Nega i Ishrana Odojceta

Nega i ishrana odojeda

NEGA I ISHRANA ODOJEDAGLAVA IZATITA MAJKE I DETETA PRE ROENJA

(ANTITELNA ZATITA)Brzi industrijsko-tehnoloki razvoj, pored neosporne dobrobiti, stvara brojne ekoloke, zdravstvene, psiholoke, socijalne i druge probleme. U tom industrijskom haosu u opasnosti je i sam materinski instikt koji odrava ceo svet. Napisana su mnoga nauna upozorenja da bi se spreile pogubne posledice takvog razvoja. Dete, aneo boanske ljubavi, je predodreeno da ivi radosno u porodinoj harmoniji, u istoj prirodnoj sredini i drutvu koje e svom potmstvu obezbediti sreno detinjstvo. Jer, "nita na ovom zemaljskom aru nije vredno jedne deije suze", ree slavni Dostojevski. Briga za dete poinje jo pre njegovog roenja, ak i pre zaea. Poto se mnoge bolesti i sklonosti nasleuju, roditelji su duni da se konsultuju sa svojim lekarom i posete genetsko savetovalite. Genetika (nauka o nasleivanju) je izuzetno napredovala u poslednjem veku. Zahvaljujui njoj, mogue je jo u periodu trudnoe otkriti mane i nasledne bolesti pre roenja. Leenjem i savetima veliki broj ovih obolenja moe da se sprei ili, bar, ublai. Dete moe naslediti bolest od jednog roditelja, moe naslediti bolest od oba roditelja, a neke se bolesti mogu naslediti i od dalekih predaka. I kod starijih roditelja treba misliti na zdravlje deteta, jer raanje deteta u poznim godinama je, takoe, opasnost za nastajanje izvesnih oboljenja (doun sindrom). Na kraju, ishrana i nain ivota trudnice imaju veliki uticaj na zdravlje njihovog budueg deteta.

Ishrana i nega trudniceTrajanje trudnoe iznosi devet kalendarskih meseci ili etrdeset nedelja. U tom periodu se razvijaju svi organi i delovi tela deteta i ono postaje sposobno za samostalni ivot. Oploeno jajace je veliko 1/10 mm. Prvih dana se hrani iz svojih rezervi, ali im se usadi u sluzokou materice, poinje da isisava hranu iz majine krvi. Svaka elija oploenog

smrki

strana 1

www.SWtim.org


jajeta ima odreenu funkciju u razvijanju budueg deteta. elije na povrini stvaraju male upice kojim se privrsti za zid materice. Iz njih se razvija placenta ili posteljica.Druga grupa formira krvne sudove kojima se plod vezuje sa posteljicom i slui za donoenje hrane i odnoenj nepotrebnih materija u krv majke. To je pupana vrpca. Iz elija u unutranjosti jajeta formira se plod koji se iri u unutranjost materice i tamo se razvija zatien plodovom vodom i posteljicom. Fetus ili plod ve krajem treeg meseca ima formirane sve organe i jasno se mogu videti svi delovi tela, ak i pol budueg deteta. Oko polovine trudnoe, majka osea pokrete ploda i ak se mogu uti i otkucaji srca deteta ako se prisloni uvo na stomak majke. Obino se kae da je dete tada "oivelo", ali dete je ivo od samog zaea i ovi pokreti su samo znaci da su kosti i miii ploda toliko ojaali da ih majka osea. Krajem sedmog meseca trudnoe, plod je toliko razvijen da se moe odrati u ivotu strunom negom ak i kod prevremenog poroaja. Zdrava, dobro negovana i dobro hranjena ena podnosi bez tekoe trudnou i poroaj. Pogreno je posmatrati trudnou kao neku bolest, jer je enin organizam stvoren za reprodukciju, ali je u ovom periodu veoma vano da nain ivota i ishrana ene budu takvi da to odgovara i njoj i detetu, jer ova dva organizma u tom periodu funkcioniu kao jedan. Buduoj majci se preporuuje da od prvih nedelja trudnoe poseuje redovno savetovalite za trudnice, gde e dobiti sva uputstva o ivotu u ovom periodu i gde e se nadgledati dalji tok trudnoe.

Savetovalate za trudniceCilj je da se prati zdravstveno stanje trudne ene i ploda, da se na vreme identifikuje trudnoa sa visokim rizikom koja zahteva posebnu brigu za majku i plod i da se svim trudnim enama prui podrka, daju odgovarajui saveti i informacije. Kada se postavi dijagnoza trudnoe, neophodno je: - izmeriti telesnu teinu ene - uraditi laboratoriju: mokraa i krvna slika - odrediti krvnu grupu i rezus faktor Na prvom pregledu, lekar upoznaje trudnicu sa normalnim tokom trudnoe i fiziolokim promenama koje prate. Tokom sledeih pregleda, daju se saveti o ishrani tokom trudnoe, pripremi za dojenje, vebama, tetnosti puenja i uzimanja alkohola i droge i o upotrebe lekova u toku trudnoe. Neophodno je obaviti ultrazvuni pregled tri puta u toku trudnoe. Prvi izmeu 8 i 12 nedelja trudnoe; drugi - izmeu 16-20 nedelja trudnoe i trei - izmeu 32. i 36. nedelje trudnoe. Kod ena kod kojih postoji pretpostavka o riziku ili rizik, broj ultrazvunih pregleda nije ogranien i obavlja se prema preporuci ginekologa. Za normalnu trudnou su vana dva faktora: ishrana i nega.

Ishrana trudniceO ishrani trudnice i njenom znaaju za enu i dete se mnogo pisalo i diskutovalo jo od vremena Aristotela i Hipokrata, ali do danas postoje mnoge predrasude, Jo uvek u mnogim

smrki

strana 2

www.SWtim.org


sredinama postoji pravilo da trudnica treba da jede za dvoje" ti joj se preporuuju ili zabranjuju neka jela. Danas se zna da nutritivne potrebe ene su poveane u trudnoi da bi zadovoljile vlastite potrebe i potrebe fetusa u rastu. Trudnici je potrebna i dodatna energija zbog pojaanog bazalnog metabolizma, poveanih energentskih potreba kod fizikih aktivnosti i akumulisanja masti kao energetske rezerve. Takoe, poveavaju se potrebe za proteinima, vitaminima i mineralima, naroito za kalcijumom, fosforom i gvoem. Sve se ovo moe postii redovnom, dovoljnom i raznovrsnom ishranom majke, Vano je da trudnica zapamti: trudnoa nije vreme za dijete. Ako majka gladuje, dete gladuje zajedno sa njom. Preobilni obroci isto nisu preporuljivi. Na poetku trudnoe, u prvim nedeljama, obino neke trudnice imaju slab apetit, gaenje, pojaano luenje pljuvake; ishranu treba ograniiti na one vrste i koliine koje ena moe da podnosi. U ovom periodu se ne oekuje poveanje telesne teine trudnice. Od druge polovine trudnoe, povraanje prestaje, apetit se poboljava, ena dobija na teini. Prosena teina koju ena u toku cele trudnoe treba da dobije, direktno zavisi od stepena uhranjenosti pre trudnoe. Pothranjenim trudnicama preporuuje se prirast telesne teine u trudnoi od 12,5-18 kg; normalno uhraljenoj eni od 9 do 12,5 kg; gojaznim 7-11,5 kg, a izrazito gojaznim samo 6 kg. Prosena teina od 9-12,5 kg. Od toga 3-4 kg ide na bebu, 6-10 kg na njeno okruenje (plodova voda, placenta, krv, poveane grudi). Porast teine je mali u toku prvog tromeseja, najvei od 48 meseci, a u devetom mesecu je isto mali ili nikakav. Kad trudnice ne dobijaju dovoljno na teini ili su pothranjene, este su pojave nedoneenosti, ili zastoj u razvoju deteta, dok kod gojaznih ili sa prekomernim rastom telesne teine deca se raaju krupna sa velikim faktorom rizika, a mogue su i komplnkacije u toku poroaja. Gojaznost kod majki predstavlja rizik za pojavu velikog broja komplikacija u toku trudnoe, kao i razvoj hronimih oboljenja (dijabetes, povien pritisak, oboljenja srca i krvnih sudova) koja se lee do kraja ivota. Osim toga, mogu postati hronino gojazne. Zato je vana redovna kontrola telesne teine svakog meseca u savetovalitu za trudnice. Do ovoga nee doi i trudnoa e se normalno odvijati ako je hrana kvalitetna, dobro izbalansirana, a obroci redovni i bogati namirnicama koje su neophodne i majci i njenom detetu. Energetske potrebe su poveane. Prosek je od 2100-3000 kCal (2550 kCal dnevno). U prva tri meseca, energetske potrebe nisu poveane. Potrebe za belanevinama. Belanevine su neophodne kao gradivne materije i uestvuju u izgradnji svih tkiva deteta. Dnevna potreba u trudnoi je oko 80 gr - znai za 10-20 gr vie nego obino. Trudnice, koje su u ishrani vegetarijanke, mogu da imaju izvesnih problema zbog nedostatka esencijalnih aminokiselina, pa se preporuuje da u ishranu dodaju i jaja i mlene proizvode. Ugljeni hidrati zadovoljavaju oko 55% energetskih potreba trudnice. Kolae, sladolede i kremove treba izbegavati, jer prekomerna upotreba dovodi do gojaznosti, a samim tim i do teeg poroaja. Najbolje je uzimati svee voe. Masti obezbeuju oko 30% ukupnih energetskih potreba. Imaju i gradivnu i energetsku ulogu. to je ishrana bogatija mastima, varenje je sporije i tee. Zato se preporuuje da se u ishrani ivotinjske masti smanje na raun ribe, jer se smatra da je najmasnija riba manje masna nego najposnije meso". Minerali su hemijski elementi neophodni za organizam u razvoju, jer su sastavni deo svake elije, tkiva i tenosti i imaju veliki znaaj zbog svoje gradivne uloge. Ne mogu se sintetisati, pa se moraju unositi hranom.

smrki

strana 3

www.SWtim.org


Kalcijum uestvuje u stvaranju kotanog sistema fetusa ve od 4-6 nedelje zaea kada poinje njegovo formiranje. Zato je potreba za njim kod trudnice udvostruena. Ako se potrebna koliina kalcijuma ne unosi hranom, beba e ga uzimati iz kostiju majke. Najvie ga ima u mleku i mlenim preraevinama, pa se preporuuje da ga trudnica pije od 0,5 do 1 litar dnevno, a u sluaju nepodnoljivosti mleka uzimati ga prema savetu lekara. Naroito velika potreba za kalcijumom je u toku druge polovine trudnoe. Dnevne potrebe: - Prva polovina trudnoe - 800-1200 mg - Druga polovina trudnoe -1500 mg Za resorpciju kalcijuma neophodan je vitamin D. Gvoe. Potrebe za gvoem su poveane u toku trudnoe i usled njegovog nedostatka moe doi do anemije majke i raanja dece sa malom poroajnom teinom ili nedonesenosti. Zbog estog javljanja nedostatka gvoa, ak i kada je hrana kvalitetna, preporuuje se trudnicama redovno praenje laboratorijskih nalaza, odnosno redovno odlaenje u savetovalite. Anemije su ee kod osoba koje koriste aj i kafu u velikim koliinama. Kuhinjska so - preporuuje se da se upotreba kuhinjske soli svede na minimum - 1-2 gr dnevno. Vitamini imaju viestruku ulogu u organizmu trudnice. Zajednika i najvanija je da uestvuju u razvoju i rastu ploda. Uravnoteena i pravilna ishrana trudnice je dovoljna za potrebe i majke i ploda, tako da ne moraju da se unose putem tablete. Ima ih u ribi, mleku i mlenim proizvodima, jajima, vou, povru i itaricama. Tenost. Tokom trudnoe, koliina krvi i tenosti u organizmu trudnice se uveavaju za polovinu, pa je veoma vano da se odrava unos tenosti. Najbolja je voda, voni sokovi, mleko i mleni napitci. Preporuuju se i negazirani sokovi i mineralna voda. Dnevno treba da se unese oko 2 l tenosti.

tetni faktori u trudnoiNa trudnicu u periodu trudnoe mogu da deluju mnogi tetni faktori koji mogu da otete plod ili da izazovu njegovu smrt jo u utrobi majke. Zarazne bolesti su est uzrok uroenih mana ili poremeaja u razvoju ploda, naroito u prva 3 meseca trudnoe, kada je u toku organogeneza (stvaranje organa deteta). Rubeola esto izaziva srane mane i oteenja oka, ovije boginje mogu da izazovu slepilo deteta. Virusi, naroito virus gripa, mogu, takoe, otetiti plod. Zbog ovoga je potrebno da se trudnica kloni bolesnnka sa zaraznim bolestnma, a ako oboli da se hitno javi ginekologu. jer je prava dijagnoza, postavljena pravovremeno, nekada spasonosna po dete. Lekovi. Mnogi lekovi mogu u trudnoi tetno da deluju na plod. Posebno su opasna sredstva za smirenje koja mogu da izazovu oteenja, naroito na udovima deteta. Neki antibiotici irokog spektra, hormoni i mmogi drugi lekovi, isto tako tetno deluju. U svakom sluaju, pre svakog uzimanja leka neophodna je konsultacija sa lekarom. Nikotin. Dokazano je tetno dejstvo na plod, ak su opisani i smrtni sluajevi dece. Trudnica bi morala da prestane sa pueljem ili bar da smanji broj cigareta ispod 10 dnevno. Alkohol. Trudnica moe da uzima alkohol samo u malim koliinama i samo povremeno, mada se preporuuje da ga se u trudnoi potpuno odrekne. Kafa. Crna kafa - samo 1-2 oljice na dan. Bolje je zameniti belom kafom.

