Nega Zaraznih Bolesnika i Infektivne Bolesti

8/18/2019 Nega Zaraznih Bolesnika i Infektivne Bolesti

1/31

Njega zaraznih bolesnika i infektivne bolesti

Doc. dr Branislav Mihajlović

Infektivne bolesti

ZNAČAJ IN!"#I$NI% B&'!(#I

Danas )o*e)o govoriti o renesansi infektivnih bolesti.

#o)e s+ svakako do,rineli doga-aji iz novije ,rolosti/

%I$ infekcija0 e,ide)ije 'assa10 !bola1 i dr+gih he)oragijskih groznica0 veliki

broj oboljelih od he,atitisa B i 20 ,onovni ,orast obolijevanja od t+berk+loze0

,ovratak difterije i najzad0 e,ide)ija svjetskih raz)jera tekog oblika ati,i3ne

vir+sne ,ne+)onije........

Infekcije s+ bile i ostale glavni +zrok obolijevanja i +)iranja lj+di.

&tkriće antibiotika0 i razvoj efikasnih vakcina0 dali s+ ,ovoda za nad+ da je

,objeda nad infekcija)a ne,osredno ,red na)a0 ili da je već ostvarena.

Dalji razvoj doga-aja je to o,ovrgao.

4ande)ija izazvana virusom humane imunodeficijencije (HIV), brojni

novootkriveni uzročnici infekcija, stalno ,ris+tne 5klasi3ne5 zarazne bolesti0

,rogresivni razvoj rezistencije )ikroorganiza)a na antibiotike0 sve veći ,roble)i

sa infekcija)a vezani) za tr+dnoć+....

#o s+ sa)o neki dokazi da s)o se ,rerano obradovali ne3e)+ to je )o*da

ne)og+će 1 kona3noj ,obedi nad infektivni) bolesti)a.

(vijet + ko)e *ivi)o je od+vijek bio svijet infekcija6


2/31

7 nje)+ s)o zajedno sa horda)a dr+gih legiti)nih stanovnika Ze)lje/

,rotozoa)a0 bakterija)a0 vir+si)a0 ,araziti)a0 ,rioni)a...

Ako bi vir+si ili bakterije ,ostali do)inantni0 3ovjek bi bio ,otisn+t sa svog

s+,eriornog ,olo*aja0 ili bi )+ bila +gro*ena sa)a egzistencija.

7nitavaj+će ,ande)ije + ,rolosti0 k+ge ili gri,a na ,ri)jer0 ,okazale s+ kako

ne)ilosrdno0 i ,o koj+ cen+ za lj+dski rod0 )o*e da b+de vo-ena borba od strane

ovih dr+gih stanovnika Ze)lje.

Da bis)o +3vrstili nae 5)jesto ,od s+nce)50 )ora)o stalno da istra*+je)o

na3ine kako da otkloni)o ,rijetnje naoj ,o,+laciji.

8!N!(AN(A IN!"#I$NI% B&'!(#I

7 osnovi akt+elizacije infektivnih bolesti0 nalaze se ,rije svega va*ne

e,ide)ioloke ,ro)jene.

&ne se ,osljedica vie 3inilaca/

7ticaj okoline.

4ro)jene okoline i)aj+ zna3ajan +ticaj na ras,rostranjenost ,rebivalita do)aćina

i ,renosilaca infektivnih agensa.

#o je dovelo do ,orasta obolijevanja od malarije, denge, žute groznice i drugih

bolesti.

romijenjeni uslovi okoline dovode do ,orasta i ,re)jetanja rezervoara +zro3nika

+ *ivo) svijet+....

#ekovine tehnolokog razvoja sa svoje strane tako-e do,rinose irenj+ +zro3nika


3/31

#ako s+ infekcije legionelama dobile klini3ki zna3aj tek stvaranje) )odernih

siste)a za kli)atizacij+ ili snabdijevanje vodo)0 koji za njih ,redstavljaj+ idealne

rezervoare.

4ro)jene +zro3nika infekcija.

4ro)jene +zro3nika isto tako +ti3+ na e,ide)iologij+ infekcija.

&vdje se )isli na genetske ,ro)jene koje +ti3+ na i)+nogenost 9n,r. virus gri!a,

vibrio kolere), vir+lencij+0 ,rod+kcij+ toksina 9n,r. c. di!htheriae,

enterohemoragična e.coli) i rezistenciju na antibiotike i virostatike....

4ro)jene +slovljene sa)i) 3oveko).

Čovjek je odgovoran za ,ro)jene koje s+ o)og+ćile ,orast obolijevanja od

infektivnih bolesti.

!ks,lozija stanovnitva0 ,ovezana sa stalni) siro)aenje) + ze)lja)a + razvoj+0

,redstavlja idealno tlo za infektivne bolesti kao to s+ tuberkuloza, tifus,

dizenterija, kolera itd.

Velike )igracije0 ne,restani ratni s+kobi0 )asovni t+riza)0 ,rostit+cija0 +,otreba

droge i dr+ge socijalne okolnosti0 o)og+ćavaj+ da se lokalne infekcije brzo ire.....

Nove )etode obrade ze)lje i gajenja stoke0 internacionalizacija robne trgovine0

tako-e do,rinose nastajanj+ i globalno) irenj+ infekcija.

I)+nos+,resija.

(ve veći broj lj+di dos,ijeva + stanja i)+nos+,resije 9%I$ infekcija0 ,ri)aoci

trans,lantiranih organa0 oboljeli od t+)ora0 hroni3ni bolesnici0 starije osobe: i

tako ,r+*a ans+ i a,atogeni) ili +slovno ,atogeni) )ikrobi)a da izazov+ bolest.


4/31

Bolni3ke infekcije.

"oncentracija tekih bolesnika + bolnica)a i nekriti3na +,otreba antibiotika

stvaraj+ ,red+slove za nastanak infekcija i brzi razvoj rezistencije klica.

Novi +zro3nici i nove infektivne bolesti.

(talno se ,roir+je s,ektar +zro3nika infekcija.

