Edin Zeirovi1

NADGRADNJA OBJEKATA U KONTEKSTU ODRAVANJA, SANACIJE I POUZDANOSTIRezime: Nadgradnja postojeih objekata prela je iz faze nunosti, sanacija koje se javljaju kao posledica neadekvatnog odravanja objekata, u fazu epidemije pa je neophodno dati odreene smernice na osnovu kojih bi se odredila pouzdanost nadgraenih objekata, kako bi se izbegla ili makar ublaila eventualna oteenja, naroito kod objekata od znaaja. U toku i nakon nadgradnje objekata dolazi do promene stanja napona i deformacija kako u konstrukciji tako i u tlu ispod nje. Cilj ovog rada je da ukae na mogue oblike deformacija tla i objekta, kao i da predloi mere kojima bi se ublaili tetni efekti, ime bi se poveala pouzdanost i upotrebljivost objekta. Dat je pregled uticaja odreenih parametara na veliinu eventualnih oteenja koja se mogu pojaviti usled sleganja izazvanih nadgradnjom. Orijentacione granine vrednosti sleganja date su kroz tabelu za razliite vrste i stanja objekata. Kljune rei: odravanje, pouzdanost, sanacija, nadgradnja, sleganje tla, deformacije, ugaona distorzija

1

dipl.ing.gra, Ambijent D.O.O. Novi Pazar, PhD student

1. UVODNeprecizna pravna regulativa, dotrajalost ravnih krovova, kao i tenja za novim stambeno-poslovnim prostorom u gradskim zonama dovela je do ekspanzije pojave nadgradnje postojeih objekata, kako u Srbiji tako i u reginu. lan 2. 32)Rekonstrukcija jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu kojima se: utie na stabilnost i sigurnost objekata; menjaju konstruktivni elementi ili tehnoloki proces; menja spoljni izgled objekta; poveava broj funkcionalnih jedinica; utie na bezbednost susednih objekata, saobraaja ... 35)Sanacija jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu kojima se vri popravka ureaja , postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utie na bezbednost susednih objekata, saobraaja i ivotne sredine... [1] Osim spomenutog, nadgradnji se pribegava i zbog: velike gustine naseljenosti, nedostatka graevinskih parcela u uem centru grada kao i konfiguracije terena koja onemoguava prirodno irenje ka periferiji. Najvei broj objekata koji se nadgrauju poseduju ravne krovove koji su izgraeni pre 30-50 godina. Ovi krovovi su, zbog neadekvatnog odravanja, u najveem broju sluajeva izgubili svoje osnovne funkcije: vodonepropusnost i termoizolaciona svojstva, te su ovo i najei razlozi zbog kojih korisnici zgrada i pristaju na rekonstrukcije i dogradnje ovakvih objekata. U periodu kada su se ovi objekti gradili, 70-tih godina prolog stoljea, malo se je i vodilo rauna o merama odravanja i eksploatacionom veku objekata. Evidentna je injenica da je eksploatacioni vek ove vrste krovova u mnogome smanjen zbog neadekvatnog odravanja istih. Neretko e se na ravnim krovovima nai znaajna koliina lia i drugog otpadnog materijala, koje nakon truljenja stvara humus pogodan za razvoj raznog rastinja ije korenje najee bude uzrokom prvih oteenja hidroizolacionih slojeva. Ozbiljan pristup sanaciji oteenih ravnih krovova iziskuje znaajnije investicije, naroito ako su oteenja hidroizolacionih slojeva u poodmakloj fazi to najee za posledicu ima i oteenja slojeva termike izolacije. Ovo je jedan od osnovnih razloga zbog kojeg stanari, naroito poslednjih etaa, poseu za kompromisnim reenjima problema naruene funkcionalnosti ravnih krovova, i na tom putu iznalaze investitore koji za uzvrat trae saglasnosti i dozvole za nadgradnju. Imajui u vidu injenicu da je nadgradnja postojeih objekata prela iz faze nunosti u fazu epidemije neophodno je dati odreene smernice na osnovu kojih bi se izbegle ili makar ublaile eventualne posledice koje za sobom povlai nadgradnja. Problemi vezani za nadgradnju uglavnom nastaju kao posledica niza zloupotreba, a sve to u ambijentu neprecizne pravne regulative [2]. U radu [2], se analizira ovaj problem sa seizmikog aspekta, ukazujui na taj nain na ozbiljnost ovog problema. Nadgradnja se najee izvodi na starim stambenim zgradama zidanog sistema (sa zidanim noseim zidovima) spratnosti do Po+P+3. Usled neracionalnih zahteva, kao to su nadogradnja veeg broja etaa, kao i nedostatka strunih interferencija, to se neretko ogleda kroz ispunjavanje elja investitora pri emu se ne obraa panja na postojee stanje konstukcije, ovakve zgrade znaju da trpe znatna oteenja. Uzrok ovih oteenja su uglavnom naruena nosivost konstrukcije i/ili fundirajueg tla, to se manifestuje manjim ili veim oteenjem konstrukcije objekta, ravnomernim ili diferencijalnim sleganjem temeljne konstrukcije.