smrki

strana 4

www.SWtim.org


Rentgensko zraenje tetno deluje na plod i koristi se u izuzetnim prilikama i to iskljuivo pod kontrolom lekara. Iako ishrana svih trudnica nije jednoobrazna, primera radi navodimo dnevne koliine namirnica i predlog za jelovnik za jedan dan. Dnevne koliine: - hleb, po mogustvu crni ili polubeli, 200-250 gr dnevno -mleko 500-1000gr - posni sir 50-150 gr - jaja 1-4 kom. nedeljno - Puter, margarin ili ulje 15-30 gr - meso posno (ivinsko, iznutrice, riba) 150-250 gr - povre sirovo i kuvano (spana, blitva, tikvice, karfiol, graak, boranija, krompir, zelena salata, soivo, soja, paprika, paradajz) 150-250 gr - voe 50-100 gr. Vrsta voa zavisi od godinjeg doba. Za vreme trudnoe ne treba uzimati: - masna mesa (svinjsko) - slane preraevine (unka, slanina) - konzerviranu hranu (patete, ribe) - jake zaine Predlog jelovnika: Jelovnik zdrave trudnice sa normalnom telesnom teinom sastoji se iz tri glavna obroka i dve uine. - 250 gr aj sa mlekom

- 50 gr crnog hlebaDoruak; Uina; Ruak; - 15 gr maslaca - 90 gr virli - 200 gr vonog jogurta i jedna kifla - supa od kostiju -sarma od zelja - 75 gr crnog hleba - 100 gr sveeg voa - 200 gr kamamaka - 200 gr mleka ili jogurta - varivo od povra - 120 gr teletine - 100 gr pirina - 50 gr banana

Uina;

Veera;

smrki

strana 5

www.SWtim.org


Ovakvim nainom ishrane, trudnica bi trebalo da dobije u proseku 9-12 kg. Idealno je ako dobijena teina bude poveana 20% u odnosu na uobiajenu teinu ene. Sem na ishranu, trudnica mora da obrati panju na higijenu i negu, isto tako vanu u tom periodu.

Higijena i nega trudniceOdevanje. Odea treba da bude od prirodnih materijala i da nigde ne stee. Preporuuje se da za izvestan period trudnice ostave modu po strani, a da obrate panju na negovanost i istou. Leti treba nositi laganu odeu od prirodnih materijala koja se lako pere, zimi je potrebno da se utopljava. Preporuuje se dobar prsluk (grudnjak) od vrste tkanine koji ne sme da bude tesan. Noenje tzv. "trudnikog pojasa" nije preporuljivo. Obua. Naroito pred kraj trudnoe izbegavati uske i cipele sa visokom potpeticom. Obua mora da bude udobna i od prirodnih materijala, sa niskom i irokom potpeticom od 2-3 cm. Izbegavati izme zbog stvaranja proirenih vena. arape su dozvoljene. Na poetku uobiajene hulahop koje su rastegljive, a pri kraju trudnoe (preporuka jednog amerikog ginekologa) kupiti vei broj od uobiajenog, okrenuti napred onaj deo koji doe pozadi, tako da ima mesta za uvean trbuh. Postoje i specijalne arape namenjeie trudnicama. Zbog opasnosti od stvaranja strija, svakodnevno mazati kou trbuha i dojki parafinskim, bademovim ili maslinovim uljem. Ostale promene koje se javljaju su prolaznog karaktera - pre svega, pigmentacija bradavica dojki koje dobijaju mrku boju, a polovinom trudnoe javlja se brazda koja ide od pupka do stidne kosti (linea fusca). Svakodnevni ivot i rad nebi trebalo bitno menjati. Domai poslovi su preporuljivi pod uslovom da se ne diu i nose veliki tereti. Potreban je svakodnevni odmor, ali prekomerno mirovanje i leanje moe isto da kodi kao i naporan rad. ena postaje troma i teka, a usled naslaga potkonog sala miii oslabe, to usporava poroaj. Preporuene su svakodnevne etnje na istom vazduhu. Noni, odmor je veoma vaan i ne moe se zameniti dnevnim odmaranjem. Vano je svakodnevno pranje zuba i odravanje higijene usne duplje. Obavezan je redovan odlazak stomatologu. Odravanje higijene je veoma vano zbog pojaanog luenja lezda. Svakodnevno kupanje, najbolje tuiranje odrava kou n genitalije i titi ih od infekcije. Vaginalna sekrecija je normalno pojaana i protiv toga ne treba nita preduzimati. Izbegavati boravak u prepunjenim, zaguljivim prostorijama. Ne obilaziti bolesnike niti ih negovati, naroito ne one sa zaraznim bolestima. Kloniti se stresnih situacija i uzrujavanja. Trudnica treba da bude vedra i optimistiki raspoloena.

smrki

strana 6

www.SWtim.org


GLAVA II

NEONATALNA ZATITANormalna trudnoa traje 280 dana (40 nedelja ili 9 kalendarskih meseci ili 10 lunarnih meseci). Prema svetskom udruenju ginekologa i opstretiara, svaki prekid trudnoe sa vitalnim plodom teine preko 500 gr smatra se poroajem. Prema vremenu koje protekne od poslednje menstruacije do dana poroaja i prema teini novoroeneta moemo ih svrstati u 4 grupe : 1. Zrelo ili doneseno novoroene se raa izmeu 37. i 40. nedelje trudnoe. Teko je od 3000 do 3500 gr i dugako preko 49 cm. 2. Nedoneeno ili nezrelo odnosno prevremeno roeno dete (nedonoe) je dete roeno od 29. do 37. nedelje trudnoe bez obzira na teinu deteta. Ovakve dece ima, prema nekim statistikama, 5-6%. Nedonoe je dete koje nije zavrilo svoj razvoj odnosno nezrelo je i samim tim njegova nega e biti tea. Prognoza razvoja deteta zavisi od dana trajanja trudnoe, jer to je dete ranije roeno nedonesenost je tea. Ova deca moraju redovno poseivati savetovalite. 3. Preneseno dete je novoroene roeno posle 40. nedelje trudnoe. 4. Hipotrofino dete je novoroene ija je teina po roenju ispod 2,5 kg bez obzira na trajanje trudnoe. Ovakvo dete obino ima problema sa ishranom, manje dobija na teini, mada je oporavak bri i problem manji nego kod nedonoeta. Do male telesne teine na roenju dolazi zbog razliitih faktora: patoloka stanja majke (naroito anemija), puenje majke u toku trudnoe, nepravilna ishrana majke u toku trudnoe (gladovanje), antenatalna zatita i socioekonomski uslovi. Nekada je od znaaja visina, telesna masa roditelja (naroito majke) i genetski faktor. Hipotrofina i nedoneena deca spadaju u grupu novoroenadi sa visokim rizikom. Oko 10% sve novoroene dece pripada ovoj grupi. Ovoj deci je potrebna posebna nega i intezivan nadzor odmah posle roenja, a zatim im blagovremeno treba obezbediti odgovarajui nivo zdravstvene zatite i redovne kontrole u deijem dispanzeru, a po potrebi i u pojedinim specijalizovanim ustanovama.

Apgar scorProcenu vitalnosti novoroeneta vre neopatolog i akuer u prvom i petom minutu po roenju. Odreuju se: srana frekvencija, respiratorni pokreti, tonus miia, reakcija na kateter i boja koe. Procena ovih parametara vri se po metodi Virdinije Apgar. Metoda je uvedena 1952.

smrki

strana 7

www.SWtim.org


godine i u upotrebi je u svim porodilitima i danas. Po ovoj metodi, vitalne funkcije obeleene su brojevima 0,1 i 2. Skor manji od 3 ukazuje na znatnu depresiju vitalnih funkcija pri emu je ivot deteta ugroen i zahteva hitnu reanimaciju. Apgar scor od 4-7 ukazuje na manju depresiju vitalnih funkcija, a Apgar scor od 8-10 ukazuje da su vitalne funkcije dobre - puls deteta je preko 100, disanje je dobro, beba snano plae, tonus muskulature je dobar, a kod nadraaja dete kalje i kija. Ako je Apgar scor i posle 5 minuta manji od 7, procenjuje se svaklh 5 minuta dok dva uzastopna skora ne budu vea od 7 najdalje do 20 minuta. Nii Apgar scor imaju prevremeno roene bebe ili bebe sa nekim komplikacijama tokom poroaja. Vrednost apgar scor-a upisuje se u poroajni list, list za novoroene i u knjiicu za trudnicu i novoroene.

Novoroene - opta zapaanjaPosle roenja, novoroene zadrava poloaj koje je imalo u trbuhu majke. Telo je savijeno unapred, glava nagnuta prema grudnom kou, ruke savijene u laktovima, a noge skupljene uz trbuh. Glava novoroeneta je relativno velika, lice okruglo. avovi su meki, neokotani i razmaknuti, to tokom poroaja omoguava menjanje konfiguracije glave kroz poroajne puteve. Iznad eone kosti pipa se malo udubljenje rombastog oblika veliine jagodice prsta koje je mekano i nalazi se u ravni okolnih kostiju. Naziva se velika fontanela i najvea je od 6 fontanela sa kojima se beba raa. Za razliku od velike fontanele, male fontanele se zatvaraju u prvim mesecima ivota. Velika fontanela ima dijagnostiku vrednost. Normalno je u ravni koe, elastina je i pulsira. Ako je udubljena to je znak da je beba edna, ako je ispupena i napeta bez pulsacije znak je da postoji povean intrakranijalni pritisak i neophodno je odmah obratiti se lekaru. Povean intrakranijalni pritisak moe da dovede i do razmicanja kostiju glave, pa i do poveanja obima glave. Velika fontanela se zatvara izmeu dvanaestog i osamnaestog meseca. Vrat je kratak i izgleda kao da je glava nasaena na grudni ko. Grudni ko je levkast, obima 32-33 cm. Trbuh je vei od grudnog koa, posle 24 asa je lako meteoristian. Polni organi su ve formirani: kod deaka testisi su sputeni u skrotum, kod devojica velike usne prekrivaju male.

Fizioloke reakcije kod novoroenetaTemperaturaOd samoga roenja beba je veoma osetljiva na promene spoljne temperature, jer joj je termoregulacioni sistem nezreo. Beba se raa sa temperaturom svoje majke, ali dolaskom u spoljnu sredinu njena temperatura naglo pada na 36S pa i nie. Ovo je naroito izraeno kod beba sa malom telesnom teinom. Zato mnoge od njih tokom tih prvih asova i dana treba zagrevati. Nekoliko dana kasnije temperatura se penje i ustali se na 37S sa promenama u toku dana. Ujutru iznosi oko 36,8, a po podne i uvee 37,3C dete i dalje ostaje veoma osetljivo na promene u spoljnoj temperaturi: kada je hladno, temperatura pada, a ako se pretopli penje se preko 37,5S. Dete je naroito osetljivo prvih 12-24 asa posle roenja.

smrki

strana 8

www.SWtim.org


Kada novoroene doe kui treba ga drati u prostorijama sa izjednaenom temperaturom koja iznosi. 20-22C sa dodatkom 2-4 stepena za vreme kupanja. Prostorija mora da se redovno vetri i preporuuje se da se u njoj nalaze majka sa bebom bez mnogih roaka i posetioca, naroito ne onih koji kijaju i kalju. Bebu ne treba pretopljavati, niti sobu pregrejavati. Kod sumnje da je bebi toplo ili hladno slobodno joj izmeriti temperaturu. Temperatura se meri u maru specijalnim termometrom koji se zavrava poveom kuglicom. Temperatura u maru iznosi 5 podeoka (odnosno 1/2 stepena) vie od temperature ispod ruke, tako da je za bebu normalno da ima rektalnu temperaturu od 37,5C. Postupak merenja temperature je sledei: bebu staviti na lea, dii nogice i paljivo uvui toplomer prethodno namazan kremom. Drati 1-2 minuta. Dete se moe staviti i potrbuke na podlogu ili najbolje na majino krilo i postupiti isto kao u prethodnom sluaju. esto pri merenju temperature beba dobije stolicu, pa je ovo i nain za izazivanje stolice kod nekih beba sa zatvorom. Fizioloka hipertermija (poveana temperatura) nekada se javlja 3-4 dana zbog nedovoljnog unoenja tenosti i poveanog unoenja belanevina kolostrumom. Temperatura je do 39C. Smiruje se kada dete pije dovoljno tenosti. Terapija je nepotrebna

