Nasilje u Skolama

- (, 1998). , 298 , 302 , 110 , 600 , . , 7% . (37%) (21%). (9%). (5%), , (4%), (3%), (3%) (1%). . .

2005. . (2009) 58.027 3. 8. 120 7.860 , 5.645 , 267 , 273 , 73 1.602 . (Currie et al., 2008), . 22% ( 33%), 5,3% ( 13%). 22% ( 34%), 3.4% ( 11%). / , , 41 /.

(. cyber bullying), (Willard, 2004: 1, Popadi, 2009). (Popadi, 2009).

YouTube. (. Popadi, 2009): ; ;

2

, ; : ( , ), ; , ; on-line (, ).

, . , 12% 10 17 , 4% 3% (Ybarra & Mitchell, 2004).

:

, . , , . . (, ).

, . :

, , , , , , , ( ), , (, ), , , , , , , ( ), , , ( ), .

3

, , (, ) .

(. , 2012). () ( ). (McAuliffe et al., 2006) :

, . : . , .

. . , .

. , , . , , , , , , , (Dodge i sar., 2003). , . , . . (Patterson, Reid i Dishion, 1992).

, , . . , , , . .

. , , - , , . (Olweus, 1993) ,

4

. , , , . ( ), , , , , . . , , , , , (Dunsmuir i sar., 2006). : , .

, , . , (1994) . , , , . , . . , , . (Popadi, 2009, 121-122).

:

1. Currie, C. et al. (2008). Inequalities in young peoples health: HBSC

International Report from 2005/2006 Survey. Edinburgh: CAHRU.

2. GaiPavii, S. (1998). Nasilje nad decom u koli: funkcija obrazovnih ustanova u prevenciji i zatiti dece od nasilja; u M. Milosavljevi (ur.): Nasilje nad decom. Beograd: Fakultet politikih nauka, str. 159186.

3. McAuliffe, M. D., Hubbard, J. A., Rubin, R. M., Morrow, M. T., &

Dearing, K. F.(2006). Reactive and proactive aggression: stability of constructs and relations to correlates. The Journal of Genetic Psychology, 167 (4): 365382.

4. Popadi, D. (2009). Nasilje u kolama. Beograd: Institut za psihologiju i

Unicef.

5. Ybarra, M. L., & Mitchell, K. J. (2004). Online aggressor/targets, aggressors, and targets: a comparison of associated youth characteristics. Journal of Child Psychology and Psychiatry, 45: 13081316.

.

www.unicef.rs/files/nasilje-u-skolama-za-web.pdf

Me re pro tivkol skog na si lja

Ka da se obe lo da ni ne ki slu aj kol skog na si lja, ono to jav nost naj vi e uz ne mi ri i raz lju ti je su dva za klju ka ko ja se iz ta kvih slu a je va obi no iz-ve du: slu aj je, naj pre, do kaz da smo su o e ni s po pla vom kol skog na si lja, i, uz to, da ko la (na stav ni ci, di rek tor i osta li) ne ume ili ne e da na na si lje ade kvat no re a gu je.

In ci den ti ko ji se po vre me no po ja vlju ju u jav no sti ni ka ko ni su si gu ran do kaz za po rast na si lja. Pre bi se mo glo re i da su ta kvi in ci den ti, na a-lost, ne mi nov nost i da bi, ka da ta kvih slu a je va ne bi bi lo u jav no sti, to mno go ve ro vat ni je zna i lo da se ta kvi slu a je vi kri ju ne go da se ne de a va-ju. U Sr bi ji, pre ma po da ci ma iz 2006. go di ne,79 ima pre ko 4.300 kol skih zgra da, i u nji ma sko ro mi lion (pre ci zni je, 940.000) ue ni ka i oko 76.000 na stav ni ka. Tih sko ro mi lion ue ni ka idu u 43.000 ode lje nja, u ko ji ma sva-ko dnev no vri kao u ko ni ci, ne pre sta no se od vi ja in ten ziv na in ter ak ci ja, is pu nje na igrom, sa rad njom, pre pir ka ma, ri val stvom, stre so vi ma. Jed no-stav no je ne mo gu e da od pr vog do po sled njeg da na kol ske go di ne sve pro tek ne ta ko da ni ko od tih mi lion ue ni ka to kom hi lja du sa ti pro ve de nih u ko li ne na pra vi ni je dan ozbi ljan in ci dent.

Ta ko e je ne re al no oe ki va ti da kol sko oso blje mo e i mo ra da sva-ki ta kav in ci dent pred u pre di. Na stra nu to to se mno gi od tih ozbilj nih in ci de na ta de a va ju van ko le, ve i kad su unu tar ko le na sil ni ci vre ba ju one ne iz be ne si tu a ci je kad ni ko od od ra slih ni je pri su tan. Ali, ma da ko-la ne mo e da spre i sve u kup no na si lje, ona je du na da po ku a sve to je u nje noj mo i da na si lje spre i, kao to je du na da ade kvat no re a gu je

79 Statistiki godinjak Srbije, 2008.

218 | Nasilje u kolama

kad se na si lje ve de si, a u ne kim od obe lo da nje nih slu a je va na si lja ko la iz gle da da ni je bi la na vi si ni tog za dat ka. U ra ni je opi sa nom slu a ju mo-bin ga (str. 1523), ue nik iz be gli ca ko ga su nje go vi dru go vi iz ode lje nja mal tre ti ra li govorio je i raz red nom sta re i ni i kol skom psi ho lo gu ta mu se do ga a, ali ti me ni je spre io da lje mal tre ti ra nje. Na kon in ci den ta, ko la je, po mi lje nju di rek tor ke, ade kvat no re a go va la ta ko to su tro ji ca di-rekt no uklju e nih na sil ni ka do bi la e tvor ku iz vla da nja, a r tvi je, ka ko je re e no, osta vlje na slo bo da da osta ne u istom ode lje nju, pro me ni ode lje nje, ili ode u dru gu ko lu.

In ter ve ni sa nje u slu a ju kol skog na si lja po ka zu je se za u u ju e kom-pli ko va no ak i u, re klo bi se, jed no stav nim slu a je vi ma. Re ci mo, mar ta 2009. go di ne, po ja vi la se vest da u jed noj be o grad skoj osnov noj ko li, jed nu de voj i cu u dru gom raz re du ve ne ko li ko me se ci mal tre ti ra ju tri vr nja ki nje iz ode lje nja. Ono to je uzru ja lo jav nost ni je to li ko i nje ni ca o na si lju, ko li ko ne mo ko le da na si lje i na ova ko ra nom uz ra stu i po sle to-li ko du go vre me na spre i. ko la, ka ko se u no vin skom iz ve ta ju ka e, ni je mo gla da re i pro blem ve je po mo za tra i la od Mi ni star stva pro sve te, a ui te lji ca je po sa ve to va la ro di te lje ugro e ne de voj i ce da je pre me ste u dru go ode lje nje i ta ko re e pro blem.80

80 Vesti B92, 3. mart 2009.

Naj e e pre po ru en ko men tar i ta la ca na Ve sti ma B92:

De voj i ca ma ukor pred is klju e nje i po se ta psi ho lo gu.

Ui te lji ci sma nje nje pla te i ukor pred is klju e nje zbog opa ske da tre ba de te da is pi u iz ode lje nja.

Di rek tor ka mo e slo bod no da se po vu e, jer ako svo jim auto ri te tom ne mo e da re i ova kav pro blem i mo ra da kon tak ti ra vi e in stan ce, ni je spo sob na da oba vlja di rek tor ski po sao.