7 ,oslednjih ;< godina )edicinska na+ka je otkrila vie od =< vrsta0 do sada

ne,oznatih0 novih +zro3nika

"od većeg broja oboljenja0 3ij+ s)o etiologij+ doskora s)atrali 5nejasno)50 ,okazalo se da ,ri,adaj+ ,orodici zaraznih bolesti.

Za to vrije)e iskorijenjena je sa)o jedna zarazna bolest 1 variola.

"eke druge, kao #to su tifus, dječja !araliza, !jegavac ili difterija su !otisnute, ali i

dalje ostaj+ ozbiljna ,rijetnja 3ovje3anstv+.

7 legionelama s+ tako otkriveni izaziva3i iroko ras,rostranjenih ,ne+)onija.

&bjanjenje nastanka 3ira na *el+c+0 kao hroni3ne bakterijske infekcije izazvane

helicobacterom !$lori, do#lo je isto tako neočekivano.

'ista t+)ora verovatno ind+kovanih vir+si)a sve je d+*a/ ,ri)arni karcino) jetre0

"a,oijev sarko)0 karcino) cerviksa )aterice.

(a borelijama kao uzročnicima 'aj)ske bolesti tako-e se nije ra3+nalo.

73estala ,ojava s!ongiformne encefalo!atije kod goveda (%&') zabrinula je svijet

zbog )asovne ,otronje gove-eg )esa + ishrani.


5/31

(l+3ajevi B(!0 o3igledno ,ovezane sa ati,i3ni) oblici)a 2re+tzfeld1Jakobove

bolesti + $elikoj Britaniji0 ,okazali s+ da je ova briga o,ravdana.

4osebno je +zne)ir+j+ća 3injenica da se ovde ne radi sa)o o novo) +zro3nik+0

već i o novo) oblik+ *ivota infektivnog agensa.

%I$ infekcija !redstavlja, bez sumnje, jedno od najva*nijih otkrića + oblasti

infektologije.

&na se )ora shvatiti0 s obziro) na dosadanji tok ,ande)ije0 kao globalni svjetski

,roble). AID( je ,ostao jedan od najva*nijih +zroka s)rti )ladih lj+di iro)

sveta.

Mo*da i zbog toga0 bolest je veo)a ,odstakla razvoj vir+soloke dijagnostike i

,otrag+ za antivir+sni) lijekovi)a.

7ticaj globalizacije.

Internacionalna )igracija lj+di i trans,ort *ivotinja0 *ivotnih na)irnica i roba

viestr+ko s+ ,orasli.

Moderna trans,ortna sredstva o)og+ćavaj+ ,+tovanja na velike +daljenosti za

kratko vrije)e.

#ako i ,ro+zrokova3i infektivnih oboljenja danas )og+ ,+tovati veliko) brzino)0

ne ,ridr*avaj+ći se granica dr*ava i kontinenata.

Jedna od ,osljedica toga je ,orast broja i),ortovanih tro,skih bolesti0 ,rije svegamalarije.

8ezistencija )ikroorganiza)a na antibiotike


6/31


7/31

zdravstvena sl+*ba0 s,osobna da +svaja i ,ri)jenj+je tekovine savre)ene

)edicinske na+ke.

!#I&'&>IJA IN!"#I$NI% B&'!(#I

! t i o l o g i j a je dio )edicinske na+ke koja istra*+je i ,ro+3ava +zro3nike

bolesti.

! t i o , a t o g e n e z a ,odraz+)ijeva +zrok0 nastanak i razvoj bolesti.

? t i o , a t o l o g i j a ,odraz+)ijeva +zro3nika i ,atoloke ,ro)jene do kojih

dolazi dejstvo) ili ,ris+tnoć+ nekog agensa.

7zro3nici ak+tnih infektivnih bolesti s+ )ikroorganiz)i koji dovode do odre-enih

,atolokih ,ro)jena i f+nkcionalnih ,ore)ećaja na ,ojedini) organi)a i

organski) siste)i)a )akroorganiz)a.

Mikroorganiz)i koji dovode do bolesti nazivaj+ se , a t o g e n i ) za razlik+ od

a , a t o g e n i h 3ije ,ris+stvo ne dovodi do ,atolokih lezija + organiz)+.

4ostoji i gr+,a f a k + l t a t i v n o , a t o g e n i h +zro3nika0 kao n,r. !.

coli0 koji sa)o + izvjesni) ,rilika)a i +slovi)a ,ostaj+ ,atogeni.

Me-+ti)0 ,onekad i ,ris+stvo ,atogenih +zro3nika + )akroorganiz)+ ne zna3i

bolest0 kao na ,ri)jer + sl+3ajevi)a kliconotva i kod latentnih infekcija.

Bakterije nis+ + dananje doba tako 3esti +zro3nici zaraznih bolesti.

Nakon otkrića aktivne i)+nizacije i antibiotika0 one s+ ,ostale sve rje-e tako da s+

neke @klasi3ne bolesti skoro nestale.

Me-+ti)0 neke od njih s+ ,ostale rezistentne na antibiotsk+ tera,ij+0 ,a s+ ,onovo

izazvale interesovanje )edicinske javnosti.


8/31

&si) bacila i koka0 zarazne bolesti )og+ izazvati i s,irili0 i to borelije0 s,irohete0

le,tos,ire i dr.

$ir+si.

Naj3eća zarazna oboljenja s+ izazvana vir+si)a0 koji se )og+ vidjeti sa)o

,o)oć+ elektronskog )ikrosko,a jer s+ vrlo )ali.

8ast+ na *ivi) ,odloga)a0 te je njihova k+ltivacija dosta sk+,a i zahtijeva dobro

o,re)ljene laboratorije.

$elik je broj res,iratornih vir+sa koji )og+ davati razli3ite klini3ke sindro)e/

9sindro) ,rehlade0 sindro) gri,e0 sindro) ak+tnog res,iratornog oboljenja0

sindro) ati,i3ne ,ne+)onije: tako da + lj+dskoj ,atologiji vir+sna oboljenja

za+zi)aj+ jedno od ,rvih )jesta.

