Zoran Obrenoviæ, istra`ivaè UDK 327:321.01Institut za filozofiju i društvenu teoriju Pregledni èlanakBeograd 5. jul 2002.E-mail: obrenovi@instifdt.bg.ac.yu

NACIONALNA DR@AVA I IZAZOVIGLOBALIZACIJE*

(Nacrt istra`ivanja)

Apstrakt: U nacrtu ovog projekta raspravlja se o izazovima pred kojim se na-

lazi nacionalna dr`ava u dinamiènim procesima globalizacije. Prvo se nastoji odredi-

ti pojam globalizacije kao decentralizovani proces kondenzacije i homogenizacije

prostora i vremena a zatim se ukazuje na ambivalentnu strukturu diskursa o globali-

zaciji – njegovu semantièku i pragmatièku dimenziju. Potom se izla`e neoliberalno

gledište o eroziji i slabljenju nacionalne dr`ave usled premoæi globalnog kapitalistiè-

kog pogona, kako u pogledu njenih tradicionalnih funkcija tako i u pogledu njenog in-

ternog i eksternog suvereniteta. Protiv neoliberalne teze o eroziji nacionalne dr`ave

izneseni su mnogi uglavnom empirijski argumenti. Neki od njih su prezentovani u

ovom tekstu. Poenta ove argumentacije sastoji se u generalnom stavu da izmeðu ero-

zije nacionalne dr`ave i procesa globalizacije ne postoji jaka veza. U skladu sa pre-

zentovanom kritièkom argumentacijom tvrdi se da u uslovima globalizacionih

procesa samo ona društva iza kojih stoji jaka i stabilna dr`ava imaju izglede na

uspeh. Politika a ne ekonomija i dalje dominira meðunarodnim odnosima. Naglaša-

vanje momenta dr`avne politike otvara novu perspektivu u razmatranju procesa

globalizacije. Tekuæi globalizacioni procesi ne mogu se razumeti nezavisno od geopo-

litièkih interesa i promene balansa svetske moæi. Tekst se završava ukazivanjem na

ideologiènost neoliberalnog diskursa o globalizaciji propitivanjem druge baziène i

nereflektovane pretpostavke ovog diskursa po kojoj su procesi globalizacije u isto vre-

me i procesi emancipacije. Osporavanjem nu`ne veze izmedju globalizacije i emanci-

pacije gradi se pozicija sa koje je moguæa normativna kritika tekuæih procesa.

Kljuène reèi: globalizacija, globalistièki diskurs, nacionalna dr`ava, geopo-

litièki odnos moæii, ideologija, emancipacija.

Diskurs o globalizaciji i promena politièke perspektive

Slomom sistema realsocijalizma došlo je ne samo do promeneglobalnih odnosa moæi nego i do rekonfiguracije politièke percepcije

77

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XIX

–X

X

* Èlanak je raðen u okviru nauènoistra`ivaèkog projekta Instituta za filozofijui društvenu teoriju u Beogradu Moguænost primene modernih filozofsko-politièkih

paradigmi na procese društvene transformacije u Srbiji/Jugoslaviji, koji finansiraMinistarstvo za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije (br. 2156).

i mišljenja, usled nestanka (geo)politièke perspektive potencijalnogsukoba kapitalizma i socijalizma. Bivša intelektualna levica koja jesvoj program gradila na „kritici svega postojeæeg“, danas je snagakoja prednjaèi u zahtevu „pristajanja na sve pozitivno“. Simulacijakritièkog anga`mana u velu verbalnog radikalizma u ime odbraneljudskih prava ne mo`e prikriti njeno odustajanje od zahteva za du-bokim strukturnim promenama sveta u kome `ivimo i pristajanje nastatus quo (Frank, 1995: 142). Emfatièno insistiranje na poštovanjuosnovnih ljudskih prava i izgradnji demokratskih institucija kao te-melja novog socijalnog i politièkog poretka išlo je zajedno sa revita-lizacijom politièkog mita o svemoæi tr`išne privrede, koja je umeðuvremenu dobila „status religije“ (Negt, 1991: 298-9). Kritikakapitalizma je odbaèena ili u najboljem sluèaju svedena na politièkui teorijsku marginu. Njeno mesto je preuzela, na Istoku s manje re-zervi nego na Zapadu, neoliberalna ideologija, èija su retorika i topoipostali obavezujuæa mesta javnog i politièkog govora.

Uporedo s ovim poèinje da buja i diskurs o globalizaciji. Reèglobalizacija nakon 1990. postaje jedna od najfrekfentnijih reèi soci-jalne i politièke teorije potiskujuæi na stranu mnoge pojmove do tadavladajuæih paradigmi. Do poèetka 80-tih radije se govorilo o interna-cionalnim nego o globalnim odnosima. Danas je reè globalno preva-lentna pa se govori o globalnom tr`ištu, globalnim odnosima,globalnim komunikacijama, globalnim institucijama; (Scholte 1996:45). U okviru razuðenog diskursa o globalizaciji, jedno od najprisut-nijih mesta je teza o nestanku nacionalne dr`ave (iznesena u velikombroju varijacija – slabljenje, zastarelost, suvišnost, odumiranje…).Prema ovoj tezi, u njenoj mekoj varijanti, napredovanje procesa glo-balizacije èini nacionalnu dr`avu sve manje relevantnom (Habermas2000, Giddens 1999) dok se u jaèoj verziji ka`e da je slom i isèeznuæenacionalne dr`ave „neizbe`na konsekvencija ekonomske globaliza-cije“ (Rorty 1997). Pri tome nije teško primetiti da prièa o slabljenjunacionalne dr`ave nema samo status uvida – deskripcije u stanje stva-ri nego i status programske teze sa jasnim politièkim nabojem. To sepokazuje kroz sve prisutnije zahteve za izgradnju globalnog civilnogdruštva i konstituisanja globalnog parlamenta i svetske vlade. To suza sada uglavnom projekti raznih nevladinih organizacija, ali imaju ipodršku u krugovima poslovnih i finansijskih elita (Strauss, 2001).Globalistièki diskurs, u isto vreme, prati i kritièki stav prema protiv-

78

ZO

RA

NO

BR

EN

OV

IÆ

nicima globalizacije (teritorijalisti, nacionalisti, konzervativci, levi-èari, tradicionalisti, fundamentalisti…) koji, istina, ne mogu spreèitiali mogu ote`ati, usporiti i poveæati socijalne troškove globalizaci-onih procesa koji su u krajnjoj instanci, prema promoterima ovihinicijativa, na korist celog èoveèanstva. Ovo gledište, kao konse-kventni izvod zahteva za minimalnom dr`avom (što više tr`išta tomanje dr`ave), najotvorenije i s najmanje rezervi je formulisano kodzagovornika neoliberalne doktrine (Scholte, 1996: 50-51).

Pre nego što iznesemo neke od osnovnih argumenta u prilogili protiv teze o krizi i eroziji nacionalne dr`ave, treba ukazati na am-bivalentnu prirodu diskursa o globalizaciji. On upuæuje ne samo nafenomen globalizacije nego je i konstitutivni element ovog fenome-na. To znaèi da ovaj diskurs sa njegovim komplementom u tezi o„smrti nacionalne dr`ave" treba razmotrati kako u dimenziji iskaza opredmetu, tako i u domenu njegove pragmatike – tematizujuæi samuprièu i njene komunikativne efekte kao integralni moment samihglobalizacionih procesa.

Odredimo li globalizaciju kao proces univerzalizacije kapita-listièkog sistema proizvodnje a sam kapital kao istorijski specifiko-van oblik društvene komunikacije u koji stupaju èlanovi zajednice,onda globalizaciju kao krajnji izvod bezsubjektne logike kapitalatreba razmotriti u skladu sa tezom da produkcioni odnosi proizvod-nje postoje samo u jedinstvu sa kulturnim obrascima u kojima seodvijaju ili jednostavnije da nema proizvodnih odnosa [u ovom slu-èaju globalnog kapitalistièkog sistema] nezavisno od oblika svesti ukome se oni reprodukuju (Korš 1970: 78). Stoga se prièa o globaliza-ciji i eroziji nacionalne dr`ave ne sme svesti samo na deskripcijufunkcionisanja anonimne logike kapitala na globalnom nivou, negose ona, izmeðu ostalog, mora dopuniti i analizom diskursa o globali-zaciji kao svojevrsne mre`e topika koji „upravljaju `ivotom jezika“(Bart 1975: 38), istovremeno kontrolišuæi ga i upre`uæi u promociju,nikad do kraja artikulisanih interesa i odnosa moæi. Promene u dis-kursu treba shvatiti ne samo kao simptom promena u predmetu re-fleksije, pa kad je reè o društvu onda eo ipso i u strukturi moæi nego ikao bitan moment strukturisanja novih odnosa moæi. Upravo u ovojdvostrukoj optici treba reflektovati i iznesene tvrdnje o slabljenjukompetencija nacionalne dr`ave i njenom isèezavanju.