Ovakav tip intervencija na konstrukciji spada, prema [1], u rekonstrukcije objekata, pa je pre poetka bilo kakvih radova neophodno uraditi glavni projekat rekonstrukcije objekta koji bi trebao da sadri sve potrebne elemente, prema [1]. Naroito je vano pribaviti to je mogue vie podataka o postojeem stanju konstrukcije u ta spada: projekat konstrukcije, graevinski dnevnik voen prilikom izvoenja objekta, zabeleke o eventualnim kasnijim intervencijama na konstrukciji, i naravno nakon svega izvriti pregled i ocenu postojeeg stanja konstrukcije. Ciljevi ovog rada su: Ukazati na nunost i znaaj odravanja objekata, tj. na posledice neadekvatnog odravanja prikazati najee oblike deformacija koje se mogu javiti kao posledica nadgradnje dati pregled parametara koji utiu na veliinu eventualnih oteenja koristei model, razvijen od strane Finno-a i kolega [6], predloiti matematiku formulaciju problema na osnovu matematike formulacije doi do parametara preko kojih se moe izvriti klasifikacija eventualnih oteenja varijacijom odreenih parametara doi do zakljuaka koliko koji parametri utiu na eventualna oteenja staviti akcenat na ono to je vano i na ta bi se trebala obratiti panja, prilikom izrade projekta nadgradnje, kako bi se uz odreene intervencije spreila pojava eventualnih oteenja postojee konstrukcije, a da se pri tom ne mora smanjivati planirani broj nadograenih etaa, kao i da se ne umanji upotrebna vrednost objekta u celini. sve ovo u cilju produenja eksploatacionog veka konstrukcije U radu je razmatran uticaj sopstvene teine nadgraenog dela objekta, to se na postojei objekat reflektuje u vidu smiuih, kao i deformacija usled savijanja.

2. NAJEI OBLICI DEFORMACIJA KOJE SE MOGU JAVITI USLED NADGRADNJE OBJEKATATokom nadgradnje i nakon njenog zavretka neminovno je da e doi do odreenog procenta oteenja konstrukcije koja se nadgrauje. Ovo e se desiti samo u sluaju ako je iscrpljena nosivost konstrukcije ili tla nenadograenog objekta. Ako nosivost nije iscrpljena i projekat nadgradnje je dobro uraen imaemo samo dodatno ravnomerno sleganje objekta, za dodatnu teinu nadgradnje, pa nee imati tetnih posledica na konstrukciju. Meutim, ako se nadgradnja izvodi bez predhodne analize postojeeg i nadgraenog objekta, mogua je pojava razliitih vidova deformacija tla i objekta. Najei sluaji su prikazani na slikama 1-4. Ovo iz razloga jer konstrukcija prima jedno novo, dodatno optereenje koje se prenosi na nosee elemente postojee konstrukcije, a preko njih na temelje. Usled ovog dejstva, u temeljima e se, kao i u tlu ispod njih takoe izazvati jedno novo stanje napona i deformacija. Shodno odabranoj koncepciji prenoenja optereenja od nadgraenog dela objekta, kvalitetu materijala u noseim delovima postojee konstrukcije, uslovima koji e se javiti u tlu nakon izvoenja nadgradnje objekta, mogu se javiti oblici deformacija tla i objekata prikazani na slikama od 1 4.

