Nacije i Drzave u Jugoistocnoj Evropi (Citanka)

8/9/2019 Nacije i Drzave u Jugoistocnoj Evropi (Citanka)

http://slidepdf.com/reader/full/nacije-i-drzave-u-jugoistocnoj-evropi-citanka 1/140

MODERNA ISTORIJA JUGOISTO^NE EVROPE

Alternativni nastavni materijal

Nacije i dràve u jugoisto~noj Evropi



Original English Edition:

CDRSEE Rapporteur to the Board for the Joint History Project: Costa CarrasExecutive Director: Nenad SebekDirector of Programmes: Sheila CannonProject Co-ordinator: Maria MylonaProject Administrator: Theano SavvaoglouEnglish Language Proofreader: Ruth SuttonGraphic Designer: STEP Pbl.-MAMALAKIS IOANNHS. S.A. - Ethnikis Aminis 13 str., ThessalonikiPrinter: FORUM PUBLISHING HOUSE - „Kosta Novakovic” 16 str., 1000 Skopje

Sponsors: The United States Department of State, the United States Agency for International Development (USAID), the German Ministry of Foreign Affairs, and the Stability Pact for South Eastern Europe.

Disclaimer : The designations employed and presentation of the material in this book do not imply the expression of any opinion whatsoever on the partof the publisher (Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe), nor on the part of the sponsors (the US State Department, USAID, theGerman Ministry of Foreign Affairs, and the Stability Pact for South Eastern Europe). This book contains the views expressed by the authors in their indi-vidual capacity and may not necessarily reflect the views of the CDRSEE and the sponsoring agencies.

Copyright: Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe (CDRSEE)Krispou 9, Ano Poli, 54634 Thessaloniki, Greecetel.: +30 2310 960820-1, fax: +30 2310 960822email: [email protected], web: www.cdsee.org

ISBN: 86-7055-059-8

Izdava~i: Prosvetni pregled, Beograd i Centar za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi, Solun

Za izdava~e: Biqana Stupar i Nenad [ebekNaslov originala: Teaching Modern Southeast European History, Alternative Educational Materials,Nations and States in Southeast Europe, Thessaloniki 2005.Prevod sa engleskog: grupa prevodilaca

Lektura i korektura: Ratomir Despotovi}Prelom i {tampa: Cicero, BeogradTira`: 1500 primeraka

Sponzori srpskog izdawa

Potpomognuto i od:







Uvod

Hronologija

Mapa 1: Prikaz novonastalih balkanskih dràva 1804–1862

Prvo poglavqe: Stvarawe nacionalnih dràva: ciqevi i

uspesi

I-1. Odnos Gr~ke i Evrope, prema pisawu Josifa Mesiodaksa (1761)I-2. Istorijski temeqi bugarske nacije, po re~ima Pajsija Hilandarca (1762)I-3. Evgenije Vulgaris se zalaè za gr~ku dràvu (oko 1770)I-4. Dimitrije Katarcis obja{wava za{to su Grci nacija iako nemaju dràvu

(1783)

I-5. Rumunska peticija za nacionalnu jednakost u Transilvaniji– Supplex Libellus Valachorum (1791)

I-6. Turski dokument o Francuskoj revoluciji (1798)I-7. Uticaj Francuske revolucije na u~ene qude jugoisto~ne Evrope

– Ratna pesma Adamantiosa Koraisa (1800)I-8. Manifest Aleksandra Ipsilantija, Borba za veru i otaxbinu (1821)I-9. Konzervativni zahtevi bosanskih spahija (1826)

I-10. Hati{erif od GilhaneI-11. Jon Kodru-Dragu{anu o nacionalnoj dràvi (1844)I-12. Plan Ilije Gara{anina za stvarawe srpsko-slovenskog carstva –

Na~ertanije (1844)I-13. Nacionalni zahtevi u revolucijama 1848.

A. Slovena~ki zahteviB. Zahtjevawa naroda, usvojeno na velikoj narodnoj skup{tini u ZagrebuV. Nacionalna peticija koju je prihvatila rumunska narodna skup{tinau Blaù, Transilvanija

I-14. Nezadovoqstvo bosanskih hri{}ana pod turskom vla{}u, iz perafraweva~kog fratra Frane Juki}a (1850)

I-15. Turski carski dekret kojim se progla{ava jednakost me|u podanicima,bez obzira na veru (1856)

I-16. Neka mi{qewa o planu za osnivawe dvojne bugarsko-turske dràve(1867)A. Predstavka Centralnog tajnog bugarskog komiteta sultanuAbdulazizu

B. Reakcija Fuad-pa{e, prema memoarima Hriste StambolskogI-17. Projekat ujediwewa Bugara i Srba u ju`noslovensko carstvo podvla{}u srpskog kneza Mihaila Obrenovi}a (1867)

I-18. Ruski izve{taj o planovima za zajedni~ku rusko-bugarsku dràvu (1867)I-19. O odnosu politi~ke slobode i nacije u XIX veku – uredni~ki komentar

Qubena Karavelova u listu Svoboda (novembar 1869)Sl. 1. Slovenija: Tabori (1869)

I-20. Ferman kojim je osnovana Bugarska egzarhija (1870)

5

Sadràj

25

262727

28

2829

303132323333

34

35

3637

3939

404041

13

17

24



6

SADR@AJ

I-21. Rezultati ispitivawa o pripadnosti crkvi u Skopskoj i Ohridskojepiskopiji (1874)

I -22. Hristo Botev: Za{to Bugari treba da se bore za nacionalnooslobo|ewe (1875)

I -23. Politi~ki program Centralnog bugarskog dobrotvornog dru{tva(Bukure{t, novembar 1876)

I -24. Albanska pesma napisana u vreme Berlinskog kongresa (1878)I -25. Berlinski mirovni ugovor (1878)

Mapa 2: Balkanske dràve posle Berlinskog kongresa, jul 1878.Sl. 2. Gr~ka izme|u Turske i Evrope. Karikatura iz lista Aristophanes

(1882)I-26. Za{to Albanci èle zasebnu albansku dràvu (1886)I-27. Se}awa Ivana Haxi-Nikolova na razgovore iz 1892. godine, koji su

doveli do stvarawa VMRO (1893)I -28. Deklaracija kojom VMRO obave{tava velike sile o odluci da

zapo~ne oruàni ustanak (1903)I-29. Politi~ko re{ewe makedonskog pitawa mora se traìti u okviru

Osmanskog carstva. Stav Krste Misirkova (1903)

I-30. Plan Aurela C. Popovicija za pretvarawe Austrougarskog carstva ufederalnu dràvu pod imenom „Sjediwene Dràve Velike Austrije“(1906)

I-31. Britanski ambasador u Osmanskom carstvu pi{e o poku{ajimaAlbanaca da dobiju vlastitu nacionalnu dràvu (1912)

Sl. 3. Progla{ewe albanske nezavisnosti u Valoni (1912) – gravura iz togperioda

I -32. Govor Kemal-pa{e u Damasku o odnosu Turaka i Arapa (1913)I -33. Projekat Dimitrija ûpovskog za stvarawe savezne balkanske

demokratske republike (Sankt Peterburg 1917)I-34. Krfska deklaracija (1917) o principima ujediwewa Srba, Hrvata i

SlovenacaI-35. êtrnaest ta~aka iz govora ameri~kog predsednika Vudroa Vilsona

(1918) – odredbe koje se ti~u jugoisto~ne EvropeI-36. Rezolucija nacionalne skup{tine u Alba Juliji, odluka o ujediwewu

Transilvanije sa Rumunijom (1918)I-37. Govor Juliju Manijua u rumunskoj narodnoj skup{tini u Alba Juliji

(1918)Mapa 3: Jugoisto~na Evropa posle Konferencije mira u Parizu i ugovora u

Lozani, 1923.I-38. Predlog da se stvori makedonska dràva sa kantonalnom

organizacijom po uzoru na [vajcarsku (1919)I-39. Ciri{ki sporazum Gr~ke i Turske o Kipru (1959)I-40. Frawo Tu|man se zalaè za to da svaka nacija ima pravo na

vlastitu dràvu (1982)

Mapa 4: Evropa posle I svetskog rata

Drugo poglavqe: Ure|ewe nacionalne dràve

IIa. Op{ti aspekti dràvne organizacije

II-1. Nacrt ustava iz pera Rige od Fere (1797)II-2. Govor Boè Grujevi}a na prvom zasedawu Praviteqstvuju{~eg

sovjeta (1805)II-3. Pismo Vuka Karaxi}a knezu Milo{u Obrenovi}u (1832)

41

42

42

434345

4647

47

48

48

49

51

5152

52

53

54

55

56

57

5858

60

61

62

62

62

6364



II-4. Srpski ustav iz 1835. godine – struktura vlastiII-5. Rumunski ustav iz 1866. godine – op{te odredbeII-6. Britanski ambasador u Istanbulu o stavu Turaka prema ustavu (1876)II-7. Turski ustav iz 1876. godineII-8. Prestona beseda kwaza Nikole povodom progla{ewa ustava Crne

Gore (1905)

II-9. Mladoturska proklamacija (1908)Tabela 1: Ustavi zemaqa jugoisto~ne Evrope

Tabela 2: Uvo|ewe op{teg prava glasa u zemqama jugoisto~ne Evrope

Sl. 4. Trg ustava u Atini (1863)

IIb. Gra|ansko dru{tvo

II-10 Definicija dràvqana u gr~kom Ustavu iz Epidaurusa (1882)II-11. Definicija dràvqana u gr~kom Ustavu iz Trezena (1827)II-12. Definicija dràvqana u srpskom Ustavu iz 1835. godineII-13. Zakonik Danila I, kneza Crne Gore i BrdaII-14. Promena odredbe o dràvqanstvu u ~lanu 7. rumunskog Ustava

(1879)

II-15. Sporazum o mawinama koji su potpisale savezni~ke i pridruènedràve i Rumunija (1919)

II-16. Redefinisawe kategorije dràvqana u rumunskom Ustavu iz 1923.