Ako se to)e doda njihova s,osobnost ka antigeni) )+tacija)a0 to stvara nove

)og+ćnosti za obolijevanje0 onda svaki 3ovjek toko) *ivota ,reboli naj)anje

desetak vir+snih infekcija.

$ir+si daj+ solidan i)+nitet nakon ,reboljele bolesti0 ali je to ,rakti3no nekorisno0

jer ,ostoji veliki broj vir+sa.

#ako0 na ,ri)jer0 ,ostoji < sojeva rinovir+sa +zro3nika ,rehlade0 svaki daje

solidan i)+nitet0 ali je ,otrebno da neko toko) *ivota i)a < ,+ta ,rehlad+ i da se

tek tada i)+nizira.

Bolesti 3iji s+

s+ +zro3nici vir+si

8ikecije.


9/31

&vi se )ikroorganiz)i )og+ svrstati0 ,re)a veli3ini0 iz)e-+ bakterija i vir+sa0

,re)da s+ bli*i vir+si)a.

"+ltivacija rikecija se izvodi na *ivi) ,odloga)a.

Za ,renoenje ovih bolesti ,otrebni s+ vektori 9+i0 grinje0 kr,elji:.

7zro3nici i rikecijoza s+ iz sk+,ine 8ickettsiacea i iz)e-+ )nogih od njih ,ostoji

+nakrsni i)+nitet.

4rotozoe s+ jednoćelijska bića koja se )no*e ćelijsko) diobo)0 a veće s+ od

bakterija.

Neke se nalaze + organiz)+ ekstracel+larno0 a neke intracel+larno.

'ako se )og+ vidjeti o,ti3ki) )ikrosko,o)

+ngi.

>ljivi3na oboljenja s+ neto rje-a + ,ore-enj+ sa bakterijski)0 vir+sni) i

,rotozoarni).

7 ,rirodi je ,oznat veliki broj gljivica0 ali je njihov )ali broj ,atogen za lj+de.

Naj3eće s+ to oboljenja ko*e0 a znatno rje-e dr+gih organa ili generalizirane

bolesti.

Metazoe s+ viećelijski organiz)i0 a jedna gr+,a )etazoa s+ hel)inti.

Neke )etazoe )og+ davati sli3ne klini3ke slike bolesti kao i bakterije0 vir+si irikecije0 ,a )og+ ,redstavljati veliki dijagnosti3ki ,roble).

&ve bolesti s+ dosta 3este + sredina)a sa niski) higijenski) standardo).

NA(#ANA" IN!"2IJ! I IN!"#I$N! B&'!(#I


10/31

Čovjek je stalno0 od ro-enja ,a do s)rti0 okr+*en )ikroorganiz)i)a0 ali do

infekcije rijetko dolazi0 jer ona nastaje ,ore)ećaje) ravnote*e iz)e-+ ,atogenih

+zro3nika i odbrane organiz)a.

"ada se ta ravnote*a ,ore)eti0 )ikroorganiz)i )og+ ,rodrijeti + organiza) i tada

se javlja infekcija0 ali se ona svaki ,+t ne )anifest+je kao oboljenje.

4ostoje tri ishoda nakon nastanka infekcije/

,objeda do)aćina0

,objeda )ikroorganiz)a i

,ostizanje )e-+sobne ravnote*e i nastavljanje zajedni3kog *ivota.

"oja će od ove tri )og+ćnosti biti is,oljena zavisi +glavno) od agresivne

s,osobnosti +zro3nika i ste,ena odbrane organiz)a.

M!%ANIZAM DJ!'&$ANJA BA"#!8IJA I $I87(A

Bakterije.

Da bi bakterije )ogle da izazov+ infekcij+0 )oraj+ biti ,atogene0 vir+lentne i

zast+,ljene + dovoljno) broj+.

4 a t o g e n o s t bakterija je njihova s,osobnost da ,rodr+ + organiza) bez nekih

,osebnih +slova0 za razlik+ od +slovno ,atogenih bakterija koje )og+ ,rodrijeti +

organiza) sa)o + ,osebni) okolnosti)a.

$ i r + l e n c i j a bakterija koje izazivaj+ toksi1infekcije zavisi od njihovih

toksikogenih s,osobnosti0 a ,iogenih bakterija od njihove s,osobnosti

raz)no*avanja i rezistencije na fagocitoz+.

"ada bakterije ,rodr+ + organiza)0 one )og+ djelovati ,reko/


11/31

e g z o t o k s i n a0

e n d o t o k s i n a 0

r a z ) n o * a v a n j e ) i

i z a z i v a n j e ) senzibilizacije organiz)a .

! g z o t o k s i n i s+ izl+3evine bakterija.

#o s+ bjelan3evinaste s+,stance koje ,redstavljaj+ naj)oćnije otrove i )og+

djelovati i + veo)a )ali) koli3ina)a.

Najva*niji egzotoksini s+ od bacila tetan+sa0 difterije i bot+liz)a.

"od oboljenja +slovljenih ovi) bakterija)a ,atoloke ,ro)jene izazivaj+

egzotoksini ,a se t+ radi vie o intoksikaciji nego o infekciji.

I dr+ge bakterije )og+ izl+3ivati egzotoksine0 ali s+ oni znatno slabiji0 ,a +

,atogenezi0 ,ored intoksikacije0 vidn+ +log+ igra i raz)no*avanje bakterija.

! n d o t o k s i n i s+ )nogo ko),leksnijeg sastava nego egzotoksini0 jer sesastoje od ,olisaharida0 li,ida i jedne ,roteinske frakcije.

Nastaj+ nakon s,ontane lize bakterija ili nakon djelovanja anti)ikrobnih sredstava.

&sloba-aj+ ih +glavno) gra)1negativne bakterije0 a + ,rvo) red+ enterobakterije.

Djel+j+ na nervne centre + dijencefalon+ izazivaj+ći te),erat+r+0 zati) na krvne

s+dove izazivaj+ći ok0 a )og+ izazvati0 i reakcij+ hi,ersenzibilizacije.

