрин драгославу игићу, који се доселио из села дојкинци, коца кучкаров продао је ристиТанчићу из села Бела.из села рсовци досељава се ромска породица Владе Ариводића у дому Васициних. На Брег у куће одбеглих каменичана – породица Јаша-рови – доселили су се гојко ћирић из росомача и Младен Антић из Паклештице, Чира ранчић из росомача досељава се у кућу Тодора Нинкариног. из сенокоса се досељавају породице ивана Најденова и Асена георгијева .

каменица је била једино село у Високу где су се људи у време шездесетих година досељавали.

13

КамеНичаНКакаменичанке су као и све жене на старој планини. душе су

им, брушене ветровима, меке, и топле као ћилибар. каменичанка устаје у зору. Ложи ватру у шпорету или огњи-

шту, зависи које је доба године. Прво спрема доручак за мужа и децу и уједно брише стакло на петролејци које се претходне вечери нага-равило. На шпорет ставља бакарни котао у коме греје воду да попари храну свињама и да има топлу воду да се „слуша“, а то значи да том водом полије укућанима да се умију кад устану, да опере веш, да опере судове, да замеси хлеб. све кућне послове уради сама кад муж оде у поље на косидбу или у шуму по дрва, а деца у школу или иду да чувају стоку. Пре одласка дужна је да мужу и деци постави доручак, да мужу спреми храну да понесе, да му помогне да упрегне говеда, да му отвори капију. А кад он оде, испрати децу послом или ако су мала, пусти их да се са сеоском децом играју, а затим храни ситну стоку и живину, помузе краве, подсири млеко и пристави ручак. док се ручак спрема, она пече хлеб, проју,или неки колач, и за то време попрска и помете кућу и двориште, донесе воду са реке да полије цвеће и да има стајаћу воду у кофама јер нема водовода. Воду са чесме доноси у тестијама, и за сваки оброк у кући мора да буде тазе воде за пиће. Веш који опере у кући носи на реку да га лепо испере у текућој води. А ако прави масло од млека, онда иде ујутро рано, још по мраку, да претекне друге жене, на стеваново кладенче да га бучка - мути. кад све послове у кући заврши, а то мора бити до десет сати, ако је време пољских радова, иде да ради у пољу, ако је зима, улази у разбој. кад пође у поље, са собом обавезно носи ручак за укућане, дете у љуљки, ако има малу децу, и ручни рад . Ако се сено суши, или запрска ки-ша па неко време не може да копа, зависи којим радовима је сезона, она седне под неко дрво и плете или преде. кући се враћа кад залази сунце, пре укућана да наложи ватру, спреми вечеру, намири стоку, да укућанима окрпи одећу. А кад сви вечерају и легну, она остане да опере судове, очисти кућу, преде или плете, а притом размишља и

Наташа Панић

14

прави планове за сутрашњи дан. кад у неко доба ноћи легне, брине да јој се деца не открију, да не озебу, па их стално ушушкава.

она је дужна да опере, извлаћи вуну и да је испреде; да про-изведе кучину и од ње направи пређу; да свима у кући исплете џем-пере и чарапе; да тка платно за одећу, чаршаве, завесе и црге; да одари женску децу, да их подиже и изведе на пут. сву храну спрема у кући. у задрузи се купује само со, шећер, пиринач и зејтин. Зим-ницу спрема од поврћа које сама произведе у башти, а од дивљих плодова кува слатко и пекмез, од јаралика прави комину.

каменичанка кад иде на свадбу умеси баницу и спреми торту, исплете и сашије свима у кући понешто од одеће. Нађе времена да оде на седенћу и помале, да госта у кући дочека храном, куваном ракијом и кафом раженицом коју сама пече и меље. од колача најчешће пра-ви ванилице и пуслице. кад домаћин закоље свиње, она прави маст, спржу, крвавице, суши месо у оџаку.

Ако треба да купи нешто себи или за кућу, не тражи паре од мужа. Целе године кује планове, а с јесени скупља и суши семе од тикви, бере шипурке и лешнике, скупља орахе, а кад све то прода, купи планирано, чак остане и за миришљав сапун, помаду од крас-таваца, па и свилене чарапе.

Некада су каменичанке рађале више деце, а од педесетих година свака је у просеку родила по два детета, не више.Мно-ге каменичанке су отишле у свет да се школују, а оне које су остале у селу свака има бар основну школу. дара учитељица је била прва школована каменичанка која се вратила у село да са мужем георгијем просвећује младе каменичане и другоселце.Њихов пример су касније следили и други, као што је брачни пар Ђурена и Томислав.

каменичанка је причљива и дружељубива, добра мајка, супру-га и домаћица,и како кажу, четврти стуб у кући.

15

КамеНичаНиНон у кући не ради женске послове. Чим устане, жена је дужна

да му да преобуку, да му полије да се умије, да му постави доручак. он храни крупну стоку, музе овце, бере дрва, коси и оре. кад оре, жена му води говеда, кад тера сено са ливаде, она је ту да му помог-не да вежу кола, да набацају сено у плевњу. кад иде у воденицу, она му помаже да натовари жито, а ако се тамо задржи, дужна је да му однесе ручак. он пече ракију у сеоској казаници, жена му помаже да отерају комину од шљива које је сама набрала, да замеси тесто од мекиња и замаже казан. Ако муж прави шталу или обор, она је дужна да му помаже да направе блато да то омажу, да му придржи ако оправља кола или прави ограду око дворишта.

каменичанин продаје стоку, иде у град на пијацу, плаћа порез и чува све паре код себе. сваке вечери иде пред задругу или у кр-чму, док га жена и деца чекају да вечерају, па често, ако он закасни, децу превари сан и легну без вечере . Ако дође из поља или планине уморан и не жели да иде на средсело, а вечера није готова, он гунђа. он је цео дан радио, а она је цео дан седела у кући па ни једну вече-ру не могла на време да уготви!

А ако га жена превари па оде на онај свет пре њега, он остане сам и пуст као суво дрво на ветру.

17

једНе Ноћи у децемБру

Ту почиње моје прво сећање, први запис у мојој свести.Било је вече. Последњи дан новембра. Напољу је било пасје време.

са планине је хучао ветар, крив’ц, како га је називао деда, и бесомучно савијао гране крушке пред кућом која се при свакој муњи појављивала на наш прозор кезећи се. умирала сам од страха посматрајући призор, топло ушушкана у татином кревету. из даљине су се чули звуци се-оског блех-оркестра, неко је у селу славио дан републике.

Била сам пресрећна што ноћу спавам са оцем јер дању нисам имала прилику да га виђам.у другом кревету крај прозора спавала је мајка. Није ми јасно шта се са мојом мајком догађа, одједном је постала дебела и трома.Више није могла да ме држи у крилу као не-када, па је бригу о мени преузео мој чича сима, који је био дванаест година старији од мене и кога сам много волела. Баба стално улази у собу, ложи фуруну на којој је велики лонац у коме се греје вода.То је био ритуал пред купање коме сам се увек радовала, али се сада на лицима мојих укућана видела брига и ја сам само ћутала. спавали смо у великој соби која је гледала на исток. са тог истог прозора на коме се ноћас кезила крушка видело се дању дивно плаво небо са покојим памучастим облаком, а ноћу рој звезда изнад планине. годинама сам у своје дечје снове уплитала тај призор маштајући о непознатом, о том забрањеном и далеком свету преко границе где се у вечерње сутоне ројило безброј малених светиљки у селу смолча, а ми смо крај задимљених петролејки грлили сумрачја. у нашој соби налазио се још један прозор који је гледао у деда Бечкову кучу.у њи-ховом дворишту била је још једна кућа, али деда Бечкова ћошка била је наспрам нашег прозора и стално ме је дозивао седећи поваздан пред вратима погледа упртог у пчелињак, а кад је расположан, умео је да прича лепе приче.

крај прозора налазила се клупа на којој је било много старих шерпи, лонаца, и неких ћупова у које је баба посадила мушкатле. Цвеће је својим шаренилом красило собу, а ја сам, кад нико не види,

Наташа Панић

18

кидала лишће и кришом га мирисала. у том мирису било је нечег мистичног и исконског, у то и данас верујем и негујем мушкатле с љубављу.

На шареној поњави пред креветом отац седи на троношки сто-лици и у плеханом лавору пере ноге.Вирим испод ћебета као миш из рупе и упијам сваки детаљ не смејући да ишта питам. Повреме-но чујем стишани јаук мајке, сада баба чешће улази, чујем гласове непознатих жена у предсобљу и почињем да плачем. Баба ме узима и односи у чичин кревет да тамо преспавам. Мало је требало да заборавим пређашње тренутке из родитељске собе и да пресрећна усним у чичином наручју.

сутрадан у рано јутро буди ме јак дечји плач. отац и остали укућани грле ме и саопштавају да сам добила брата. односе ме у собу у којој лежи мајка са нечим маленим што веома личи на моју лутку.

Јутарњу маглу која истим рукама грли планину и село цепа продоран глас нашег комшије димитрија ћишиног, сеоског бирова.

– Чујете ли, сељање, на крсту Виденовог нач’ска се родило мушко дете!

касније сам сазнала да то није било уобичајено да такве вести саопштава биров, али деда димитрије је тиме хтео да врати мом деди дуг јер га је некада спасао из набујале реке.

убрзо потом у кућу нам долази пуно света. комшика баба Ђи-на донела ми је теглу меда, а баба Јорда пиле.

Ту престаје моје сећање. Шта је сутрадан било и неки период даље не знам.Тог првог децембра када се родио мој брат имала сам две године, два месеца и петнаест дана.

19

това је жаБа (друга слика)

у топлим зрацима мајског сунца купа се село. све је некако живо, ужурбано и раздрагано.у селу се чују дозивања овчара који обавештавају мештане да пусте овце на пашу, неко коље свињу па се од њеног скичања и вода у реци помера. у кући испод нас деда Јованче оштри косу, а његово ударање чекићем по сечиву истера-ло је све кокошке из дворишта које прелетају тарабе и мешају се са нашим кокошкама, које тог тренутка у буњишту траже додатак доручку јер им је шака жита од малопре очигледно мало. Баба због тога гунђа док са обрамка скида велике бакарне котлове у којима је донела воду са реке и њоме залива цвеће пред кућом. Никоме није била даље вода нити је имао више цвећа у дворишту као моја баба.

деда ложи ватру у вурњи где ћемо ускоро да печемо хлеб и по томе знам да је субота. То је био дан када је цело село месило хлеб, као по неком договору. догађало се да ако се нека домаћица разболи, ту је комшилук да помогне јер хлеба у кући мора бити. Чак и кад је у селу отворена пекара, хлеб се првенствено месио за задружне раднике, овчаре и остале дођоше, нико од мештана није куповао хлеб. Можда и зато што су сви имали жито и од њега мле-ли брашно ту у селу јер је на реци било неколико воденица. Хлеб у кући значио је сигурност, топлину и самопоуздање, иако мешен од истог брашна, на исти начин, свачији је био другачији.Тачно смо знали чији хлеб једемо ако мајка или баба некоме позајме па врате или обрнуто.

Мама у кући размеша хлеб, док се вурња напали, мора да тва-ше, и у тепсији прави тутманик – питу од киселог теста коју пече касније са хлебом. Мој чича сима шије ми хаљину у својој соби са другарицама росицом дунином, галином драгомировом и Летом Пакшином, за свадбу иги гргорчином на коју ћемо ићи сви. Ја сам била део чичиног друштва, а његове другарице су се надметале која ће шта да ми сашије или исплете.

Моје задужење данас је да чувам брата. Мали је и трапав, и

Наташа Панић

20

веома радознао, а ја се трудим да га нечим забавим па да на ча-сак шмугнем у кућу или обиђем деду који крај ватре, црвен у лицу, пуши цигар и у исто време од лесковог прута шара брату тољагу. Негде из комшилука чује се свађа због кокошке која је снела јаје у туђем сенику.

Вучем брата за рукав и покушавам да га дам деди на бригу и да побегнем, кад он радосно цичи и вуче ме ка леји пуној шареног цвећа.

– Брже, дадо, брже, шарена тојага! – каже и сагиње се да је дохвати.Видим нешта шарено, браон – сиво, пролази кроз цвеће, дугачко као павит са којим деца у школском дворишту скачу.

– Немој, Петре, немој, това је жаба! – вучем га и вриштим да скренем пажњу, а у исто време покушавам да га спречим да не узме жабу за коју знам да је опасна.

21

ХлеБ у Каци

кад је бабин отац деда Јован умро, баби на бригу остали су не-способни брат Веља и склеротична маћеха Младенка. Пошто сам на-викла да дан проведем са бабом, устајала сам у ране јутарње сате и из коваљиних одлазила сама у голбов двор код деде и бабе, што је у по-четку било за мене напорно јер сам ишла с једног на други крај села, а страшно сам се бојала говеда и њихових великих рогова. Било их је стално по путу, због испаше или су их терали да пију воду у реци.

Баба је имала обавезу да сваког дана одлази у родитељски дом да брату и маћехи спреми храну, нахрани живину, да им очисти кућу, јер сами о себи нису могли да се брину.

Једног дана баба није била код куће и кренула сам да је тра-жим по селу. Затекла сам је како из баба Младенкине вурње испечен хлеб вади и ређа га на даску. сваки хлеб узима у руке и ланеном крпом брише са њега пепео.То ради брзо, спретним покретима јер је хлеб врућ. касније уноси хлеб у кућу и одлазимо бабиној кући. Била сам веома поносна што сам за разлику од друге деце имала три куће у селу, које су ми биле уточиште.

Баба послује по кући, а ја идем за њом и са интересовањем пратим шта она ради, а касније је у игри опонашам.

– рајно, о, рајно! – виче општински писар – да идеш одма у милицију.– А што? – пита баба сва црвена у лицу од беса.– Ја обавештавам, они казују, иди па че видиш.Мојој баби милиција, саслушања и батине били су преко главе

јер су јој два сина била преко границе.– идем и ја са тобом – кажем и почињем да плачем јер тако

увек успем да је наговорим да ме поведе.– добро, али само до чекаонице јер те унутра неће пустити.улазимо у мени такође добро познату просторију јер сам пра-

тила моју породицу на многа саслушања.– А тебе је изгледа родила баба – каже командир Воја, звали су

га Црни, први пут му видех осмех на лицу.

Наташа Панић

22

– уђите – каже баби, а она се од те смирености уплашила још више.– А она? – пита дрхтавим гласом баба.– Може да уђе и она – каже, отвара нам врата и пропушта у своју

канцеларију, из џепа вади коцку шећера и даје ми. са бабиног лица нестаје грч, не зна зашто је овде, али зна да је у мом присуству сигурно неће тући.

– седи – каже Воја . – Леп ти је онај сир што си дала Љуби. Али ајде да ти кажем зашто смо те звали.

Тишина. Чујем бабино убрзано дисање, шушкање папира који он преврће од дувана пожутелим прстима и предани рад мољаца у орману који је крцат папирима па се иза отворених врата преливају као тесто.То ме у тренутку подсети на деда Пакалов стомак који му је вирио кроз тесну кошуљу, кога смо малопре срели.

– На колачи ли те окају у станицу? – рече подругљиво баби.– Погодил си, че њим кажем да окну јутре и тебе! – сикће баба и сте-

же ме несвесно за руку. грчим се од бола, али ћутим да ме не пошаље кући.– ево га! – каже Црни и извлачи лист папира испод милицијс-

ке капе. – Јутрос је твоја маћеха Младенка дошла да пријави да си јој украла целу вурњу хлеба.

– како? – муца баба. – Па ја сам га омесила. Ти добро знаш да је она малко откачила – објашњава грозничаво.

– Знам, али пријава постоји и случај морамо испитати.са два милиционера одлазимо бабиној кући коју су до детаља

претресли, а када ништа нису нашли, одлазимо код баба Младенке. Жена понавља причу да јој је баба украла хлеб и плаче. и заис-та у кући ни трага од хлеба. само празна даска на којој се чувао хлеб. Никоме није јасно шта се догађа. Пишу записник да хлеб нису пронашли ни код бабе нити код Младенке и полазе. двориштем се шири мирис хлеба. из полуодшкринутих врата на подруму излази кокошка и носи у кљуну повећи комад хлеба.

отварају подрумска врата широм и полумрачан простор осветљавају батеријском лампом. у великој дрвеној каци у којој се некада киселио купус био је сав хлеб намрвљен на комаде.

– Па ево ти хлеб – каже милиционар обраћајући се баба Мла-денки сажаљивим гласом.

– Ја сам га надробила и тува турила да ни га она не украдне. Али је това било још лани па сам забоварила – каже баба Младенка.

23

ПожарБило ми је два месеца када је мајка једне новембарске ноћи

пробуђена мојим плачем устала да ме подоји. Буктиња ватре преко реке осветљавала је Тодорецову малу. Мајка буди оца, констатују да је у Мулини пожар, отац одлази до звонаре која је била у нашем комшилуку и звони на узбуну. То се често догађало јер је због нез-ваних гостију са друге стране границе или неких инцидената на граници много пута сав мушки живаљ буђен из сна и као помоћ ми-лицији одлазио у акцију. обавештавани су уз помоћ црквеног звона које је после доласка нове власти служило као гласоноша. у селу је постојало и ватрогасно друштво јер је много пута паљена и летина у пољу. Мој отац је дуго година био председник тог друштва па је сав ватрогасни прибор чуван у дедином подруму. из тог времена остала је једна лимена кофа коју је отац много година касније пра-већи шталу уградио у стуб штале.

горела је плевња у Мулином дворишту. Њихова кућа је поред реке, где се могло лако и неопажено прићи и с планине и из поља. Била је то угледна и имућна породица у селу и нико није имао раз-лога да подметне пожар. када се село окупило да гаси, почели су да пуцају меци које је ватра активирала па су се сви разбежали.

сутрадан у селу доконих мештана као по обичају није било. у таквим ситуацијама склањали су се једни од других да неко некога не оклевета код милиције да нешта зна о претходном инциденту, а после да му је кожа јака! сада је свако на брзину завршавао обавезе и затварао се у кућу. Чак се ни жене на чесми нису задржавале да размене аброве како су увек радиле.

однекуда се морала почети истрага и моји родитељи су као очеви-ци били први на удару. данима су отац и мајка са мном у наручју одла-зили на саслушање. Морали су да кажу ко је запалио плевњу, и одакле муниција у њој. Падале су тешке речи, пљуштали су шамари, агонија се продужавала данима. саслушавао их је млади милиционер Миљазин, који је недавно дошао да службује у наше село. са собом је довео и своју жену Фатиму, која је носила шалваре и белу мараму на глави.

отац је тог децембарског дана отишао саоницама, које је вукла запрега, у шуму по дрва и мајка се на позив одазвала сама.

у чекаоници је било пуно света и морао се чекати ред. изнер-виран мојим плачем, излази из канцеларије Миљазин, и виче мајци:

Наташа Панић

24

– утишај то дериште!– утишај га ти! – каже му пркосно мајка. – гладна је, знаш ли

од кад чекам!– уђи – каже јој он. она улази,окреће му леђа и вади дојку да

ме подоји и утиша.– ко ти је рекао да ми окренеш леђа! – виче бесно, прилази и

опали јој шамар. у том тренутку у младој жени прокључао је понос и бес. Пљунула му је у лице и изашла из просторије. други милици-онер који је присуствовао саслушању скочио је да је заустави, али је Миљазин ћутећи подигао руку, што је био знак да је пусти.Тиме је овај кошмар за моје родитеље био завршен.

25

Путовање у НишЧим се сеоски послови приведу крају, а то значи да је жито по-

сејано и свиње заклане, а новембарски дани почну да мирушу на снег, моја баба рајна спрема корпу, исплетену од врбовог прућа, са којом ће кренути на пут. По два до три пута годишње одлазила је у Ниш да посети брата и његову породицу и то наравно са мном. у корпи се нађе сувог меса, плетених чарапа за мог деда кума-Цветана, ујака мога оца, који је и његов венчани кум, а мени крштени, његову же-ну Борку и децу костадина и Жану, који су само неколико година старији од мене. Буде ту и сушеног воћа, сира, џема од шипурака и шљива, ракије од дивљих крушака, и обавезно кромпира за који су сви говорили да је најслађи кромпир који су пробали.

За мене су то били најузбудљивији дани припреме и ишчеки-вања да кренемо на пут. За ту прилику баба плете себи сукњу и шал од вуне коју је те јесени офарбала у јасенову кору а у задрузи купи нове гумене опанке. Мени мама исплете џемпер, шал и капу од ву-нице коју такође купи у сеоској задрузи.

На пут до Пирота кренемо аутобусом у ране јутарње сате, по-сле ноћи коју обавезно проведемо будне, баба и ја, из страха да се можда баш те ноћи не поквари будилник.

кад шофер истера аутобус из гараже коју је само за ту потребу саградило село, рад мотора направи облак дима и сакрије путнике који дрхте од хладноће и ишчекивања. кондуктер пење пртљаг на кров аутобуса. Баба га по неколико пута опомене пре но што му преда корпу да води рачуна како је везује да се нешта од њених драгоцености не изгуби иако је корпу покрила бошчом и спретно ушила вуненим концем.

у аутобусу не само што нема грејања, већ дува на све стране промаја, па се сви умотавају у шалове и капе да се не прехладе. од превелике буке коју ствара мотор у аутобусу настаје таква вика да једва неко некога чује и разуме, али се својски труде да путовање од четрдесетак километара крате причом. Мене све то не занима,

Наташа Панић

26

прилепим се за прозор и са радошћу посматрам природу и села кроз која пролазимо.

од Пирота до Ниша путујемо возом, а то је такође велики доживљај за мене. у великом купеу воза све је некако ушушкано и топло, пуно света који се разликује од мојих Височана.

Наши рођаци дођу увек на станицу да нас сачекају. у Нишу сам се осећала као Алиса у земљи чуда.Видети толико лепих продавни-ца, аутомобиле на улици и град који ноћу бљешти обасјан светлом, за дете које је расло шибано ветровима на планини и крај петролејке, била је бајка.Ту сам први пут видела лифт и телевизор, упознала неки други свет као и доброту непознатих људи којима се допадала моја причљивост и мој височки говор, па су ми комшије и пријатељи мојих рођака увек куповали поклоне. десило се једном да ми приликом јед-ног гостовања моја кума Борка није купила поклон, као што је увек до сада чинила. дошао је дан да кренемо кући, а поклон не помиње нико. одважим се да питам: – кумице, ми си јутре идемо, а ти ми ништа не купи. кво да кажем на каменичање ка ме питају кво ти купише?

– Леле, кумице, – каже Борка – нес’м примила плату, али кад је оди срам, че купимо нешта.

Било је вече, хладан новембарски ветар прелетао је Нишаву и лепио прве пахуље на окна њиховог стана. стајала сам прилепљена за прозорско окно и са дивљењем посматрала плес белих пчела око светиљки које су осветљавале кеј. у позадини се видела тврђава која је израњала из ковитлаца снега и ветра као костур давно пото-пљеног брода из воде, и цео призор распаљивао је моју дечју машту о далеким и недостижним пределима, о срећницима који могу да живе окружени лепотом града који је за моје очи био нешто најлеп-ше. Пожурују ме да одемо до робне куће која само што се није затво-рила. Мој избор биле су црвене гумене чизме при врху опшивене белим крзном.Већ сам видела себе како трчим кроз снегом завејано село и сви се диве мојим чизмама.

– Немамо број – чујем глас продавачице.– Па добро, може и веће, носићу вунене чарапе – инсистирам јер

продавци се спремају да крену кући, а ја још нисам добила поклон.– Али то је број као за мене – каже продавачица и ја почињем

да плачем, чини ми се да се сви заверили против мене. Моја кума купује ми фотељу, наравно на вересију, јер је, на

моју срећу, познају.

Неко ће сигурно доћи

27

каква је то радост била за мене! После дрвене троношке због које сам се увек свађала са братом сада сам имала дечју фотељу и то лично моју. и нисам морала да се хвалим никоме јер је мој поклон видело цело село када сам са бабом допутовала кући.

Те усхићености и лепоте непролаза остало је у мени па ме сва-ко путовање у тај дивни град и данас чини срећном.Вероватно зато што та нит рођачке љубави и даље постоји.

