26

mr Aleksandar Manojlović; Univerzitet u Beogradu, Saobraćajni fakultet Miroslav Govedarica; Kompanija Dunav Osiguranje

mr Vladimir Momčilović; Univerzitet u Beogradu, Saobraćajni fakultet

naKnada za nEKoriŠćEnJE vozila

Dragana Drenovac; Univerzitet u Beogradu, Saobraćajni fakultet

2�Z b o r n i k r a d o v a

abStRaKt: U radu je prikazan problem definisanja uticajnih faktora na naknadu za nekorišćenje vozila u

periodu trajanja neispravnosti, odnosno nekorišćenja vozila. Razmatrani su elementi troškova koji su od značaja za određivanje visine naknade.

KlJučnE rEči: naknada, nekorišćenje vozila, troškovi posedovanja vozila

abStRact:The paper presents the problem of defining the influential factors on indemnity for non-use of ve-

hicles during the period of damage. Cost elements which are important for determination of indemnity were considered.

KeY WoRdS:indemnity, non-use of vehicle, vehicle costs of ownership

uVodNačin određivanja visine naknade za nekorišćenje vozila, u slučaju kada je korisnik vozila sprečen

da ga koristi, od velikog je značaj za korisnike vozila i za osiguravajuća društva.Kod nas osiguravajuća društva ne utvrđuju na jedinstven način visinu naknade za nekorišćenje

vozila. Pojedina društva su internim pravilnicima definisala uslove za sticanje prava na ovu naknadu, kao i samu visinu naknade.

U radu su prikazan jedan način (model) određivanja visine naknade koji uzima u obzir cenu inven-tarskog autodana i troškove posedovanja vozila, što predstavlja razliku u odnosu na do sada korišćenu praksu u ovoj oblasti.

Iznos naknade koje je rezultat korišćenja modela prikazanog u radu je prihvatljiv i za korisnika vozila i za osiguravajuće društvo zato št obuhvata sve aktuelne elemente koji su u vezi sa posedovanjem i korišćenjem vozila, a što predstavlja osnovu za vrednovanje visine naknade.

U radu su prikazani značaj naknade za nekorišćenje vozila, faktori koje obuhvata naknada, primer proračuna naknade, i pravci daljeg rada na unapređenju modela.

1. značaJ naKnadE za nEKoriŠćEnJE vozila

Naknada štete od strane osiguravajućih društava podrazumeva da korisnik vozila, putem naknade, bude doveden u ono stanje u kome se nalazio pre nastupanja štetnog događaja. U slučaju kada je moguće da se korisnik vozila dovede u takvo stanje, radi se o potpunoj naknadi štete (obuhvaćeni su stvarna šteta i izgubljena dobit). Ukoliko ne može u potpunosti da se uspostavi pređašnje stanje (vozilo je dovedeno u tehnički ispravno stanje, ali izgubljena dobit za period kada vozilo nije radilo nije nadoknađena), tada je korisniku vozila neophodno isplatiti određeni novčani iznos, odnosno razliku do potpune naknade. Taj slučaj se javlja i kada je korisnik vozila sprečen da koristi vozilo zbog oštećenja vozila ili nekog drugog načina sprečavanja upotrebe, a kada je to posledica odgovornosti trećeg lica.

U Srbiji je uočljiv nedostatak jasnih elemenata za proračun naknade za nekorišćenje vozila. El-ementi koji je čine nisu definisani zakonskim aktima, kao što nisu jedinstveno definisani ni od strane osiguravajućih društava. Osiguravajuća društva na različite načine utvrđuju trajanje perioda, odnosno broj dana kada se vozila ne koriste, na različite načine određuju cenu auto-dana i prema tome na različite načine utvrđuju visinu naknade za nekorišćenje vozila.

Poznavanje jasnih elemenata za proračun naknade predstavlja osnovu za postizanje prihvatljivog rešenja kako za korisnika vozila tako i za osiguravajuće društvo.