2.1. RAVNOMERNO SLEGANJE

Slika 1 Mogui oblici deformacija objekata i tla Ravnomerno sleganje (Figure 1 Possible deformation shape of construction and ground Uniform settlement) Ravnomerno sleganje, slika 1, je najpovoljniji oblik deformacije koji se moe pojaviti usled nadgradnje. Ovaj oblik nastaje pri nadgradnji objekata kod kojih se prenoenje optereenja koncipira na takav nain da se izvri preko svih nosivih elemenata (noseih zidova) postojee konstrukcije. Ovo se najjednostavnije postie na taj nain to se osnova poslednjeg sprata postojeeg objekta preslika i ponovi i kod nadgraenih etaa. Takoe treba voditi rauna da nosei elementi (zidovi), nenadgraenog dela objekta, nisu dodatno ugroeni (buenjem, izlaganjem nekim drugim tetnim uticajima i sl.). Neophodno je da celokupni objekat bude dovoljno krut da ne doe do poputanja samo odreenih delova objekta to bi izazvalo neke druge oblike deformacija. Osim spomenutog, da bi dolo do ovog naina deformacije, tlo ispod fundamenata objekta bi tebalo da je priblino istih karakteristika, kako nebi dolo do veih sleganja tla loijih karakteristika. Pri pretpostavci pojave ovakvog, diferencijalnog, naina deformacije, treba izvriti proveru prekoraenja napona nosivosti tla usled dodatnih sleganja, kao i proveru nosivosti postojee temeljne konstrukcije.

2.2. RAVNOMERNA ROTACIJA

Slika 2 Mogui oblici deformacija objekata i tla Ravnomerna rotacija (Figure 2 Possible deformation shape of construction and ground Uniform tilt) Drugi oblik deformacije, ravnomerna rotacija slika 2, trebalo bi da se pojavi kod objekata koji se nadgrauju tako da se dodatno optereenje ne prenosi ravnomerno na sve nosee elemente konstrukcije. Usled ovakvog naina prenoenja optereenja desila bi se vea sleganja ispod jednog dela objekta u odnosu na drugi. Ovo vai samo za sluaj kada je

celokupna konstrukcija dovoljno kruta pa se time spreava pojava deformacija kao na slici 4. Ovakav nain deformacija se takoe moe javiti kod objekata iji se fundamenti nalaze na razliitim vrstama tla, to bi rezultiralo veim sleganjima tla slabije nosivosti, a samim tim i naginjanje objekta na tu stranu. Ovakav oblik deformacija konstrukcije nee izazvati znaajna oteenja konstrukcije u vidu pukotina ili ugroavanja stabilnosti konstrukcije, ali e dovesti do krivljenja podova, plafona i zidova to umanjuje upotrebnu vrednost objekta i smanjuje oseaj komfornosti. Ovakav nain deformacija bi se mogao spreiti ravnomernijim prenoenjem optereenja po svim noseim elementima postojee konstrukcije. Meutim, kada je u pitanju objekat fundiran na tlu razliitih karakteristika, eventualna rotacija objekta bi se mogla i trebala spreiti raznim intervencijama na temeljima objekta.