Dru tvu tu na opo me na da vi di gde i vi mo.

| 219Me re pro tiv kol skog na si lja

In ter vent ne me re

Slu a je vi na si lja ne sme ju da na u na stav ni ke za te e ne, u ne do u mi ci da li i ka ko re a go va ti ka da po sto ji ri zik od na si lja ili se na si lje ve de si.U Sr bi ji, kao i u mno gim dru gim ze mlja ma u sve tu, ko le su po za ko nu du-ne da ima ju osmi lje ne i raz vi je ne stra te gi je re a go va nja u slu a ju na si lja. Na to ih oba ve zu je Po seb ni pro to kol za za ti tu de ce i ue ni ka od na si lja, zlo sta vlja nja i za ne ma ri va nja u obra zov no-vas pit nim usta no va ma, ko ji je Vla da Sr bi je usvo ji la 2007. go di ne. Ovaj Po seb ni pro to kol jeste je dan u ni zu po seb nih pro to ko la ko ji ma se ure u ju po stup ci za po je di ne si ste me u slu a ju na si lja, zlo sta vlja nja i za ne ma ri va nja de ce, a ko ji su sle di li iz Op teg pro to ko la za za ti tu de ce od zlo sta vlja nja i za ne ma ri va nja ko ji je Vla da usvo ji la 2005. go di ne, da bi ta ko re a li zo va la op tu po li ti ku dr a ve pre ma de ci u sle de oj de ce ni ji de fi ni sa nu Na ci o nal nim pla nom za de cu do ne tim 2004. go di ne.

ko la, u stva ri, uvek ne ka ko od re a gu je na na si lje, pa ma kar ne ma la ak-ci o ni plan. Je dan na stav nik na sil nog ue ni ka opo me ni ili ka zni, dru gi na-stav nik ta kvog ue ni ka po a lje kod di rek to ra ili psi ho lo ga/pe da go ga, tre i mu sma nji oce nu iz vla da nja ili po zo ve nje go ve ro di te lje. Od ra sli mo tre na de cu to kom nji ho vog bo rav ka u ko li, opo mi nju ih i sa ve tu ju. ko la ni kad ni je in di fe rent na pre ma na si lju, i pret po sta vlja se da pred u ze te me re uti u na na si lje, ali se one uobi a je no ne zo vu pro gra mi ma za sma nje nje na si lja, jer se i pri me nju ju vr lo ne si ste mat ski, ne do sled no, za vi sno od tre nut nog ras po lo e nja i za u ze to sti na stav ni ka. Tek ka da se ne ke od ovih me ra sta-ve u kon tekst i re stra te gi je, kad se for ma li zu ju pra vi li ma i si ste mat ski spro vo de, one se pre po zna ju kao me re pro tiv kol skog na si lja. Na osno vu Po seb nog pro to ko la, sva ka ko la je du na da u svom go di njem pro gra mu ra da de fi ni e pro gram za ti te ue ni ka od na si lja, kao i da for mi ra tim za za ti tu ue ni ka od na si lja. U nje mu se ceo ko lek tiv sma tra od go vor nim za bor bu pro tiv na si lja, i for mu li u se ja sne, me u sob no uskla e ne oba ve ze. ko la je oba ve zna da for mu li e ka ko me re pre ven ci je, ta ko i ja san plan in-ter ven ci je u slu a ju na si lja. Ta kav do ku ment tre ba da je ja van, do stu pan i od ra sli ma i ue ni ci ma i ro di te lji ma.

Pri mar ni cilj in ter ven ci je jeste da se uspe no po mog ne ugro e nom de-te tu, a tek za tim rad sa na sil ni kom. Uspe ne in ter ven ci je pred sta vlja ju va-nu pre ven tiv nu me ru pro tiv ka sni jeg na si lja. In ter vent ni pro gram uklju-u je po ve a va nje sprem no sti od ra slih da in ter ve ni u, ob u a va nje od ra slih i de ce da pre po zna ju na si lje, i ob u a va nje ka ko da ade kvat no po stu pe. Uspe na in ter ven ci ja po pra vi lu zah te va sla ga nje ko lek ti va oko klju nih sta vo va i pro ce du ra i tim ski rad.


In ter ven ci ja obi no ob u hva ta sle de e ko ra ke: uoa va nje na sil ne epi zo-de, mo men tal nu i od lu nu in ter ven ci ju ko jom se na si lje pre ki da, smi ri-va nje si tu a ci je ko je obi no pod ra zu me va raz go vor sa r tvom i pru a nje po mo i, raz go vor s na sil ni kom, pred u zi ma nje do dat nih ak ci ja za vi sno od pro ce ne te i ne na si lja i kon sul ta ci ja sa dru gim usta no va ma ili stru nja ci-ma (u te im ili po no vlje nim slu a je vi ma raz go vor sa ro di te lji ma ili uklju-i va nje nad le nih slu bi), a za tim pra e nje efe ka ta pri me nje nih me ra.81 Za kol sko oso blje po seb no je zna aj no da ume ju da uoe zna ke upo zo re nja zna ke ko ji uka zu ju da je ne ko de te iz lo e no na si lju ili da se na sil no po-na a, kao i zna ke ko ji uka zu ju na po ve a nu ve ro vat no u da ne ko de te bu de na sil no ili r tva na si lja. Zna ko vi upo zo re nja da je ne ko de te na sil no ne mo ra ju nu no bi ti raz li i ti ob li ci agre siv nog po na a nja to mo gu bi ti npr. po vu e nost, im pul siv nost, iz li vi ne kon tro li sa nog be sa, pred ra sud ni sta vo-vi, uzi ma nje al ko ho la ili dro ge, agre siv ni sa dr a ji u pri a ma i cr te i ma itd. (vi di str. 120). Ovi zna ci tre ba da uka u na de cu ko joj tre ba po sve ti ti do dat nu pa nju, a ne da eti ke ti ra ju, i uvek tre ba ima ti na umu da to ni su zna ci agre si je i da je ve za sa agre si jom e sto re la tiv no sla ba.

Ne ko li ko uslo va tre ba da bu de is pu nje no da bi ak ci o ni plan bio efi-ka san. Naj pre, op ti ci lje vi ko je ko la se bi po sta vlja mo ra ju da bu du ja-sno for mu li sa ni i re a li sti ni. Tre ba ja sno na ve sti ko ja se sve po na a nja sma tra ju na si ljem. Tre ba da su na ve de ne me re ko ji ma se od ra sli i ue ni ci pod sti u da se su prot sta vlja ju na si lju i da ga pri ja vlju ju, kao i me re ko je tre ba da obes hra bre po ten ci jal ne na sil ni ke. Tre ba da bu du ja sno for mu-li sa ni po stup ci ta ra di ti u slu a ju da se uoi na si lje (ili da se sum nja na nje ga), po seb no u si tu a ci ja ma ka da se na si lje po na vlja. Ak ci o ni plan tre-ba da pred vi di i ru tin ske pe ri o di ne me re pra e nja pri sut no sti na si lja u ko li. S ta kvim pla nom tre ba upo zna ti sve za in te re so va ne i na nje ga ga kon stant no pod se a ti. I na rav no, tre ba sve ui ni ti da ono ne osta ne sa mo mr tvo slo vo na pa pi ru ve da se spro vo di u prak si.

Pre ven tiv ne me re

Ak ci o ni pla no vi, u skla du sa po slo vi com bo lje spre i ti ne go le i ti vi e raz ra u ju na i ne pre ven ci je na si lja ne go in ter ven ci je u slu a ju na si lja. Me-re pre ven ci je mo gu bi ti raz li i te slo e no sti i za sni va ti se na raz li i tim prin-ci pi ma. One se kre u od pre u re e nja fi zi kog okru e nja, pa do raz vi ja nja kom plek snih pre ven tiv nih pro gra ma.

81 Vidi detaljnije u Posebnom protokolu za zatitu dece i uenika od nasilja.


Vo e nje ra u na o pro sto ru u ko li i oko nje

Ov de se pre sve ga mi sli na stva ra nje si gur ni jeg okru e nja za de cu, ko je se po sti e raz li i tim me ra ma, po ev i od ar hi tek ton skih me ra kao to su ogra i va nje dvo ri ta, pre u re e nje pro sto ra ta ko da omo gu u je bo lji nad zor ue ni ka, ulep a va nja i i e nja kol skog pro sto ra (i ja ide ja je da pro vo e-nje vre me na u ru nom, za pu te nom pro sto ru pod sti e de cu na agre siv nost i van da li zam) pre ko in ter ven ci ja u kol skom okru e nju (npr. uki da nje ka-fi a u oko li ni), pa do po sta vlja nja vi deo-nad zo ra i za po lja va nja pro fe si o-nal nog obez be e nja. U mno gim ko la ma u SAD na ula zu su po sta vlje ni de tek to ri za me tal ka ko bi se spre i lo da ue ni ci uno se oru je. U Fin skoj je, na pri mer, u ne kim ko la ma raz vi jen si stem za ti te pod na zi vom Te le-Alert: ue ni ci mo gu da no se oda i lja e u ob li ku na ru kvi ca i da, ka da su u opa sno sti, po a lju sig nal za du e nom na stav ni ku ili obez be e nju ko ji on da mo e br zo da re a gu je.