2�S a v e t o v a n j e - S A O B R A Ć A J N E N E Z G O D E

2. uTiCaJni faKTori na naKnadu za nEKoriŠćEnJE vozilaZa proračun visine naknade potrebno je da se na odgovarajući način definišu: vreme nekorišćenja

vozila, elementi troškova vozila i dobit korisnika vozila. Ovi elementi zavise od vrste i starosti vozila i od vrste prevoza koju vozilo obavlja: javni prevoz i prevoz za sopstvene potrebe.

2.1 vreme nekorišćenja vozilaU postupcima likvidacija šteta osiguravajuća društva se susreću sa problemom utvrđivanja potreb-

nog broja dana za popravku vozila, kao i sa utvrđivanjem perioda nekorišćenja vozila. Vreme nekorišćenja vozila u slučaju postojanja neispravnosti ili oštećenja vozila je vreme od momenta nastanka oštećenja do momenta dovođenja vozila u pređašnje, ispravno stanje.

To vreme zavisi od perioda potrebnog za nabavku delova, obima radova izraženih u norma-časovima zaposlenih u servisu, broja smena u servisu i broja istovremeno angažovanih radnika. Merodavno vreme nekorišćenja vozila za proračun naknade izražava se u autodanima, ali se postavlja pitanje koje autodan usvojiti za proračun: autodane na radu ili inventarske/kalendarske autodane. Period nekorišćenja izražen u inventarskim autodanima olakšava proračun i prihvatljiv je u sistemu naknade: nije neophodno istraživati i utvrđivati periode rada vozila, što iziskuje puno truda, a rezultat je često diskutabilan.

2.2 tRoŠKoVi VozilaZbog prirode nastajanja troškova vozila, za potrebe proračuna visine naknade koristi se kategori-

zacija troškova koja obuhvata stalne i promenljive troškove vozila (tabela 1). Tabela 1. Elementi troškova vozila

Prema svom značaju, izdvajaju se troškovi posedovanja vozila, troškovi zarada zaposlenih i troškovi održavanja vozila.

Metodologije proračuna troškova posedovanja zasnivaju se na korišćenju više uticajnih faktora. Neki od faktora su intentzitet eksploatacije, vremenski period korišćenja vozila, predviđene stope gubitka vrednosti vozila i preostala vrednost vozila.

Jedan od načina proračuna troškova posedovanja vozila zasniva se na propisanim stopama amor-tizacije vozila. Troškovi amortizacije obračunavaju se u odnosu na nabavnu vrednost vozila prema Pravilniku o Nomenklaturi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava sa stopama amortizacije [1], pri čemu nabavna vrednost vozila obuhvata neto trošak nabavke vozila, prevoz, poreze i sve administra-tivne troškove puštanja vozila u rad. Iznos godišnjih troškova posedovanja vozila prema vrstama vozila određen je stopama amortizacije kojima je i predviđen period eksploatacije vozila.

Gubitak vrednosti vozila u predviđenom periodu eksploatacije je osnova za drugi način proračuna posedovanja vozila. Preostala vrednost vozila zavisi od stanja na tržištu korišćenih vozila, i u velikoj meri zavisi od starosti vozila u momentu predviđenom za kraj ekploatacionog perioda.

2�Z b o r n i k r a d o v a

Za određivanje eksploatacionog perioda vozila može da posluži i stav Evropske Unije u pogledu podrške čistom i energetski efikasnom drumskom transportu koje je definisano Direktivom 2009/33/EC Evropskog parlamenta. Ovom Direktivom se usmerava razvoj tržišta čistih, bezbednijih i energetski efi-kasnijih vozila unapređenjem procesa javnih nabavki i podizanjem nivoa svesti svih učesnika na trans-portnom tržištu. Predviđeni eksploatacioni vek je definisan pređenim putem vozila (tabeli 2) [2], što pred-stavlja dobru osnovu za određivanje odgovarajućeg vremenskog perioda korišćenja vozila. Takođe, pruža osnov za diskusiju o tome da li i u kojoj meri vozila sa ukupnim pređenim putem većim od vrednosti u tabeli treba da budu u sistemu za naknadu za nekorišćenje vozila.