79

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XIX

–X

X

Odreðenje pojma globalizacije i nacionalne dr`ave

Reè globalizacije signalizira bitne promene koje su se odigralei postale prisutne u svesti krajem XX veka. Ona s jedne strane ukazuje,na decentralizovane procese homogenizacije i kondenzacije prostora ivremena koji se odigravaju usled razvitka moderne, posebno informa-tièke tehnologije. S druge strane ona je oznaka za proces primerenogformiranja kolektivne svesti o svetu kao jedinstvenoj celini (Giddens,1990: 520). Shodno ovom odreðenju globalizacija je proces, a ne sta-nje (Nye 2000). Meðu mnogim teoretièarima postoji raširen konsen-zus o tome da su procesi globalizacije nezaustavljivi jer slede kako izlogike kapitala kao vladajuæeg modela društvenih odnosa tako i iz pri-rode samog tehnièkog pogona. Prema F. Fukuyami, univerzalni ka-rakter nauke i tehnike vodi ka „globalnoj unifikaciji èoveèanstva“, paje otuda „liberalna demokratija“ sa svojim univerzalistièkim pretenzi-jama samo logièan izvod toga.

U svetlu gornjeg generalnog odreðenja, ekonomsku globali-zaciju mo`emo definisati kao proces uspostavljanja svetskog kapi-talistièkog sistema i rasta meðuzavisnosti putem globalizacijefinansijskog tr`išta, integracije nacionalnih tr`išta i lanaca proizvod-nje (definicija UNCTAD-a) kao i uspostavljanja nove društvene po-dele rada na globalnom nivou. U politièkom i socijalnom smislu reèi,globalizacija znaèi sve veæu institucionalnu homogenizaciju sveta.Politièka homogenizacija se odvija bilo prihvatanjem bilo instalisa-njem putem politièkog pritiska neke od varijanti politièkog i socijal-nog modela razvijenog i praktikovanog u tzv. slobodnom svetu.Homogenizacija politièkog se odvija i putem jaèanja uticaja meðu-narodnih institucija (MMF, UN, Svetska banka), kao i širenjemsektora nevladinih organizacija osloboðenih imperativa neupitne lo-jalnosti nacionalnoj dr`avi. U pogledu kulture reè globalizacijaoznaèava širenje masovne kulture i vladavinu kulturnih stereotipa ivrednosti koji, svoðenjem na istu meru, postaju vladajuæi obrascisvakodnevne komunikacije. Njihovo ishodište je, tvrdi se, zapadna,prvenstveno amerièka pop-kultura. Ovaj proces kulturnog gle-ichschaltovanja uveliko erodira postojeæe „lokalne“ kulturne i tradi-cijske obrasce kao i forme kulturnog identiteta. I konaèno, nanauèno-tehnièkom i informativnom planu, reè globalizacija oznaèa-va vladavinu opšteva`eæih univerzalnih standarda i normi koje pro-istièu iz univerzalnog karaktera nauke i tehnike, kao i pretvaranje

80

ZO

RA

NO

BR

EN

OV

IÆ

sveta u globalno selo usled neprekidnog smanjenja troškova komu-nikacije i nesluæenog poveæanja brzine i kapaciteta informativne teh-nologije (Nye, 2000). Globalizacija u svom idealtipskom smislupodrazumeva, dakle, potpunu integrisanost svetske ekonomije, oslo-boðenje troškova transporta i komunikacija, kao i „barijera kreiranihputem nacionalnih jurisdikcija“. Takvo (Giddensovo) odreðenje glo-balizacije kao procesa homogenizacije i kondenzacije vremena iprostora, mo`emo naæi veæ kod Marxa. Marx na jednom mestu inten-cionalnu logiku kapitala (kapitala kao svetskog sistema) u svomasimptotskom vidu odreðuje kao „anihilaciju prostora i vremena“,(Marx, 1973: 524) kao proces dovoðenja shemata N-R-N’ do svogidealnog spekulativno kapitalistièkog oblika N-N’.

Zanimljivo je da se i marksizam i klasièni liberalizam u pogle-du ocene procesa globalizacije u mnogo èemu podudaraju. Obedoktrine sla`u se u pogledu civilizujuæe i emancipatorske ulogemodernog kapitalistièkog pogona. Oba uèenja su u procesu kolonija-lizacije voðene ekspanzionistièkom logikom kapitala videli svojevr-sno lukavstvo uma. Po Marxu, kapital revolucionišuæi sredstava zaproizvodnju, gonjen imanentnom logikom ekspanzije (neutoljivaglad za profitom), ukida ne samo samonikle odnose zavisnosti, negokroz proces podruštvljavanja rada proizvodi kako svetsku istoriju isvetsku kulturu tako i nu`ne pretpostavke za emancipaciju èoveèan-stva kao takvog. Za liberale, pak, razvoj kapital odnosa i uspostavlja-nje svetskog tr`išta je uslov ne samo razvoja tehnike i materijalnogprosperiteta nego i uslov širenja civilizacije i univerzalnih vrednostikao zaloge slobodnog sveta. Dakle oba uèenja smatraju da je globali-zacija kao rezultat imanentne logike kapitala neizbe`an civilizujuæiproces. Sliènost izmeðu ova dva uèenja vidljiva je i iz èinjenice da niliberalna ni marksistièka škola ne daju veæi znaèaj nacionalnoj dr`avikao ni nacionalnim, kulturnim i tradicijskim identitetima, verujuæi daæe razvojem svetskog tr`išita (liberalizam) ili ostvarenjem socijalneutopije kao neminovnog izvoda protivreèja u okviru samog kapitali-stièkog pogona (marksizam) nacionalna dr`ava i nacionalistièki sen-timent izgubiti vremenom svoju funkciju i nestati (Kellner 2001).

Istina, u okviru ove optimistièke istoriozofije, postoji i jednasuštinska razlika. Marksizam uspostavljanje globalnog kapitalistiè-kog sistema vidi samo kao poslednju stepenicu u procesu emancipa-cije (faza imperijalne dominacije). Ovaj sistem æe usled imanentihprotivreènosti kapitala, kao društvenog odnosa gospodstva i ropstva

81

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XIX

–X

X

zasnovanog na neekvivalentnoj razmeni, do`iveti slom iz koga æe na-stati društvo emancipovanih pojedinaca. Za razliku od marksizma,liberalizam kapitalistièki proces proizvodnje i njome uslovljene pro-cese globalizacije, uz svu svest o njegovim nedostacima, vidi kaoznak uspostavljanja one socijalne organizacije koja ispunjava obeæa-nja prosvetiteljstva i moderne: jednakost, slobodu, bratstvo, demo-kratiju i ekonomiju zasnovanu na racionalnom kalkulusu. (Scholte1996:44) U tom smislu kapitalistièko društvo je, za liberale, suštinskaosnova slobodnog društva èiji se nedostaci vremenom mogu uklonitisocijalnim i politièkim in`enjeringom, to jest razvojem i radom insti-tucija i dr`avnih aparata nastalim u okviru same te socijalne organiza-cije `ivota. Razlika u pogledu domena civilizujuæe funkcije kapitalavidljiva je i u tome što se u marksistièkom diskursu obièno pravi jasnarazlika izmeðu globalizacionih procesa i globalizacije kapitala kaonejednake raspodele moæi i resursa, dok je ova distinkcija od manjeva`nosti kod liberalnih mislilaca.

Upravo iz ove perspektive mnogi teretièari leve provenijenci-je su spremni da današnji neliberalni globalistièki diskurs denuncira-ju kao eufemistièki travestiranu prièu (manevar) da se u okviru noveteorijske paradigme, i u novom jeziku koji više prikriva nego otkri-va, o`ive sadr`aji starih teorija o modernizaciji i imperijalizmu, oslo-boðeni njihovog kritièkog potencijala, a u skladu sa neoliberalnomideologijom i interesima svetskog kapitalistièkog sistema. Po njima,diskurs o globalizaciji na objekt nivou ne otkriva ništa novo što veænije sadr`ano u paradigmi o bezsubjektnoj logici kapitala èiji je iz-vod i jaèanje meðuzavisnosti putem uspostavljanja globalnog tr`išta.Ovde je, dakle reè, i dalje o organizaciji sveta `ivota pod komandomimperijalne logike kapitala i njime uslovljenim odnosima gospod-stva i ropstva kako na simbolièkom tako i materijalnom planu.