Fizioloka uticautica je uta prebojenost koe i vidljivih sluzokoa kao posledica nakupljanja bilirubina u krvi. Relativno je esta i javlja se kod 20 do 60% novoroenadi roene na vreme i kod oko 80% prevremeno roene dece. Zbog njene uestalosti nazivamo je fizioloka. Kod dece roene na vreme javlja se drugog ili treeg dana po roenju, maksimalne vrednosti dostie treeg ili etvrtog dana, zatim opada i sedmog do desetog dana vrednosti bilirubina se normalizuju. Na detetu se prebojenost najpre javlja na licu, nosu i grudima i iri se po telu. Nekada su prebojene i beonjae. Zahvaene su i sluzokoe, naroito sluzokoa usne duplje, a na dlanovima i stopalima prebojanost je jedva primetna. Opte stanje deteta se ne menja sem u izvesnim sluajevima u vreme najveeg intenziteta utice kada dete slabije sisa i vie spava. Mehanizam utice je dobro poznat - kod bebe viak crvenih krvnih zrnaca po roenju se raspada i nastaje hemoglobin koji se pod dejstvom enzima pretvara u bilirubin i izbacuje preko ui u creva. Meutim, kod novoroenadi enzimski sistem jetre je jo nezreo, pa deo bilirubina ostaje nerazgraen i ubacuje se u krv deteta. Visok procenat bilirubina moe da bude opasan po nervni sistem bebe. Zato se redovno laboratorijski kontrolie i kod visokih vrednosti preduzimaju se odgovarajue terapijske mere fototerapija, infuzije, ili ak eksangvinotransfuzije. Na sreu, ovi sluajevi su izuzetno retki pa fizioloka utica prolazi spontano za 10 dana bez posledica. Detetu davati to vie tenosti. Ako se utica javi u prva 24 asa, ako porast vrednosti bilirubina bude preko 12 mg% i utica traje preko 7 dana, radi se o patolokoj utici i dete se upuuje na bolniko ispitivanje.

Otok mlenih lezdaZbog dejstva majinih hormona na novoroene, ve u prvoj nedelji ivota kod novoroeneta se moe javiti reakcija u vidu uveanih mlenih lezda jednostrano ili obostrano. Otok se moe javiti i kod enske i kod muke dece veliine od zrna graka do veliine oraha.

smrki

strana 9

www.SWtim.org


Mlene lezde nisu bolno osetljive na dodir niti je koa iza njih izmenila boju i temperaturu. Postepeno se smanjuju bez ikakve terapije i gube se za nekoliko nedelja ili kroz mesec dana. Retko se iz njih cedi bledi mleni sekret slian kolostrumu koga u narodu zovu i "vetiije mleko". Kod istiskivanja ili loih higijenskih uslova, javlja se crvenilo i otok mlenih lezda praenih temperaturom. To je znak da je dolo do zapaljenja, najee pod dejstvom staphylococcus ili drugih bakterija. Terapija je antibiotska, najbolje posle uzimanja brisa i uraenog antibiograma. Nekada kod devojica moe da ostane malo lezdanog tkiva koje u toku detinjstva moe da otie. Leenje je nepotrebno. Ponekad samo pokriti sterilnom gazom natopljenom alkoholom. Vaginalno krvarenje kod devojica se, takoe. javlja zbog dejstva majinih hormona, obino 3-4 dana ivota u obliku sukrviastog sekreta iz vagine koji prestaje posle 2 do 3 dana, a nekoliko sledeih dana se cedi kao lepljiv i sluzav sadraj. Ovo je esto praeno uveanim polnim organom, pa su male usne i klitoris izraeni. Pojava je prolazna, terapija je nepotrebna, ali majci treba objasniti ovu pojavu koja kod nje izaziva nepotreban strah.

Prve bebine stolice (mekonijum)Prve bebine stolpce se nazivaju mekonijum i obino se javljaju ve prvih asova posle roenja. Mekonijum je zelenkasto-crne boje i postepeno se menja: drugog dana je zelenkast, treeg dana - zelenkasto-ut, a etvrtog ili petog dana je ve normalne zlatno-ute boje karakteristinog kiselkastog mirisa. Broj stolica je obino 1-2 dnevno, a moe da bude i 5-6 puta, odnosno da svaki podoj bude praen stolicom (prandijalni proliv). U narodu kau: "jedna stolica u 7 dana ili 7 stolica u jednom danu je normalno bebu" tokom prvog meseca ili tokom prvih 6 nedelja ivota. Od 1-3 meseca moe da se desi da beba nema stolice po nekoliko dana. Mekonijum je sastavljen od crevne sluzi, progutane plodove vode, crevnog epitela. Ako se mekonijalna stolica ne javi za 24 sata uvek se misli na neku patoloku promenu creva (opstrukcija). Ako su stolice i kasnije zelenkaste boje, mekane i oskudnog karaktera smatramo da je beba gladna pa ove stolice nazivamo "stolice gladi". Normalna stolica je zlatno ute boje, retko zelenkasta sa primesama grudvica nesvarenog mleka. Vremenom crevni aparat postaje sposoban da primljenu hranu svari i broj stolica se smanjuje, naroito kod beba koje sisaju. Ishrana majke koja doji ima u tome velikog uticaja. Stolice bebe na vetakoj ishrani se razlikuju od stolica bebe koja sisa. One su obino tvre konzistancije i nisu tako este, najvie 1-2 dnevno.

Kolike odojeta ili deiji greviOko 15-og dana ivota deteta majka primeuje, naroito u popodnevnim i veernjim asovima, da beba postaje uznemirena, poinje bolno da plae, pocrveni u licu, noge savija iznad trbuha, ruke savija u laktovima i priljubi ih uz telo. Stomai je nadut i tvrd, a ake stegnute u pesnice. Ovi bolovi su praeni kranjem creva, podrigivanjem, isputanjem gasova, nekad i stolicom. Napad se javlja tokom ili posle obroka ponekad i nezavisno od njih i traje 15 minuta do 1 sata pa ak i due. Javljaju se veoma esto kod zdrave odojadi. ak 10-40% novoroene dece

smrki

strana 10

www.SWtim.org


ima ove tegobe i to ee kod prvoroenih. Grevi nikada nisu praeni drugim tegobama (prolivom, povraanjem ili gubitkom telesne teine). Postoje mnoge teorije koje pokuavaju da objasne ove tegobe, ali se do danas ne moe pouzdano da utvrdi njihov uzrok. Smatra se da su izazvane, ne samo gutanjem vazduha (aerofagijom), ve i neprilagoenou deijih organa za varenje, odnosno da se bolovi javljaju zbog rastezanja eludca i creva pri unosu hrane. Bebini organi za varenje su nedovoljno razvijeni, tonus creva pojaan i kontrakcije creva ona doivljava kao bol. Po nekim saznanjima. uticaj ima i razlaganje ostataka eera u zavrnom delu debelog creva. Mogue je da i sastav majinog mleka, koji se menja u toku dana, doprinosi grevima. Postoji, ak, teorija da nervoza roditelja ili napetost u porodici izaziva napetost i nervozu bebe, a samim tim i greve. Grevi se ublaavaju kada se na trbuh stavi suva, topla, opeglana pelena ili se trbuh blago masira. Nekada je dovoljno da se beba uzme u naruje. Neophodno je voditi rauna o ishrani i bebe i majke. U apotekama postoje preparati koji stimuliu izbacivanje gasova i smiruju pojaane pokrete u organima za varenje. Pre svega to su ajevi sa lekovitim biljem. Bibili-bi aj ("Galenika" a.d.) je proizveden na bazi lekovitog bilja, sastavljen iz ekstrakta kima i ekstrakta komoraa, zaslaen glukozom; ima posebno blagotvorno dejstvo. Otputa miie creva i podstie eliminaciju gasova iz digestivnog trakta, pa samim tim i smanjuje tegobe kod ovih greva. Moe se primeniti ve u prvim danima ivota bebe. Daje se u neogranienim koliinama. Milu aj - ekstrat plodova moraa deluje umirujue (spazmolitiki) protiv nadimanja. Takoe, stimulie luenje eludanog soka, tako da je varenje bolje, a u crevima je manje gasova. U svakom sluaju, najdalje u etvrtom mesecu, ovi grevi postaju blai i zatim prestaju bez ikakvih posledica.

KoaBeba se raa sa koom koja je prekrivena ukasto-masnim premazom koji se naziva "sirasti maz" (vernix caseosa) koji nastaje pod dejstvom placentarnih hormona i slui kao zatita koe od tenosti u kojoj se nalazila beba. Kod dece roene na vreme ima ga samo na pregibnim povrinama, a kod dece roene posle 42 nedelje intrauterinog ivota gotovo ga i nema. Kod prenesene dece, koa je suva, esto perutava u manjim ili veim lamelama. Kod prevremeno roene dece, koa je nena, "providna", i prekrivena lanugo dlaicama. Neko novoroene se raa pokriveno sa nenim paperijastim dlaicama, izraenim naroito na licu, leima i elu. Otpadaju za nekoliko dana. Kosmatost bebe je vea to je beba nezrelija. Deo kose isto opada u toku prvih meseci, naroito ako je na roenju bujna. Mnoge bebe imaju na koi nosa, obraza, bradi i elu sitne ukasto-bele bubuljice, tzv. "milije", koje su u stvari, zapuene lojne lezde. I one spontano nestaju za nekoliko nedelja. "Mongolske mrlje" (u predelu lea i gluteusa) i kapilarni hemangiomi (u predelu ela) vremenom spontano nestaju. Vernix caseosa se odmah posle roenja odstranjuje kupanjem. Koa bebe sada postaje intenzivno crvene boje zbog proirenih kapilara i lii na crveni osip, a gubi se spontano za dva do tri dana. Mnoge bebe se posle ovoga perioda intenzivno perutaju. Nepotrebna je specijalna nega. Koa bebe e za nekoliko dana biti glatka i svea.

smrki

strana 11

www.SWtim.org


Patologija neonatalnog periodaesto se moe uoiti koji je deo glave prednjaio pri raanju. Za vreme poroaja glava deteta trpi najvei pritisak iako je sastavljena od savitljivih kostiju koje nisu meusobno srasle. Zato se glava novoroeneta i oblikuje pri poroaju, ali se nekada i deformie. Neretko se na delu glave koji je najvie izloen pritisku formira mala izboina, koja je, ustvari, mekotkivni otok koji moe da dovede do prolazne deformacije glave. Ovaj tzv. "poroajni naduv" (Caput succedaneim) prelazi preko sutura (avova) i po tome se razlikuje od kefalhematoma. Prolaznog je karaktera i bez terapije nestaje za nekoliko dana. Vei i tei oblik povrede se zove kefalhematom. To je u stvari krvni podliv nastao povredom kosti i prskanjem krvnog suda. Raste i posle roenja izvesno vreme, ali oko 15-og dana poinje da se povlai. Potpuna resorpcija je tek za nekoliko meseci bez terapije. Sa detetom normalno postupati -normalna nega i ishrana. Retko je potrebno hiruko leenje. Grudni ko. Ne tako retko, naroito kod krupnih beba na poroaju dolazm do preloma kljune kosti. esto se primeti tek nakon 10-15 dana pri pregledu deteta. Kljuna kost je deformisana, na mestu preloma se pipa kalus (otok) u obliku bolne kvrge. Dete dri ruku pasivno i ne pokree je. Pri pasivnim pokretima plae. Prelom zarasta posle nekoliko nedelja bez posebne terapije i posledica. U reim sluajevima potrebna je imobilizacija ruke uz telo.