IIv. Nacija i crkva

II-17. Carigradska vaseqenska patrijar{ija osu|uje obi~aj da se deciumesto hri{}anskih daju starogr~ka imena (1819)

II-18. Neka mi{qewa o autonomiji gr~ke crkve u odnosu na Carigradskuvaseqensku patrijar{iju (1833)A. Teoklet Farmakides, pristalica autonomijeB. Konstantin Ekonomos, protivnik autonomije

II-19. Dekret o uspostavqawu vlasti sinoda u Rumunskoj pravoslavnoj

crkvi (1864)II-20. Komentar francuskog novinara [arla Irijartea na stavove

pravoslavnih i katoli~kih sve{tenika o odnosu izme|u vere inacije u Bosni (1875–1876)

II-21. Bugarski ustav iz 1879. o poloàju Bugarske pravoslavne crkveII-22. Mi{qewe Nikole Pa{i}a o odnosu srpskog naroda i pravoslavne

crkve (1890)

IIg. Infrastruktura nacionalne dràve

II-23. Zna~aj razvoja zanata za malu naciju – primer Gr~ke (1841)Sl. 5. Povezanost dràvne privrede sa predstavama o naciji – prva

nov~anica od 500 drahmi koju je izdala Nacionalna banka Gr~ke

(1841)II-24. Uloga èleznice u ja~awu nacionalne dràve – primer Rumunije

(1879)II-25. Mi{qewe bugarskog kneza Aleksandra Batenberga (1879–1886) o

zna~aju èleznice (1879–1881)II-26. Opis bugarske èleznice krajem XIX vekaII-27. Bugarski zakon o merama (1889)

Sl. 6. Nove tehnologije i nacionalni simboli – reklama za {iva}ema{ine (Gr~ka, kraj XIX veka)

7

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

65656666

68

68707071

71

71727273

73

7475

76

76

77

77

7878

79

79

79

80

80

818181

82



8

SADR@AJ

IId. Stvarawe nacije

II-28. Zapostavqawe hrvatskog jezika, opaske Ivana Kukuqevi}a (1843)II-29. Zna~aj jezika za identifikaciju s nacijom – mi{qewe Slovenaca

(1861)II-30. O zna~aju jezika za identitet Rumuna, iz pera Titu Majoreskua

(1866)

II-31. Peticija hrvatskog Sabora Frawi Josifu za osnivaweJu`noslovenske akademije nauka i umetnosti (1867)

Sl. 7. Nacionalno pozori{te u Bukure{tu – razglednica (kraj HIH veka)II-32. Zna~aj jezika i kwièvnosti u razvoju nacija – izvod iz statuta

Dru{tva za objavqivawe dela albanske kwièvnosti (1879)II-33. Pismo makedonskih studenata u Sankt Peterburgu o makedonskom

kwièvnom jeziku (1902)II-34. Planovi da se pobude nacionalna ose}awa Rumuna u Transilvaniji

– pismo dr Drageskua upu}eno Emiliji Raciju (1874)II-35. Plan za konsolidovawe albanskog nacionalnog pokreta – pismo

novinara Faika Konice baronu Goluhovskom (Brisel, 1897)II-36. Uputstva za predavawe istorije u Gr~koj (1881)

Sl. 8. Deca odevena u istorijske no{we (Gr~ka, oko 1875)II-37. Poku{aj da Rumunija dobije svoj nacionalni sport (1898)

Sl. 9. Diploma u~esnika u sportskom takmi~ewu sredwo{kolaca uorganizaciji lista „Gazet Sporturilor“ (Rumunija izme|u dva rata)

II-38. Albanski kraq Zogu I o zna~aju vojne obaveze za stvarawe nacije(1928)

Sl. 10. Rumunski de~a~i} odeven kao vojnik (1916)II-39. Ciq obrazovawa u Turskoj, prema shvatawu Zije Gokalpa (1914)II-40. Protivnici kritikuju Ataturkovu politiku po pitawu istorije i

jezika (privatni dnevnik, 1932. godina)II-41. Mahmud Esad Bozkurt o nacionalisti~koj su{tini

„Ataturkove revolucije“

Tre}e poglavqe: Nacionalne ideologije

IIIa. [ta je nacija?

III-1. Prava i obaveze rumunske nacije, po shvatawu pesnika i politi~araDimitrija Bolintineanua (1869)

III-2. Obja{wewe {ta je narod prema jednom srpskom uxbeniku (1870)III-3. Odre|ewe nacije po Ziji Gokalpu (1923)III-4. Poimawe nacije kod Mustafe Kemal-pa{e

A. Zna~aj religije tokom rata (1920)B. Kultura (1922)

V. Jedinstvo (1924)G. Uop{tavawe i pojednostavqivawe (1929)

IIIb. Samoodre|ewe

III-5. Biti Bugarin – pismo Jordana Haxikonstantinova urednicimaCarigradskog vesnika (1851)

III-6. Biti Albanac – mi{qewe Pa{ka Vase (1879)Sl. 11. Nacija u slikama – slovena~ka razglednica (po~etak XX veka)

83

83

83

84

8484

85

85

85

8587

8787

88

888989

89

90

91

91

91929393

94

949495



Sl. 12. Nacija u slikama – rumunska razglednica (po~etak XX veka)III-7. Biti Tur~in – mi{qewe dr Rize Nura (1932)III-8. Biti Slovenac – Dimitrije Rupel o naravi Slovenaca (1987)III-9. Se}awa Georga Jonesku-Giona (1889) – rumunski seqaci se ne

poistove}uju sa svojom nacijomIII-10. Doìvqaj H. N. Breilsforda (1905) – u Makedoniji se ne

poistove}uju sa svojom nacijomSl. 13. Bosanskohercegova~ki paviqon na Me|unarodnoj izlo`bi u Parizu

(1900)

IIIv. Nacionalna znamewa

III-11. Riga od Fere – predlog zastave i znamewa Gr~ke (1797)Sl. 14. Zastava gr~kog ostrva Psare tokom Rata za nezavisnost, na kojoj

stoji parola „Sloboda ili smrt“, krst i simboli tajnog dru{tva„Filiki eterija“

Sl. 15. Rumunska zastava bukure{tanske gradske garde za natpisom „Snagaizvire iz jedinstva“ (1867)

Sl. 16. Zastava i grb Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca

/ Kraqevine Jugoslavije (od 1929)III-12. Zna~aj albanske zastave, govor episkopa Fan Stilijan Nolija na

pogrebu Faika Konice (1942)Sl. 17. Dana{we zastave zemaqa jugoisto~ne Evrope

III-13. HimneA. Gr~ka himna (1823)B. Hrvatska himna (1835)V. Albanska himna (1912)

Sl. 18. Istorijat dràvnog grba Bugarske od 1741. godine do danasSl. 19. Srpski grb prema nacrtu Pavla Ritera Vitezovi}a (1701)Sl. 21. Crnogorski grbSl. 22. Monarhija i dràva – rumunska razglednica sa likom kraqa

Karola I (1866-1914)III-14. Poku{aj da se u Gr~koj uvede narodna no{wa (1843)Sl. 23. Srpska seqanka u tradicionalnoj no{wi (1865)Tabela 3: Dràvni praznici u sada{wim dràvama jugoisto~ne Evrope

IIIg. Nacionalna mitologija

Sl. 24. Slikovno predstavqawe nacijeA. Slobodna Bugarska – litografija Georgi Dan~ova (1879)B. Francuske razglednice na kojima su predstavqene Srbija iCrna Gora

III-15. Istorijski koreni makedonske nacije – \or|i Pulevski, Za

Makedonce (1879)

Sl. 25. Heroji istorije kao savremeni uzoriA. Leonida, kraq u drevnoj Sparti, poru~uje Persijancima da sene}e predati: „Moë¬v ëáâÝ“ („Do|ite i sami uzmite“), slika izgr~kog uxbenika (1901)B. Pogibija Vase ârapi}a prilikom osvajawa beogradske tvr|ave1806. – slika Anastasa Jovanovi}a (1817-1899)

III-16. Se}awe dr Rize Nura o uticaju narodnih pri~a o junacimaSl. 26. Simboli~ko predstavqawe politi~kih doga|aja

9


959596

96

97

97

98

98

99

99

100

100101101

103103104

104104104105

106

106

107

108

108109



10

SADR@AJ

A. Crnogorski ustanak – slika \ure Jak{i}a (1832-1878)B. Ujediwena Bugarska – slika Nikolaja Pavlovi~a (1885)

III-17. Rumunski zakon o o~uvawu uspomene na narodnu heroinu EkaterinuTeodoroiju (1921)

Sl. 27. Rumunski plakat povodom 70 godina od osnivawa moderne dràve(1929)

Sl. 28. Hrvatska po{tanska marka sa likom slavnog ko{arka{a DraènaPetrovi}a (1994)

III-18. Savremeni istori~ar o istoriji albanskog grba (2000)

êtvrto poglavqe: Sukob nacionalisti~kih ideologija

IV a. Ideologije koje su doprinele izazivawu sukoba

IV-1. Nacionalne predrasude prema Nemcima u Hrvatskoj (1866)IV-2. Za{to je dr Riza Nur odbio da se oèni strankiwom (1910)IV-3. Neki pogledi na gr~ku „megale idea“ (ideja velike Gr~ke) – razgovor

profesora Nikolaosa Saripolosa i kraqa \or|a I (1877)

IV-4. Istori~ar Aleksandru D. Ksenopol o rumunskom nacionalnom prostoru(1888)

IV-5. Nacionalne podele u turskom parlamentu (1908–1914)IV-6. Proglasi antikolonijalne borbe kiparskih Grka (1955)

IV b. Konkretni sukobi

IV-7. Stjepan Radi}, Ho}emo na{u hrvatsku domovinu unutar jugoslovenske

zajednice (1918)IV-8. Proglas Srba, Hrvata i Muslimana iz Bosne (1943)IV-9. Deklaracija Prvog zasedawa Antifa{isti~kog ve}a narodnog

oslobo|ewa Makedonije (1944)IV-10. Te{ko}e antikolonijalne borbe na Kipru 1955–1959, analiza Georgija

Grivasa, vo|e EOKA (Digenis)Sl. 29. Apel Kipra Ujediwenim nacijama (sredina HH veka)

IV-11. Perspektive levi~arske partije kiparskih Grka (AKEL) (1955)IV-12. Kiparski Turci protiv EOKA, 1960.IV-13. Ciqevi „hrvatskog proqe}a“, kako ih se se}a pisac Vlado GotovacIV-14. Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), 1986.IV-15. Stav Slovenaca o pitawu jezika u komunisti~koj Jugoslaviji 1987.IV-16. Majska deklaracija Slovena~kog demokratskog saveza (1989)IV-17. Fudbal i nacionalizam – se}awe jednog hrvatskog navija~a o putovawu

na utakmicu Partizan – Dinamo (1989)IV-18. Pisac Dubravka Ugre{i} osu|uje podele i ratove devedesetihIV-19. Odnos hrvatskog i srpskog jezika – mi{qewe hrvatskog lingviste

Stjepana Babi}a (2003)IV-20. Reakcija na prikazivawe srpskog filma sa hrvatskim titlovima (1999)IV-21. Raspolu}eni identitet jedne mlade Hrvatice

IV v. Prevazilaèwe nacionalizma

IV-22. Op{ti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini (1995)IV-23. Sporazum Ma|arske i Rumunije o razumevawu, saradwi i

dobrosusedskim odnosima (1996)

110

111

111112

113

113

113114

114

114115115

116

117117

118

118119120120122122124125

125126

126127127

128

128

129



11


IV-24. Izja{wavawe Rumuna i Ma|ara o me|usobnim odnosima u podru~jima sme{ovitim stanovni{tvom (2001)

IV-25. Sport kao na~in da se prevazi|e nacionalizam. Kiparski Grcinavijaju za lokalni tim kiparskih Turaka (2003)

Sl. 30. Linija razdvajawa („zelena linija“) u Nikoziji (2003)IV-26. Dva mi{qewa o brisawu „zelene linije“ koja deli gr~ki od turskog

dela Kipra (23. april 2003)A. Mi{qewe Nikosa Anastasijua, postavqeno na internetuB. Turski u~iteq iz Famaguste opisuje posetu porodici kiparskihGrka (2003)

Bibliografija

131

131131

132

133





13

Uvod

Modernu Evropu, kao i znatni deo neevropskog sveta, ~ine nacije. Od XIX veka, nacionali-sti~ke ideologije su toliko sna`ne da usmeravaju delawe velikih grupa qudi i uti~u nafunkcionisawe dràva. U tom pogledu jugoisto~na Evropa nije izuzetak. Na tom podru~uju

je tokom XIX veka nastalo pet nacionalnih dràva. Neke su bile nove, stvorene na terito-riji koja je prethodno bila pod turskom vla{}u – to su Srbija (gde je borba za slobodupo~ela 1804. godine, dràvnost postepeno sticana od 1815. do 1830. godine, a formalnanezavisnost izvojevana 1878), Gr~ka (gde je oslobodila~ka borba po~ela 1821, a nezavis-nost ste~ena 1830) i Bugarska (gde je do ustanka protiv Turaka do{lo 1876. godine, dràvaprogla{ena 1878, a nezavisnost 1908). Druge su nastale od vazalskih hri{}anskih kneè-vina u okviru Osmanskog carstva – Rumunija (formirana ujediwewem Vla{ke i Moldavije1859, nezavisnost stekla 1877/1878) i Crna Gora (autonomna teritorija na ~ijem je ~elu od

XVIII veka vladika, a koja 1852. postaje nasledna kneèvina, a nezavisnost sti~e 1878).Po~etkom XX veka su nastale jo{ dve nacionalne dràve: Albanija 1912/1913, poslebalkanskih ratova, i Turska, raspadom Osmanskog carstva posle Prvog svetskog rata (od1919. godine postoji nacionalna vlada, ali je Republika Turska zvani~no progla{ena1923. godine). Britanska kolonija Kipar je nezavisna dràva od 1960. godine, a kada seraspala Jugoslavija, 1991. godine, nastalo je nekoliko novih dràva: Slovenija, Hrvatska,BJR Makedonija i Bosna i Hercegovina, dok su Srbija i Crna Gora formirale federacijukoja je 2002. godine redefinisana i ~iji je opstanak i danas otvoreno pitawe.

