of 41/41
NAJLEPŠA POEZIJA SVETA

NAJLEPŠA POEZIJA SVETA.docx

  • View
    123

  • Download
    20

Embed Size (px)

Text of NAJLEPŠA POEZIJA SVETA.docx

NAJLEPAPOEZIJASVETA

Oktavio Paz

JESEN

U plamenu, zapaljena jesen,gori katkada moje srce,isto i samo. Vjetar ga budi,dodirne mu sredite i onda ga objesiza svjetlost koja se smije ni za koga:kakva rasuta ljepota!

Traim neke ruke,neku prisutnost, neko tijelo,ono to zidove razbijai raa opijene oblike,dodir, glas, okretaj, neko krilo samo,nebeske plodove gole svjetlosti.

Traim po sebi, unutra,kosti, netaknute violine,usne koje sanjaju usne,ruke koje sanjaju pticeI neto neznano to kae nikada,a pada s neba,od tebe, moj Boe i moj protivnie.

Desanka Maksimovi

SELICE

Kroz no i vlagudivlje se guske sele jugui bolno kriu.

Oseam elju da mutnu nekunapiem priu:kako odnose one sobomna krila svoja bela dvaiz due moje drago neto,a ne znam kuda,i ne znam ta.

Milo Crnjanski

SUMATRA

Sad smo bezbrini, laki i neni.Pomislimo: kako su tihi snenivrhovi Urala.

Rastui li nas kakav bledi lik to ga izgubismo jedno vee,znamo da, negde, neki potok,mesto njega tee!

Po jedna ljubav, jutro u tuini,duu nam uvija, sve tenje,beskrajnim mirom plavih mora,iz kojih crvene zrna korala, kao,iz zaviaja trenje.

Probudimo se nou i smeimo, drago,na Mesec sa zapetim lukom.I milujemo daleka brdai ledene gore, blago, rukom.

SAMOA

Sve dok si strasna i bludna,ma luda i gadna i udna,sa telom starim i sedim,il pupovima zavejanimi belim:ja te grlim osmehom bledimi branim.

Ja te elim.Ruke mi drhte, ko suve grane,sa kojih nebo jabuke pobra.Ja ih pruamklecajui ulicama malim,tebi, prola u svili ili krpi,za san si dobra.

Samo kad me prolosti sea,i neto novo i bolje obea,rajske mi tajne nepoznate kae:da hoe ko sestra bratuda mi pomogne...Na mom se licu sve ugasi,i avo se javi u jednoj grimasi,to se smeje i gadi.

BESPUA

Vas zovem samo, sa uasom u pogledu razvratnom, neveselom. Vas zovem samo, to drhtite sa vitkim, osetljivim telom.

Vas na ijim je kolenima ivot izdahno zbunjen, umoran; za vas ja imam rumeno more i jedan osmeh sumoran.

Ne, nee ljubav, ni mladost, vie pomilovati nam grudi; Ime e, dah e, suza e naa drugom da zamirie.

Daleko, negde, oko sveta, gde sneg i led i nebo cveta sve e se sliti, i od svega biti: Mir, mir, mir...

Milutin Boji HIMNA

edan sam te, Slasti, jer u dui ujemKrik veite udnje, i, ko idol sveti,Postala si simbol u bolu, u seti.Hou te, ivote, i strasno te tujem.

U vrtlogu straha ja o tebi snujem.Roen sam da budem prorok onoj eti,to e vedra ela silno tebe hteti.Ljubavi i Sreo, ko kobac vas kljujem!

Dok damari prte i igraju ile,Tonem u dubine, gde se svesno skrileU dremeu tihom snene keri Tajne.

Tad vrline pevam dubokim opelom,Isturenih usta pijem snagom celomSlasti, slasti duboke, beskrajne.

Jovan Dui

NAJTUNIJA PESMA

Znam za neizmerne i bolne samoe,Kad sat mre neujno, kao cvet to vene,I kad srce prazno prestaje da hoeNi vence pobede ni ljubavi ene.

Znam za neprohodne samoe bez daha,Kad konci sa svaim padnu pokidani,I u kojim srce zastane od straha;Oko nas kad svemu izgledamo strani.