Uroeni krivi vrat (Tortikolis ili krivoijost)Iako prvi opis tortikolisa potie jo od Hipokrata do danas nije rasvetljena etiopatogeneza ovog obolenja. Postoji vie teorija o nastanku tortikolisa. Najbrojniji su autori koji zastupaju tezu da tortikolis nastaje zbog poroajne traume. Usled tekog poroaja dolazi do pucanja i krvarenja u vratnom minu i nastaje krvni podliv. U 70% sluajeva nalazi se tumefakcija (otok) na spoju srednje i donje treine vratnog miia, a u 30% sluajeva samo skraenje miia. Klinikim pregledom kod neke dece se ve na roenju nalazi skraenje ovog miia i hemiatrofija lica. Kod veeg broja sluajeva, tek u drugoj nedelji ivota, nalazi se tumefakcija veliine lenika do ljive. Glava je nagnuta na jednu stranu. Ogranieno je okretanje glave na stranu povrede i ogranieno je spoljno pregibanje glave prema zdravoj strani. Hemiatrofija lica je razliitog stepena, a moe da zahvati i okolne miie glave i ramenog pojasa, dok se u nekim sluajevima na poetku i ne zapaa. Kod tekih poroaja sreu se i udruene povrede: prelom kljune kosti, paraliza brahijalnog nerva, prelom humerusa i drugo. Dijagnoza je laka i moe da se postavi ve na roenju ili u drugoj nedelji ivota. Problemi nastaju tek kada se oboljenje previdi i otkrije kada su promene na miiu velike, a izraena je i hemiatrofija lica jaeg stepena. Rezultati su najbolji kada se sa terapijom zapone odmah. U najveem broju sluajeva dovoljna je fizikalna terapija i ortopedsko leenje sa ortopedskim kragnama i jastuetom za korekciju putem istezanja miia. Ako leenje pone posle godinu dana neophodno je operativno leenje, ali ono, obino, ne daje dobre rezultate naroito ako je dolo do hemiatrofije lica.

smrki

strana 12

www.SWtim.org


Poremeaji varenjaProliv (akutna dijarealna bolest)Akutne i hronine bolesti digestivnog sistema ispoljavaju se razliitim znacima i simptomima, kao to su dijareja, povraanje, opstipacija, bol u trbuhu i krvarenje u elucu i crevima. Ovi znaci i simptomi ree se javljaju pojedinano, a ee su udrueni u raznim kombinacijama i mogu biti praeni gubitkom apetita, bledilom i povienom temperaturom. One su, uglavnom, ne specifine i mogu se javiti i u toku bolesti Akutna dijareja je jedna od najeih uzroka smrti kod odojadi i male dece u celom svetu. Svake godine od dijareje umre vie od 3 miliona dece. Zato je veoma vano da se brzim i ispravnim leenjem ova opasnost sprei. Proliv podrazumeva povean broj stolica, njihovu smanjenu konzistenciju ili poveanu koliinu stolice (preko250gr na dan). Najee se javlja kod dece u prve dve godine ivota. ea je kod odojadi koja se hrane kravljim mlekom, nego kod one koja sisaju. Uzroci dijareje su brojni. Najee je izazivaju bakterije i virusi, retko protozoe i gljivice. Ree nastaju kao posledica deficita pojedinih encima digestivnog trakta, zapalenjske bolesti creva, uroenog ili steenog imunolokog deficita, alergije i nepodnoljivosti pojedinih vrsta hrane. Iz stolice ovih bolesnika esto se izoluju igele, salmonele, pojedini tipovi patogene eerihije koli. Infekcija se prenosi preko vode i hrane kontaminirane ljudskim izmetom u kome se nalaze patogene bakterije. Moe se preneti i direktnim kontaktom prljavim rukama. Dijagnoza se postavlja bakteriolokim i virusolokim pregledom stolice i identifikacijom uzronika. Predisonirajui faktori za pojavu proliva su: - vetaka ishrana deteta (dete koje ne sisa), - loa lina higijena i neadekvatno rukovanje priborom za hranjenje deteta, - upotreba kontaminirane vode za pie. Deca koja su na vetakoj ishrani podlonija su prolivu od dece koja sisaju. Preventiva ovom prolivu je pravilna ishrana i nega. Hroninom dijarejom se naziva proliv koji traje due od dve nedelje. Moe biti znak benignog poremeaja funkcije creva, a u drugom sluaju znak teke bolesti koja ugroava ivot bolesnika. Uzroci su razliiti. U ovim sluajevima potrebna je obavezna konsultacija lekara. Proliv posebno kod mladog odojeta, praen je mnogobrojnim komplikacijama: akutnom dehidracijom, elektrolitnim poremeajima, metabolikom acidozom, nepodnoljivou proteina hrane, i dr. Odoje moe da izgubi za 24 sata i preko 200 mg tenosti na 1 kg telesne teine. Dehidracija moe da ugrozi i ivot deteta. Program leenja obuhvata: 1. rehidraciju; 2. ishranu; 3. antimikrobne lekove. Gubitkom vode i elektrolita dete brzo dehidrira. U sluajevima blage dehidracije (opte stanje deteta je dobro, ne povraa fontanela nije upala, nije edno, usne i jezik vlaan, elastinost koe ouvana) moe se primeniti:

smrki

strana 13

www.SWtim.org


1. Oralna rehidracija. U najlakoj dehidraciji odoje gubi 3-5% telesne mase koju je imalo pre poetka bolesti. U umerenoj dehidraciji odoje gubi 5-10% telesne mase koju je imalo pre poetka bolesti. U tekoj dehidraciji odoje gubi preko 10% telesne mase. U ovim sluajevima neophodna je intravenska rehidracija. Kod lake i umerene dehidracije mogua je njena korekcija u kunim uslovima uz pravilan izbor rastvora za oralnu rehidraciju. Povraanje esto prati ova obolenja nije prepreka za ovakvo leenje, ali ako povraanje ne prestaje, mora se rehidracija nastaviti intravenskim putem. U toku leenja, roditelji se moraju striktno drati saveta lekara. Najbolji rastvor za rehidraciju je meavina glukoze i elektrolita u odreenom odnosu. Na naem dritu postoje "Orosal'' i "Orosal 65" koje proizvodi "Galenika1" a.d. Sastav "Orosala" je prilagoen odojetu posebno u prvih 6 meseci, "Orosal 65" se preporuuje deci od godinu dana i starijima, ali se moe davati i posle 3 meseca ako je dehidracija teeg stepena. Sadraj kesice se rastvara u 500 ml prokuvane i ohlaene vode do sobne temperature i poji dete do prestanka proliva. Srednje teka dehidracija se koriguje sa 100 ml/kg telesne teine "Orosala" tokom 4 sata i 50 ml/kg telesne teine majinog mleka ili vode tokom 2 sata, dok se u lakoj dehidraciji daje po 50 ml/kg telesne teine "Orosala" i majinog mleka ili vode tokom 6 sati. U toku prvih 6 sati se stanje deteta obino poboljava, ali ako gubitak tenosti nije kompletno normalizovan, rehidracija se ponavlja, dok kod odojadi ispod 3 meseca odravanje normalne hidracije se obavlja vodom ili ajem i mlekom. Neposredno posle rehidracije neophodno je poeti sa unosom hrane. Ako majka nema originalno pakovanje "Orosala" moe napraviti slian rastvor i sama: u jedan litar iste prokuvane i ohlaene vode stavi se 1/2 kafene kaiice soli i 6 kafenih kaiica eera. Dobro deluje i ruski aj i kisela voda pomeani u jednakim koliinama. Dete se moe pojiti lako zaslaenim ajevima od nane ili prokuvanom i ohlaenom vodom. 2. Islrana ima prvorazredni znaaj. Cilj terapije dijetom je da detetu obezbedi adekvatan energentski i proteinski unos i sprei pojavu malnutricije. Danas je stari koncept gladovanja od jedan do dva dana odbaen, a prihvaen je stav da je adekvatna ishrana bitan deo ukupne terapije. Ishrana moe biti dojenje, adaptirano i kravlje mleko. Ishrana odojeta koje ne sisa poinje odmah im se koriguje deficit vode i elektrolita, kad dete prestane da povraa i kad hoe jede. Najpre se daju male koliine pirinane orbe, orbe od argarepe i pire od jabuka. Posle rehidracije poinje da se daje i adaptirano mleko, posebno ili u kombinaciji sa "lekovitom hranom". Davati najpre male koliine i postepeno poveavati. Rastvori za rehidraciju daju se u malim dozama kaiicom, flaicom ili iz olje. 3. Primena odgovarajuih lekova zavisi od prouzrokovaa. Antibiotici se primenjuju samo u sluajevima ako je izolovan uzronik (koprokultura i antibiogram) ili kada dete ima visoku temperaturu ili krv u stolici. U svakom sluaju oko medikamentozne terapije neophodna je konsultacija sa lekarom. U svim sluajevima proliva odlino deluje preparat "Lividin" u obliku granula koji ublaava tegobe zbog poremeene funkcije creva, proliva, nadimanja i gasova. Odojadi i deci do 2 godine se daje 2x1/2 kesice. Ne daje se do 3 meseca starosti. Povraanje je kod novoroeneta i odojeta esta pojava, ali moe biti i znak nekog tekog obolenja. Javlja se i u prvim asovima ivota - tada izbacuju progutanu aminonsku tenost. Kasnije, pri sisanju, mogu da progutaju dosta vazduha, to izaziva povraanje ako ne podrignu. Isto se desi i ako se presisaju ili popiju mleka vie nego to je kapacitet eluca. Nepravilna tehnika hranjenja bebe ili sisanja isto moe da izazove povraanje. U svim tim

smrki

strana 14

www.SWtim.org


sluajevima povraanje je prolazna pojava i sa malo panje od strane majke problem se lako rei. U sluajevima upornog povraanja, a naroito ako je praeno prolivom, temperaturom i bolovima u trbuhu, hitno traiti lekarsku pomo. Bljuckanje je izbacivanje male koliine tek progutane hrane, neugruanog mleka. esto je kod odojeta i prolaznog je karaktera. Potrebna je samo pravilna tehnika hranjenja, odgovarajua koliina obroka i odgovarajui poloaj deteta u toku i posle obroka. U sluajevima upornog bljuckanja deteta koje ne napreduje treba misliti na neka oboljenja i javiti se lekaru. Ruminacija je preivanje odnosno voljno vraanje i vakanje jednom ve progutane hrane. Retko je i javlja se kod odojadi koja ive u nezdravoj porodinoj sredini (neeljeno i zanemareno dete) ili koja dugo ostaju u bolnicama i domovima. Takva deca su uvsk neuhranjena. esto sa hroninim prolivima. Leenje je normalizacija uslova ivota i pojaana nega. Zatvor ili opstipacija je relativno est kod dece. To je, ustvari, neredovno pranjenje stolice i njen izmenjen sastav. Nekada se kod normalno hranjenog i naprednog odojeta javlja pseudoopstipacija - stolica je normalnog izgleda i sastava ali se izbacuje svakih 3-5 dana. Isto se sree i kod gladovanja odojeta. Kada stolice postanu tako tvrde da se sa naporom izbacuju znak je da beba ima zatvor. Razlozi su razliiti. U sluajevima gde zatvor nije izazvan grekom u ishrani, trai se savet lekara. Isto tako, bez konsultacije sa lekarom ne koristiti epie niti klistir, jer se beba moe brzo navii na njih. Ponekad se desi da kod jako tvrdih stolica na povrini budu tragovi krvi. Ako se ovo esto deava neophodan je pregled hirurga. Meteorizam je pojava velike koliine gasova u crevima. Meteorizam je samo simptom koji prati neke organske promene organizma. Uzroci meteorizma kod odojadi su najee: aerofagija ili gutanje vazduha, prelazak na novu hranu, opstipacija. Terapija zavisi od uzroka i stepena izraenosti meteorizma i moe da se regulie otklanjanjem uzroka koji su do njih doveli i leenjem osnovne bolesti. tucanje nastaje zbog pritiska eluca na dijafragmu kod gutanja vazduha ili prekomernog obroka. Pojava je privremena i brzo nestaje kada se smanje obroci i dete digne posle hranjenja. Bol u trbuhu. est simptom raznih oboljenja u deijem uzrastu i ima veliku dijagnostiku vrednost. Poto prati mnoga oboljenja, da bi se pronala osnovna bolest potrebno je javiti se zdravstvenoj ustanovi radi pregleda i obaveznih laboratorijskih analiza, naroito u sluajevima kada je praen povraanjem, prolivima, smetnjama u mokrenju ili traje dugo.

PupakAko se nesterilno ili nestruno obrauje pupak moe doi do nekih od sledeih komplikacija: Vlaenje pupka ili blenoreja. Vlaenje pupka je nakupljanje sukrviastog sekreta u udubljenjima pupane rane. Ako due traje, postoji opasnost od razvoja mikro-organizama, a vlaenje spreava da rama normalno zaraste. Leenje blenoreje je obino efikasno i sastoji se od eeg ienja povidon jodidom. Kada pupana rana neobjanjivo dugo vlai i ne zarasta dete treba uputiti hirurgu zbog mogunosti komunikailje pupane rane sa neklm dubljim prostorom. Gnojno zapaljenje pupane rane (omphalitis).

smrki

strana 15

www.SWtim.org


Zapaljelje pupane rane nastaje kod infekcije mikro-organizmima, najee staphylococcus aureus-om. Rana poinje da vlai, a kasnije iz nje polazi gnojav i sukrviav sekret. Oko pupka se javlja crvenilo i otok, a dete esto dobija temperaturu, gubi apetit i povraa. Leenje mora da bude energino i struno i dete se vodi u najbliu zdravstvenu ustanovu, gde se sem lokalne terapije antisepticima, uzima bris sa rane i prema njemu ordiniraju antibiotici. esto je potrebno ovu decu leiti u bolnici. Granulom pupka Na povrini pupka se esto stvori mala izraslina granulacionog tkiva. U nekim sluajevima, ovo ispupenje je u obliku male peurke. Retko moe da krvari. Ovaj granulom treba nekoliko puta dnevno obraivati rastvorom antiseptika, najbolje nekim rastvorom joda (ne lapisirati!). Ako je granulom na peteljci potrebna je konsultacija hirurga. Pupana kila. Na mestu otpadanja pupka esto ostaje otvor u trbunom zidu (nepotpuno zatvaranje). Ovaj otvor je razliite veliine - do veliine oraha. Moe da bude prolazan za jedan do dva prsta. Manje kile se ne lee i obino se spontano zatvaraju. Deca nemaju nikakvih tegoba. Ako je pupana kila vea i izaziva tekoe detetu ili se ukljeti, potrebno je javiti se hirurgu i obino se operie ve nekoliko meseci po roenju. Pri krvarenju iz pupane rane treba misliti i na deficit vitamina K. Nega koe i pupka usko je povezana, jer infekcije pupka esto dolaze sa koe ali i obratno. Vano je da se i koa i pupak odravaju suvim jer su vlana koa i pupak idealno mesto za razvoj mikroorganizama.

