VODIČ KROZ OPŠTINU – Osnivač: Lokalna SamoupravaOpštine Ade. Izdaje: Biblioteka Sarvaš Gabor. Glavni i dgovorniurednik: Aron Čonka direktor. Saradnici: Andraš Horvat,Gabor Husak, Daniel Madaras, Endre Mariaš, Tamara Nađbali,Žofi a Pal, Aleksandra Popov, Robert Žoldoš. Lektor: Katalin Kavai Muči. Grafi čki saradnik: Tibor Balint. Adresa redakcije:Biblioteka Sarvaš Gabor, Trg Oslobođenja 3/A, 24430 Ada. Broj telefona biblioteke: 024/851-115. Broj telefona direktora:024/851-615. E-mail adresa: biblioteka.ada@gmail.com, newspaperada@gmail.com.

Nedeljama pre početka školske godine je počeo rad u obrazovnim institucijama u našoj opštini, u cilju toga da 2. septembra nastava može da krene sa novim zamahom. Kao i u drugim naseljima u našem regio-nu i u našoj opštini smanjenje broja učenika stvara poteškoću. U Tehnič-koj školi u Adi je umesto prethodnih osam ove godine otvoreno svega šest razreda, ali prema direktoru institucije, Nandoru Miklošu to zna-čajno ne utiče na rad škole.

Vaspitačice Enike Mesaroš i Ceci-lia Orovec su konstantno prisutne u repertoaru dečjeg odeljenja Biblio-teke „Sarvaš Gabor”, naime njihove predstave sa lutkama spadaju među najpopularnije programe. Zahvalju-jući tome svakog meseca se mnoštvo radoznalih pogleda vraća u Bibliote-ku. Razgovarali smo sa njima o ulo-zi pozorišta lutaka i o ulozi istog u razvoju dece, kao i o samom počet-ku i o budućim planovima.

Kulturno društvo „Aranjkapu” je 21. septembra u Adi u Zavičajnoj kući i njenom dvorištu sa celodnevnim programom dočekivao zainteresova-ne građane povodom priredbe pod nazivom Dan starih zanata. Posetio-ci su se mogli upoznati sa običajima starih vremena i sa starim zanatima. Između ostalih sa grnčarenjem, izra-dom predmeta u kovačnici, pravlje-njem veza na tkanini, pletenjem korpi, korišćenjem luka i strele, pravljenjem nakita od bisera itd.

Četrnaestogodišnji ml. Mikloš Si-raki je u kategoriji dece osvojio tre-će mesto na Svetskom prvenstvu u korišćenju fl eksibilnog pastirskog biča , koje je održano krajem avgu-sta u Apajpusti u Mađarskoj u okviru manifestacije za negu tradicije pod nazivom Nacionalni Skup Mađara. Dečak iz Ade je sa korišćenjem biča počeo pre četiri godine kada se upo-znao i počeo se baviti sa barantom, tradicionalnom mađarskom bori-lačkom veštinom, u kojoj je kori-šćenje biča važan deo.

Od septembra meseca predsednik opštine Zoltan Bilicki i poverenik Po-vereništva Saveza samostalnih sindi-kata opštine Ada Miroslav Belančić svake treće srede u mesecu od 9 do 11 časova primaju one zaposlene koji žele da se obrate nadležnima u vezi nastalih problema ili eventualnih ne-zakonitosti na radnom mestu. Prema prvom danu prijema stranaka poka-zalo se veliko interesovanje, naime svaki termin je bio popunjen.

VrednostiPoslednjih dana se puno priča o vrednostima.

Tačnije o njihovom nedostatku. Mladi ne poštu-ju starije, ne poštuju se roditelji, nastavnici, le-kari, policajci. Mladi ne poštuju mlade. Ne poštuju sopstveni ži-vot. Sistem vrednosti se sasvim preokre-nuo. Jedino što se poštuje, kao merilo vrednosti nečega ili nekoga je novac i fi -zička dominancija. Sociolozi kažu da je ovakvo stanje pos-ledica tranzicionog društva koje prelazi iz socijalizma u kapitali-zam, pomešano sa ostavštinom ratnih vremena iz doba raspada nekadašnje Jugoslavije. Ono što nam niko ne govori, jeste kako izaći iz ove spira-le zone sumraka.

Jesen je. Škole otvaraju svoja vrata i mladi kreću u škole. Manje nas je nego prethodnih go-dina, ali se još držimo. Nismo odustali, ali i na nas je ostavila traga apatija koja je prisutna u društvenom raspoloženju zemlje u kojoj živimo. Nema se posla, nema se novca. Roditelji se tru-de da sve što je u njihovoj moći obezbede svojoj deci. Zbog toga rade i dan i noć. Preživljavamo i pitamo se šta ćemo ostaviti svojoj deci? Šta je to što ne košta puno a mnogo vredi? Znanje i vas-pitanje. Vrednosti koje nam ne može uzeti niko. Tako su nam sa punim pravom govorili stari. I ostavili nam predivne ljude,ulice, trgove, spome-nike, Tisu. Zaštitimo to. Nađimo mesta, vremena, volje, sredstava za očuvanje ovih vrednosti. Jer to je ono što nas čini onim što jesmo. To su vred-nosti koje nas obavezuju i njih moramo predati dalje sledećim generacijama.

A r o n Č o n k a

3

Kako je počela nova školska godina u Tehničkoj školi?

– U novoj školskoj godini smo za prvake otvorili ukupno šest razreda, pet na mađar-skom i jedan na srpskom jeziku. Kod odelje-nja na mađarskom jeziku nismo imali prob-lema sa otvaranjem jer smo imali dovoljan broj prijavljenih učenika. Što se tiče odeljenja na srpskom jeziku, prilikom početka školske godine bilo je upisano svega pet učenika. Nak-nadno se još jedan priključio, tako da ih je momentalno šestoro. Naravno, tražili smo od Ministarstva da nam odobri otvaranje ovog razreda, pošto je sa jedne strane ovo jedino odeljenje u školi na srpskom jeziku, zbog čega se đaci ne mogu prepisati na drugi profi l, a sa druge strane učenici koji su se ovde upisali nemaju mogućnost da nastave školovanje u nekoj drugoj srednjoj školi u okolini, jer je profi l - administrator računarskih sistema eksperimentalnog karaktera. Što se tiče ode-ljenja na mađarskom jeziku u stručnoj oblasti mašinstva i obrade metala uspeli smo otvoriti tri odeljenja. Na profi lu mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje imamo15 učeni-ka, što je potrebno, da se bez posebne dozvole otvori odeljenje koje je prvobitno planirano sa 30 đaka. Na drugom tehničkom profi lu- tehničar za kompjutersko upravljanje mo-mentalno imamo 20 učenika. Treće odeljenje je jedino trogodišnje koje smo ove godine pokrenuli. Kod ovog odeljenja polovina uče-nika je metaloglodač numerički upravljanih mašina, a druga polovina su automehaniča-ri. Automehaničara ima ukupno 15, a prema najnovijim informacijama metaloglodača 17, znači ni ovde nema problema sa brojem uče-nika, naime odeljenje čini 32 đaka. U oblasti elektrotehnike do sada smo imali dva ode-ljenja na mađarskom jeziku, od kojih su ovaj put odobrili otvaranje samo jednog i to profi l elektrotehničar računara, gde se prijavilo 30 učenika kojima se priključilo troje koje ponav-ljaju razred, pa ih tako trenutno ima ukupno 33. Drugo odeljenje u ovoj stručnoj oblasti je već pomenuto odeljenje na srpskom jeziku. Imamo još jedan tehnički profi l i to građevin-ski tehničar, na koje je prvobitno prijavljeno 14 đaka, ali trenutno i njih ima 16. Znači na ukupno 170 objavljenih mesta prijavilo se 120 učenika, što je preko 70 procenata. Ovo se smatra dobrim procentom, ako se isti uporedi sa drugim strukovnim školama u okolini.

Koji su profi li čije otvaranje Ministar-stvo ove godine nije odobrilo?

– Radi se o dva profi la. Pošto smo prvobit-no imali prava na otvaranje osam razreda, ali u prethodnoj školskoj godini već nismo uspeli da pokrenemo trogodišnje profi le za elektro-instalatere i za auto-električare. Sada je jedan profi l - administrator računarskih sistema, čije otvaranje, pošto se radi o eksperimental-nom odeljenju, ni jednoj školi nije odobreno. Drugi je jedan trogodišnji tekstilni profi l, u koji smo želeli upisati 15 krojača i 15 pletača, ali pošto se u prošloj školskoj godini veoma malo njih, ukupno petoro prijavilo na isti, oduzeta nam je mogućnost otvaranja ovog profi la, sa obrazloženjem male zainteresovanosti učeni-ka u prošloj skolskoj godini.

U kojoj meri utiče sve ovo na rad u instituciji? Koliko se može održati neome-tanost rada?

– Srećom zbog ovoga se nije stvorio tehno-loški višak. Nekoliko nastavnika ima smanjen broj časova, ali ostali imaju dovoljan fond ča-sova. Skoro svim nastavnicima koji su u stal-nom radnom odnosu je obezbeđena norma, ali saradnike po ugovoru nažalost nismo u mogućnosti angažovati.