&si) toga0 endotoksini djel+j+ i na dr+ge nervne centre0 na ,ri)jer kod trb+nog

tif+sa0 ,aratif+sa i se,tike)ije.


12/31

8 a z ) n o * a v a n j e b a k t e r i j a + organiz)+ ,redstavlja dr+gi as,ekt

vir+lencije.

Bakterije se )og+ raz)no*avati + stanici ili izvan stanica.

Intracel+larno se raz)no*avaj+ sal)onele0 ,asterele0 br+cele0 listerije i bacili

t+berk+loze.

7 tok+ oboljenja koja izazivaj+ ove bakterije )og+ se javiti recidivi i kasna

hi,ersenzibilizacija s+djel+j+ći + jedno) dijel+ ,atogenetskih feno)ena.

Bakterije koje se raz)no*avaj+ ekstracel+larno s+ rezistentne na fagocitoz+

zahvalj+j+ći antigeni)a koji se nalaze + njihovo) zid+ i ka,s+li.

7 ov+ gr+,+ s,adaj+ ,iogene bakterije/ ,ne+)okoki0 stre,tokoki0 )eningokoki0 a

+ )anjoj )jeri stafilokoki.

Njihovo raz)no*avanje dovodi do lokalne0 naj3eće gnojne +,ale0 koja je

,osljedica destr+kcije ,olin+kleara toksini)a i enzi)i)a.

8 e a k c i j a s e n z i b i l i z a c i j e ili alergija zavisi vie od na,adn+tog

organiz)a nego od bakterija koje s+ izazvale oboljenje iako alergijske

)anifestacije 3eće izazivaj+ ,ojedine vrste bakterija.

$ir+si s+ ,araziti stanica 3ija vir+lencija zavisi od s,osobnosti invazije i

intracel+larnog raz)no*avanja.

2ito,atogenetsko djelovanje vir+sa dovodi do otećenja0 nekroze i s)rti stanicedo)aćina.

"ada je otećenje stanice na vrh+nc+0 javljaj+ se klini3ke )anifestacije bolesti.


13/31

#e*ina i tok bolesti0 kao i event+alne sekvele zavise od toga + kojoj s+ )jeri

stanice otećene vir+so).

&boljenja koja izazivaj+ vir+si )og+ biti lokalizirana ako je zahvaćena sa)o

sl+znica res,iratornog trakta ili generalizirana ako vir+si +laze + krv i odatle se

dise)iniraj+ + dr+ge organe i tkiva.

Do)aćin i +zro3nik

7lazak +zro3nika

Na +lazak nekog etiolokog agensa 9*ivog ili ne*ivog: do)aćin )o*e da odgovori

na sljedeće osnovne na3ine/

Da ne reag+je0

Da reag+je nedvidljivo) reakcijo)0

Da reaag+je vidljivo) reakcijo)

Da ne reag+je.../

kada je do)aćin već i)+n na agens0

kada je +zro3nik + vrlo )alo) broj+0

kada +zro3nik +lazi na,ogrena vrata

kada +zro3nik + tok+ ,rodora biva dovoljno sna*no razoren od anti)ikrobnih

3inilaca 9enzi)i)a1lizozi)o)0 baktericidino)0 ili je razoren fagocitozo):0te

kada fizioloka )ikrobna flora do)aćina + blizini )jesta ,rodora konk+rentski

s,rije3ava rast )ikroorganiz)a.

Da reag+je nedvidljivo) reakcijo)/


14/31

brzi) stvaranje) antitijela na infekcij+0

reagovanje) + vid+ latentne0 blage s+bklini3ke )anifestacije0 ili

kada inficirani stvara antitijela for)irana i ,rije infekcije.

Da reag+je vidljivo) reakcijo).../

,re,oznatljiva je )anja ili veća bolest0 ili

,rogresija vidljive reakcije od oligosi),to)atske do teke generalizirane bolesti i

s)rti.

(vaka zaraza ne )ora obavezno da razvije bolest0 ...

...ali svaka zarazna bolest obavezno +klj+3+je ,rethodn+ zaraz+.

Nekad se nakon inficiranja ,re,oznatljiva i ti,i3na bolest javlja + )anje od C

sl+3ajeva 9ti,i3ni ,araliti3ki ,olio)ijelitis0 na ,ri).:0 a nekad + 3ak ,reko E


15/31

koli3ina odn0.broj )ikroba0 to se naziva jo i infektivna doza ili inok+l+)0

infekcioznost0

,atogenost i

vir+lencija.

(a strane do)aćina najbitniji je ste,en ot,ornosti na infekcij+.

Broj )ikroorganiza)a ili inok+l+)0 ili infektivna doza je onaj naj)anji broj

,atogenih agenasa koji je s,osoban da izazove infekcij+ nei)+nih1,rije)3ivih

osoba.

Gto je broj ,atogenih )ikroba veći + jedno) inok+l+)+0 to je veći izgled da će

agens izazvati infekcij+ odn. ,re,oznatljiv+ bolest.

4oznato je da neki )ikroorganiz)i 3ak i + koli3ina)a od C do H< )ikroba 9:

)og+ da izazov+ klini3ki jasn+ bolest 9rancisela t+larensis1t+lare)ija ili

glodava3ka k+ga 0 odn.2oiella b+rneti1K 9kj+: groznica:.

#akvi )ikroorganiz)i s+ idealno bioloko borbeno sredstvo0 a za rad sa nji)a

,otrebne s+ sk+,e laboratorije to je ,rivilegija bogatih i razvijenih dr+tava.

Inok+l+)

Dr+gi ,atogeni )ikroorganiz)i0da bi izazvali klini3ki ,re,oznatljiv+ bolest0

)oraj+ da ,rodr+ na adekvatno) )jest+ i + veliko) broj+0 kao to je sl+3aj sa

sal)onelo) enteritidis.

Za izazivanje klini3ki ,re,oznatljive infekcije0 enteritisa0 ,otreban je inok+l+) od

naj)anje oko L


16/31

()atra se da je za infekcij+ %I$ vir+so) ,otrebna oko ;.H


17/31

"ona3no 0,ostoje bolesti 3iji se event+alni recidivi )og+ dogoditi C< do H<

godina nakon ak+tne bolesti.