Po ve an nad zor nad ue ni ci ma u kol skim hod ni ci ma i dvo ri tu, pa i na pu tu od ko le do ku e, re do van je ele ment si ste mat skih pre ven tiv nih me-ra, i to ele ment ko ji je ste efi ka san. Mi ni ma lan nad zor i kon tro lu ko ula zi u ko lu, a ko iz la zi u na im ko la ma su oba vlja li de ur ni ue ni ci. U po-sled nje vre me, me u tim, po ka zu je se da su de ur stva ue ni ka ne do volj na me ra, i mno ge osnov ne ko le an ga u ju pri vat no obez be e nje. Vla da Sr bi je je, po ugle du na sli ne ak ci je u dru gim ze mlja ma, jo 2002. go di ne po kre-nu la ak ci ju kol ski po li ca jac, i ji cilj je da se po li caj ci ko ji bi pret hod no bi li za ta kav po sao ob u e ni ras po re de u jed noj ili vi e ko la i obez be u ju si gur nost ue ni ka u ko li i nje noj oko li ni. Po et kom 2009. go di ne bi lo je an ga o va no 305 po li ca ja ca na pod ru ju 562 ko le, a pre ma ak tu el nom do-go vo ru Vla de i MUP, sva ka ko la bi tre ba lo da do bi je kol skog po li caj ca.

Pr ve go di ne mo rao sam da ra dim po 12 sa ti dnev no. Naj vi e pro ble ma bi lo je s biv im ue ni ci ma i lju di ma ko ji sta nu ju oko ko le. Do la zi li su u dvo ri te i pra vi li pro ble me, pre ki da li a so ve, mal tre ti ra li ue ni ke i pro fe so re. U po et ku je bi lo te-ko, ni sam po zna vao ni na stav ni ke ni a ke. Bi lo je mno go tu a, pro na la zio sam sva ta: od nar ko ti ka do va tre nog oru ja. Jed nom sam na a su na ao dva na pu-nje na pi to lja. Pro fe sor je pi sao po ta bli okre nut le i ma, a a ci su se za ba vlja li ta ko to su mu ni a ni li u po ti ljak!

Mi lo rad Gru ji, kol ski po li ca jac u sred njim ko la ma(Ne delj ni te le graf, 15. 5. 2008.)


Pra vi la po na a nja

Ako e li mo da se ne ko pra vi lo ne kr i, po et ni ko rak ka tom ci lju jeste da se to pra vi lo ja sno is tak ne. Sve dok se pra vi la ja sno ne for mu li u, ue-nik mo e bi ti u di le mi ta je sve do zvo lje no a ta za bra nje no, ta je po elj-no a ta ne po elj no, pri klad no ili ne pri klad no. De te se sre e sa raz li i tim uput stvi ma ka ko se tre ba a ka ko ne tre ba po na a ti u ra znim kol skim si tu-a ci ja ma. Ne ka uput stva za po na a nje pre su sa ve ti ne go na red be, ne ka su, iz gle da, oni ma ko ji ih da ju ma nje va na, a ne ka va ni ja, oko ne kih kao da po sto ji sa gla snost, oko ne kih ne. Is ti ca nje pra vi la po na a nja slu i, pre sve-ga, da se ue nik oba ve sti o to me ko ja pra vi la po sto je, jer va na pra vi la ne tre ba da se sa mo pod ra zu me va ju. Sem to ga, pra vi la svo jim jav nim ob-zna nji va njem do bi ja ju na va no sti. U is toj si tu a ci ji de te to vim po na a njem upra vlja ju raz li i te nor me: nor me vr nja ke gru pe, one ko ji ma ih ue ro di-te lji, one ko je is ti u na stav ni ci. Ka da se de si da su te nor me u me u sob noj ko li zi ji, de te e se upra vlja ti pro ce nom ko li ko je ko ja od su par ni kih nor mi za i sta va na i ozbilj no iz re e na.

Pra vi la po na a nja u ko li ve o ma su zna aj na i tre ba ih pa lji vo for mu-li sa ti, vo de i ra u na o raz li i tim mo men ti ma (Vi zekVi do vi i sar, 2003). Na ve u ukrat ko ne ke prin ci pe po ko ji ma tre ba for mu li sa ti pra vi la po na-a nja da bi bi la de lo tvor na.

Pra vi la tre ba da su ra zu mlji va ono me ko me su na me nje na. Pra vi la pre u ze ta iz zva ni nih do ku me na ta na ma nje nih od ra sli ma de cu od-bi ja ju svo jim na i nom for mu li sa nja i tre ba ih pri la go di ti de te to vom go vo ru.

Klju na pra vi la tre ba da su is tak nu ta na vi dlji vom me stu. Ti me im se da je na zna a ju a ue ni ci e ih e e i ta ti i lak e za pam ti ti.

Tre ba oda bra ti ma nji broj klju nih pra vi la (pet do se dam). U u mi pra vi la te ko je ra za zna ti ta je ma nje a ta vi e zna aj no, a uz to za mor no ih je i ta ti.

Tre ba obra zlo i ti za to je ne ko pra vi lo do ne to (ba rem za ona pra vi la za ko je se pret po sta vlja da nji hov smi sao de ci ni je sa svim ja san).

Po elj no je pra vi lo for mu li sa ti u po zi tiv nim a ne ne ga tiv nim ter mi-ni ma. Svr ha to ga je da de te tu ne ka da, kad mu se ka e ta ne tre ba da ra di, ne mo ra bi ti ja sno ta tre ba da ra di, i za to to ne ga tiv ne for mu-la ci je iza zi va ju ne ga tiv ni je emo ci o nal ne aso ci ja ci je. Ovog pra vi la se ne mo e mo uvek pri dr a va ti, i ne kad je lak e i ko ri sni je pre ci zno re i ta ni je do zvo lje no.

Pra vi la tre ba da su me u sob no usa gla e na. Ue ni ci tre ba da bu du uklju e ni u pro ces do no e nja pra vi la. Uklju e-

nost ne zna i nu no da i de ca od lu u ju o pra vi li ma; iz ve sno ue e


ue ni ka po sto ji i ako se donosioci pravila konsultuju s uenicima u procesu osmiljavanja pravila.

Uz pra vi la se pod ra zu me va ju i po sle di ce za nji ho vo pri dr a va nje ili kr e nje. Od su tin ske je va no sti da se po hva le i po ku de, na gra de i ka zne, do sled no i pred vi dlji vo pri me nju ju. U pro tiv nom, pra vi la po-sta ju mr tvo slo vo na pa pi ru ko je ima ju sa mo kon traefe kat.

Pra vi la mo ra ju bi ti spro vo di va. Ako se po ka e da je ne ko pra vi lo ne de lo tvor no, tre ba ga pro me ni ti.

Ono e mu se te i je ste da grup na pra vi la, ako ve to ni su, pre ra stu u grup ne nor me, to zna i da po sta nu ve in ski pri hva e na, po to va na do-bro volj no a ne zbog mo gu ih sank ci ja. Ako od ba ci va nje agre si je me u ue ni ci ma jo ni je grup na nor ma, to tre ba da po sta ne; ako je ve nor ma, tre ba da po sta ne jo vi dlji vi ja i vi e oba ve zu ju a.

Me re na gra i va nja i ka nja va nja

Dru ga gru pa me ra ne kad do bi ja stru ni na ziv or ga ni zo va nje kon tin-gen ci ja pot kre plje nja, a od no si se na me re ko ji ma se od re u ju po sle di ce na sil nog i pro so ci jal nog po na a nja. Cilj me ra je, re e no je zi kom te o ri je ue nja, da po mo u na gra da i ka zni osla be agre siv no po na a nje i po ja a ju po zi tiv no po na a nje ne kom pa ti bil no sa agre si jom, re e no sva ko dnev nim go vo rom, po bri nu ti se da se na si lje ne is pla ti. Naj e i na in je za preti ti ka zna ma (ili po sle di ca ma, ka ko se one ne kad na zi va ju u ko mu ni ka-ci ji sa ue ni ci ma), ko je se u prak si kre u od bla gih ka kve su opo me ne i raz go vo ri, do ri go ro znih kao to je iz ba ci va nje iz ko le, a vr sta i te i na ka zne za vi si od to ga o kom na si lju se ra di, pro tiv ko ga, s ko jim raz lo gom, s ko jim po sle di ca ma itd. Upo re do sa od vra a njem od na si lja, ni zom me ra se pod sti e po elj no po na a nje ko je, sma tra se, po sto ji u re per to a ru ali se ret ko ko ri sti.

Oe ku je se da pro pi sa ne na gra de i ka zne ne ma ju sa mo di rekt nog efek-ta na onog pre ma ko me se pri me nju ju ve da ima ju i po sred ne, sup til ni je efek te. Ob zna nji va njem ko ji po stup ci e bi ti na gra e ni, ko ji ka nje ni is ti u se nor me i vred no sti gru pe. Pro re i va njem na sil nog po na a nja sma nju je se i broj na sil nih mo de la ko je de te vi di i mo e da imi ti ra. Po bolj a va ju se uslo vi ra da ko ji on da vo de bo ljoj op toj kli mi u ko li.