U proteklim godinama koji se novi trendovi uočavaju u oblasti promene po-treba učenika?

– U prethodnim godinama smo pokrenu-li više novih profi la. Mišljenje maturanata osnovnih škola je uvek bilo značajno za nas. Baš zbog toga smo se trudili da permanentno pratimo njihove želje i da pri otvaranju novih profi la iste uzmemo u obzir. Skoro svaka od ovih je u vezi sa kompjuterima, ova sredstva su sve popularnija i sve su nam više potreb-ni i u raznim preduzećima i fabrikama. Baš zbog toga kao strukovna škola smo se na vre-me opremili računarima, tako da mogu da kažem, da je u pogledu kompjutera Tehnička škola jedna od najopremljenih u okolini.

Na koji način pokušavate promovisa-ti srednjoškolsku obuku u krugu mladih?

– U odnosu na naselja u okruženju, u Adi ,srećom, industrija još relativno dobro funkci-oniše. Zbog tog razloga od trogodišnjih profi la CNC zanati su veoma popularni, u ovim ode-ljenjima na primer nikada nismo imali pro-blema sa brojem učenika. Slična je situacija i sa četvorogodišnjim tehničarskim profi lima, naime i tamo mnogi biraju zanate u vezi sa

računarima, kako na polju mašinstva i me-taloobrade, tako i na polju elektrotehnike i građevinarstva.

Pomenuli ste da godinama poku-šavate sa otvaranjem novih profi la i da instituciju učinite što privlačnijom za učenike. Imate li možda slične planove i u budućnosti?

– Da, naime pored praćenja potreba učeni-ka permanentno pratimo i potrebe ađanske i okolne industrije. Shodno tome planiramo i otvaranje novih profi la, naravno uzimajući u obzir i opremljenost, kao i profesionalni ka-dar naše škole. Na ovaj način stalno težimo da budemo u koraku sa razvojem. U to vreme je na primer ova škola kao prva uvela profi l mašinski tehničar za kompjutersko konstru-isanje, a potom i profi l elektrotehničar raču-nara. Kasnije su nas naravno pratile i druge stručne škole iz okoline, ali smatram, da na ovom polju već dosta dugo zauzimamo ulogu pionira.

Na koji način možete proširiti oprem-ljenost škole, što je jedno od osnovnih stu-bova obrazovanja?

– Našu opremu možemo proširiti jedino putem konkursa. Ranije smo imali uspešne konkurse kod Fondacije „ Szülőföld“, a u zad-nje vreme kod Fondacije „ Bethlen Gábor“, pomoću kojih nam se otvorila mogućnost za sve to. Povremeno naravno dobijamo i razne donacije, ali one nam koriste više za razna održavanja ili modernizaciju. Lokalna samo-uprava opštine Ada, kao i Prva mesna zajed-nica i Druga mesna zajednica u Adi su nam redovno na raspolaganju kada su materijalni izvori u pitanju od kojih takođe možemo da ostvarimo poneke investicije.

Kakva investicija bi momentalno bila najpotrebnija?

– Momentalno bi bilo najpotrebnije da deo računara zamenimo sa računarima sa moćnijom konfi guracijom, jer pomenuti novi profi li zahtevaju korišćenje takvih prog-rama za čiji nesmetan rad su umesto posto-jećih Pentium 4 računara potrebne moćnije mašine. Znači da je sledeći cilj nabavka ovih novih kompjutera, tim pre što su oni potreb-ni i za praktičan rad đacima koji uče na no-vom profi lu.

E n d r e M a r i a š

Nedeljama pre početka školske godine je počeo rad u obrazovnim instituci-Nedeljama pre početka školske godine je počeo rad u obrazovnim instituci-Njama u našoj opštini, u cilju toga da 2. septembra nastava može da krene sa Njama u našoj opštini, u cilju toga da 2. septembra nastava može da krene sa Nnovim zamahom. Kao i u drugim naseljima u našem regionu i u našoj opšti-Nnovim zamahom. Kao i u drugim naseljima u našem regionu i u našoj opšti-Nni smanjenje broja učenika stvara poteškoću. U Tehničkoj školi u Adi je umesto prethodnih osam ove godine otvoreno svega šest razreda, ali prema direktoru institucije, Nandoru Miklošu to značajno ne utiče na rad škole jer se naglasak i dalje stavlja na kvalitetnu nastavu i na obezbeđivanje daljeg razvoja škole.

Nandor Mikloš

Na putu razvoja i sa smanjenim brojem učenika

U Tehničkoj školi je krenulo šest prvih razreda

4

U Molu je ukupno 51 mališana krenulo u prvi razred. Od toga 30 prvaka pohađa nastavu na mađarskom nastavnom jeziku, dok je 21 đaka započelo svoje školovanje na srpskom jeziku– saznali smo od direk-torice škole Snežane Došić koja je rekla da su tako mogli otvoriti dva odeljenja na mađarskom i jedno odeljenje na srpskom jeziku.

Direktorica je u vezi ukupnog broja školaraca istakla da se iz godine u godinu smanjuje njihov broj. Pre nekoliko godina je u ovoj instituciji bilo ukupno 570 dece, a trenutno je broj učenika opao na 496. Od toga je samo 454 đaka na redovnoj nas-tavi, a škola pored njih ima i 42 odrasla učenika.

U okviru programa Druga šansa se u proces nastave u instituciji mogu uključiti i oni odrasli koji su iz nekih razloga izos-tali iz osnovne škole, pa naknadno, sada već kao odrasli žele da završe osnovnu školu. Direktorica je rekla da je za učešće u ovogodišnjem programu ostalo još ne-koliko slobodnih mesta, a zainteresovani se mogu prijaviti do 15. oktobra.

Od prioriteta direktorica Snežana Došić je istakla otvaranje Sportske hale,

što će se prema planu dogoditi još u toku ove godine. Naime, izgradnja je završena, preostala je samo nabavka potrebne opre-me kako bi učenici škole mogli započeti upotrebu nove Sportske hale.

D a n i e l M a d a r a s

I u Molu se smanjuje broj učenika

U Osnovnu školu „Novak Radonić” iz Mola početkom septembra je krenulo U Osnovnu školu „Novak Radonić” iz Mola početkom septembra je krenulo U 51 đaka prvaka. Otvorena su dva odeljenja na mađarskom i jedno odel-U 51 đaka prvaka. Otvorena su dva odeljenja na mađarskom i jedno odel-U jenje na srpskom jeziku. Odrasli, koji žele da pohađaju osnovnu školu u U jenje na srpskom jeziku. Odrasli, koji žele da pohađaju osnovnu školu u U okviru programa pod nazivom Druga šansa mogu da se prijave do 15. oktobra.

– Objašnjenje za smanjenje broja učeni-ka se nalazi prvenstveno u odlivu stanov-ništva, kao i u tome da je mali broj onih po-rodica koje imaju dvoje ili više dece – rekao nam je direktor Osnovne škole „Čeh Karolj” Mihalj Siraki i dodao, da će jedan od glav-nih ciljeva institucije i nadalje biti nega talenata, ali i posvećivanje pažnje na ostva-rivanju garancije za povećanu bezbednost

dece u školi. Direktor škole je naglasio da su do početka školske godine u zgradi Ba-rapart u tri učionice zamenuli prozore i ob-novili podnu oblogu, a na centralnu zgradu će montirati gromobran.

Rukovodioc institucije je u vezi daljih planova rekao da je civilna organizacija škole uspešno konkurisala za sanaciju pod-ne obloge školske zgrade na Obornjači, a

u toku je zamena prozora i rekonstrukcija dimnjaka škole na Utrini.

( p p )

Trideset đaka manje nego prošle godine

U Osnovnoj školi „Čeh Karolj” iz Ade se takođe smanjio broj učenika. Nas-U Osnovnoj školi „Čeh Karolj” iz Ade se takođe smanjio broj učenika. Nas-U pram 821 đaka iz prošle školske godine sada se u školskim klupama na-U pram 821 đaka iz prošle školske godine sada se u školskim klupama na-U lazi svega 791 učenika. U instituciji je u prvi razred ove školske godine U lazi svega 791 učenika. U instituciji je u prvi razred ove školske godine U upisano za tridesetoro manje mališana nego prošle godine pa je usled toga ove školske godine otvoreno jedno odeljenje manje nego prošle školske godine.