Kad nas oi stvari ravnoduno motre,I dua pred sobom prestravljena stane;I sopstvena povest kad se cela potre;I kad je od leda suza koja kane.

Ni seme u brazdi, ni stopa na putu,I kako je teka sena koju vuem!Kanda tue srce bije u mom kutu?Sve svetle palate ivota pod kljuem!...

Vaj, koliko puta umiremo? Ko biZnao za sve tmine pod suncem! I zna liIko sva bespua u sutonu dobi?...I kako smo esto oi zatvarali...

POVRATAKKad moj prah, Tvore, mirno preeU grumen gline ueene,Tad nee vie biti meeIzmeu tebe i izme mene.

Kad svri ropstvo dva naelaDuha i tela, zla i dobra,Pae tad uza svih poelaU zadnjoj berbi koju obrah.

I postajui bezoblian,Na povratku svom starom putu-Tebi u biti opet slian,I prvom danu i minutu.

Nose u aci pregrt sunca,U zenicama neba komad,Sii e najzad sa vrhuncaTaj astralni i veni nomad!

Kao u sjaju novog dana,Dirnuta krilom vetra blaga,Granica mirte zanjihanaNe ostavivi nigde traga.

Milan Raki

VEITI PUTNIK

Ja sam bio stvoren, Gospo, da se rodim,Da ivim, i umrem, sve u istoj kui,Da celog ivota, nikud nemiui,U istome kutu razgovore vodim.

A ja belim svetom rasuh ivot ceo;I na obalama gde je vena plima,I u svakom gradu, svakom mestu, imaPo kap moje krvi i mog srca deo.

Ko raskinut erdan,snizali se mojiDani, razbacani, tui jedan drugom,I u lutalakom mom ivotu dugomNigde jedan spomen uz drugi ne stoji.

Sad sam silom udi, Gospo, ne znam ije,Na severu mrtvom, gde se mrzne more,Gde ni jedna tica propevala nije,Gde prastare ume nikad ne umore,I gde snene jele sto prolea brojeKao bele duvne nepomino stoje...

Sve su jutros jele obvijene snegom,I drvene kue, ko od snega cele,Pod crkvenim tornjem spokojno se bele,Ko atori beli pod pobednim stegom.

No misao moja nije tako bela,U meni se budi opet enja stara,I apui tajno, ko veernja vrela,Pred oima mojim stare slike stvara.

I ja vidim druge predele, i bojeDruge, s puno sunca, s dve goleme vode,Gde slepovi niski ukotvljeni stojeI brodovi puni u daljinu brode.Gde nad mirnom vodom, u veernje vrele,Bde starinske kule s mrke citadele.

Ivan V.Lali

ARGONAUTI

More nas je trpelo, zabavljeno venouU sebi; i tako smo plovili, od obaleDo obale, danima, noima, godinama.

Najlepe obale, naravno, nismo dodirnuli.Samo je vetar nosio iskidana vlaknaMirisa ogromnih vonjaka na kraju sveta,

Izvan pravca plovidbe; ali smo upoznaliLjubav i smrt, i neto malo smisla,Tvrda zrnca zlata u pesku seanja;

Da, i ponos pustolovine, uprljan krvljuI opran istim vetrovima, ispod zvezdaU koje smo neveto ispisali naa imena.

Na kraju smo se vratili odakle smo i poli;Posada se rasula kao ogrlica; pukla jeNit nae sudbine. Kapetan smrskan pramcem broda.

More je ostalo isto. Sve je ostalo isto.Brod rascvetanih rebara trune na polaznoj obali.Ali malo ko zna tajnu: nije vaan svretak,

Vana je samo plovidba.

LAMPA

A ti si opiv mojih nesanica,Pena to rubi vrtlog od praznine;Bezlina, znam ti svaku crtu licaU mrei ostakljene pauine

U naprslom ogledalu; tiinaMreka se kao skorup od tvog glasaIz druge sobe, gde je pomrinaU kojoj trepti ko praslika spasa -

Leptire sive alje, da mi krueOkolo lampe u krhkoj orbiti,Po slojevima nevidljive rue,

A kad pred zoru usnem, tada i tiUtrne, ko na okret prekidaaU ruci to je odsutna, al jaa.