Naravno, nacionalne dràve nisu bile ni ranije, kao {to nisu ni sad jedini tip dràveu jugoisto~noj Evropi. Postojale su i vi{enacionalne dràve i drugi vidovi multietni~-kih dràva, a mnoge nacije dugo nisu imale sopstvenu dràvu. Ipak, istoriju tog podru~ja

oblikovao je sloèni odnos izme|u nacije i dràve, a nacionalne dràve su postale jedno od osnovih obele`ja jugoisto~ne Evrope. Uprkos ~iwenici da su te dràve relativ-no mlade u pore|ewu s drugim evropskim dràvama kao {to su Francuska, [panija i Bri-tanija (mada su, i to treba pomenuti, Srbija i Gr~ka formirane kao nacionalne dràvepre Italije ili Nema~ke), wihova nestabilnost i neprestani sukobi na nacionalnoj osno-vi od kqu~nog su zna~aja za celokupni istorijski razvoj jugoisto~ne Evrope tokom posled-wa dva veka.

Ve}ina stanovnika jugoisto~ne Evrope smatra da je etni~ki definisana nacionalnadràva „normalan“ oblik dràvne organizacije. Qudi s tog podru~ja su nau~eni da sepoistove}uju sa „svojom“ nacijom i da se bore za uspostavqawe i odbranu nacionalnedràve. Dràve jugoisto~ne Evrope su nastale vrlo kasno, te su stoga istori~ari i poli-

ti~ari poku{avali da osnaè svoj legitimitet, dokazuju}i da postoji neprekinut kontinu-itet izme|u savremene dràve i anti~ke i/ili sredwovekovne dràve i da na taj na~in,u ideolo{kom nadmetawu sa nacijama koje su stvarni ili potencijalni rivali, dokaù dasu „stariji“, to jest, da su „bili prvi...“. U tom kontekstu istorija svakog naroda ~esto jeprikazivana kao borba za nacionalne ideale, borba sa ciqem da se stvori nacionalnadràva; svi istorijski doga|aji i procesi, kao i sve istorijske li~nosti, procewivani sus obzirom na doprinos koji su dali ostvarewu nacionalnog ideala. Iskrivqene istorij-ske povesti su kori{}ene za ja~awe nacionalnog jedinstva i podsticawe modernizacije



dru{tva. Istorijat modernizacije pun je zna~ajnih uspeha i katastrofalnih proma{aja, inacionalne dràve jugoisto~ne Evrope moraju preuzeti odgovornost za sve stavke u isto-rijskom bilansu. Ipak, evidentno je da je istorija i zloupotrebqavana kako bi se narodokrenuo protiv raznih unutra{wih i/ili spoqa{wih neprijateqa, bili oni stvarni iliizmi{qeni. Skora{wi doga|aji u biv{oj Jugoslaviji pokazuju da je takva politi~ka

zloupotreba istorije doprinela izbijawu rata i raspirivawu mr`we me|u pojedinimnacijama i etni~kim grupama.Prou~avawe nacionalizma je u posledwe vreme daleko odmaklo. Istori~ari i soci-

olozi istraùju strukturne komponente nacionalne dràve i wihov istorijski razvoj.Formulisano je nekoliko teorija o prirodi nacije i nacionalizma: od teorija koje nacijeuzimaju kao date i nepromenqive celine pa sve do konstruktivisti~kih teorija koje tvrdeda su nacije samo mentalne, tek nedavno „zami{qene“ konstrukcije. Iako se i daqe vodeù~ne rasprave, sve vi{e stru~waka se slaè s tvrdwom da „nacije“ i nacionalni iden-titeti nisu „ve~ni entiteti“, ve} istorijski promenqivi fenomeni, vezani za odre|eneistorijske okolnosti, fenomeni koji tokom vremena evoluiraju, koje odlikuje diskontinu-itet i koji se u datom trenutku mogu konstruisati, dekonstruisati i rekonstruisati. Mo-derne nacionalisti~ke ideologije ~esto poseù za drevnim etni~kim ose}awima i sim-

bolima i daju im novo zna~ewe, kombinuju ih sa novim elementima i sve to sme{taju u novementalne i ideolo{ke sklopove. U tom pogledu moderne nacije su zaista, kao {to je to re-kao Benedikt Anderson, „izmi{qene zajednice“ (no, nemojte ispustiti iz vida da re~„izmi{qene“ ovde ne zna~i „fiktivne“). To, me|utim, nije specifi~nost jugoisto~ne Evro-pe, ve} obele`je ~itavog modernog sveta.

Sagla{avaju}i se u na~elu sa tezom da su moderne nacije „stvorene“, istori~ari su domnogih novih saznawa do{li raspravqaju}i o op{tim formama i posebnim elementimakoji su uticali na pojedine nacionalne dràve. U pore|ewu s drugim delovima Evrope,nacionalne dràve jugoisto~ne Evrope nastale su relativno kasno. Dugotrajne i te{keoslobodila~ke borbe vo|ene su ili protiv postoje}ih vi{enacionalnih carstava, ili pakprotiv rivalskih nacionalnih dràva. Stoga se moè re}i da su neki oblici nacionaliz-

ma prethodili stvarawu nacionalnih dràva. Ipak, te hronolo{ki starije nacionalnevrednosti nisu bile dovoqne za uspe{no funkcionisawe novijih dràva, pa su se novepoliti~ke i kulturne elite trudile da gra|anima nametnu „nacionalisti~ke vrednosti“.Poku{aj da se pod kapom dràve izgradi nacija tako|e nije specifi~nost jugoisto~neEvrope. Naprotiv, u nekim delovima zapadne Evrope je jo{ ranije vo|ena takva, pa ~ak iokrutnija politika. ûvena kwiga Eugena Vebera Kako su seqaci postali Francuzi poka-zuje da je u Francuskoj ve}ina seoskog stanovni{tva po~ela sebe da posmatra kroz nacio-nalnu prizmu tek tokom XIX veka, i to pod uticajem osnovnog obrazovawa, obaveze sluèwau vojsci i modernih sredstava komunikacije.

Nema sumwe u to da je odnos izme|u nacije i vere izuzetno sloèn. Za veliki broj sta-novnika jugoisto~ne Evrope verska pripadnost je bila i ostala pitawe od kqu~nog zna~aja

– takav je slu~aj, na primer, sa pravoslavqem kod Grka i Srba, ili katoli~anstvom kodHrvata; za druge, recimo Albance, religija je mawe zna~ajna, a nacija bez nekih te{ko}aokupqa qude razli~itih veroispovesti. U ovoj istorijskog ~itanci su dodatno osvetqenii drugi specifi~ni problemi, kao {to je odnos izme|u nacije i jezi~kog identiteta.

Osnovni ciq ovog priru~nika jeste da nastavnicima i u~enicima ponudi istorijskasvedo~anstva koja im mogu pomo}i da boqe razumeju prirodu sloènog odnosa izme|u naci-

ja i dràva u jugoisto~noj Evropi. Da bi po obimu ostao u razumnim okvirima i mogao da po-sluì nastavnicima, u~enicima i nau~nicima, morali smo da izdvojimo neke prioritete.

14

UVOD



15


Odlu~ili smo da se usredsredimo na nastanak nacionalnih dràva, na pitawa stvarawanacije, na nacionalne ideologije i neke sukobe koje je nacionalizam podstakao. Takavizbor odredio je i hronolo{ke granice u tragawu za relevantnim izvorima. U centrupa`we je XIX vek, ali je dodato i nekoliko istorijskih izvora o prosve}enosti pre 1800.godine i odjecima Francuske revolucije u jugoisto~noj Evropi, a {to je sve doprinelo raz-

mahu nacionalnih pokreta na tom podru~ju. Tako|e smo ukqu~ili i jedan broj istorijskihizvora iz XX veka sa ciqem da dokumentujemo razmah novih nacionalnih dràva, noveobrte u odnosima izme|u nacija i dràva, uticaj nacionalizma na tok nekih sukoba, ali ipone{to od onoga {to svedo~i o te`wi ka prevladavawu nacionalizma. Pri tom smo setrudili da ne ponudimo materijal koji se ve} moè na}i u drugim istorijskim ~itankamakoje se objavquju o okviru ovog projekta i koje se temeqno i detaqno bave balkanskimratovima i Drugim svetskim ratom. Obra|uju}i period posle Drugog svetskog rata, pa`wusmo usmerili prevashodno na biv{u Jugoslaviju i sukobe koji su tokom devedesetih dovelido pojave novih nacionalnih dràva. Svesni smo ~iwenice da su neki aspekti naciona-lizma u XX veku ostali zanemareni, ili ~ak nepomenuti. Od onoga {to uop{te nije pomenu-to, najzna~ajnija je kulminacija nacionalnih ideologija i politike diskriminacije u me|u-ratnom periodu, kao i specifi~ni vidovi jugoslovenskog, albanskog, rumunskog i bugarskog

nacional-komunizma. Naime, sloènost tih tema zahteva ukqu~ivawe velikog broja do-datnih izvora; ako se uzme u obzir da je priru~nik u ovom obliku preobiman u pore|ewu saostalim trima iz ovog projekta, pomenute teme morali smo ostaviti za neki drugi posebanpoduhvat.