Prema rečima direktora Osnovne škole razlog za smanjenje broja učenika prvenstveno treba tražiti u odlivu stanovništva

mađarskom i jedno odeljenje na srpskom

Direktorica je u vezi ukupnog broja školaraca istakla da se iz godine u godinu smanjuje njihov broj. Pre nekoliko godina je u ovoj instituciji bilo ukupno 570 dece, a trenutno je broj učenika opao na 496. Od toga je samo 454 đaka na redovnoj nas-tavi, a škola pored njih ima i 42 odrasla

U okviru programa Druga šansa se u proces nastave u instituciji mogu uključiti i oni odrasli koji su iz nekih razloga izos-tali iz osnovne škole, pa naknadno, sada već kao odrasli žele da završe osnovnu školu. Direktorica je rekla da je za učešće u ovogodišnjem programu ostalo još ne-koliko slobodnih mesta, a zainteresovani

Od prioriteta direktorica Snežana

Direktorica je u vezi ukupnog broja školaraca istakla da se iz godine u godinu smanjuje njihov broj. Pre nekoliko godina je u ovoj instituciji bilo ukupno 570 dece, a trenutno je broj učenika opao na 496. Od toga je samo 454 đaka na redovnoj nas-tavi, a škola pored njih ima i 42 odrasla

U okviru programa Druga šansa se u proces nastave u instituciji mogu uključiti

Poklon paketići đacima prvacimaNadležni iz lokalne samouprave su povodom početka školske godine 2. septembra

predali prigodne poklone deci koja su ove godine po prvi put upisana u prvi razred osnovnih škola sa teritorije naše opštine. Sa ovim poklon paketićem, koji je u sebi sadr-žao majicu i vreću za nastavu fi zičkog vaspitanja, predstavnici lokalne samouprave su poželeli đacima prvacima dobrodošlicu i nastojali da im prvi dan u školi učine još nezaboravnijim. Pa-ketiće za 165 đaka prvaka uru-čili su zamenica predsednika opštine Monika Urban, članica Opštinskog veća Roža Rakoš i poslanik opštine Ada u pokrajin-skom parlamentu Jožef Tobiaš.

Mihalj Siraki

Snežana Došić

5

Kakva je uloga pozorišta lutaka u formiranju kulturne osetljivosti dece? Zašto je ovo važan deo kulturnog života deč-jeg doba?

E.M.: – Ovo ustvari treba proživeti. Deca se oslobađaju u akteri-ma priče i identifi kuju se sa njima. Proživljavaju njihove probleme, radosti i sa time se emotivno grade, leče. Razvija im se estetsko čulo, muzički sluh, govor, istovremeno sve ovo ispoljava pozitivan efekat na njihovo ponašanje u zajednici. Velika prednost pozorišta lutaka naspram animiranih fi lmova je „emitovanje uživo”. Lutka dolazi blizu, može da se uhvati, da se pomiluje. Baš zato za decu nisam ja klovn Jančika, nego je klovn Jančika sama lutka.

C.O.: – Kod dece mnogo stvari možemo razvijati, pored govo-ra, sposobnost pažnje i koncentracije. Možemo da ih upoznamo sa glasom životinja. Istovremeno pomoću lutaka možemo vež-bati i pravilan izgovor glasova. U priče se mogu ugraditi i pes-me i rime, a aktere možemo pozvati u pomoć i prilikom učenja pesmica.

E.M.: – Priča se odvija neposredno ispred njih, zahvaljujući čemu im se upliće u dušu. Ponekad je čovek sposoban da se i nakon nekoliko decenija seća na neku dobru predstavu, kao što se i ja na primer sećam da sam sa kumčetom pre 20-25 godina bila na jednoj predstavi. Tada sam prvi put videla igru tetke Margit Jakabovič. Ostali su u meni sitni detalji, kao npr. da je varjača bila prava mala varjača.

Zašto ste se Vi počele baviti lutkarskim teatrom?E.M.: – U meni je baš njegov nedostatak stvorio osnovnu zami-

sao. Nismo imali prilike da gledamo predstave sa lutkama, a velika je potreba za tim. Tetku Margitu smo doveli u Mol i počele smo sa radom. Sećam se kada je oko pedesetoro ljudi došlo da nas pogleda u Čobojou, to je bila velika radost za nas.

C.O.: – Mene motiviše, kada vidim decu da provire iza kulise. Kada izvadim lutke, bilo u zabavištu ili drugde odmah nastane ti-

šina. Stane vazduh, svako pazi i očekuje kada će lutka krenuti i šta će reći. Interesantno je pratiti reakcije.

Deset godina se bavite pozorištem lutaka. Kakav ste put prošle do sada i u kom pravcu se krećete trenutno?

C.O.: – Od početka do sada se u mnogome razvila naša predmet-na sredina. Rad smo počele sa sastavljenim stolovima i stolicama, nismo imali čak ni zavese. Polako smo došle do sve više lutaka, a i do ostalih sredstava sa kojima možemo raditi. I naravno i mi se razvijamo, naime u toku svih ovih godina smo se potpuno među-sobno uhodale. Mnoge stvari smo naučile na raznim lutkarskim kursevima i stečena iskustva međusobno uvek podelimo.

E.M.: – Da, naš rad su pomogli i stručnjaci, na primer pokazali su nam kako da držimo lutke, na šta treba da pazimo kod glasa i druge slične stvari.

Gde se trenutno nalazi lutkarski teatar u Vojvodini, gde se može razvijati ko to želi?

C.O.: – Postoje lutkarske sekcije pri predškolskim ustanovama, i to u lepom broju. Ove uglavnom vode vaspitačice. Lutke i pribor za predstavu skoro kod svih je u sopstvenoj izradi. Svake godine or-ganizuje se i Lutkarski festival, koji se svaki put održava u drugom gradu. Ada je takođe bila domaćin priredbe, i to pre dve godine. I sada se spremamo na sledeći, koji će se sledeće godine održati u Senti.

Šta je uloga individualnosti u ovoj umetničkoj grani? Lut-ke, kao i kulise i pribori su uglavnom delo vaših ruku, a i priče su takođe jedinstvene interpretacije.

E.M.: – Većinu priča je u formu dijaloga preradila teta Margita. Vrhunac našeg razvoja bi sigurno bio, kada bismo mi znale napi-sati sopstvene priče. I priče i lutke drugačije vide deca i drugačije odrasli.

C.O.: – U zabavištu sam i ja već probala dramaturgovati priče, malo prepisujući narativne delove. Kada čovek već ima karaktere lako mu krene fantazija. Važno je da fi gure budu estetsko lepe, a važne su i boje, koje se pojavljuju. Treba da su prijatne i drage deci, naime važno je da ih deca zavole. Deca vole da oponašaju lutke, baš zato, ako na primer ona sedne na rame deteta i pomiluje njeno lice to može biti veoma dobar početak. Kada čovek vidi oči koje sjaje, onda zna, da ima zašto ovo da radi, za one široko otvorene oči, koje radoznalo očekuju šta će se desiti.

Z o f i a P a l

Šta se dešava iza kulisa?Razgovor sa Enikom Mesaroš i Ceciliom Orovec o ulozi pozorišta lutaka i

o ulozi istog u razvoju dece

Vaspitačice Enike Mesaroš i Cecilia Orovec su kons-Vaspitačice Enike Mesaroš i Cecilia Orovec su kons-Vtantno prisutne u repertoaru dečjeg odeljenja Bib-Vtantno prisutne u repertoaru dečjeg odeljenja Bib-Vlioteke „Sarvaš Gabor”, naime njihove predstave sa lutkama spadaju među najpopularnije programe. Zahvaljujući tome svakog meseca se mnoštvo radozna-lih pogleda vraća u Biblioteku. Razgovarali smo sa nji-ma o ulozi pozorišta lutaka i o ulozi istog u razvoju dece, kao i o samom početku i o budućim planovima.

Prema vaspitačicama važno je, da se deca oslobode i da se identifi kuju sa akterima

Lutkarske predstave spadaju među najpopularnije programe dečjeg odeljenja Biblioteke

^

6

Kada i zašto ste počeli da se bavite sa dečjom glumom?

– Već se sedam godina bavim sa dram-skom sekcijom. Moja velika ljubav je oduvek bila recitacija, ali posle izvesnog vremena sam shvatila da je recitacija indi-vidualna umetnost, dok u dramskim igra-ma deca mogu više biti zajedno, graditi za-jednicu, graditi se međusobno i naravno i ispuniti moju dušu. U početku sam se ose-ćala nelojalnom prema stihu, ali kada sam

iskusila koliko radosti donosi deci, obuzeo me je osećaj da se drama ipak više isplati. Naravno i recitacija je ostala.

Kakva je korist od toga da jedno dete nakon nastave pohađa dramsku sekciju?

– Deca se tamo sasvim drugačije pona-šaju. Imala sam učenika, koga su drugari u toku školske nastave isključili iz kolektiva, ali kada je u glumi iskazao talenat, onda su ga i u razredu prihvatili. A u letnjem kam-pu, gde je ova predstava i izrađena, pouka je bila da ako dete pronađe onu ulogu koja mu je najbliža, da onda jako uživa u nojoj i u tome da može izaći na binu. I u ovom komadu smo imali takvog učesnika, koji je inače tih i povućen, ali je ovde glasno i sa punim srcem doživeo svoju ulogu.

Šta Vas motiviše da i dalje radite sa grupom? Koji je taj momenat, šta je to što treba da se desi da bi čovek pre spavanja sebi rekao: da, ovo vredi ra-diti!