7 takvi) ,rilika)a +zro3nik latentno boravi + zdravo) lj+dsko) organiz)+.

F #oko) neke dr+ge bolesti ili stresa dolazi do recidiva ,rvobitne bolesti.

F "ada takav recidiv ,otraje ,acijent )o*e ,ostati za3etnik nove e,ide)ije.

4ri)jer je Brilova bolest koja je ,ozni recidiv klasi3nog ,jegavca.

F 7 sl+3aj+ kada se javi Brilova bolest0 a kod bolesnika ,ostoji valjivost tijela0)og+ća je trans)isija +zro3nika ,+te) bijele vai na osobe + okolini i ,ojava

novih sl+3ajeva klasi3nog ,jegavca.

Dr+gi ,ri)jer je )nogo 3eći/

Nakon vari3ela + dje3ijoj dobi0 kod )nogih lj+di +zro3nik bolesti latentno

,re*ivljava + ,aravertebralni) ili )o*dani) senzitivni) ganglioni)a.

7 sl+3aj+ stresa ili nove bolesti0 razvija se tzv. %er,es zoster0 ne+roder)atitis

jednog *ivca + 3ije) je ganglion+ @tavorio vir+s vari3ela.

&d takvog bolesnika infekcija se lako )o*e ,renijeti vazd+ho) 0kontakto) ili na

dr+gi na3in na nei)+n+ djec+ i izazvati se nova e,ide)ija vari3ela.

"lini3ka te*ina bolesti je obrn+to sraz)jerna e,ide)iolokoj te*ini/

to je bolest klini3ki laka0 to je e,ide)ioloka o,asnost od takvog bolesnika

veća0i obrn+to.

Broj osoba koje nakon infekcije stvaraj+ antitijela


18/31

Infekcioznost

Broj osoba izlo*enih infekciji

4atogenost

4atogenost je s,osobnost +zro3nika da izazove bolest0 bez bilo kakvih ,red+slova.

7slovna ,atogenost je ni*i ste,en ,atogenosti + koje) +zro3nici izazivaj+ bolest

tek kada je organiza) ,rethodno već otećen.

$isoka ,atogenost je e,ide)ioloka sit+acija kada nakon eks,ozicije neko)

agens+ oboljeva sa ,re,oznatljivi) klini3ki) znaci)a vie od Eo eks,oniranih0 anei)+nih osoba 9)orbili0 vari3ela:.

Niska ,atogenost je e,ide)ioloki obrn+ta sit+acija kada nakon eks,ozicije

,atogen+ oboljeva sraz)jeno )ali broj osoba 9M.#B20 N.)eningitidis0 vir+s

,olio)ijelitisa:.

Broj zara*enih sa razvijeno) klini3ko) sliko)

4atogenost 1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111

7k+,ni broj zara*enih

$ir+lencija je st+,anj ,atogenosti.

Mali broj 9koli3ina: vrlo vir+lentnih )ikroba s,osoban je da izazove bolest92o.b+rneti0 r.t+larensis:.

(laba vir+lencija O velika infekcioznost velika 0a relativno bezo,asna e,ide)ija

'etalitet je ,rocenat +)rlih od neke konkretne bolesti.


19/31

Broj +)rlih

'etalitet 111111111111111111111 od neke konkretne bolesti C


20/31

"iselost ko*e9,%: fizioloki iznosi oko H0H i to djel+je inhibitorno za veliki dio

,otencijalnih ,atogena.

Deskva)acija ko*e 9stalno ot,adanje gornjeg sloja ćelija ,oko*ice: )ehani3ki sa

sobo) odnosi dio )ikrobne flore.

'ojne *lijezde 9)ast: i he)ijski) 9)asni) kiselina)a: i fizi3ki) ,+te)

9viskoznost: dodatno ote*avaj+ razvoj ne,o*eljih )ikroorganiza)a na ko*i.

(li3n+ +log+0 sa naglaeni) he)ijski) i biohe)ijski) +3eće) + odbrani i)a i

znoj.

'okalni fagociti koji se nalaze + ,odr+3j+ der)isa 9Pkrzna@: s+ jak odbra)beni

nes,ecifi3ni siste) 9)akrofazi i dendriti3ne ćelije:.

4rirodna )ikroflora ko*e0 koja je neravno)jerno ras,ore-ena + ,regibi)a i na

@otvorenoj ko*i@ ,redstavlja konk+rencij+ ,atogenoj flori i sk+,a sa ,rethodno

referisani) siste)i)a 3ini f+nkcionaln+ )re*+ nes,ecifi3ne zatite.

Moglo bi se reći da ovi siste)i odbrane ko*e eli)ini+ vie od E


21/31

sloje) ćelija0 sl+z izol+je vlastite ćelije od invazivnih )ikroba ne dovoljavaj+ći

i) da se Pdo)ogn+@ rece,torskih )jesta na ćelija)a0 a ,ogodnih za njih.

(l+z )ehani3ki fiksira sve strane 3estice .

7 res,iratorno) trakt+0 ,osebno + bronhija)a0 traheji i larings+0 na ,ovrina)a

e,itelnih 3elija ,ostoje tre,lje1cilije 9tre,ljasti e,itel: koje se stalno + isto) rit)+

Ptalasaj+@+ ,ravc+ ,re)a +snoj +,ljini0 noseći na sebi ,okrov od sl+zi sa svi)

strani) 3estica)a. Na taj na3in se re,iratorni ,+t )ehani3ki 3isti 9kaalj:.

7 res,iratornio) trakt+0 osi) ovoga0 + sl+zi ,ostoje baktericidni enzi)i/ lizozi)0

tiocijanat0 laktoferin i lokalni i)+noglob+lini0 koji dodatno ihibiraj+)ikroorganiz)e.

Q+kocilijarni ,okrov ,redstavlja efikasn+ barijer+ + gornje) i dobro) del+ donjih

delova res,iratornog trakta0 jer većina 3estica biva oble,ljena sl+zi i ,+te) stalnih

,okreta tre,ljica izba3ena + +sn+ d+,lj+.