Mno gi su sklo ni da u na gra da ma i ka zna ma, pre sve ga u otrim me ra-ma pre ma pre stup ni ci ma, vi de la ko re e nje za pro blem na si lja u ko la ma. Po go to vo je u ne po sred nim re ak ci ja ma na opa e no na si lje vi dlji vo (sa svim u skla du sa fru stra ci o nom te ori jom agre si je) ko li ko je jak im puls za ka-nja va njem ko je tre ba da je ne sa mo vas pit na me ra ve i od ma zda. Re e nja


ko ja se ra a ju iz ova kvog osvet ni kog im pul sa i be sa, po pra vi lu se svo de na to stro i je ka zne.82

Tre ba, me u tim, bi ti sve stan ni za ogra ni e nja ove vr ste in ter ven ci ja. Pre sve ga, ta kve re ak ci je su e sto krat kog da ha i tra ju ono li ko ko li ko i jav no zgra a nje nad ne kim do ga a jem. Nji ho va stro gost i ne pri me re nost uka zu ju da i ni su za mi lje ne kao me re pre ven ci je, ve kao me re tre nut ne od ma zde ili udo vo lja va nje osvet ni kom be su jav no sti, pa ni je ni u do da e sto po ve a va-ju a ne sma nju ju ni vo na si lja. Ako ima mo na umu ma nje dra sti ne me re, ne tre ba kre ta ti od pre te ra no po jed no sta vlje ne ide je ta su na gra de, a ta ka zne, ve tre ba pro u i ti mo ti va ci ju ko ja sto ji iza ne kog po stup ka. Ke ler i Ta pa sak (Kel ler i Ta pa sak, 1997: 119) na vo de pri mer ka da je ue ni ko va agre siv nost vid be a nja iz aver ziv ne si tu a ci je, i ta da ka zne kao to su sla nje kod di-rek to ra i iz ba ci va nje sa a sa pred sta vlja ju pot kre plje nje ta kvom agre siv nom po na a nju. Za tim, ve li ki deo na si lja je ne vi dljiv za na stav ni ka ili oso be ko je bi tre ba lo da spro vo de nad zor. Od ra sli su sklo ni da ma nje otro ka nja va ju ob li ke na si lja ko ji ni su fi zi ko na si lje, ma da se po ka zu je da su dru gi ob li ci na si lja za de cu pod jed na ko bol ni. Ni je la ko obez be di ti da ka zne bu du do-sled no pri me nji va ne, da bu du uvre me nje ne i pri me re ne. Osla nja nje na ka-zne nu po li ti ku, po go to vo ako je to glav no sred stvo su prot sta vlja nja na si lju, a lje de ci po ru ku da je mo ono to je bit no, i me se u stva ri afir mi e na si lje kao na in kon tro le pu tem pri si le.

82 Tipian primer je odluka poljske vlade o merama protiv kolskog nasilja hitno doneta posle sluaja samoubistva jedne etrnaestogodinje uenice koju su nekoliko uenika iz njenog razreda seksualno poniavali i sve to snimali mobilnim telefonom. Odgovor Vlade na dogaaj koji je okirao javnost bio je uvoenje nulte tolerancije prema nasilju, mogunost da nasilna deca idu u posebne kole i na prinudni rad, a roditeljima nasilne dece i nastavnicima koji ne prijave nasilje zapreeno je strogim kaznama (BBC News, 3. 9. 2006.).


Is ti ca nje da se ko la ne e sa rav no du no u od no si ti pre ma kol skom na si lju bez ob zi ra na to da li je sla bog ili ja kog in ten zi te ta ozna a va se kao po li ti ka nul te to le ran ci je. Nul ta to le ran ci ja ne mo ra nu no da zna i ri go ro zan od nos pre ma na sil ni ku, ali naj e e se upra vo ta ko shva ta: kao pret nja da e se ri go ro zno ka zni ti bi lo ka kvo pri me e no na si lje. Me ra nul te to le ran ci je obi no pod ra zu me va pri vre me no ili traj no uda lja va nje iz ko le de ce ko ja su pre kr i la za bra nu. Ot ka ko je 1994. go di ne u SAD do net ukaz po ko jem se od ko la zah te va da se nul ta to le ran ci ja po ka zu je pre ma ue-ni ci ma ko ji une su oru je u ko lu, sve ve i broj ko la u SAD usva ja po li ti ku nul te to le ran ci je pro i ru ju i oblast po na a nja ko je se ne e to le ri sa ti, uzda-ju i se pri tom u po zi tiv ne efek te ova kve po li ti ke. Is tra i va i, me u tim, na-vo de broj ne ap surd ne pri me ne ovog pra vi la u prak si83 i upo zo ra va ju na niz kon tra-efe ka ta ko je pri me na ova kve me re sa so bom no si (Lim ber, 2004). Pr vo, ta kva me ra bi, ako bi se do sled no pri me nji va la, po ga a la ve li ki broj de ce, ma kar se ra di lo sa mo o fi zi kom na si lju. Mno ga de ca na ko ju bi se me ra od no si la i ina e su sklo na an ti so ci jal nom po na a nju, i auto mat sko is klju e nje ta kve de ce iz ko le pro sto bi ih gu ra lo u de lin kven ci ju sma-nju ju i im iona ko ma le an se da se u svo joj oko li ni su sret nu sa po zi tiv nim mo de li ma ko ji bi mo gli uti ca ti na njih. Sma nje nje agre si je unu tar ko le ima lo bi za po sle di cu go to vo si gur no po ve a nje na si lja van ko le. Uz to, stva ra la bi se ko li zi ja sa dru gim me ra ma, kao to je ohra bri va nje ue ni ka i od ra slih da pri ja ve na si lje, jer mno gi ne bi bi li sprem ni da se a le na na sil-ni ke ako zna ju da e ta ko bi ti od go vor ni za ne i je iz ba ci va nje iz ko le. Sve u sve mu, za klju u ju auto ri, is klju i va nje ue ni ka kao i ro ko za sno va na me ra pre ven ci je/in ter ven ci je si le dij stva ne pre po ru u je se i mo e pod ri ti dru ge uspe ne po ku a je pre ven ci je si le dij stva (str. 362).

Ka zne ko je mo e da od re di ko la u slu a ju te ih is pa da sma tra ju se su vi e sla bim a sa mim tim i ne e fi ka snim,84 pa ka nja va nje pre u zi ma ju dru ge in sti tu ci je. U SAD je od ra nih de ve de se tih uve de na prak sa vas pit-nih kam po va na lik voj nim (bo ot camps), u ko je ro di te lji mo gu po sla-ti svo ju de cu, i gde su de ca pod vrg nu ta stro goj di sci pli ni i dri lu, obi no 36 me se ci. Ge ne ral no, ta kve me re za stra i va nja ni su po ka za le du go ro ne

83 Zabeleeni su sluajevi da je desetogodinji deak izbaen iz kole (istina, na jedan dan) jer je uneo plastini pitolj od 3 cm. kojim je bila naoruana njegova plastina lutkaratnik, a deak je oruje otkrio dok je preturao po depovima traei deparac. Uenik drugog razreda doneo je u kolu dedin depni sat da ga pokae drugovima. Na njegovu nesreu, sat je kao dodatak imao noi duine oko 3 cm. Deak je suspendovan i poslat na mesec dana u lokalnu alternativnu kolu. Uenica je suspendovana jer joj se u paketu za uinu naao no koji joj je stavila majka da bi oljutila jabuku. (Skiba i Peterson, 1999)

84 U naim osnovnim kolama najotrija kazna kojom uenik moe da bude kanjen jeste ukor nastavnog vea, to povlai jedinicu iz vladanja (koja ne ulazi u prosek ocena). Da bi uenik bio premeten u drugu kolu, neophodna je saglasnost njegovih roditelja.


efek te. Ra dio sam u sa ve to va li tu, iz no si svo je is ku stvo je dan psi ho log, sa jed nim tri na e sto go di nja kom ko ji je iz ja vio, na kon to je bio do su za pre pla en su di jom ko ji ga je osta vio sa mog u e li ji iz me u dve e li je s od-ra slim kri mi nal ci ma, da vi e ni kad ne e kr i ti za kon. Ne ko li ko da na po sle pu ta nja, opet je uhap en zbog pro val ne kra e. Za klju io je da mu je su di-ji na pre su da po mo gla da shva ti da mo e da iz dr i sve to si stem ba ci na nje ga i ose ao se vi e an ti so ci jal no osna en, ne po vre div i om ni po ten tan ne go pre krat kog bo rav ka u za tvo ru. Ova kva re ak ci ja si gur no ni je bi la ono tu ma e nje ko je je su di ja pri elj ki vao (Mar cus, 2007: 158).