Meðutim i za ove autore bujanje diskursa o globalizaciji nijenaprosto terminološki hokus-pokus. U samom aktu promene diskur-sa, u procesu preimenovanja, sumiraju se odreðene politièke i soci-jalne promene (ili promene u strukturi moæi) koje su se odigrale uposlednjim decenijama XX veka. Naime, u samom jeziku reflektujuse dva va`ne èinjenice na šta ukazuju i neoliberalni zagovornici glo-balizacije. Prvo, svet je postao i u svakodnevnoj egzistencijalnoj per-spektivi, bukvalno, jedno mesto, zahvaljujæi pre svega enormnomsmanjenju troškova komunikacije (Wolf 2001). Ne postoji više izo-

82

ZO

RA

NO

BR

EN

OV

IÆ

lovani ekonomski, socijalni, informacioni ili kulturni prostor (Nye2001). Drugo, do juèe najva`nija kapitalistièka agencija – nacional-na dr`ava nije više u stanju da naðe zadovoljavajuæe odgovore, s jed-ne strane, na imperative koje joj nameæe kapital koji se uvelikoorganizuje na globalnom nivou (Scholte 1996:46) a s druge, kako daoèuva dostignuti nivo civilizacijskih i socijalnih standarda prihvaæe-nih, pre svega. u periodu kada je dr`ave blagostanja bila dominantnimodel socijalne integracije.

Ukratko suverena nacionalna dr`ava, za kakvu znamo od peri-odu od Vestfalskog mira (1684) do danas u ozbiljnoj je krizi. Zaklju-èenjem Vestfalskog mira ideja jedinstvenog carstva zasnovanog nauniverzalnim vrednostima na èijem svetovnom èelu stoji car, a na du-hovnom papa (Sveto Rimsko Carstvo) konaèno je prestala da budeorijentir politièkog delanja i odnosa u Evropi. Umesto ove ideje istak-nuto je naèelo suvereniteta pojedinaène dr`ave. Nacionalna dr`avadobija primat nad idejom univerzalnog carstva. Time i njeni partiku-larni nacionalni interesi dobijaju priznanje i bivaju stavljeni ispreduniverzalistièkih pretenzija. Moderna dr`ava je suverena jer imapunu slobodu tj. ekskluzivno pravo u regulisanju svoje unutrašnje ispoljne politike (@ivojinoviæ: 252). Struktura novouspostavljenihmeðunarodnih odnosa zasniva se na sistemu suverenih nacionalnihdr`ava kao osnovnih agenata meðunarodne politike, kojima niko nijenadreðen. Princip suvereniteta, donedavno nije bio dovoðen u pitanje– što znaèi da je on va`io regulativno kao da je konstitutivni principmeðunarodnih odnosa. To nije bilo u neskladu s èinjenicom da prin-cip suvereniteta nikad nije u empirijskom pogledu va`io apsolutno(što je dr`ava bila moænija, to je bila suverenija) pošto je mera njego-vog upra`njavanja (domen va`enja) istorijski uvek bio regulisan kon-stelacijom meðunarodnog balansa moæi.

Funkcije nacionalne dr`ave su se u toku tri veka uveliko me-njale. Ona je bila ne samo èuvar teritorijalnog integriteta i legitimninosioc prava na upotrebu sile nego i osnovni oblik društvene integra-cije i motorna snaga kapitalistièkog razvoja. Nacionalna dr`ava jeputem zakonodavstva i obrazovanja niza dr`avnih aparata nastojalada zaštiti domaæe tr`ište radi jaèanja nacionalne ekonomije i blago-stanja svojih graðana. A izgradnjom mehanizma socijalnog zakono-davstva nastojala je da ubla`i i otkloni negativne socijalne efektebespoštedne logike tr`išne konkurencije.

83

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XIX

–X

X

Tradicionalni status nacionalne dr`ave danas je, tvrdi se, uslednezadr`ivih procesa globalizacije, doveden u pitanje, kako u pogleduosnovnog principa (suvereniteta) tako i u pogledu osnovnih funkcija.Ona prestaje da bude mehanizam socijalne regulacije i zaštite nacio-nalne ekonomije, a sve više postaje agent èija je funkcija da formulišestrategija i prioritete koji æe omoguæiti domaæoj ekonomiji da se pri-lagodi zahtevima svetskog tr`išta i globalnog ekonomskog pogona,èak i po cenu delimiènog odricanja od svojih suvernih prava (Peèuj-lic, 1997:45).

Teza o eroziji nacionalne dr`ave

U prilog tezi da je globalizacija produkcije i finansija ugrozila„nacionalno planiranje, erodirala nacionalne suvernitete i dovela upitanje politièke identitete koji su se gradili na tome“ (Peteron,1996:12) iznose se tri vrste argumenata prema kojima je nacionalnadr`ava je u krizi iz strukturnih, politièkih i vrednosnih razloga.

A) Strukturni argumenti

Jedan od glavnih argumenata radikalnih globalista je da naci-onalna dr`ava gubi na ekonomskoj moæi i politièkom suverenitetu umeri u kojoj se kapitalistièki pogon uspostavlja globalno i prerastapotrebu za nacionalnom regulacijom, èime se oslobaða nacionalnihstega i granica. Prema ovom argumentu ekonomska snaga transnaci-onalnih kompanija ne samo da je uveliko prevazišla ekonomsku moænacionalne dr`ave, nego transnacionalni, na korporacijama baziranikapital stavlja nacionalnu dr`avu pod svoju kontrolu prisiljavajuæi jeda radikalno izmeni svoju prirodu (Beck 1999).

Moæ i sposobnost meðunarodnih finansijskih institucija damobilizuju kapital uveliko nadilazi sposobnosti mnogih nacionalnihdr`ava da to uèine isto. Taj raskorak se u poslednjih deset godinanaglo poveæava. Snaga internacionalnog kapitala le`i u njegovojmobilnosti, sposobnosti da se seli tamo gde su troškovi rada i porezanajmanji. Korporacije odluèuju kad æe, gde æe i pod kojim fiskalnimi infrastrukturnim uslovima investirati. Zemlje koje su suviše „sku-pe“ (u nastojanju da zaštite standard svojih graðana) bivaju logikomkonkurencije i tr`išta „ka`njene“. S druge strane, disperzija servisa i

84

ZO

RA

NO

BR

EN

OV

IÆ

produkcije širom sveta, koja je omoguæena modernom informatiè-kom tehnologijom, postepeno ukida identitet izmeðu korporativnogi nacionalnog znaka. Uz to, kontrola nad nauènim i tehnièkim pogo-nom danas je više u rukama krupnog globalnog kapitala nego nacio-nalne dr`ave. Izgubivši kontrolu i moæ nad ovom najva`nijomprodukcionom snagom, nacionalna dr`ava je osuðena na slabljenje.

Ekspanzija globalnog finansijskog tr`išta, tr`išta kapitala itr`išta radne snage daju sve veæu moæ korporacijama dok istovreme-no umanjuje kompetencije nacionalne dr`ave u nizu njenih preðaš-njih nadle`nosti. Tako naprimer ekspanzija finansijskog tr`išta (štoje po mnogima najvidljiviji i najmoæniji aspekt globalizacije) uma-njuje moæ nacionalne dr`ave u pogledu monetarne i fiskalne politike– èime je sposobnost dugoroènog nacionalnog planiranja uvelikodovedena u pitanje (Giddens 1999). Nemoguænost da kontroliše to-kove kapitala i njime odreðene tokove radne snage onemoguæujedr`avu da provede adekvatnu kontrolu radne snage i ubiranje poreza,a time i omoguæi primerenu socijalnu politiku. Deo profita, koji jenekad bio pod kontrolom dr`ave kao materijalna osnova socijalnogzakonodavstva (welfare state) sada izmièe toj kontroli, jer kapitaldeluje globalno, a dr`ava samo u okviru svojih granica. Time je do-vedena, posredstvom zahteva za deregulacijom, u pitanje socijalnafunkcija nacionalne dr`ave.

Svi ovi procesi se, prema radikalnim zagovornicima globaliza-cije, dešavaju spontano – nezavisno od diskusija u parlamentu, zakona,ili vladinih odluka (Beck 1999). Statistike pokazuju da je ekonomskamoæ finasijskog i korporativnog kapitala daleko veæa od ekonomskemoæi najveæeg broja dr`ava u svetu, pa bi eventualni sukob interesa iz-meðu dr`avnih i korporativnih aparata išao na štetu prvih. Stoga je, tvr-di se, u interesu nacionalne dr`ave da se prilagodi interesima globalnogkapitalistièkog pogona (èiji je glavna pogonska snaga korporativni ka-pital), pošto istorijsku i ekonomsku bitku protiv njega ne mo`e dobiti.Sve ove teze, u prilog dokaza o opadanju moæi nacionalne dr`ave, de-monstriraju se analizom niza primera iz novije ekonomske istorije.

B) Egzistencija globalistièke politièke volje

Nezavisno od toga da li procesi globalizacije teku „sponta-no“, kako smatraju neoliberalni mislioci, ili ne, vidljivo je da postojipolitièka volja da se ovi procesi ubrzaju.