29

деда Перча росиНЊегова кућа налази се испод пута, са десне стране на путу за

сенокос, а то је наш блиски комшилук. деда Перча је живео са си-ном Личком, снајом Персом и унуцима сашком и словенком. иако су коју годину старији од мене, мама и баба водиле су ме да се игра-мо, идући код њих на помале – комшијске дневне седељке. Њихова мајка, стрина Перса, била је негде из околине Алексинца, свиђало ми се како прича, а правила је лепе пите и колаче. Није као друге мајке нама деци износила по колач и давала у руке, већ би изнела велики тањир па једи колико можеш. са словенком и сашком смо често одлазили на гувно иза њихове куће иза кога се пружао шума-рак у месту илијница и хватали зими врапце у камари сламе или смо у забрану брали трњине. Биле су крупне и мекане у касну јесен кад их попари слана.

деда Перча је био у дубокој старости и живео је у малом со-бичку крај улаза у двориште где им је била вурња и штала. Ложио је ватру у огњишту насред собе иако је имао нов црни шпорет на дрва. свако јутро долазио је код нас по жар.

То је била навика да се у нашем селу позајмљује жар, која је остала од давнина када се није имало шибица. и сада коме се прво задими оџак, комшилук почне да долази са малим гвозденим лопа-тицама које су служиле као ђубровници и узима по неколико угље-на. Зависи од доба године, али домаћица је обавезно кувала кафу раженицу, скува ракију или сипа бозу, коју је свака кућа справљала. Ако то буде с јесени, нађе се и вино које су моји каменичани сами правили. да, право правцато вино справљено од грожђа које су до-носили из пиротских села у замену за кромпир.

деда Перчу смо често затицали пред вратима како седи голо-глав на каменом степенику и чека да мама и баба устану и наложе ватру у шпорету. Био ми је упечатљив јер је у свако доба године био исто обучен. Бела кошуља сашивена од грубог ланеног платна раздрљена до појаса, шајачни прслук и панталоне кројене на брич,

Наташа Панић

30

на левој нози опанак, а на десној цокула. Леву поцепану цокулу доносио је са собом и у њу му је баба стављала жар. Његових при-ча се не сећам, али се сећам да је увек у џепу панталона носио лешнике и давао ми.

31

тодорецовикад се нашим сокаком зачује топот коња, трчимо на капију да га срет-

немо. Једино је он у селу као обавезно превозно средство користио коња. „деда Вацика Тодорецов с белуту кобилу“ тако су га звали сви, живео је преко реке. Њихово двориште скривала је висока камена ограда-дувар, а на улазу дрвена капија. крај ограде је био с леве стране орах, а са десне лешник, па се сем кровова кућа у њиховом дворишту није видело ништа.

деда Вацика је на коњу прелазио набујалу реку што је изази-вало знатижељу мештана, поготову нас деце, па би се на обали увек нашло радозналих посматрача. А кад река буде и сувише набујала, онда је он прелазио преко висећег моста који је, исплетен од прућа и везан за две врбе, био ризичан, па су га сви избегавали. После би стао пред капијом и штапом лупао да му отворе. капију му је увек отва-рала његова сестра Панка, која се није удавала, била је у годинама.

кумица Панка, како су нас учили да је зовемо, били смо ку-мови, чим би нас спазила на обали, махала нам је и позивала нас у свој дом. Њихово двориште било је пространо са три лепе куће у њему. у џепу је увек имала коцку шећера или покоју љуту бомбо-ну. Шећер и бомбоне од дугог стајања у џепу били су пожутели од прљавштине, али нисмо могли да одолимо изазову да се засладимо.

деда Вацика би нас увек поздрављао кад би пролазио поред нас, а мушкој деци дозвољавао да јашу на коњу преко реке са њим.умира-ла сам од жеље да и ја доживим такве тренутке, али иако сам носила панталоне, није долазило у обзир. Једино је он у селу имао времена и жељу да се бави нама – сеоском децом. Јако смо водили рачуна кад га сретнемо да се обавезно јавимо јер нас је стално учио томе. куповао мам је слаткише, девојчицама љуте бомбоне, а дечацима медењаке. Чим би нас негде видео како се у гомили играмо, заустављао је коња и онако са висине, док смо га ми покорно слушали, увек нечему учио.

Тодорецови су били имућна и угледна фамилија. Вацикин брат Јованча имао је вуновлачару и воденицу. Једино је у њиховој кући, не само у селу, већ и у целом окружењу, светлела сијалица.То је била

Наташа Панић

32

новина, па је свако ко дође у воденицу или вуновлачару свраћао у кућу да види то чудо, а деда Јованча је свакоме објашњавао како је искористио воду да произведе светлост.

Волео је рибу, па му је мој брат често хватао рибе у воденичној вади, а он му је увек давао црвену стотку за коју се много слаткиша могло купити.

Његова жена, баба дука, дозволила је Циганима чергарима, који су долазили у наше село каруцама, да јој одсеку косу у замену за чаршав.

То је била уобичајена појава у нашем селу. кад мужеви оду послом у планину, Циганке и Цигани, који су долазили сваког про-лећа у село и ту остајали до дубоко у јесен, крену у обилазак села. Мушкарци покупе оштећено бакарно посуђе и у својој импровизо-ваној радионици крај реке оправе или калајишу уз робну надокнаду, а то је било кокошка, сир, јаја или ракија. Циганке гатају за паницу пасуља, а за сребрни стари новац добијаш штампану куварицу. да-нима наговарају жене да им одсеку косу, све су жене у селу имале дугу косу сплетену у плетенице, а за узврат добију постељински чаршав на коме су при дну штампани у црвенозеленим нијансама паунови, а ако је коса квалитетнија, буде ту још понешто од посуђа, као што су алуминијски тањири, кутлаче,виљушке и кашике.

Чудо су биле те Циганке. ситне, жгољаве, са децом на леђима, обучене у широке шарене сукње, а када подигну сукњу, испод ње као у продавници. око струка везана роба од платна, а око бутина виљушке, кашике, тањир. да се чудом не начудиш.

каменичанке, долазећи на чесму по воду, стално су гурале не-послушну косу испод мараме и хвалиле се једна другој којој су шта у замену за перчине дале Циганке.

А када је баба дуки дозлогрдила кратка коса коју никако није мо-гла да укроти, замолила је деда Јованчу да је ошиша до главе. Нама деци је то било страшно занимљиво и чим бисмо је видели како на реци пере веш, молили је да скине мараму и умирали од смеха јер је било непојмљиво да жена буде ошишана до главе. Њен изглед подсећао ме је на комичне старице из књига јер је била без зуба, повијене браде и челава, а њој све то није сметало, па је и сама збијала шале на свој рачун.

Вацика, који је био веома педантан, љутио се када види да неко баца ђубре у набујалу реку објашњавајући зашто не треба, а Цига-нима чергарима везао је конопац на обали реке да не суше веш на гранама врба јер је то брука за село.

33

сугреБјеПробудила сам се са сташним сврабом и црвенилом по телу.

Мајка се хвата за главу, а баба констатује да су то сугребје.– Шта је то? – питам уплашено. – сугребје су кад пас или мачка ноктима гребу по земљи, а

ти то нагазиш или ти се врапци истресу на дреје док се на простор суше – каже баба.

Ништа ми није јасно, али знам да ми је мука да ћу из коже да искочим.

– и где сад да јој тражим доктора, недеља је? – јадикује наглас мајка.

– Море какав доктор, тува доктор не помага. са че ја окнем Цену кучкарову, има одма да ђу олечи.

одлази баба и убрзо доводи моју спаситељку,натоварену рек-визитима за лечење. Препознајм гребенце којима су жене у селу чешљале повесма.

одлазимо на реку. По њеном упутству она и ја стојимо на ве-ликом камену усред набујале реке нагнуте над водом, а мама и баба ћутке посматрају призор са обале.

Ја ћутим, глава ми покривена белом марамом, а баба Цена гре-бенцима захвата воду и баје. онда кроз те гребенце сипа воду изнад моје главе и опет шапћући изговара неку бајалицу и тако три пута.

Пролеће је, набујала река бесомучно хући,од ледене воде која кваси моје тело пролазе ми жмарци, али и то је ништа наспрам су-греба које сам нагазила, како она констатова.

када смо дошли кући, мајка ме масира водом коју баба Цена донесе, у коју је ставила лековите траве, и смести у чисту белу по-стељину. да ли од њеног бајања или ко зна чега, одмах ми беше боље.

Баба Цена је својим чајевима, мелемима и бајањем помогла свакоме ко се нашао у невољи. када је мој брат упао у котао вреле воде и сав био у пликовима, дала је баби и мајци рецепт да саме направе мелем јер тог дана није стигла да га направи, а ствар је

Наташа Панић

34

била хитна. и заиста, за неколико дана мој брат је био излечен, црвенило и пликови су нестали, кожа је изгледала здраво.

А рецепт гласи овако: у неку стару плехану чинију ставиш једну шаку смоле од бора. сипаш кашику меда, мало зејтина и то топиш на ватри. када се смола и мед растопе, ставиш једну шаку струготина од испод младе коре зове. кад све почне да кипи, скло-ниш с ватре и сипаш шољу јаке препеченице. охладиш и мажеш из-горело место. Бол престаје убрзо, за неколико дана ране од горевине се суше и не остаје ожиљак.

По лек су долазили и другоселци. Никога није враћала нити наплаћивала. Понекад узме дуњу или даривану јој јабуку и стидно је сакрије испод кецеље, а касније подели унуцима и комшијској деци. касније су јој комунисти и милиција забранили да ради. у ново просвећено доба црква и такви „доктори“ били су погубни за народ. своје умеће пред крај живота пренела је на снају Јулу, која је у крајњој нужди невољницима прискакала у помоћ ризикујући да због тога буде малтретирана од власти, а видевши да је враг однео шалу, никоме од потомака није пренела то знање које се вековима кроз генерације преноси с колена на колено и то само женским по-томцима док су још деца.

35

Бате, Куде су ми оП’Нцити?данаилови живе испред Тодорецови, или обрнуто, зависи с које

стране гледаш, а између су Пакшини. Борков отац данаил био је међу каменичким печалбарима који су 1919. године ишли у Америку. од зарађеног злата купио је доста имања, па су Борко или Бора како су га звали, као и његов брат Ђерго спадали међу имућније каменичане. Живели су преко реке насупрот наше куће. Памтим Милу и Јову, де-да Борине синове, како се у ране јутарње сате голи до појаса умивају у реци. Јова обавезно пере косу у реци, небитно које је доба године, и чешља је навише па му по цичој зими коса буде залеђена, а он ликује док парадира селом. и Мила је увек имао фризуру, он је косу мазао уљем и то оним што његов отац подмазује шиваћу машину.

деда Бора је био ситан растом и стално у покрету. стизао је да обрађује имање, чува стоку, шије мушка пртенична одела и поврх свега био је школски послужитељ. Јова и Мила нису волели да раде имање и чувају стоку, али су у школи помагали. Памтим како су голим рукама преносили жар из једне школе у другу, а сви су их са неверицом посматрали.

Ја их никако нисам разликовала иако нису личили један на другога.Тек много година касније схватила сам да Мила говори правилно српским језиком који је научио у војсци, а да Јова има говорну ману. додуше, причало се по селу да је Мила приликом страже у војсци лоше разумео наредбу да три пута опомене лице које му иде у сусрет, а ако не стане, да пуца, већ је повикао:

– Три пута стој, пуцам! – и пуцао на разводника страже, па је због тога пуштен из војске. Мила је изводио мађионичарске егзибиције,па је често у опкладу за пиво сипао гас на језик и палио ватру. Није му увек успевао трик, па је често био испечен.

Нису се женили, кажу да нису могли да нађу богате девојке за њи-хов богат дом, како су њихови родитељи захтевали. имали су лепу кућу са лепим намештајем и пространим двориштем крај реке. За разлику од других каменичана, они нису жњели жито срповима, већ су га косили

Наташа Панић

36

косама и то ноћу по месечини, а дању су на њиви играли карте.Јова је истих година као мој отац.сећа се отац када су педесе-

тих година отишли заједно на предвојничку обуку у Пртопопинци. спавају на слами у задружном дому. ујутро рано свира труба на узбуну, сви скачу, трче напоље и у највећој тишини постројавају се у врсту. Тишину ремети Јовин глас.

– Бате, (то му је била узречица) о бате, куде су ми оп’нцити? – дозивао је плачним гласом мога оца.

Мила и Јова били су добричине и свима у селу симпатични, па је свако волео са њима да се нашали.отишли су скромно из живота као што су и живели, не дочекавши дубоку старост.

После много година приликом једне посете селу залазим у њи-хово двориште. дочекује ме немио призор. Празан и срушен дом, двориште зарасло у коров.оно што видех дубоко ме потресе. са су-зом у оку записах:

у довраткукамена громада призива небоТри зида собеЗатурено сред тескобеЧетврти стоји као иконостасНа њему црвоточни рамови Безброј породичних слика Тренуци отргнути од забораваНеподложни миловању окау челу Богородица Молитвено умешена од хлебау некој божићној ноћистручак босиока тескобу красиБогородицеса три руку пригрлиМајчински још три зида призовии огњиште топло да нам поглед не венеВетар на плакање не миришекад застуди

37

свадБакаменичке свадбе као и у селима горњег Висока правиле су се

у јесен.Тада се домови оките берићетом, у пољу се послови приведу крају, има меса, хлеба од новог жита као и ракије, па се момци жене и девојке удају на миру. родбина се није позивала писменим путем, већ се ишло од куће до куће са обавезном ракијом која се зове званица.

Неколико дана пред свадбу село врши ужурбане припреме. од цицева, бархета и пуплина, материјала који се продаје у задрузи, све млађе жене за ту прилику сашију по комад одеће. иако су многе каменичанке купиле шиваће машине, и то оне које се терају ногом, ни једна није умела да шије, па су доносиле код моје мајке, она је тих дана била претрпана послом, а наша кућа пуна света.уз мамине инструкције једне су кројиле, друге фирцале, треће спремале храну, па се сокак орио од смеха.

А кад прође та грозница, дан пред свадбу почиње друга. Пра-вљење торте. и то је било право умеће. да жицом измутиш јаја, да испечеш торту да не буду глетава нити изгори и да улупаш снег од беланаца, али тако добро да се сутрадан беланци не осуше или спадну с торте. и то је моја мама умела добро да уради. камени-чанке су по групама у комшилуку куповале заједничку воденицу за месо и орахе, жицу и лонац за мућење торте, калуп и пресу за колаче. кад буде славље у селу, чека се на ред јер такве ствари нису свакодневна потреба у кући.онда би се комшинице које су ортачки куповале те реквизите окупљале код оне која је највичнија у пра-вљењу колача или код оне којој шпорет најбоље пече.

Прва код нас дође баба Виторка ћишина.она увек донесе дуплу количину јаја за не дај боже, ако се нешта мама збуни па торта не ис-падне како ваља, што се никада није догађало, а у ствари је хтела да се одужи за мајсторисање. Мени је било жао што мама никада не поква-ри торту па да и ми једемо. Али смо се код стрина Малинке Џоџине увек гостили, њена ћерка Буба била је моја другарица.она последња донесе мами да јој направи торту, пошто њена не успе, правдајући се

Наташа Панић

38

тиме да јој је рерна на шпорету прогорела па због тога торта спадне и не испече се добро. све су торте филоване беланцетом, али је украс од слатка на свакој био различит па су их тако разликовале.

На дан свадбе све жене праве баницу сукану или налагану – а то значи од кора које су саме претходно испекле на шпорету. сећам се била је нека свадба у селу и баба је спремала баницу, а ја сам јој по-магала. За разлику од мајке, увек ми је давала да се играм тестом, а то што направим увек испече и да ми да поједем, мада није било увек за јело. На тој свадби су кумовали Прђомови, бабин близак род. долази дара, бабина снаја, и плаче жалећи се да је правила налагану баницу, али се баницата укрутила да не може ни са сећиру да се насече.

– Па кико ђу прави? – пита баба.– За по добро корете не прска с воду, него с мас, мислим нема

да штедим куде морам да се покажем.– епа, може ли суве коре да се не намокре, са си може понесеш

баницуту уместо чад’р – каже јој баба. – А имаш ли још коре?– само две.– Толко ми и требу, еве ти носи мојту баницу, а ја че си, док

појдем на свадбу, напрајим нову.Баба кваси једну кору и ставља је у тепсију. Прави фил од јаја,

сира, масла и листова цвекле које у то доба године има у изобиљу. ставља мало чистог, мало пројаног брашна и наврх ножа соду би-карбону. ставља фил преко коре, а одозго другу наквашену кору. сече питу на коцке, залива врелим маслом и тепсију ставља у цре-пуљу где испод сача пече баницу.

у свадбини, како смо тада називали породице које праве свадбу, припреме се врше данима. да се окречи кућа, сакупе по селу клупе и столови као и посуђе. На свадбама главни кувар је Асен Пинда или деда Милан из Браћеваца, а где је већа свадба, буду обојица. спрема се јанија – чорба од овчег меса, купус са свињским месом и печење. ракија се обавезно кува у великим бакарним котловима. Ако неко хоће да се нашали са пријатељем или пријом, па стави у ракију пепео од цигарета, ко попије такву ракију кући га полумртвог одвозе запре-гом и требаће му неколико дана да се поврати. Безазленије шале су биле да се пријатељима око врата окачи венац белог или црвеног лу-ка, пријама паприке или лицидерско срце купљено на пиротском ва-шару. у време свадби у селу су сви весели и толерантни, па нема оних ситних сеоских свађа за преорану бразду или прекошену ливаду.

Неко ће сигурно доћи

39

Невеста се одвозила од куће или доводила у младожењину кућу дрвеним колима која су вукли волови или краве, за ту прилику се позајмљивала најлепша стока у селу.Ту је и писани сандук у ко-ме је девојачка спрема, који обавезно буде отворен и сви невестини ручни радови поређани око сандука да се види колико је невеста спретна и радна. Ако нема дарова или нема довољно, позајмљује се од других удавача у фамилији. А ако буде много дарова, онда невестина браћа носе ручне радове на врљикама. родбина и кумови невестине дарове носе преко рамена да сви виде шта су добили.Ту буде обавезна црга на пребир, кошуље и веш, зависи ко је коли-ко имућан. и намештај се позајмљивао да сватови виде да је кућа имућна и домаћинска.

Невесте су обучене у дуге беле хаљине закопчане до грла, по-нека и у народној ношњи са обавезним велом на глави. За многе у селу најупечатљивија свадба била је свадба Љупча Вунђеровог. Правили су је у лето. Није се свадба по церемонији разликовала од других, већ по младенцима, то јест по невести, коју је довео изда-лека, однекуд с мора где је службовао. Његова невеста није била за-копчана до грла, већ је била у прелепој хаљини обнажених рамена. играла је и веселила се, за разлику од наших удавача које, на дан свадбе, стидно испод ока посматрају шта се догађа.

– е това је невеста, ко гром! – говорили су поносито каменичани.– Море, ко ђу неје срам да се тека облече! – гунђале су љубо-

морно каменичанке.

41

шетњау време када је у селима горњег Висока било много младих,

сваке вечери сеоска омладина одлазила је у шетњу. у сваком селу постојала је одређена релација где су млади шетали. у нашем селу шетња је била од сред села па до трепетлике испод села, а некада и до друма, а то је била раскрсница за каменицу, Браћевци и изатовци, ту су се сакупљали млади из сва три села. у селу шездесетих и почетком седамдесетих година било је много младих, различитих узраста и об-разовања. Било је пољопривредника, сточара, студентске и средњош-колске омладине као и много младих који су долазили одасвуд да про-веду распуст код деде и бабе на селу. у вечерње сате нису се много разликовали једни од других. сеоска омладина враћала се на време из поља да се окупа у реци и дотера за одлазак у шетњу или корзо како смо га још звали. Често су долазили момци и девојке и из других села јер је у то време у каменици било највише младих. с обзиром да није било струје, а не увек и месечине, много пута смо се по мрклом мраку препознавали по гласу. Лош пут нам није био препрека за шетњу јер смо знали и по мраку где се налази сваки камен и рупа на путу.

Једне такве мрачне вечери дошли су колима момци из неког села с оне стране Видлича да упознају девојку за женидбу. Мрак је био густ да се прст пред оком није видео. само би нам нечија ши-бица или упаљена батеријска лампа осветлила лица. стајали смо у повећој групи пред задругом и слушали музику са транзистора који је донео стевча Шиљин, а мало даље у мраку Нацко драгомиров је развлачио хармонику покушавајући да ухвати мелодију, а ми смо се због тога кидали од смеха. другоселци су пришли и упознали се са нама. Била су два рођака а један је радио у Немачкој и хтео је да ожени девојку из нашег села и одведе је у иностранство. говорио је о лепом граду у коме живи, о великој плати и луксузном животу.

Прича се допала Милеви Белској и те вечери уговорише верид-бу. сви смо се углас договарали и убеђивали је да одмах пристане верујући да је то само шала. Био је петак, а веридбу смо заказали

Наташа Панић

42

за недељу, јер се потенцијалном младожењи завршавао годишњи одмор, па му се журило.

деца ристе Белца била су сиромашна али поштена па су се Ми-левкиној удаји радовали сви у селу и сви су помогли да се сватови дочекају како доликује. кад су у недељу дошли сватови, Милевка је била збуњена и уплашена јер момку по мраку није видела лице и није знала ко је младожења, нити га је препознао нико од нас који смо у време просидбе били присутни. Могао је да дође и неко други, и то се понекад догађало у нашем крају. На срећу, све је испало добро и по оној народној : „Ако Бог гледа за тебе, ти не мораш.“

43

срештасрешта је била жалост и радост, и срећа и туга. Триста шездесет

и четири дана машта се и сања о њој. Планира се шта ће се спремити за храну, шта обући и шта понети најмилијима на дар. да траје и сећа их на родитељски дом, на најближе. Тај дванаести јул у календару цркве-ном Петровдан је дан за који се живело.Тада сва височка села одлазе на срешту илити отварање границе. која је то била невероватноћа! Целе године је граница била гвоздена завеса кроз коју се са страхом гледа, а за оне који се дрзну да је пређу – линија смрти. А тога дана можеш ту изорану бразду црвене земље да газиш колико хоћеш, да пређеш час у Југославију час у Бугарску и да ти длака с главе не фали. ујутро од шест па увече до осамнаест то је била свачија земља, а после – зна се. Ако не дај боже неко претера са слављем па зађе у врбаке крај реке и ту преноћи и за његову несрећу војска и милиција га не нађу док про-веравају после затварања границе тај простор, проведе и по месец дана у затвору док се не докаже да је овде био због алкохола а не политике.

За срешту се село спрема као и за свадбу. Није било породице у селу која није имала некога преко границе. сви су ишли запрегом. у добро опрана дрвена кола, а неки су за ту прилику фарбали канате или правили нове, стави се слама, затим нове црге и ту се смести фа-милија, а ако буде места, пође неко и од комшилука. креће се у рану зору, а неки крену још одвече да заузму боље место на некој ливади крај реке где ће провести дан. Ливаде су окошене, сено претерано, па ти се под ногама угиба зелени тепих младе траве. сва нада, ишче-кивање и стрепња прхне као голуб из кавеза када прогласе границу отвореном. А онда јурњава да што пре пронађеш родбину с друге стране јер време ради против свих. Трче млади и стари, сударају се, загледају сваког док не пронађу своје. сузе и јецаји док родитељи ћутке грле одбеглу децу. и увек оно неизбежно питање. родитељи се питају где смо погрешили, а деца да ли смо добро урадили.

руча се оно што се у родитељском дому спреми.Ту је обавезно печено јагње, овче кисело млеко, пуњене паприке и суво месо, које

Наташа Панић

44

се чува још од прошлогодишњег свињокоља, добро упаковано у па-пир и закопано у наћвама у пројано брашно.

Памтим бабу како поваздан брише очи марамом и грли синове Бојана и софронија, за које зна да их нећа видети до следеће среште, а за мајчино срце то је превише. исти призор где год се окренеш.