2.3. SAVIJANJE (ISPUPENJE TLA NAGORE HOGGONG)

Slika 3 Mogui oblici deformacija objekata i tla Savijanje (Figure 3 Possible deformation shape of construction and ground Bending) Savijanje slika 3, kao najkritiniji oblik moguih deformacija konstrukcije se moe javiti kod manje krutih zidanih konstrukcija koje se nadgrauju na taj nain da se formiraju novi stubovi po obodu postojee konstrukcije, koji su jednim delom ulicani u postojeu konstrukciju a drugim dijelom stre iz nje. Ovi stubovi se oslanjaju ili/i na postojee ili/i na novoformirane fundamente preko kojih prenose veliki dio optereenja od nadgraenog dela objekta [3]. Ovakav nain prenoenja optereenja e neminovno izazvati vea sleganja po obodu konstrukcije i na taj nain izazvati deformacije ispupenja hogging sredinjih delova konstrukcije u odnosu na bokove to se u literaturi opisuje kao dva puta nepovoljniji sluaj u odnosu na to kada bi se sredinji dio konstrukcije udubio saging. [4,5]. Ovo se dogaa zato jer se u gornjim delovima konstrukcije, usled ovakvog naina deformacije, javljaju veliki naponi zatezanja koji mogu izazvati znaajne pukotine u postojeim zidovima. Problem je jo izraeniji time to se ovakav nain nadgradnje primenjuje naroito kada se eli nadgarditi vie od jedne etae, pa je dodatno optereenje jako veliko. Sa obzirom da ovakav nain deformacije moe izazvati ozbiljna oteenja treba se teiti da se ovakve deformacije spree i izbegnu. Ovo se moe postii prvenstveno time da se ne nadgrauje veliki broj etaa (neretko 2P +PK) iji teret ne mogu primiti i na tlo prenijeti fundamenti postojee konstrukcije, a ni sama postojea konstrukcija. Osim ovoga nove fundamente treba koncipirati tako da se ispod njih ne izazovu velika slijeganja kao ni ispod starih fundamenata koji se nalaze po obodu konstrukcije. Pri nadogradnji veeg broja etaa, kao i pri nadgradnji uopte, treba teiti ka tome da se koriste to laki materijali i koncepciska reenja koja e za rezultat imati to manje stalno optereenje koje treba da primi stari objekat, kako bi dodatni uticaji bili to manji.

2.4. SMIUA DISTORZIJA

Slika 4 Mogui oblici deformacija objekata i tla Smiua distorzija (Figure 4 Possible deformation shape of construction and ground Shear distortion) Smiua distorzija slika 4, e se javiti prvenstveno kod objekata manje krutosti koji su napadnuti znaajnim dodatnim teretom koji se manifestuje velikim transferzalnim silama. Mala krutost objekata je obino karakteristina za objekate iji je materijal u noseim elementima loih karakteristika. Ovaj problem bi mogao biti jo izraeniji kod objekata sa meuspratnim konstrukcijama znatno vee krutosti u odnosu na vertikalne nosee elemente, to smanjuje mogunost absorbcije dijela napona iz vertikalnih noseih elemenata. Iz ovih razloga pri ovakvom obliku deformacija prvenstveno dolazi do oteenja zidova naroito oko otvora kao i na mestima njihovih ukrtanja. Ovakav oblik deformacija takoe izaziva krivljenje zidova, plafona i podova i na taj nain smanjuje upotrebnu vrednost i komfornost ivljenja u ovakvim objektima. Da bi se spreile ili maker ublaile posledice ovakvog oblika deformacija, kod objekata male krutosti treba svakako pristupiti ojaanju noseih elemenata [1], koliko je to mogue, kao i ojaanju temeljne konstrukcije.

3. VARIJACIJA PARAMETARA KOJI UTIU NA POJAVU EVENTUALNIH OTEENJANa osnovu rada [3], moemo vidjeti da su parametri koji imaju najvei uticaj na pojavu eventualnih oteenja zidanih konstrukcija sledei : - ravnomernost sleganja - vrsta i svojstva tla na kojem je konstrukcija fundirana - nain deformisanja tla, ispupenje ili udubljenje - vrsta konstruktivnog sistema i razuenost objekta L/H - vrsta materijala od kojeg je objekat izgraen E/G - postojanje isto arhitektonskih nekonstruktivnih elemenata - namena objekta Teko je doi do modela koji bi ukljuio sve spomenute parametre i bio dovoljno uopten, kako bi se pomou njega razmatrali razliiti objekti pod raznim okolnostima. Takoe, u literaturi postoji veliki broj metoda na osnovu kojih se vri procjena, a nakon toga i klasifikacija moguih oteenja konstrukcija, nastalih samo kao posledica sleganja tla. Tako su razvijane metode poev od empirijskih (ugaona distorzija, Burland and Wroth [4]), preko polu-empirijskih (analogija dubokih greda [4], idealizovana laminirana greda