85

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XIX

–X

X

Ne ulazeæi u ozbiljniju analizu nosice te politièke volje mo`e-mo locirati pre svega u polju vladajuæih politièkih elita najmoænijihzemlja razvijenog Zapada. Ugledni amerièki diplomata S. Talbott jeu jednom dosta citiranom tekstu još 1992 godine izneo tezu visokogpolitièkog napona: da su nacije i nacionalne dr`ave zastarele, da smomi veæ postali graðani sveta i da XXI vek treba da bude vek u komeæe celokupno èoveèanstvo priznavati samo jedan globalni autoritet.Time je zagovarao ideju svetske vlade (Talbott 1992). Sliène idejemo`emo naæi i u izjavama velikog broja vodeæih svetskih lidera kao iu osnovnom tonu tzv. Klinton-Ananove doktrine, tj. u stavovima ovedvojice iznetim na zasedanju Generalne skupštine UN 1999. Ovimidejama su skloni, sudeæi po njihovim izjavama, i pojedini moænipredstavnici svetske finansijske elite kao i najveæi deo onoga štoHuntington oznaèava Davos elitom. Na jednoj sednici „Trilateralnekomisije“ D. Rockefeller, inaèe njen predsednik, izjavio je: „Nadna-cionalna vlast svetskih bankara i intelektualnih elita ima prvenstvonad pravom naroda na samoopredeljenje“ (Rankoviæ, 2000). G. So-ros, jedan od glasnogovornika politièke globalizacije, samo u iz-gradnji supranacionalnih institucija, koje transcendiraju nacionalnesuverenitete, vidi garanciju efikasne kontrole globalnog tr`išta, kojeprepušteno spontanitetu, kako on tvrdi, ne proizvodi globalnu ravno-te`u, nego vodi ka svetskom neredu i nestabilnosti. Sliène ideje za-stupa i dobar deo evropske socijaldemokratije koja polazi od ideje daprocesi demokratizacije u uslovima ubrzane globalizacije ne mogubiti „ogranièeni na nivo nacionalnih dr`ava“ (Giddens 2000). Ovimidejama su skloni i mnogi pripadnici nove klijentelske elite u bivšimrealsocijalistièkim zemljama, bez obzira da li deluju kroz institucijevlasti ili mre`u nevladinih organizacija. Evidentno je da relevantnavolja za globalizacijom postoji, mada bi o modalitetima i prirodi mo-tivacije te volje trebalo šire raspravljati.

Zagovornici globalizacije, nastojeæi da legitimišu svoje politiè-ke projekte, vide u neminovnosti ovog procesa va`an argument ali ne ijedini. U procesima globalizacije oni vide ispunjenje velikih obeæanjaModerne i prosveæenosti: uspostavljanje globalnog ekonomskog pogo-na zasnovanog na logici racionalnog ekonomskog kalkulusa vodi nesamo privrednom prosperitetu nego i uspostavljanju globalnih politiè-kih institucija univerzalno obavezujuæih za sve subjekte meðunarodnepolitike, èime se na globalnom nivou osiguravaju demokratski poreci i

86

ZO

RA

NO

BR

EN

OV

IÆ

vladavina prava, sve do zaštite osnovnih graðanskih i individualnihprava. Izgradnja globalnog civilnog društva, meðuzavisnost i ispreple-tani ekonomski interesi su najbolja garancija ne samo ekonomskog isocijalnog prosperiteta nego i oèuvanja svetskog mira. Tekuæa erozijapovlašæenog statusa nacionalnih dr`ava koje su do sada (voðene svojimegoistièkim materijalnim i simbolièkim interesima) bile osnovni gener-ator nacionalnih, religijskih i kulturnih animoziteta i surevnjivosti, u iz-gradnji meðunarodnih odnosa – jedan je od osnovnih preduslova uostvarenju toga cilja.

Naznaèeni procesi koji se odvijaju na ekonomskom, politiè-kom i simbolièko-normativnom planu vode ka progresivnoj erozijinacionalne dr`ave i rastakanju njenog kako internog tako i eksternogsuvereniteta (Habermas, 1998, Marc, 1996). Na ekonomskom planunacionalna dr`ava više nije funkcionalni ekvivalent za moderni ka-pitalistièki pogon, niti njemu primeren stupanj socijalne organizaci-je. Njena ekonomska moæ opada u odnosu na snagu globalnogkapitala, a njeni imperativi ne slede logiku globalnog kapitala. Dokse kapital organizuje na transnacionalnom nivou (što mu omoguæujei intenzivni razvoj informativne tehnologije), nacionalna dr`ava tonije u stanju što sledi iz njenog principa organizacije. Ona nije niokvir u kome se mogu rešavati problemi nastali razvojem modernetehnologije i uspostavljanjem sve sna`nijih odnosa meðuzavisnostiod ekonomije do ekologije. Zbog tehnièke uznapredovalosti sveta irasta meðuzavisnosti, zasebne politike nacionalnih dr`ava nisu višemoguæe. Time nacionalna dr`ava gubi na spoljnopolitièkom suvere-nitetu. Procesi globalizacije ukidaju strukturu starog oblika meðuna-rodnih odnosa, koja se zasnivala na supremaciji nacionalne dr`ave uunutrašnjim pitanjima. Unutrašnja politika nacionalnih dr`ava –usled rasta meðuzavisnosti i tehnološkog „brisanja razdaljine“ – po-stala je u isto vreme i spoljašnja politika (a va`i i obrnuto) što semo`e demonstrirati nizom primera. Stoga je potreba za izgradnjompolitièkih institucija na supranacionalnom nivou, što eo ipso znaèi iogranièenje suvereniteta – imperativ dana. Nacionalna dr`ava gubisvoju preðašnju ulogu i na socijalnom planu. Ona nije u stanju dazahteve globalnog kapitala efektivno harmonizuje sa zahtevima po-litièke zajednica. Naime, welfare state je postala „preskupa“, kako setvrdi, iz mnogih razloga. Socijalna dr`ava je, prvo, preveliko optere-æenje za privrede koje su uvuèene u kompeticiju na globalnom

87

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XIX

–X

X

nivou. Drugo, usled demografskog rasta, broj potencijalnih u`ivala-ca beneficija socijalne dr`ave mnogo br`e raste od broja onih kojiomoguæuju funkcionisanje socijalne dr`ave. Moderni kapitalistièkipogon uveliko osloboðen kontrole nacionalne dr`ave nameæe noviradni moral i povišenu odgovornost svakog pojedinaca za sopstvenusudbinu. Nacionalna dr`ava otuda mora da reformiše svoju socijalnupolitiku na raèun redukcije socijalnih davanja. Trendu deregulacijenije u stanju da se odupre ni nacionalna dr`ava, ali ni postojeæi sindi-kati koji buduæi organizovani na nacionalnom, a ne na globalnomnivou, nemaju mehanizme javne kontrole internacionalnog kapitala injegovih mehanizama samoreprodukcije.

I konaèno, nacionalna dr`ava je izgubila ulogu u formiranjunacionalnog ethosa – što je donedavno bilo uveliko u njenoj kompe-tenciji. Razlog za to je, kako Giddens navodi, rast kosmopolitskesvesti, procesi „spontane globalizacije odozdo koja ukljuèuje milio-ne obiènih ljudi“ (Giddens 2000). Ova narasla kosmopolitiska svestima svoje funkcionalne imperative koji se oèituju u tra`enju novihmehanizama politièke i civilne reprezentacije. Otuda u egzistencijivelikog broja nevladinih organizacija pojedini politièari i teoretièarivide nastanak protoinstucionalnih mehanizama buduæeg svetskogporetka. Na drugoj strani, ovaj deficit nacionalne dr`ave u formira-nju osobenih kolektivnih identiteta je posledica sve oèitijeg politiè-kog i ekonomskog pritiska, od strane zemalja razvijenog Zapada imeðunarodnih organizacija kao njihovih transmisija, da se usvojepolitièki i socijalni razvijeni u okviru zapadnoevropskog civilizacij-skog kruga modeli (sa pretenzijom na univerzalno va`enje).

Postoji slaganje velikog broja socijalnih teoretièara, politièara iposlovnih ljudi da su procesi globalizacije u izvesnom smislu nezadr-`ivi. Ovi procesi su doveli u pitanje dosadašnju funkciju i ulogu nacio-nalne dr`ave i celog niza njenih institucija kakvu znamo od kraja 18veka do danas u mnogim njenim nadle`nostima. Zato se i govori o kri-zi nacionalne dr`ave i njenih funkcija, to jest o gubitku ili slabljenjunjenog glavnog principa – principa suvereniteta. U perspektivi meðu-narodne politike ovo stanje se tematizuje kao insuficijencija starogmodela ureðenja odnosa izmeðu meðunarodnih subjekata – u kome jepoštovanje nacionalnog suvereniteta imalo centralno mesto. Zaštitaljudskih prava na bilo kojoj taèki zemljine kugle, kao generalni principureðenja meðunarodnih odnosa u vladajuæem zapadnom diskursu,

88

ZO

RA

NO

BR

EN

OV

IÆ

dobila je primat nad principom suvereniteta nacionalne dr`ave kojijoj je davao ekskluzivno pravo u pitanjima unutrašnje organizacije inadgledanja.