Pre ven tiv ni pro gra mi

Cilj pre ven tiv nih pro gra ma je da sma nje ve ro vat no u bu du eg na si lja u ko li. Go vo ri se o tri vr ste pre ven ci je: pri mar noj, se kun dar noj i ter ci jar noj.

Pri mar na pre ven ci ja usme re na je ka ce loj po pu la ci ji, a ne sa mo ka nje-nim ri zi nim de lo vi ma. Nje na pred nost je to ob u hva ta njem ce le gru pe osna u je i mo ti vi e de cu ko ja ni su sklo na na si lju da po mog nu u sma nje nju na si lja. Uosta lom, u vr nja koj kul tu ri u ko joj je na si lje uobi a je no i pro-i re no, agre siv no po na a nje ne tre ba ve zi va ti sa mo za ri zi nu de cu, ve se ono mo e sma nji ti i me u tzv. ne ri zi nom de com. Do bra stra na ce lo kol-skih pro gra ma jeste i to to se, ra de i sa svom de com, ne pra vi dis kri mi na-ci ja i iz be ga va na taj na in mo gu a stig ma ti za ci ja bi lo agre siv ne de ce bi lo r ta va. Ovi pro gra mi se mo gu ra di ti ru tin ski, kao deo kol skog ku ri ku lu-ma. Ne ka da se iz be ga va nje da se pro gra mi fo ku si ra ju na de cu sa ri zi kom po ja vlju je kao sla bost, jer ta kva de ca vi e iz o sta ju iz ova kvih pro gra ma(i iz ko le uop te), pa is pa da da to su de ci ova kvi pro gra mi ma nje po-treb ni, to se oni u nji ma vi e an ga u ju i obr nu to.

Se kun dar na pre ven ci ja od no si se na rad sa ri zi nom po pu la ci jom ili oni ma ko ji pro ble ma ti no po na a nje is po lja va ju u bla gom ste pe nu. Je dan ta kav pro gram, ko ji se ne ti e na si lja, u SAD je Po mo na star tu (Head Start Pro gram), ko ji je 1965. go di ne ot po et u okvi ru ob ja vlje nog ra ta pro tiv si ro ma tva, u ko ji je do 2005. go di ne bi lo uklju e no pre ko 22 mi-li o na de ce (pro gram jo uvek tra je). Za da tak pro gra ma je da pred kol skoj de ci iz si ro ma nih po ro di ca, ve od uz ra sta 34 go di ne, pru i po mo u za do vo lja va nju nji ho vih emo ci o nal nih, so ci jal nih, zdrav stve nih, pre-hram be nih i psi ho lo kih po tre ba. Po sto je kon tro verz ni re zul ta ti o efek-ti ma, a naj e i su oni ko ji go vo re o ma lim ali kon zi stent nim po zi tiv nim re zul ta ti ma. U obla sti na si lja, se kun dar na pre ven ci ja se od no si na rad sa ri zi nom gru pom mla dih, za ko ju se pro ce nju je da po sto ji ri zik da po i ne na si lje. U fak to re ri zi ka za na sil no po na a nje ubra ja ju se: ni sko in te lek tu-al no ili aka dem sko po stig nu e, hi pe rak tiv nost, ne raz vi je ne so ci jel ne ve-ti ne, mla di ro di te lji, neo d go va ra ju i vas pit ni po stup ci ro di te lja, su ko bi


me u ro di te lji ma, ni zak so ci o e ko nom ski sta tus, dru e nje sa de lin kvent-nim vr nja ci ma, dez or ga ni zo va no i na sil no su sed stvo, do stup nost oru ja i dro ge (Kel ler man i sar., 1998).

Jed no ogra ni e nje ovih pro gra ma jeste to to se de ca eti ke ti ra ju kao sklo na ri zi ku, i mo e se za mi sli ti da ta kvo eti ke ti ra nje ima uti ca ja i na sa mu de cu, i na nji ho ve vr nja ke i na stav ni ke. Do bra stra na je u tome to se in ter ven ci ja lak e mo e pri la go di ti de ci, za raz li ku od pri mar nih pro-gra ma ko ji su uni form ni, po de e ni ne kom pro se nom de te tu i svim pro-ble mi ma za jed no, pa ni ti su pri la go e ni kon kret nom pro ble mu ni ti e sva de ca re a go va ti pod jed na ko. Po to se ne ra de sa svom de com, spro vo e nje pro gra ma se kun dar ne pre ven ci je mo e bi ti ra zno vr sni je. U nji ma se e e ko ri sti sa ve to va nje i te ra pij ski pri stup, po ma ga nje u ue nju, da va nje do-ma ih za da ta ka, ra di o ni ar ski rad u ma njim gru pa ma. Od 10 pro gra ma ove vr ste ko je ana li zi ra ju Filds i Mak na ma ra (Fi elds i McNa ma ra, 2003), sa mo 5 je bi lo u okvi ru ko le, ma da su ra di li sa ue ni ci ma. Gu e ra i sa-rad ni ci (Gu er ra, Nucci, i Huesmann, 1994) sma tra ju da pri mar ni pro gra-mi po ma u onoj de ci sa ri zi kom ko ja po ka zu ju sklo nost bla im ob li ci ma na si lja, dok ne ma ju efek ta na de cu ko ja su u ve em ri zi ku ili pri pa da ju na-sil ni ci ma. Ako se stra te gi ja bor be pro tiv na si lja usme ri ka se kun dar nim pro gra mi ma, mo e se ja vi ti pro ble m da ve li ki broj de ce sa ri zi kom osta ne ne i den ti fi ko van, pa i bez an se da im se po mog ne.

Ter ci jar na pre ven ci ja od no si se na rad sa mla di ma ko ji su ve oka-rak te ri sa ni kao na sil ni ci. Po sto je di ja me tral no opre ni sta vo vi ka kav stav za u ze ti pre ma ta kvim ue ni ci ma. S jed ne stra ne su zah te vi za nul tom to-le ran ci jom i otrim ka nja va njem i izo lo va njem od po ten ci jal nih r ta va. Po go to vo na kon me dij skog obe lo da nji va nja slu a je va na si lja, jav nost zah-te va otre ka zne ko je bi bi le od ma zda pre ma po i ni o ci ma i otra opo me na za ubu du e. Pro blem je to se naj e e sve to oe ku je od ko le, ali ko la ni je usta no va ko ja se ba vi ka nja va njem. i nje ni ca da se ne ki slu aj na-si lja de sio u ko li, u bli zi ni ko le ili da su po i ni o ci ue ni ci, ne i ni ko lu nad le nom da se ba vi utvr i va njem kri vi ce i ka zne nim me ra ma. Is klju-i va nje na sil ni ka iz ko le po ve a va ve ro vat no u da ljeg de lin kvent nog i kri mi nal nog po na a nja. S dru ge stra ne, ka ko dru ga i je za ti ti ti nji ho ve r tve? Re e nje se tra i u pro gra mi ma ter ci jar ne pre ven ci je ko ji bi se ra di li sa na sil ni ci ma. Dok se ovi pro gra mi e sto spro vo de u vas pit no-po prav nim do mo vi ma i cen tri ma za so ci jal ni rad, pi ta nje je ko li ko je ko la po go dan am bi jent za re a li za ci ju ovih pro gra ma.

Je dan od pro gra ma ter ci jar ne pre ven ci je ko ji se sma tra do ka za no uspe-nim jeste mul ti si stem ska te ra pi ja (MST). U ovom pro gra mu, rad sa ma-lo let nim de lin kven ti ma usme ren je ma nje na li nost a vi e na in ter per-so nal ne ve ze sa okru e njem. Pro gram, ko ji tra je oko 4 me se ca, zah te va uklju e nost so ci jal ne mre e de te ta i in ten zi van rad sa po ro di com. Za da tak


pro gra ma je da se osla be so ci jal ne ve ze sa de lin kvent nim okru e njem a us po sta ve i oja a ju ve ze sa po ro di com, ro a ci ma, kom i ja ma, ne de lin-kvent nim vr nja ci ma (Bor duin i sar., 1995).

Ov de se ba vi mo pru a njem psi ho lo ke po mo i, i kol skim pro gra mi ma za sno va nim na psi ho lo kim te o ri ja ma. Ne ki pro gra mi pre ven ci je na si lja sa sto je se u so ci jal nim in ter ven ci ja ma, ne ki na far ma ko lo gi ji. Pro gra mi fo ku si ra ni na psi ho lo ke kom po nen te su naj broj ni ji. Mo e im se upu ti ti pri med ba da su na gla a va ju i psi ho lo ke fak to re pre sve ga kod na sil ni ka, sklo ni da za ne ma re do pri nos kol skog kon tek sta, or ga ni za ci je ra da ko le i i reg okru e nja.