Nadamo se da }e istorijski materijal iz zemaqa jugoisto~ne Evrope ispuniti prazninuu znawu koje narodi ovog regiona imaju jedni o drugima. U stvari, ve}ina stanovnika jugois-to~ne Evrope o sopstvenoj naciji i „glavnim“ nacijama (zapadnog) sveta zna mnogo vi{e negoo svojim susedima koje ili zapostavqa ili pak o wima ima samo jednostrane predstave.@eleli smo da materijali koji ~ine ovaj priru~nik podstaknu profesore i |ake da istori-

ju svoje zemqe uporede sa istorijom drugih zemaqa jugoisto~ne Evrope, da prona|u zajed-ni~ke elemente, kao i one koji su specifi~ni za neke zemqe ili istorijske periode, i da

proniknu u sloènost istorijskih promena. Naravno, nismo mogli da predstavimo gradivoiz svih zemaqa u vezi sa svim aspektima odnosa izme|u nacija i dràva tokom posledwadva veka. Morali smo napraviti neki izbor, delom uslovqeni raspoloìvim relevantnimizvorima, a delom te`wom da se uspostavi ravnoteà i da u materijalima sve nacije ovogpodru~ja na|u svoje mesto. Uprkos svem uloènom trudu, moramo se pomiriti sa ~iwenicomda bi neki ~itaoci ovog na{eg priru~nika bili skloni da naprave druga~iji izbor teksto-va – no, ukoliko je tako, zna~i da je priru~nik postigao jedan od svojih ciqeva, a to je dapodstakne profesore, u~enike i profesionalne istori~are da jo{ jednom, iznova razmotresloène istorijske odnose nacija i dràva na podru~ju jugoisto~ne Evrope.

Uvereni smo da }e uravnoteèn pristup istoriji nacionalnih dràva u jugoisto~nojEvropi, zasnovan na svedo~anstvima, pomo}i mla|im generacijama da budu tolerantne

prema drugim nacijama i etni~kim grupama, i da s vi{e otvorenosti posmatraju savremenedoga|aje. Na wima je, kao i na nama, da odluke donosimo na temequ poznavawa stvari, i dase prilagodimo izazovima istorijskih procesa koji su tek u povoju, a koji ve} odre|uju noveodnose izme|u pojedinaca, zajednica, nacionalnih dràva i nadnacionalnih organizacijai institucija.







18

HRONOLOGIJA

1832 Na konferenciji u Londonu odre|ene granice gr~ke dràve idonesena odluka da Oton, drugi sin Ludviga I Bavarskog,postane kraq Gr~ke s naslednim dostojanstvom

1834 Atina postaje glavni grad Gr~ke umesto Nafpliona

1835 Srpski ustav (koji je sultan odobrio 1838) ograni~ava vlast

kneza u korist izabrane skup{tine

1837 U Atini osnovan univerzitet i Arheolo{ko dru{tvo

1839 Hati{erif od Gilhane; zvani~ni po~etak tanzimata uOsmanskom carstvu

1841 Osnivawe gr~ke narodne banke

1834–1844 Gr~ka postaje ustavna monarhija, uvodi se gotovo potpunoglasa~ko pravo za mu{karce

1830–1848 Period intenzivnih nacionalnih pokreta u Habzbur{komcarstvu, izraèna borba da nacionalni jezici postanuzvani~ni; u tim okolnostima se hrvatski narodni preporod(ilirski pokret) bori za hrvatski jezik i autonomnu Hrvatsku uHabzbur{kom carstvu, dok se u Transilvaniji Rumunisukobqavaju sa Ma|arima na nacionalnoj osnovi

1848–1849 Revolucije {irom Evrope, i u Habzbur{kom carstvu i rumunskimkneèvinama: revolucionari postavqaju politi~ke, socijalne inacionalne zahteve; ma|arski, hrvatski, rumunski i srpskirevolucionari se sukobqavaju na nacionalnoj osnovi; Turci iAustrijanci uz pomo} Rusije ugu{uju revolucije

1850 Vaseqenska patrijar{ija u Carigradu priznaje autokefalnostgr~ke crkve, progla{enu jo{ 1833. godine

1852 Knez Danilo I Petrovi} (1851–1860) progla{ava Crnu Goru zakneèvinu i zapo~iwe modernizaciju

1853–1856 1856 – Krimski rat; Rusija trpi poraz od udruènih snagaOsmanskog carstva, Velike Britanije, Francuske i Sardinije;Pariskim mirovnim sporazumom Moldavija, Vla{ka i Srbijadolaze pod za{titu Saveznika

1858 Pariska konvencija; Saveznici pretvaraju Moldaviju i Vla{kuu dve odvojene dràve, ali pod zajedni~kim imenom „Ujediwenekneèvine“

1859 Aleksandru Joan Kuza izabran za kneza Moldavije i Vla{ke;institucije dveju kneèvina postepeno se objediwuju sve do1862; nastanak moderne rumunske dràve

1860 Osnovan univerzitet u Ja{iju (1864. i u Bukure{tu)

1862 U Gr~koj izbija revolucija i princ Oton I je primoran da napustizemqu

1863 Danski princ Georg od Hol{tajn-Sonderburg-Gluksburga izabranza kraqa Gr~ke \or|a I (1863–1913); prema novom ustavu (1864)narod je podanik Krune i suverene dràve; Velika BritanijaGr~koj prepu{ta jonska ostrva

1866 Aleksandru Joan Kuza primoran da abdicira; nema~ki princKarl od Hoencolern-Sigmaringena postaje knez Rumunije(1866–1914, kraq od 1881); ustavom iz 1866. uspostavqenaustavna monarhija i garantovana gra|anska prava i slobode, ali

je glasa~ko pravo ograni~eno imovinskim cenzusom





20

HRONOLOGIJA

1886 Politi~ka kriza u Bugarskoj; knez Aleksandar od Batenbergaabdicira; Rusija prekida diplomatske odnose sa Bugarskom

1887 U Bugarskoj Ferdinand od Saks-Koburg-Gote izabran za kneza(1887–1918)

1893 Osnovana VMRO (Vnatre{na makedono-odrinska revolucionerna

organizacija)

1896 Prve me|unarodne Olimpijske igre u Atini

1897 Gr~ko-turski rat, Gr~ka doìvqava poraz

1898 Krit postaje vazalna, delimi~no autonomna dràva; zaguvernera Krita postavqen gr~ki princ \or|e

1903 Vojni pu~ u Srbiji; ubijeni kraq Aleksandar I Obrenovi} ikraqica Draga; Petar I Kara|or|evi} (1903–1921) postaje kraq;srpska politika dobija jasne nacionalisti~ke crte

Turci gu{e Ilindenski ustanak u Makedoniji.

1907 Velika seqa~ka buna u Rumuniji

1908 Mladoturska revolucija u Osmanskom carstvu; vra}en ustav iz1876. i organizovani izbori za skup{tinu; Bugarska progla{avanezavisnost; Austrougarska anektira Bosnu i Hercegovinu(„aneksiona kriza“ sa Srbijom i Rusijom)

1911–1912 Italijansko-turski rat; Italija osvaja Dodekaneska ostrva (iLibiju)

1912 Albanski ustanak; oruàni otpor su organizovali IsmailKemal i Lui| Guraki

1912–1913 Balkanski ratovi; ve}inu turskih teritorija u Evropi osvajajuBugarska, Srbija, Gr~ka i Crna Gora; Albanija progla{avanezavisnost (28. novembra 1912); teritorija Makedonijepodeqena izme|u Bugarske, Srbije i Gr~ke; Rumunija osvaja

severnu Dobruxu od Bugarske1914 Princ Vilhelm od Vida prihvata presto kraqa Albanije koji su

mu ponudile velike sile

1914–1918 Prvi svetski rat; povod za izbijawe rata je atentat nanadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu, koji je izvr{io jedansrpski nacionalista; u rat ulaze sve dràve jugoisto~neEvrope, izuzev Albanije, koja je okupirana; Austrougarska,Osmansko carstvo (1914) i Bugarska (od 1915) bore se na straniCentralnih sila, a Srbija, Crna Gora (od 1914), Rumunija (od1916) i Gr~ka (od 1917, uprkos protivqewu kraqa Konstantina)na strani Antante

1917 Srpska vlada i predstavnici Jugoslovenskog odbora donose naKrfu Deklaraciju o osnivawu zajedni~ke jugoslovenske dràve

1917–1918 Dok u Rusiji traje revolucija, u Besarabiji je progla{enademokratska republika, a onda je u skup{tini izglasanoujediwewe sa Rumunijom (27. marta 1918)

1918 Slom Centralnih sila; Osmansko carstvo i Bugarskakapituliraju; Austrougarska se raspada; Slovenci i Hrvati sepridruùju Srbima, i tako nastaje Kraqevina Srba, Hrvata iSlovenaca (posle 1929. godine nazvana Jugoslavija); Rumuni uBukovini i Transilvaniji pridruùju se Rumuniji



21


1919–1920 Mirovna konferencija u Parizu; sporazumima iz Sen-@ermen-an-Lea (sa Austrijom), Neija (sa Bugarskom) i Trijanona (saMa|arskom) postavqaju se nove granice u jugoisto~noj Evropi;teritoriju Banata me|u sobom dele Rumunija i Kraqevina Srba,Hrvata i Slovenaca; Bugarska predaje Gr~koj zapadnu Trakiju;Gr~ka, Rumunija i Jugoslavija, a kasnije i Bugarska i Turska,

morale su da potpi{u posebne ugovore kojima se garantuju pravanacionalnih mawina u okviru wihovih granica

1919 Uz pristanak Francuske, Velike Britanije i SAD, Grci osvajajuzapadni deo Male Azije (Smirnu), postavqaju}i tako branuitalijanskoj ekspanziji u tom regionu; Kurdi i Jermenipoku{avaju da stvore vlastite nacionalne dràve; po~etakturskog narodnog otpora u Maloj Aziji, pod vo|stvom MustafeKemal-pa{e (kasnije nazvan Ataturk)

1920 Mirovni ugovor iz Sevra; sultan Mehmed VI prihvata raspadOsmanskog carstva (gubitak arapskih zemaqa, Jermenije iTrakije; posle pet godina gr~ke uprave u Smirni }e biti odrànreferendum; mogu}nost nezavisnosti Kurdistana; uticaj VelikeBritanije, Francuske i Italije u Maloj Aziji); turski naciona-

listi odbijaju da prihvate sporazum i napadaju Jermene i Kurde

1922 Turska pobe|uje gr~ku vojsku; turske snage preuzimaju kontrolunad Smirnom/Izmirom, Carigradom/Istanbulom i isto~nomTrakijom

1923 Mirovni ugovor u Lozani; prisilna razmena stanovni{tva Gr~kei Turske

Kraj Osmanskog carstva i zvani~no progla{ewe RepublikeTurske

1924 U Gr~koj ukinuta monarhija i stvorena Prva gr~ka republika

1928 Na zasedawu skup{tine srpski nacionalisti~ki poslanik izCrne Gore ubija hrvatskog politi~kog vo|u Stjepana Radi}a

1939 Italija okupira Albaniju

1939–1945 Drugi svetski rat; 1940. godine Rumunija ostaje bez Besarabije iseverne Bukovine, koje zauzima Sovjetski Savez, zatim bez

ju`ne Dobruxe, koju osvaja Bugarska, i severne Transilvanije,koja potpada pod ma|arsku vlast (da bi 1944. opet postala deoRumunije); Sile osovine 1941. godine okupiraju Jugoslaviju iGr~ku; na teritoriji Hrvatske i Bosne i Hercegovine formirase marionetska fa{isti~ka dràva pod imenom „NezavisnaDràva Hrvatska“ (postoji do 1945. godine); u Jugoslaviji, Gr~koji Albaniji ra|a se partizanski pokret; Bugarska i Rumunijapostaju saveznice Sila osovine i suprotstavqaju sesaveznicima, a 1944. godine okupira ih Sovjetski Savez; pozavr{etku rata, komunisti dolaze na vlast u Albaniji,