Tri gledišta o globalizacionim procesima

Mada postoji uveliko saglasnost oko toga da su moderna druš-tva suviše kompleksna da bi postojao jedan ekskluzivni izvor suve-reniteta i da je na delu preoblikovanje tradicionalnog konceptasuverene nacionalne dr`ave, kod izvesnog broja teoretièara i politiè-kih aktivista postoje ozbiljne rezerve u odnosu na stanovište da jenacionalna dr`ava odigrala svoju istorijsku ulogu. Ove rezerve sepravdaju upravo realpolitièkom analizom faktièkog stanja meðuna-rodnih odnosa i aktuelnom ulogom dr`ave i njenih institucija. To imaza posledicu ne samo razlièitu ocenu tekuæih procesa globalizacijenego i formulisanje katkad dijametralno suprotnih strategija u pogle-du odgovora na izazove globalizacije.

Imajuæi ovo u vidu, razlièita gledišta o globalizacionim pro-cesima mo`emo grubo podeliti, sledeæi Giddensa i Habermasa, u trigrupe:

a) Na veæ pominjane neoliberalne zagovornike globalizacijekoji u tim procesima i eo ipso u eroziji nacionalne dr`ave vide velikicivilizacijski pomak: uspostavljanje globalnog kosmopolitskog dru-štva i globalne ekonomije. Globalizacija po njima, kako kaze Gid-dens, donosi korist svima. (Giddens, 1999)

b) Skeptike koji se ili a) suprotstavljaju globalistièkoj tezi oneizbe`noj erozije nacionalne dr`ave – tvrdeæi suprotno: u moder-nom kapitalistièkom pogonu samo jake i stabilne dr`ave imaju izgle-da na uspeh; politika dr`ave, po njima, i dalje ima primat u odnosu nalogiku tr`ista; b) Ili ukoliko se sla`u sa iznesenom ocenom tekuæihglobalizacionih procesa, oni u procesu erozije nacionalne dr`avevide pretnju razgradnje socijalnih temelja na kojima poèiva modernademokratija i civilna organizacija `ivota èije jezgro i dalje èine stabi-lizovani nacionalni i kulturni identiteti. Zbog toga oni apeluju nauvoðenje protekcionistièkih mera u svim sferama sveta `ivota da bise zaštitile stare politièke i socijalne strukture od razornih posledicaglobalizacije. Habermas ovu struju oznaèava konzervativnom, anjene nosioce teritorijalistima, izolacionistima i nacionalistima.

89

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XIX

–X

X

c) Zagovornici tzv. treæeg puta smatraju da je nacionalna dr`a-va i dalje va`an subjekt kako postojeæe organizacije društvenog zivotatako i meðunarodnih odnosa. Prihvatajuæi da su procesi globalizacijenezaustavljivi i imajuæi kritièku svest o politièkim i socijalnim troško-vima ovog procesa, smatraju da se nacionalna dr`ava mora transfori-sati u skladu s imperativima vremena i modernog kapitalistièkogpogona. U defanzivnoj varijanti zastupnici ove opcije (pre svega vla-dajuæe elite zemalja u tranziciji) nastoje da nizom makro i mikroeko-nomskih mera omoguæe svojim zemljama da se što bezbolnije uklopeu globalizacione procese diktirane zahtevima meðunarodnih organi-zacija i korporativnog kapitala. U ofanzivnoj, optimistièkoj varijantipromoteri ove pozicije (pre svega politièke i kulturne elite u okviruEvropske Unije) nastoje da izgrade ceo niz mehanizama i institiucijakoje æe omoguæiti nesmetanu ekspanziju privrednog pogona (tzv. po-litika slabe vlade, podrška preduzetništvu, decentralizacija dr`ave ipoveæanje liène i radne odgovornosti, socijalni pakt izmeðu posloda-vaca i sindikata itd) (Giddens 2000) u uslovima otvorenog globalnogtr`išta. U isto vreme, oni apeluju na iznala`enje novih formi politièkeorganizacije koje nadilaze nacionalne granice i time otklanjaju pretnjulegitimacionog demokratskog deficita usled nekontrolisanog procesaglobalizacije i integracije pod komandom kapitala. To jest izgradnjuonih institucija koje preventivno deluju, s jedne strane, protiv uveæanemoæi nadnacionalnih birokratija i vladajuæih finansijskih i menad`er-skih elita u postnacionalnom društvu, a, s druge, omoguæuju efektivnugraðansku participaciju u donošenju fundamentalnih odluka koje setièu svakodnevnog `ivota (Falk, Strauss, 2001).

Dr`ava je ipak va`na

U ovom odeljku izneæemo nekoliko kontra-argumenata, sapozicije skeptika, formulisanih protiv globalistièke teze o eroziji(zalasku) nacionalne dr`ave usled nadmoæi tr`išta. Prema zagovor-nicima ovog gledišta premoæ politike nad tr`ištem u uslovima globa-lizacije raste. U tom smislu dr`ava i njeni aparati ne odumiru, negosuprotno verovanju neoliberala dobijaju na relevantnosti. Kao pri-mer za to najèešæe se analizira uloga Sjedinjenih Amerièkih Dr`ava,iz èega se izvodi zakljuèak da u eri globalizacije samo jake i dobroorganizovane dr`ave imaju razloge za optimizam (Waltz, 2001, Wolf

90

ZO

RA

NO

BR

EN

OV

IÆ

2001). Centralni argument je teza da ne postoji jaka empirijska vezaizmeðu tvrdnje o procesu opadanja moæi nacionalne dr`ave i tvrdnjida u osnovu toga le`e ekonomski procesi globalizacije (Evans, 1997:64). Ako ta veza i postoji, nju treba tra`iti ne u sferi ekonomskenu`nosti, nego u sferi politike i geopolitike (domen politièke volje).

1) Jedan od èesto iznošenih argumenata je pozivanje na isto-riju. Prema ovom argumentu, na koji se obièno pozivaju teoretièarisvetskog sistema, u pojmu globalizacije nema nièeg novog. Kapitali-stièki sistem je intencionalno uvek bio globalan sistem (Arrighi). Utom pogledu, izra`eno jezikom statistièkih pokazatelja, nivo eko-nomske globalizacije i ekonomske zavisnosti meðu narodima, tek jekrajem XX veka dostigla nivo sa kraja XIX i poèetka XX veka. Tova`i kako za protok i mobilnost kapitala, strane investicije, meðuna-rodnu trgovinu, tako i za kretanje radne snage i masovne migracijestanovništva. S druge strane, dobro dokumentovane empirijske ana-lize rasta i opadanje globalne meðuzavisnosti tokom XX veka, sukrucijalni dokaz da se procesi globalizacije moraju posmatrani i krozprizmu vladajuæih geopolitièkih interesa – to jest u svetlu geopolitiè-kih odnosa moæi. (Wolf)

2) Sledeæi argument tvrdi da i pod pretpostavkom da je politi-ka globalno orijentisana, ekonomija ostaje i dalje nacionalno orijen-tisana. U prilog tome se navodi npr. èinjenica da je oko 82%Amerikanaca zaposleno u ekonomskom sektoru koji jedva da jeukljuèen u meðunarodnu trgovinu (Waltz, 2001). U isto vreme studi-ja o sto vodeæih svetskih korporacija ukazuje na to da su one pre sve-ga vezane za zemlju maticu. Sprega interesa dr`ave i interesakorporativnog kapitala nije spoljašnja, nego je unutrašnja. Egzisten-cija moænih korporacija od strateškog interesa za dr`avu ne zavisisamo od logike tr`išta nego i od interesa domicilne dr`ave – što se uokviru mnogih studija dokazuje nizom primera. Uz to su tr`išta naj-moænijih zemalja i dalje povezana sa velikim brojem protektivnihmera i mehanizama nametnutih od strane nacionalne dr`ava. Poovim teretièarima politièka i ekonomska moæ Amerike se ne zasnivana elementu zavisnosti, nego upravo suprotno na elementu relativneekonomske nezavisnosti od ekonomija drugih dr`ava.

3) I pored tvrdnji da gube na relevantnosti usled globalizaci-onih procesa nacionalne dr`ave su i dalje glavni akteri meðunarodnepolitike. Pad Berlinskog zida, bombardovanje Iraka, razbijanje

91

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XIX

–X

X

Jugoslavije, mada mogu biti pravdani i ekonomskim interesimakrupnog kapitala, ipak su bile pre svega odluke politièke volje, a nepremoæne logike globalnog tr`išta. Nacionalne dr`ave su i daljemoænije od korporacija, zahvaljujuæi tome što kontrolišu teritorije,legitimno raspola`u vojnom silom, odr`avaju pravne i ideološkeaparate. U tom smislu dr`ave se meðusobno ne razlikuju toliko pofunkciji koliko po kapacitetima moæi da ostvare odreðene ciljeve(razume se i ekonomskim). A to je i dalje odluèujuæa èinjenica, kakoprimecuje Waltz, meðunarodne politike. U pogledu ovoga sla`u sene samo predstavnici realpolitièke škole kao što je Z. Brzezinskinego i zagovornici treæeg puta kao što je Giddens.