Mleac ili soorSoor je gljivina infekcija usne duplje koja je esta kod novoroeneta i mlaeg odojeta. Promene se javljaju na toplim i vlanim podruijima bebinih usta (sluzokoi jezika, nepca, usne duplje) i na majinim bradavicama. Do infekcije moe doi na poroaju (pri prolasku bebe kroz poroajne puteve), za vreme hranjenja ili pojenja deteta neistim priborom ili dodirom deteta prljavim rukama. Bebe oteano sisaju, nekada povraaju, odbijaju hranu i dojku. Deca koja su primala antibiotike mnogo su podlonija pojavi soor-a. Dijagnoza se postavlja pregledom deteta. Vano je na vreme dijagnostikovati infekciju i poeti sa terapijom, jer kod neleenih beba infekcija se moe proiriti. Terapija je skidanje soor-a 1/2 do 1 sat pre hranjenja rastvorom sode bikarbone (jedna kafena kaiica sode bikarbone na 100 gr prokuvane i ohlaene vode). Prst se obavije gazom, potopi u rastvor sode bikarbone i paljivo skidaju afte sa sluzokoe usta. Pri tome se bele skrame lako skidaju, ali esto krvare. Veoma je vano istovremeno brisanje dojki pre svakog podoja istim rastvorom. Kod upornih infekcija koristi se Nistatin rastvor 3x8-10 kapi dnevno. Retko se kod dece javljaju tzv. Bednarove afte, sline soor-u. Ove afte su prekrivene fibrinskim naslagama, a okolna sluzokoa je crvene boje. Mogu se meusobno spajati stvarajui figure koje podseaju na krila leptira. Berdnarove afte su posledica povrede upotrebom dugakih grubljih cucli ili brisanja usta maramicom ili salvetom. Otkloniti uzrok nastajanja afti i one e nestati.

smrki

strana 16

www.SWtim.org


TemenjaaKod nekih beba na temenu se stvaraju masne naslage sive ili tamnosive boje vrsto spojene sa koom i kosom deteta. Ove naslage se nazivaju temenjaa ili temenac i, zbog opasnosti od infekcije, moraju se skidati. Da bi se temenac lake odstranio, nekoliko sati pre kupanja potrebno ga je omekati upotrebom ulja (bademovim ili obinim, jestivim uljem) i u toku kupanja paljivo skidati eljem ili frotirskom rukavicom. Ne sme se skidati nasilno trljanjem i grebanjem. Obino postupak treba ponoviti nekoliko puta da bi koa glave bila potpuno ista i glatka.

Zapalenjte venjaeI pored preventive koja se vri u svakom porodilitu kod nekih beba nastaje infekcija venjae. Infekcija se deava u toku poroaja pri prolasku detetove glave kroz meki poroajni kanal. Oko treeg do etvrtog dana po roenju venjae postaju nateene, pune sekreta, koji je najpre bistar, zatim postaje gnojav, a nekada i sukrviav. Oni kapci su nateeni i slepljeni i dete ne moe da otvara oi. Leenje se preduzima odmah i uvek je pod kontrolom lekara. Kod kue brisati paljivo sterilnom gazom natopljenom ajem od kamilice, a zatim stavljati antibiotsku mast ili kapi koje preporui lekar. Nekada veoma esta, danas je ova infekcija svedena na ispod 0,5%.

Intertrigo (ojed)("upala koe pod pelenama") Od promena na koi sa kojima se majka najee sree je tzv. intertrigo. Nastajanju ovog dermatitisa pogoduju maceracija i trenje preklopljenih povrina, najlonske gaice, upotreba grubih, nedovoljno ispranih pelena sa tragovima deterdenta i alkalnih sapuna i infekcije izazvane bakterijama i gljivicama. Ova upala koe nastaje najee u perianalnom predelu usled delovanja bakterija koje se kao saprofiti nalaze u stolici. Pelena koja tesno prijanja uz kou, skuplja teni i poluteni materijal u toplom, vlanom i stenjenom prostoru naroito kada se koriste najlonske zatitne gaice. Normalno odoje mokri 10-14 puta dnevno. Osim toga, ima jo 1-3 stolice dnevno koje se zadravaju u bliskom dodiru sa tankom, nenom koom u ogranienom prostoru do sledee preobuke pelena. Najblaa reakcija je crvenilo sa oseanjem arenja i svraba, pa su deca nervozna, plaljiva i slabo spavaju. Ovaj predeo je pogodna sredina za razmnoavanje bakterija i tako nastaje dermatitis (upala koe) sa oteenjem koe i mehuriima sa seroznim sadrajem. Moe se desiti da se na ovakve promene nadoveu gljivice. Osim predela genitalija, intertrigo se javlja i na drugim mestima gde se druge povrine dodiruju i taru. To su nabori koe na vratu, pazduni pregibi i prepone. Kada do toga doe, terapija je, pre svega, intenzivna lina higijena (voda, sapun) i obavezno razdvajanje dve povrine koje se taru. Lokalno se mogu stavljati obloge od kamilice,

smrki

strana 17

www.SWtim.org


tropostotni rastvor borne kiseline ili kortikosteroidne masti sa antibiotikom. Kod upornih infekcija potrebno je konsultovati pedijatra i uraditi bris iz rane. Idealno bi bilo da se pelene menjaju odmah nakon to postanu mokre i prljave, ali majka to retko moe da sprovede u praksi. None pelene su, uglavnom. najvei krivac (osip je nezabeleen u zemljama gde je bebama dozvoljeno da spavaju gole). Izgleda da pelene na bazi celuloze, koje se koriste poslednjih godina, imaju manje negativnih uticaja na kou od pelena izraenih od pamuka.

Kongenitalne anomalije genitourinarnog traktaVeliki broj dece se raa sa kongenitalnim anomalijama lokalizovanim na razliitim organima. Svako deseto novoroene ima neku vrstu kongenitalne anomalije genitourinarnog trakta. Razna deija uroloka oboljenja zbog nekarakteristine simptomatologije dugo ostaju neotkrivena. Ranim otkrivanjem i leenjem ovih anomalija uspeno se reavaju ovi problemi. Uloga roditelja u nekim sluajevima moe da bude presudna. Meu brojnim anomalijama izdvojiemo najee: Hypospadia je esta, moda najea meu znaajnim anomalijama u dejoj urologiji. Pojavljuje se u oba pola dece, s tim to je veoma retka kod devojica. Spoljanji otvor mokranog kanala kod deaka se umesto na vrhu glavia otkriva na razliitim rastojanjima od njega, najee ispod, a mokrani kanal je obino suen tako da beba mokri uskim mlazom to dovodi do retencije (zadravanja) mokrae. U ovim sluajevima neophodna je hiruka intervencija (meatotomija) u prva 3 meseca ivota. Hypospadia je u visokom procentu praena sa ingvinalnom hernijom (koja je u 50% sluajeva obostrana) i kriptorhizmom. Penis deaka sa hipospadijom karakteristino je deformisan. Kriptorhizam je retka anomalija. Kriptorhizam je stanje kod koga se testis zaustavio na nekoj visini na njegovom normalnom putu sputanja. Prema tome, testis se moe smestiti bilo gde izmeu bubrega i skrotuma - u trbunoj duplji, u ingvinalnom kanalu ili najee na ulazu u skrotum. Izostanak sputanja testisa pri roenju kod svih mukaraca iznosi oko 3%. Ektopija je abnormalni poloaj testisa zbog skretanja sa normalnog puta sputanja. Ove anomalije se mogu javiti jednostrano ili obostrano, a esto ih prate druge anomalije trbune duplje. Ektopini i kriptorhidni testisi su uvek abnormalni: pokazuju poremeaj u razvoju i veliini. esto se javljaju familijarno. Kod ovih anomalija vana je tana dijagnoza, jer leenje ukljuuje hiruku intervenciju najee do 5. godine ivota. Ne davati hormone. Obino se otkrije u porodilitu. Obostrani kriptorhizam zahteva endokrinoloko ispitivanje pre operacije. Testis migrans (migrirajui ili retraktilni testis) ne zahteva nikakvo leenje. Javlja se zbog jakog miia kremastera koji esto retrahuje (vue) testis iz skrotuma u ingvinalni kanal naroito u hladnoj vodi, stanju uzbuenja ili tokom fizike aktivnosti. Dijagnoza ovog stanja se lako postavlja uoavanjem da je skrotum na toj strani normalno razvijen i da se "ingvinalni" testis moe lako spustiti do dna skrotuma palpatornim pregledom gde se i zadrava posle manuelnog sputanja. Do maksimalne relaksacije miia dolazi utopljavanjem deteta (tople obloge, kupanje u kadi sa toplom vodom) kada se testis nalazi u normalnoj poziciji. Migrirajui testisi su normalni i definitivno se spuste u skrotum u pubertetu. Phymosa (fimoza) je poremeaj kod koga se prepucijum ne moe prevui preko glansa ve ga potpuno prekriva. Prema uzroku, fimoza se deli na uroene i steene. Kod uroene ili kongenitalne fimoze otvor prepucijuma je kongenitalno suen i prepudijum se tee prevlai preko

smrki

strana 18

www.SWtim.org


glansa, ali je otvor retko toliko suen da stvara smetnje pri mokrenju. Steena ili prava fimoza najee nastaje kao posledica zapaljivih procesa u predelu otvora prepucijuma. U formiranju ove fimoze posebnu ulogu imaju pogrene navike roditelja koji nasilnim prevlaenjem prepucijuma preko glansa pokuavaju da raire relativno sueni otvor prepucijuma deteta. Nasilnim prevlaenjem, na otvoru suenog prepucijuma nastaju poprene prskotine koe ili ragade koje krvare. Neprekidnim povreivanjem i zarastanjem ozleda otvor prepucijuma se vremenom pretvara u oiljkasti neelastini fibrozni prsten. Takvom manipulacijom formira se steena ili prava fimoza od kongenitalne i zahteva hiruko leenje. Osim toga, razni drugi tetni faktori mogu kod dece nzazvati steenu fimozu:povrede prepucijuma (rajsferlus), loa higijena spoljnih genitalija i infekcija. Ukoliko se ui otvor prepucijuma odrava do 10-12 godine kada dete ulazi u pubertet, radi se operacija (plastika) prepucijuma. Parafimoza je stanje kada se prepucijum ne moe povratiti u normalan poloaj nakon njegove retrakcije preko glansa penisa. Terapija parafimoze sastoji se u redukciji retrahovanog prepucijuma preko glansa u normalan poloaj. Redukcija moe biti manuelna ili hiruka. Manuelna redukcija je veoma bolna i ne treba je ni pokuavati ukoliko je parafimoza dugo trajala, a otok glansa i prepucijuma veoma veliki. U ovim sluajevima se hitno obratiti urologu koji pokuava redukciju ili se poremeaj hiruki reava. Va1anitis je inflamacija koe glansa, a posititis inflamacija unutranjeg lista prepucijuma. Poto su obino zahvaena oba predela, govorimo o valanopostitis-u Najee nastaje kod dece prepovijane stalnim pelenama zbog iritacije urinom, zatim zbog bakterijske infekcije, traume ili hemijske iritacije (sapuni, dezinfikaciona sredstva, nedovoljna higijena). Na glansu i prelucijumu se javlja crvenilo, otok i nekad gnojav sekret. Peckanje pri mokrenju sugerie infekciju bakterijama koja moe da dovede do ulceroznih promena, ak i gangrene. Za terapiju su dovoljne tople obloge od kamilice koje se menjaju na 2 sata. U blaim sluajevima antibiotici nisu potrebni, a posebno je vano da se ne prevlai prepucijum. U teim sluajevima leenje preuzima urolog. Ingvinalna kila i hidrokela. U toku sputanja testisa u skrotum mogu intrauterino nastati anomalije: u ingvinalnom kanalu koji iroko komunicira sa trbunom dupljom moe ui vijuga creva i formirati ingvinalnu kilu a tenost silazi na dno kese skrotuma iz peritoneuma i sakuplja se oko testisa (hidrokela). Kod dece se primeuje otok u predelu ingvinalnog kanala ili skrotuma. Koa iznad ovih promena je normalna. Ingvinalna kila i hidrokela se nou prazne i smanjuju, a preko dana uveavaju. Ingvinalna kila moe se spontano povui do 12-og meseca ivota (zatvara se izdanak peritonealne upljine) i do tog perioda nije potrebna operacija ukoliko se ne ukljeti. Ako se zadri posle 12 meseci moe se planirati operacija krajem druge ili tree godine (kada je dete aktivno). Male hidrokele kod novoroeneta i odojeta mogu spontano sa uzrastom nestati, a vee zahtevaju hiruku intervenciju.