само смо ми деца тога дана били пресрећни. Толико слатки-ша, играчака и којечега могли смо само сањати, а тога дана добија-мо их од рођака. Посматрам родбину како размењују поклоне. Жене из свих височких села целе године од најбоље вуне плету џемпере и чарапе за најмилије, а они из Бугарске доносе пиринач, зимски веш и обавезно алву и љуте бомбоне – лукчета.

данима се жене на чесми хвале која је шта добила, како су јој напредовала деца, а ако је сусрет овековечен фотографијама, онда је доживљај комплетан.

и тако до следеће среште ископавају се неке нове приче и до-гађаји који се по стотину пута препричавају на седељкама, у кафани или крај чесме, а година је веома дуга.

45

задругаЗа нас је задруга била и продавница у којој смо куповали све

потрепштине као што су: гас, маст, сол и пипер, али и косе, опан-ке, гаће и штофове и чега више не. Али је такође задруга била и пољопривредна организација која је настала од конфискованог има-ња и стоке људи који су из свих височких села бежали преко гра-нице. како се број становника у селима смањивао, тако је задруга јачала и расла. кад нека породица побегне, одузима им се у корист државе сва покретна и непокретна имовина.

у тој и таквој задрузи радио је и мој отац. он је због ње напус-тио пиротски „Тигар“ и вратио се у село.

Памтим како су у тракторским приколицама возили раднике на задружна имања у целом Високу. Било је и мушкараца и жена. Међу задружним радницима била је једна млада распуштеница која је стал-но говорила мом брату да хоће да му буде мајка. Био је мали и није разумео шта је шала па је ствар узео здраво за готово. сачекивао је трактор у чијој је приколици са осталим радницима била и она, а он-да би се киша камења осула на приколицу. Људи су покривали главе схвативши да је враг однео шалу, а мој брат док не испразни џепове, није престајао. Тракториста и докони мештани су се од срца смејали.

Тракторима су по цео дан терали сено на овчарнике у пла-нини која се белела од задружних оваца. Постојала је економија у изатовцима а у нашем селу су им биле канцеларије. у наше село много људи се доселило због посла. Било је учитеља, наставника, милиционера, инжењера и задружних радника који су долазили и из доњевисочких села, али и из удаљенијх крајева, а милиционери су били из целе Југославије.

у време косидбе у ране јутарње сате насред села паркирао би се трактор са приколицом и чекао надничаре за сакупљање сена. То је била згодна прилика да сеоска или студентска омладина зара-ди коју пару, а ишле су и жене кад заврше послове на свом имању. Знало се колико радника са колико простора могу да сакупе сено и

Наташа Панић

46

тако их распоређивали.Мама је понекад ишла у надницу са братом. Био је врстан ри-

боловац, хватао је рибу рукама, иако је био још мали, био је радан па су му признавали дневницу. кад буду крај реке, група ради за њега, он нахвата рибу, наложи ватру и испече је па се сви госте.

у крчми која је припадала задрузи и која је била отворена од зоре до дубоко у ноћ, радио је мој отац. када је претходни крчмар Цветан кучкаров отишао са женом Јелком и сином Велином да жи-ви у Цариброду, отац је преузео бригу о крчми. отварао је у ране јутарње сате да се путници, а било је и другоселаца, пре поласка ау-тобуса окрепе и загреју, а они који први пут путују и разбију трему. Аутобус је саобраћао свакодневно: полазио је у шест ујутро, враћао се у осамнаест увече, сем када снегови завеју путеве и аутобус. А ако си први пут кренуо у град, наслушаш се свакаквих прича од дежурних шегаџија. казују како су на улазу у град окачена свињска црева и свако ко први пут дође мора да их пољуби. Поједине жене које први пут путују гледале су са неверицом, а деца плакала.

Током дана у кафану сврати свако ко крај ње пође. Задружни радници и сеоски службеници у њој доручкују. дођу овчари из пла-нине по хлеб. Ако пекар још није испекао хлеб, отац их пошаље да узму наш, а ја поваздан бојкотујем храну јер никако нисам могла да једем хлеб који је месио човек длакавих руку и са цигаретом у устима.увече баба се сажали и испече ми у огњишту турте – хлеб од брашна, воде, соли и соде бикарбоне, који сам обожавала.

Памтим чика Бору из Паклештице који је у планини чувао за-дружне овце. Био је очев велики пријатељ и увек када је долазио у село није пропуштао прилику да види брата и мене. Његова деца остала су у његовом селу и ретко их је виђао. из планине нам је увек доносио дарове. Буду то дивље јабуке и крушке, лешници, пе-чурке кашикаре, кад се шта нађе. Брату је правио свирале, а мени мале преслице, па смо му са радошћу трчали у сусрет када бисмо га чули да долази.

дођу код нас по хлеб и мајстори који праве качкаваљ. Мајка им увек да шта је тога дана скувала нама за ручак, а они нам донесу ђубек – веома укусна смеша за качкаваљ. у ствари, кад се качкаваљ умеси и смести у калуп, поравна се, а вишак се кида и то се зове ђу-бек. Ми никада нисмо могли бити без доброг ручка јер је двориште било пуно живине, а река пуна риба протицала је пред кућом.Мој

Неко ће сигурно доћи

47

брат, чим се појаве гости, за тили час би пунио кофу рибом или је мајка клала кокошку и спремала ручак.

у крчми је било и оних који су долазили да чују и виде шта се догађа надајући се да ће их неко частити чашицом ракије, али им није ни на крај памети било да се лате џепа да себи купе пиће а камоли да некога часте.

у задружној продавници увек је било доконог света. Није мог-ло да се деси да увече чак и по највећем кијамету мушки свет не оде у крчму и задругу, а жене крај чесме. Ту су се размењивале вести јер од средстава информисања постојали су само транзистори, али ретко ко је имао. Аутобусом је стизала пошта са којом су стизале но-вине за службенике и њихове жене. Новине су добијале наставнице и полицајке, а свако ко је желео да прочита, могао је од њих да позај-ми. Новине су се касније користиле да се нешто у њих запакује, чак и грудва сира, па са њега можеш после прочитати и новински текст. А кад су се правиле торте приликом славља, новина се стављала на дно шерпе да не загори торта.

у задрузи су крај врата на тезги стајале у картонској кутији погачице –медењаци, а у теглама свилене бомбоне.То је био вели-ки изазов за наше дечје очи па смо се у недостатку пара сналазили претресајући сеоске пологе и увек крали по једно јаје за медењак, а највише три, да нас не открију.

А кад су у селу отворили још једну задругу, из града су дошла два млада трговца стојан и Марин. Били су лепи момци, становали су у нашој кући па смо много слаткиша и печених семенки појели од сеоских удавача.

сваког викенда и о државним празницима клала се задружна стока и продавала заинтересованим мештанима. и то је радио мој отац. А ако нека количина меса остане, то се спреми и у крчми на-прави гозба. Често су у наше село долазили грчки и италијански тр-говци стоком и ловци. отац их је водио у, а мајка је радила у крчми. Једино тада сам имала приступ том простору и слушала разговоре и шале, а каменичани су имали здрав смисао за хумор.

49

стеваНово КладеНчеусред реке кладенац, да се чудом не начудиш. Вода у њему

ледена, и по највећој врућини ако се њоме умијеш, буде ти хладно, а ако ставиш руке и ноге, укочиш се, па су се многи момци такми-чили ко ће највише издржати да држи ноге у води. када се после окупаш у реци, чини ти се да је вода топла иако је била поприлично хладна.

Причао ми деда Мита Пенин да је извор направио неки његов предак по имену стеван. кад се оженио, био је љубоморан па није пуштао своју лепу невесту далеко од куће саму. с јесени кад је до-шло време да се натапа конопља у реци, он је направио вир у реци пред кућом. од хладне воде невеста се укочила, а он је копајући открио извор, и озидао га.Тај извор је по неколико пута годишње затрпавала река, а каменичани су га чистили и обилато користили.

у ране јутарње сате долазиле су жене да у хладној води дрве-ним кашикама муте масло. спусте у воду котлић са млеком и муте док се масло не сакупи око кашике. Међу тим женама је била и моја баба, па смо брат и ја, као и друга деца чије су мајке и баке мутиле масло, искакали из кревета и трчали са кришком хлеба на стевано-во кладенче да нам баба намаже масло.

свако ко би кренуо у поље или се враћао кући свраћао је да захвати хладну воду и да се напије. Миша риљин је увек долазио празних руку. На глави је стално носио црну плетену капу која је личила на чарапу. скине капу, легне и напије се воде, а затим зах-вати воду капом, стави на главу и оде.То је био његов свакодневни ритуал који смо ми деца са интересовањем посматрали. риљини су живели преко реке, некада су гајили свилене бубе, имали су разно-бојну свилу и поклањали каменичким везиљама. кућа им је била међу лепшим и богатијим кућама у селу па сам са знатижељом за-лазила у њихов дом. Преко пута риљиних живео је деда Желеско ружин са женом, код њих сам одлазила са бабом по мајци, били су њена фамилија и веома су се поштовали. док баба попије кафу

Наташа Панић

50

раженицу, пошаљу ме да им донесем у тестији хладну воду са сте-вановог кладенца, коју су после служили уз мед.

изнад стевановог кладенца два јасена на рубу Пенине гради-не правили су хладовину посетиоцима извора.

Моја најбоља другарица била је Златка Пенина па смо као деца много времена проводили у њиховој кући, то је наш први комшилук. Њихова кућа имала је исти распоред соба као још много кућа у се-лу, грађене по истом шаблону. све су куће имале велико предсобље, малу кухињу и још две велике собе. Пенини су имали у продужетку један мали собичак у који је нама деци било забрањено да улазимо, а ја сам умирала од жеље да видим шта је унутра. Златкини родитељи су се веома рано, у то време још увек се бежало само преко грани-це, одселили у Банат. Памтим како смо устали у зору једног јесењег јутра да их отпратимо на аутобус. Тетка Перса, чика Венко, Златка и њен брат иван полазили су у нови живот и занавек одлазили из села.сви свечано обучени, црвени у лицу од суза које су те ноћи пролили.Тетка Перса је за ту прилику скинула мараму и наколмовала косу, чи-ка Венко поткресао бркове. опраштали смо се као да се занавек рас-тајемо, а тако и би, а касније сам такве призоре посматрала безброј пута када су каменичани одлазили у градове у обећани бољи живот.

у мени живе успомене на наше дечје несташлуке у њиховом дворишту, на бунар у који смо пуштали рибе које смо хватали у реци, а после их хранили хлебом, на дане вршидбе кад су Пени-ни врли говедима која су вукла дрвену лесу натоварену камењем и нама децом. са Златком смо на Лазареву суботу ишле по селу са корпицама од врбовог прућа и певале лазаричке песме а за узврат добијале јаја. Златка је била стидљива па сам ја увек добијала више јаја од ње. када ми је једном приликом горка дунина, која је би-ла бабина најбоља другарица из младости, напунила корпу јајима, Златка је села испред капије и у знак револта поломила сва јаја која је тога дана добила.

касније, кад су деда Мита и баба рајна остали сами, одлазили смо стално код њих, а они су нас са радошћу примали у кућу.Веро-ватно смо им били замена за унучиће које су ретко виђали. Поред Венка имали су синове Тодора и Величка који су живели далеко од села. То је био случај скоро у свим каменичким породицама да су сеоску децу волели као своје унуке које су виђали једном годишње или ређе.

Неко ће сигурно доћи

51

После много година зашла сам у њихово опустело двориште и са пијететом се присетих одбеглих дана и драгих ми лица којих више нема.

53

време умирањаТопао планински ветар повија кичму спарног дана.Лето је на

измаку.остарела стабла ђжанарике у Пенином дворишту грле жед-ну земљу стењући под родом. ситни, жути плодови пуне утробе птица које долећу по храну. громада црвенкастог камења, обраслог маховином, сведочи о томе да је ту некада била ограда која је омеђи-вала двориште. Порушени обори зјапе аветно према небу.

Шкрипа старог храста у дворишту ремети гробну тишину заједно са цвркутом птица и зриком зрикаваца. То су једина жива бића на том простору. Тужну идилу употпуњује прљава белина куће која као да се сакрила од времена умирања, чучи у дну дворишта.окружена је дрвећем које је изникло свуда около без реда, са препле-теним гранама заштитнички је скрива од сунца.

испод прага куће чије двери чува давно зарђао катанац из-никла су два јасена који пропињу своје гране ка небу. кроз напу-кле зидове ветар износи хладну утробу куће и простире је около. Поломљена стакла на прозорима издајнички му помажу. само чађаве завесе пркосно кидају праменове ветра њишући га у свом наручју. старински намештај прекрива дебела чипкаста паучина коју ни снажни ветар не може да искида. На зидовима собе висе црвоточни рамови у којима су педантно поређане фотографије, сведоци о прохујалом времену живљења. уљудно поређано по-суђе на полицама и пепео из давно угаслог огњишта ћуте о живо-ту који није имао снаге да се супротстави умирању. из земљаних ћупова ветар извлачи тешки задах хране која се у њима чувала.ћупови за масло, сир и маст стоје поређани и тачно се може пре-познати у коме се шта чувало. Насред собе стење колевка под теретом плафонске утробе. у дно собе склопљен разбој чије су нити давно појели мољци и сасекле маказе времена.у дрвеним креветима у којима ни стенице не траже више храну спавају уморне ноћи које падају кроз порушен кров куће. дању се небо злокобно смеши кроз те отворе.

Наташа Панић

54

Већина каменичких кућа личи једна на другу. Ту их тужни сликар свакодневно походи и уписује по једну суморну бору на њи-ма.Цвиљење храста из дворишта опомиње ме да је то стварност.

они који су створили ником потребне домове побегоше из жи-вота. А хватали су се у коштац са животом и суровом планином црпући од ње снагу биља и дивљих звери, научили да се окрећу ка сунцу да би остали и опстали баш ту где су поникли. Научили да од једног новчића направе два, избијали печалбарски по свету, постили и кад није време поста, јели качамак и головар да се има, да остане и прескочи да деци помогну да им прокрче пут у боље сутра.

Посрнули домови и нахерени споменици на Билу последњи су сведоци времена које побеже иза оне дебеле завесе светлости и ос-таде пусто село где се све гаси и нестаје.

55

учи да се Не мучишТом реченицом храбрили су родитељи децу да свакодневно

превале пут и по десетак километара, што није било нимало лако, поготову кад са планине дуне северац, а хладне планинске кише да-нима квасе блатњаве путеве. Преко зиме кад арлаучу вукови и кад се пртине у пољу праве само од дивљих звери, ђаци пешаци станују у селу. Није било куће у којој неко другоселско дете није становало, а била су то деца рођака, пријатеља или су их за малу кирију при-мали из сажаљења.Такви дани су за нас били права уживанција јер се после школе одлазило на обавезно санкање. о тој деци без роди-тељског старања водили су бригу наставници. Били су у обавези да их после школе обилазе да виде да ли уче, јесу ли им топле собе, имају ли шта да једу. Често смо имали улогу јатака, као пријавимо да ћемо учити код нас, а ми пронађемо неки брдовит терен изван села где се увече санкамо.

у селу су постојале две школе – горња и доња како смо их звали.у доњој школи се учило од првог до шестог разреда, а у горњој седми и осми разред. у доњој је била и наставничка кан-целарија и директор, а у горњој лабораторија за хемију са много епрувета и разнобојних прашкова у маленим бочицама.

у ходнику доње школе налазила су се два велика ормана закљу-чана катанцима у којима је била школска библиотека – рудник дра-гоцености за нашу дечју радозналост. од наставнице домаћинства Ђурене Миланов, која је предавала и општетехничко образовање, учили смо ручне радове који ми и нису баш ишли од руке, али сам зато у литералној секцији, коју је водила наставница Бранка Ташков, била најуспешнија. За дан републике – двадесет девети новембар, почињали смо да се спремамо чим почне школска година. спремали смо рецитале, скечеве, глумили и рецитовали пред препуном салом. Наставница општетехничког је уз помоћ директора Васила као и наставнице Мире и наставника Томе, Тодора и Бориса, ангажовала дечаке за израду бакљи за логорску ватру. Бакље су прављене од

Наташа Панић

56

конзерви, које су се преко целе године сакупљале у крчми или по селу, заковане ексером за штап у које је стављена трина натопљена нафтом. Вече уочи дана републике, а у то доба године снег је покри-вао дебелим покривачем земљу, дечаци су одлазили на Било – брдо изнад села, и палили бакље које су се виделе и у околним селима. Једном је мој брат запалио бакљу у кући скривајући се испод креве-та, па је мало фалило да кућа изгори.

касније се у салону, који је био у склопу школе, одржавала приредба, а после игранка до зоре. сеоски оркестар сачињавали су драгослав игић, који се доселио у каменицу, Венко кучкарев, а у помоћ су прискакали славинци на чијем челу је био Ђенко кончу-лов– каменичанин који је био ожењен славињчанком. кад засви-рају коло „ На самца“, што значи да свако игра соло, мој деда Виден баца опанке и шубару и игра бос на снегу све док му се не поцепају вунене чарапе које је баба за ту прилику исплела. Ђенко пева: „ено доле крај Лознице коло воде девојчице“, а коло се вије, напупело од лепоте и снаге па му је тесно средсело. Ми деца хватамо се у спо-редно коло и манифестујемо оно што смо на часу физичког учили.Наставнице не само што су спремале приредбе са нама ђацима, већ су спремале и са нашим мајкама .

у селу је поводом државних празника долазио и биоскоп, а за осми март су жене обавезно спремале вечеринку. Љубица Антић је била упечатљив лик. увек је играла мушкарце, мала и дебела, са брковима нацртаним угљеном, била је веома комична.

Храна за школску кухињу често је стизала из уједињених на-ција. Биле су то најслађе паштете и најодвратније млеко које сам пробала, можда зато што не волим млеко.

Понекад би камион Црвеног крста дотеривао дечју гардеробу. Могао је да узме сваки ђак шта му и колико треба, а ја сам због јед-ног прелепог розе џемпера који сам узела против очеве воље добила први и једини шамар од њега и, наравно, постиђена, морала сам да вратим џемпер.

у то време моје другарице су биле Лила Вачкова, Новица Вунђерова, Буба Џоџина, Цеца и радмила ганчев, Негица игић и сестре Милевка и Тодорка, које су се као и Негица и сестре ганчев и Лила доселиле у наше село са родитељима. Нешто млађе биле су снежана Модрина и Лила игина. Наши другари били су: стевча Шиљин, Нацко Јашаров, рашко Вунђеров, кола ћечин, Јоца ћи-

Неко ће сигурно доћи

57

шин, Нацко Весков, Тодор кучкаров, драган Цуранин, Тика Младе-нов, гошко Модрин, мој брат Петар... Преко лета долазили су: Асен Тодорецов, Ђока и емил Петров, Лидија Пакалова, соња и саша, Мака и Мирјана – гргорчини, Тања голбова, као и многи други.

у моди су биле црвене гумене чизме до колена, а испод њих плетене вунене чарапе такође до колена, панталоне сомотарке, а поја-виле су се први пут и хеланке. Ако некој другарици родитељи нису стигли да купе кад и теби, позајмиш јој да је прође воља. сан сваке дрвојчице био је да има ручни сат као што је имала директорова ћер-ка Лила.убрзо су мојој другарици Негици купили ручни сат и ја сам маштала да ћу имати исти. Била је касна јесен. После школе Негица ми је позајмила сат у замену за моје црвене гумене чизме. отишла сам кући пресрећна. увеће када смо сели да вечерамо, пружих руку да нешто дохватим са стола, а кад отац виде сат на мојој руци, наста-де пакао. Натерао ме је да одмах вратим сат. Моје сузе и мајчино пре-клињање нису имали ефекта. Био је неумољив иако је напољу било пасје време, киша праћена јаким ветром лила је као из кабла. Знао је да се бојим мрака, а моја другарица је становала преко реке на крају села. По казни сам морала да идем сама.То је била лекција да не по-зајмљујем ствари нити узимам туђе, коју сам за цео живот научила.

сутрадан је отац отишао у град и купио ми сат. Била је то ма-лена справица која је неуморно куцала. Ноћу кад бих се пробудила, палила сам батеријску лампу и устајала да га погледам. Био је то мој први најдражи поклон који сам добила.

59

моме, изгоре ти роКљатастаница милиције је била и остала највећа и најлепша кућа у

селу.Никла насред села на простору где су биле најродније сеоске баште. Много је милиционара дошло да у селу ради, а кад им деца крену у школу, одлазили су у своје крајеве. оне који су дуже остали памтим, а неке и не. у станичној згради где су биле канцеларије, просторија за привођење – затвор, становао је и командир милиције са својом породицом. у то време командир је био Воја Црни, а њего-ва жена Љуба. Њихов син Мића био је моје годиште, а ћерка слађа-на две године млађа. Воја је био пореклом из Прокупља, а жена му из пиротских села. Била је веома спретна па је много чему научила сеоске жене. Често су преподне ишле код Воје на саслушање због којечега, а највише због граничних инцидената – преступник си и ако без дозволе одеш на своју њиву крај границе, што годинама на-род није могао да прихвати, а послеподне су ишле код Љубе да их учи везу, да им да рецепт за колаче или их ошиша, а многе је научи-ла да фарбају косу. са њиховом децом били смо нераздвојни, дру-жили се, свађали и мирили, али смо увек слаткише и бољу храну делили. кад је требало да кренемо у школу, добили су премештај, а на његово место је дошао командир станко са женом Јеленом. Били су из Пролом бање. Нису имали деце па су мене и брата прихватили као своје. с обзиром да смо живели поред станице, она је много вре-мена проводила код нас. Чим је стигла, претплатила је маму на жен-ски часопис, мислим да је био Базар – наравно црно – бели, а нас на Забавник. Позивала нас је на колаче, а код нас је долазила на сукану баницу и печен кромпир у огњишту. Пољопривредне производе као и другу храну куповали су у селу. Јелена је знала да застане на оба-ли реке и из свег гласа дозива комшиницу преко реке:

– Баба дука, да ли имаш лука? – викала је, а сељаци увек спремни на шалу правили су од тога спрдњу.

Преко дана није могло да се догоди да у нашој кући нема гостију. са нама је у то време живела мамина мама баба каменка, па

Наташа Панић

60

су стaрије жене код ње долазиле помале. Бабин брат Веља је поваздан седео код нас и често је долазило до жестоких препирки са рајном Пенином ко ће да седне на столицу која је била углављена између кревета и шпорета, а ми смо навијали и пуцали од смеха. у нашем комшилуку су били деда грга и баба Надежда Модрини. она је одмах после ручка долазила код нас носећи у маленој корпи од прућа своје плетиво и увек нам доносила по бомбону или јабуку.Јабуке су биле бордо боје, ситне и веома су подсећале на перашке па смо им се веома радовали.

увече је у нашој кући била седенћа. сваке вечери, сем четврт-ком и суботом, ишло се на седенћу. Недељу дана у једну кућу, па у другу одлазиле су жене из других мала, само је код нас била целе зиме, ваљда због велике собе и шпорета који је добро грејао. На се-денћу се ишло све док не стигне пролеће а са њим и радови у пољу. домаћица код које је седенћа, дужна је да упали и окачи насред собе по две лампе. Ту су седеле жене које су плеле. оне које преду седе иза њих, а момци и девојке у мрачним угловима собе. служио се печен кромпир, кувана тиква, кувана цвекла, јабуке и крушке ако се те године роде. седенће почињу у јесен када се поору њиве и закољу свиње. свака кућа је чувала свиње које су клане у новембру кад време буде хладно да би могло да се сачува месо целе зиме. оно што се чувало за пролеће, за почетак сезонских радова у пољу, ставља-но је сирово у стаклене тегле, заливано свињском машћу и чувано у мрачним подрумима. свака домаћица се хвалила колико је меса оставила, а када с пролећа отворе тергле, оно које је добро ставље-но буде укусно као да је тазе, а оно које дође у додир са ваздухон усмрди се да ни кучићи неће да га једу, па га ноћу кришом бацају у набујалу реку да их неко не види и оговара. А било је оговарања, и тада је то била најлепша бесплатна забава. свако верује да он ника-да није предмет оговарања, али да други јесу.

станко и Јелена су сушили месо заједно са нашим у нашем оџаку. испод је било огњиште које су мама и баба свакодневно ло-жиле да се месо издими, и ту је стајало док се не потроши. Није свака кућа имала огњиште, али смо ни имали ту привилегију јер је наша била давно грађена.