Bugarskoj, Rumuniji i Jugoslaviji, ali ne i u Gr~koj i Turskoj

1943–1946 Jugoslavija postaje federacija {est republika (Bosna iHercegovina, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Srbija iSlovenija) i dve autonomne pokrajine (Kosovo i Vojvodina, obe usastavu Srbije); prema ustavu iz 1946. godine saveznorukovodstvo ima ogromna ovla{}ewa, ~ak i dodatno oja~anakqu~nom ulogom koju ima centralizovana Komunisti~ka partijaJugoslavije (od 1952. godine pod imenom Savez komunistaJugoslavije)



22

HRONOLOGIJA

1946–1949 Gra|anski rat u Gr~koj

1950 Neformalni referendum na Kipru, na kojem Grci traèujediwewe s Gr~kom; Velika Britanija na to ne pristaje

1955 Po~etak oruànog sukoba sa Britancima na Kipru

1958 Te{ki etni~ki sukobi na Kipru1959 Velika Britanija, Gr~ka i Turska se dogovaraju o stvarawu

nezavisne kiparske dràve, u kojoj }e ìveti Grci i Turci

1960 Na Kipru stvorena nezavisna dràva

1963 U Jugoslaviji donesen novi savezni ustav; republike dobijajunova ovla{}ewa, a partijske strukture se odvajaju od dràvnih;relativna liberalizacija i ja~awe pozicija republi~kihfunkcionera omogu}avaju uzlet nacionalizma, naro~ito naKosovu i u Hrvatskoj („hrvatsko prole}e“), {to je Tito ugu{io1972. godine

Kiparski Turci izlaze iz vlade zbog rasplamsavawa etni~kihsukoba

1967 U Gr~koj vojna hunta

1974 U Jugoslaviji se donosi novi ustav, kojim jugoslovenskerepublike dobijaju ve}u autonomiju

Gr~ki vojni pu~ na Kipru, ~iji je ciq prisajediwewe tog ostrvaGr~koj; turske trupe zauzimaju severni deo Kipra

U Gr~koj ponovo uspostavqena demokratija

1980 Umire Tito, privreda propada, a uprkos rotacionom sistemuvlasti savezne institucije u Jugoslaviji gube na legitimitetu

1981 Gr~ka postaje ~lanica Evropske zajednice

1983 Progla{ena „Turska Republika Severni Kipar“, koju priznaje

samo Turska, a odbacuje Savet bezbednosti UN

1987 U Srbiji Slobodan Milo{evi} dolazi na vlast

1989 Pad komunizma u Isto~noj Evropi; u Bugarskoj Todor @ivkovmirno silazi s vlasti, dok u Rumuniji izbija revolucija;uspostavqaju se demokratski vi{epartijski sistemi i prelazise na trì{nu privredu

1991–1992 Raspad Jugoslavije i formirawe nezavisnih nacionalnihdràva Slovenije, Hrvatske (1991), a potom (1992) i Bosne iHercegovine, Biv{e Jugoslovenske Republike Makedonije,Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora)

1991 U Albaniji uveden vi{epartijski sistem

Raspada se Sovjetski Savez; Besarabija postaje nezavisna(Republika Moldavija)

1991–1995 Posle kratkog rata u Sloveniji, zapo~eo rat u Hrvatskoj, koji jezavr{io 1995, kada je ve}ina Srba napustila Hrvatsku.

1991 Reorganizacija Evropske zajednice u Evropsku uniju (sporazumiz Mastrihta)

1992–1995 Gra|anski rat u Bosni i Hercegovini, uz u~e{}e Jugoslovenskenarodne armije, a kasnije i Srbije



1994–1999 U EU donesena odluka o po~etku pregovora o pridruìvawupostkomunisti~kih zemaqa Isto~ne Evrope

1995 Dejtonski i Pariski sporazum, kojim je zavr{en rat u Bosni iHercegovini

1996 Sporazum Rumunije i Ma|arske kojim se poboq{avaju

me|udràvni i me|uetni~ki odnosi

1998 Na Kosovu rat izme|u albanske Oslobodila~ke vojske Kosova iVojske Jugoslavije

1999 NATO vodi rat protiv Jugoslavije, predsednik SlobodanMilo{evi} je prinu|en da Kosovo preda pod upravu UN

2000 Uspe{na revolucija u Jugoslaviji protiv reìma SlobodanaMilo{evi}a; po~iwe tranzicija ka demokratskom politi~komsistemu

2000–2001 Etni~ki sukobi u BJR Makedoniji; uz posredovawe UN, OEBS iEU sukobi se okon~avaju sklapawem sporazuma, prava Albanacase ~uvaju uno{ewem izmena u ustav (2001)

2002 Dogovor Srbije i Crne Gore o privremenom odràwu zajednice,uz mogu}nost razdvajawa posle tri godine

2003 Uklowena „zelena linija“ koja deli Kipar; prvi put od 1974.godine gr~ki i turski Kiprani slobodno komuniciraju

2004 Na Kipru se odràva referendum o Ananovom planu zaujediwewe; turski Kiprani plan prihvataju, ali ga gr~kiodbacuju

Slovenija i Kipar (odnosno samo podru~ja pod kontrolomkiparskih Grka) postaju ~lanice Evropske unije; Bugarska iRumunija bi trebalo da postanu ~lanice 2007. godine, aHrvatska po~iwe pregovore o pridruìvawu

23




24

Mapa 1: Prikaz novonastalih balkanskih dràva 1804–1862



25

PRVO POGLAVQE

Stvarawe nacionalnih dràva: ciqevi i uspesi

Nacionalne dràve nisu ve~ne. One postoje tek odskora, uglavnom u posledwa dva veka.Devetnaesti se vek u Evropi smatra vekom nacija, jer je tada postojala jaka veza izme|ura|awa nacija i politi~kih procesa. Ipak, ni u HIH veku nacionalne dràve nisu bileniti jedini, niti dominantni oblik politi~kog organizovawa – zna~ajna je bila i pripad-nost grupama koje su mawe od nacije, regionalnim/lokalnim ili nekim drugim dru{tvenimgrupama. Religija je, tako|e, za ve}inu qudi i daqe bila od kqu~nog zna~aja, iako je poste-peno po~ela da potiskuje zainteresovanost za materijalno blagostawe. Nisu svi na istina~in doìvqavali svoju pripadnost naciji, niti se smatralo „normalnim“ da svakanacionalna grupa ima svoju dràvu. Razli~iti stavovi i politi~ke opcije uticale su naistoriju HIH veka u ve}oj meri nego {to smo mi to danas spremni da priznamo. Ipak, nacio-nalizam je s vremenom polako ja~ao, vi{enacionalna carstva su slabila i na kraju se ras-

pala, a sve vi{e politi~kih entiteta dobijalo je obli~je nacionalne dràve.Jugoisto~na Evropa nije izuzetak u pogledu tog op{eg evropskog obrasca. Iako su najve-

}im delom tog podru~ja od 1800. godine vladala nadnacionalna carstva, tokom XIX veka suse javili nacionalni pokreti, a po okon~awu Prvog svetskog rata nacionalne dràve supreovla|ivale. Istorija se nezaustavqivo kretala ka kona~nom trijumfu nacionalnedràve. No ipak, istorijska evolucija je bila mnogo sloènija nego {to je to prikazano upojedinim verzijama istorije. Samo su neke nacionalne grupe uspele da stvore vlastitenacionalne dràve. Druge u tome nisu uspele, ~ak i one uspe{ne kolebale su se izme|urazli~itih politi~kih opcija, a za kona~an ishod nisu bili presudni samo potezi samihaktera ve} i me{awe velikih sila i uticaj svetskih istorijskih procesa.

U ovom poglavqu se obra|uju slede}e teme: uzroci nezadovoqstva pojedinim carskim

reìmima; {irewe nacionalisti~ke ideologije; me|unarodni odnosi i me{awe velikihsila; u~esnici u borbi za nacionalno oslobo|ewe, wihovi motivi i programi: na~iniborbe za izgradwu nacije/dràve; ishodi te borbe, s posebnim naglaskom na razli~itekompromise koji su uticali na konkretne rezultate. Po{to su ove teme u stvarnosti ispre-pletene, one su isprepletene i u istorijskim izvorima odabranim za ovaj priru~nik, pasmo stoga izvore naveli hronolo{kim redom, ne nastoje}i da se drìmo nekog tematskogshematizma. Ali, predlaèmo vam ipak da tabelu na kraju ovog poglavqa popunite temamakoje se ti~u pojedinih istorijskih izvora.

Ovim izborom tekstova ne moèmo, naravno, da obuhvatimo sve elemente i doprinose uprocesu stvarawa nacionalnih dràva u jugoisto~noj Evropi. Uvereni smo da }e nastavni-ci i u~enici u svakoj zemqi i sami mo}i da dodaju zna~ajne podatke o tom procesu, i mi ih

ohrabrujemo da uz pomo} ovog priru~nika raspravqaju o relevantnim izvorima. Ciq ovogpoglavqa jeste da pokaè kako je u HIH i po~etkom HH veka bilo mnogo razli~itih predlo-ga za politi~ko re{ewe nacionalnog pitawa. Uvereni smo da }e uvid u tu raznolikostpomo}i da se boqe pripremimo za politi~ke odluke koje }emo morati da donosimo u HH Iveku.



I-1. Odnos Gr~ke i Evrope, prema pisawu

Josifa Mesiodaksa (1761)

Evropa je zaista potrebna Gr~koj1 jer onadanas raspolaè mnogim va`nim znawima

iz raznih oblasti koja Gr~koj nedostaju.[...] Nova Gr~ka mora s dostojanstvom prih-vatiti ono {to joj Evropa poklawa. Evropa

je Gr~koj zahvalna, ona se ne odri~e nisvetlosti koju joj je Gr~ka darivala, nitisvog duga prema Gr~koj. Spremna je daGr~koj pruì razne vrste znawa.[...] îtava Evropa saàqeva Gr~ku i saose-}a s wom ne samo zato {to robuje ve} i zbogtoga {to joj nedostaje obrazovawa. Smete lida zanemarite patwe svoje zemqe, vi kojiste iskreni i stvarni potomci Gr~ke, one

koja je bila uzor i merilo za ~itav svet?Gde vam je ose}aj ~asti koji su imali va{ipreci? Gde je domi{qatost va{ih o~evakoji su umeli da savladaju svaku prepreku?Gde je taj gr~ki duh koji zbog svog istan~anogukusa nije znao za drugi ciq osim lepote?Danas su sve evropske nacije u~ene i kul-turne, a Grci i Rimqani su mnoge od wih,ako ne i sve, nazivali varvarskim.[...] Treba li da vi, potomci tih uzvi{enihGrka, prvih u~iteqa lepote i mudrosti, bu-

dete jedini koji }e podnositi nepismenost, jedini koji }e trpeti neznawe i tamuumesto svetlosti znawa – to jest, ho}eteli, kao {to poslovica kaè, baciti zlatoa zadràti bakar?Ne, ne. Gr~ka sad mora raspiriti svoj àr,