– Deca me motivišu. Najlepše profesije su one u kojima se čovek može baviti sa de-com. A najčudesnija stvar je ta, kada im se u očima vidi da razumeju ono što želim da im dam, a i oni mi isto tako uzvrate ljubav i brigu koju im dajem.

„ZAJEDNIČKI RAD IZISKUJEPAŽNJU I TIŠINU.”

Nastavnica Klara Rafai je sa osmoro đaka učestvovala u desetodnevnom letnjem dramskom kampu u Tisašašu, gde je stvo-rena i zajednička produkcija sa decom iz Nose. O probama i radu u kampu pitali smo glumca-reditelja, dramskog pedagoga Pete-ra Monzaka, koji je predstavu režirao. On je ujedno i osnivač i vođa kampa.

Kako teče rad u kampu?– Kamp ima više slojeva, od igre do pri-

preme za predstavu,koje se odvija uz me-đusobno upoznavanje dečije duševnosti i možda je duševni segment baš taj, koji deci i najviše znači. Deca uvek osmisle ono što bi želeli odigrati. Ovaj put je osmišljeno de-vet igara, od svake se izrađuje četiri ili pet scena. Upoznali smo se, upoznali smo igre, književna dela, priče koje su poneli sa so-bom. Suština je uvek to da scene budu nji-hove, da im se pokrenu misli, želje, snovi. Izrađujemo više scena iz raznih komada, a potom deca glasaju o tome, koja će se na kraju prikazati.

Deca u kampu postaju bogatija sa trajnim doživljajima. Kako će stečena iskustva moći koristiti u budućnosti?

– Nakon završetka kampa oni se vraća-ju svakodnevnici, ali sam uveren da će u životu imati takve momente kada će biti u situaciji da moraju doneti neku odluku, pa će tako indirektno na njihov sistem od-lučivanja uticati ono što smo zajedno pro-živeli. Treba živeti zajedno sa decom, sa njima se kroz igru može ići napred. U toku probnog procesa učestvuju u oblikovanju predstave, formiraju tok događaja i tako kroz zajednički rad čovek mnogo dobija od njih, jer deca u društvu funkcionišu poput ogledala. Zajednički rad iziskuje pažnju i tišinu. Tišina nedostaje iz našeg sveta, a ne zaboravimo da se misli rađaju u tišini.

T a m a r a N a đ a b a l i

Deca, kao ogledalo društvaI publika iz Ade je imala priliku da pogleda zajedničku predstavu dramskih sekcija iz Nose i iz Ade pod nazivom „Jedna oka pšenice, jedna oka raži ” (Egy véka búza, egy véka rozs)

Dramska sekcija „Barapart” škole iz Ade i dečja dramska sekcija KUD Dramska sekcija „Barapart” škole iz Ade i dečja dramska sekcija KUD D„Hanga” iz Nose su 13. septembra u pozorišnoj Sali u Adi prikazali za-jedničku produkciju, obradu priče pod nazivom „Jedna oka pšenice,

jedna oka raži ”. Sa rukovodiocem dramske sekcije „Barapart“ škole, nastav-nicom Klarom Rafai i dramskim pedagogom Peterom Monzakom smo razgo-varali o značaju dramskih igara za decu.

Učesnici iz Nose i Ade u predstavi„Jedna oka pšenice, jedna oka raži ”

iskusila koliko radosti donosi deci, obuzeo me je osećaj da se drama ipak više isplati.

Kakva je korist od toga da jedno dete nakon nastave pohađa dramsku

– Deca se tamo sasvim drugačije pona-šaju. Imala sam učenika, koga su drugari u toku školske nastave isključili iz kolektiva, ali kada je u glumi iskazao talenat, onda su ga i u razredu prihvatili. A u letnjem kam-pu, gde je ova predstava i izrađena, pouka je bila da ako dete pronađe onu ulogu koja mu je najbliža, da onda jako uživa u nojoj i u tome da može izaći na binu. I u ovom komadu smo imali takvog učesnika, koji je inače tih i povućen, ali je ovde glasno i sa

Šta Vas motiviše da i dalje radite sa grupom? Koji je taj momenat, šta je to što treba da se desi da bi čovek pre spavanja sebi rekao: da, ovo vredi ra-

– Deca me motivišu. Najlepše profesije su one u kojima se čovek može baviti sa de-com. A najčudesnija stvar je ta, kada im se u očima vidi da razumeju ono što želim da im dam, a i oni mi isto tako uzvrate ljubav

„Jedna oka pšenice, jedna oka raži ”„Jedna oka pšenice, jedna oka raži ”

Smotra likovnih stvaralacaOpštinska smotra ama-

terskih likovnih stvaralaca je ove godine održana 16. septembra u holu Pozoriš-ne sale u Adi. Stručni žiri od likovnih stvaralaca, u sastavu Valerija Barna Koloži i Erika Pesnjak, je od većine stvaralaca, koji su se prijavili na smotru za izložbu izabrao po jedno delo. Tako su se na smotru Severno- bačkih amater-skih slikara, koja se održa-va u Kanjiži sredinom ok-tobra, kvalifi kovali radovi Marije Bajus, Eržebet Biro Albert, Agneš Boja, Čenge Boja, Vere Dragin, Rože Jakovljević, Katalin Pap, Rože Pece, Karolja Petera, Atile Rohačeka i Agneš Vaštag. Na slici su direktor Biblioteke „Sarvaš Gabor” Aron Čonka i likovni stva-raoci Valerija Barna Koloži i Erika Pesnjak koje su ocenjivale radove amaterskih stvaralaca.

( p p )

7

Na priredbi , koja je odisala sa poseb-nom atmosferom , u ime organizatora predsednik Kulturnog društva „Aranj-kapu” Erne Šoti je izneo da svojim glav-nim zadatkom smatraju negu tradicije, pa se zato jako raduju što Dan starih zanata iz godine u godinu privlači sve veću pažnju stanovnika opštine Ada.

– Sa priredbom pod nazivom Dan starih zanata sa jedne strane želimo da prikažemo posetiocima Zavičajnu kuću, povećavajući njenu popularnost ne samo u krugu građana opštine, nego i u krugu gostiju sa strane, a sa druge strane sa ovim događajem smo hteli da zainteresovanima približimo i one zanate,

koji već možda polako odlaze u zaborav, a koji su nekada bili veoma važan deo života

i svakodnevnice ljudi sa naših prostora. Sa priredbom želimo da podstaknemo decu da svoje slobodno vreme provedu sa korisnim stvarima koje imaju korenje u našoj tradiciji i istovremeno nam prikazuju jedan sasvim drugačiji, mnogo lepši i čistiji svet od sveta kompjutera – objasnio je Erne Šoti, dodavši da je prilikom Dana starih zanata i Zavičajna

kuća u toku celoga dana očekivala po-setioce, koji su u okviru priredbe mog-li probati ukus hleba pečenog u tradi-cionalnoj peći, koji je osvojio simpatiju svih posetilaca.

Organizatori su istakli da Dan starih zanata ne bi mogli održati bez podrške Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje i dodali su da i ubuduće žele da organizuju ovu veoma uspešnu priredbu, kao i druge slične manifestacije za negu tradicije ucilju upoznavanja starih zanata i običaja sta-rih vremena

G a b o r H u s a k

Proslava starih zanataDan starih zanata je i ove godine održan uz veliko interesovanje

Kulturno društvo „Aranjkapu” je 21. septembra u Adi u Zavičajnoj kući Kulturno društvo „Aranjkapu” je 21. septembra u Adi u Zavičajnoj kući Ki njenom dvorištu sa celodnevnim programom dočekivao zaintere-Ki njenom dvorištu sa celodnevnim programom dočekivao zaintere-Ksovane građane povodom priredbe pod nazivom Dan starih zanata. Posetioci su se mogli upoznati sa običajima starih vremena i sa starim za-natima. Između ostalih sa grnčarenjem, izradom predmeta u kovačnici, pravljenjem veza na tkanini, pletenjem korpi, korišćenjem luka i strele, pravljenjem nakita od bisera, tkanjem konopca , rezbarenjem itd.

Trijumfe današnjice će sutrašnjica ubrzo prevazići i isto tako će ih poslati u riznicu prošlosti, kao što današnjica čini sa uspesima jučerašnjice, baš zato je svaki momenat raz-voja podjednako važan i vredan za razvoj u celini, piše Ištvan Bogdan u knjizi pod naslo-vom Stari mađarski zanati (Régi magyar mes-terségek), u kojoj skreće pažnju na važnost poštovanja i očuvanja tradicije, rekavši, da ne smemo zaboraviti to, da su naši predaci svoje zadatke izvršavali tako, da se na rezultate nji-hovog rada izgradi naša sadašnjost.