4) Imajuæi u vidu va`nost politièki organizovane volje u vidudr`ave za ostvarenje ekonomskih (i simbolièkih) interesa, tvrdi sedalje, samo jaka i fleksibilna dr`ava mo`e biti garant politièke stabil-nosti i time osnova ekonomskog prosperiteta i razvoja u uslovimarastuæe globalizacije i sve veæe meðunarodne kompeticije. Ukolikoneke od moænijih dr`ava i odustanu od kontrole tokova kapitala i do-bara onda to nije zato što nisu u stanju da provede kontrolu, negozato što im je to u trenutnom interesu (Marcuse 2000). Slaba dr`avanije u stanju da se prilagoðava neprekidnim fluktuacijama na meðu-narodnom tr`ištu novca, kapitala i radne snage. Usled toga ona nemapoverenja investitora i investicionog kapitala. Za elaboraciju oveteze navodi se primer Kine iz peroda tridesetih kao i analiza stanjaafrièkih dr`ava (koje su potpuno pale pod kontrolu meðunarodnogfinansijskog kapitala) (Mwangi, 1995) i današnje Rusije. Svaki me-nad`er, tvrdi Evans, suprotno vladajuæoj prièi o slabljenju moæi dr`a-ve i dalje te`i da vodi pregovore sa stabilnim i jakim dr`avama(Evans, 1997). U prilog tome navodi se primer sna`enja istoèno azij-skih ekonomija gde su dr`ava i njeni aparati imali centralnu ulogu.Time se implicitno dovodi u pitanje i teza da postoji direktna vezaizmeðu ekonomskog razvoja i razvoja demokratskih institucija.

5) Moderna dr`ava ne samo da nije izgubila znaèaj u pogleduekonomije i meðunarodnih odnosa, nego i u svim drugim oblicima `i-vota ima sve veæu ulogu. U tom smislu, teza da je dr`ava izgubila mo-nopol po pitanjima unutrašnjeg suvereniteta, bar kad se tièe onihnajrazvijenijih, u svetlosti rastuæeg broja funkcija i domena kojedr`ava obavlja je veoma problematièna. Statistike pokazuju da ulogadr`ave, ukoliko je reè o najnaprednijim i najmoæinijim ekonomijama

92

ZO

RA

NO

BR

EN

OV

IÆ

sveta, i dalje raste i to ne samo u pogledu ekonomije nego i socijalneregulacije. Tako npr. nakon Drugog svetskog rata vlade zemalja da-našnje evropske unije su kontrolisale oko 25% bruto društvenog pro-izvoda, dok se danas to popelo na 50%. Slièna istra`ivanja (Rodik iGerret) pokazuju da je u poslednjih 30 godina rast troškova vlada bioproporcionalan rastu trgovine i ekonomije. Dalje, kapaciteti dr`aveda sprovede efikasnu politiku oporezivanja i taksi danas su dalekoveæi nego pre. Uz to ubrzan tehnološki razvitak stavlja dr`avu nesamo pred nove zadatke u pogledu odr`avanja standarda i kontroletehnološkog pogona, nego uveæava i njenu moæ u pogledu kontrolesvojih graðana. I konaèno, integracija svetske ekonomije, organizova-nje saradnje sa ekonomskim meðunarodnim institucijama, zakljuèiva-nje tarifnih ugovora, kao i zaštita intelektualne svojine kao jednog odnajveæih izvora profita zahteva ne samo kontinuitet nego i jaèanje pro-tektivne uloge nacionalne dr`ave (Marcuse, 2000; Evans, 1997).

6) Nacionalna dr`ava i dalje je jedan od najva`nijih agenata uizgradnji kolektivnog identiteta svojih graðana. Oèuvanje sna`nihkolektivnih identiteta (što uveliko zavisi od snage i kapaciteta dr`a-ve) pretpostavka je politièke stabilnosti i ekonomske uspešnosti naduge staze. Identitet graðanina sveta, je velika civilizacijska tekovi-na, ali on ne mo`e biti adekvatna politièka zamena za lokalne i nacio-nalne identitete. Ljudi, empirijski gledano, nisu spremni da se ovogaodreknu u ime ideje graðanina globalnog društva. U tom smislu èak iF. Fukayama, jedan od zagovornika globalizacije, tvrdi da samo„sna`na svest o nacionalnom jedinstvu“, „nu`no prethodi pojavi sta-bilne demokratije.“ (Fukuyama. Kraj istorije...s. 56). Iskustvo poka-zuje da društva sa jakim oseæanjem kolektivnog identiteta (a to suupravo društva razvijenog Zapada) najbolje uspevaju u onom poljukoje se zvanièno odreðuje kao globalizacija. Razvoj civilnog sektora(koji omoguæuje organizaciju društva nezavisno od dr`avnih apara-ta), kako pokazuje iskustvo, uspešan je samo pod pretpostavkamasna`ne i dobro organizovane dr`ave. U suprotnom, slabljenje dr`avevodi degeneraciji civilnog društva. Stoga je i u interesu razvoja civil-nog društva egzistencija jake dr`ave jer to je tek zaloga vladavinegraðana, a ne transnacionalnih elita kapitala (Evans, 1997). Slabedr`ave i slaba društva, bez jasno profilisanog identiteta, postaju objektdruštva (`rtve) u okviru sistema globalne ekonomije, ali ne toliko izekonomskih koliko iz razloga insuficijencije politièkih kapaciteta.

93

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XIX

–X

X

Na osnovu izlo`enih argumenata sledi zakljuèak da teza glo-balista o kraju nacionalne dr`ave ne stoji. Dr`ava kao odluèujuæi fak-tor meðunarodne politike i oblikovanja politièke volje i dalje imanadmoæ nad tr`ištem. Nacionalna dr`ava æe i ubuduæe imati odluèu-juæu ulogu za organizaciju `ivota kako iz razloga socijalne i politièkeprirode (regulisanje pravnog podruèja), psihološke (izgradnja i odr-`anje kolektivnog identiteta) tako i iz ekonomskih razloga ukljuèiva-nja (i zaštite) sopstvene ekonomije u globalnu ekonomiju. Štaviše, uuslovima uznapredovale globalizacije, samo sna`ne i dobro organi-zovane dr`ave imaju šanse da opstanu kao subjekti, a ne objekti, si-stema meðunarodnih odnosa. Iz toga sledi da nacionalna dr`ava, uuslovima sve veæe konkurencije, pre dobija nego što gubi na znaèaju.

Globalizacija i geopolitièki odnosi moæi

Teza da uspešne ekonomije deluju samo u sinergiji sa organi-zovanom moæi dr`ave ima za posledicu znaèajnu promenu perspek-tive u razmatranju odnosa globalizacije i funkcije nacionalne dr`ave.Globalizacioni procesi se moraju posmatrati ne samo kao posledicabezsubjektne logike tr`išta nego i kao rezultat geopolitièkih odnosamoæi. To sledi iz realpolitièke èinjenice da geopolitièki i ekonomskiinteresi nisu meðusobno nezavisni elementi, nego da se u modernomsvetu pojavljuju kao integrisan sklop.

Da je to tako vidi se ne samo iz trivijalne èinjenice da tokovikapitala nisu odvojeni od interesa politike velikih sila (i na njima us-postavljenih odnosa politièke zavisnosti) nego i iz èinjenice da me-ðunarodne organizacije i ekonomske institucije, ustanovljene odstrane najmoænijih zemalja zapada (MMF, Svetske banke, itd.), nisunaprosto instrumenti komunikacije izmeðu razlièitih meðunarodnihsubjekata nego i aparati u koje je nametanjem obavezujuæih pravilaigre upisana i odreðena geopolitièka struktura (Borchgrave, 1996).Pravila igre, koju provode meðunarodne agencije, uveliko su formu-lisana u skladu s interesima hegemonih dr`ava. U tom smislu vodeæemeðunarodne organizacije preuzimaju na sebe funkciju disciplino-vanja i èuvara vladajuæih odnosa svetske moæi. Zahtevi za privatiza-cijom nacionalne privrede i deregulacijom socijalne dr`ave, koji susastavni deo filozofije ovih institucija, u funkciji su podvrgavanjacelokupne svetske ekonomije zahtevima modernog kapitalistièkog

94

ZO

RA

NO

BR

EN

OV

IÆ

sistema. I konaèno, nadmoæ logike politièkog, prema ovim autorima,da se sagledati i iz èinjenice da procesi politièke i ekonomske inte-gracije, u krajnjoj instanci, zavise od nastrojenja politièke volje, a neprosto od postojanja ekonomske meðuzavisnosti. Za meðuzavisnostje dovoljna ekonomija, kako ka`e Waltz, dok je za integracije neop-hodna dr`ava (Waltz, 2001). Tek dr`ava (dakle organizovana politiè-ka volja) mo`e ostvariti ideje globalista, a ne prosto ekonomskalogika tr`išta. U tom smislu, tvrdi se da globalizacija nije prosto re-zultat ekonomske nu`nosti nego u istoj meri, ako ne i više, rezultatpolitièke volje. To va`i kako za prošlost tako i danas što se mo`evideti na primeru istorije liberalizacije ekonomske politike tokomXIX i XX veka (Wolf, 2001). Meðutim, èak i kad je reè o tr`ištu, niono ne sledi principe spontaniteta. Naime, prema ovim autorima,nema ureðenog globalnog tr`išta bez organizovane sile a to je i daljeu kompetenciji najmoænijih dr`ava. Upravo ovo ukazivanje na vezuekonomije i sile sadr`ano je u oporom stavu Thomasa Friedmana pu-blikovanog u New York Times-u da nevidljiva ruke tr`išta nikad neradi bez nevidljive pesnice (Friedman 1999).