4ojedini )ikroorganiz)i s+ razvili 3itav niz efikasnih siste)a za invazij+

res,iratornog trakta/

ne+ra)insk+ kiselin+ + zid+ bakterija0 koja se vez+je za s,ecifi3ne rece,tore na

)e)brani e,itelnih ćelija0

l+3enje aktivnih s+,stanci koje inhibiraj+ ,okrete tre,ljica0

l+3enje s+,stanci koje +zrok+j+ destr+kcij+ e,itelnih ćelija.

&rofarinks sadr*i bogat+ sa,rofitn+ flor+/ bakterije0 gljive (kandida, !rotozoe

'ntamoeba gingivalis, -richomonas tena).


22/31

4lj+va3ka0 koja se l+3i + dnevnoj koli3ini od jednog litra0 )ehani3ki s,ira

)ikroorganiz)e sa ,ovrine sl+znica0 ali i sadr*i anti)ikrobna sredstva kao to s+

lizozi)0 sekretorna antitela i le+kociti.

4ore)ećaj l+3enja ,lj+va3ke )o*e dovesti do zna3ajnog debalansa + )ikrobnoj

flori +sne d+,lje0 to se i vi-a kod tekih bolesnika 9infekcije centralnog nervnog

siste)a0 trb+ni tif+s:.

"od njih dolazi do b+janja )ikroba koji zahvataj+ i d+blje slojeve tkiva + +snoj

d+,lji.

Mikroorganiz)i0 koji i)aj+ te*nj+ da ,rodir+ + lj+dski organiza) ,reko sl+znicaorofarinksa0 obi3no se t+ i zadr*avaj+0 ali njihovi toksini , r o d i r a n j e ) +

krvotok )og+ +zrokovati ,ore)ećaje +daljenih organa i tkiva 9stre,tokok0

+zro3nik difterije:.

Intestinalni trakt svakodnevno ,ri)a ogro)n+ koli3in+ najrazli3itijih s+,stanci.

Iz+zi)aj+ći ,rirodan tok kretanja sadr*aja crijeva0 +z ,o)oć nor)alne ,eristaltike0

+ digestivno) trakt+ ne)a dr+gih )ehaniza)a za 3ićenje.

4rirodn+ barijer+ + intestinalno) trakt+ ,redstavljaj+/

sl+z0

sekretorna IgA antitela0

kiselina + *el+da3no) sok+0

razni ,ankreasni enzi)i + l+)en+ crijeva0

kao i ,ris+stvo *+3i.


23/31

Me-+ti)0 )ikroorganiz)i kao to s+ Vibrio cholerae i !ojedini ti,ovi

scherichiae coli, luče mucinaze, te se )og+ aktivno ,robijati kroz )+k+s i na taj

na3in ,ovećavati )og+ćnost vezivanja za s,ecifi3ne rece,tore na ,ovrini e,itelnih

ćelija.

Mnoge bakterije 9)ikrokoke0 difteroidi0 brojne anaerobne bakterije: s+ + stanj+ da

se 3vrsto ve*+ za ,ovrin+ e,itelnih ćelija + intestinalno) trakt+ ,reko svog "

antigena0 koji je njihov sastavni dio.

(l+zoko*a *el+ca i)a vrlo nizak ,% 9;0H1L0H: zbog ,ris+stva %2l koja i)a vrlo

visok+ s,osobnost +bijanja ili inhibiranja većine ne,o*eljnih )ikroba0

&si) + ,osebni) sit+acija)a0 n,r. kod %elicobacter ,Rlori 9ekstre)ofili:.

(l+zoko*a d+oden+)a0 nas+,rot re3eno)0 i)a vrlo visok ,% i stoga alkalno

reag+je0 dodatno oteć+j+ći dio ,re*ivjelih )ikroba iz *el+ca.

2rijeva s+ tako-e ,rekrivena )+k+so)0 + ,ravil+ +toliko obilniji) to se ide ni*e

,re)a analno) otvor+.

&v+ sl+z obilno l+3e tzv. ,eharaste ćelije +den+te + jednoredni cilindri3ni e,itel0 a

najg+će s+ ,ris+tne + kolon+ 9debelo) crijev+:.

#alasasto gr3enje crijeva0 ,o3ev od d+oden+)a do an+sa0 nosi sa sobo) +nijet+

hran+ 9bol+s0 hi)+s0 feces: ka distalni) dijelovi)a ,aralelno sa ,rocesi)a

enzi)skog razlaganja i resorbcije.

#o kretanje naziva se ,eristaltika i ona je ,od stalno) kontrolo) a+tono)nog

nervog siste)a 9si),atik+s1,arasi),atik+s: odn. lokalno djel+j+jćih hor)ona

9gastrin0 holecistokinin0 enterokinaza i sl.:


24/31

4eristaltiko) se +klanja ogro)na )asa )ikroorganiza)a koji se kona3no sa

fekalija)a eli)ini+ na,olje.

$a*an )ehanizan nes,ecifi3ne zatite + digestivno) siste)+ je lokalna endogena

flora koja se brzo obnavlja i koja ko),etetitivno djel+je na ,otencijalne ,atogene.

Zato0 kada se oralno koriste neki antibiotici0 koji +nitavaj+ i tzv. fiziolok+

crijevn+ flor+0 dolazi do +,ala sa ,rolivi)a.....

7 +rinarno) trakt+ sl+zoko*a je stalno is,irana veliko) koli3ino) +rina koji

odnosi sa sobo) )ikrobe koji ,ovre)eno ascendentno ,rodir+ iz ni*ih + vie

dijelove toga siste)a.

7rin i)a i blago baktericidno djelovanje.

&si) toga veliki dio +rinarnog trakta i)a vieslojni ,lo3asti e,itel koji se stalno

Plj+ti@ i obnavlja odnoseći dio +nijete ,otencijalno ,atogene )ikrobne flore.

Na )jesti)a gdje se +rin fizioloki d+*e zadr*ava 9)okraćni )jeh+r 1 vesica

+rinaria: +slovi za o,stanak ne,o*eljnih bakterija s+ bolji0 ,a s+ t+ infekcije 3eće.