Јелена је увек носила дуге кућне хаљине од зенане и по томе се разликовала од других жена у селу. дође она једном код нас да узме месо. код куће је био само Веља. огњиште гори по цео дан да се бу-

Неко ће сигурно доћи

61

теви меса добро осуше. Јелена, не могавши да се ослони на Вељину помоћ, ушла је у угњиште да дохвати месо.Ватра јој је захватила хаљину која је почела да гори.Веља је у паници викао:

– Моме, изгоре ти рокљата! – Жена га није разумела иако је он стално понављао све док није почео да је вуче да се склони, тек тада је схватила шта се догађа. касније је ту реченицу стално понављала и трудила се да научи и говори као ми у селу, а то је било веома смешно.

63

у Порти КамеНичКе црКве– докле ћу да те опомињем да не идеш у цркву, знаш ли колико ми

проблема правиш? Браћа ми преко границе, ти идеш у цркву ! – викао је отац увек када се баба, сва модра у лицу од батина, враћала из цркве.

– све можете да ми забраните, али веру не – била је једина реченица којом се баба бранила.

Посматрала сам ту породичну расправу, додуше деда и мама су увек ћутали, а ја сам кришом навијала за бабу.

Није ми било јасно шта има лоше у томе што баба иде у цркву, и зашто је тамо бију, а она опет иде.

Неколико дана пре одласка у цркву,а то је било на ускрс, Ђурђевдан, Богородицу и свети Архангел – нашу крсну славу, коју је некада славило цело село, а сада је и то било забрањено, баба је вршила припреме. Ја све време молим бабу да ме поведе, она одбија, а на крају ме ипак поведе.

Црква је удаљена од села мање од два километра, на путу за сенокос, и ми увек идемо пешице. кажу да је ту била првобитна постојбина села. Прва посета цркви после дугих зимских месеци је на Ђурђевдан.Тада олистају забрани, озелене ливаде прошаране неж-ним главицама пољског цвећа. Пут води близу реке у чијим врбацима безбрижно чаврљају врапци. Занета свом том лепотом зверам около па се често спотичем и падам, а баба ме опомиње да ако се испрљам, мора да ме врати кући јер прљава у цркву не могу ући, греота је.

Црква је на најлепшем месту крај реке, као да је сам Бог ту посадио. изнад реке уздижу се високе литице кроз које води узани путељак ка Билу. Литице су обрасле здравцем и јоргованом, најлеп-шим цвећем које млади беру за ђурђевданске венце. Тамо високо на небу изнад литице круже белоглави орлови, а баба каже да они живе само тамо где је природа лепа и чиста а људи добри.

Баба свечано одевена, са обавезним цветом мушкатле заде-нутим за шамију, тако су се жене китиле о празницима, у једној руци носи корпу, плетену од прућа, у њој понуде и обавезно цвеће

Наташа Панић

64

и свеће. у корпи је испечено пиле, пита и хлеб омешен у облику крста, а буде и колача. Мајка не иде у цркву, али јој помаже у при-преми кријући од оца, а деду баш брига шта се догађа. ћутим и ја да не сазна отац и тако упропастим ствар.

Невелико црквено двориште ограђено је оградом зиданом од камена из реке која протиче крај саме цркве. Лево од улаза је прос-торија са ћошком где се у приликама ручавало, а кад буде много света, људи седе у црквеном дворишту или испред дворишта. сада су се жене које долазе могле на прсте избројати. Приликом сваког доласка видело се како црква пропада и руши се, а нико није смео да је поправи.

кад одемо, најпре се у цркви упале свеће и кандило и жене се моле Богу, а кад се молитве заврше и свеће изгоре, онда се за заједничком трпезом руча, подели се ко је шта донео. Милиција је најредовније долазила и батинала непослушне вернице не обази-рући се на нас децу. Ми смо се у тим приликама скривала у олтару или бежала иза цркве.

кажу да „сила Бога не моли“, па је тако и тих неколико упор-них жена на крају дигло руке. опустело је црквено двориште, а вра-та цркве годинама не отвори нико. Много година касније времешни каменичани почели су да одлазе на Богородицу да обиђу светињу у рушевинама, очисте коров и упале свеће, толико се могло.

скамењена пред призором када сам после много година ску-пила снаге да крочим у тај простор, записах:

Ни камен на камен више се не стожеЗјапи руина ко осушена гранаШто се ка небу протежесамо Богородица са иконостаса буднујеу дослуху са небеском плаветиЗле силе са светилишта прогања

Блажена са зида сумрачје нам скидашкроз трње и коров у походе ти стижемТвојим би благословомогрлицу светлости покајницима да нанижем

Неко ће сигурно доћи

65

Недрим ти дане памћењемПрекора и страха сечиво времена бридокрећем точак савестиу душу ми капље стид

67

Проводаџисањеу нашем селу женили су се и удавали ко је како умео и могао.

Ако се неко у томе не снађе, ту је село, родбина и пријатељи да по-могну. Постојали су људи којима је то ишло од руке а међу њима је био и мој отац. Можда зато што је крчма била место у које се ишло као у цркву, много је исповедних прича испричано за кафанским столом. Многе старе девојке или момке је удомио.

Често су наваџије – како смо их звали – са групом младих ми-лиционера обилазили куће где има девојке за удају да се добро наје-ду и напију, а удаја никад не буде договорена због великог мираза који затраже. Много пута ишли су да просе Милку, ћерку Мише риљиног, и то у време кад закољу свињу и испеку ракију. Веровало се да је греота да се просци врате.

– На девојачка врата и магаришта рову – говорили су камени-чани и без разлике сваког просца гостили као да је прави.

Мој отац је нашао невесту за Леку Ђинског чак у Влковији, а на крају му и кумовао, јер јадничак није имао кума. Мајка је била против наводаџисања јер је то незахвална работа. они који се усреће забо-раве његову помоћ, они други пребацују да их је гурнуо у лош брак.

Једне зиме када је снег целац завејао село а мећава направила велике намете, на нашу капију појавила се жена – другоселка са буљуком деце. Полуобучени, полудивљи, премрзли и слинави кри-ли су се иза ограде док је жена дозивала оца. објаснила је мајци да је он наводаџисао, да се удала за пијанца и пошто нема где да оде, побегла је од мужа и дошла код нас.

Не знам да ли би неко имао срца да их по таквом кијамету не прими у кућу па је то и мајка урадила. увела их је, осушила и нахра-нила и добро се потрудила да, нешта од нас, а нешта по селу, пронађе гардеробу да их све обуче јер су били убога сиротиња. А њих је било седморо једно другом до увета. Њихов отац био је воденичар и од тога се издржавали. свијали су се око мајчиног скута као дивљи мачићи.

Наташа Панић

68

остали су неколико дана док се време не умири а њу наговоре да се са децом врати мужу. касније се прочуло по селу да је напус-тила мужа и побегла са неким у град. Воденичар није могао да ради у воденици и да чува децу па их је појио ракијом, а они су поваздан спавали. кад су из Центра за социјални рад сазнали, узели су му децу и лишили га старатељства. од тада се мој отац мануо ћорава посла.

69

младши лејтеНаНту дугим зимским вечерима када снег завеје планину и село и када

се сви послови око стоке заврше, најдраже место у коме су каменичани проводили време беше сеоска крчма. Беше то подрумска просторија на-сред села у згради где је била и пошта. Зидови обојени зеленом масном бојом која је од велике количине дима почела да жути и кафански сто-лови покривени карираним столњацима. крчмари су се смењивали. Цветана кучкаровог, када му је досадио сеоски живот и кренуо у Цари-брод у потрагу за бољим, заменио је крста Виденов, а када је и крста из истих разлога као и његов колега направио кућу у Пироту и тамо отишао да живи, заменио га је Нацко Јашаров. Али та смена крчмара није много интересовала каменичане јер је њихова навика да сваки сло-бодан тренутак проведу у крчми остала годинама непромењена.

у летњим месецима врата крчме била су стално отворена. с обзиром да је кућа Витке качурове била крај крчме, јато њених кокошака стајало је на улазу, а оне смелије су знале и да прошетају кроз крчму па и да заките кокошињцима бетонски под. досетљи-ви крчмар решавао је проблем тако што је мочио хлеб у вињак и давао кокошкама, а петловима хлеб умочен у грчку метаксу. кад кокошке покљуцају хлеб, почињу да се врте у круг, кукуричу и кокодачу на сав глас, а посетиоци крчме и пролазници савијају се од смеха. А кад из града дође Виткин син деско, заврши понека кокошка у лонцу, па се и посетиоци крчме, као прве комшије, по-часте укусном пилетином.

у крчму се није ишло због пића,већ на разговор. Наравно, нађе се за чашицу ракије, неко некога и почасти, али уз чкиљаву свет-лост петролејке и стишани глас спикера са транзистора проводе мушкарци време уз причу, смех и шалу. Вања Џивлин био је човек који је умео да исприча добру причу, да је забибери лажима, па се никада није знало када прича истину, а када лаже.

– еве га иде младши лејтенант – говорили су у шали мештани када би се Вања појавио на вратима крчме.

Наташа Панић

70

– де, Вањо, испричај кико је било на овог милицајца, он је нов – подстицали су га мештани, а он као да је једва чекао.

– Нека си милицајацат пушти једну мастику, а овој је било тека: Бејо млад и убав. учитељица дара с омладину спремила вече-

ринку, а ја играм овицира. Море, огледам се у огледало, пусте дреје убаво ми стоју, а мајћа ми само уздиса што како друђи не отидо у некакве шкоље, него се закопа у село, лети да влачим по њивете, а зими да лепим оп’нци, да се преранимо. играмо ми по селата, па че ни воде у Бугарску у град Берковицу и тамо да играмо. границу си још мог’л да пројдеш с личну карту куде си очеш. ка се заврши представа, њина омладина рече че праје игранку. Погледа си мојте дреје, старе и никикве, па реши да не стурам официрсћете.

– са че се представим како официр, – казујем на моји другари. – кажи младши лејтенант, тека они окају официра, – рече ми

некој од мојти. Тека се представи и на једну младу и убаву учитељи-цу, а она се залепи одма за мене ко марка за писмо. Целу ноч играмо, пригрчамо се, море мислим си када че ђу видим. Али не мину се млого време, а она се надигла и дошла у село. срећа те налетела на нашу комшићу Тицу Васицину, казала кога тражи и оваја се сетила да сам лагал. увела ђу у собу, сварила каве и долете у нас.

– да те бог убије! – ока оди врата – ти ка л’жеш, не умејеш да станеш. дошла учитељица из Берковицу, тражи некаквог лејтенан-та ивана, кво са че прајиш?

– Леле, нане, удзвери се ја, лепејо оп’нци сав умазан и сцепен, а у собу вашар, куде да се девам.

– Па једино да те скутам поди кревет – каже нана.Тека и би. Завре се ја под кревет, заклопише ме с дрвено кори-

то, пуста црга кратка, кво ако на учитељицуту нешта падне па се наведе.Тица ђу доведе, мајћа ми се извињава, казује муж њу опан-чар, развлкал па отиш’л да рани стоку, а иван је на службу у Ниш. учитељицата тражи адресу, а мама каже:

– Море, он је голема глава тамо и нема адресу. изнесе она слатко, сварише њу каве, а мене под корито поткара

кашљица. стиска, стиска, па не мого више. учитељицата се рипну, а мајћа ми рече:

– Не бој се, чере.Това је мачката. Простинула па кашље ко чо-век. Али време је да си појдеш. са се рано ставиња, еве начинило се и за снег, а ночу у планину има влци. и тека ђу испратише.

Неко ће сигурно доћи

71

сила беше мајћа ми. Јербап жена. ка работи, никој не можеше с њу. А ка се скараше с башту ми или бабу, наш двор низбрдо, а она легне пред врата па се сваља до на пут. Једнуш отишли с татка у Барје да дену сено. Понели си дреје да се премене и да наставе на славу у Влковију. кад зденули стог, а дене се сено и по неколко метра високо, они се скарају и мајћа ми га остај на вр сено, премени се и отиде сама на славу. сирома изгорел на сеното за водицу и од жегу. Чак увече ка се каменичање заврчали од славу, стурили га оди сеното.

– е свашта је било, а ако некој сипе још једну, че ви казујем целу ноч.

73

теКа је БилоПостојали су људи у селу којима су се приказивали вукодлаци

и вампири и који су наводно могли да виђају неке чудне појаве које су биле предсказање за неке немиле догађаје. Међу њима је била и баба Надежда Модрина.

– Море, жене, ја да ви кажем – почињала је своју причу преки-дајући разговор о дневним небитним за њу догађајима о којима су окупљене жене на сокаку поваздан расправљале.

– Това је било полани. дигомо се с гргу једно јутро рано ди-демо да докарамо снопје од њивуту зад гробишта. Ли немамо пусти саат, несмо ни знали да је виделото од месечину.

– Леле, грго, – кажем ја ка излезомо из село и видо сенће како се оди дрвјата простреле по пут – па това је сред ноч!

– Па кво – каже грга – там’н че повише работу уработимо и онака се по целу ноч преврчамо по кревет.

Натоваримо снопје, врзамо кола и појдомо си.грга води говедата, ја идем по колата, а натоварили смо чудо. кола скрцају, говеда стењу, а у поље пусто, нема нигде никога. и некако маши ја очи камто Било, ка из гробишта излази човек. Премењен, млад и убав иде по врвину право камто нас. Помисли си, бре, кво па тија нач’ска работи у гробиштата, а и преко Било не води пут за никоје село па да је некој негде пош’л или да се врча.одим ја, зјапнула сам у њега, а он све поблиза и поблиза. Леле, нође ми се одрезаже, поче да се тресем, ма тешће ко олово, једва ђи подизам! и знајете ли кој је? Покојни Новко Бечков. Млад и убав ко капка. облечен у убаве шајачне дреје сас шешир на главу, Новко.

Прескочи трњете и право на пут, стану пред нас. стануше го-веда, грга и ја стојимо и ћутимо. Новко стоји до колата, гледа ни и смишка се, и он ћути. Мен језик надебелел, низ грбину ми тече зној ко да сам се облечена купала у рекуту. Не знам колко смо стојали, ка одједнуш пуче конопацат на колата и снопје се разврзаше и цела кола се суринуше на њега.Тек тагај ми се одврза језик. Прекрсти се и реко: – Пу, ђаволе! А грга само рече: – кво би, Надеждо? Ја се

Наташа Панић

74

тресем од стра и ништа не думам, само придо, испрего говеда, ува-ти за јуларе, па дома, а грга по мене. ка се раздани, отидомо да си приберемо колата. ка натоваримо снопјето, оно под колата некакво клубе љигаво и тресе се како питије. грга га набоде с вилуту и за-качи га у крушуту прокре пут да га пцета не развлаче.Тагај сам се много уплашила, па исто како онуј годину ка њим падоше вратата, това сам ви сигурно казувала.

– Море, де кажи пак кико је било, оно сигурно затова ти се он и приказал – подстиче је баба Вела, а она једва чека да започне причу.

– Па малко преди да Новко умре, отидо у њи помале. растрча-ше се да сваре каве, да изнесу мед да ме послуже. Ја седим на кревет и плетем чарапци, а Новко си позади врата праји оп’нци. гледам га, замомчил се, почели бркови да му расту, а убав ко капка. и одјед-нуш вратата се откачише и поклопише га, ја гледам, не трепчем, чудим се, затворена врата, никој ђи неје пипал, кво са би? и кико се откачише и падоше, тека се сама врнуше и закачише, а ми ко да с’нујемо. Знала сам да је това лош знак. и кара – вара не мину се млого време, заболе га мешина и умре.

Жене се крсте занете причом коју по ко зна који пут слушају, а ја се од страха привијам уз бабу и ћутим.

75

само теБ че КажемТако су каменичанке почињале поверљиве разговоре на чесми

насред села. о много чему разговарале су стојећи у групама, о по-верљивим темама насаме, како су говориле. Загорка сарамандина је предњачила у казивању поверљивих вести.

у селу није било водовода па се вода за пиће у тестијама доно-сила кући са једине сеоске чесме „оди срецело“, како су говорили. око те чесме одвијао се битан део сеоског живота и то само за же-не, каменичани никако нису ишли по воду јер је то био искључиво женски посао. каменичанке су по воду одлазиле у јутарње сате кад обаве кућевне послове, пре ручка ако се у кући руча, и увече кад дочекају аутобус и донесу тазе воду за вечеру.

Вода за остале потребе у кући доносила се са реке у великим бакарним котловима на обрамаку или кобилки, како смо је звали. каменичанкама није било тешко да на рамену држе котлове у који-ма је било и по педесет литара воде и разговарају заборављајући на терет ако је саговорник интересантан а прича поверљива.

Загорка сарамандина је поверљиве вести казивала шапу-тањем иако у близини нема никога, а при том је рукама несвесно гуркала саговорницу и док се ова нелагодно измицала, тако занесе-не причом стизале до накрај села.

Једном, сретне Загорка на пут ћеву кучкарову, која је била њена прва комшиница. ћева носи цедило и мотичку, пошла у њиву под село, да извади млад кромпир, а Загорка носи кући са чесме воду у тестијама.

– Леле, комшиће,чу ли кво се десило?– започиње причу Загорка. ћева слуша, чуди се, слуша и несвесно се измиче, док Загорка у једној руци држи тестије, а другом руком гестикулира и стално је гура. Људи пролазе крај њих и називају им бога, а оне занете причом иду натраш-ке и већ су доста одмакле од места на коме су се среле. кад су стигле до трепетлика на улазу у село где се ћева упутила, она ће Загорки:

– Загорће, ја стиго на њиву и имам си много работу, а ти се врни у село и наточи си тазе воду, таја ти се згрејала.

Наташа Панић

76

Многе је жене Загорка сачекала на чесми и испратила до куће занета поверљивим разговорима, а умела је да прича.

Волела сам да одлазим код сарамандиних, били смо неко ста-ро кумство, а то се тада веома поштовало, играла сам се са румицом и иваном иако су били старији од мене.у њихову кућу свако ко дође добродошао је и увек се нађе времена да се гости почасте и лепом речју испрате.

Памтим њиховог деду Ђору који је у дубокој старости седео на великом црвеном камену на сокаку, обучен у капут од сукна, а из џепа вадио кесицу у којој је била помешана кафа раженица са шећером, сипао је на длан и лизао. Његови побелели бркови били су од тога сиви па смо му се ми деца смејали. Причао нам је приче од којих нам је застајао дах, а све су се догађале на имању око њи-хове појате која је била на путу ка планини. Много година касније схватила сам да је измишљеним причама хтео да нас уплаши да не идемо на имање крај појате где су биле најлепше и најкрупније дивље јагоде и не газимо му траву.

77

Ко се смеје зло Не мислиТако су говорили каменичани када су понекад претерали са

шалом па би се неко наљутио. сеоске шегађжије знали су сви. Међу њима били су Тошко Потин, Пинда, Пакало, Панчић, Венко кучка-ров, гојко, Ђена Шиљин, Митко Везин и др. Ђена је највише волео да се шали са децом.

Једном брат и ја односимо деди ручак у поље.Време је косидбе. свраћамо на чесму и док ја наливам у тестију воду, мој брат држи котленку – лончић са поклопцем, у којој је баба поткиселила млеко деди за ручак.

– А бре, Петре, – каже Ђена – виде ли да ти је под котленкуту поганац? – Брат муњевито окрену посуду и млеко се просу крај че-сме. Ђена нали воду у чутуру, стави косу на раме и оде као да се није десило ништа.

Шта сада, питали смо се сузних очију. решисмо да покупимо млеко у коме је било много земље и песка и однесемо деди ручак.

– да ли падасте? – пита деда помирљиво, видевши шта смо му донели.

– Несмо, због поганца – објашњава брат, а деда псује Ђену и једе суво леба.

Често су докони каменичани палили Пинди кош сена који је носио на леђима пролазећи крај задруге на путу до штале .

Тошко Потин је знао да подругљиво пита кад сретне домаћина са мршавим кравама: – с кво ђи тека угоји?

гојко је после попијене неке чашице ракије на молбу мештана певао увек исту песму. Мален растом, у чизмама до колена,сукао је бркове и певао: „Ја сам зајко, зајко кукурајко“.

Панчић је био права пргавица. уредан, педантан и увек у жур-би.сретне га једном у пољу Веско драгомиров. Жури Панчић, носи вилу на рамену, а за њим се вуче конопац и облак прашине.

– А бре, Панчић, кво работиш? – пита Веско.

Наташа Панић

78

– ћорав неси, ваљда видиш, пош’л сам на пластење и водим кобилу на пашу.

– Водиш конопац, а кобилата ти је сигурно у нечију пашу.Панчић баца вилу и бесно се враћа назад. Налази је у Врџином

дворишту. да би је казнио, јаше у галопу кроз Барје док кобили не потеку пене на уста.

са Пакалом су сваке вечери у крчми збијали шале.у зимске вечери његово место, као и Мити Пенином, било је крај шпорета, а то се видело и на њиховим капама, јер су биле на неколико места изгореле од ћункова.Често, док дремају у дуету, неко од шегаџија баци петарду, а они избезумљено скачу.Пакало и Мита Пенин ника-да се нису латили џепа да нешта попију, били су веома шкрти, али су у крчми били најредовнији гости, зими место крај шпорета није могао да им заузме нико. догађало се да задремају и да хрчу, што је била посебна прилика да од тога остали збијају шале.

свако је у селу имао надимак или прекор, како се говорило.Често је Венко кучкаров, ушавши у пуну и задимљену кафану, вр-шио прозивку у паровима:

Асен Бечин– Мита ћећинАсен сотин–Тошко ПотинМиша риљин–Ђена Шиљин ...Асен Модрин је свакој овци у стаду дао име неке жене у селу.

Најнепослушнију овцу крстио је по снаји олги. Једне вечери зове он са појате изнад села( где је лети чувао овце) своју жену Талу која је каснила са вечером:– Ајде, моме, довлачи се и донеси ми вечеру, на кучето донеси плеву, а на овцете помију!

старији каменичани поздрављали се са: „добра ти среча,“ а онај други одговара: „дал ти Бог добро“.

79

реКа„село без реку ко поп без браду“ – говорили су каменичани. А

она је била њихов, у ствари наш живот. Ни један дан није се могао замислити без њеног присуства.Волели су је, кротили и користи-ли, а понекад је се и бојали.То се догађало у рано пролеће када се у планини топе нагло снегови, а она постане разјарена звер. Њено умилно жуборење претвара се у рику, а у свом кориту ваља огро-мно камење и букве које је у тренутку помахниталости ишчупала у планини.Тада покупи све сеоске мостове, понеки стог сена из дво-ришта крај реке или понеког брава. А кад све то прође, постане она наша бистра, хладна и питома река .

домаћице нису могле да замисле да оперу веш а да га не доне-су на реку; у реци се појила стока, натапала конопља, захватала во-да за све сем за пиће, а постојала су места изнад села где се одлазило на купање као у градском купатилу.

Преко лета река је била пуна деце од раних јутарњих сати до сум-рака.дечаци су поваздан хватали рибу, а девојчице се купале. Мој брат је хватао рибу рукама иако је био дечак, његовој спретности дивили су се сви. Та помама за риболовом ухватила је и мене па сам поваздан са дечацима дреждала у реци. Моји рођаци драган, Ани и Ђока, који су долазили из Цариброда да проведу распуст у селу, били су део наше дружине.у Вунђеровом јазу било је много рибе због близине две во-денице, које су даноноћно млеле. рибу су моја браћа хватали најчешће корпама а до вечери би остајале само дршке од корпи. Наша баба роза ме је преклињала да их убедим да не хватају рибу корпама јер су оне сеоским женама преко потребне, а Цигани корпари долазили су једном годишње у село, али никоме није падало на памет да послуша. За добар улов вредело је користити свакакве реквизите па и ризиковати да се за-главиш између корења врба на обали где се риба скривала .