Nepravilnosti kotano zglobnog sistema kod deceRazvojni poremeaj kukaRazvojni poremeaj kuka ili uroeno iaenje kuka je najee obolenje sistema za kretanje u dejem uzrastu. Otkrivanje iaenja kukova vri se putem sistematskih pregleda koji poinju ve u porodilitu i nastavljaju se dalje u savetovalitu, naroito u prvim mesecima ivota deteta.

smrki

strana 19

www.SWtim.org


Uporedo sa razvojem klinike dijagnostike. usavravane su i metode snimanja kuka. Najpre je uvedeno rentgensko snimanje koje je odbaeno kao nepouzdano dijagnostiko sredstvo u prva etiri meseca ivota kada je okotavanje jo u zaetku, jer ono prikazuje samo kotane delove skeleta. Osim toga, postoji i rizik od radijacije. Iz ovih razloga, u skorije vreme je uveden pregled pomou ultrazvuka, koji daje dobar uvid i u razvoj rskaviavih struktura, tako da se koristi u najranijem periodu ivota deteta i zato je znaajan za rano otkrivanje razvojnog poremeaja kuka. Ovaj metod se primenjuje kod svih beba koje pokazuju kliniki sumnjive znake na deformaciju ili pripadaju rizinim grupama. Ultrazvuno snimanje se moe obaviti ve u prvom mesecu, ponavlja se sa tri, odnosno sa deset meseci ivota, a definitivna procena stanja dejih kukova vri se sa deset, odnosno dvanaest meseci ivota, zavisno od kotane zrelosti deteta. Osim za dijagnostike svrhe, ultrazvuk je vaan jer prati tok leenja izbegavajui radijaciju deteta. Ultrazvuk se u dijagnostici upotrebljava ve trideset i vie godina bez dokaza o tetnom dejstvu. Meutim, kako se ni ultrazvunim pregledom na poetku ne moe sa sigurnou iskljuiti razvojni poremeaj kuka, a da bi se eventualni poetni i mali poremeaj kod novoroeneta spreio, uvedeno je preventivno iroko povijanje koje obezbeuje fizioloki poloaj i pokretljivost kukova, a ima i blag terapijski efekat u sumnjivim sluajevima. Novoroenad imaju nedovoljno razvijen i labav zglobni aparat kuka. Da bi se pomogao pravilan razvoj zglobne aice, neophodno je omoguiti pravilan poloaj zgloba kuka novoroenog deteta, a to se postie abdukcionim povijanjem, koje je u stvari, imitacija poloaja deteta koje dete ima u materici. Fizioloki poloaj koji spontano zauzima novoroene je poloaj rairenih i savijenih nogu (tzv. "abdukcioni poloaj"). Taj poloaj zadravamo i pri tzv. "abdukcionom" (irokom) povijanju bebe. Od 1973. godine je ovo tzv. "iroko povijanje" legalizovano u naoj zemlji kao obavezan vid zdravstvene zatite i obueni pedijatri i sestre ga sprovode u Savetovalitima i pri obilasku beba. Sve je ovo dovelo do znatnog smanjenja uestalosti iaenja kuka. Uestalost ovog poremeaja je 10-30 sluajeva na 1000 roene dece. Ovaj poremeaj je ei kod devojica. Opasnost za nastajanje razvojnog poremeaja kuka je vea u tzv. "rizinim grupama" kod dece u ijoj porodici ve postoji slino obolenje, kod dece roene karlinim poloajem, pomou carskog reza, kod blizanaca i kada postoje udruene mane sistema za kretanje (krivo stopalo, krivi vrat, kriva kima, itd.). Sumnja na ovaj poremeaj su i nejednake brazde na butinama, a nekada i nenormalan poloaj noge ili nesimetrini udovi. Za iroko povijanje su potrebne: jedne iroke platnene gaice, dve tetra pelene, etvorougao i benkice. Nain prepovijanja prikazan je na sledeim slikama.

smrki

strana 20

www.SWtim.org


Sl.1 Prvo se na sto postave platnene gaice, sa uim delom prema gore. Preko njih se postavi tetra pelena koja je tri puta previjena, u etvorougao (posle treeg meseca dve takve pelene).

Sl. 2 Donji vrhovi trouglasto previjene pelene se preklope izmeu nogu, pa oko struka, s jedne i druge strane.

smrki

strana 21

www.SWtim.org


Sl. 3 Boni vrhovi trouglasto previjene pelene obmotaju se oko trupa, s jedne i druge strane. Pri tome paziti da kolena i donji deo butina ostanu nepokriveni.

Sl. 4 etvorouglo prenvijena pelepa se izmeu butina preklopi preko trbuha, pazei da one ostanu to slobodnije.

smrki

strana 22

www.SWtim.org


Sl. 5 Gornji, ui deo platnenih gaica se obmota preko pelena i benkice, od pozadi prema napred i vee trakama spreda.

Sl. 6 Donji, iri deo platnenih gaica se obmota spreda u nazad, te trake veu spreda.

Pravilno povijanje se jo bolje moe postii upotrebom specijalnih gaica koje se mogu kupiti u apoteci ili ih majka moe sama saiti.

smrki

strana 23

www.SWtim.org


Preko opisanog irokog previjanja, novoroene se oblai u prostranu vreicu ili se labavo previje od prsa nanie jednom pelenom koja se fiksira pribadaom, tako da pokreti noicama nisu ometeni. Odoje se oblai u zeke, a pelene se, po elji, mogu zamenjivati proizvodima za jednokratnu upotrebu preko kojih treba obavezno oblaiti platnene gaice. Za noenje odojeta podesna je naramena nosiljka u kojoj su noge rairene. Kod starijeg odojeta ne treba pourivati ni forsirati stajanje i hod dok to ono samo ne postigne (u dubku ili pridravanjem za nametaj), jer se rano optereenje moe negativno odraziti na razvoj kukova. Ovakvim pravilnim povijanjem izbei e se iaenje kuka kod one dece kod koje je postojala mogunost za nastajanje ovog obolenja. Kod ostale dece, kod koje takva mogunost nije postojala, izbei e se svaka nepravilnost u zglobu kuka. Kod teih sluajeva iaenja (luksacije) dijagnostikovanih i kliniki potvrenih , ultrazvuno i radioloki leenje preuzima ortoped i obaveza je roditelja da sprovode leenje po njegovom uputstvu. Treba napomenuti da jo uvek u nekim krajevima naroito u seoskim sredinama, nepravilno povijaju bebe sa ispruenim i prikupljenim nogama, vrsto stegnutim povojem. Tada dete nema mogunost za pokretanje nogu, pa kod dece koja su roena sa uroenim nepravilnostima dovodi gotovo sigurno do iaenja kuka. Zabluda je da e se stezanjem nogu spreiti njihovo krivljenje. Da do krivljenja nogu ne bi dolo, dete ne treba stavljati u stojei poloaj pre osmog meseca ivota. Osim razvnojnog poremeaja kuka, kod novoroeneta i odojeta se mogu uoiti i druge nepravilnosti kotano-zglobno-miinog sistema.

Uroeno krivo stopaloNajverovatnije da zbog poloaja bebe u materici, esto (neki smatraju i sve ee) imamo brojne deformacije stopala. To su deformacije stopala put unutra, spolja ili nagore. Najee je iskrivljenost korena stopala put unutra metatarsuz varus. Ovaj poremeaj se brzo gubi ako se preduzimaju vebe, odnosno kineziterapija, koja se mora sprovoditi po savetu ortopeda, i to vrlo uporno. Vano je da deca sa ovakvim stopalima ne spavaju na stomaku. Ako je iskrivljenje tee, dete dobija udlage ili mu se stopala stavljaju kratkotrajno u gips. Potreban je savet terapeuta za cipele kada dete prohoda. Ako se odmah pone sa odgovarajuom terapijom, prognoza je dobra, naravno, uz punu podrku roditelja. U protivnom, moe doi do trajnih oteenja i u funkcionalnom i u estetskom smislu.

Ravno ili sputeno stopaloTo je nedostatak koji moe poremetiti normalan fizikl razvoj deteta, jer mu onemoguava nesmetano stajanje i hodanje. Primetno je kada dete pone da hoda, naroito kod dece sa poveanom telesnom teinom. Dete oteano hoda pre spavanja se ali na bolove u tabanima i potkolenicama. Meutim, do tree godine svako stopalo izgleda ravno, pa se tek posle tree godine ako i dalje ima ovih tegoba, preduzima leenje. Da do ovoga ne doe, od prve godine obratiti panju na telesnu teinu deteta koja ne treba da bude preko normale. Cipele treba da imaju elastian i lako savitljiv on sa prednjim delom dovoljno irokim. Uloci nisu preporuljivi, naroito pre druge godine ivota. Detetu omoguiti da to vie boravi u prirodi i

smrki

strana 24

www.SWtim.org


hoda po mogustvu boso ili u lakim cipelama, sandalama ili u patikama. Poto gradska deca nemaju mogunosti za ovakav nain ivota, treba im omoguiti vebe kod kue. O i X noge Poznato je da veina dece u prve dve godine ivota ima fizioloki izraene O noge veeg ili manjeg stepena. Druge i tree godine kolena zauzimaju X poloaj, a tek od etvrte godine noge, odn. kolena, dobijaju prav oblik. Svako odstupanje od normalnog razvoja zahteva kontrolu ortopeda i fizikalno leenje koje daje odline rezultate u prve etiri godine ivota.

smrki

strana 25

www.SWtim.org


GLAVA III NEGA DETETANega pupkaDefinitivno presecanje pupane vrpce i podvezivanje vri se posle 5 do 10 minuta kada pupana vrpca prestane da pulsira i kada krv koja je u pupaniku bude u organizmu deteta. Kod poroaja bez strune pomoi dete je lieno ove krvi i to se kasnije odraava na njegovo zdravlje. Podvezivanje pupka mora da se uradi brzo i sterilno, rana se dezinfikuje alkoholom i pokrije sterilnom gazom i zavojem. Dalja nega pupka je veoma vana - obavezno je svakodnevno previjanje da bi pupak bio ist i suv. Od materijala za negu pupka potrebno je imati: troprocentni hidrogen, povidon jodid (rastvor), sterilnu vatu i sterilnu gazu. Osoba koja previja pupak mora da ima iste ruke, da se obrada vri sterilno i da po mogustvu to radi struno lice. Kod muke dece je potrebno povijati i dva do tri puta dnevno ukoliko je pupak pokvaen ili pomokren. Obrada pupka poinje paljivim brisanjem sterilnom vatom natopljenom u troprocentni hidrogen, zatim povidon jodidom (i pupak i kou oko pupanika), pokriva se sterilnom gazom i zavije sterilnim zavojem, ili jo bolje privrsti papirnim flasterom koji ne drai kou deteta. Ovako negovan pupak otpada oko osmog dana i ostavlja malu ranicu koja se prekriva krastom. U retkim sluajevima pupak otpada tek za 2-3 nedelje. Do otpadanja pupka beba se ne sme kupati a ovaj deo se neguje i dezinfikuje i dalje sve do otpadanja kraste i zarastanja rane zbog opasnosti od infekcije.

Nega koeKoa je najvei organ oveijeg tela. Njena ukupna povrina iznosi 1,5-2 m2. To je organ koji ima mnogobrojne funkcije koje su za odranje ivota vrlo znaajne. Koa deteta, a naroito odojeta i novoroeneta, se viestruko razlikuje od koe odraslih u fiziolokom i histolokom pogledu - tanja je, manje dlakava, manje keratinizirana i propustljivija za razne supstance. Ronati sloj je tanak i do est godina nema kompletnu funkciju. Znojne lezde su mnogobrojne, nene sa slabom funkcijom naroito prvih nedelja ivota, tako da se ne moe regulisati temperatura putem znojenja. Lojne lezde su, takoe, u prvom mesecu ivota slabo razvijene. Pored toga, koa bebe je od inficiranja prirodno zatiena mnogim faktorima: 1. Barijerom ronatog sloja 2. Neprestanom deskvamacijom kojom mehaniki otklanja mikroorganizme 3. Kiselou svoje povrine (pH = 4-6). pH koe je manja na glatkim povrinama, a vea u naborima.

smrki

strana 26

www.SWtim.org


Nega i zatita koe deteta ne razlikuje se mnogo od nege i zatite koe odraslih. Koa bebe je samo mnogo ranjivija, ali i izleenje je kod deteta mnogo bre. Nega mora da se prilagodi starosti deteta, a nekada i tipu koe. Savremena sredstva za higijenu i negu posebno su formulisana i sa najveom brinou prilagoena osetljivoj koi bebe, imajui u vidu osnovne principe nege beba ienje i zatitu.