Opšte je poznato da su stari zanati bili u tesnoj vezi sa prirodom jer su svakodnevne aktivnosti bile prilagođene uslovima pri-rode. Svojstva nekadašnjeg života, koji se danas već čine jako zamornim, su pratile običaje koji su prenošeni sa generacije na generaciju. Osnovna fi lozofi ja života je bilo praćenje tradicije isprobanog puta kojeg su u jednom držali običaji i norme zajednice. Oni su imali ulogu društvene kontrole, piše Atila Šelmeci Kovač, u knjizi pod naslovom Zaboravljeni mađarski zanati i narodni život (Elfeledett magyar mesterségek és népélet). On piše i o tome da su u izrazito teškom i

strogom svetu ljudi naporno radili i živeli u minimalnom komforu, a istovremeno su imali krug tradicije za potpuni život. Ceo ži-vot su im obuzela i vodila tradicija i običajni red i shodno tome red svakodnevnice su im u redovnom ritmu prekidali praznici, dru-ženja i društvene zabave. Svaka zajednica je imala svoj sistem pravila na osnovu kojeg je svaki član zajednice osećao da ga cene i poštuju prema zaslugama, znanju i sposob-nosti. U nekadašnjim zajednicama niko nije bio ostavljen sam, zajednica – iako ne bez ikakvih opterećenja - se starala o svojim čla-novima.

Naizgled idilična slika naravno nije bila ovoliko statična i svugde ista, bila je istkana sa mnogim lokalnim specifi čnostima i prob-lemima, ali su zajednice u osnovi ispunile zadatak čuvanja i ujedno regulisanja ce-log života pojedinca, izražava Atila Šelmeci Kovač, prema kome je osnovne promene doneo 19. vek, naime – kako kaže – razvoj kapitalizma je uticao i na tradicionalne na-rodne životne forme, društvene i privredne promene, regulative, promena pašnjaka u oranice, industrijalizacija, povećanje broja

stanovnika gradova su značile izazov za te-ritorije koje su nekada vekovima nepomično živele. Promene u načinu života, mnogostru-ki preobražaj je poprilično iznenadno i veli-kim snagama preoblikovao tradicije i skoro momentalno prekratio mnoge aktivnosti koje su vekovima skoro neizmenjeno rađene i prisilio ljude da prekinu sa načinom života svojih predaka.

Prema rečima stručnjaka baš zbog toga je veoma važno da čovek 21. veka, koji se navikao na mašine, na super tehnologiju, ponekad zastane na nekoliko minuta i da se osvrne na pređeni put, prisećajući se na naj-značajnije momente života predaka. Nema sumnje da se mnoge stvari kriju u prošlosti, tako da imamo čega da se prisetimo, među njima i na razne momente istorije zanima-nja i starih zanata, koje ne treba nužno ide-alizovati, kao što ni prošlost ne treba ideali-zovati, ali je veoma važno, da ih poštujemo i čuvamo. Naime naši preci su svoje zadatke stvarno izvršavali tako, da se na rezultate nji-hovog rada mogla izgraditi naša sadašnjost.

A n d r a š H o r v a t

Poštovanje tradicije

8

U septembru je 90 učenika osnovnih škola iz naše opšti-ne uzelo učešće na šahovskom takmičenju čije fi nale je sa 21 učesnika održano u Adi u organi-zaciji Centra za sport i ađanskog šahovskog kluba. Kvalifi kacije su organizovane u školama u Adi, u Molu i na Utrinama gde su se đaci takmičili u dve uzrasne kategori-je, mlađi od 1-4 razreda i stariji od 5-8 razreda. Krajnji rezultat

fi nala: mlađi – 1. Imre Kalmar (Ada), 2. Gerge Orčik (Ada), 3. Oliver Hulo (Ada); stariji – 1. Aleksandar Jakšić (Mol), 2. Las-lo Pothorcki (Ada), 3. Šamuel Mesaroš (Mol). Na slici su učesni-ci fi nala sa direktorom Sportskog centra, Ticianom Kertvelješijem i članom rukovodstva šahovskog kluba Simeonom Šakićem.

R . Z .

Opštinsko takmičenje u šahu za osnovce

Na Skupu su po drugi put organizovali Svetsko prvenstvo u korišćenju fl eksibilnog pastirskog biča na koje su ovaj put stigla deca i odrasli takmičari iz Rumunije, Slo-vačke, Poljske, Mađarske i Srbije, koji su se takmičili odvojeno u dve kategorije.

– Na svetskom prvenstvu prva discipli-na bila je jednominutna vežba na kojem su merili broj udarca, koliko „pucnjeva” takmičari mogu izvesti za minut vremena, a bili su i obavezni elementi, to jest treba-lo je prikazati određene vrste udaraca, a ocenjivali su i tehniku – pričao je ml. Mik-loš Siraki. – U toku vežbe sam prikazao razne vrste dvoručnih udaraca bičem koje sam povezao i tako je moja vežba sa fl eksi-bilnim pastirskim bičem bila tečna. Druga disciplina bila je poligon. Trebalo je razne prepreke preći za što kraće vreme a bič smo koristili kao oružje, između ostalog i ciljali smo sa njim. Obe uzrasne kategori-je su se takmičile na identičnom poligonu, sa tom razlikom da su odrasli u toku pre-laženja prepreka na leđima nosili i jedno jagnje od 25 kilograma. Na takmičenju sam u dečjoj kategoriji osvojio treće mesto. Deč-ja kategorija je do 14. godina, a stariji su se takmičili u odrasloj kategoriji. Od osvajanja prvog mesta sam bio na stotinak bodova,

međutim od drugog sam zaostao sa svega dva boda. Pobedio je dečak iz Mađarske, a drugo mesto je osvojila jedna devojčica, ta-kođe iz Mađarske. Osvajači prva dva mesta su dobili novčane nagrade, a ja kao treći na poklon sam dobio jedan fl eksibilan deč-ji bič u izradi Tamaša Bohoša, koji sam za uspomenu postavio na zid svoje sobe. Ovaj bič je za mene već premali, naime i na tak-mičenju sam nastupao sa bičem za odrasle,

koji je mnogo duži – čuli smo od mladog momka.

On nam je ispričao da nije svejedno ka-kav fl eksibilan bič koristimo. Najbolji su u izradu Semeredija i Bohoša, a koji se mogu nabaviti u Mađarskoj. I on je koriščenje biča naučio sa Bohošovim bičem. Od njega smo saznali i to da dobar fl eksibilan pastirski bič u starim vremenima nije bio samo korisno sredstvo za čuvanje životinja nego u spret-nim rukama i oružje, ali i statusni simbol. Naime ukrasi od kože na biču nisu imali samo praktičnu korist već su ukazivali i na bogatstvo vlasnika. Ispričao nam je da deo fl eksibilnog biča, koji se pravi od kože i drva, čini drška i pletenica između kojih se ugra-đuju ukrasi od kože. Napomenuo je da je bič prvo sredstvo u izradi čoveka koje je pri korišćenju probilo brzinu zvuka. Zbog toga daje u toku korišćenja zvuk nalik pucnju.

– Sa korišćenjem biča sam došao u kon-takt kroz barantu, tradicionalnu mađarsku borilačku veštinu. Naime korišćenje biča je deo barante. Postoje osnovne vrste udaraca koje treba da naučimo. Kada se one nauče, može se početi sa vežbanjem tehnika za me-šovito prikazivanje vrste udaraca i na razne načine „pucati” sa bičem. Pre četiri godine, sa deset godina, sam počeo da se bavim sa korišćenjem pastirskog biča. Pet osnovnih elemenata sam naučio za pola godine, a po-tom sam konstantno vežbao, kako kod kuće tako i na treninzima barante u ekipi iz Ade pod nazivom „Čodasarvaš” – rekao nam je ml. Mikloš Siraki.

Z o l t Č i n č i k

Mladi majstor korišćenja pastirskog bičaMikloš Siraki (mlađi) iz Ade je osvojio treće mesto na Svetskom prvenstvu u

korišćenju fleksibilnog pastirskog biča

ČČetrnaestogodišnji ml. Mikloš Siraki je u kategoriji dece osvojio treće Četrnaestogodišnji ml. Mikloš Siraki je u kategoriji dece osvojio treće Čmesto na Svetskom prvenstvu u korišćenju fl eksibilnog pastirskog biča , koje je održano krajem avgusta u Apajpusti u Mađarskoj u okviru

manifestacije za negu tradicije pod nazivom Nacionalni Skup Mađara (Ma-gyarok Országos Gyűlése). Dečak iz Ade je sa korišćenjem biča počeo pre četiri godine kada se upoznao i počeo se baviti sa barantom, tradicionalnom mađarskom borilačkom veštinom, u kojoj je korišćenje biča važan deo.

ml. Mikloš Siraki

^

^

9

Broj ekipa koje su se prijavile na Fausto-ligu je prevazišao sva prethodna očekiva-nja. Naime u takmičenju učestvuje ukupno 16 ekipa. Na utakmicama od 2 puta po 20 minuta, timovi nastupaju sa 5 igrača i gol-manom, a sa zamenama ekipu čini maksi-malno 12 takmičara. U svakoj ekipi može da nastupi samo po jedan registrovani igrač. Kao što smo od organizatora saznali cilj Fausto-lige je dvostruki, sa jedne strane podstiče ljude na zdrav način života, a sa druge strane ljubiteljima sporta nudi mo-gućnost za zabavu.