(li3ni s+ +slovi i + +retri 9vanjsko) )okraćno) kanal+:.

"od *ena +retra je kraća te s+ i +shodne infekcije )jeh+ra 3eće i ranije nastaj+

nego kod )+karaca.

M+ka +retra je d+*a0 ,a s+ infekcije + ranoj i srednjoj dobi rje-e.

7 starijoj dobi0 kada ,rostata fizioloki hi,ertrofira0 zastoj 9staza: +rina + )jeh+r+

je 3eća0 ,a se + toj dobi i + )+karaca lake nego ranije javljaj+ +rinarne infekcije.

Bakterije će biti +toliko +s,eniji ,araziti +rogenitalnog trakta +koliko i)aj+ već+

)oć adherencije za e,itel (gonokok, !ojedini ti!ovi '.coli).


25/31

& druge strane, sva stanja koja +zrok+j+ retencij+ +rina0 ,ogod+j+ nastank+

infekcije.

$aginalna )+koza tako-er je bogata sa sl+zi ,o)oć+ koje se ona brani.

!,itel )+koze vagine je vieslojan i ,lo3ast sa jako) deskva)acijo).

'okalni ,% vagine tako-e je ni*i i ,rili3no ne,ovoljan za odr*avanje bakterija.

'okalna vaginalna fizioloka )ikroflora konk+rentski djel+je na +nijete bakterije.

Jo jedno) treba naglasiti da se svaka ,ovrina )+koza deskva)ira i obnavlja i

ti)e dodatno +klanja agresorsk+ flor+.

7 ,rinci,+ sli3no0 ali i,ak svaka i na svoj ,osebni na3in0 ,onaaj+ se sl+zoko*e

+sta0 nosa0 oka0 +ha i ,aranazalnih sin+sa.

"onj+nktive se tite stalni) l+3enje) s+za i tre,tanje) o3nih ka,aka0 3i)e se vri

stalno )ehani3ko 3ićenje njihove ,ovrine.

Mikroorganiz)i )og+ da ,rodr+ kroz konj+nktive sa)o +koliko i)aj+ ,oseban

siste) za adherencij+ 9adenovirusi).

&va mehanička otećenja znatno olakavaj+ ,rodiranje )ikroorganiza)a kroz

konj+nktive.

%e)ijske barijere s+/

kiselost 9,%:0

lizozi)0

laktoferin0

tiocijanat0


26/31

tzv. s+rfactant + ,l+ćni) alveola)a0

)asne kiseline0 hlorovodoni3na kiselina i

razli3iti red+ktivno1oksidativni 9redoks: siste)i.

Bioloke ,re,reke infekcija)a

#o s+ ,rvenstveno dijelovi fizioloke flore na ko*i0 + digestivno) siste)+0

,osebno + donje) dijel+ tankoga crijeva0 ile+)+ i + kolon+ 9debelo) crijev+:0

+ +snoj i nosnoj +,ljini0 ,aranazalni) sin+si)a0 + vagini i v+lvi kod *ena te is,od

,re,+ci+)a kod )+karaca.

Na svi) navedni) )jesti)a ,ostoje s,ecifi3ni )ikrobi0 ti,i3ni sa)o za taj

lokalitet.

Dr+ga linija odbrane

Nj+ 3ine ćelijski ele)enti0 razli3iti ,roteinski siste)i i +,ala 9infla)acija:.

Selijski ele)enti iz dr+ge linije odbrane s+ ,okretni i fiksni )akrofazi 9)onociti+ krvi0 ,okretni )akrofazi + tkivi)a0 fiksni )akrofazi0 dentriti3ne ćelije ko*e0

)akro1i )ikroglija )ozga0 "+,ferove ćelije jetre0 endotelne ćelije ka,ilara0

fagociti li)fnih 3vorova0 dendriti3ne ćelije slezine0 ti)+sa itd.

&si) to sna*no fagocit+j+ strane antigene ove ćelije razgra-+j+ stran+ )aterij+0 a

+ razli3iti) sit+acija)a...

... dio antigenskog )aterijala ,lasiraj+ na svoje ,ovrine i ,rezentiraj+ ih ćelija)a

s,ecifi3ne i)+nosti / # i B li)fociti)a.

Dakle0 )akrofagni ele)enti i)aj+ viestr+k+ +log+/


27/31

g+ta3a0 ,osrednika + i)+no) odgovor+ i ,roizvo-a3a brojnih signalnih )olek+la

koje ,osred+j+ + razvoj+ i odr*avanj+ +,ale i i)+nosti.

&stali ćelijski ele)enti dr+ge

linije odbrane s+/

4oli)orfon+klearni le+kociti sa svoji) enzi)i)a koje nose + sebi ili ih izbacij+ +

okolin+ i koji se a)eboidno kreć+ kroz krv0 i +z zidove krvnih i li)fnih s+dova0

kroz tkiva iz)e-+ dr+gih ćelija0 sv+gde gdje je ,otrebno naći i +nititi ,atogene.

4oli)orfon+klearni ele)enti s+/

ne+trofilni le+kociti0

eozinofilni le+kociti0 i

bazofilni le+kociti.

&stali ele)enti dr+ge

linije odbrane s+/

4rostaglandini i le+kotrijeni

• 'e+kotrijeni0 sa sli3ni) zadaci)a. &be ove str+kt+re va*ne s+ i + ,erce,ciji

bola.

• Interferoni 9 alfa0beta0ga)a: koje ,roizvode li)fociti i dr+ge zara*ene ćelije

a 3iji je osnovni zadatak blokada )jesta na zdravi) ćelija)a na koje bi se

vir+s iz nekih zara*enih ćelija )ogao ,ri,ojiti6

• Interle+kini 9citokini: C1CT koji i)aj+ +loge razli3itih ,osrednika +

sti)+laciji i blokadi i)+nolokih i nes,ecifi3nih reakcija6


28/31

• Bradikinini0 ,rethodnici koag+lacionog siste)a0 lje,ivi )olek+li za

fiksiranje stranih antigena0

4roteini kaskade koag+lacije 9C; ele)enata lanca koag+lacije: 3iji je cilj stvaranje0

,oto) i razaranje )ikrotro)ba oko inficiranog ,odr+3ja0 da bi se irenje )ikroba i

na taj na3in za+stavilo6

4roteini kaskade ko),le)enta ,ovezani + E karika a sa3injeni od bar L= enzi)ska

frag)enta.