Не ретко су баке новопечених рибара тумарале по реци скупљајући виљушке, а то би се догађало у време ручка, јер тек тада примете њихов нестанак. Набујалу реку прелазили смо скачући с

Наташа Панић

80

камена на камен, који једва да су вирили из воде, несвесни опасности којој се излажемо, па смо и због тога добијали батине. А кад стегне зима, река заледи. За Никољдан деда чуком пробије лед и бакарним котличем загребе рибу.То су радили многи у селу, а то је био најлеп-ши и најинтересантнији улов. у данима када река буде окована ле-дом поваздан се клижемо и играмо клису, а деси се да неко и упадне у ледену воду јер у средини реке где је дубина већа лед буде танак.

како се гасило село, као по некој завери, гасила се и река. Ње-на снага отекла је са животом људи који се преселише у легенду. сада у сувом кориту између огромног речног камења мигољи као слабашна старица, а у време великих киша у планини поврати јој се снага, на кратко, која брзо отутњи као што отутњи и људски живот.

81

туртарћеНајвећи и најрадоснији догађај за цело село био је када се неко-

ме роди дете. и није битно да ли је родбина или комшилук, то је био божји благослов, радовали су се сви. деца су се рађала по кућама, а у време сезонских радова и у пољу, ретко које у градској болници.

одмах по рођењу детета и све док не напуни четрдесет дана живота, све жене из села одлазе да виде дете и да га дарују. свака је у обавези да умеси турту – погачу од хлебног брашна. обично то буду погаче умешене без квасца, само са водом, сољу и содом бикарбоном, испечене у огњишту на жару. са погаче се није чистио пепео да дете буде срећно. уз погачу се носи со, главица црног лука, црвена паприка или јабука и коцка сира.

Погачу меси најмлађа жена из куће која мора да има живе ро-дитеље, а ако нема такве жене, онда то буде женско дете из куће или се позове из комшилука. Беби се носи и стручак цвећа омотан црвеним концем, а то углавном буде цвет мушкатле јер су оне цве-тале преко целе године у свим сеоским кућама. Најчешће се беби дарује кудеља вуне, неки исплетен комад одеће или фланел купљен у сеоској задрузи, а ако су жене спретне, сашију и понешто од одеће.

до четрдесет дана породиља не излази из куће, нити износи де-те. Пелене и одећа се суше напољу, али само по дану. Првих четрдесет дана целе ноћи у соби где је беба гори лампа. светло буде пригушено, а прозори добро покривени јер се споља не сме видети. Веровало се да птице злослутнице – навије долазе ноћу и узимају бебину душу.

када се одлази „с турту“, свекрва или породиљине јетрве при-премају ручак. После одласка гошћи беби се гасе углење да неко нема урокљиве очи јер тада беба плаче и не сиса.у бебин кревет као обавезна заштита ставља се бели лук, гранчица од метле и нож, све то умотано црвеним концем.

Мушкарци не иду у посете првих четрдесет дана . Ако неко од блиске родбине види бебу, дужан је да је дарује новцем.Водило се ра-чуна да бебе не плачу, поготову мушка деца. За плачљиву мушку децу

Наташа Панић

82

говорило се да су клиновита. старије жене су знале томе лек. купале су их у одвару од трава и масирале им доњи део кичме. Ако беба има оједе, онда се свињска маст препере у девет вода и тиме се маже.

Ти обичаји задржали су се у нашим крајевима одвајкада само са неким малим изменама. и то је била једина традиција које се каменичани нису одрекли са доласком новог доба.

83

Несрећаужегло петровданско сунце, главу из куће да не помолиш. у

реци уобичајена граја. код куће мајка и ја саме. отац се није вратио из крчме, брат хвата рибе у реци, а мамина мама баба каменка, која је после дедине смрти често боравила код нас, отишла је да посети своју сестру од стрица Надежду Манову.

Мајка спрема ручак у кујни, а ја у соби у дебелој хладовини читам књигу. По оваквој врућини у нашем дворишту је неуобичајена тишина, јер су све животиње нашле себи хладовину, што ми помало смета.

– Павлино, о Павлино! – неко дозива са капије мајку. она се одазива, а ја радознало провирујем кроз прозор. Пред капијом стоји деда спасен гргорчин. На кратком поводу води две краве.

– дошао сам да узмем ваша дрвена кола да дотерам мало сена из Барје. каже игнат по подне че пада киша, јавило радио, па реко хајде што да га накваси, док млади попију по неку чаши-цу ракије пред ручак, ето мене кући. Љуте се деца што идем по овој врућини, па још и сам у поље, али нема довољно посла ни за мене па хајде – казује мајци док му она помаже да отворе велику дрвену капију.

– слободно узми кола, само не знам да ли су добро намештене канате, јуче их је позајмљивао ратко дунин.

Та дрвена кола у нашем гумну стајала су више као украс, а каменичанима добро дођу када се њихова поломе.

– А ево да не заборавим, послала Миланка деци мало печења за ручак, а крста поручује да га не чекате, он ће ручати код нас – ка-зује мајци и пружа јој мастан папир у коме је упаковано и вуненим концем везано печење.

– А што да руча код вас? – пита мајка иако зна одговор, јер није први пут да оца неко у селу позове да му закоље и уреди брава, а касније га и угосте, што и сада беше случај.

– Чујем да је сретен са породицом дошао на одмор, јел ис-тина? – пита мајка. – Јесте, сад су ми и кућа и срце пуни радости,

Наташа Панић

84

целе године чекам тај дан – каже деда спасен док заједно са мајком прилазе колима.

Нагнута кроз прозор ћутке посматрам шта се догађа у дво-ришту. деда спасен упреже краву у леву страну јарма, а када је тре-бао да упрегне и другу, крава, која није мога да се одбрани од роја мува зунзара, разјарена скочи, обори несретног старца и копитом га нагази на груди.

– Воду, воду! – дозива мајка.Ја трчим преко дворишта са бокалом воде коју зграбих са стола

док ми ноге клецају од страха. Једном руком прихватих несрећног човека, кога мајка држи у крилу и запомаже, а другом му приносим воду устима. он отпи гутљај воде, отвори очи и са погледом упртим у небо испусти душу. Неколико лекара који су дошли на одмор код родитеља у селу нису могли да му помогну.

у време тог догађаја имала сам дванаест година.

85

у зеНиту сНаПоникли у недрима планине, одолевали смо недаћама.Није

нам могла ништа сурова планинска ћуд, планина некада мајка, а некада маћеха, а ми смо се наивно и невино привијали у њене скуте.

у браздама родне црнице сејали смо наду да ће сутра бити боље, само да ово данас изгурамо. А то данас трајало је деценијама.

Планина нас је одгајила, а ми смо дубоко захвални били. Зах-вални за шипурке, дивље крушке, јабуке и трњине којих је било у изобиљу. Захвални за сваки сунчан дан и дах развигора да снег целац окопни. Против вукова и лисица није се могло много. Било је стоке и за нас и за њих.

оно што нас је највише бринуло беше граница.Та неправедно поорана бразда која нас је разделила од најмилијих. А делили су нас они који су поникли тамо негде и не знајући ништа о нама нити о томе шта нам раде. Научио нас живот да се окрећемо ка сунцу. да дан и ноћ разликујемо по светлости, струје није било.То беше привилегија срећника.

од колача среће додељен нам је окрајак. дошли су људи из бе-лог света и то са једном обавезом да нас чувају од оних тамо преко границе. Нисмо имали прилику да им кажемо да они тамо су део нас.

ћутите, другима је горе, саветовали су нас мудраци.А кад слеп код очију прогледа, прво потражи пут којим ће

корачати кроз живот. А ти путеви најчешће воде тамо негде и то далеко. и ко би сада да се враћа у нигдине. Путеви зарасли у ко-ров, домови умрли од нерађања. само нам још гробља успоменама дишу.одвајкада се зна да само камен и све што је у камену записано не подлеже умирању.

Беше то размишљање Митка Везиног када га једног спарног летњег дана затекох како седи у хладу ораха крај чесме и разговара са војницима који су кренули да обиђу границу.

87

НеКо ће сигурНо доћиНапољу је хучао хладан северац и плесао сабласни плес са

оголелим крошњама јабланова, никли доле крај реке као војници у строју. годинама иста слика. Чим Митра отвори очи, окачи поглед о њих да јој се њише заједно са гранама у којима су црним тачкама птице обележиле своју територију становања.у тим гранама њишу се и њене успомене.

кора чува дрво, а успомена човека, беше мисао са којом је Митра дочекивала дан баш на том прозору одакле је пуцао поглед на долину. Тамо негде црвенели су се кровови, а поље и забрани мењали одежду са сменом годишњих доба.

Ходала је по кући као месечар.Видела је на слабашној свет-лости месечине и осећала ствари око себе. дању их је миловала погледом, у бесаним ноћима додиром. у мислима јој тутњало вре-ме. Прашњав пут којим јуре њихове кочије. са мужем и децом одла-зи на вашар. сви свечано обучени, свако занет надом и радошћу. А њено срце ко птица, само што не прхне од милине. Посматра дечје зенице раширене од среће, њихове румене образе. Шта је немање наспрам овог божјег дара. Никада преко усана не превали реч не могу, немам. Никада се не посвађа са укућанима, а било их је много.

А њена чељад ко гладни вучићи. Три сина и кћи. исплети, сашиј. умеси, скувај. сваки трен њихових живота њеном руком изаткан.

А муж као ноћ и дан. одлази кад сване, дође кад смркне. уморан од рада, истрошен од пута. Мора га дворити и поштовати. он је тај који издржава породицу. Жена је друга половина човеку. ради и ћути.

годишња доба смењују обавезе. Зими је свитање затекне у разбоју. Поваздан улеће и излеће из разбоја као птица из гнезда. А кад се ноћ преполови, отупела од рада, одлази на починак. Легне крај деце да их покрива и штити од ружног сна. с пролећа мотику на раме, љуљку на леђа па у поље.

А деца сва једно другом до увета. у сунчевој љуљашци њише наду да ће јој за коју годину она бити одмена. у хлебној црници

Наташа Панић

88

закопава стопала траг, ушанчује време као залог битисању. стално је мори брига хоће ли их ова јалова земља прехранити кад постану људи. Било је узалуд бринути. Њима беху милије школе. само њена душа зна како их је извела на пут. Под њеним стопалима остало је безброј препешачених километара док им је на обрамку носила хра-ну у град. Нада да ће сви једног дана лепо живети давала јој је снагу да не посустане, да се не спотакне. После завршених школа одоше далеко од родног дома. одоше и са временом се ожилише у новом завичају. сви живе у Београду. сви добро ситуирани, ожењени, де-ца им излетела из наручја, као што из њеног излетеше.

са њеном децом оде живот и радост. Бар да јој је човек жив. да има са киме да проговори. деца је нису заборавила. Јаве се писмом, пошаљу новац. Пише и она њима. добро је. Никада се не жали. За новац нема где да пазари. оставља га у гостинској соби под јасту-ком. ка дођу унуци, да их њиме дарује.

у селу нема продавнице ни људи. Црквено звоно звони само за помен. Мртвима за душу, а живе да подсети да је живот само трен, кап воде на длану која очас испари, нестане. Пет година јој од деце није дошао нико, а она верује да ће доћи, нада се. „Неко ће сигурно доћи“ говори себи. другима казује да јој деца много раде, немају времена да дођу. годишње одморе проводе у Црној гори на мору, све су јој снаје отуда. ћерка би сигурно дошла да је болест није приковала за кућу.

у крошњама јабланова качи се бело паперје. Ветар насилно отвара прозор. Једна крупна пахуља улете у собу и брзо се истопи и нестаде. као и човек, помисли Митра, и од те мисли постаде јој хладно. Џара ватру у шпорету и рој разиграних искрица полете ка таваници.

Црквено звоно кида тишину. Неко је у селу умро, опече је ми-сао. одлазе незнано куда они под којима је до скоро тутњала земља. Једна епоха постаје окамењено сећање на оне које никада више неће срести, бар не на овим просторима. односе са собом успомене на свадбе, мобе и светковине и на време које незадрживо пулсира, рас-те као хлебно тесто које се на крају стврдне, окамени. као цемент. А кад се то догоди, више не постоји ништа сем сећања. дође ненаја-вљено и увек изненади.

док тако размишља, послује око шпорета. око ногу јој се уп-лиће мачор. Једини пријатељ који је не напушта. у обору везане

Неко ће сигурно доћи

89

две беле козе.То је сав њен иметак. ето да има чиме да се забави, да прекрати време. кућа јој се испуни животом кад у топлу собу унесе јариће да их заштити од хладноће.

Пети је пут како светог ранђела прославља сама. умеси слав-ску погачу, спреми свакојаке ђаконије. Шта ако реше да дођу, зар да их дочека празном софром? слава је, ваља се добро припремити. Постави софру, окади храну и чека. догори свећа, ноћ свечарска праћена жагором и смехом откотрља се низ село. Застане кнедла у грлу па и не проба храну. сутрадан све подели мачору и козама.

Прошле ноћи их је сањала. дошли јој на Божић синови и ћерка са породицама. Њих шеснаесторо. она их све редом грли и пева од среће. А онда се сви претварају у њене покојне претке, рођаке и мужа. дошли с оног света на славу. стоје пред кућом: муж, свекар, свекрва, родитељи, сестре, девери. сви лепо обучени и насмејани. дошли, кажу, да не самује, да јој се нађу. грли их и од тог загрљаја они се претварају у лед и топе.

Буди се са главобољом.Лош је то знак, још кад се сан сања у пе-так на ноћ, неће изаћи на добро, присећа се свекрвиних речи. Такви снови завршавају лоше. Али хајде да верује првом делу сна. Можда ће деца заиста доћи. Хајде да се нада и радује благдану који долази.

Некаква чудна снага усели се у њу и покрену је. као да доби крила, чинило јој се да јој се вратише младе године. Митра тог јутра обавести сеоске аброноше да јој деца долазе на Божић. доста су се други радовали својој деци која им стално долазе, сад је ред на њу. По брујању мотора препознаје свачији аутомобил и чија су деца кад дошла. сваки непознат звук опсени је надом. Можда су њени.

ужурбано чисти кућу, спрема ђаконије. Меси колаче које деца воле, спрема коре за налагану питу. растаче коре и меће их на бели чаршав који је прострла у кујни на кревету. да се мало просуше, од њих ће направити слатку питу са орасима. свуда по соби брашно. Беле јој се руке и кецеља, али и душа. давно није била толико срећ-на. сада је већ сигурна да ће њени доћи. остало је још неколико дана до Божића. Хоће ли стичи да све спреми како је планирала? Ноћима не спава. размишља шта ће их питати, коме ће шта дати.

Буди је кукурикање петлова пред зору Бадњег дана. устаје да умеси чесницу. Ноћ окитила белином све што у зеницу ока може да стане. Не палећи светло, ложи ватру у шпорету, подмлађује квасац и певуши. испод кревета се измигољи мачак и посматра је светлuцавим

Наташа Панић

90

очима. омешен обредни хлеб дели пасуљем на пет једнаких делова и у сваки ставља новчић. да има за сваку кућу. код рођака у селу по-ручила је да јој испеку јагње. На кревету у гостинској соби поређала је дарове за најмилије и невештом руком на парчету папира испи-сала свачије име. да се не помеша, да је радост не збуни. годинама плете чарапе од вуне, шалове, рукавице, прслуке. Брине да унуцима нису омалели, деца расту као врбе. Па и ако је тако, иштрикаће но-ве. руке је још нису издале.

дан је на измаку, а снег немилосрдно пада. Често јој поглед лута низ друм. ослушкује сваки шум. све је спремљено. кућа пуна хране, наде и радости. Баш као некада. Још да очисти снег у дво-ришту да могу ући колима.

– да ти помогнем – нуди је комшија који са лопатом пролази крај њене авлије.

– Могу и сама, данас ме ништа не боли. ево већ привршавам. Журим да скувам ракију, сигурно ће бити уморни и гладни.

Још само мало и то је готово, размишља док задовољно трља промрзле руке које стежу лопату.

рески бол проструја јој телом и стеже око срца. Тек тада се се-ти да је заборавила да данас попије лекове. Похита у кућу. с тешком муком прекорачи праг. – Не данас – изусти погледа упртог у кро-шње јабланова у којима се гасио дан црн и бео као и живот.– Неко ће сигурно доћи – беше задња мисао са којом утону у дубоку таму.

Заједно са сумраком четири црна аутомобила раскрилише се у дворишту родног дома. дошли су најмилији да је изненаде.у сусрет им не похита нико.

у црквеној порти догоревао је бадњак од кога се искрило небо.

91

громсунчана јесен огроздила родом.родили налудо шипци и трњи-

не, а млада отава ко најлепши тепих прострла ливаде. користим леп јесењи дан да претерам суве стабљике кукуруза које ће ми зимус добро доћи да прехраним стоку. Живим сам, нема ко да ми помогне, али навикао сам. стабљике кукуруза бацам на тракторску приколи-цу, а затим се попнем и ређам. дан је на измаку. са севера исплива црн облак и ношен ветром раскрили се над забраном. Јак ветар кида лишће са осушених стабала и разноси га около. Пожурујем, јер знам да и код најмање кише земљани пут постаје клизав и нећу моћи да отерам кући товар.

– да ти помогнем – нуди се чобанин, родом из суседног села, који напаса своје стадо у оближњем стрњишту.

– Не, хвала, навикао сам да радим сам.– Немаш ли кога да ти помогне?– Немам, жена ми умрла, ћерка живи далеко, а ја се, ето, борим

да урадим колико могу, да имање не опусти.Човек виде да немам времена за разговор и удаљи се.однекуд се појави даринка. испред ње иду две козе везане

дугачким конопцем и халапљиво пасу младу траву која је изникла у њиви после бербе кукуруза. даринка је око зглоба леве руке на-мотала крај конопца и занета плетењем чарапе „на пет игле“ корача насумице вођена козама.

– главу чеш тако поломити – опомињем је док је гледам како се занета плетивом примиче великом јарку.

– Није ти ваљда жао што моје козе пасу на твојој њиви – каже уместо одговора.

– Није – кажем – и јуче су пасле па ти ништа нисам рекао. Је ли, богати, даринка, већ трећи је дан, куд ја, ту и ти, је ли то случајно? откуд чак овамо да дотераш козе кад око села има добре испаше? да ме можда не пратиш?

Наташа Панић

92

– их, што ти пада на памет, дошла сам да проверим да ми неко није секао шуму. Лако је теби кад све можеш сам, ја морам да молим и плаћам за сваки посао у пољу.

– Ни ја не могу – кажем јој – да радим то што ви жене у кући радите, али, ето, сналазим се.

из оближњег шумарка долете јато врана и спусти се на стабло сувог ораха који се као костур лелуја на ветру. крештале су тако злокобно да привукаше и остале вране из шуме. Небо над њивом се зацрне, орах одједном заличи на црну ружну сподобу да ми се кожа најежи. сетих се да у џепу имам петарду, беше то моје оружје про-тив вукова, упалих је и бацих и незвани гости нестадоше нетрагом. Ветар је бивао све јачи, облак црњи, а ја мокар до коже од журбе.

– Је ли, драго, – пита ме даринка – што толико вучеш кад не мораш? ето причају да у селу имаш највећу пензију, а највише радиш.

– Па ниси ваљда очекивала да по цео дан седим пред задругом и да некоме платим да ми пребацује ногу преко ноге зато што имам пара.

– их, свашта! – љутну се она. – Ја га жалим, а он се љути. А и могао би да нађеш себи жену да не живиш као пустињак.

– Је ли бре, даринка, да ниси решила да се удајеш па ме про-сиш? – смејем се док слажем снопове у приколицу. смех ми се но-шен ветром уплиће у крошње букви па се и шума смеје заједно са ветром. – Мани се, жено, ћорава посла и остави ме на миру, зар не видиш да журим?

она љутито скрати повез козама и потера их у суседну њиву.крупне капи кише опоменуше ме да је са послом готово. Та-

ман сам канио да сиђем на земљу, кад јака светлост муње обасја предео и у истом тренутку пуче гром, удари у суво стабло ораха, запали га, а облак прашине и дима сакри даринку, и ситно бусење и траву понесе ка небу. скочих с трактора и упутих се ка њој, а она поче у сав глас да кука, као да је неко драо. Видех је како седи на земљи, боса, без опанака и коза.

– упомоћ, уби ме гром! – запомаже и ваља се.– Ма није ти ништа, немој да се ваљаш и глупираш – кажем и

пружам јој руку да усртане.она ме гледа нетремице, као да ме први пут види, а онда по-

че да виче како сам ја један покварењак и зашто сам је оборио на

Неко ће сигурно доћи

93

земљу, шта хоћу од поштене удовице. Хватам се за главу бојећи се да није померила памећу од страха, а она плаче и куне ме на сав глас. да не беше у близини чобанин, другоселац, који дотрча да по-могне, ко зна како бисмо се даринка и ја расправили, али даринка својим понашањем прокоцка шансу да се уда, а таман сам почео да размишљам о њеном предлогу.

95

Крстдавно сам већ прегазио осму деценију живота. Мојој Марики

која година мање. Хвала Богу живи смо и здрави, што каже народ. остао сам да живим на планини у свом родном селу не зато што се другачије није могло, већ зато што се морало. родитељи одабраше мене као најспособнијег да останем у родитељском дому, изведем браћу и сестре на пут, а њима се нађем под старост. За узврат остаде ми имање предака и тешки чемер што уз то иде. све је било како је требало бити. створио сам породицу, подигао децу, а кад им по-растоше крила, одлетеше у бели свет, а баба и ја остадосмо сами. Не јављају се, не долазе, знам имају и они својих брига, али ми криво што понекад не пишу или не окрену број телефона у пошти. други-ма се деца понекад јаве, завидим им кад их видим, иако једва ходају, како озарени трче ка пошти да чују најмилије. Не могу да кажем да су сви заборавили родна огњишта, понеки и дођу у село накратко или се врате да проведу лето у родитељском дому под старе да-не, када их дочекају само оронули домови и окоровљена дворишта. Посматрам их како брижно и са носталгијом поправљају оно што се да поправити и отргнути од зуба времена. и остаје ми само да верујем да ће, и кад нас више не буде, наши синови пожелети да доведу унуке и покажу им заборављено родно огњиште.

Ја се не љутим ни на кога, напротив, мислим да смо то и за-служили. Заборавили смо и на Бога и на светилишта. Јесте, такво је време било, бранили су нам да у цркве идемо, да славе славимо, а ми брзо подвисмо репове и предадосмо се. Памтим кад је у селу кипило као у котлу. Није се могао замислити ни један празник без славља. По три се дана оро насред села и у црквеној порти вије, онда нам и душе и срца буду пуне безбрижне радости. сад нас у селу од стотину домова и много света остаде само двадесетак душа. сви зашли у године, немоћни да имања обрађујемо, па дане проводи-мо пред сеоском задругом. Понекад дође продавац из другог села и отвори задругу, а ми купимо најнеопходније намирнице. Највише

Наташа Панић

96

се радујемо пролећу, а кад снег целац окопни, а ми се размилимо селом па се као гуштери грејемо на младом сунцу. Преко лета дође издалека неколико породица са унуцима и цело село постане једна велика породица. Живимо здушно, делимо све што имамо...

кад једног дана прође кроз наше село камион са грађевинским материјалом, сазнасмо да у суседном селу реновирају цркву. То нас обрадова и ражалости. За нашу је било касно. сва је у руинама, а ми без снаге и пара.

– Зашто онда не обновимо крст у пољу? – предложи неко. – ево ускоро ће спасовдан, па хајде да се као некада окупимо, спре-мимо молитвени ручак и обиђемо светковно место.

Таквих оброчишта – како смо их звали, исклесаних од камена у облику крста или у неком другом облику, са исписаним годинама постављања и неким неразумним текстом, беше неколико у пољу око села. сваки је чувао село од нечега и био посвећен неком свецу, а на свети дан сељаци су приносили свецу жртву у виду младог јагњета од кога се кувала чорба звана молитва.

каква то радост беше за све нас! и моја се Марика обрадова и поче да планира шта ће све спремити за тај дан.

– ето прилике да закољеш јагње које никоме ниси могао да продаш и да га на свети дан поједемо сви заједно – говорила је кроз сузе радоснице.

Тако и би. Тог дана свечана поворка одгега се до крста који претходног дана извукосмо из канџе корова и скинусмо са њега дебели слој маховине. Претресосмо сандуке у којим смо чували празничну давно заборављену одећу и од воска који се чувао за не дај боже направисмо свеће. Беше то дан за памћење. Помолисмо се Богу, лепо ишчашћавасмо, а и пописмо и са првим сумраком вратисмо се у село.