Za da ci pre ven tiv nih pro gra ma

Kao to pro gra me gru bo mo e mo raz vr sta ti pre ma to me ko me su na me-nje ni, isto ta ko bi bi la ko ri sna kla si fi ka ci ja pro gra ma pre ma to me ta se u nji ma ra di, e mu su na me nje ni. Pro gra mi, me u tim, ret ko kad ima ju sa-mo je dan za da tak, ta ko da je zgod ni je pri ka za ti li stu osnov nih za da ta ka ko ji se u pro gra mi ma po sta vlja ju, uz na po me nu da ne ki pro gra mi mo gu ima ti sa mo je dan, a ne ki vi e ci lje va.

Raz vi ja nje so ci jal nih ve ti na

Na sto ja nje da se de ca na u e od go va ra ju im ve ti na ma u so ci jal noj ko-mu ni ka ci ji lo gi na je po sle di ca ide je da pro ble mi u so ci jal nim od no si ma do brim de lom na sta ju zbog ne do stat ka so ci jal nih ve ti na, a da se te ve ti-ne, kao i sva ko po na a nje, mo gu ui ti. Pri me nje no na agre siv nost, ako se po e od sta va da je agre siv no po na a nje ob lik ne a de kvat nog re a go va nja to kom so ci jal ne in ter ak ci je, ko je te ti i sa mom od no su i de te tu ko je se agre siv no po na a, a da se de te ta ko po na a za to to je ume sto so ci jal no ade kvat ni jih po stu pa ka, usvo ji lo upra vo ta kav re per to ar re a go va nja, do i e se do sta va da agre siv no de te tre ba str plji vo ui ti da se u so ci jal nim si tu a ci ja ma po na a na ade kvat ni ji, so ci jal no pri hva tljiv na in.

Tre nin zi so ci jal nih ve ti na raz vi ja ju se od se dam de se tih go di na i pr vo-bit no su bi li na me nje ni so ci jal no izo lo va noj, za ne ma re noj de ci, a ka sni je i od ba e noj de ci i de ci sa an ti so ci jal nim po na a njem. U prak si, raz vi ja-nje so ci jal nih ve ti na ima sna nu bi hej vi o ral nu kom po nen tu, jer se ra di o mo di fi ko va nju po na a nja pri ko jem se ko ri ste raz li i ti prin ci pi te o ri je ue nja i raz li i te teh ni ke ue nja. Po na a nje se mo di fi ku je pot kre plje njem ko je ne po sred no pra ti uspe no iz ve de ne po stup ke, a de te naj e e ui ta ko to po sma tra i imi ti ra mo del i uve ba va spe ci fi ne po stup ke u pri su stvu tre ne ra ili u gru pi vr nja ka ko ji da ju po vrat ne in for ma ci je i po hva le.


Na po et ku tre nin ga, de ci se ka e ko je so ci jal ne ve ti ne e ui ti i za to su one va ne. Spe ci fi ni po stup ci od no se se na da va nje po zi tiv nih i ne ga tiv-nih ko men ta ra, pri hva ta nje ne ga tiv nih ko men ta ra, odo le va nje vr nja kim pri ti sci ma, po stu pa nje u kon flikt nim si tu a ci ja ma. Ue se vr lo spe ci fi-ne so ci jal ne ve ti ne, ko je se po sle ge ne ra li u i in te gri u. Ta ko, u jed nom pro gra mu, me u po et ne so ci jal ne ve ti ne ko ji ma se de te ui su: slu a nje, ot po i nja nje raz go vo ra, vo e nje raz go vo ra, po sta vlja nje pi ta nja, za hva lji-va nje, pred sta vlja nje, pred sta vlja nje dru gih, da va nje kom pli me na ta (Gold-stein, Harootunian i Conoley, 1994). Pri li kom pod u a va nja so ci jal nim ve-ti na ma, obra a se pa nja i na sti ca nje i upra nja va nje ve ti na agre siv na de ca mo gu, na pri mer, na u i ti ka ko da kon tro li u bes, ali ih tre ba ui ti da tu ve ti nu sprem no pri me nju ju. Po ka za lo se da su pro gra mi sa agre siv nom de-com pri me re ni ji i uspe ni ji ako se ra di sa de com ko ja is po lja va ju re ak tiv nu agre si ju ne go sa de com ko ju ka rak te ri e pro ak tiv na, pre da tor ska agre si ja.

Isto rij ski, tre nin zi so ci jal nih ve ti na su ret ko ima li sa mo bi hej vi o ral-nu kom po nen tu. Da le ko po pu lar ni ji je bio tzv. kog ni tiv no-bi hej vi o ral ni pri stup ko ji se, sem na te o ri ja ma ue nja, za sni vao i na te o ri ja ma so ci jal-ne kog ni ci je. Na i me, ve sa pro i re njem pri me ne tre nin ga sa po vu e ne, izo lo va ne de ce na od ba e nu i agre siv nu de cu, po ja vi la se i ve a po tre ba da u pro gra me bu du uklju e ne in ter ven ci je ko je se ti u sa mo re gu la ci je i kon tro le agre siv no sti, a ove in ter ven ci je bi le su uve li ko raz ra i va ne u okvi ru kog ni tiv no-bi hej vi o ral ne te ra pi je. Od raz li i tih mo de la so ci jal ne kog ni ci je, u ak tu el nom kor pu su kog ni tiv no-bi hej vi o ral nih te ra pi ja naj-e e je za stu pljen mo del ob ra de so ci jal nih in for ma ci ja (Dod ge, 1993; Crick i Dod ge, 1994).

Kog ni tiv no-bi hej vi o ral ni pri stup na sto ji, da kle, da in te gri e dve per-spek ti ve: bi hej vi o ri sti ku i kog ni ti vi sti ku. Naj op ti je po la zi te je da de te-to ve emo ci je i po na a nje za vi se od na i na na ko ji ono in ter pre ti ra si tu a ci ju i svo ja is ku stva. Kog ni tiv no-bi hej vi o ral na te ra pi ja po e la je da se pri me-nju je u ra du sa de com ka snih e zde se tih, naj pre u ra du sa im pul siv nom de com (Me ic hen ba um i Go od man, 1971). Im pul siv na de ca ue na su da us po sta vlja ju bo lju sa mo kon tro lu ta ko to e ui ti da sa ma se bi da ju ver-bal ne in struk ci je i da ih se pri dr a va ju. Bi hej vi o ral na kom po nen ta is po lja-va se na dva na i na: pre ko is ti ca nja uti ca ja si tu a ci je na po na a nje (od no si u po ro di ci, ra ni je tra u mat sko is ku stvo, ko mu ni ka ci ja sa na stav ni ci ma) i pod u a va nja ne do sta ju im so ci jal nim ve ti na ma, a kog ni tiv na kom po nen-ta is po lja va se u po ku a ji ma me nja nja kog ni tiv nih is kri vlje nja i kog ni tiv-nih ne do sta ka (Men nu ti i sar., 2006).

Kog ni tiv ni ele men ti u kog ni tiv no-bi hej vi o ral nom pri stu pu da nas su do mi nant ni, ma da je ne ta ko dav no (se dam de se tih go di na), ka ko pod se a-ju Loh man i Par di ni (Loc hman i Par di ni, 2008), po sto jao ve li ki ot por nji-ho vom pri klju i va nju ta da vla da ju em mo de lu pro me ne po na a nja, to li ko


ve li ki da su ne ki bi hej vi o ral ni a so pi si ak od bi ja li da ob ja vlju ju lan ke u ko ji ma se po ja vlju je ter min kog ni ci ja.

Sa mi pro gra mi za ob u a va nje u so ci jal nim ve ti na ma vre me nom su po sta ja li slo e ni ji i du i (ume sto 23 me se ca tra ju po go di nu i vi e da na) i u rad su uklju i va li i vr nja ke bez te ko a. Pro gra mi su uklo plje ni u mul ti-kom po nent ne pro gra me ko ji npr. uklju u ju i pri mar nu pre ven ci ju, tre ning ro di te lja i na stav ni ka. Fo ku si ra ju se i na so ci jal ne ve ti ne i na sa mo re gu la-ci o ne ve ti ne. Po to se po ka za lo da ak i kad po sto ji ja san na pre dak u de-te to vom po na a nju, ne do la zi nu no do pro me ne nje go vog so ci o me trij skog sta tu sa, to je zna i lo da pro blem ne le i sa mo u de te tu i nje go vim li nim ka rak te ri sti ka ma i po stup ci ma, pa se u okvi ru pro gra ma raz vi ja ju stra te-gi je us po sta vlja nja ve za sa ne pro ble ma ti nim vr nja ci ma ko o pe ra tiv nim ue njem, po sti za njem nad re e nog ci lja itd. (Bi er man i Po wers, 2009).