NOSTALGIJA

Moda je bio vetar, koji sklizneujno, ko napadali sneg, sa grana,A moda pomak plamena to lizneIvicu lista jesenjeg platana,Il moda duh zalutao u sobuKroz zakljuana vrata praznog stana,Il davno leto maknu se u grobu -A moda je to bila ona Ana;

I zvuk i slika, malo asinhronoNa pozadini avgustovskog zlata;Glas iz daljine, kao sitno zvono,Zuj bumbara u aki sunovrata;Pokret tek uoblien, a ve plineKo kvarna svetlost, ko fatamorgana,Vidljiva pena na rubu praznine -Da, moda je to bila ona Ana;

Ana iz knjige koju vetar listaU travi pored zaspalog itaa;Ana iz raja to naknadno blistaUdaljen iza plamenoga maa;Ana, kneginja ograde balkonaNad jezerom u ipki puzavice,Ana u peni ipke svog ipona,Brbljavoj prozi svoje reenice -

Sluajnosti se u seanje sleuKo eer na dno neoprane ae;Sitnice samo ine ravnoteuTom ubrzanju prolaznosti nae.Moda je bio vetar, moda kiaZaostala u seanju platana;Moda je htela smrt da me preslia,A moda je to samo bila Ana.

Pol Verlen

MESEINA

Pejza bez premca, to je vaa duaGde idu ljupke maske, pleu krinke, A svi ,dok zvonka lauta se slua,Ko da su tuni ispod udne minke.

Premda u pesmi setno im trepere,Pobedna ljubav, ivot dnevnog sjajaU sreu kao da nemaju vere,A pesma im se s meseinom spaja.

Sa meseinom i tunom i lepomOd koje ptice sanjaju u borjuI vodoskoci u zanosu slepomJecaju, vitki, u svome mramorju.

Duko Trifunovi

GREIO SAM MNOGO

Greio sam mnogo, i sad mi je ao i to nisam vie, i to nisam luejer, samo e gresi, kada budem pao biti samo moji sve je drugo tue.

Greio sam mnogo, uio da stradamleteo sam iznad vae mere strogegreio sam, jesam, i jo u, bar se nadamsvojim divnim greshom da usreim mnoge.

Greio sam, priznajem, nisam bio cveegreio i za vas, koji niste smeli,pa sad deo moga greha niko neea ne bih ga dao ni kad biste hteli.

Augustin Tin Ujevi

IGRAKA VETROVA

Pati bez suze, ivi bez psovke, i budi mirno nesretan.Tate su suze, a jadikovkeublait nee gorki san.

Podaj se pjanom vjetru ivota,pa nek te vije bilo kud;pusti ko listak nek te motau ludi polet vihor lud.

Leti ko lie to vir ga vije,za let si, duo stvorena.Za zemlju nije, za pokoj nijecvijet to nema korijena.

arls Simi

CRVENA POMORANDZA

Tako je mrano da je mogueda je kraj sveta na pomolu.ini mi se da e padati kia.Ptice u parku ute.Nita nije onako kako izgleda.Ni mi.

U naoj ulici raste ogromno drvo,Svi bismo mogli da se skrijemo u njegovom liu. Odea nam ne bi bila potrebna.Oseam se matorom kao bubavaba, rekla si.U mislima, putnik sam na brodu punom duhova.

Sada vie ni uzdah ne dolazi spolja.Ako nam je neko ostavio na pragu dete,Zaspalo je.Sve se klati na ivici svegaSa ljubaznim smekom.

To je zato to na ovom svetu postoje stvariNa koje prosto ne moemo da utiemo, rekla si.I tada sam uo kako se pomoranda boje krviKotrlja sa stola i uz tup udarac padaNa pod raspuknuta.

Laza Kosti

SANTA MARIA DELLA SALUTE

Oprosti, majko sveta, oprosti,to naih gora poalih bor,na kom se, ustuk svakoj zlosti, blaenoj tebi podie dvor;prezri, nebesnice, vrelo milosti,to ti zemaljski sagrei stvor:Kajan ti ljubim preiste skute,Santa Maria della Salute.

Zar nije lepe nosit lepotu,svodova tvojih postati stub,nego grejui svetsku lepotuu pepo spalit srce i lub;tonut o brodu, trunut u plotu,avolu jelu a vragu dub?Zar nije lepe vekovat u te,Santa Maria della Salute?