Od sezone Fausto-lige je preostalo još 12 kola. Prema planu organizatora takmičenje će u decembru biti završeno sa svečanom utakmicom uz prigodnu svečanost dodela nagrada. O najnovijim rezultatima i o ter-minu utakmica zainteresovani mogu potra-žiti infi rmacije na fejsbuk stranici Centra za sport i fi zičku kulturu opštine Ada (CSFK Ada).

D a n i e l M a d a r a s

Krenula je Fausto-ligaZa opštinsku ligu u malom fudbalu prijavilo se 16 ekipa

Fausto liga – opštinsko prvenstvo u malom fudbalu je uz učešće 16 eki-Fausto liga – opštinsko prvenstvo u malom fudbalu je uz učešće 16 eki-Fpa iz naše opštine krenulo 8. septembra. Utakmice se igraju nedeljom u Sportskoj sali Tehničke škole u Adi, a u toku setembra su odigrana 3 kola.

Cilj Fausto-lige je dvostruki. Sa jedne strane podstiče ljude na zdrav način ži-vota, a sa druge strane ljubiteljima sporta nudi mogućnost za zabavu.

U krugu poljoprivrednika tokom jeseni postaje sve aktuelnije vađenje i analiza uzo-raka zemljišta namenjenog za poljoprivred-nu proizvodnju. To znači da se sa različitih delova jedne parcele od jednog hektara uzi-ma po 4-5 uzoraka zemljišta i potom se isti analiziraju. Što se više uzoraka izanalizi-ra, to su rezultati tačniji. Ovu analizu vrše stručnjaci iz Poljoprivredne stručne službe u Senti, koji i uzimaju uzorke. Cilj ove analize

zemljišta je utvrđivanje količine makroelemenata u zemlji. Isto-vremeno, proverava se i prisustvo mikroelemenata, kao što su cink i selen, koji iz našeg zemljišta uglav-nom nedostaju ili su prisutni u ve-oma malim količinama. Posledica toga je pojavljivanje poteškoća pri unosu ostalih hranjivih materija. Znači, balans ovih mikro i makroe-lemenata određuje to da li će biljka moći bez problema apsorbirati za njen razvoj neophodne hranljive materije, naravno uz odgovarajuću vlažnost. Tokom analize se pored ovoga konstatuje i sadržaj humu-sa u uzorku, što je takođe veoma važno za procenu kvaliteta zemljišta. Ukratko rečeno, to se podrazumeva pod analizom zemljišta. Preporučuje se svakom gazdi da analizu ze-mljišta izvrši 3-4 puta godišnje, jer se putem analize može doći do veće materijalne ušte-de. Svaka sadnica izvlači iz zemlje određene hranljive materije, a analiza pokazuje koji elementi nedostaju iz zemljišta, pa tako gaz-da prilikom kupovine mineralnog đubriva može da uštedi, jer tačno zna koju supstan-

cu treba da uzme, zna koji su elementi koji nedostaju, ili koji su u maloj količini prisutni u zemljištu, pa tako može da izvrši i kvali-tetnije đubrenje zemljišta, što će mu doneti i veći prihod. Praktično, to znači, da ako se u zemljištu nalazi previše kalijuma – što karak-teriše našu teritoriju – gazda ne treba da troši na đubrivo koje sadrži ovaj elemenat, nego da nabavi onakvo, koje sadrži one elemente koji nedostaju iz njegovog zemljišta.

I š t v a n Č u z d i

POLJOPRIVREDA

Vađenje uzoraka iz zemljišta

Senti, koji i uzimaju uzorke. Cilj ove analize Znači, balans ovih mikro i makroe-lemenata određuje to da li će biljka moći bez problema apsorbirati za njen razvoj neophodne hranljive materije, naravno uz odgovarajuću vlažnost. Tokom analize se pored ovoga konstatuje i sadržaj humu-sa u uzorku, što je takođe veoma važno za procenu kvaliteta zemljišta. Ukratko rečeno, to se podrazumeva pod analizom zemljišta. Preporučuje se svakom gazdi da analizu ze-mljišta izvrši 3-4 puta godišnje, jer se putem analize može doći do veće materijalne ušte-de. Svaka sadnica izvlači iz zemlje određene hranljive materije, a analiza pokazuje koji elementi nedostaju iz zemljišta, pa tako gaz-da prilikom kupovine mineralnog đubriva može da uštedi, jer tačno zna koju supstan-

U rubrici o poljorivredi, koju smo pokrenuli u saradnji sa Zemljoradničkim udru-

ženjem „Farmer”, svakog meseca ćemo obraditi najaktuelnije teme vezane za poljorivredu. Istovreme-no skrećemo pažnju čitalaca i na to, da očekujemo ona pitanja vezana za poljoprivredu, na koja žele da pomoću našeg lista dobiju odgovo-re od stručnjaka. Pitanja se mogu poslati na sledeću e-mail adresu: newspaperada@gmail.com.

Tabela Fausto-lige nakon odigrana 3 kola

1010

– Osnovna zamisao nam je da zaposleni radnici u raznim preduzećima, fi rmama ili preduzetništvima, ali i u javnoj sferi dobiju mogućnost da sa nama podele svoje probleme, da nam ispričaju svoje primed-be i zapažanja u vezi kojih želimo što efi -kasnije da im pružimo pomoć. Nažalost, dosadašnje iskustvo pokazuje da su u mno-gim slučajevima radnici izloženi ozbiljnoj nepravdi, jeste da otklanjanje istih iziskuje duži vremenski period, ali se nadamo da će se konstatnim dijalogom između Lo-kalne samouprave i zaposlenih doći do ozbiljnih pomaka. Veoma važno je i to, da kroz ovo zaposleni mogu pružiti Lokalnoj samoupravi informacije o preovlađujućem stanju u nekim preduzećima, a zahvalju-jući tome dobićemo veći uvid u tamošnje procese – objasnio je Zoltan Bilicki i do-dao, susreli su se i sa takvim slučajevima za čije rešavanje su potrebni odgovarajući pravni koraci. U ovim slučajevima kako Lokalna samouprava, tako i sindikat može dati savete radnicima, odnosno može da im pruži pomoć u tome da učine potrebne korake koji će ih dovesti do rešavanja nas-talih problema.

– Već je izašlo na videlo mnogo nepravdi, između ostalih, na primer da ima radnika koji su primorani da i od minimale zarade određeni iznos vrate poslodavcu. Takvo po-našanje je nedopustivo i baš zato smatramo da za ostvarivanje prava zaposle-nih treba da se borimo zajednič-kim snagama – naglasio je predsed-nik opštine a potom istakao da oni koji se njima obrate ne treba da se boje ni od koga, ni od čega, naime sa problemima, kao i sa iznetim sa njihove strane ophode se sa maksi-malnom diskrecijom.

Lokalna samouprava ne želi samo na ovakav način da se zala-že za ostvarivanje prava radnika nego radnici imaju važnu ulogu i u zamislima za podsticaj privrede. Naime, planiraju se takvi koraci

koji će doprineti i procentualno većem an-gažmanu radnika iz naše opštine.

– Trenutno postoji više ideja u vezi toga kako bi se mogao podstaknuti razvoj privre-de. Mi podržavamo one ideje za podsticaj privrede koje ne donose korist samo pre-duzećima nego i zaposlenima. Preduzeći-ma i preduzetnicima Lokalna samouprava najviše može pomoći poreskim olakšicama. Na osnovu naših zamisli ona preduzeća bi mogla dobiti ovakvu vrstu podrške koja barem u 90%-a angažuju radnike iz naše opštine. Preduzeća kažu da je radi pove-ćanja efi kasnosti u radu u određenim slu-

čajima neophodan angažman stručnjaka iz drugih opština, ali smatram da bi to tre-balo da stane u preostalih 10%-a – rekao je Zoltan Bilicki, koji je dodao, da je Lokalna samouprava u vezi ovoga nedavno uradila procenu u okviru koje su pod lupu stavili 328 preduzeća. Od ovih je kriterijumu za angažman 90%-a radnika iz lokala odgo-varalo 281, što znači, da bi planirani pod-sticajni sistem u relativno visokoj srazmeri pomagao preduzeća iz opštine, a one koje trenutno ne odgovaraju ovom kriterijumu bi podstaklo da u većoj meri angažuju rad-nu snagu iz lokala kako bi mogle da ostvare razne poreske povlastice.

– Pošto je nama svako radno mesto važ-no radimo na tome da stvorimo što više radnih mesta na teritoriji naše opštine i istovremeno treba da stavimo veliki na-glasak i na već postojeća radna mesta radi toga, da gde god je to moguće, angažuju radnu snagu iz naše opštine. Na teritori-ji naše opštine trenutno radi otrilike 300 zaposlenih a koji žive na teritoriji drugih opština. Ukoliko ovaj broj do kraja man-data uspemo smanjiti na 100 radnika, to bi značilo, otprilike 200 novih radnih mes-ta za građane naše opštine – objasnio je predsednik opštine, prema kome se ova ideja najverovatnije može realizovati od početka sledeće godine. Naime, želeli su što pre početi sa njenim ostvarivanjem, ali republička vlada planira nove promene u pogledu oporezivanja zarada, usled čega će se menjati struktura prihoda lokalnih samourava pa se momentalno ne zna ko-liki će biti ispad prihoda za Lokalnu samo-upravu. Baš zbog toga – kako je izneo – bilo bi neodgovorno doneti odluke o poreskim povlasticama pre uvida u tačne podatke načina obračuna poreza na zarade. Kao

što je rekao, u svakom slučaju će se realizovati ove ideje, međutim sa određivanjem visine poreskih pov-lastica treba sačekati donošenje nove odluke republičke vlade.