Obrada pelenaDokazano je da, nakon kunog pranja, na pelenama ostaju mnogobrojne otporne bakterije koje su uzrok amonijanom dermatitisu (intertrigu). Razliiti autori preporuuju razliite vrste pranja, ali je, u svakom sluaju, obavezno iskuvavanje i ispiranje "mekom" vodom. Kada se pelene peru u maini za ve, potrebno je da se pusti ispiranje dva puta da bi se u potpunosti uklonio deterdent iz pelena. Sredstva za omekavanje vode nekada izazivaju alergiju na koi deteta.

Proizvodi za negu koeProizvodi za negu koe treba da zadovolje mnoge zahteve: da zatite deju kou od urina i fekalija, odnosno da naprave tanak, masan sloj, da oisti kou od prljavtine. Da spree razvoj mikroorganizama i da smanje trenje koje se javlja pri pokretima deteta.

ienje deje koe i koseO metodama ienja koe postoje mnoga kontradiktorna miljenja. Definitivnog zakljuka o ovome nema, pa pedijatri preporuuju proizvode iz svojih linih iskustava.

SapuniKoa bebe se ve nekoliko dana po roenju pere sapunom. Upotreba sapuna ima za cilj da odstrani naslage sa povrina koe, bilo da se radi o spoljnim esticama (praina) ili produktima koe. Takoe se pranjem spreava razmnoavanje bakterija. Dokazano je da je za deju kou najbolji neutralni sapun bez boje i mirisa. Sapuni su vrlo efikasno sredstvo za ienje i brzo odstranjuju nagomilane naslage na koi. Nedostaci su u njihovom, esto preteranom, dejstvu koji unitava spoljni zatitni omota koe.

amponi i pene za kupanjeamponi za bebe su blagi i slue za pranje tela i kose. Imaju umereno dejstvo i malo iritiraju oi. U njihov sastav esto ulaze i ekstrakti kamilice.

smrki

strana 27

www.SWtim.org


UljaNajprikladniji metod za ienje koe ispod pelena sastoji se u upotrebi mineralnih ulja, nakon ega se koa posipa talkom. Ulje uklanja neistou, a jedan deo se zadrava na koi inei barijeru protiv mokrae i fekalija, spreavajui ojed na pregibnim delovima koe. Nedostatak je to umanjuju odavanje toplote preko deje koe zatvarajui lezde.

LosioniPogodniji su za ienje koe od ulja, jer uklanjaju i hidrosolubilne i liposolubilne neistoe i to na koi ostavljaju tanak masni sloj koji ne ometa normalne funkcije koe. Osim u svrhu ienja, koriste se za spreavanje i leenje upale koe: da koa bude meka i vlana, da premazuje nabore koe i da spreava stvaranje ojeda.

Kreme i masti za decuZa negu i zatitu deje koe, naroito za delove pod pelenama, najbolje su deje kreme i masti. Nakon ienja uljem, ili nakon bebine dnevne kupke sapunom i vodom, radi obnavljanja zatitnog mazivnog sloja koe neophodna je upotreba ovih krema. Osim toga, one spreavaju osipanje pregibnih delova tela i tite kou od pucanja kada je izloena hladnim klimatskim uslovima i niskoj vlanosti. Krema se mae u tankom sloju jer je to dovoljno da zadri dovoljno vlage.

PuderiDeji puderi su tradicionalni i korisni kozmetiki proizvodi. Obino se nanose u vidu posipa po koi sa zadatkom da smanje trenje i apsorbuju sekrete sa povrine koe. Puderi se naroito koriste kao mazivna sredstva na prevojima koe radi spreavanja ojeda, upijanja znoja i radi prenoenja istog, prijatnog mirisa na bebinu kou. esta upotreba na delovima koe koji su naklonjeni zapalenju i sekundarnim infekcijama, nametnula je potrebu sterilizacije ovih proizvoda, tako da su svi deji puderi sterilni i ne kodljivi za spe tipove koe.

Koa i suncePreparati za zatitu od sunevog zraenja se, u osnovi, ne razlikuju od onih namenjenih odraslima, to znai da se za zatitu dece od sunca mogu koristiti losioni, kreme i ulja. Izlaganje svetlosti je korisno, ali direktno izlaganje sunevim zracima je tetno, jer ima kancerogeno

smrki

strana 28

www.SWtim.org


dejstvo. Plava deca, svetle koe su naroito ugroena tetnim dejstvom sunca jer je njihova prirodna zatita slaba. Da bi se zatitila koa, potrebne su odreene mere predrstronosti. Preporuljivo je upotrebiti kapicu sa irokim obodom i odeu od lagane pamune materije. Delovi koe izloeni suncu moraju se premazati nekom kremom za zatitu od sunca.

NoktiNokti novoroeneta su neni, ali ipak sposobni za ogrebotine po licu. Seku se specijalnim makazicama za bebe, paljivo, ali ne treba sei kratko, posebno na bonim stranama da ne bi dolo do urastanja nokta ili lokalnih infekcija.

KupanjeBeba se kupa jedanput dnevno posle opadanja pupka i zarastanja pupane ranice. Majka odreuje vreme kupanja prema svojim potrebama i svojim aktivnostima. Vano je jedino da se beba kupa uvek u isto vreme i da to bude pre obroka. Temperatura sobe mora da bude od 22 do 24C i da u sobi ne bude suvie pare. Bebu treba nasapunati ili amponirati (dovoljno je samo jedanput) i obilno isprati istom vodom. Kou treba dobro osuiti vie tapkanjem nego brisanjem mekanim pekirom. Oi prebrisati tupferima od vate ovlaenim blagom kamilicom ili prokuvanom vodom i to od spoljne prema unutranjoj strani oka. Oiste se nos i ui tapiima od vate za negu nosa i uiju. Koa se premazuje kremom u tankom sloju, naroito predeo pol-nih organa i mara i beba se povija (obavezno iroko povijanje do konsultacije sa lekarom). Ne zaboraviti doterivanje bebe: eljanje specijalnim eljem za bebe. ista i doterana beba je spremna za obrok i zaslueni odmor.

smrki

strana 29

www.SWtim.org


GLAVA IV POSTNATALNA ZATITAZdravstvena zatita bebeZdravstvena zatita novoroeneta i zdravstveni vaspitni rad sa majkama je izuzetno vaan. Zdravstvena zatita deteta poinje odmah po poroaju u porodilitu: obavezan pregled po roenju, pregled posle 24 asa i svakodnevni pregledi posebno kod nedonesene dece, dece sa malom telesnom teinom ili dece iz trudnoe sa rizikom. Zdravstveno-vaspitni rad sa majkama poinju patronana sestra i pedijatar pri prvoj poseti novoroenetu i porodilji u njenom domu. Majka tada dobija opta uputstva za pravilnu negu i odgoj svoje bebe. Redovna poseta Savetovalitu i prihvatanje saveta lekara bie najbolja garancija za njegov pravilan psihofiziki razvoj.

Vakcinacija - imunizacija"Lekari 21. veka e biti lekari imunolozi " To je bila parola jednog sastanka lekara pedijatara na kome su teme bile imunizacija odnosno vakcinacija dece. Drugim reima, stara izreka "bolje spreiti nego leiti" e u potpunosti biti prihvaena i sprovoena u medicini u ovom veku. Cilj vakcinacije je aktivna imunizacija koja se postie unoenjem u organizam odreenog antigena koji stvara zatitu aktiviranjem imunog sistema protiv te bolesti. Cilj vakcinacije dece je njihova zatita od odreenih zaraznih bolesti koje su harale svetom i odnosile milione rtava i potptuno iskorenjivanje odreenih bolesti kao to je to sluaj sa velikim boginjama. Poslednji sluaj velikih boginja je opisan 1977 godine u Somaliji. U naoj zemlji vakcinacija protiv odreenih bolesti je obavezna po zakonu i sprovodi se sa uspehom. Na teritoriji grada Beograda potpuno je eliminisana deja paraliza, tetanus novoroenadi i difterija, a nema ni smrtnih sluajeva od malih boginja. Zahvaljujui savremenim dostignuima nauke nastale su nove i poboljane vakcine koje su u nekim zemljama prihvaene kao obavezne, a moda e u skorijoj budunosti biti upotrebljene i u naoj zemlji. Obavezna vakcinacija na teritoriji Srbije sprovodi se protiv sledeih bolesti: tuberkuloze, deije paralize, difterije, tetanusa, velikog kalja, malih boginja, zauaka, rubeola i hepatitisa B. Vakcinacija protiv ovih oboljenja sprovodi se tokom cele godine i obavezna je za svu decu sem izuzetnih sluajeva gde je ona kontraindikovana. Privremeno odlaganje vakcinacije vri se kod dece koja imaju neku akutnu infekciju, povienu temperaturu koja due traje ili alergijsku reakciju na neku komponentu vakcine. U svim ovim sluajevima roditelji su duni da u zakazano vreme donesu dete u ambulantu i da lekar odredi eventualnu terapiju i zakae novi termin vakcinacije. Greka je da o tome odluuje sam roditelj i odreuje datum sledee vakcinacije. U prvoj godini ivota daju se sledee vakcine: Vakcina protiv tuberkuloze naziva se BSG vakcina i daje se u svakom porodilitu prilikom otputanja ili u nekoj drugoj zdravstvenoj instituciji gde je dete lealo (npr. Zavod za prevremeno roenu decu). Deca koja nisu vakcinisana ili su roena kod kue vakciniu se do kraja prve godine bez testiranja. Vakcina se daje u levu nadlakticu intradermalno. Na mestu

smrki

strana 30

www.SWtim.org


uboda posle 3-4 nedelje javi se crvenilo i otok koji se smanjuje i posle 3-4 meseca nestaje a ostaje samo mali oiljak. Oiljak se obavezno kontrolie 4-6 meseci posle vakcinacije. Kod dece koja nemaju oiljak ili je oiljak manji od 3 milimetra obavezno je ponoviti vakcinaciju. Vakcinalna ranica moe u toku 3-6 nedelja da vlai, retko se na mestu uboda stvara apsces ili otok limfne lezde ispod pazduha za ije povlaenje je potrebno due vreme. Nekada, ali vrlo retko, ovaj limfadenit mora hiruki da se otvara. DTPer vakcina ili vakcina protiv difterije, tetanusa i velikog kalja daje se deci od navrena 2 meseca do navrenih 12 meseci ivota. Vakcina se daje u 3 doze sa najmanjim razmakom od mesec dana, a najduim od 3 meseca. Vano je napomenuti da aplikacija DTPer vakcine sa navrena dva meseca obezbeuje istovetnu zatitu kao kod vakcinacije zapoete sa 3 meseca ivota. Revakcina DTPer obuhvata decu u 2 godine ivota, potpuno vakcinisanu u prvoj godini ivota i to po isteku najmanje jedne godine od dana potpunog vakcinisanja. Obino se daje zajedno sa Polio vakcinom. Ne izaziva ni lokalne ni opte reakcije. Izuzetno se moe pojaviti crvenilo na mestu uboda i umereno poviena temperatura koja traje jedan dan. Polio vakcina ili vakcina protiv deije paralize -polio mijelitisa daje se deci od 2 meseca ivota i mora se potpuno obaviti do navrenih 12 meseci. Vakcina se daje u tri doze sa najmanjim razmakom od 6 nedelja. Obino se daje zajedno sa DTP-om. Revakcina obuhvata decu u drugoj godini ivota vakcinisanu sa 3 doze i to po isteku jedne godine od dana vakcinisanja. Daje se kaiicom u vidu kapi. Ne izaziva nikakve reakcije. Imunizacija protiv malih boginja, zauaka i rubeole (MMR) vri se vakcinisanjem dece od navrenih 12 meseci, najdue do navrenih 18 meseci ivota. Posle ove vakcine mogu se javiti postvakcinalne reakcije u vidu umereno poviene ili visoke temperature, ospe ili otoka parotinih lezda. Ove reakcije se obino javljaju 7-14 dana od vakcinacije, blagog su toka i prolaze bez komplikacija. Imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se vakcinom protiv hepatitisa B proizvedenom metodom genetskog inenjeringa. Vakcinisanjem se obuhvataju: a) deca od navrena dva meseca do navrenih 15 meseci ivota; b) novoroenad HbsAg pozitivnih majki unutar 2-12 asova, a najkasnije 24 asa po roenju. Vakcinisanje dece od navrena dva do navrenih petnaest meseci ivota sprovodi se davanjem tri doze vakcine protiv hepatitisa B. Prva i druga doza vakcine daju se istovremeno sa prvom i drugom dozom DTP vakcine u razmaku koji ne sme biti krai od jednog niti dui od tri meseca. Trea doza vakcine daje se istovremeno sa MMR vakcinom (u suprotni ekstremitet), a najranije est meseci od davanja prve doze vakcine. Vakcinisanje novoroenadi HbsAg pozitivnih majki sprovodi se davanjem etiri doze vakcine protiv hepatitisa B. Prva doza daje se u porodilitu unutar 2-24 asa po roenju. Druga doza daje se nakon mesec dana od prve doze, trea doza nakon mesec dana od druge doze, a etvrta doza kada dete napuni 12 meseci. Istovremeno sa prvom dozom vakcine, novoroene dobija 0,5 ml hepatitis B imunoglobulina. Osim ovih obaveznih vakcinacija programom imunizacije predviena je obavezna imunizacija putnika u meunarodnom saobraaju. Roditelji sa decom koji putuju u inostranstvo duni su da se jave radi vakcinacije Institutu za infektivne bolesti u Beogradu. Vakcina protiv gripa se ne daje deci mlaoj od 7 godina. Kod hronino obolele dece gde je neopthodna zatita od gripa i komplikacija moe se davati samo deci starijoj od 7 godina.

smrki

strana 31

www.SWtim.org


GLAVA V

RASTENJE I RAZVOJRastenje i razvoj su osnovne odlike detinjstva. RastenjeRastenje je osobina organizma da stalno uveava svoju telesnu masu i volumen. Ono se odlikuje porastom teine, visine i poveanjem volumena unutranjih organa, sazrevanjem mozga i psihikih funkcija i pojavom novih funkcija (spermatogeneza, menstruacija). Period rastenja poinje za vreme fetalnog ivota, a zavrava se izmeu 20-25 godine. Normalno rastenje se odvija u vie etapa: fetalno rastenje detinjstvo deatvo pubertet i mladalatvo Na rastenje utiu mnogi elementi: pol, rasa, genotip, konstitucijske anomalije, sredina u kojoj dete ivi, bolesti, ishrana i stanje lezda sa unutranjim luenjem. Uzroci poremeaja rastenja su raznoliki.