[6]) pa sve do numerikih analiza (metod konanih elemenata, metod konanih razlika, element razlike). Metoda koja je pokazala jako dobre rezultate pri reavanju ovakve vrste problema, je metod idealizovane laminirane grede koju su razvili Fino i dr. [6], a koja predstavlja kompromis izmeu prostih empirijskih i kompleksnih numerikih analiza.

Slika 5 Model laminirane grede (Figure 5 Laminate beam model) Pogodnosti korienja ovog metoda su prije svega u tome to je u jednainama koje su razvijene ovom metodom uvren veliki broj prethodno spomenutih parametara, a koji direktno utiu na pojavu eventualnih oteenja. Parametri se mogu jednostavno varirati unoenjem jednaina (1) i (2) u odgovarajui softverski program. 1 EI = + L 12 ( 1 ) GAv ( 1 ) H L EI = + 12 H GA L H L v b( top )

(1)

b( bottom)

(2)

gde je: ugaona distorzija L E Young-ov modul elastinosti I moment inercije laminirane grede GAv ekvivalentna smiua krutost laminirane grede

H visina zgrade

rastojanje od dna grede do neutralne ose podeljeno sa visinom H b (top)

vrednost dilatacije na vrhu grede vrednost dilatacije na dnu grede

b (bottom)

Varijacija odabranih parametara u jednainama je izvrena na konkretnom primeru sleganja nadgraenog objekta, slika 6. Meuspratna konstrukcija je sitnorebrasta tipa Avramenko, nosivi sistem ine zidani zidovi ukrueni horizontalnim serklaima [7].

Slika 6 Preseci i izgled nadgraene stambene zgrade spratnosti Po+P+1 (Figure 6 Cross sections and appereance of upgraded building with Po+P+1 etages ) Unoenjem konkretnih vrednosti, tabela 1, za posmatrani objekat, slika 6, u jednaine (1) i (2), za stanja pre i nakon nadgradnje, dobijeni su dijagrami, slika 7,8 i 9, na kojima se moe videti uticaj varijacije odreenih parametara na pojavu eventualnih oteenja. Tabela 1 Vrednosti parametara uvrtenih u jednaine (1) i (2) za objekat sa slike 6 (Table 1 The values of the parameters included in equation (1) and (2) for the object in Figure 6) Parametar E I H GAv Pre nadgradnje 3670000 1417.5 9.0 rauna se prema [4] 0.5b (top)b (bottom)

Nakon nadgradnje 3670000 2835.0 12.0 rauna se prema [4] 0.5 0.000012 0.000012

0.000019 0.000019

Radi uporeivanja dobijenih vrednosti, na osnovu [8,9] u tabeli 2. su date, granine vrednosti ugaone distorzije za razliite vrste konstrukcija, pod razliitim okolnostima.

Tabela 2 Granine vrednosti ugaone distorzije vornih taki objekta (Table 2 Limits for the angular distortion point of the object node) /L 1/5000 1/3000 1/1000 1/750 1/600 1/500 1/300 1/250 1/150 Kritino stanje konstrukcija Mikroprsline snimljene kod nearmiranih zidanih elemenata, nosei zidovi izloeni ispupenju sredinjeg dela tla hogging Vidljive pukotine u noseim zidovima Vidljive pukotine u zidanim panelima za ispunu Realna granica za spreavanje neravnotee osetljivih maina Nivo prekoraenja napona u dijagonalnim elementima postaje znaajan Realna granica za spreavanje ozbiljnih pukotina u ramovskim i modernim konstrukcijama Osteenja ramova zgrada i zidnih panela, problemi nepodudaranja u kranovima Primetno naginjanje u visokim zgradama Oekivano oteenje konstrukcije u najveem broju zgrada

Na slikci 7, rad [3], je prikazan dijagram zavisnosti odnosa /L od veliine kritine dilatacije crit. Isprekidana kosa linija predstavlja taj odnos pre nadgradnje objekta, dok puna kosa linija predstavlja taj odnos nakon nadgradnje objekta.