Naravno, da i dalje očekuju da se jave oni zaposleni koji žele da se obrate nadležnima u vezi nastalih problema ili eventualnih nezako-nitosti na radnom mestu. Sledeći prijem stranaka je 16. oktobra, za koji zainteresovani treba prethod-no da zatraže termin pozivom na broj telefona: 852-106 lokal 332.

A n d r a š H o r v a t

Cilj je pomaganje zaposlenihPrema Zoltanu Bilickom za ostvarivanje prava zaposlenih se treba boriti zajedničkim snagama –Lokalna samouprava planira podsticajne korake za zapošljavanje radne snage iz naše opštine

Od septembra meseca predsednik opštine Zoltan Bilicki i poverenik Po-vereništva Saveza samostalnih sindikata opštine Ada Miroslav Belančić svake treće srede u mesecu od 9 do 11 časova primaju one zaposlene

koji žele da se obrate nadležnima u vezi nastalih problema ili eventualnih nezakonitosti na radnom mestu. Prema prvom danu prijema stranaka poka-zalo se veliko interesovanje, naime svaki termin je bio popunjen. O stečenim utiscima izjavu nam je dao predsednik opštine Zoltan Bilicki.

Zoltan Bilicki

11

Rešava se problem obda-ništa sa otpadnom vodom

Odvođenje otpadnih voda sa teritorije obdaništa u Adi već godi-nama predstavlja velike probleme. Zbog toga se pristupilo rešava-nju istih. Naime, urađeni su odvodni kanali, kao i šaht za pritisnu pumpu. Ostale je još da se završi izrada potisne grane i nakon toga da se vod spoji sa glavnom kanalizacijom. Završetak ovih radova će omogućiti dugoročno rešavanje problema obdaništa vezano za odvođenje otpadnih voda.

Odvođenje otpadnih voda sa teritorije obdaništa u Adi već godi-nama predstavlja velike probleme. Zbog toga se pristupilo rešava-nju istih. Naime, urađeni su odvodni kanali, kao i šaht za pritisnu pumpu. Ostale je još da se završi izrada potisne grane i nakon toga da se vod spoji sa glavnom kanalizacijom. Završetak ovih radova će omogućiti dugoročno rešavanje problema obdaništa vezano za

Obaveštenje regist-rovanim poljopriv-rednim gazdinstvima

Lokalna samouprava opštine Ada obaveštava zainte-resovane, da je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo ponovo raspisao Javni oglas za odobravanje i korišćenje podsticajnih sredstava za obradi-vo poljoprivredno zemljište dato u zakup za 2013. godinu. Javni oglas je namenjen nosiocima i članovima registro-vanog poljoprivrednog gazdinstva koji su stariji od 65 go-dina i koji su svoju obradivu zemlju dali u zakup mlađim licima. Javni oglas je otvoren od 18. septembra do 1. no-vembra 2013. godine. Sve potrebne informacije zaintere-sovani mogu dobiti na broj telefona 021/456-973, odnosno u zgradi opštine Ada kancelarija broj 22., ili telefonom na 852-106 lokal 122.

Počela je katego-rizacija privatnih

smeštajaTuristička organizacija opštine Ada i Lokalna samou-

prava opštine Ada obaveštava sve zainteresovane građane da je započeta kategorizacija objekata za smeštaj turista. Građani mogu u Turističkoj organizaciji opštine Ada dobiti sve potrebne informacije o uslovima koje treba da ispune da bi njihov objekat bio kategorisan i uvršten u turističku ponudu opštine Ada. Pošto kategorisani smeštajni objekat može da bude dobra prilika za dodatne prihode, poziva-ju se svi građani opštine Ada na saradnju u nadi da ćemo zajedničkim snagama poboljšati turističku ponudu opštine Ada. Zahtev za određivanje kategorije kuće za odmor, stana za odmor i sobe za iznajmljivanje (najviše do 30 ležajeva ) podnosi fi zičko lice. O ispunjavanju uslova za objekat koji se želi iznajmljivati utvrđuje Komisija za kategorizaciju koja raditi po Pravilniku o kategorizaciji privatnog smeštaja iz Zakona o turizmu Republike Srbije. Detaljnije informacije u vezi kategorizacije svi zainteresovani građani mogu do-biti lično u kancelariji Turističke organizacije opštine Ada, koja se nalazi na adresi Trg Oslobođenja 1., ili pozivom te-lefonskog broja 024/855-855.

Vesti lokalne samouprave

Sajam stvaralaštvaseoskih žena u Vojvodini

Ove godine je već po peti put u Kikindi, sa izložbom na viso-kom nivou, obeležen Međunarodni dan seoskih žena. Priredba je kao i svake godine bila izvanredna prilika da budu predstavljena stvaralaštva i autentični proizvodi seoskih žena u Vojvodini, pre svega čarobno lepe rukotvorine koje karakterišu tradicija i bo-

gato kulturno nasleđe vojvođanskog višenacionalnog ambijenta. Predsednik opštine Ada Zoltan Bilicki je u ime Lokalne samou-prave posetio ovu izložbu na kojoj su našu opštinu predstavljali žene sa Utrina - Kulturno društvo „Neven“ i žene iz Mola - Udru-ženje građana „Zlatne ruke“ i Udruženje aktiv žena „Tiski cvet“, koje su na ovaj izuzetan događaj otputovale uz podršku Lokalne samouprave.

1212

U tri objekta predškolske ustanove u toku godine rad se odvija u dve smene. Čelnici ustanove su nakon anketiranja ro-ditelja radi smanjenja troškova u grejnoj sezoni odlučili da u objektu „Srce” izvrše rekonstrukciju radne sobe - piše u izveštaju direktorice Nataše Popov- u kojem stoji i to da je ovo ostvareno kao pilot projekat koji će kasnije eventualno biti primer za pra-ćenje i za ostale objekte. Sobu su opremili sa pregradnim zidom od plastike i tako su dobili dve radne sobe koje, imajući u vidu broj upisane dece, odgovaraju prihvatnom kapacitetu objekta. Pregrada se po potrebi, kao što su razne zajedničke aktivnosti ili

prilikom organizacije priredbi, može lako ukloniti. Za radove je ustanova odvojila 339.320,00 dinara.

U onim objektima gde pripremaju i hra-nu za decu rade kuhinje gde je zbog novih propisa takođe trebalo uraditi razne prome-ne. Prema izveštaju Nataše Popov u objektu „Čigra“ u Molu su kuhinju obložili pločica-ma i nabavili takav aspirator koji odgovara različitim EU standardima. U objektu „Zvez-dano oko” u Adi su u zadnje vreme takođe urađeni sveobuhvatni radovi. Prvenstveni cilj rekonstrukcije je bio da pored kuhinje izgrade i novu ostavu. Istovremeno su u kuhinju postavili pločice, a plafon obložili

kartonskim pločama i montirali moderniji i jači novi aspirator. Ukupna vrednost ra-dova je 292.000,00 dinara, stoji u izveštaju rukovodioca ustanove, kao i to, da za izvan-redni primer za saradnju sa roditeljima i okolinom služe vaspitačice iz objekta „Kuća igre” u Adi. Naime za vreme raspusta su u zgradi obnovili kupatilo, zamenjen je vodo-vod i cevovod za otpadnu vodu, kao i opre-ma i pločice. Pošto su vaspitačice sakupljale donacije i roditelji su doprineli uspešnom izvođenju radova, a I. i II. Mesna zajednica je –kao i ranije – i ovaj put uzela učešće u fi nansiranju projekta, kao i sama ustanova, koja je pored nesebične pomoći roditelja u renoviranje uložila 250.000,00 dinara, stoji u izveštaju direktorice Predškolske ustano-ve „Čika Jova Zmaj”, kao i to da ustanova u skorijoj budućnosti planira i nove razvojne projekte.

G . H .

U objektima Predškolske ustanove „Čika Jova Zmaj” iz Ade su u skladu U objektima Predškolske ustanove „Čika Jova Zmaj” iz Ade su u skladu U sa godišnjim planom, a radi poboljšanja usluga koja ustanova pruža U sa godišnjim planom, a radi poboljšanja usluga koja ustanova pruža U i povećanja zadovoljstva dece i roditelja istim, nedavno uradili više značajnih renoviranja. Pored krečenja i manjih sanacija nekoliko većih projekata je doprinelo tome da u svakom objektu ustanove spremno krenu u novu školsku godinu.