Нека милина уселила ми се у душу.осећам се лагано, чини ми се могу да полетим. данас ми и окоровљено поље постаде лепо ко што некада беше. окићено пластовима покошеног сена лети, а с јесени појем меденица, пружало се далеко, тамо у недоглед, споје-но са памучастим облацима што плове над њим. у мислима ми се вратише светковине из детињства. Видим оца и деду како гологла-ви стоје у дубокој молитви крај крста. стојим крај њих и тескобно гњечим шубару у рукама, недорастао за молитве, али срећан што припадам овим тренуцима.

Неко ће сигурно доћи

97

увече заузесмо своја места, по обичају, на каменим степеница-ма пред задругом, да у причи прекратимо дугу и бесану ноћ. После данашњег дана имали смо о чему да причамо. Над уснулим селом мрестила се помрчина проткана благом месечевом светлошћу која се разливала по нама. однекуд се створише дечаци који су летњи распуст проводили у домовима својих очева и дедова, дошли одас-вуд, а за наше старачко село били су посебан драгуљ. говорили су усплахирено сви углас да их нисмо могли разумети. По њиховим гестикулацијама схватисмо да их је нешта уплашило. кад се мало смирише, најстарији међу њима успе да исприча како сеоске куће и дворишта надлеће црвена ужарена лопта. – Лебди на небу, спусти се и окружи сваку кућу, направи круг у дворишту и тако редом. ево, ускоро ће стићи, говорили су сви у глас.

– е баш вам је нека шала– рече неки глас са степеница.– Јесмо пили, али нисмо пијани па да на такав начин са нама

збијате шале – настави други глас.– истина је, мајке ми, ја никада не лажем – љутну се најмлађи

међу дечацима. и на наше запрепашћење светлосна лопта долете насред села. Направи круг над школом, обиђе чесму и пролете крај нас. скрену на другу страну пута и облете руину у којој беше не-када сеоска крчма. Затим се спусти до степеника на коме је лежао мој пас Шарко и обасја га. Шарко се, обасјан светлошћу, испружи и блажено протеже. Немо смо посматрали призор не верујући својим очима. Поустајасмо сви и као омамљени кренусмо низ друм пра-тећи ужарену лопту која не заобиђе ни једну кућу. А затим се висо-ко вину на небо и крену пут Прогона – места на коме беше поста-вљен спасовдански крст.

сутрадан у нашу причу у селу не поверова нико, чак ни Марика. – како да верујем деци и пијаним старцима? – говорила је

окупљеним женама крај сеоске чесме. – сад има свакаквих чудеса, ко зна ко је са њима збијао шале. ето, упалиш телевизор и гледаш земље и људе који ко зна где су или можда чак и не постоје.

Веровао неко или не, ја сам то видео рођеним очима, и кунем се да нисам био пијан. Знам да је то била порука свеца. од тада одем празником до цркве од које остаде само један зид, на коме је живо-писан лик Богородице и који одолева зубу времена. упалим свећу, помолим се, очистим шипражје што ниче около, толико могу.

99

рођеНдаНсКо слављеПросторијама грађевинске фирме „Феникс“, смештене у једном

новобеоградском солитеру, шири се пријатни мирис кафе. Није било јутарње ужурбаности нити је неко изашао из канцеларије у жељи да са неким од колега попије кафу, као што обично бива. директор је тога јутра дошао на време, прошао крај ине уз хладно добројутро и ушао у своју канцеларију. уследило је дуго ћутање мимо правила да је одмах по доласку позове и издиктира јој обавезе за наступајући радни дан, или да му нешто откуца. оловна тишина ширила се лепо уређеним радним простором и притискала инес као огроман камен.крива без кривице, понављала је у себи мисао од које је страховито болела глава. у овај колектив дошла је пре десетак година. Мора-ла је због изненадне очеве смрти да напусти студије права, била је на трећој години, и да се запосли. до гроба ће бити захвална својој најбољој пријатељици са факултета, ољи, јер јој је помогла да се запосли у овој фирми. Плата је била завидна, она је марљиво радила и убрзо добила место секретарице. колектив није био велики, сви су је ценили и поштовали. и кад је на чело фирме дошао нови директор, који је уједно био и власник фирме, све је остало по старом. ини се често пружала прилика да са директором путује по свету где су би-ла њихова градилишта. То је за њу била посебна срећа јер приватно није могла да приушти себи такав луксуз да путује.

кад је дошла у Београд, становала је код тетке. Тетка је била удовица. имала је ћерку из првог брака која је после развода остала да живи код оца и није марила за мајку. иван је био њена гимназијска љубав, студирао је књижевност и био јој ослонац у непознатом гра-ду. уз њега је лакше преболела губитак оца и све што ју је снашло. Ни иванови родитељи нису били имућни, па кад се запослила, иван јој је предложио да живе заједно. Помоћи ће му да заврши студије, а кад се он запосли, она ће престати да ради и наставити да студира. годила јој је та замисао јер никада се није одрекла сна да заврши факултет. инина тетка није се противила њиховом договору, само

Наташа Панић

100

их је замолила да не журе са венчањем. све троје живели су у те-ткином стану, били су једна хармонична породица, а за ину најсрећ-нији период у њеном животу. Преко својих веза помогла је ивану да се после завршених студија запосли. онда је почела да размишља о венчању, а он да она напусти посао. Наравно, није јој ни накрај памети падало да то уради, већ је неколико испита положила уз рад.

Тек после много година љубави и заједничког живота почела је да открива његов карактер. Био је страшно љубоморан, а после брачних несугласица тешио се пићем. оља је дуго покушавала да јој отвори очи, али је ина схватила да је заљубљена душа кратковида тек када се све догодило како није требало. После теткине смрти он се све више удаљавао, а ина је покушавала да га задржи све док није схватила да он има другу. остала је сама, однео је љубав и веру и оно што никада није могла да му опрости. два пута ју је спречио да постане мајка.

– Млади смо, још је рано за децу – био је његов одговор на њену радост што у себи носи нови живот, и морала је да му се пови-нује. сада у тридесетој години била је на почетку.

– Не желим да видим никога – одговарала је на ољина наваљи-вања да изађе са њом, да се дружи са људима.

– А зашто, мајке ти, не идеш у манастир? – беснела је оља покушавајући да јој објасни да иван није човек који је вредан њеног бола. оља је била правник у истој фирми. удала се, имала је ћерку од три године, али је увек налазила времена за своју најбољу дру-гарицу.

– Не могу да те гледам овако отупелу за радост – љутила се оља када никаквим причама и шалама није могла да изазове осмех на њеном лицу.

– да ли ти се директор удвара? – запиткивала је враголасто оља. – Често путујете по свету, а директор је омиљен међу женама.

– Не – говорила је ина – и то ми одговара. Знаш да са нама чес-то путује и његова супруга. Мене мушкарци не занимају и да знаш да си ти једна успаљуша.

онда би се обе смејале. ина је прећутала пријатељици, сама-трала је да је то део њеног посла, да је често његовим пријатељицама, кад је он одсутан, у његово име слала букете цвећа и скупе поклоне.

– Хвала за добро обављен задатак. имате истанчан укус, ина. она је стидљиво захваљивала и то су били једини комплимен-

ти које је добијала од њега иако се њеним радом хвалио пред целим

Неко ће сигурно доћи

101

колективом. Понекад јој је сметало када би се његове пријатељице дуго задржавале у његовој канцеларији, није јој било морално, али о томе није никоме говорила. умела је да ћути о својим проблеми-ма, па што би је занимали туђи.

– Не познајем жену која не воли да трачари – беснела је оља када није успевала да је заинтригира неким трачем. – Наука је до-казала да је то здраво, опушта и забавља, а ништа не кошта. са три-десет година понашаш се као баба. како мислиш да се поново удаш кад си се затворила у свој стан међу књиге и плетиво.

– Хеј, кочи мало! – довикнула је ина. – Нисам тражила ни са-вет ни придику.

То је било прекјуче. оља је љутито излетела из канцеларије и цео дан се није јавила, што је било невероватно.

– Пустићу је нека се мало дури – смешкала се пријатељица, знајући ољину импулсивност и меку душу. Јуче је оља рано банула у инину канцеларију сва озарена у лицу.

– имам страшан план – рекла је с врата. – данас је директору рођендан. Планирамо да му приредимо славље, али то мора бити изненађење. договорили смо се, пошто ти живиш близу фирме и сама си, да прославимо у твом стану.

– Не долази у обзир.и ко је мене уопште питао? – љутила се ина.

– Па ево сада ти казујем и да знаш да ћемо се лудо провести. Ти и директор последњи напуштате фирму. Ми ћемо отићи пре вас и све припремити. оставићемо ти неколико кеса да понесеш. Замо-ли га да ти помогне до стана, позови га на пиће и ствар је сређена.

кад су кренули кући, ина се пожали на болове у рукама и он се понудио да помогне. Позвала га је на пиће, пристао је да сврати накратко јер је очекивао да му дођу кући гости на вечеру. увела га је у трпезарију, изнела боцу вискија и замолила га да сипа. Посматрао је, кроз отворена врата, како у предсобљу скида капут и остаје у ле-пој кашмирској хаљини боје брескве, која јој се дискретно припија уз тело исцртавајући њене складне облине. и раније је птимећивао њену лепоту, али се она увек држала достојанствено и службено, а он је то поштовао. о њеним животним проблемима сазнао је од супруге, али са њом никада о томе није разговарао.

из размишљања га трже њена подигнута чаша и он подиже своју да наздраве. Погледи им се сретоше и он у њеном ухвати неку

Наташа Панић

102

искричаву топлину која му проструја телом. ина с ногу отпи гутљај и рече му да га накратко оставља самог и моли га да јој се придружи кад га позове. Загонетно се осмехну и нестаде иза тапацираних врата.

Више није знао шта му се догађа. Поче да враћа слике њихових заједничких тренутака.Виде је како грациозно улази у његов каби-нет уз топли поздрав и осмех, а кад оде, празним простором се дуго шири мирис њеног парфема.Виде њено бело попрсје које открива дубоки деколте док нагнута над компјутером куца текст који јој он диктира.Виде њене румене образе док заносно њише телом у ритму музике у таверни у грчкој. ина раздрагана у кајру. Виде је очара-ну лепотом Москве док се као шипарица радује архитектури града. сети се њеног саучесничког смешка док јој диктира поруку коју ће уз букет послати некој његовој пријатељици...

– Боже, која сам ја будала био! имао сам крај себе драгуљ,а да то нисам видео.

Чекање постаде бесконачно, он насу себи трећу чашу пића и грчевито поче да се ослобађа вишка одеће.

коначно да неко покуца на врата – помисли ина притиснута јуче-рашњим даном и позва придошлицу да уђе. Беше то инжењер Мирко који је већ дуже времена на градилишту у ираку. он се срдачно поздра-ви са њом и предаде јој поклон који јој беше наменио за Божић, извиња-вајући се што касни са поклоном, али тек је јуче допутовао.

– ето нисам стигао ни на директоров рођендан, али за лепе ствари никада није касно.

Погледа је и тек тада примети инину смркнутост и црне колу-тове испод очију.

– Боже, теби није добро, а ја се распричао!– Не, све је у реду. Хвала за поклон – рече тихо и најави га

директору. кад уђе, исту смркнутост и зловољу виде и на директо-ровом лицу. он га хладно поздрави, чак се и не потруди да устане и руком му даде знак да седне.

–Боже, људи, шта вам је? да није неко умро или си банкроти-рао кад са ином изгледате као пребијене мачке? Нико ми се овде не обрадова нити са мном људски поздрави, а ја се потуцам по свету за добро свих нас, после шест месеци долазим кући.

– опрости – рече му директор и не погледавши га.– о чему се ради?– отпустићу ину.

Неко ће сигурно доћи

103

–Па ти мора да си полудео!Бољу секретарицу нећеш наћи, а и знаш да ускоро завршава права. Зашто?

– Због мог јучерашњег рођендана.– какве везе има са ином? директор му исприча све до детаља. – А кад сам отворио врата собе из које се зачуо њен глас, пред

очима ми се смркло. За лепо постављеним столом седео је цео ко-лектив. Најпре је уследио аплауз, врисак жена, а затим тајац.

– Не разумем, шта је ту лоше? –упита Мирко.– Будало, можеш ли да замислиш какав сам ушао ! – одговорио

му је директор.

105

Бегсвака помисао на границу Борису је грчила желудац.Никада

му није било јасно одакле једном човеку толико лудости да преузме одговорност Бога и стави у руке судбину целе своје породице, а би-ло их је седамнаесторо. Његова браћа сотир и Алекса отишли су са својима преко границе једне кишне новембарске ноћи.углавном су људи по таквом времену прелазили границу.Тада је тешко и војни-цима и граничним псима да их открију.

Најпре је био љут на браћу. Не само што га нису повели, већ нису имали поверења ни да му кажу да одлазе. Бар да су се опрости-ли. да су нешто из кућа код њега склонили, да им сачува ако некада буде прилике да се врате у село. овако и куће и стока и имање оде у руке државе. А онда схвати, нису га повели јер нису хтели да сви заједно крену на тако ризичан пут. Шта ако их открију на граници? стрељали би их на лицу места. овако бар ће неко остати да им се презиме не затре.

откако су отишли, Борис више није имао мира. Ни он, ни ње-гова три сина. Власт, па и нико у селу није му веровао да није знао да ће браћа побећи. Био је крив зато што их није пријавио властима, била је то његова грађанска дужност. сада није више у селу цењени домаћин, склањали су се од њега и рођаци и пријатељи као да је заражен тифусом. Бојали су се да власт не посумња и у њих, што није био редак случај.

данима Борис хода бесциљно имањем да истисне муку и гор-чину што се у њему накупило. Ноћу хода по кући као месечар. до јуче његов дом беше пун радости, а сада ни за софром нико не про-говара ни реч. Његова три сина једне вечери саопштише му одлуку. Побећи ће преко границе. овако више не може. Зар да их неко ши-канира ни криве ни дужне. синоћ је питао ортаке са којима су годи-нама чували овце када ће унајмити чобанина, сви су ћутали погнуте главе. као да га први пут виде, жалио се најстарији син. Борису паде камен са срца. Потајно је прижељкивао да се то деси немајући снаге

Наташа Панић

106

да први предложи. договорише се да ни жене не знају до дан пред полазак. Можда се нека пред својима ода, а за такве ствари није смео да зна нико.овако је постојао само страх од ноћи и границе. Његови синови имали су по три детета, ни једно старије од шест година, а најмлађе је имало само шест месеци.

данима је киша лила као из кабла. одлучише да је то право време за бег. После ове кише можда ће и снег, а онда је ризик вели-ки. Пртина је велики непријатељ оних који би да сваки траг сакрију. Због ситне деце нису могли да понесу ствари, понели су само оно најдрагоценије, а тога није било много. Борис је куму дуговао но-вац, позајмио је пролетос да оправи воденицу, пекла га је савест што не сме да му врати, а имао је пара, бојао се да се нечим не ода. Његова кућа била је под присмотром. синоћ је дао паре на зајам комшији Николи које му је ономад задруга исплатила за приплод-ног овна. однео је да му да пред свима у задрузи да тако одагна сумњу, јер ко позајмљује новац који му се никада неће вратити.

кренули су у глуво доба. Ноћ је била пасја. Прст се пред оком не види. Нико се није жалио. и то је било ништа пред оним што их чека. само тренуци делили су их од смрти или спасења, биће по божјој вољи.То беше једина мисао са којом напустише дом и село. Борис се окрену да још једном погледа нову кућу коју су са синови-ма саградили прошле године у дворишту, и да последњи пут види ону прадедовску коју је наследио од оца, а да је среће, оставио би синовима, али га тама спречи у томе и би му лакше. За који сат када сване и сазна се да их нема, кућа ће бити запечаћена, све покретно распродато буд зашто, а непокретно припасти задрузи. Зар је једном гледао како се то ради? Зна шта ће бити са овим што оставља, али не зна шта га чека. све најмилије одводи у неизвесност. где ће отићи, да ли му можда неће унуци гладовати? о браћи не зна ништа, нити о некој породици која из села побеже преко границе, а није их мало. Нагађали су људи да власт цензурише таква писма и уништава их.

– касно је за дубоке мисли – рече Борис себи у браду, напипа по мраку тољагу коју синоћ беше оставио крај капије и поведе своје у најдужу ноћ.

Већу децу носили су очеви, а мању мајке. Пре поласка дали су им ракију да их ошамуте да се којим случајем не пробуде. са малим ивком нису смели да ризикују. оставиће га у својој шуми, а кад буду прешли границу и стигли на сигурно, Борис ће се вратити

Неко ће сигурно доћи

107

по њега. Борис је познавао пут до границе и онај преко, као што је познавао свој сокак у селу. Баш то место где ће их ноћас превести прошао је бар сто пута док се граница могла легално прелазити.

ишли су ћутке у врсту.Трудили су се да се крећу нечујно. киша је сву ноћ падала, били су мокри до коже. кад прођоше ливаду иза које се пружала њихова шума, тик уз саму границу, Борис по мраку пронађе букву у коју се попе и веза љуљку са унуком. довољно ви-соко да га не дохвате звери. Јесенас су овде брали дрва и трудили се да добро сниме терен да се не догоди ни једна кобна грешка. Борис је одабрао тај пролаз јер је пут био краћи, а место приступачно само добром познаваоцу терена, па су га по ноћи граничари избегавали. После преласка границе пешачили су још пола сата. Борис уведе по-родицу у једну густу шуму и врати се по унука. сад је морао жури-ти јер до зоре не остаде много. Бојао се да по киши не залута и не пронађе пролаз, а тада су изгубљени сви. он изу опанке расквашене од кише и само у чарапама настави пут. На срећу, пронађе пролаз и букву где је његов унук спавао опијен ракијом и најлоном заштићен од кише. свањивало је када мокри, уморни и збуњени пред неизвес-ношћу наиђоше на први заселак. Ту се пријавише властима.

Тамо преко, планину је скривала магла као и њихов завичај. Тамо су оставили своју прошлост и кренули у нови живот који сем наде није им нудио ништа.

109

развигорснагу за све животне успоне проналазио је у девојци по имену

олга. свака мисао на њу враћала га је у лето шездесет и неке.отуда су потекли сви његови животни сокови, сва његова нада, љубав и вера.Много година касније почео је да верује да је она била анђео чувар којег му је послао свевишњи, да га кроз живот води, штити и даје му снагу кад посустане, кад падне. Била је привиђење, у ли-ку жене, анђеоске лепоте.дошла је изненада у његов живот и тако нестала. Заувек. Па ипак, оно што је оставила, било је нешта за чи-ме поједини људи целог живота трагају и не сретну га или не пре-познају. На крају стазе клонули верују да ће тамо на небу живети срећно и испуњено.

Њему се све то догодило на почетку животног пута. онда када се радознали дечак претвара у мушкарца.

Лето је проводио на селу.Ваљало је помоћи родитељима у се-зонским пословима и припремити се за нове напоре који га на јесен очекују.Полази у град у гимназију.Та мисао га је радовала и плашила. Никада се није одвајао од родитеља, а и како ће се он, сеоско дете, уклопити са размаженим градским друговима и другарицама. Знао је да ће му требати време да докаже да човек није оно што носи на себи већ у себи. Много тога о животу учио је од старијег брата.о сеоским пословима од оца. Ништа му није било ни тешко ни страно да уради.

Био је врео јулски дан, без дашка ветра, као ретко који на плани-ни. Живели су насред села близу реке у једном лепом сокаку где су све куће личиле једна на другу као сестре близнакиње.свака кућа имала је зидану камену ограду и дрвене капије па се код суседа сем крово-ва није видело ништа.Није му било јасно зашто су направљене такве ограде када су се у комшилуку сви добро слагали, а онда је схватио да је све то рађено због хировите реке. После олујних киша у планини, река подивља и немилосрдно отима и одвлачи све чега се домогне.

иван је са вилом на рамену пошао на ливаду да сакупи сено.само што је вратио краве са испаше, хита на други посао и тако до

Наташа Панић

110

мрака. Једва нађе времена да оде до реке да се окупа или ухвати рибу. А река пуна деце и младих од чије се цике ори село и мами га да им се придружи.створила се пред њим као дух.девојка какву до тада не беше видео.Висока црнка са дугом коврџавом косом, очима плавим као небо и блиставим осмехом. Њена појава га збуни, ми-рис њене косе опи. да, то је тај мирис девојачке косе који мирише на развигор. Ту мисао пре много година чуо је од учитеља када је рекао за новодошлу учитељицу. Никако му није јасно како нечија коса може да мирише на ветар.Често је застајао поред учитељице и дисао дубоко са надом да ће схватити о чему учитељ говори. сада му беше јасно. од тог мириса телом му проструја лагана грозница. да је тог тренутка на сокаку срео вука, мање би се уплашио.Видела је његову збуњеност и пружила му руку да га охрабри.

–Ја сам олга – рекла је заштитнички.он је промумлао своје име и скоро побегао. Цео дан му није излазила из мислии. како је могао да буде тако трапав. Не, изненадила га је. Никада није видео девојку која изгледа и мирише као она.

од њене бабе Надежде чуо је да долази.олгина породица жи-вела је у Америци и недавно су се преселили у Београд. Зато и није познавао олгу. Мисли су му биле збркане, био је бесан и на себе и на њу, није морала баш тако да бане и преплаши га.увече се вратио уморан кући .На истом месту где је данас срео њу чекала га је њена баба. Хтела је да га замоли да увече на корзоу чува њену унуку од сеоских мангупа. и то га је збунило. Зашто баш он? Баба Надежда то другачије протумачи и понуди да му за услуге плати. За свако вече даваће му по једно гушчије јаје, ма даће му и кутију бугарске алве само да је чува. Пристао је. отишао је да се окупа у реци, а затим употребио целу боцу братовљеве колоњске воде. данас га је изненадила, вечерас мора да се покаже у другачијем светлу, раз-мишљао је. олга је била две године старија од њега. Била је гим-назијалка.Волела је да чита књиге, као и он, умела је чаробно да говори. и за дивно чудо, није се правила важна. Провели су дивно вече, а на растанку га замолила да не ставља толико колоњске воде да се и рибе у реци не отрују. она се шалила, он црвенео.

олга је постала његов нераздвојни друг. Чим је устајала, до-лазила је код њега кући, помагала у спремању хране, одлазила с њим у поље. Прошло је равно месец дана њиховог дружења. Био је његов рођендан. у кући је остао сам. Мајка је отишла у град, отац и

Неко ће сигурно доћи

111

брат на косидбу. дошао је из баште коју је од раног јутра полевао и легао да се одмори. донела му је поклон, скувала кафу и легла крај њега у кревет да пијући ћаскају. све се десило као у сну. Њена кожа беше мека и баршунаста, баш онаква какву је у бесаним ноћима замишљао. колико јуче све ово за њега беше далек сан, а ето, данас је осетио мирис жене и спајајући се са њом ушао у љубавно блажен-ство.Тога дана заклели су се на вечну љубав.

Једва је чекао да остане код куће сам. између њихових кућа постојао је мали пролаз скривен од очију других који је чувао њи-хову тајну. Њена љубав учинила је да постане неко други. отворила га је као што развигор отвара први пролећни цвет и нестала. оти-шла је раним јутарњим аутобусом и повела бабу са собом. убрзо је добио писмо, једно једино, у коме га моли да јој опрости што је тако отишла, морала је јер га је заволела. Није имао прилику да јој пише о својим осећањима. Није имао њену адресу. у средњој школи у свакој девојци тражио је њу. Ни једна јој није била слична. Ничија коса није мирисала као њена, ничије тело се није спајало са његовим као олгино. Због ње је отишао да студира у Београду и остао тамо да живи. Због ње је писао, певао и сликао. На свакој ње-говој промоцији, ликовној изложби, грозничаво је тражио њене очи. обилазио студентски град, студентске журке, обилазио факултете, али ње једноставно нигде није било.онда је направио изложбу сли-ка на којима је био насликан њен лик, њено тело, њене очи. Назвао је „ развигор“. Био је сигуран да ће она ипак доћи.Толико година је прошло. о тој изложби су писале новине, добио је много похвала. А од девојке за којом трага ни гласа. Питали су га ко је његова инспи-рација. одговарао је да је то његов сан, његов анђео чувар, његова позитивна енергија у лику жене.