Tabela 2. Predviđeni pređeni put u toku eksploatacionog veka drumskih transportnih sredstava

Zarade zaposlenih se neizostavno razmatraju u metodologiji proračuna troškova vozila, zato što imaju veliki udeo u strukturi troškova transporta i zato što su prisutni i u vremenskim periodima kada vozila ne rade.

Veliki značaj za utvrđivanje visine naknade ima način utvrđivanja troškova održavanja. Troškovi održavanja obuhvataju troškove rezervnih delova, maziva i materijala i izračunavaju se na osnovu troškova redovnih servisa i korektivnog održavanja, prema pređenoj kilometraži, a uzimajući u obzir planirani intenzitet korišćenja vozila. Za teretna vozila i autobuse na godišnjem nivou utvrđeni su u visini od 3 do 4% od nabavne vrednosti vozila. Ovim nisu obuhvaćeni troškovi radne snage, odnosno zaposlenih u održavanju, ili troškovi radne snage u spoljnim servisima. Prilikom utvrđivanja troškova održavanja posebno treba obratiti pažnju na način uzimanja u proračun zarada zaposlenih u održavanju.

U voznim parkovima za sopstvene potrebe u troškove vozila se svrstava i deo opštih troškova osnovnog sistema u čijem je sastavu vozni park. Opšti troškovi osnovnog sistema obuhvataju troškove energije, poštanskih i telekomunikacionih usluga, troškove posedovanja objekata, troškove upravljanja, adiministrativne troškove, troškove računovodstvenih, pravnih i finansijskih usluga i dr.

Kao element troškova koji je u vezi sa određivanjem dobiti od korišćenja vozila, neizostavno se po-javljuju troškovi novca, koji za vozila nabavljena putem kredita ili lizinga obuhvataju kamate na kredite, odnosno pozajmljeni novac za nabavku vozila. Moguće je obuhvatiti i oportunitetne troškove, koji pred-stavljaju gubitak prihoda, ili troškove procenjenih propuštenih aktivnosti usled investiranja novca u nabavku vozila.

2.3 dobit korisnika vozilaU transportnoj delatnosti uobičajeno je da se dobit prikazuje i obračunava na sumu ukupno utrošenih

sredstava za planirani ili realizovani obim rada, i u zavisnosti od postojećih uslova poslovanja kreće se u granicama od 10 do 30% od ukupno utrošenih sredstava.

Cenu kapitala, odnosno oportunitetne troškove u zavisnosti od načina nabavke vozila treba razmo-triti prilikom uključivanja u proračun troškova posedovanja vozila.

U voznim parkovima za sopstvene potrebe smatra se prihvatljivim da oportunitetni troškovi čine dobit ili jedan deo dobiti korisnika vozila.

3. ModEl za uTvrĐivanJE naKnadE za nEKoriŠćEnJE vozilaNaknada za nekorišćenje vozila treba da obuhvati sve troškove korisnika vozila koji nastaju bez

obrzira na to da li vozilo radi ili ne, tako da uključi sve stalne troškove poslovanja organizacije korisnika vozila koji se odnose na vozilo i procenjenu dobit. Pri tom treba da budu obuhvaćene i zarade svih zapo-slenih koji obavljaju aktivnosti u vezi sa radom voznog parka (administrativni poslovi, održavanje i dr.),

30S a v e t o v a n j e - S A O B R A Ć A J N E N E Z G O D E

a ne samo izvršnog osoblja. U voznim parkovima za sopstvene potrebe određivanje pojedinih elemenata troškova, naročito opštih troškova koje treba rasporediti na vozilo, otežava proračun, ali se ne izostavlja prilikom određivanja visine naknade.