Njihov zadatak je viestr+k/

alar)iranje organiz)a na ,ris+stvo @+ljeza@0

,odizanje tjelesne te),erat+re0

fiksiranje )ikroba na ,ovrina)a i

njihovo ,ovezivanje9o,sonizacija:0

stvaranje ko),leksa sa3injenog od naj)anje H ko),onenti siste)a ko),le)enta

3iji je zadatak enzi)sko razaranje 9Pb+enje@: ćelijskih )e)brana

)ikroorganiza)a i +bijanje istih6

• aktor nekroze t+)ora 9#N0t+)or necrosis factor1al,ha: koji s+djel+je +

+bijanj+ )ikroba6

• %ista)in i serotonon 9H hidroksi tri,ta)in:0 ,roinfla)atorne s+,stance

va*ne i + alergijski) reakcija)a0 a cilj i) je irenje krvnih s+dova na

)jesti)a gdje se treba ostvariti ,o*eljna +,ala6

• Brojni tzv. reaktanti ak+tne faze +,ale0 21reaktivni ,rotein 9glob+lin:0 razni

inhibitori ,roteoliti3kih enzi)a i t.d.


29/31

/!ala je najjači čin u reakcijama druge linije odbrane.

(vrha ak+tne +,ale je +nitavanje ,atogena/

fagocitozo)0

enzi)sko) destr+kcijo)0 i

,ob+-ivanje) s,ecifi3nih i)+nolokih reakcija odbrane.

(vrha hroni3ne +,ale je/

+klanjanje svih ele)enata od+)rlog 9nekroti3nog: vlastitog tkiva0

za+stavljanje ,atogena koji nije )ogao biti razoren0

izolacija ćelija + koji)a se nalazi *ivi ,atogen ili njegovi dijelovi 9gran+lo):0

obnavljanje otećenog vlastitog tkiva identi3ni) ćelija)a i tkivo) 9re,aracija:0

(vrha hroni3ne +,ale je/

za)jena nedostaj+ćeg tkiva o*ilja3ni)1vezivni) tkivo) 9,roliferacija:0

nak+,ljanje i)+noloki s,osobnih )onojedarnih ćelija odn. e,iteoidnih ćelija

okolo o*iljka i gran+lo)a0

izolacija takvih str+kt+ra od ostataka organiz)a0

talo*enje) kalcijevih soli + o*iljke i gran+lo)e 9kalcifikacija:.

"lini3ki atrib+ti ak+tne +,ale s+/

r+bor0 crvenilo

calor0 ,odizanje lokalne i o,te te),erat+re


30/31

t+)or0 otok 9ede):

dolor0 9bol:0 signal +zb+ne

f+nctio laesa0 otećena f+nkcija

7 hroni3noj +,ali vie ili )anje ,ostoje ove iste ,ro)jene ali se one s,orije

razvijaj+ i d+*e traj+ te 3esto ostaj+ ne,re,oznate.

7 ak+tnoj +,ali/

dolazi do irenja krvnih s+dova oko )jesta ozljede tkiva ili )ikrobne invazije0

dolazi do ,oja3ane ,ro,+stljivosti )ikrovask+larne )re*e od izn+tra ka van sa

isticanje) te3nosti iz krvi 9,laz)a0 ser+)0 ,roteini: 0eks+dacije0 ekstravazacije0

stvaranja otoka1ede)a0

,oja3ane lje,ivosti +n+tranjeg ćelijskog ,okrova krvih s+dova 9endotela:0

• dolazi do )arginacije ,oli)orfon+kleara1ok+,ljanja le+kocita na

+n+tranji) ,ovrina)a krvnih s+dova0

• dolazi do njihovog a)eboidnog ,rola*enja

kroz ,ostojeće ili novostvorene )edj+ćelijske otvore od +n+tranjosti ka van0+

,ravc+ agensa 9,ozitivna he)otaksija:0

• dolazi i do ,relaska iz krvotoka na vanjsk+ stran+ )onocita koji ,ostaj+

)akrofazi0

• dolazi do sli3ne he)oatrakcije li)foidnih ćelija i do nak+,ljanja ćelijskog

infiltrata + okolini otećenog ili inficiranog )jesta 9+,alni infiltrat:0


31/31

• dolazi do destr+kcije na,ada3a 0+ ,rvo) red+ ,o)oć+ ,oli)orfon+klearnih

le+kocita i do stvaranja tkivnog @ot,ada@ od razorenog vlastitog tkiva0

od+)rlih okolnih ćelija0 od+)rlih bakterija ili stranih 3estica1 stvaranje

gnoja0

• ,ro*i)anje detrit+sa 9ot,adnog )aterijala: i *ivih )ikroba lje,ivi)

skra)a)a sa3injeni) od fibrina koji je nastao ,rodoro) ele)enata

zgr+avanja krvi1stvaranje fibrinozne odn. ,se+do)e)branozne +,ale0

1 3esto dolazi do izlaska eritrocita i tro)bocita kroz ,roirene ka,ilarne otvore ili

kroz otećeni ka,ilarni zid 9ekstravazacija i he)oragija:0

Dolazi do infiltracije fibroblasti)a1)ladi) ćelija)a novoga veziva0 koji se na

)jesti)a nak+,ljanja ,reobraćaj+ + fibrocite i stvaraj+ novo vezivno tkivo.

Nastaje o*ilja3no tkivo koje i)a s,osobnost s,ore kontrakcije1 skvr3avanja.#o je

,roces re,aracije.

(ve s+ to ele)enti nes,ecifi3ne odbrane.

Documents

Nega Zaraznih Bolesnika i Infektivne Bolesti