Тако је и мислио. имао је диван брак, децу, каријеру и празни-ну коју ничим није могао надоместити. Можда је она стварно била божанство које је као звезда синуло у њему, да пробуди светлост, и угасло.

Неколико пута му се учинило да ју је видео на улицама Бео-града, а затим би журио да стигне особу која наравно није била ње-гова муза.Често се питао да ли је нормалан. Шта он хоће од живота. имао је све за чим нормални људи жуде, па ипак...и шта би јој рекао да је поново сретне? Због ње се уздигао изнад свих. да јој буде ра-ван и достојан њене љубави. да ни пред чим не сагиње главу.у том

Наташа Панић

112

сну пролазио му је живот. Низао је успехе и као пословни човек и као уметник, путовао по свету и опет жудео да је негде сретне. Нај-срећнији дани били су када му је долазила у сну.Тога дана писао је и сликао пуним једрима, ма једноставно ништа му није било тешко да уради и нико није могао да му стане на жуљ.

А онда једног дана налетео је на њу случајно, као што је она налетела на њега оног лета. Била је предновогодишња гужва у кнез Михајловој. Журио је да се нађе са женом и ћеркама да купе гарде-робу за дочек. данима је посматрао сиво одело у излогу луксузне радње. Хтео је да обаве куповину заједно. Нову годину је требало да дочекају породично у Будви. Неко га је у гужви гурнуо док је прелазио улицу. Посрнуо је и скоро пао преко жене која му је ишла у сусрет, и реаговала нимало пријатељски на његово посртање. Њен угасли поглед љутито је севнуо. „олга“, прође му мисао телом и па-ралиса га. Није га препознала. Беше то запуштена средовечна жена са подбулим лицем, неуредне косе, у тренерци која је једва згртала њено дебело тело.осула га је погрдним речима док ју је паралисано посматрао.Тог тренутка кула од карата срушила се пред њим. као што скинута кора са дрвета одголи га и остави незаштићеног, тако се и он осећао. Живот му одједном доби неки други смисао. имао је једино жељу да сврати у прву кафану да се до бола напије и забо-рави овај трен који му је срушио све снове. Његов развигор постаде оркан који искида копрену сна која га је годинама штитила и пома-гала му да буде свој и срећан.

113

КомшијеМоја се улица ни по чему није разликовала од других улица у

граду. Ни уска, ни широка, са тротоаром и без тротоара, зависи ко је докле омеђио своје двориште. На тротоару с леве стране улице боко-рило је неколико липа, које су у пролеће опојно мирисале. у њиховој хладовини, времешни становници улице провдили су летње дане, са погледом упртим у брдо, преко кога је вијугао стрми пут ка њиховом завичају на старој планини. куће,оне нове, годинама недовршене, а на старим видан зуб времена. окућнице се састоје од обавезних ба-шти пред кућом у којима расту помешано поврће и разнобојно цвеће. све су ограде у нашој улици металне,веома сличне једна другој па се чинило да су мајстори преписивали једни од других.

само се кућа у броју двадесет седам разликовала од осталих кућа у улици. Мала приземна кућица окречена у бело, са два ма-лена прозора једва одлепљена од земље, и беле чипкане завесе на њима. Малено двориште пред кућом поплочано црвеним речним каменом, онај што га Височица ваља и бруси у свом кориту. Насред дворишта налазила се пумпа и корито издубљено од камена. кућу је омеђивала натрула дрвена ограда офарбана некада давно у браон боју као и врата и прозори на кући. сем једног шимшира у дво-ришту није расло ни једно дрво, ни једна биљчица. све је изгледало складно, чисто и лепо.

комшију из броја двадесет седам спазих једног магловитог зимског јутра како се умива. Била је цича зима. снег целац оковао град. улицама се могло пролазити кроз прокопане уске тунеле. обу-чена у топлу зимску гардеробу журно сам грабила ка школи. Под ногама ми је шкрипао сув снег. Јутро је мирисало на ћумур из тек подложених ватри у шпоретима, док је из оџака промицао плавичаст дим који се губио у измаглици. Пажњу ми привуче клопарање пум-пе. свака је кућа у улици имала пумпу за поливање баште у летњим месецима. са радија се чуло: »добројутро, децо. Тачно је седам сати. сунце се пење на церић, поздравља вас ваш добрица ерић.«

Наташа Панић

114

у дворишту куће са бројем двадесет седам омањи човек се-де косе из плавог порцеланског бокала на беле тачкице, такве смо имали сви у улици, сипа врелу воду у пумпу и ужурбано пумпа, покушавајућу да је разледи. То му убрзо успе и кад из пумпе шикну млаз воде, комшијино лице се озари. он скиде белу поткошуљу и остаде само у панталонама. стави главу под пумпу и док је једном руком пумпао, другом је прао главу и тело. Затим узе сапун и поче њиме да се трља лаганим и спретним покретима никуд не журећи. Притом је гласно звиждао неку мелодију као да је хтео да се њоме загреје. Посматрала сам призор непристојно зурећи. Питала сам се зашто га никад раније нисам приметила. По мојој процени могао је да има око седамдесет година. изгледа да је умивање било новина само за мене јер су га други поздрављали са »добројутро, комшија« и одлазили даље. само сам ја стајала и даље и збуњено посматрала заборавивши да журим.

у то време на капији се појави пекарева жена, њихова пекара била је неколико кућа даље. Малена, здепаста, румена у лицу, огрну-та великим вуненим шалом, подсећала ме на хлебове које је њен муж у ране јутарње сате ређао у излог пекаре. По сличности са комшијом закључих да му је сестра. Носила је цегерчић и у њему врућ хлеб који се на хладноћи пушио и шерпицу са храном. Није имала времена да уђе у кућу, оставила је понуде на прозор и отишла, правдајући се ти-ме да има много посла.Виђала сам их сваког јутра.у исто време исти призор, и тако целе зиме. Постадоше ми блиски и драги, увек сам их поздрављала са »добро јутро«, а они су љубазно одговарали.

и како се комшија у мом опажању појавио изненада, тако и нестаде. десило се то оног лета када крај пумпе беше изникло го-ростасно стабло сунцокрета које надвиси кров куће, а велики жути цвет сину као мало сунце. десило се у време моје одсутности из града. убрзо нестаде и пекареве жене и пекаре. кућа у броју дваде-сет седам поче лагано да умире. Нико више није крочио у тај прос-тор. из суседног дворишта насели се бршљан и прекри кров куће и полупане прозоре. кућа заличи на поломљен ћуп. Нестаде дрвене ограде и пумпе из дворишта.

Недавно, враћајући се с пута, прођох улицом у касне вечерње сате.Топло јесење вече разливало се по крововима кућа, месечина је сребрила уснула дворишта. Ходала сам лагано уживајући у призо-ру. и гле радости! у кући са бројем двадесет седам светли. Прозори

Неко ће сигурно доћи

115

су били облепљени најлоном иза којих је у соби на столу титрала свећа. Несвесно поверовах да се неким чудом комшија вратио. спа-зих силуету жене и детета чије су сенке расле при светлости свеће, или се мени само тако чинило.

Виђам их свакодневно. кажу – самохрана мајка бескућница. сваког јутра кад полазим на посао виђам како из куће излази ма-лени дечак тамне пути. око пет му је година. обучен увек у исту прљаву тренерку, тршаве неопране косе са фризуром јежа, а на но-гама носи поцепане патике неколико бројева веће, чија се боја више не може препознати. Без журбе прелази улицу и одлази у пиљару прекопута по црн хлеб који се може наћи само у ране јутарње сате.

– Тето, – обраћа се продавачици – једе ми се ово и ово и ово – руком показује на банане и наранџе док му гладне очи лутају преко слаткиша умотаних у шарене фолије.

– Једе се и мени, али једе само онај ко има пара да плати – каже му продавачица.

дечак се окреће и одлази стежући хлеб под мишицу.Често у дворишту куће са бројем двадесет седам виђам при-

пите људе како са букетом цвећа и флашом пића чекају да им се отворе врата.

дечак и даље машта о томе кад ће доћи дан да има пара и купи све слаткише које би да проба.

117

вердакад се иза модро белих источних планина пробију први сунче-

ви зраци, разледи река и окопне путеви, стигне пролеће.с пролећем у наше село стигну и путници намерници. Буду то трговци стоком, Цигани чергари који на утрини крај реке проведу читаво лето. он стигне увек на Благовести. Звали су га Верда, ваљда му је било так-во и крштено име. о Верди се није знало ништа, нагађало се много.Висок, црн, кошчат мушкарац четрдесетих година. Носио је војничку кошуљу и панталоне, преко тога шињел, а на ногама официрске чиз-ме. Проседу дугу косу везивао је на потиљак, измучено лице скрива-ла је црна брада. изпод густих обрва светлуцале су плаве очи које су личиле на комад плаветнила на облачном небу. у селу није имао ни рођака ни познаника ни пријатеља. Прве године су га често саслуша-вали у милицији зашто је дошао баш у наше село близу границе. кас-није, схвативши да је човек помућене свести, и милиционери га више нису дирали, чак су га чашћавали у сеоској крчми. говорио је врло мало, о себи ништа . да ли није хтео или није знао и то се нагађало. Био је радан па је тако за парче хлеба или ручак у кући сеоских до-маћина чистио штале, тимарио стоку, цепао дрва. друге послове није знао или није хтео да ради. спавао је по сеницима, а рано јутром седео би на прагу крчме чекајући да се отвори.увече је одлазио са задњим гостима остављајући цигарете и шибицу у крчми на столу иза врата. Није он тако блесав као што се чини, говорили су сељаци. Није пристао на шале сеоских шерета, а млади учитељ био је човек коме је он највише веровао. Понекад кад би попио коју чашицу, пео би се на сто и почињао да рецитује. Били су стихови неке дугачке песме сељацима непознате али лепе и у крчми би настајао тајац.го-ворио је тихо, топло и разговетно да су некома полазиле сузе на очи.

– Јесењин! – викао би усхићено учитељ, и на брзину објашња-вао ко је Јесењин, његове речи гушио је громки аплауз.

умео је Верда да задобије љубав и поверење мештана које се настављало годинама. из села је одлазио на Митровдан. Нико није

Наташа Панић

118

знао куда иде и одакле долази. са собом није носио никакве личне ствари. Шињел и чизме би скидао само кад би се понекад купао у реци.умео је добро да плива, што је збуњивало доконе посматраче. Највише времена проводио је са учитељем. из његових монолога схватио је учитељ да је његова голгота био голи оток. Помињао је кулу на мору и другарицу Бранку.говорио је стхове посвећене њој и често на песку крај реке исписивао њено име. Бранка је била његова љубав.

Једне јесени Верда није отишао на Митровдан као што се чи-нило. После неколико дана пронашла су га деца болесног у једном сенику. имао је веома високу температуру, није могао да хода. По први пут Верда постаде сељацима терет. Нису имали коме да јаве, нису знали куда да га воде. Поставише кревет у сеоској амбуланти и постаде сеоска брига.

Хладан северац доносио је снежне вејавице са планине која се белела. Био је почетак децембра. Једног јутра у село стиже црн др-жавни аутомобил и сељаци се престравише. Таквим аутомобилима су долазили високи функционери поводом важних догађаја, а то за сељаке никада не буде добро. овим аутомобилом допутова непо-зната жена. обучена у црн крзнени капут, са рукама чија се кожа чинила мека као свила, примети учитељ кад се са њом поздрави.

– крстић – рече жена прекидајући учитељев час математике. гледао ју је задивљено и збуњено. она примети и рече да је дошла да води Верду у старачки дом. дошла је да му захвали што је бринуо о њему.учитељ је само климао главом идући за њом ка аутомобилу. Пред амбулантом се за тили час окупило цело село. дошли су да се опросте од свог Верде, како су га звали. Жена га изведе уз помоћ учитеља и смести на задње седиште аутомобила ушушкавши га у топло ћебе. кад пружи учитељу руку да се поздрави на растанку, из аутомобила се зачу Вердин глас.

– Бранка! – дозивао је жену.– Бранка – понови учитељ.– да, Бранка – рече жена, махну свима и уђе у аутомобил који

је лагано одмицао. сви су били тужни, само се учитељ загонетно смешио.

119

Последњи чувари међаЗакопчавам праг свога дома у сутон шестојануарског дана, са

жељом да у кругу породице прославимо Бадње вече. Носе ме ус-помене на детињство, на дане коледарске, на мајчину чесницу и топлину детињих снова у дане свечарске. одсутно претражујем те-левизијски програм. Пажњу ми привлачи репортажа са старе пла-нине. снег целац оковао планину.у кадру човек, жена и руинирано светилиште. Похабана лепота ствари рањених временом нуди се оку посматрача.у диму ветра и снега човек и жена, свако са својим надама и жељама пред светилиштем. кроз напукле зидове плешу пахуље са иконама, небо се огледа у ликовима светаца. они верују да ће се чудо догодити, да ће се светилиште отргнути зубу времена које је својим маказама сасекло и последњу спону са стварношћу.

Човек и жена живе у сновима. свако у својима. она сања ли-тургију на коју долази маса света. у сновима види исуса како им долази с неба, са ликом њиховог сеоског пастира. док говори, сеоски пастир корача према њој. са тољагом у рукама, повијених плећа, огрнут гуњем.Такву слику носим из детињства. увек исти гуњ и зи-ми и лети. По многобројним закрпама које се као рукопис разликују препознају се домаћице код којих је слуговао. На кантар товар нато-варен. Шездесет година проведених у истом селу. Толико Божића, Ђурђевдана и Митровдана, он време распознаје по смени годишњих доба. истргнут из завичаја уденут у нови, пут у супротном смеру не постоји. Нема родбине, не припада никоме. слугује за мале паре, новац му и не треба. уме да рачуна, то своје умеће проверава једном годишње када на пиротском вашару купи понешто себи. Новац вади из вунене рукавице од које се никада не одваја. све своје носи са собом.Тих и помирљив подсећао ме на пужа док смо га радознало посматрали како пролазио кроз наше село не могавши да га смес-тимо у своју дечју радозналост. Припадао је само себи, своме стаду и верним псима. са њима дели и последње парче хлеба у планини. Памти сваку удолицу, свако дрво громом спржено, сваки облутак

Наташа Панић

120

са којима се данима и годинама његове ноге здраве. Једино што се на њему променило јесу гумени опанци. Њима је заменио опанке од свињске коже, жали се, нема више ко да му их направи. Не зна да ли је писмен, учио је у војсци, али никада више оловку није узео у руке. А кад снегови завеју планину и колибе се претворе у снежне намете, дом постаје малени подрум у сеоском дому, некада је био задружни. у ископаној рупи насред просторије ложи ватру. дим му кидише на очи, он отвара врата да га се отараси. од врбовог прућа плете кошеве које за ситне паре продаје малобројним становницима тога краја. – и мало је много кад немаш ништа, брани уз смешак своју цену. Живи у времену садашњем, о данима будућим не размишља. Не пита се куд ће са својих шездесет година слуговања кад последњи чувари међа оду у заборав. Време садашње отиче низ планину.

121

самоћа Прича о деда Пери Ђинском

кад дан о клин окачим, а живот у опанак стегнем, студен ноћи ми се под кожу увуче. дуго џарам ватру у огњишту и док пламичци вериге лижу, а несташне сенке по соби скакућу, очи ми се од сећања замуте. Мину и овај живот. Много сам му више дао но што сам од њега узео, али морало се. Ваљда је тако записано.

дан ми некако и прође, али кад се ноћ над село спусти, прити-сне ме ова самоћа па ми се чини да ме цела стара планина притиска и стеже. Нигде живе душе, нико на врата да ми покуца, Бога назове, а камоли да у кућу на чашицу сврати. само стари сат време меље и навија конопац што ме ка гробљу вуче. Тамо су сви моји вршња-ци и моји преци, што се са планином у коштац хватаху, што је у свињским опанцима каткад и боси прелазише. Било је дана кад смо и коње чували, кад смо се у раздрљеним ланеним кошуљама хвата-ли у коштац са мећавама и није нам ништа могла. А ето дође време да ми се студен у собу увуче, да ме планина стеже и притиска, а ја се не дам. По целу ноћ ватру распаљујем да зле слутње и чуме отерам. А кад дан просветли, кад се ово шкрто планинско сунце по прозорима разлије, а у квргавом стаблу ораху зачаврљају врапци, осетим да сам још жив, изнесем троношку столицу пред кућу и тако ослоњен на штап одремам. Затим притегнем овојке на опанцима, па прошетам кроз поље. Бог је милостив па сваке године дарује ми много шипака, лешника и дивљих плодова. Некад их нисам ни при-мећивао, а сад су ми главна храна. Нанижем дивље крушке и јабуке кисељаче на оно мало пређе од конопље, што се затекло, окачим пред кућу и тако се суше.

Волим да уђем у гостинску собу и одморим се. На кревет не седам, да буде чисто и уредно како је моја жена волела. у дну собе стоји старински грамофон што га негде пред рат из Влашког доне-сох. Нико ми у селу не поверова да та кутија уме да свира. данима су долазили и отврених уста слушали ту ђаволску работу.

Наташа Панић

122

– Неје на арно – говорили су старци. – Бог је дал на пиле глас оно да поје, а не кутија.

сад више и не умем да га пустим, а и шта ће ми музика, зар да ми се глувоћа поломи, а на њу сам навикао.

А кад свети ранђел дође, гостинска соба постане тесна. Много света у кућу сврати да ми славу честита. Ја седам у чело софре, пре-да мном славска свећа, колач и жито. собу испуни мирис свечаног рува, топлог печења и наше снаге што нам под белим кошуљама ври. А да ме само неко замоли, могу брдо с једног места на друго да ста-вим. седнем и сада у чело софре, затворим очи и док сат меље време, чекам да се славска свећа упали, да ми гости на врата покуцају па да као некад по три дана славимо. Још чувам рогоже на којима се спавало крај ватре јер је увек било више гостију него кревета у кући.

кад ратне године минуше, а са њим и глад, почело је да се за-тиче храна од године до године, а ми задовољни и срећни.

онда се власт досети па поче вишак да нам узима. Не бејах ни ја будала. Напуним сламарице житом, жена никоме није давала да на кревет седне, јастуке вуном, а буре ракије откотрљам по ноћи насред села поред чесме. Прекријем га мокром поњавом, па нека ми нађе ракију ко може. давао сам и ја, није да нисам, стоку у сла-марицу нисам могао, али оно што се могло сачувати остајало би. и то нисам сам потрошио. давао сам родбини и сиромасима, али џаболебоњама нисам.

Пренем се, а у гостинској соби никога нема. само ми се из црвоточних рамова слике смеше. деца беху мала кад у село први пут дође сликар. Ми се поређасмо, а он стаде пред нас са некаквом црном кутијом и то би све. После нам донесе слике, а ми на њима ко уписани. ево и сад стоје као да то беше јуче.

А ето оде жена на онај свет, деца у бели свет, а ја ни на ову ни на ону страну. Нико ме не зове, никоме и не требам, само ме ова брда стежу и ветар ми се у кости увлаћи, а ја се ето не дам.

123

аутоБусглавни догађај у селу шездесетих година био је долазак ауто-

буса.стизао је из града сваке вечери у исто време.Нико није хтео да пропусти прилику да догађају не при-

суствује лично.сви који су били у пољу, на заласку сунца трчали су кући да се припреме за бесплатну представу. На брзину би се умивали и облачили празничну одећу. Жене би празниле тестије у којима су јутром доносиле воду са чесме и трчале у центар села, где се заустављао аутобус.

у близини је била и сеоска чесма. Простор око чесме пунио би се шареним тестијама тако да је изгледало да је у село дошао грнчар.

Никоме није било јасно како су по мраку, после, кад су пола-зиле кући, распознавале своје тестије. Журиле су да стигну пре до-ласка аутобуса и заузму боље место како не би ништа пропустиле, да би те вечери, и сутрадан до поновног доласка аутобуса,имале о чему да причају.

Аутобус је превозио путнике из девет планинских села, па је вазда у њему било свакојаког света и догађаја. Тачно се знало ко је коме и одакле дошао, ко је шта купио у граду, коме је поштом стиг-ло писмо или пошиљка из далеког света.

сеоска деца ненавикнута на мирис бензина, тискала су се око аутобуса, удишући дим који је из њега куљао.

гомила света гурала се око аутобиса, чинило се као да сви же-ле да се попну и некуд отпутују. А кад би неко дошао у село, сви би се од срца радовали придошлици.

Зими, кад снегови завеју њихово село и путеве што до њега воде, по цео дан су лопатама чистили снег, како би аутобус, њихова велика радост, могао да дође.

Једне летње вечери, аутобусом је у њихово село требало да стигне Ленка. Пре више година отишла је на школовање у Београд, нашла момка и удала се. Била је лепа цура, па је вест о њеној удаји

Наташа Панић

124

ражалостила момке у селу. Бар да је нашла нашег човека, јадикова-ли су. Нашла странца и отишла у далек свет!

и те вечери пред аутобус је изашло цело село. кад се аутобус зауставио, кондуктер је сишао на предња врата. одмах за њим поја-вила се њихова Ленка. Била је лепша но икад.у наручју је држала дете. Није то било обићно дете: било је црно као ђаво. коса му је била коврџава и исто црна као кожа. одједном у окупљеном наро-ду завлада гробна тишина коју је реметило само бректање мотора. Нико није могао реч да проговори. Посматрали су је забезекнуто. За њом је сишао човек каквог никада до тада нису видели. Био је исто тако црн, са коврџавом косом као и дете.

испред гомиле су стајали њени родитељи који нису били ништа мање збуњени.

Знали су да се удала за Црнца. Туговали су, али се никоме нису поверили. Али да је тај Црнац толико црн, у то нису могли да верују. Њен отац се први прибрао, пришао и загрлио кћер.

– камо лепе среће да аутобус никада није дошао у село – нај-зад проговори њена мајка не могавши још да се покрене. Људи су и даље зурили у придошлицу. Ленка пригрли родитеље и погнуте главе кренуше кући.

Пред збуњене сељаке иступи сеоски учитељ и поче да им обја-шњава:

– То је човек исти као и ми, само што је у његовом крају сунце ближе земљи, па су људи од превелике топлоте и јаког сунца толико поцрнели.

Људи су стајали збуњени, затечени призором који су видели.– да има људи како углење и това чудо не бејо видела – чудила

се наглас баба деса.Људи почеше да се смеју, док је аутобус нестајао у облаку пра-

шине и дима, журно грабећи да пренесе вест у суседна села.

125

ПроПисисат је звонио у цик зоре или се мени тако чинило. Хладно де-

цембарско јутро шарало је арабеске по прозору у мојој соби.– устајте, децо! – чуо сам мајчин глас и тек тада се сетих да је

сат звонио са разлогом.Ваљало је поранити.овај децембарски дан одређен је за изборе у целој држави.

старији брат и ја у жељи да поправимо наш студентски џе-парац пријавили смо се да као посматрачи „ Цесида “ надгледамо изборе. како нико по таквом кијамету није хтео да путује ван града, обавезали смо се да надгледамо изборе у родном селу нашег оца. Била је то прилика да обиђемо његов родитељски дом у коме више не живи нико, да видимо рођаке и да негде, макар и на кратко, от-путујемо.

– онда иде и отац са вама – рекла је брижно мајка, кад смо код куће саопштили нашу одлуку.

– Зашто отац? – побунисмо се ми. Па нисмо мали.– Лош је пут, завејан снегом, није паметно да колима кренете

сами. А и таман ће отац да наложи ватру у шпорету, да угреје кућу и подгреје вам храну коју ћу спремити да понесете – објашњавала је разлоге због којих је отац морао да неизоставно крене.

Тако и би. овог јутра цела је кућа била на ногама. Мајка је спремила брдо хране и топлу одећу па се чинило као да смо кре-нули на зимовамје. Плавичаста светлост дана назирала се на хо-ризонту, хладан северац савијао је крошње олеђеног дрвећа које се аветињски црнело у снежној белини поља.