Slika 7 Zavisnost odnosa /L od veliine kritine dilatacije crit (Figure 7 Dependence /L ratio of critical strain crit) Na osnovu dijagrama, slika 7, rad [3], moe se videti da je za objekat pre nadgradnje sraunato crit0.000024, dok je za objekat nakon nadgradnje sraunato crit0.000013. Dakle, sa dijagrama se moe videti da se kritina vrednost /L, preporuena u [11] dostie, za nadgraen objekat pri manjim vrednostima dilatacija u odnosu na objekat pre nadgradnje. Gornja granica dilatacija je uzeta prema preporuci iz [9]. Osim varijacije vrednosti za dilatacije, posmatran je i uticaj procenta otvora u noseim zidovima za objekat prije i nakon nadgradnje to je ilustrovano na dijagramu slika 8.

Slika 8 Zavisnost odnosa /L od procenta otvora u noseim zidovima a[%] (Figure 8 Dependence ratio /L of the percentage of openings in the supporting walls a[%]) Puna prava linija u dijagramu oznaava graninu vrednost za ugaonu distorziju predloenu za ovu vrstu objekata (ovo vai i za dijagram na slici 9), kako je naznaeno u tabeli 1. Isprekidana linija sa krunim simbolima oznaava zavisnost odnosa /L od procenta otvora u noseim zidovima a[%] za objekat pre nadgradnje, dok isprekidana linija sa kvadratnim simbolima predstavlja taj isti odnos za objekat nakon nadgradnje. Sa dijagrama, ilustrovanog na slici 8, se mogu oitati vrednosti procenata otvora u noseim zidovima za koje se dostie granina vrednost ugaone distorzije oznaene u tabeli 1. Pa je kritini procenat otvora za nenadgraen objekat 40%, dok je za isti objekat nakon nadgradnje ta vrednost znaajno manja 25,4%.

Slika 9 Zavisnost odnosa /L od promene odnosa E/G (Figure 9 Dependence /L ratio of change of E/G ratio) Isprekidana linija sa krunim simbolima oznaava zavisnost odnosa /L od promene odnosa E/G za objekat pre nadgradnje, dok isprekidana linija sa kvadratnim simbolima predstavlja taj isti odnos za objekat nakon nadgradnje

Na slici 10 je ilustrovan dijagram iz [6], radi sticanja kompletnije pretstave o problemu, na kome je prikazana meuzavisnost /L i L/H, a za poloaj neutralne ose na polovini grede, to priblino odgovara stanju grede koju mi posmatramo, kao i za razliite vrednosti odnosa E/G.

Slika 10 Zavisnost odnosa /L od promene odnosa L/H za razliite vrednosti odnosa E/G (Figure 10 Dependence relations /L of the changes the relationship L/H for diferent values of of the relationship E/G) Posmatrajui dijagram, slika 9, i analizirajui jednaine (1) i (2), vidi se da je odnos modula elastinosti i modula klizanja direktno proporcionalan veliini /L, dakle poveanjem ovog odnosa poveava se i osetljivost konstrukcije na diferencijalna sleganja. Odnos duine i visine objekta koji je analiziran u ovom radu za nenadgraen objekat je 2.33, dok je za nadgraen 1.91, pa na osnovu dijagrama 9 (odnos E/G2.6) i 10 u oba sluaja merodavne deformacije na objektu su one koje e se javiti usled savijanja. Shodno ovome eventualna ojaanja noseih zidova treba koncipirati tako da prime napone usled savijanja.