Period nekorišćenja vozila je zbir broja dana potrebnih za pripremu popravke (postupak procene štete i nabavka rezervnih delova) i broja dana za popravku vozila sa uključenim neradnim danima ser-visa. Broj dana potrebnih za nabavku rezervnih delova predstavlja razumno prihvatljiv broj dana koji je definisan ugovorom između ovlašćenog servisa i proizvođača vozila, odnosno isporučioca rezervnih de-lova, a u skladu sa dobrom poslovnom praksom. Usvojeni period nekorišćenja vozila može da se prikaže na sledeći način:

Cena inventarskog dana vozila je ključni element u predmetnom proračunu. Ona se sastoji od cene koštanja inventarskog dana vozila i procenjene dobiti korisnika vozila.

Cena koštanja inventarskog dana je količnik ukupnih stalnih troškova i kalendarskog broja dana u periodu korišćenja vozila i izražava se u din/dan.

Za vozni park transportne organizacije usvaja se dobrom poslovnom praksom prihvatljiva dobit od 10% od ukupnih troškova ili 20%1 od ukupnih stalnih troškova, dok se za vozne parkove za sopstvene potrebe prihvatljivim može smatrati obuhvatanje oportunitetnih troškova u slučaju nabavke vozila kao osnovnog sredstva. Prema tome, cena inventarskog autodana koja se uključuje u naknadu se izražava sledećom formulom:

1 U zavisnosti od vrste prevoza varira struktura stalnih i promenljivih troškova, što predstavlja predmet daljih istraživanja.

31Z b o r n i k r a d o v a

Na primeru jednog autobusa za javni gradski prevoz putnika, prikazane su vrednosti elemenata koji formiraju naknadu za nekorišćenje vozila.

Na ovaj način izračunata visina naknade predstavlja prihvatljivo rešenje za zainteresovane strane, i za korisnika vozila i za osiguravajuće društvo.

Predloženi model za utvrđivanje visine naknade za zasnovan je na broju i ceni inventarskih au-todana, što ga čini jednostavnim za korišćenje. Izbor kalendarskog ili inventarskog autodana za osnovu modela je razumljiv i zbog toga što je procena broja autodana na radu za koje treba da se odredi naknada uglavnom nepouzdana i neprihvatljiva ili od strane korisnika vozila ili od strane osiguravajućeg društva.

Za unapređenje modela i dalji rad u ovoj oblasti neophodno je obaviti istraživanja koja obuhvataju: strukturu troškova korisnika vozila po pojedinim vrstama prevoza, strukturu troškova voznih parkova za sopstvene potrebe, broj zaposlenih po vozilu u različitim voznim parkovima, metode za procenu dobiti korisnika vozila, dužine eksploatacionog veka različitih vrsta vozila u skladu sa održivom transportom i sa uputstvima Evropske Unije i način procene preostale vrednosti vozila nakon isteka eksploatacionog perioda.

zaKlJučaKRešenje za utvrđivanje elemenata i visine naknade za nekorišćenje vozila može da predstavlja

model prikazan u ovom radu. Na jasan i prihvatljiv način, u proračun su uključeni period nekorišćenja vozila preko broja inventarskih dana, troškovi posedovanja vozila i visina dobiti vlasnika/korisnika vozi-la. Sveobuhvatna analiza tržišta voznih parkova je preduslov za izradu normativa za definisanje jedničnih vrednosti troškova nekorišćenja vozila prema vrstama i načinima korišćenja vozila.

liteRatuRa[1] Pravilnik o nomenklaturi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava sa stopama amortizacije, Sl.

List SRJ 17/97 i 24/00.[2] European Parliament and of the Council (2009) Directive 2009/33/EC on the promotion of clean and

energy-efficient road transport vehicles, Official Journal of the European Union, L 120[3] Manojlović A., Govedarica M., Kaplanović S., (2009), “Model za određivanje izgubljene dobiti u

periodu trajanja neispravnosti vozila”, Savetovanje Saobraćajne nezgode, Zlatibor.[4] Manojlović A., Govedarica M., (2009), “Model za utvrđivanje naknade za nekorišćenje vozila”,

Naučno-stručni skup Ka održivom transportu, Beograd.