Poboljšanje usluga radi povećanja zadovoljstva korisnika

U objektima predškolske ustanove naše opštine su nedavno izvršena značajna renoviranja

Stavljen je u funkciju bunar na Obornjači

Dana 5. septembra su u svečanim okvirima uz prisusutvo pred-sednika opštine Ada Zoltana Bilickog i zamenice predsednika op-štine Monike Urban i zvanično stavili u funkciju bunar na Obornja-či. Rad bunara je veoma značajan pomak u životu stanovnika sela, jer su problemi usled nedostatka vode u ovom naselju bili prisutni već godinama unazad. Plan za bušenje bunara je izrađen još 2006. godine, ali je do bušenja bunara došlo tek u 2011. godini. Sada je iz-vršeno krajnje opremanje i stavljanje u funkciju bunara . Zahvalju-jući ovoj investiciji odgovarajuće vodosnabdevanje je obezbeđeno za 130 domaćinstava.

Dana 5. septembra su u svečanim okvirima uz prisusutvo pred- i zamenice predsednika op-

i zvanično stavili u funkciju bunar na Obornja-či. Rad bunara je veoma značajan pomak u životu stanovnika sela, jer su problemi usled nedostatka vode u ovom naselju bili prisutni već godinama unazad. Plan za bušenje bunara je izrađen još 2006. godine, ali je do bušenja bunara došlo tek u 2011. godini. Sada je iz-vršeno krajnje opremanje i stavljanje u funkciju bunara . Zahvalju-jući ovoj investiciji odgovarajuće vodosnabdevanje je obezbeđeno

Firma iz Slovačke nagoveš-tava investiciju u Adi

Došlo je do novog pomaka u vezi investicije vredne više miliona evra od strane jednog renomiranog preduzeća iz Slo-vačke. Naime, u svojstvu predstavnika naše opštine, predsed-nik opštine Ada Zoltan Bilicki je dana 13. septembra u Novom Sadu pregovarao sa predstavnicima jedne fi rme iz Slovačke koju su pre nekoliko meseci čelnici naše opštine potražili sa ponudom investiranja u Industrijskoj zoni. Firma iz Slovačke koja se bavi reciklažom otpada, planira da u Adi investira ot-prilike 12-14 miliona evra, čime bi se stvorila mogućnost za otvaranje oko 30 novih radnih mesta.

13

02. oktobar, sreda, 15.00Kreativna radionicaMesto: dečje odeljenje bibliote-ke

02. oktobar, sreda, 16.30„Kerekítő“ – Igrice za decuMesto: izložbena sala

02. oktobar, sreda, 17.00„Kerekítő“ – Vežbe sa lutkamaMesto: izložbena sala

04. oktobar, petak, 17.00Promocija knjige Magdolne RožaMesto: čitaonica

06. oktobar, nedeljaSećanje na aradske mučenikeMesto: Rimokatoličko grobljeOrganizator: Milecentenari-jumska spomen komisija i DNT „Vadvirag”

06. oktobar, nedelja, 15.00Sunčana jesenMesto: Klub penzionera, MolOrganizator: Crveni krst

DEČJA NEDELJA07. oktobar, ponedeljak, 9.30Koncert grupe „Kalamariš” za decu iz predškolske ustanoveMesto: pozorišna sala, Ada

07. oktobar, ponedeljak, 11.00Koncert grupe „Kalamariš” za osnovce od 1-4 razredaMesto: O. Š. „Novak Radonić”, Mol

09. oktobar, sreda, 9.00Predstava folklornih udru-ženja za decu iz predškolske ustanove: KUD „Novak Radonić” i DNT „Vadvirag”Mesto: Dom kulture, Mol

09. oktobar, sreda, 10.00Predstava folklornih udru-ženja za decu iz predškolske ustanove: KUD „Novak Radonić” i „Vadvirág”Mesto:pozorišna sala, Ada

09. oktobar, sreda, 10.00Koncert grupe „Kalamariš”Mesto: Osnovna Škola Čeh Ka-rolj, Ada

09. oktobar, sreda, 12.00Lutkarsko pozorišteMesto: Osnovna Škola Čeh Ka-rolj, Ada

10. oktobar, četvrtak, 10.00Koncert grupe „Kalamariš” – za decu iz predškolske usta-noveMesto: Dom kulture, Mol

10. oktobar, četvrtak, 10.00i 10.45Predstava folklornih udruže-nja za osnovce : KUD „Novak Radonić” i DNT „Vadvirag”Mesto: Osnovna Škola Novak Radonić, Mol

10. oktobar, četvrtak, 11.30i 12.15Predstava folklornih udru-ženja za osnovce: KUD „No-vak Radonić” i DNT „Vadvi-rag”Mesto: Osnovna Škola Čeh Ka-rolj, Ada

09. oktobar, sreda, 15.00Kreativna radionicaMesto: dečje odeljenje biblio-teke

09. oktobar, sreda, 16.30„Kerekítő“ – Igrice za decumesto: izložbena sala

09. oktobar, sreda, 17.00„Kerekítő“ – Vežbe sa lutka-mamesto: izložbena sala

LINGVISTIČKI DANI „SARVAŠ GABOR”

10. oktobar, četvrtak, 10.00Takmičenje srednjoškolaca u lepom govoruMesto: svečana sala SO Ada

10. oktobar, četvrtak, 18.00Promocija knjige„Őrző a strázsán” – Memoar za 70. rođendan Šandora HodijaMesto: svečana sala SO Ada

11. oktobar, petak, 10.00Jezičke igre za učenike iz opštine 4. razreda osnovne školeMesto: Osnovna Škola Čeh Ka-rolj, Ada

11. oktobar, petak, 10.00Jezičke igre za učenike 7. ra-zreda osnovne škole – polu-finaleMesto: Osnovna Škola Čeh Ka-rolj, Ada

11. oktobar, petak, 13.00Jezičke igre za učenike 7. ra-zreda osnovne škole – finaleMesto: pozorišna sala

12. oktobar, subota, 9.00Polaganje venca na spome-nik Sarvaš Gabora

12. oktobar, subota, 9.30Otvaranje izložbe Marte Kiš ButererMesto: izložbena sala

12. oktobar, subota, 10.00Naučni skupTema: Mišljenje i jezikMesto: svečana sala SO Ada

13. oktobar, nedelja„ŠTUKI-ADA“ takmičenje u ri-bolovu na ribe grabljiviceMesto: BudžakOrganizator: Udruženje sport-skih ribolovaca Tisa

16. oktobar, sreda, 15.00Kreativna radionicaMesto: dečje odeljenje bibliote-ke

16. oktobar, sreda, 16.30Predavanje dr. Reisinger Ja-noša, istoričara umetnostiMesto: svečana sala SO Ada

16. oktobar, sreda, 16.30„Kerekítő“ – Igrice za decuMesto: izložbena sala

16. oktobar, sreda, 17.00„Kerekítő“ – Vežbe sa lutka-maMesto: izložbena sala

19. oktobar, subota, 17.00Sastanak filmskog klubaMesto: čitaonica

21. oktobar, ponedeljak, 16.00Lutkarsko pozorište u izvođe-nju Enike Mesaroš i Cecilije OrovecMesto: dečje odeljenje bibliote-ke

23. oktobar, sreda, 15.00Kreativna radionicaMesto: dečje odeljenje bibliote-ke

23. oktobar, sreda, 16.30„Kerekítő“ – Igrice za decuMesto: izložbena sala

23. oktobar, sreda, 17.00„Kerekítő“ – Vežbe sa lutka-maMesto: izložbena sala

23. oktobar, sredaSećanje na mađarsku revolu-ciju 1956.Mesto: Rimokatoličko groblje

26. oktobar, subotaFestival hrizantemaMesto: pijaca u AdiOrganizator: Zeleno ostrvo – Eko pokret

30. oktobar, sreda, 15.00Kreativna radionicaMesto: dečje odeljenje bibliote-ke

30. oktobar, sreda, 16.30„Kerekítő“ – Igrice za decuMesto: izložbena sala

30. oktobar, sreda, 17.00„Kerekítő“ – Vežbe sa lutka-maMesto: izložbena sala

DOM ZA STARE IPENZIONERE

03. oktobar, četvrtak, 16.00Čajanka u ustanoviDruženje i zabava sa gostima uz muzikuMesto: Čobojo, Mol

18. oktobar, petak, 11.00Izložba rukotvorina stanaraMesto: Mesna zajednica, Mol

21. oktobar, ponedeljak, 09.00Program literarnih sekcija i horaZajednički program svih sekci-ja

24. oktobar, četvrtak, 11.00Družimo sePrijem i druženje stanara iz No-vog Bečeja, Bečeja, Čuruga, Ka-njiže, dodela nagrada radovima sa literarnog konkursa

29. oktobar, utorak, 18.30Jesenji balZabava, ples, takmičenje u pe-vanju uz živu muziku

Ostali planirani programi

Večernji koncert KUD „LOLE“ iz Bačko Petrovog Sela i Mola

Priredba učenika iz Osnovne Škole Novak Radonić, Mol

Lutkarsko pozorište

* U sastavljanju programa naš partner je Turistička organiza-cija opštine Ada.

Manifestacije za oktobar*1414