Ovaj pomak od analize ekonomije ka logici politièke moæi usvetlu globalne politike upuæuje na drugi manje privlaèan aspektglobalizacije. Gledano iz perspektive sinergièke veze ekonomije idr`avne moæi, procesi globalizacije se pokazuju ne kao spontani pro-cesi osloboðeni geopolitièkih interesa najmoænijih dr`ava, negoupravo suprotno, oni su u funkciji promocije tih interesa. Stoga odstrane levo politièki orijentisanih aktivista, èesto iznošena teza dagovoriti o globalizaciji danas znaèi govoriti o globalnoj ekonomskoji politièkoj dominaciji SAD (People’s Tribune, 1998) ima u sebi i po-red aktivistièkog redukcionizma dosta istine. Globalizacija se odvijashodno logici moæi po principima asimetrije, a ne simetrije. Gornjateza, da samo jake i moæne dr`ave mogu efikasno da prate proceseekonomske globalizacije, ima svoj komplement, suprotan optimi-zmu neoliberalnih zagovornika globalizacije, u tezi da procesi glo-balizacije ne erodiraju nacionalne suverenitete moænih dr`ava negosuverenitete malih, ekonomski slabih, i neorganizovanih dr`ava.Poštovanje principa nacionalnog suvereniteta kao regulativnog prin-cipa meðunarodnih odnosa ugro`ena je danas ne toliko logikom eko-nomskog razvoja koliko narušavanjem balansa moæi na kojima sezasnivao dosadašnji meðunarodni poredak. Formulisano na nivou

95

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XIX

–X

X

opšteg principa moglo bi se reæi: u tekuæim procesima globalizacijene radi o se eroziji principa nacionalnog suvereniteta kao takvog(pošto to ne va`i za, kako empirijske analize pokazuju, vodeæe dr`a-ve sveta) nego o eroziji nacionalnog suvereniteta slabih i malih dr`a-va. Procesi globalizacije ne idu s one strane nacionalne dr`ave, negosu jake nacionalne dr`ave subjekt globalizacionih procesa, sastavnideo procesa globalizacije. (Meszaros, 2000) Uzrok toga nije tolikorastuæa homogenizacija i rast meðuzavisnosti usled delovanja logiketr`išta koliko rastuæa nejednakost u kapacitetima dr`ava da realizujusvoje geostrateške i nacionalne interese.

Globalizacija i emancipacija

Time se pitanje o eroziji nacionalnog suvereniteta postavljana drugi naèin – kao pitanje ko gubi a ko dobija. U tom pogledu,diskurs o smrti nacionalne dr`ave kao generalna prièa ima status ide-ologije jer, na simbolièkom planu, prikriva temeljni odnos nejedna-kosti. Nema sumnje da vodeæe politièke i kulturne elite ekonomskislabih i malih dr`ava, voðene imperativima dana, moraju tra`iti stra-tegije prilagoðavanja novim odnosima svetske moæi. No njihov po-kušaj da se integrišu u globalne tokove ekonomije i distribucijepolitièke moæi biæe manje uspešan ukoliko postanu i same `rtve ide-ološke vere (i time sauèesnici) da u procesima globalizacije nacio-nalni suvereniteti i nacionalne dr`ave gube na va`nosti.

Prema iznesenom gledištu, sam neoliberalni diskurs o globa-lizaciji sa svojim izvodom o slabljenju nacionalne dr`ave, mada pro-tivreèi èinjenicama, barem kad su u pitanju najmoænije dr`ave, trebarazumeti kao jedan moæan ideološki diskurs. On je otuda u funkcijisimbolièkog komplementa imperijalne volje za moæ, tj. u funkcijinastojanja hegemonih dr`ava da se tekuæi procesi, zasnovani na logi-ci promene globalnih odnosa moæi prika`u kao prirodni procesi za-snovani na logici ekonomskog tr`ista i na taj naèin „normalizuju“.

„Homogenost“ i prividna „doslednost“ diskursa o globalizacijii na njemu izgraðenog mita o slabljenju dr`ave, poèiva, kao što smorekli na pogrešnom stavu da izmeðu procesa globalizacije i erozije na-cionalne dr`ave postoji nu`na logièka veza. Ovaj ideološki privid na-staje usled metodološke pogreške (holistièki pristup) gde se na jednojstrani ekstrapolira nacionalna dr`ava, a na drugoj interesi kapitala kao

96

ZO

RA

NO

BR

EN

OV

IÆ

homogeni sinhroni entiteti. A to, kako empirijske analize pokazuju, nestoji, pa time simplifikovani mit o smrti nacionalne dr`ave više zavodinego što omoguæuje valjanu analizu onoga što se stvarno dogaða.

Time se gore provedena analiza u svojim nalazima uvelikopodudara sa nizom marksistièkih analiza o prirodi modernog kapita-listièkog pogona kao svojevrsne prikirivne sinergije izmeðu ekono-mije, moæi dr`avnih aparata i vladajuæih diskursa. Analize N.Poulantzasa o nacionalnoj dr`avi kao organizaciji niza protivreènihinteresa sa dominantom mogu i danas biti od koristi. To isto va`i i zaanalizu kapitala koji se ne sme razmatrati kao homogen, ni sinhronij-ski ni dijahronijski. Tu je reè o razlièitim istorijskim fazama i frakci-jama kapitala (Jessop, 1999). Stoga teza o slabljenju i isèezavanjunacionalne dr`ave i njenoj nesposobnosti da kontroliše globalizacio-ne procese tra`i mnogo razvijenije „konceptualno i lingvistièko po-jašnjenje“ (Marcuse, 2000).

Upravo ova negacija jake veze izmeðu globalizacije i erozijenacionalne dr`ave, otvara put za normativnu kritiku efekata globali-zacije. Ovaj tip kritike poèiva na negaciji druge nereflektovanepretpostavke globalistièkog diskursa prema kojoj su procesi globali-zacije u isto vreme i procesi emancipacije. Tu se ukazuje da tekuæiglobalizacioni procesi ne vode, kako se optimistièki veruje, realiza-ciji obeæanja Moderne. Globalizacija trgovine, tr`išta i kapitala nijedovela do smanjenja dispariteta izmeðu bogatih i siromašnih negodo, kako statistike pokazuju, drastiènog poveæanja. Ona nije u stanjuda „za najmanje polovinu stanovništva obezbedi uslove `ivota pre-ma sopstvenim pravilima“ (Meszaros, 2000). To va`i kako u pogle-du širenja jaza izmeðu Severa i Juga tako i u pogledu sve veæeg rastasocijalnih razlika i unutar najbogatijih dr`ava sveta. Kapital svojegospodstvo s ojaèalom snagom uspostavlja preko konstituisanja glo-balne produkcione mre`e. Sam ovaj proces koji je izmakao kontrolinacionalne dr`ave nije voðen interesom javnog dobra, nego kao upoèetnoj fazi razvoja kapitalistièkog pogona privatnim interesom,ali sada ne pojedinaènog kapitaliste, nego interesom moænih korpo-rativnih i finansijskih elita. Dr`ava, podvrgnuta interesima ovih elitasve više radi u korist internacionalnog kapitala, a sve manje u koristsvojih graðana. U tom smislu globalizacija, i neobuzdani rast laissez

faire kapitalizma dovodi do retrogradnog stavljanja javnih resursa icivilizacijskih tekovina pod punu kontrolu privatnih interesa, ali

97

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XIX

–X

X

sada na globalnom nivou (Arrighi). Po Bourdieu ovaj povratak nekojvrsti radikalnog kapitalizma je svojevrsni izraz konzervativne revo-lucije koja se poziva, po logici agonalnog diskursa, na ideje progre-sa, razuma, ekonomske racionalnosti i maksimalizacije profita u`elji da svaki alternativni politièki i socijalni koncept diskvalifikujekao zastareo i reakcionaran.