Re a va nje so ci jal nih pro ble ma

Ovi pro gra mi su se ta ko e raz vi li se dam de se tih go di na. Ma da su se, kao to je spo me nu to, pro gra mi ko ji se ba ve so ci jal nim ve ti na ma pro i-ri li i na re a va nje so ci jal nih pro ble ma pa je te ko na pra vi ti ja snu raz li ku iz me u njih, ne ka raz li ka se ipak mo e iz ve sti. Za raz li ku od pro gra ma ko ji na sto je da de te to vu in ter ak ci ju po bolj a ju ue i ga raz li i tim so ci jal-nim ve ti na ma, pro gra mi za ob u a va nje u re a va nju so ci jal nih pro ble ma na sto je da in ter ak ci ju po bolj a ju ko ri ste i dru gi put pro ces mi lje nja. Ide ja ko ja iza njih sto ji jeste da adap tiv no so ci jal no po na a nje za vi si od de te to vih kog ni tiv nih spo sob no sti da pra vil no uoi i ana li zi ra so ci jal ni pro blem, da raz mi sli o al ter na tiv nim na i ni ma nje go vog re e nja, pred vi di po sle di ce svo jih po stu pa ka, iza be re op ti ma lan cilj i upra vlja vla sti tim po-na a njem da bi taj cilj po sti glo. Za da tak ovih pro gra ma je da de cu na u e ka ko (o e mu) da mi sle, a ne ta da mi sle (do ka kvog za klju ka da do u). Ovi pro gra mi ne fo ku si ra ju se na is ho de, ve se ba ve pro ce si ma ko ji ma de ca pri la ze si tu a ci ji. De ca se u nji ma ue da so ci jal ne pro ble me re a va ju ko rak po ko rak. U tret ma nu se ko ri ste struk tu ri sa ni za da ci i ma te ri jal kao to su igre i pri e, da bi se to kom tret ma na pa nja po me ra la ka si tu a ci ja-ma iz re al nog i vo ta. Te ra pe ut igra ak tiv nu ulo gu ta ko to eks pli ci ra for-mu la ci je i pri ka zu je ko ri stan na in raz mi lja nja, slu i kao mo del, pru a po vrat nu in for ma ci ju pri li kom od i gra va nja ulo ga, na gra u je i kri ti ku je(Ka zdin, 1987, 1994).

Ne a de kvat nost pro ce sa mi lje nja sa sto ji se u kog ni tiv nim de fi ci ti ma i kog ni tiv nim is kri vlje nji ma (Ken dall i sar., 1990; Ken dall, 1993).

Kog ni tiv na is kri vlje nja su gre ke pri li kom ob ra de in for ma ci ja ko je uti-u na po je din e vu spo sob nost da pri ku plja in for ma ci je i da ih asi mi lu je u po sto je i re per to ar, a re zul tat je po gre no opa a nje re al no sti od ko je sam


po je di nac tr pi. U ta kva kog ni tiv na is kri vlje nja spa da ju raz mi lja nje u pre-te ra no upro e nim, di ho tom nim ka te go ri ja ma (dru gi su ili pri ja te lji ili ne-pri ja te lji, ili do bri ili lo i), se lek tiv na pa nja (usme ra va nje na one aspek te ko ji mo gu bi ti po ten ci jal na pret nja, ne pav da, pro vo ka ci ja), pre te ra no uop-ta va nje, uve re nost da zna ta dru gi mi sle, ola ko za klju i va nje o tu im na-me ra ma, uve re nje da emo ci je od ra a va ju re al nu si tu a ci ju (im sam to li ko ljut, mo ra da su me uvre di li), ri gid na oe ki va nja ka ko ta tre ba da bu de (ni ko ne tre ba da mi go vo ri ta da ra dim, drug uvek mo ra da dr i mo ju stra nu), za ne ma ri va nje po zi tiv nih pri me ra, sklo nost ka ta stro fi nim pred-vi a nji ma, se lek tiv no ap stra ho va nje, mi ni ma li zo va nje

Na si lje ne pro iz la zi sa mo iz kog ni tiv nih is kri vlje nja na sil ni ka, ve i iz kog ni tiv nih is kri vlje nja ko ja ka rak te ri u raz mi lja nja po sma tra a, r-tve, na stav ni ka, ro di te lja. Ta ko, de ca ko ja su sve do ci na si lja mo gu bi-ti sklo na kog ni tiv nim is kri vlje nji ma kao to su emo ci o nal no re zo no va nje (npr. Ova kva de ca sa ma pro vo ci ra ju na si lje), mi ni ma li zo va nje (Ni ta stra no, to je sa mo za dir ki va nje), se lek tiv no ap stra ho va nje (Ne mo gu to spre i ti), pre te ra no uop ta va nje (Ja u bi ti sle de i ako se ume am). Na si lje se odr a va i kog ni tiv nim is kri vlje nji ma r ta va, kao to su raz mi-lja nje sve-ili-ni ta (Mal tre ti ra nje ni kad ne e pre sta ti), mi ni ma li zo va nje i sli no (Doll i Swe a rer, 2006).

Po to su ne a de kvat ne atri bu ci je va an iz raz kog ni tiv nih is kri vlje nja, je dan ob lik ue nja mi lje nja sa sto ji se u me nja nju atri bu ci ja. Sr me nja-nja atri bu ci ja je ste sa gle da va nje ne e ga iz dru ge per spek ti ve. De ca se ue da raz vi ja ju dru ga i ja tu ma e nja si tu a ci je, tu eg i vla sti tog po na a nja od onog na ko ji su na vi kli. Ne ko po na a nje ko je im iz gle da na mer no mo e bi ti slu aj no, ono ko je je zlo na mer no mo e bi ti sa dru gom na me rom. Na ro i ta pa nja u pro gra mi ma po kla nja se uz dr a va nju od ne pri ja telj skih atri bu ci-ja pri da va nja ne pri ja telj ske na me re po stup ci ma dru gih. Po sle di ca toga da se ne daju ne pri ja telj ske atri bu ci je, bi e sma nje nje be sa i agre si je. Pro-gra mi usme re ni na sma nje nje ne pri ja telj skog usme re nja po ka zu ju se kao uspe ni u sma nje nju be sa i agre si je kod de ce (Hu dley i Gra ham, 1993).

Kog ni tiv ni de fi ci ti de ce od no se se na ne do sta tak kog ni tiv nih spo sob no-sti i ve ti na ko ji su u od re e noj si tu a ci ji neo p hod ni. U ta kve de fi ci te ubra ja-ju se ne do volj no raz vi je ne ver bal ne ve ti ne, ne raz vi je na te o ri ja uma kao i sla bo pre po zna va nje i tu ma e nje emo ci ja, ali se pre sve ga mi sli na ne do-volj ne ve ti ne re a va nja pro ble ma. Agre siv na de ca sklo na su br zom re a go-va nju bez raz mi lja nja, smi lja ju ma nje al ter na tiv nih re e nja, smi lja ju ne-a de kvat nih re e nja, ima ju te ko a da od lu e ko je re e nje je naj pri me re ni je si tu a ci ji i da iza bra no re e nje pri me ne, fo ku si ra ju se vi e na kraj nje ci lje ve ne go na pre la zne ko ra ke u nji ho vom do sti za nju, vi de ma nji broj po sle di ca po ve za nih sa svo jim po na a njem, sla bi je uoa va ju uzro ke ne i jih po stu-pa ka (Spi vack i sar., 1976). Unu tar mo de la ob ra de so ci jal nih in for ma ci ja,


kog ni tiv ni de fi ci ti ja vlja ju se u e ti ri po sled nja ko ra ka u mo de lu, ko ji ob u-hva ta ju raz ma tra nje ka ko u ne koj si tu a ci ji naj bo lje od re a go va ti.