povratiti svoju odlu~nost da se usmeri ka

savr{enstvu, setiti se svoje slavne pro{lo-

sti – drugim re~ima, mora pokazati svetu da,

ako ni{ta drugo, u woj jo{ uvek ìve Grci.Moesiodax, „Filozofija morala“ (1761),

u: Kitromilides, str. 331, 338-340

Josif Mesiodaks (oko 1725–1800), jedan od vode}ih intelektualaca

XVIII veka u jugoisto~noj Evropi. „Mesio-daks“ nije prezime, ve} oznaka etni~kog

porekla („Da~anin iz Mezije“). Iako je po-reklom iz vla{ke porodice a materwi je-zik mu je rumunski, Mesiodaks se obrazovaona gr~kom, kao {to je i bilo uobi~ajeno zabalkanske pravoslavce u XVIII veku. Poslestudija u Solunu i Smirni, Mesiodaks jeobrazovawe nastavio kod Evgenija Bulga-risa u Atonias {koli na Svetoj gori(1754–1755). Napisao je uxbenik u kojem seose}a uticaj ideja Xona Loka (1779), zatim„Teoriju geografije“ (1781) i „Apologiju“(1780), a bio je i u~iteq sinovima Aleksan-

dra Ipsilantija, vladara Vla{ke. U „Mo-ralnoj filozofiji“ Mesiodaks isti~e „bal-kansku dimenziju“ gr~ke kulture u XVIII vekui zalaè se za kosmopolitski humanizamprosvetiteqstva. Svoje delo on je posvetio{irewu zapadnih ideja na Balkanu posred-stvom gr~kog obrazovawa, radio je na uzdi-zawu obrazovawa me|u ostalim balkanskimnarodima, emotivno i intelektualno prih-vataju}i pojam „gr~ki“ kao ozna~iteq {iregkulturnog kruga. Wegovo delo je na podru~je

jugoisto~ne Evrope jo{ pre 1780. godine uve-lo dru{tvenu kritiku i politi~ki skepti-

cizam tipi~an za prosvetiteqstvo.

Kakav je odnos Evrope i Gr~ke uMesiodaksovoj viziji?

Za{to Mesiodaks nagla{ava izuzet-nost stare Gr~ke?

26

STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA

1 Mesiodaks upotrebqava izraze „Helada“ i „Heleni“, dok drugi u~eni qudi iz wegovog vremena koriste„G±áé·oß “. Kada se misli na modernu gr~ku dràvu onda u prevodu koristimo izraze „Grci“ i „Gr~ka“.

?



I-2. Istorijski temeqi bugarske nacije,

po re~ima Pajsija Hilandarca (1762)

Slu{ajte pa`qivo, ~itaoci i slu{aoci,bugarski narode, vi koji svoj narod i svoju

otaxbinu volite i ~uvate u srcu; vi, kojibiste voleli da nau~ite i znate {ta jeutvr|eno o va{em bugarskom poreklu, va-{im o~evima, precima i carevima, patri-

jarsima i svecima, kako su oni ìveli iprovodili dane. Potrebno je i korisnoimati u pameti {ta se zna o delima va{iho~eva, kao {to i narodi drugih plemenaznaju svoje poreklo i jezik, imaju istorijui svako ko ume da ~ita zna tu istoriju, pre-pri~ava je i ponosan je na svoje poreklo i

jezik.

Ja sam vam, dakle, hronolo{ki predstaviosve {to je otkriveno o va{em poreklu i

jeziku. îtajte i u~ite kako vam se ne bipodsmevala i zadirkivala vas druga ple-mena i drugi narodi. Prepisujte ovu kwi-ìcu ili platite onima koju umeju da pi{ukako bi vam je prepisali, i nemojte dozvo-liti da je nestane! Da, ima qudi koji zane-maruju svoje bugarsko poreklo, okre}u sestranoj kulturi i stranom jeziku i ne bri-nu o svom bugarskom jeziku. Oni u~e da ~i-

taju i pi{u na gr~kom i stide se da priznaju da su Bugari. O, ti sme{ni izrodi! Za{-to se stidite da kaète da ste Bugari iza{to ne pi{ete i ne govorite materwim

jezikom? Mislite li da Bugari nisu imalisvoje carstvo i svoju zemqu? Mnogo su go-dina oni vladali i bili slavni, poznati u~itavom svetu, i mnogo puta su im mo}niRomani i mudri Grci pla}ali danak. Acarevi i kraqevi su davali svoje k}erina{im carevima za ène da bi ìveli u

miru s bugarskim carevima. Bugari su biliprvi od slovenskih plemena koji su sebipostavili careve, prvi koji su imalipatrijarhe, koji su primili hri{}anstvo iosvojili najve}e teritorije. Prvi sloven-ski sveci su bili Bugari i bugarsko pleme

je bilo najmo}nije i najuglednije od svihslovenskih plemena; tako je bilo i sa bu-garskim jezikom, kao {to sam i opisao hro-nolo{kim redom u ovoj istorijskoj kwizi.U istoriji mnogih drugih naroda Bugari se

pomiwu zato {to je sve {to sam o Bugarimarekao potpuna istina.Paisiy, str. 19-20

Pajsije Hilandarac (1722–1773),monah manastira Hilandar na Svetoj

gori. Prvi je izneo ideju bugarskog nacio-nalnog preporoda pi{u}i Istoriju slavja-

nobugarsku 1762. godine.

Za{to je Pajsije napisao tu kwigu?Kako mi danas moèmo razumeti

wegove re~i?Kakva je bila uloga gr~kog jezika u jugo-isto~noj Evropi XVIII veka? Da li je zanacionalni identitet va`nija vera ili

jezik?

I-3. Evgenije Vulgaris se zalaè za

gr~ku dràvu (oko 1770)

Osmansko carstvo je trenutno slabo ne sa-

mo zbog toga {to je wegova vojska neiskus-na i nedovoqno uve`bana ve} i zbog neza-dovoqstva wegovih podanika. Ako onoprvo ishodi iz toga {to se ne ume vojskomrukovoditi, ovo drugo je proiza{lo izplime nezadovoqstva. U Carstvu ìveGrci koji su kao toliki mnogi dugo tirani-sani, i koji, kad vide da stege i patwe bi-vaju ve}e, mogu na svoje tirane da gledajusamo sa jo{ ve}om ogor~eno{}u.[...] A ako varvarska i tiranska turska

vlast bude morala da dâ slobodu Tatars-koj i Dakiji2 tamo, i Peloponezu ili nekomdrugom kutku Gr~ke ovde, i to postane uto-~i{te i mesto gde }e se odmoriti podjarm-qeni Grci, onda }e se, navodno, poremeti-ti ravnoteà mo}i u Evropi! Svaka

2 Krimu i Rumuniji.

27


?



28


neda}a neprijateqa hri{}anstva bi}e na{tetu hri{}anskog sveta!

Voulgaris, str. 38, 41

Evgenije Vulgaris je ro|en na Krfu

1716. godine, dugo je ìveo kao u~i-teq lutaju}i od mesta do mesta, potom je bioepiskop u Rusiji, a umro je kao monah 1806.godine. Zalagao se za upotrebu starogr~kog

jezika, bio je liberalnih nazora, prevodioVoltera na gr~ki i objavio jedan esej o tole-ranciji. Tokom rusko-turskog rata 1768–1774zalagao se za oslobo|ewe Gr~ke uz pomo}Rusije, a 1772. godine ruska carica Katari-na II pozvala ga je u Sankt Peterburg.

[ta autor misli o ulozi gr~kedràve u Evropi?

I-4. Dimitrije Katarcis obja{wava

za{to su Grci nacija iako nemaju

dràvu (1783)

Moram priznati da smo mi danas pot~iwe-ni mo}nijoj naciji i da nismo nacija koja

ima svoju dràvu; onda nas neki Franci,preuzimaju}i od Aristotela definicijugra|anina, optuùju da nemamo otaxbinu;ali nije tako: Aristotel koristi [pomenu-tu definiciju] da bi ozna~io razlikuizme|u gra|ana i robova, helota i perije-

ka, koji su bili sluge Spartanaca i Kri}a-na. Mi, me|utim, Bo`jom voqom, nismo tak-vi, jer iako mo`da ne u~estvujemo na svakina~in u upravqawu dràvom na{ih gospo-dara, ipak nismo ni potpuno iz toga iskqu-~eni. Stoga jesmo nacija, me|usobno pove-zani i povezani sa vi{om upravom prekocrkvenih poglavara koji su po mnogo ~emu ina{e politi~ke vo|e.[...] Dakle, moèmo re}i: kada Grk3 pomis-li da je potomak Perikla, Temistokla i

drugih Grka wihovog ranga, ili porodicaTeodosija, Vejsarija, Narsasa, Vulgarokto-nosa, Cimiskija i drugih znamenitih Vi-zantinaca, ili da poti~e od nekog svecaili iz porodice sveca, kako moè da ne

voli potomke tako velikih qudi? Kakomoè da mu ne bude mila patwa u dru{tvutakvih qudi? Kako moè da ne voli tlekoje je wih othranilo? A dok raskida oko-ve ropstva, kako moè da ne natopi suzamamesto na kojem su oni prolili svoju krv,neki slave radi, a drugi da bi se spasli?

Katartzis, str. 44, 45

Dimitrije Katarcis (1730–1807), u~enFanariot. Ro|en u Carigradu i ìveo

u Bukure{tu, gde je bio sudija na visokom

poloàju. Nadahnut prosvetiteqskim ide- jema, zami{qao je gr~ki svet u skladu sazapadnim merilima iznesenim u DidroovojEnciklopediji. Predloìo je obiman pro-gram obrazovnih reformi, ~ije je sprovo|e-we trebalo da bude „zna~ajan nacionalnipoduhvat“, a rezultat obrazovawe na narod-nom jeziku.

[ta autor misli o odnosu nacije idràve? Za{to se poziva na isto-

rijske li~nosti?

I-5. Rumunska peticija za nacionalnu

jednakost u Transilvaniji – Supplex

Libellus Valachorum (1791)

Blagosloveni care Avguste![...] Rumunski narod je najstariji od narodakoji danas ìve u Transilvaniji. Kao {to

je op{te poznato, istorija, neprekinutatradicija i srodnost jezika, navika iobi~aja svedo~e o tome da wu ~ine potom-ci rimskih doseqenika i mnogobrojnih ve-terana koje je po~etkom drugog veka carTrajan u vi{e navrata slao ovde, u Dakiju,da ~uvaju provinciju.

3 U originalu „Romios“.

?

?



29


[...] Rumunski narod se najponiznije klawa

pred prestolom Va{eg Veli~anstva, i uz

sve po{tovawe i poniznost moli slede}e:

1. Da se uvredqivi i prezrivi izrazi kao

{to su mora se trpeti, mora se nekako prihvatiti, ali ne i ubrajati me|u staleè, i

drugi te vrste, koji su kao spoqa{wa ogra-

ni~ewa nezakonito i nepravedno utisnuti

na ~elo rumunskog naroda, potpuno uklone,

opozovu i javno zabrane kao nepravedni i

sramni; tome zahvaquju}i, milo{}u Va{eg

svetog Veli~anstva, rumunska nacija }e

biti ponovo ro|ena i opet uìvati u svim

gra|anskim i civilizacijskim pravima [...]