S druge strane, neoliberalna razgradnja socijalne dr`ave, uime jaèanja konkurentske sposobnosti korporacija, ozbiljno dovodiu pitanje, kako teoretièari na levici tvrde, politièke i socijalne tekovi-ne klasnih borbi i izgradnje civilnog društva u poslednja dva veka.U retorici konzervativaca to se kvalifikuje kao proces koji razarasocio-ekonomsku bazu liberalnog politièkog konsenzusa.

Ako se poðe od iznesenih stavova da ne postoji jaka veza najednoj strani, izmeðu ekonomskih globalizacionih procesa i erozijenacionalne dr`ave, a na drugoj, izmeðu procesa emancipacije i eko-nomske globalizacije (što je u ovom tekstu samo ovlaš naznaèeno),onda se teza o slabljenju nacionalne dr`ave mora uzeti sa mnogo višeobazrivosti. Potrebno je ovaj fenomen sagledati višedimenzionalno,istorijski, ekonomski, geopolitièki i kulturno, ali u svakom sluèaju sone strane neoliberalnog mita o istorijskoj neminovnosti koji „pre-tvarajuæi ekonomske tendencije u sudbinu“ propoveda „odumiranjedr`ave i nepodeljenu vladavinu tr`išta“, nastojeæi da od dr`ave, odRepublike, od javnog dobra naèini svoju privatnu stvar (Burdije,1999: 29-30).

Bibliografija

Arrighi, G (1997). „Globalization, State Sovereignty, and the ‘Endless’ Ac-cumulation of Capital“ Fernand Braudel Center.

Bart, R. (1975). „Zadovoljstvo u tekstu.“, Niš, Gradina.Beams, N. (1997). Marxism and the Globalisation of Production, (National

secretary of the Socialist Equality Party, at Macquarie, NSW, Mel-bourne and LaTrobe universities, April-May 1997.)

Beck, U. (1999). „Beyond the nation state.“ New Statesman, 12/06/99, Vol.128 Issue 4464.

Borchgrave, A. D. (1996). „Globalization – the bigger picture. (interviewwith World Bank Vice President for Environmentally SustainableDevelopment Ismail Serageldin) (Interview).“ The Washington Qu-arterly, Summer 1996 v19 n3.

98

ZO

RA

NO

BR

EN

OV

IÆ

Brezezinski, Z. (1989). The Grand Failure: The Birth and Death of Commu-nism in the Twentieth Century. New York, Scribners.

Brzezinski, Z. K. (1997). The grand chessboard: American primacy and itsgeostrategic imperatives. New York, NY, BasicBooks.

Burdije, P. (1999). Signalna svetla, prilozi za otpor neoliberalnoj invaziji.Beograd, Zavod za ud`benike i nastavna sredstva.

Evans, P. (1997). „Eclipse of the State? Reflections on Stateness in an Era ofGlobalization.“ Worl Politics v.50, no.1

Frank, M. (1995). Conditio Moderna. Novi Sad, Svetovi.Giddens, A. (1990). Sociology, Polity Press.Giddens, A. (1999). Runaway world : how globalisation is reshaping our li-

ves. London, Profile Books.Giddens, A. (2000). The third way and its critics. Cambridge, UK; Malden,

MA, Polity Press ; Blackwell Publishers.Habermas, J. (1998). „The European Nation-State: On the Past and Future

of Sovereignty and Citizenship.“ Public Culture, Winter 1998, Volu-me 10, Number 2.

Habermas, J. (2000). „Crossing Globalization’s Valley of Tears.“ New Per-spectives Quarterly 17 no4, Fall 2000.

Habermas, J. (2001). The postnational Constellation: Political esseys. Cam-bridge, MIT Press.

Huntington, S. P. (1996). The clash of civilizations and the remaking ofworld order. New York, Simon & Schuster.

Jessop, B. (1999). Globalization and the National State’ (draft), Departmentof Sociology, Lancaster University.

Kellner, D. (2001). „Globalization and the Postmodern Turn.“Korš, K. (1970). „Marksizam i filozofija." Beograd, Komunist.Lipset, S. m. (2001). „Amerikanizacija evropske levice.“ Republika 269

(Journal of democracy, Vol 12. No 2, april 2001).Marc, W. (1996). Rethinking Sovereignty- the Second Wave. Globaliation

Theory and Practice. London, Pinter.Marcuse, P. (2000). „The Language of Globalization.“ Monthly Review: An

Independent Socialist Magazine, Jul/Aug2000 Vol. 52(3)Marx, K. (1973). Grundrisse, Pinguin.Meszaros, I. (2000). „The Need for a Radical Alternative: Interview with Is-

tvan Meszaros. (Interview) Elias Kanellis.“ Monthly Review, Jan2000 v51 i8.

Mwangi, W. (1995). „Who Gains and Loses from Globalisation of the Econ-omy.“ Econews Africa, Vol. 4, no. 20, December, 1995.

99

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XIX

–X

X

Negt, O. (1991). „Slomljeni poèetak – Socijalizam i problem utopije: Ne-maèka.“ TPB 70.

Nye, R. O. K. a. J. S. (2000). „Globalization: What’s New? What’s Not?(And So What?)“, Foreign Policy, Spring 2000.

Nye, J. S. (2001). „Globalization’s Democratic Deficit – How to Make In-ternational Institutions More Accountable.“ Foreign Affairs,July-August 2001 v80

Peèujliæ, M. (1997). O prirodi postsocijalistièkih društava. Promenepostsocijalistièkih društava iz sociološke perspektive, Beograd,IDN.

People’s Tribune (1998). „Understanding Globalization“, (Online Edition)Vol. 25, No. 6/ June, 1998;.

Peteron, V. S. (1996). Shifting Ground(s): Epistemological and TerritorialRemaping in the Context of Globlization(s) – Globalization – theSecond Wave. Globaliation Theory and Practice. London, Pinter.

Rankoviæ, M. (2000). „Nova paradigma moæi – balkanska i jugoslovenskaiskušenja.“ Sociološki pregled 3-4 /2000.

Rorty, R. (1997). „Can philosophers help their clients?(philosophy and eco-nomic globalization).“ The New Leader, April 7, 1997 v80 n6.

Rouz, R. (1992). „Ka gradjanskoj privredi.“ TPB 90-91Scholte, J. A. (1996). Beyond the Buzzword: Towards a Critical Theory of

Globalization – the Second Wave. Globaliation Theory and Practice.London, Pinter.

Strauss, R. F. A. (2001). „Toward Global Parliament. (citizen input on glob-alization).“ Foreign Affairs, Jan-Feb 2001 v80 i1.

Talbot, K. (1999). „Backing Up Globalization with Military Might.“ Cover-tAction Quarterly(Fall / Winter 1999).

Talbott, S. (1992). The Birth of the Global Nation. Time, July 20, 1992.Uredništvo, WSWS. (2000). Nedostatak Politièke Perspektive Prijeti Po-

kretu Protiv IMF-a i Svjetske Banke., WSWS, 15. aprila. 2000.Waltz, K. N. (2001). „Globalization and American Power.“ National Inter-

est, Spring2000 Issue 59.Wolf, M. (2001). „Will the Nation-State Survive Globalization?“ Foreign

Affairs, Jan/Feb2001, Vol. 80 Issue 1,@ivojinoviæ, D. (1985) Uspon Evrope, Novi Sad, Matica Srpska.

100

ZO

RA

NO

BR

EN

OV

IÆ

Zoran Obrenoviæ

NATION STATE AND THE CHALLENGEOF GLOBALIZATION: PROJECT DRAFT

Summary

Aspects: This project draft discusses the issues facing a nation state in the dy-namic processes of globalization. First, the term globalization is tentatively definedas a decentralized process of condensation and homogenization of space and time.Then, the ambivalent structure of the globalization discourse, i.e. its semantic andpragmatic dimensions, are shown. The neo-liberal viewpoint is explored of the ero-sion and weakening of the nation state within the global capitalist power, both interms of its (state’s) traditional functions, and in terms of its internal and external so-vereignty. Against the neo-liberal thesis about the decline of the nation state manyempirical arguments have been offered. Some of these are presented in this text. Themain point of this argumentation consists in a general view that the decline of the na-tion state is strongly linked with the process of globalization. In view of the criticalargumentation included in the paper, it is argued that in the environment of globalprocesses only the societies which have a strong state behind them have a chance tosucceed. Politics, not economy, still dominates international relations. Emphasis onstate politics opens a new perspective in discussing the process of globalization. Cur-rent globalization processes cannot be judged accurately unless geopolitical interestsand the changing balance of world power are understood. Finally, the paper points tothe ideological nature of the neo-liberal discourse of globalization, questioning anot-her basic assumption of the latter, namely, the idea that the process of globalization isat the same time a process of emancipation. By challenging the positing of a neces-sary link between globalization and emancipation we formulate a position that al-lows for a normative critique of current processes.

Key words: globalization, globalization discourse, nation-state, geopoliticalrelations, ideology, emancipation.

101

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XIX

–X

X