4. ZAKLJUAKU ovom radu autor se bavio problematikom nadgradnje zidanih konstukcija u kontekstu odravanja sanacije i pouzdanosti, pri tom koristei metod modelovanja, a zatim studiju sluaja na konkretnom primeru, kako bi se na taj nain potvrdila primenjivost predloenog modela. Analizirajui dobijene rezultate, i prethodno spomenuto, mogu se istai sledei zakljuci:

nedadekvatan nain odravanja samo jednog dela objekata moe dovesti do naruavanja osnovnih funkcionalnih zahteva objekta kao celine, kao i do naruavanja nosivosti dela objekta ili objekta u celini. Iz prethodnog se vidi da neadekvatno odravanje ravnh krovova dovodi do oteenja hidroizolacije, to prouzrokuje oteenja termike izolacije, koja se najee nalazi ispod nje, a potom, nakon dueg dejstva, i noseih elemenata konstrukcije.

Analizirajui konkretan primer nadgradnje objekta, evidentno je da procenat otvora u noseim zidovima ima znaajnu ulogu kada je u pitanju dostizanje kritine vrednosti ugaone distorzije, nakon koje se u konstrukciji javljaju oteenja koja mogu ugroziti stabilnost konstrukcije. Shodno ovome treba izbegavati formiranje otvora u noseim zidovima nadgraenog dela objekta, kao i optereivanje postojeih zidova koji sadre vei procenat otvora, nenadgraenog dela objekta. Prilikom izrade projektne dokumentacije neophodno je analizirati mogue putanje prenoenja dodatnog optereenja kroz konstrukciju, kako bi se stavio akcenat na procenu stanja i eventualnu sanaciju delova konstrukcije koji e biti dodatno optereeni. Imajui u vidu prethodno spomenute navode, kao opti zakljuak, daje se preporuka da se svaki objekat, koji se planira nadgradjivati, prethodno detaljno snimi i izvre procene stanja postojee konstrukcije kao to su: trenutni kvalitet materijala, procenat otvora u noseim zidovima, kao i meusobni odnos duine i visine objekta, te karakteristike tla na kojem je objekat fundiran, a nakon toga koncipirati nekoliko konstruktivnih reenja nadgradnje, od kojih bi se odabralo ono reenje koje e najbolje odgovoriti na sve spomenute uslove. Sve ovo u kontekstu postizanja to dueg eksploatacionog veka nakon nadgradnje i neophodnih sanacija, uz to veu pouzdanost objekta kao celine u funkcionalnom, statikom i svakom drugom smislu.

LITERATURA[1] [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11] Zakon o planiranju i izgradnji, Slubeni glasnik RS, br.72/09 R. Salati, Seizmiki aspekt nadogradnje objekata, Program permanentnog usavravanja, Inenjerska komora Srbije, Beograd, 2008, 10p E. Zeirovi, E. Maslak, E. Sadovi, Procjena oteenja nadgraenih objekata zidanog sistema usled slijeganja temeljne konstrukcije, Zbornik radova Knjiga1, Internacionalni naunostruni skup Graevinarstvo-nauka i praksa, 2010, abljak, 918p Burland. J. B., and Wroth. C. P., Allowable and Differential Settlement of Structures, Including Damage and Soil-Structure Interaction, Proceedings, Conference on Settlement of Structures, Cambridge, England, 1974. pp. 611-654. S.J. Boone, Assessing construction and settlement-induced building damage: a return to fundamental principles, Proceed, Underground Construction, institution of Mining and Metallurgy, London, 2001, 559-570 R. J. Finno et al, Evaluating Damage Potential in Buildings Affected by Excavations, Journal of Geotechnical and Geoenvironmental Journal, New York, 1995, 253p Glavni projekat adaptacije potkrovlja stambene zgrade, Projektni biro Konin, Novi Pazar, 2001.

R. Whitlow, Basic Soil Mechanics, fourth edition, 2001, 571pM. Maksimovi, Mehanika tla, AGM Knjiga, Beograd, 2008, 517p M. Muravljov, B. Stevanovi, Zidane i drvene konstrukcije zgrada, Graevinski fakultet univerziteta u Beogradu, Beograd, 2003, 260p Skempton. A W. and Mac Donald, D.H., Allowable Settlement of Buildings, Proceedings, Institute of Civil Engineers, Part III, Vol. 5. 1956, pp. 727-768.