Ka ko iz gle da ue nje re a va nja pro ble ma ko rak po ko rak ilu stro va e-mo na pri me ru jed nog ta kvog pro gra ma (Pro gram re a va nja in ter per so-nal nih kog ni tiv nih pro ble ma ICPS I Can Pro blem Sol ve), raz ra e nog za vi e uz ra snih ni voa, od vr ti a do sta ri jih raz re da osnov ne ko le. De ca ue da (a) iden ti fi ku ju pro blem i pre po zna ju vla sti te emo ci o nal ne re ak ci je,(b) raz mi sle o mo gu im na me ra ma dru ge stra ne, (c) smi lja ju mo gu a re e-nja, (d) pred vi a ju mo gu e ne po sred ne i ka sni je po sle di ce sva kog od re e-nja ko je im je pa lo na pa met, (e) pro ce nju ju i me u sob no upo re u ju mo gu a re e nja, (f) oda bi ra ju naj bo lje re e nje, (g) pri me nju ju iza bra no re e nje u kon kret noj si tu a ci ji, i (h) pro ce nju ju is hod svog po stup ka (Shu re, 1992).

Raz vi ja nje em pa ti je

U si tu a ci ji kad jed no de te mal tre ti ra dru go de te, mo na bra na na pa-di ma tre ba lo bi da bu de em pa ti ja po ten ci jal nog na sil ni ka sa de te tom ko je pa ti. to se vi e une se mo u emo ci o nal no sta nje dru ge oso be, ma nje smo sprem ni da je po vre u je mo. Em pa ti ja sa dru gim de te tom bi, da kle, tre-ba lo da nad ja a agre siv ni im puls po ten ci jal nog na sil ni ka, ili da za u sta vi za po e to mal tre ti ra nje, ili da pod stak ne sve do ke da sta nu u od bra nu r tve. Za po i nja nje i na sta vak mal tre ti ra nja upra vo bi bi li zna ci da na sil ni ku ne-do sta je em pa ti nost. U ova kvom na i nu raz mi lja nja zna aj em pa ti je je ve li ki, ali se on u is tra i va nji ma po ka zu je skrom ni ji. U me taana li zi 43 stu di je (Mil ler i Eisen berg, 1988) na e na je zna aj na po ve za nost od 0,18 iz me u em pa ti no sti i agre siv nog/eks ter na li zu ju eg po na a nja. Ma da ni ova ve za ni je iz ra zi to ve li ka, u broj nim stu di ja ma se po ka za lo da se ve za zna aj no sma nju je ako se kao kon trol ne va ri ja ble uklju e pol ili in te li gen-ci ja, to zna i da em pa ti ja ni je uvek sa ma po se bi va na. Da bi se zna aj em pa ti je ja sni je uoio, ko ri sno je pra vi ti raz li ku iz me u dve vr ste em pa-ti je: emo ci o nal ne i kog ni tiv ne. Dok se emo ci o nal na em pa ti ja ti e emo-ci o nal ne re zo nan ce iz me u po sma tra a i po sma tra ne oso be, kog ni tiv na em pa ti ja se od no si na spo sob nost raz u me va nja tu eg raz mi lja nja i ose a-nja, spo sob nost po sma tra nja iz tu e per spek ti ve. Ove dve vr ste em pa ti je ni su u te snoj ve zi.85 U jed noj stu di ji (Jol lif fe i Far ring ton, 2006) kog ni tiv na em pa ti ja ni je bi la po ve za na sa na sil no u ni kod de a ka ni kod de voj i ca uz ra sta 15 go di na. Ne do sta tak afek tiv ne em pa ti je je ste iz dva jao one ko ji su bi li sklo ni po vi e nom si le dij stvu.

85 U jednom domaem istraivanju (VukosavljeviGvozden, 2002) korelacija izmeu skorova koji bi odgovarali ovim vrstama empatije (osetljivosti na tuu patnju i empatikog razumevanja) iznosila je 0,07.


Em pa ti ja se po ka zu je kao slo en, vi e fa zni pro ces. Otu da se i pro gra mi po sve e ni raz vi ja nju em pa ti je (npr. Gold stein, 1999a) sa sto je od raz li i tih ak tiv no sti usme re nih ka ne ko li ko ci lje va kao to su ob u a va nje u po bolja-va nju spo sob no sti opa a nja, tre nin gu afek tiv nog sa o se a nja, kog ni tiv ne an a li ze, ko mu ni ka ci je, i tran sfe ra i odr a va nja na u e nog. Raz voj em pa ti je pred stav lja va an ele ment pro gra ma Dru gi ko rak. Pro gram po i nje fo ku si-ra njem na tri kom po nen te em pa ti je: pre po zna va nje vla sti tih i tu ih ose a nja,sta vlja nje u po zi ci ju dru go ga, i is po lja va nje ose a nja pre ma dru go me.

Ne ke in ter ven ci je ko je ima ju za cilj po ve a nje em pa ti je sa r tva ma na si lja su jed no stav ne. U Fin skoj, Nu u ti nen (prema Bjrkqvist i sterman, 1999) je na pra vio pre zen ta ci ju sa slajdovima, a ka sni je film sa de talj nim sli ka ma r ta va na si lja na kol skom uz ra stu, i taj film je pri ka zi van u sko ro svim ko-la ma u Fin skoj. Ide ja je bi la da de ca zbog iz lo e no sti na si lju u me di ji ma ne em pa ti u sa r tva ma i pre vi a ju opa snu stra nu na si lja, pa ih je su o a va nje sa ne u lep a nim pri zo ri ma iz re al nog i vo ta tr glo iz emo ci o nal ne apa ti je. Bjor-kvist i Oster man (1999) is pi ti va li su efek te gle da nja ovog krat kog fil ma na de cu uz ra sta 1216 go di na i na li da zna aj no uti u na stav pre ma na sil ni-tvu ne ko li ko da na ka sni je, i da se taj efe kat za dr ao i po sle pet me se ci.

Kon tro la be sa

Op te pri hva e na je po stav ka fru stra ci o ne te o ri je agre siv no sti da je re-ak tiv na, vru a agre si ja pod stak nu ta ose a njem be sa. De ca ko ja ima ju pro blem sa tom vr stom agre siv no sti la ko pla nu i u ljut nji auto mat ski od go-va ra ju na pa dom. Pro gra mi i ji je cilj da na u e de cu ka ko da kon tro li u svoj bes usme re ni su na ne ko li ko uih za da ta ka (Or pi nas i Hor ne, 2006). De ca ue naj pre da pre po zna ju ka da ih ob u zi ma bes, pra te i vla sti te fi zi o lo ke re ak ci je kao to su na pe tost u te lu, cr ve ni lo li ca, br e di sa nje, br i puls. Oni tre ba da uz po mo od ra slog uoe ko je to si tu a ci je pro vo ci ra ju nji hov gnev i u e mu se nji ho vo re a go va nje raz li ku je kad je su i kad ni su be sni. Ta ko e, ue raz li i te teh ni ke ka ko bi sma nji li bes: re lak sa ci jom, du bo kim di sa njem, bro ja njem do 10, da va njem in struk ci ja sa mi se bi i sli no. Agre-siv ni ue ni ci, kad su be sni, obi no auto mat ski agre siv no re a gu ju, prav da-ju i se da je to bi lo ja e od njih. Ge ne ral na po u ka ko ju agre siv na de ca tre ba da usvo je je ste da bes ni je sam po se bi lo, ve da je bi tan na in na ko ji e se bes is po lji ti, a to je stvar iz bo ra za ta je sva ko od go vo ran. Po to u svom re per to a ru ne ma ju dru ge po stup ke sem na si lja, agre siv na de ca ue ka ko jo mo gu re a go va ti u in ter ak ci ji sa dru gi ma kad su be sna.

Pro blem sa be som ima ju i pa siv ne r tve, jer ne ume ju da ga iz ra ze.I oni, kao i na sil ni ci, ue da je naj bo lje bi ti aser ti van, s tim to do aser tiv-no sti na sil ni ci tre ba da do u sma nji va njem agre siv no sti, a r tve sma nji-va njem pa siv no sti.


Do daj mo ov de jed nu me ru opre za: ne mo gu nost kon tro le be sa je i lak iz go vor ko ji sprem no po te u na sil ni ci op tu e ni za na sil ni tvo, pa bi lo da se ra di o na sil nim mu e vi ma, agre siv nim na stav ni ci ma ili ue ni ci masi-le di ja ma. U ne kim slu a je vi ma, pre bi bi lo da se ra di o be su usled ne mo-gu no sti kon tro le ne go o ne mo gu no sti kon tro le be sa. Na sil ni ci ko ji ne mo gu da se ob u zda ju pre ma sla bi ji ma od se be e sto bez pro ble ma uspe va ju da se uz dr e od agre si je pre ma ja em i mo ni jem od se be ili u si tu a ci ja ma ka da su oi gled ne ne ga tiv ne po sle di ce ne mo gu no sti kon tro le be sa.

Skolskonasilje2013.pdfPages from 4_ Nasilje u skolama_Dragan Popadic.pdf

Documents

Nasilje u Skolama