Telesna teina (telesna masa)Prosena telesna teina dece na roenju je: za devojice oko 3200 grama za deake oko 3500 grama. Gubitak u teini zrelog novoroeneta od 10% u prvim danima njegovog ivota je uobiajen i zato ga i nazivamo "fizioloki pad telesne teine". Meutim, odkad se bebe hrane odmah posle roenja (po sistemu baby friendly) ovaj pad je znatno manji, a ako se dojenje brzo uspostavi, bie neznatan. Nastaje zbog izbacivanja crevnog sadraja, mokrae, isparavanjem preko koe i preko disanja. Poveanom negom, dojenjem i pojenjem bebe telesna teina se poveava i oko 10-og dana ivota dostie teinu na roenju. Ne ostavlja nikakve posledice na zdravstveno stanje bebe. Napredovanje bebe u teini je najbolja potvrda za pravilnu negu i ishranu i njeno dobro zdravlje. Zbog toga je redovno kontrolisanje telesne teine kod novoroeneta i odojeta od izuzetne vanosti. Redovno merenje je potrebno ne samo kod nedovoljnog napredovanja bebe, ve i obrnuto, kada beba pree poeljnu teinu za vie od 10% da bi se korigovala ishrana i

smrki

strana 32

www.SWtim.org


prevenirala gojaznost. Preporuuje se da se odoje u prva dva meseca meri jednom nedeljno, a do kraja prve godine dovoljno je jednom meseno. Proseni porast teine u prvoj godini je: I tromeseje 800-1000 gr meseno II tromeseje 600- 800 gr meseno III tromeseje 400- 600 gr meseno IV tromeseje oko 400 gr meseno ili do kraja petog meseca dvostruka teina na roenju, do kraja prve godine trostruka teina na roenju. Druge vane komponente u odreivanju rasta deteta su: telesna visina, merenje obima glave i obima grudnog koa.

Telesna visina (telesna duina)Rast telesne duine je neravnomeran. Najbri je u prva tri meseca posle roenja i do kraja prve godine progresivno i brzo se smanjuje. Telesna visina (telesna duina u prvoj godini) meri se nedeljno u prvom mesecu. a zatim meseno do kraja prve godine. Obino u prvoj godini beba poraste oko 25 cm i to; I tromeseje II tromeseje III tromeseje IV tromeseje po 3 cm meseno po 2 cm meseno po 2 cm meseno po 1 cm meseno

Na kraju prve godine, beba je visoka oko 75 cm. Merenje obima glave i grudnog koa vri lekar u ambulanti na sistematskim pregledima.

RazvojRazvoj deteta zavisi od mnogih biolokih inilaca i faktora sredine. Od biolokih inilaca, najvaniji je zdrav i za uzrast funkcionalno zreo nervni snstem. Sredina koja okruuje dete obezbeuje mu uslove za normalan fiziki rast, za uspostavljanje vrstih emotivnih veza deteta sa drugim osobama i prua mu mogunost za uenje. U prvoj godini, razvoj deteta moe biti normalan ili nezadovoljavajui. Normalan razvoj je tipian, uobiajen za taj uzrast i bez abnormalnosti. Nezadovoljavajui (ili usporen razvoj) je kod dece koja se sporije razvijaju od oekivanog i zato kasne u odnosu na decu svog uzrasta. Ova deca obino nadoknade ovo zaostajanje u razvoju i stiu decu svog uzrasta ali sporijim tempom od normalnog. U ovim sluajevima, vana uloga pripada Savetovalitima za zdravu decu, gde e se ovaj nedostatak registrovati i uz pomo, roditelja, otkloniti nepovoljni faktori koji utiu na dete. U sluajevima kada se radi o retardaciji (zaostalosti) ili kada postoje neki drugi trajni poremeaji, obavezno je jo u prvoj godini konsultovati i odgovarajue specijaliste. Ranim otkrivanjem odstupanja od normalnog razvoja i preduzimanjem odgovarajuih intervencija, moe se spreiti razvoj poremeaja ili produbljivanja invaliditeta deteta. U ovom cilju neophodni su i obavezni sistematski pregledi u 1, 3,

smrki

strana 33

www.SWtim.org


6, 9. i 12. mesecu, paljivo uzeti podaci o bolestima majke i u iroj porodici (anamneza) i zajedniki napor lekara i roditelja da se poremeaj ukloni i ublai. Promene koje se odigravaju u prvoj godini ivota spadaju u najobimnije, najintenzivnije i najznaajnije tokom celog razvojnog perioda. U toku prve godine dete savlada motoriku, tako da krajem prve godine hoda, razvoj ula se zavrava, razvijena su oseanja i privrenost, najpre prema majci, a zatim i prema drugim osobama. Paralelno sa ovim razvija se i govor. Kako se kod neke novoroenadi i odojadi, sreom retko, mogu da jave i oteenja raznih funkcija, potrebno je da se dete od najranijeg perioda redovno prati i posmatra. Poto su roditelji najvei deo vremena sa bebom, naroito majka vano je da se oni upoznaju sa nekim standardima koji se smatraju normalnim za taj uzrast deteta da bi mogli, pratei dete, blagovremeno da primete odstupanja od normalnih reakcija i zatrae savet i pomo strunih lica. Ovo je vano jer se poetne, diskretne, promene mogu esto zaustaviti i izleiti ve u poetnom stadijumu. Zbog ovoga je pomo roditelja od ogromnog znaaja. Da bi roditelji mogli da prate promene kod svog deteta, potrebno je da znaju osnovne normalne reakcije i promene kroz koje prolazi dete u prvoj godini svogivota. Zbogtoga e, ukratko za svaki mesec biti iznet osnovni psihomotorni razvoj deteta. Kod svih odstupanja ili neke nejasnoe, potrebna je konsultacija pedijatra Psihiki razvoj deteta je vrlo sloen i u tesnoj je vezi sa fizikim rastom i motornim razvojem. Zato dete posmatramo kao celinu i njegov razvoj tumaimo analizirajui zajedno ove faktore.

Psihomotorni razvoj

I mesec Odoje spava oko 20 sati. Budi se kad je gladno i mokro. Zauzima asimetrini poloaj tela i glave. Kada lei na leima, dri glavu okrenutu na jednu stranu. Ako je to uvek ista strana, esto se javlja nesimetrija glave koja nestaje posle drugog meseca. Kada se dete podie iz leeeg u sedei poloaj, drei ga za ruke, glava mu pada unazad, ali se, bar za kratko vreme, moe ispraviti i dovesti u nivo trupa. Kada se postavi potrbuke sa rukama koje se nalaze ispred njega, okree glavu i oslobaa disajne puteve. ake su stegnute u pesnice. Ako mu se predmet stavi u aku, stee ga, ali ga brzo isputa. Pla zdravog novoroeneta je snaan, krepak i postepeno prestaje. Obino znai glad, e, bol, razmaenost, a moe ukazivati na potrebu za zatitom, odnosno da bude reakcija usamnjenosti. Fiksira bliske i svetle predmete. Gleda majku. Refleksno sisa, guta, kalje, kija i zeva.

smrki

strana 34

www.SWtim.org


II mesec Due periode provodi budno. Kada se povlai u sedei poloaj dranjem za obe ruke, vre dri glavu. Stavljeno na trbuh, odie visoko glavu, ak i deo grudnog koa, ali za kratko. Okree se sa strane na lea. Dri zveku, ali kratko. ake stisnute u pesnice. Prati pogledom osobe koje se kreu. Zadrava pogled na pojedinim osvetljenim predmetima. Trza se na zvuk. Smiruje se u odgovor na ljuljanje ili prianje. Javlja se prvi smeak. Pokuava da gue. III mesec Pri podizanju deteta iz lenog u sedei poloaj, dete vre dri glavu. Stavljeno potrbuke, die glavu i ramena, a nekada se oslanja samo na jednu podlakticu. Posmatra svoje ruke dok se igra s njima. Rukama hvata predmete i stavlja ih u usta. Prati pogledom pojedine predmete i okree glavu za njima. ake su otvorene. Raspoznaje predmete koji se esto pojavljuju, a isto tako i poznata lica. Raduje se majci. Prepoznaje lanove porodice. Reaguje na jake zvune signale. Poinje spontano da se smeje, a nekada osmeh prati gukanjem. Posee za sjajnim i svetlim predmetima ali ih promai jer ne moe da oceni rastojanje. Manje plae. IV mesec Glavu dri uspravno i vrsto. Leei na leima, igra se svojim rukama i posmatra ih. Leei na trbuhu, die visoko glavu i odupnre se podlakticama. Hvata obema rukama i dri predmete koji su mu dati. Pokuava da se prevre na stranu. Zrelije plae. Prati sa interesovanjem ta se oko nje deava, gue, smei se i puta zadovoljne glasove kada mu se neko obrati. Slua muziku. Voli da se Drui V mesec Kada lei na trbuhu, podie glavu i ramena i odupire se akama i podlakticama. Dri vrsto glavu kada se nosi. Prevre se. Stavlja stopala u usta. Rukama se igra sa nonim prstima. ini prve pokuaje da sedne i moe mu se omoguiti da kratko sedi uz podupiranje. Hvata igrake koje mu se pruaju celom akom. Ako jednovremeno dobije igrake u obe ake, jednu obavezno ispusti. Pruae ruke kada hoemo da ga uzmemo. Igra se svojim rukama. Glasno se smeje. Okree glavu posmatrajui predmete koji se nose van njegovog vidokruga. Za vreme kupanja se raduje i pljeska rukama po vodi. Igra se zvekom. VI mesec Krajem estog meseca odoje sedi bez podupiranja, ali se savija unapred usled brzog zamaranja muskulature. Zato rado sedi mami u krilu i sigurno hvata predmete koji se nalaze na stolu, prebacuje ih iz ruke u ruku i stavlja ih u usta. Smeje se i gue, poznaje najblie osobe i raduje im se. Postaje uzbueno kada primeti obrok. Oglaava se kada mu se govori. Kada ga

smrki

strana 35

www.SWtim.org


stavimo da lei, samo die ramena i glavu i prua ruke da ga podignemo. Kada ga povlaimo iz leeeg stava unapred, uvrsti ramena i samo se die, a esto ako nastavimo sa povlaenjem, die se na noge. Iz poloaja potrbuke, moe da se prevrne u poloaj na leima. Reaguje na zvuk. Kada ga diemo drei ga pod pazduhom, oslanja se na noge. U tom periodu dete se sa zadovoljstvom igra sa zvekom i sa igrakama koje su mu na dohvat ruke. Ovaj period se koristi da se dete navikava da ima stolicu u odreeno vreme. Majka moe da uoi momenat kada ono pokretima i glasom pokazuje potrebu da ima stolicu i ovo e brzo postati njegova navika.

Panja: u ovom periodu nebi trebalo da bude razrokosti - zrikivosti.VII mesec Sedi uspravno bez podupiranja. Uzima kaiku ili igraku i lupa po stolu igrajui se. Premeta predmete iz ruke u ruku. Moe u svakoj ruci da dri po jednu stvar. Pokuava iz leeeg poloaja da se digne u sedei. Aktivno se kree u ogradici. Izraava zadovoljstvo gukanjem i reaguje ako joj neto nije po volji. Brzo menja raspoloenje. Poinje da izgovara slogove. Jasno izgovara vie samoglasnika, a trudi se da izgovori i neki tei samoglasnik (m-m). VIII mesec Sedi vrsto a moe i da stoji kada se pridrava. Puzi i bie u stanju da samo sedne. Razume mnoge stvari koje mu se govore.

Documents

Nega i Ishrana Odojceta