2. Svi okruzi, sede,4

oblasti i gradske zajednice u kojima je broj Rumuna ve}i od

broja ostalih treba da nose rumunske na-

zive, dok tamo gde su drugi narodi u ve}i-

ni treba da bude wihov ili pak zajedni~ki

naziv, ma|arsko-rumunski, saksonsko-ru-

munski ili neki drugi, ili treba potpuno

ukloniti naziv koji je do{ao iz ovog ili

onog naroda i ti okruzi, sede i oblasti

treba da sa~uvaju nazive koje su imali i

do sada, prema rekama i tvr|avama, i tre-

ba u~initi da svi wihovi stanovnici, bezobzira na naciju i veru, koriste i uìvaju,

u zavisnosti od imawa i uslova „svih“,

iste slobode i pogodnosti, i da imaju iste

obaveze, opet prema svojim mogu}nostima.

Sve {to je re~eno u potpunosti dokazuje da

su ovi zahtevi zasnovani na prirodnom

pravu i principima gra|anskog dru{tva,

kao i na zakqu~enim sporazumima.

Prodan, str. 453-466

U XVIII veku Transilvanija je bilakneèvina pod austrijskom vla{}u.

Wen politi~ki sistem, nasle|en s krajasredweg veka, predvi|ao je da u vlasti u~e-stvuju predstavnici tri politi~ke grupaci-

je (ma|arskog plemstva, Sekeqa i Sakso-naca), a iskqu~ivao brojnije Rumune, kojima

je priznato pravo „tolerancije“. Vode}i ru-munski u~ewaci su 1791. godine, zajedno spredstavnicima unijatske i pravoslavnecrkve, podneli peticiju u kojoj su od caraLeopolda II traìli ravnopravnost za tran-silvanske Rumune; kako bi se izbegao sukobs politi~kim staleìma, car je peticijuposlao transilvanskom Dijetu (skup{tini)da o woj donese odluku. Dijet ju je odbacio.

Koje argumente iznose transilvans-ki Rumuni? Da li uo~ava{ uticaj

Francuske revolucije na ovaj tekst?

I-6. Turski dokument o Francuskoj

revoluciji (1798)

Dobro je poznato da osnova reda i stabil-nosti u svakoj dràvi leì u ~vrstoj veza-

nosti za korene i grane svetog zakona,vere i doktrine, a da politi~ka sredstvanisu dovoqna da bi se postigao mir uzemqi i vladalo podanicima, ve} je nu-àn i strah pred Bogom [...]; i u davna vre-mena i sad, svaka dràva i svaki narodimali su svoju veru, bila ona istinita ilila`na. Ipak, vo|e pobune i zla koje sepojavilo u Francuskoj su, na na~in nikadvi|en, kako bi {to lak{e ostvarili svojezle namere, i uz potpuno zanemarivawe

4 Administrativne jedinice u oblastima Transilvanije u kojima ìve Saksonci i Sekeqi.

?



30


te{kih posledica, li{ili obi~ne qudestraha od Boga i o~ekivawa zasluènekazne, u~inili su zakonitim svakovrsnagnusna dela, otvoreno odbacili svakisram i pristojnost i tako otvorili put da

se ~itav narod francuski spusti na nivostoke. Ali ni to im nije bilo dovoqno, ve}su na{li sebi bliske saveznike svuda posvetu kako bi se druge zemqe zabavileodbranom vlastitih reìma i tako pre-stale s napadima na wih. Pobuweni~ku de-klaraciju koju nazivaju O pravima ~ovekapreveli su na sve jezike i svuda je obja-vili, i ho}e da obi~an svet svih nacija ivera podstaknu na pobunu protiv vladara~iji su podanici.

Lewis, str. 66-67

Pismo je sastavio Ahmed Atif-efen-di, glavni pisar (zaduèn i za odnose

sa inostranstvom), u ime Carskog saveta( divana) u prole}e 1798. godine. Turska seza doga|aje u Francuskoj naro~ito zaintere-sovala po{to je Francuska 1797. godine za-uzela jonska ostrva koja su ranije pripadalaVeneciji, kao i zbog francuske propagande uGr~koj, Napoleonovih priprema za pohod naEgipat, i poziva Britanije i Rusije da sepridruì koaliciji protiv Francuske.

Za{to je do{lo do uzbune u vrhu tur-ske vlasti? Misli{ li da su ideje

Francuske revolucije mogle da zaraze ipodanike Osmanskog carstva u jugois-to~noj Evropi? Da li bi zvani~na osudaod strane Carstva mogla da stane naput takvoj ideolo{koj zarazi?

I-7. Uticaj Francuske revolucije na

u~ene qude jugoisto~ne Evrope – Ratna

pesma Adamantiosa Koraisa (1800)

(a)Drugovi, zemqaci,Dokle }emo mi robovati

Tim muslimanima, hudimTiranima gr~kim?Kucnuo je ~as osvete,O prijateqi;Krik otaxbine svete

Doziva nas.Deco moja, hrabri Grci,Poùrite, i mu{karci i de~aci;Kao jedan, zajednoU zagrqajDa vam ~ujem glas.

Dosta tiranije!@ivela sloboda!

(i)ûdotvorci, Francuzi hrabriNiko vam od Grka sli~niji nije

Jer i mi smo s patwom srasli.Dok nam je Francuza[to slobodu vole,Kao i Grka spas,[ta nam drugi zna~e?Francuz i Grk,U prijateqstvu jedno,Vi{e su no Francuz i Grk,Jer nacija jedna, francusko-gr~ka,Uzvikuje sada: prokleto ropstvo!Nestani s lica zemqe!

@ivela sloboda!Dimaras, str. 88-91

Adamantios Korais (1748–1833), obra-zovani Grk, inspirisan Francuskom

revolucijom, verovao je da se do slobode mo-è do}i kroz obrazovawe. Priznat kao inte-lektualni vo|a koji je svojim kwièvnimradom dao doprinos gr~koj borbi za nezavis-nost. Wegova Ratna pesma poziva sunarod-nike na borbu protiv tiranije (1800).

Koje ideje, bliske idejama Fran-cuske revolucije, moèmo prona}i u

ovoj pesmi? Kako su ideje Francuske re-volucije uticale na nacionalne pokre-te u jugoisto~noj Evropi?

?

?



31


I-8. Manifest Aleksandra

Ipsilantija, Borba za veru i otaxbinu

(1821)

Grci, kucno je ~as! Evropski narodi, koji su

se borili za prava i slobodu odavno naspozivaju da ~inimo {to i oni, koji, iako ve}slobodni, sve svoje mo}i koriste da pove-}aju svoju slobodu, a time i svoju sre}u.Na{a bra}a i prijateqi, svuda, u Srbiji,narod iz Sule i ~itavog Epira, naoruàn

je i ~eka nas; pridruìmo mu se s odu{ev-qewem! Otaxbina nas zove!Evropa gleda i ~udi se na{oj tromosti, paneka onda gr~ke planine opet zatrepereod zvuka na{ih truba, neka doline zabrujeod zveketa na{eg oru`ja. Evropa }e se di-

viti na{oj hrabrosti, a neprijateqi }epred nama beàti, drhte}i i prebledeliod straha.Prosve}eni evropski narodi rade naobnavqawu svoje sre}e; puni zahvalnostiza sve {to su im dali na{i preci, onièle slobodu i za Gr~ku.Dokazav{i da smo dostojni vrlina na{ihpredaka, kao i ovog veka, nadamo se wiho-voj podr{ci i pomo}i; mnogi slobodni duhme|u wima do}i }e i pridruìti se na{oj

borbi. Pokrenite se, prijateqi, i vide}e-te kako uzvi{ena sila brani na{a prava!Vide}ete i kako mnogi me|u na{im nepri-

jateqima, nadahnuti na{om ~asnom stva-ri, okre}u le|a neprijatequ i pridruùjunam se; prepoznaju}i wihov iskren duh,na{a otaxbina }e ih prigrliti. [...]Do{lo je vreme da zbacimo taj jaram kojivi{e nema za {ta da se drì, da oslobo-dimo otaxbinu, da uklonimo polumesec iuzdignemo znamewe koje nas je uvek vodilo

u pobedu – mislim na krst – i tako uzvra-timo nevernicima koji su se s bezbo`ni~-kim prezirom odnosili prema na{oj otax-bini i pravoslavnoj veri. [...]

Oru`je u ruke, prijateqi, otaxbina nas zove!Aleksandar Ipsilanti24. februar 1821. Glavni {tab u Ja{iju

IEE , vol. 12, str. 23

Manifest je u Ja{iju objavio Aleksan-

dar Ipsilanti (1792–1828). Sin neka-da{weg gr~kog kneza Vla{ke, ina~e visokioficir u ruskoj vojsci i pripadnik gr~kerevolucionarne organizacije Filiki eteri-

ja, Aleksandar Ipsilanti je poveo oslo-bodila~ku borbu protiv Turaka i februara1821. na ~elu malobrojne gr~ke vojske pobed-ni~ki umar{irao u rumunske kneèvine.

Kome se ovaj manifest direktnoobra}a? Analiziraj retori~ka sred-

stva koja se koriste da bi se sunarodni-ci pokrenuli i uverili da treba da sepridruè borbi. [ta misli{, za{toautor pomiwe Evropu?

I-9. Konzervativni zahtevi bosanskih

spahija (1826)

Od Omer-efendije smo dobili carskiferman u kojem se traì ukidawe jani~a-

ra. Od kada su Turci osvojili Bosnu, na{idedovi po{tuju sveti muslimanski Bo`jizakon [{erijat ] i carski zakon [kanun].Uvek smo slu{ali i po{tovali carskefermane. Nikada im se nismo suprot-stavqali, niti bili neposlu{ni. Ne}emoni sada. U ratu smo ~etrdeset godina5

`rtvovali ìvote i imetak. U prethodnomratu sa Srbijom, koji je trajao 15 godina,upotrebili smo sve {to imamo i da biosvojili beogradsku tvr|avu platili smo

s deset hiqada ìvota, a nekoliko hiqa-da nas je raweno. Uvek smo se molili zasultanovo zdravqe i uvek se nadaliwegovoj milosti. I sada, kada se raspu{-

5 Odnosi se na Tursko-austrijski rat 1787-1791, posle kojeg su usledili brojni nemiri u Osmanskom carstvu,posebno ustanak Srba 1804.

?



32


taju jani~ari, mi se nadamo da }e sultanra{iriti svoje milostive ruke i zaustavi-ti sve te promene, da }e zadràti stariporedak u Bosni i sve stare vojne forma-cije i tako, jo{ jednom, pokazati svoju do-

brotu prema nama. Ali~i}, str. 166-167

Sultan Mahmud II (1808–1839) je 1826.godine ukinuo jani~arski red, uklo-

niv{i tako i najve}u prepreku na putu kareformisawu Osmanskog carstva. Zahvaqu-

ju}i tome, mogao je da oja~a centralnu vlasti otvori put za tanzimat.

Prokomentari{i stav bosanskih spa-

hija u pogledu odnosa sa Osmanskimcarstvom. [ta misli{, za{to je ras-pu{tawe jani~ara i pokret za reformecarstva kod wih izazvalo negodovawe?