Oprosti, majko, mnogo sam strado,mnoge sam grehe pokajo ja;sve to je srce snivalo mlado,sve je to jave slomio ma,za im sam ezno, emu se nado,sve je to davno pepo i pra,na ugod ivu pakosti ute,Santa Maria della Salute.

Trovala me je podmuklo, gnjilo,al ipak neu nikoga klet;tagod je muke na meni bilo,da nikog za to ne krivi svet:Jer, to je dui lomilo krilo,te joj u jeku duilo let,sve je to s ove glave sa lude,Santa Maria della Salute!

Tad moja vila preda me granu,lepe je ovaj ne vide vid;iz crnog mraka divna mi svanu,ko pesma slavlja u zorin svit,svaku mi mahom zalei ranu,al teoj rani nastade brid:ta u od milja, od muke ljute,Santa Maria della Salute?

Ona me glednu. U duu svesnunikad jo takav ne sinu gled;tim bi, to iz tog pogleda kresnu,svih vasiona stopila led,sve mi to nudi za im god eznu,jade pa slade, emer pa med,svu svoju duu, sve svoje ude, svu venost za te, divni trenute! Santa Maria della Salute.

Zar meni jadnom sva ta divota?Zar meni blago toliko sve?Zar meni starom, na dnu ivota,ta zlatna voka to sad tek zre?Oh, slatka voko, tantalskog roda,to nisi meni sazrela pre?Oprosti meni grene zalute,Santa Maria della Salute.

Dve u meni pobie sile,mozak i srce, pamet i slast.Dugo su bojak strahovit bile,ko besni oluj i stari hrast:Napokon sile sustae mile,vijugav mozak odra vlast,razlog i zapon pameti hude,Santa Maria della Salute.

Pamet me stegnu, ja srce stisnu,utekoh mudro od sree, lud,utekoh od nje a ona svisnu.Pomra sunce, veita stud,gasnue zvevde, raj u pla briznu,smak sveta nasta i strani sud. O, svetski slome, o strani sude,Santa Maria della Salute!

U srcu slomljen, zbunjen u glavi,spomen je njezin sveti mi hram.Tad mi se ona od onud javi,ko da se Bog mi pojavi sam:U dui bola led mi se kravi,kroz nju sad vidim, od nje sve znam,za to se mudraki mozgovi mute,Santa Maria della Salute.

Doe mi u snu. Ne kad je zovesilnih mi elja navreli roj,ona mi doe kad njojzi gove,tajne su sile slukinje njoj.Navek su sa njom pojave nove,zemnih milina nebeski kroj.Tako mi do nje prostire pute,Santa Maria della Salute.

U nas je sve ko u muza i ene,samo to nije briga i rad,sve su miline, al neeene,strast nam se blai u rajski hlad;starija ona sad je od mene,tamo u biti dosta joj mlad,gde svih vremena razlike ute,Santa Maria della Salute.

A naa deca pesme su moje,tih sastanaka veiti trag;to se ne pie, to se ne poje,samo to duom probije zrak.To razumemo samo nas dvoje,to je i raju prinovak drag,to tek u zanosu proroci slute,Santa Maria della Salute.

A kad mi doe da prsne glavao mog ivota hridovit kraj,najlepi san mi postae java,moj ropac njeno: Evo me, naj!Iz nitavila u slavu slava,iz beznjenice u raj, u raj!U raj, u raj, u njezin zagrljaj!Sve e se elje tu da probude,duine ice sve da progude,zadiviemo svetske kolute,zvezdama emo pomerit pute,suncima zasut seljanske stude,da u sve kute zore zarude,da od miline dusi polude,Santa Maria della Salute.

MEU JAVOM I MED SNOM

Srce moje samohrano,ko te dozva u moj dom?neumorna pletisanko,to pletivo plete tankomeu javom i med snom.

Srce moje, srce ludo,sta ti misli s pletivom?ko pletilja ona stara,dan to plete, no opara,meu javom i med snom.

Srce moje, srce kivno,ubio te ivi grom!to se ne da meni ivurazabrati u pletivumeu javom i med snom!