кад се аутомобил заустави пред капијом татине родне куће, из дворишта истрча татин брат од стрица са женом. имали су кућу поред наше.

– да није неко зло – питали су забринуто – кад долазите пре сванућа?

– Није – рече отац, због избора, деца су посматрачи – објашња-вао је.

Наташа Панић

126

– добро – реће стриц – и ја сам члан комисије, управо се спре-мам да идем.

– Хајдемо у кућу – позва нас стрина – да се угрејете и поткре-пите млеком које сам управо скувала.

отац и стриц загревали су се куваном ракијом.– А зашто не бисмо данас заклали свиње? – предложи стриц

жени. – Ту је и брат са децом да помогне. у селу нема ко да ми по-могне и ето згодна је прилика –размишљао је наглас.

– А гласање? – упитах ја.– Ти иди и надгледај, и онако не волиш много да радиш, а ми

ћемо да кољемо свиње – рече ми стрина.гласало се у напуштеној школској згради која је била у ком-

шилуку. Мештани су је посећивали само у време избора или кад је неко сеоско славље, мада су то били ретки догађаји. кад смо стигли у село, приметих да из оџака школе измиче плавичаст дим. село је било оковано ледом. Ветар је скидао снег са кровова и сејао га око-ло, нигде живе душе, па се село ћинило пусто.

– Ја ћу те заменити после ручка – рече ми брат немоћан да мења већ донету одлуку, мада по изразу његовог лица видех да му се није допала ситуација у којој се нашао.

– реци мојима да ћу доћи да помогнем за бројање гласова! – довикну стриц кад сам био на капији.

Љут дим нагрну из просторије и напуни ми очи кад отворих врата учионице у којој се гласало. Чланови изборне комисије и посматрачи већ су били заузели своја места у школским клупама поредјаним у полукруг које су давно заборавиле дечју цику.у шпо-рету који се налазио на средини велике просторије пуцкетала је бо-ровина, дим је излазио из свих рупа на њему и мешао се са димом цигарета.

– одкуд ти?– упиташе ме збуњено мештани.– дођох да гласам – рекох у шали.– Не може – рече неко из комисије. – Ниси овде пријављен. објасних разлог свог доласка и заузех место поред врата. у

тачно заказано време стиже први гласач. Беше то татин ујак и оби-чај је био да он увек у селу гласа први.кад ме виде, обрадова се, ср-дачно ме изљуби, распита о ближој и даљој родбини у граду,о томе зашто сам овде и приђе да гласа.

– Личну карту! – рече му посматрач из комисије.

Неко ће сигурно доћи

127

– Шта ће ми лична карта – рече збуњено мој родјак – зар се не познајемо?

– Такви су прописи, иди донеси је, и гласај.– Немам – рече родјак – изгубио сам је. А и шта ће ми под старе

дане! Па, људи, ја сваке године гласам први и нико ми није тражио личну карту, шта је ово сада?

– Жао ми је, али нема ништа од гласања – рече посматрач. родјак ме је молећиво посматрао, али морао сам да потврдим

да нема одступања од прописа. родјак опсова прописе и љутито изадје из просторије.

За њим пристиже татина тетка. и она ме прописно изљуби, испита о целој породици, узе листич и хтеде да гласа и за мужа.

– Мора да дође лично, не може нико за никога да гласа.– Али како, па увек сам гласала за обоје – бунила се она. Приђе

ми видно љутита, и даде да јој заокружим. – Не видим– рече.– Не смем – одговорих – мораш сама, сад су такви прописи.она ме је у чуду посматрала.– како не може, па зар нисмо род? – Јесмо, али морамо да поштујемо прописе – рекох, док ме је и

она гледала с неверицом.– добро си дете – рече – али че те поквари политика – и љу-

тито оде.у то стиже стрина са чајником куване ракије и тањиром сира.

Носи освежење.– Мораш то да вратиш кући, не може, такав је пропис – рекох.– Ма шта причаш, па ја их сваке године частим куваном ра-

кијом.– сад не може, такви су прописи. стрина оде љутита.Пристизали су и други гласачи, свако са својим проблемима.

сви су се љубазно поздрављали са мном, а ни једна баба из села није пропустила да ме не пољуби. стиже и наш комшија деда драга. кад установише да су му документа исправна, придјох да му напр-скам прст спрејом.

– Шта је то ? – упита ме зачуђено.објасних му.– А одакле ти ?– Послали нам Французи.– Без паре ли?

Наташа Панић

128

– Без паре – кажем.– Не долази у обзир да ме прскаш. ко зна какву су нам болест

послали, нико не даје мишта за бадава– рече.– е, онда не можеш да гласаш – рекох.– Боље и то него да умрем – рече и крену ка вратима, псујући

прописе и ко их измисли.– Хоћеш ли мени да прснеш и на овуја руку, јуче сам се посе-

кал, можда брже оздравеје? – молио је други комшија.Напрсках му и другу руку немајући снаге да више објашња-

вам, и он задовољно оде.сви који су долазили на гласање распитивали су се о мојима, о

својој родбини у граду и нико није пропустио прилику да новопри-дошлим људима из града објасни све о мојим прецима, какав смо род или комшије, да су са мојим дедом били другови, ишли заједно у војску.

свима сам морао да објашњавам какав је то спреј, зашто слу-жи и одговарао на безброј непотребних питања.

сви који су долазили да гласају свраћали су код стрица на по коју кувану ракију, а они што су службено пристизали свраћали су да ручају.

Негде предвече дошао је брат да ме замени.– Жале се на твоје прописе – каже ми брат уз смешак.– да – рекох – требало је тебе да љубе цео дан, и да се на твоје

прописе жале, лепо си ме намагарчио. оца смо одвели кући пијаног. Мајка је била љута.– Зар те нисам послала да бринеш о њима! – викала је док се

он слатко смејао.

129

Бисаиван је живео у голбовој махали, у последњој кући на путу за

планину. Био је у деветој деценији, и доста добро се сналазио сам. Његови синови стојан, Прван и Малин били су лекари. Најмлађи стојан живео је у Београду, а Прван и Малин у софији. како се поносио иван својом синовима!

– Није мала ствар да имаш три сина лекара – говорио је са по-носом сузних очију, а сељани су са одобравањем климали главама. Прван и Малин су још као деца побегли преко границе. делили су судбину многих да не могу да се врате нити јаве својима. све што је знао о њима знао је од других људи. Веровао је да га нису забора-вили, да му пишу писма која не стижу, а он није знао на коју адресу да им пише. стојан му пише редовно, али не долази. Последњи пут су се видели пре пет година када је долазио мајци на сахрану. од онда редовно су стизала само писма. стављао је понекад папирни новац у писмо, али ивану новац није требао. Чувао је две краве и оно што је зарађивао од њих било је сасвим довољно за један ста-рачки живот.

Првана и Малина прогласили су за политичке избеглице. То је била велика лаж, али времена су била таква. ивану је остајало само да ћути. Било му је криво што се стојан одродио. као најмлађи син био је мајчин мезимац. али отац му се никада ни за шта није заме-рио. Штавише давао је задњу пару за његово школовање. стојан је у сваком писму писао да много ради, припрема некакву специја-лизацију. Веома га обрадова писмо у коме му написа да се оженио. Поверова иван да ће се ствари променити, довешће стојан невесту да му упозна оца и види родитељски дом. иван оде у продавницу и части тамо све које затече.

Но и тада стојан не дође. Писао је да је време хладно и није пријатно за путовање. Невеста је трудна и опет није згодно. А кад се родила беба, није било начина да дођу са бебом без аутомобила. Али он треба да се радује јер су унуку дали дедино име.

Наташа Панић

130

и опет иван части своје сељане, али му беше мука да обја-шњава зашто стојан не долази јер ни он није знао прави разлог. Можда се стиди да његова жена види одакле је поникао, мислио је.

и тако су пролазиле године, а стојан се све ређе јављао. Више не шаље новац, нити пита да ли му треба. иван већ одавно не ради имање. имање велико, а он сам, и зашто ће му? Земљорадничка задруга није хтела нити да га купи нити да га узме на поклон.

– коме треба имање, зар не видиш да сви беже у градове? – добијао је увек исти одговор од управника задруге када је одлазио да моли да га узму.

реши да прода једну краву. Беше му тешко да чува обе. Продао је старију са телетом, млађу Бису оставио је због млека. Биса је би-ла паметна животиња. слушала је његова наређења и он никада не подиже тољагу на њу. Новац од продатих животиња и оно што је чу-вао да се нађе кад занемоћа, послао је стојану да купи аутомобил.

– Надам се да сам добро урадио? – казивао је Биси док је хра-нио. од када је остала сама, није ју везивао. А она беше навикла да чим уђе домаћин у шталу, скаче на ноге и гледа га право у очи машући репом, чинило се као да га поздравља. иван јој је стављао ујутру сено, у подне сламу, а увече зоб говорећи јој: – ево, Бисо, сад ћу да ти ставим сламу. Можда ти се и не допадне, али и ја не једем месо кад ми се једе, већ када има. Затим би је музао, тимарио, чис-тио шталу и под ноге јој постиљао сламу да јој буде топло. скидао је са зида троношку столицу, сео и дуго разговарао са њом као да разговара са човеком од поверења. Понекад јој је говорио о данима када је био млад, а кућа пуна деце, радости и среће. Жалио би јој се на старост, болести и самоћу.

– сигурно мисле људи да нисам нормалан кад поред толико људи у селу разговарам са кравом. Али ко данас има времена за туђе проблеме и ко може да ме схвати и разуме кад свако има своје муке. Неко ће рећи шта хоћу, сви паметни и школовани људи по-бегоше од тешког сеоског живота, и ко ми је крив што су ми деца школована. и јесте тако. Њима да је лепо, моје је већ прошло. и шта нам треба? Теби мало сена, мени мало млека и то нам је довољно.

кад се исповеда Биси, оде кући да наложи ватру у шпорету и скува помужено млеко.

– кад може човек да води бригу о себи, самоћа није тешка – размишља док послује по кућу. кућа му беше чиста, а водио је рачу-

Неко ће сигурно доћи

131

на и о личној хигијени.увече кад се врати из штале, пали петролејку и чита новине које му је давао учитељ.

– е, Бисо! од оног мог магарца већ три месеца нисам добио писмо. Знам и због чега. срамота га више да ме лаже да ће доћи. Надам се увек кад видим поштара, али ништа. Не желим да му пишем. он може без мене, али дође време да ја не могу сам. За мене нигде нема места.

Једног дана виде поштара пред капијом и радосно му похита у сусрет.

– да ли ми то стојан пише? –викао је издалека.– Писмо је од царибродског суда – и не радуј се толико.коме

они пишу, не изађе на добро. старац дрхтавом руком отвори писмо и прочита га.– Мора да су луди как траже више пара за порез него ли што

вреди имање.годинама га неће нико, а траже новац за порез.– Ако не платиш, узеће ти силом. Пиши стојану да ти пошаље

паре или продај краву – посаветова га поштар и оде. старац је увређе-но гледао за њим. да прода Бису? Не, то никада неће урадити. каквог би смисла имао његов живот без ње. радовао се да има о коме да бри-не и што има коме да открива тајне своје душе. разговарајући са њом, знао је да никоме не одузима време и да неће нико да му се подсме-ва, да га оговара или криво саветује. Биса га је слушала гледајући га право у очи. Знао је да га разуме. Понекад, када би му се од туге очи напуниле сузама, она га је лизала по руци као да га моли да не тугује.

Једног дана пред његовом капијом стаде ауто из кога изађоше непознати људи и један милиционер.

– долазе да ти изврше попис ствари због неплаћеног дуга – рече милиционер.

– Знам – одговори иван. – Али шта могу да узму? имам један црн прогорео шпорет, дрвен кревет, сто и неколико климавих столица и један орман који су давно појели мољци. коме треба моја старудија.

– А стоку? – упита судија. – само једну краву. Али њу ми не дирајте. ето, водите ме у

затвор. Лежаћу колико треба.– Нама не требаш ти већ новац.ишао је за њима пут штале и као да је удисао црн ваздух који

му је стезао грло. Чинило му се да сања.од суза није видео кад из-ведоше Бису из штале, али њена тужна рика, као да је плакала што се растају, забоде му се у срце као нож.

Наташа Панић

132

После тог догађаја три дана иван није имао снаге да устане из кревета.Четвртог дана нашли су га у штали са угаслим очима упртим у таваницу.

Најзад је стојан дошао. Бар је толико дуговао оцу.

133

мој дНевНиК

Четвртак, 26.9.2002.

Препричавање догађаја има вид сплеткарења, али како отргну-ти тренутке од заборава а не препричати их, а живот се ипак састоји само од тренутака. Получасовно пешачење до посла омогућава ми да на миру размишљам о претходном дану и планирам обавезе за дан преда мном, ако је ишта могуће планирати. На аутобуској стани-ци уобичајена гужва. Завидим срећницима који путују.

у „Први мај”, где радим у компјутерској моделарници, сти-гао је нов компјутер. и опет све по старом. учим и радим, плате још нема, али се надам. око поднева сазнајем да путујем. одла-зимо колима са старијим сином игором код мојих родитеља у горњи Висок.

На путу, прво пријатно изненађење – искрпљене рупе.Тако увек раде политичари пред изборе. додуше, рупе су искрпљене са-мо до Планинарског дома, али ради се и даље, а до избора има још неколико дана. Пролазимо селима горњег Висока која се купају у јесењем колориту. Наше одредиште је село каменица.од стотину кућа само је петнаестак настањено са по једним или два станов-ника. Некада је важило за једно од већих височких села у дими-тровградској општини. На улазу у село доћекују нас руине са чијих се зидова дуж читавог пута са предизборних плаката смеши лице господина Лабуса.у селу нигде живе душе. Притиска ме празнина као камен. Наша је кућа поред реке.у води се бели јато гусака. А у дворишту довршава нова зграда. отац и брат праве фарму. отац се пре десетак година после пензионисања вратио са мајком да жи-ви у селу. Нису ми јасни разлози његовог родољубља. долазе људи да помогну, радују се новини. овде нико није укуцао ексер задњих тридесет и више година.главна тема су избори и дилема за кога гла-сати. Нисмо видели, кажу, ко нам тако украси село, али и то је нека

Наташа Панић

134

вајда. Леп је папир, шарен, а има и притискача. На прошлим избо-рима променили су све уличне сијалице које годинама нису светле-ле и то би све.

Петак, 27.9.

овде дан почиње пре свитања. Толико тога треба урадити у ране јутарње сате.у осам стиже камион Зајечарске млекаре.долазе по млеко. Њима Висок није далеко. окупи се цело село пред зад-ругом. да се виде и чују јутарње вести.Некада су се окупљали у сеоској крчми и задрузи. крчме одавно нема, а задруга се отвара једном недељно,тада довозе хлеб из града.

А воће родило као никада. и ораси. Пристижу аутомобили из целе србије, Македоније, Бугарске. дошли да обиђу празне роди-тељске домове и покупе оно што се родило.

– ово су игре без граница – каже у шали отац. данас је кр-стовдан, његов имендан. долазе људи да честитају и попију по не-ку.Такав је ред. Мајка дочекује свакога са радошћу, нуди прелепим козјим сиром и питом зељаницом. Посматрам је са колико елана обавља кућне послове, трчи од обора до куће, труди се да нам угоди као да није зашла у осму деценију живота.

отац је један од ретких каменичана који се после пензиони-сања вратио у село да оживи родно огњиште, а оборе напуни сто-ком. додуше, било је оних који су долазили у празне родитељске домове сваког викенда, трудећи се да у напуштеним баштама поса-де понешто од поврћа, и тако себи олакшају живот у граду. Пре два-десетак година број становника у селу сваког лета би се дуплирао. долазили су захвални синови и кћери да помогну остарелим роди-тељима, и оживе успомене на младост. Мало је оних који су наста-вили да долазе после смрти родитеља, негујући принцип завичајне љубави. Чика Ленко и тета Зоја Петров су редовно, све до чика Лен-кове смрти, проводили сваки летњи распуст у прелепом окружењу родитељског дома. Чика Ленкови родитељи били су просветари који су радни век провели у селу, а чика Ленко је са женом службовао у Македонију. са својом децом, а касније и унуцима, проводили су незаборавне тренутке са својим сусељанима. Биле су то године када се село нагло празнило, па је мала скупина последњих каменичана

Неко ће сигурно доћи

135

живела здушно. Чика Ленко је био велики произвођач меда, у хладу џанарике пробао се мед, ракија шљивовица и хладна бунарска вода. каменичани су их даривали својим производима, захвални што их не заборављају. Били су велики пријатељи мојих родитеља па смо много времена, кад одем са породицом у село, проводили засједно.

Можда би још по који заљубљеник у село пошао очевим сто-пама да су имали коме продати своје производе. Мука је натера-ла Височане да напуште родна села. у годинама велике миграције одомаћила се крилатица: „Једнуш једи, у град седи.”

137

Књига за НезаБорав

Наташа Панић евоцира сећања на родну каменицу, село у горњем Високу, на његове становнике, догађаје и доживљаје из вре-мена свога детињства, шездесетих година прошлога века. То је време када је село било живо, када су мештани обављали тешке сељачке по-слове, али се и радовали животу, празновали и славили славу, свадбе правили, деца се рађала. када је у селу била осмогодишња школа пуна ђака, и из оближњих села; када је радила задруга, кафана... Али и када је било бежања преко границе, туговања због бразде која је поделила два братска народа, када су представници власти злостављали људе...

А онда почиње одливање становништва у градове наше земље, и у Бугарску, у потрагу за бољим животом. село се празнило, многе куће се обрушавају, остају углавном стари људи. Али село је живо.

од носталгије за данима детињства, али и туге због данашњег стања села, заигра срце, заискри суза у оку.

своју каменицу, њену лепоту, живот, прошлост и садашњост, Наташа ставља у песму „за незаборав”.

Лице мога села – то су мештани, домаћини и фамилије по махалама.

Прво сећање: породица, атмосфера у кући, рађање брата – ау-тентични доживљаји ауторке из најранијег детињства.

Наташа описује лепоту и ведрину забавног живота у селу, свадбе, славу, обичаје, веровања и сујеверја. Посебно радостан дан за мештане била је „срешта” – сусрет народа при отварању границе.

с горчином говори о времену када је мииција тукла жене што иду у цркву. А црква временом пропада, па ће остати само један зид на коме је живописан лик Богородице. Песникиња Наташа пос-већује песму цркви:

Наташа Панић

138

Недрим ти дане памћењемПрекора и страха сечиво времена бридокрећем точак савестиу душу ми капље стид.

Занимљиве су и духовите анегдотске приче : о ошишаној баки која продаје косу Циганима; о сеоском спадалу – причалици, о ње-говој љубавној авантури с Бугарком...

Пажњу плени узбудљива прича Бег о бекству породице преко границе у Бугарску. Такође и љубавна прича развигор о двоје младих који проводе незаборавне дане страсне љубави у селу, а поново су се случајно срели у Београду, када је она била стара и неугледна жена.

долази време сеоба и умирања села. „Посрнули домови и нахерени споменици на Билу последњи

су сведоци времена које побеже иза оне дебеле завесе светлости и остаде пусто село где се све гаси и нестаје.” (Време умирања)

„како се гасило село, као по некој завери, гасила се и река. Њена снага отекла је са животом људи који се преселише у легенду.” (река)

„Путеви зарасли у коров, домови умрли у нерађању. само нам још гробља успоменама дишу.” (у зениту сна)

дирљиве су приче о усамљености,усамљеницима.Таква је прича о мајци чија су деца изучила школе и отишла у свет. она се спрема за Божић са чврстом надом да ће јој доћи. и кад је све спре-мила, стеже је срце. Задња јој мисао беше: Неко ће сигурно доћи...

усамљеник је и Верда, дошљак у село који је био на голом отоку, а сада за парче хлеба ради сељацима, спава по сеницима, али рецитује Јесењина...(Верда)

о тој теми је прича о сеоском чобанину, дошљаку, који шезде-сет година слугује за мале паре, ноћи проводи у задружном дому, у рупи ложи ватру... (Последњи чувари међа)

Болна је прича Биса о старцу чији су синови лекари, двојица у Бугарској, један у Београду, он живи сам са две краве. Једну прода, а с кравом Бисом разговара као са јединим пријатељем.

А онда долазе из суда са милицијом да наплате порез! одводе Бису, а старац умире.

има ли наде за опстанак села?Можда обнављање крста – оброчишта у пољу наговештава да

село неће умрети.

Неко ће сигурно доћи

139

обнављање цркве у селу ту ће наду још више ојачати.књига Наташе Панић има документарну и литерарну вред-

ност. у књизи ће за будућност остати село каменица, њени жи-тељи, њихов живот. А лепо описивање портрета, пејзажа, сеоских кућа, песнички надахнуто, занимљиво, јасно и сликовито припове-дање, зналачко откривање психологије ликова, и други уметнички квалитети пружиће задовољство читаоцима.

Јован Васић

БелешКе о Писцу

Наташа Панић рођена је у Пироту где живи и ствара.

до сада је објавила три књиге поезије:„Зимзелено свитавје“ (1992)„грана младог месеца“ (1993)„у срцу сунце“ (1999). романи:„Црвена локва“ (1999, 2001, 2002, 2009, 2010, 2011)„Волети изнова“ (2003, 2011)„размеђа“ ( 2005)„Паулина“ (2007)„Зора“ (2010) (Прва награда за роман на конкурсу издавачке куће „кућа књига“) „куцај три пута“ – роман у штампи .Приче „ Топли део неба“ (1997).Приче за децу „Баба се жени“ (2007).

у припреми за штампу су: „испод дуге“– књига дечје поезије, „река безвремена“ – поезија за одрасле.

Аутор је комедије „На славу да ми дојдеш“.

роман „Црвена локва“ преведен је на бугарски и објављен у софији, а у припреми за штампу на истом језику су „Паулина“ и „Баба се жени.“ Заступљена је у стотину заједничких зборника.Члан укс.Преводи са бугарског.

141

садржај:каменица ................................................................... 3Нешто сасвим лично ................................................ 5На лицу мог села ...................................................... 9каменичанка ........................................................... 13каменичанин .......................................................... 15Једне ноћи у децембру ........................................... 17Това је жаба (друга слика) ..................................... 19Хлеб у каци ............................................................. 21Пожар ....................................................................... 23Путовање у Ниш ..................................................... 25деда Перча росин ................................................... 29Тодорецови .............................................................. 31сугребје ................................................................... 33Бате, куде су ми оп’нцити? .................................... 35свадба ...................................................................... 37Шетња ...................................................................... 41срешта ..................................................................... 43Задруга..................................................................... 45стеваново кладенче ................................................ 49Време умирања ....................................................... 53учи да се не мучиш ................................................ 55Моме, изгоре ти рокљата ....................................... 59у порти каменичке цркве ...................................... 63Проводаџисање ....................................................... 67Младши лејтенант .................................................. 69

Наташа Панић

142

Тека је било ............................................................. 73само теб че кажем .................................................. 75ко се смеје зло не мисли ........................................ 77река .......................................................................... 79Туртарће .................................................................. 81Несрећа .................................................................... 83у зениту сна ............................................................ 85Неко ће сигурно доћи ............................................. 87гром ......................................................................... 91крст .......................................................................... 95рођенданско славље ............................................... 99Бег .......................................................................... 105развигор ................................................................. 109комшије ..................................................................113Верда .......................................................................117Последњи чувари међа ..........................................119самоћа .................................................................. 121Аутобус .................................................................. 123Прописи ................................................................. 125Биса ........................................................................ 129Мој дневник .......................................................... 133

књига за незаборав .............................................. 137Белешке о писцу .................................................. 140

143

Штампање књиге помогли:

со димитровград

и породице:

дерманов,иванов,Николов,Mедић,Петровић

CIP - каталогизација у публикацијиНародна библиотека србије, Београд

821.163.41-32

ПАНић, Наташа, 1955- Неко ће сигурно доћи / Наташа Панић. - Пирот : кућа књиге, 2011 (Пирот : Pi-press). - 144 стр. ; 22 cm

Тираж 500. - стр. 137-139: књига за незаборав / Јован Васић. - Белешке о писцу: стр. [141].

ISBN 978-86-87523-33-3

COBISS.SR-ID 183141644