I-10. Hati{erif od Gilhane

Oslawaju}i se na pomo} Svevi{wega, po-sredovanu na{im Prorokom, èlimo dapoboq{amo upravu nad pokrajinama

Osmanskog carstva uvo|ewem novih mera.Te mere se moraju sprovoditi uz nu`nopo{tovawe tri principa: 1. da sigurni bu-du ìvot, ~ast i imawe podanika, 2. da jeure|en sistem prikupqawa i odre|ivawaporeza, 3. da je isto tako ure|en sistem po-puwavawa vojske i trajawa vojne slu`be...Odsad pa nadaqe svakome ko je optuènsudi}e se javno prema na{em Bo`jem zako-nu, posle ispitivawa i utvr|ivawa ~iwe-nica, i sve dok se ne izrekne presuda niko

ne sme tajno ili javno da drugoga otrujeili ubije na koji drugi na~in.Niko nema pravo da udari na ~ast drugog~oveka iz bilo kog razloga.Svako moè imati bilo koju vrstu posedai wime raspolagati slobodno i ne}e gadrugi primoravati da ga otu|i ili ga utome spre~avati [...]

Ove carske naredbe se ti~u svih podanikabez obzira na veru i sektu; oni }e u wimauìvati bez izuzetka. Mi u na{em Carstvu

jam~imo potpunu sigurnost ìvota, ~asti iimetka, kao {to su zajam~eni i svetim slo-

vom na{eg Zakona... Po{to svi slu`beniciCarstva dobijaju odgovaraju}u platu (aplate za te du`nosti sve do danas nisu nazadovoqavaju}i na~in prera~unate i totreba urediti), done}e se strogi zakonprotiv podmi}ivawa i tajnih dogovarawakoje i sveti zakon osu|uje i koji je jedan odglavnih uzroka propadawa Carstva.

Vucinich, str. 160-161

Carsko nare|ewe izdato u paviqonuGilhana carskog saraja u Istanbulu u

ime novog sultana Abdulmexida I(1839–1861) smatra se zvani~nim po~etkomunutra{wih reformi koje su imale za ciqmodernizaciju Osmanskog carstva.

Koje je probleme ovaj hati{eriftrebalo da re{i? [ta misli{ o

ciqevima ovog akta? Da li je to bio na-~in da se modernizuje dràva, ili je upitawu poku{aj da se ublaì nezado-voqstvo podanika?

I-11. Jon Kodru-Dragu{anu o nacional-

noj dràvi (1844)

Jedino }e nacionalna dràva stvoriti na-ciju. Gde nema nacionalne dràve, tu nemani nacije, a gde nema narodne vlasti, tu jedràva nacionalna himera, a nacija tekzbir pojedinaca sa nekim zajedni~kim oso-binama. Stvarna nacija moè postojati sa-

mo tamo gde vlada dobro predstavqa svojnarod, ona moè biti samo tamo gde svaose}awa, sve mo}i i sva dela sluè jednoj

jedinoj svrsi, slavi i ugledu, po{tovawu iveli~ini naroda, kada se gleda spoqa, idobrobiti i zadovoqstvu svih dru{tvenihslojeva, i du{e svakog pojedinca...

Codru-Dr¤gu¦anu, str. 253-254

?

?



33


Jon Kodru-Dragu{anu (1820–1884),ro|en je u Faraga{u, u Transilvaniji,

koja je bila pod austrijskom vla{}u. Mnogo je putovao po evropskim zemqama, od Engle-ske do Rusije, i bio aktivan u politici i u

kulturnom ìvotu.

Prokomentari{i tvrdwu da samo„nacionalne dràve mogu stvoriti

naciju“; da li ona ima veze sa ~iweni-com {to su Rumuni u to vreme biliiskqu~eni iz politi~kog sistema Tran-silvanije?

I-12. Plan Ilije Gara{anina za stva-rawe srpsko-slovenskog carstva –

Na~ertanije (1844)

Tursko carstvo (mora se) raspadati i to ras-padawe moè se samo na dva na~ina dogoditi

1. ili }e carstvo to biti razdeqeno; ili2. bi}e ono na novo sazidano od svojih hris-tijanskih ìteqa. [...]Srbska dràva koja je ve} sre}no po~ela, nokoja se rasprostirati i ja~ati mora, imasvoj osnov i temeq tvrdi u carstvu srbskom

13-ga i 14-ga stoqetija i u bogatoj i slavnojsrpskoj istoriji. [Po istoriji ovoj zna se da]su srpski carevi po~eli bili gr~kom car-stvu mah otimati i skoro bi mu konac u~ini-li te bi tako na mesto propad{eg isto~no-rimskog carstva srbsko-slovensko carstvopostavili i ovo naknadili. Car Du{an Sil-ni primio je ve} grb carstva gr~kog. Dola-zak Turaka prekinuo je ovu promenu i pre-pre~io je ovaj posao za dugo vreme, no sad,po{to je sila turska slomqena i uni{tena

tako re}i, treba da po~ne isti onaj duh dej-stvovati, prava svoja na novo traìti, iprekinuti posao na novo nastaviti.Ovo je temeq i ove osnove zadawa carstvasrbskog vaqa dakle sad od razvalina inasutina sve ve}ma ~istiti i sloboditi, navidik izneti, i tako na ovako tverdom istalnom istori~eskom fundamentu novo zi-dawe opet preduzeti i nastaviti. ̂ rez to }e

ovo predprijatije u o~ima sviju naroda a isamih kabineta neiskazanu va`nost i viso-ku vrednost zadobiti; jer }emo onda mi Srbipred svet izi}i kao pravi naslednicivelikih na{ih otaca, koji ni{ta novo ne~ine no svoju dedovinu ponavqaju. Na{adakle sada{wost ne}e biti bez sojuza sapro{lo{}u, nego }e ova ~initi jedno zavise-}e sastavno i ustrojeno celo i zato Srbstvo,wegova narodnost i wegov dràvni ìvotstoji pod za{titom svetog prava istori-~eskog. Na{em teèwu ne moè se prebaci-ti, da je ono ne{to novo neosnovano, da jeono revolucija i prevrat, nego svaki morapriznati da je ono politi~ki potrebno, da jeu prastarom vremenu osnovano i da korensvoj u pre|a{wem dràvnom i narodnom

ìvotu Srba ima, koji koren samo nove gra-ne tera i na novo procvetavati po~iwe.[...] Ako se novo preporo|ewe srbskog carst-va s ove ta~ke smatra, onda }edu i ostaliJu`no Slaveni ideju ovu vrlo lako razume-ti a i s radostiju primiti, jer vaqda ni u

jednoj evropejskoj zemqi ne ìvi tako spo-men istori~eske pro{losti kod naroda kaokod Slavena turskih [...] I zato se moè si-gurno ra~unati da }e posao ovaj u narodudragovoqno primqen biti i nisu potrebnadesetoqetna dejstvovawa u narodu da bi on

samo korist i polzu ovog samostalnogvladawa razumeti mogao.Srbqi su se me|u svima Slavenima u Turs-koj prvi sobstvenim sredstvima i snagom zasvoju slobodu borili; sqedovatelno oniimaju prvi i puno pravo k tome da ovaj posaoi daqe upravqaju [...]. Kad mi ne bi daqemislili nego samo na Kwaèvstvo kao {to

je sad, i kad ne bi u ovom kwaèvstvu klicabudu}eg srbskog carstva leàla, onda ne bise svet vi{e i duè sa Srbijom zanimao

nego {to je sa moldavskim i vla{kim kwa-èvstvima ~inio, u kojima nema samostalnona~elo ̀ ivota i koji se dakle samo kao pri-vjesci Rusije smatraju.Nova srbska dràva na jugu odavala biEvropi sve garancije da }e ona biti vrsna ikrijepka dràva i koja }e se mo}i me|uAustrijom i Rusijom odràti. Geografi~es-ko je poloènije zemqe, povr{ina zemaq-

?







36


slu`bi jer je to samo za Turke. Ako hri{}a-ni u Bosni ho}e da podignu neku novucrkvu, ili da obnove staru, ne}e to mo}i i

jadni qudi }e morati da se okupqaju podvedrim nebom i da golih glava izgovaraju

molitve! Juki}, str. 307-308

Koje elemente nezadovoqstva autornagla{ava? Misli{ li da je pris-

trasan? Ako jeste, da li ovaj odlomakmoèmo posmatrati kao istorijskosvedo~anstvo? Do koje mere?

I-15. Osmanski carski dekret kojim se

progla{ava jednakost me|u podanicimabez obzira na veru (1856)

Neka bude kako je ovde odre|eno.Veliki Veziru, Mehmed Amin Ali-pa{o,koji si odlikovan carskim ordenomMe|idije prvog reda i ordenom za li~nezasluge, neka te Bog u~ini velikim i uve}atvoju mo}!...@eqa mi je da obnovim i pro{irim novou-vedene mere [...] uz qubaznu i prijateqsku

pomo} velikih sila, na{ih plemenitih sa-veznika [...] Jemstva koja smo dali Hati{e-rifom od Gilhane, i u skladu sa tanzima-tom [...], danas su potvr|ena i oja~ana, iprimeni}emo delotvorne postupke da biona imala puni i stvarni u~inak.Sve privilegije i jemstva nepovredivostiduhovnog ìvota koje su moji preci dali ab antiquo, i nekih kasnijih vremena, svimhri{}anskim zajednicama i drugim nemus-limanskim grupama koje su pod na{om za{-

titom stvorene u Carstvu, bi}e potvr|enei zadràne.Sve hri{}anske i druge nemuslimanskezajednice su obavezne da u roku koji }e seodrediti, a zajedno sa komisijom koju }esa~iwavati weni pripadnici, uz mojeodobrewe i pod nadzorom Visoke porte,ispitaju koje privilegije i imunitete oni

zapravo uìvaju, i da to onda razmotre iPorti podnesu zahtev za reforme koje supotrebne s obzirom na napredak civiliza-cije i novo doba. Vlast koju je hri{}an-skim patrijarsima i episkopima dao sul-

tan Mahmud II i wegovi naslednici trebauskladiti sa novim poloàjem koje tezajednice sada imaju zahvaquju}i na{imvelikodu{nim i dobro~initeqskim name-rama [...] Pravila po kojima se patrijarhimenuje doìvotno bi}e promewena ivr{i}e se upravo onako kako to odrediodgovaraju}i ferman.Crkvene takse, kakve god vrste i prirodebile, bi}e ukinute i zamewene unapredutvr|enim prihodom za patrijarha i veli-kodostojnike [...] U gradovima, varo{ima i

selima u kojima su svi stanovnici jednevere ne}e se postavqati nikakve prepre-ke za ponovno podizawe, prema prvobit-nim planovima, gra|evina koje su namewe-ne bogosluèwu, zatim {kola, bolnica igrobaqa...Svako nazivawe pogrdnim imenima iliprozivawe koje za ciq ima da bilo kojugrupu podanika Carstva proglasi mawevrednom od neke druge, i to zbog vere, jezi-ka ili rase, zauvek }e biti izbrisano iz

upravnih protokola. Done}e se zakon pro-tiv upotrebe uvredqivih re~i, i me|u pri-vatnim svetom i od strane vlasti.Po{to se sve vere mogu slobodno ispove-dati, nijedan podanik ne}e biti onemogu-}ivan u sluèwu svojoj veri [...] Niko ne}ebiti primoravan da promeni veru [...] i [...]svi podanici Carstva, bez obzira na naci-

ju kojoj pripadaju, i bez ikakve razlike,bi}e primani u dràvne civilne i vojne{kole... [tavi{e, svaka zajednica ima

pravo da otvara javne {kole za nauku,umetnost i zanate [...]Svi krivi~ni, trgovinski i prekr{ajni po-stupci koji se vode izme|u muslimanskih ihri{}anskih ili drugih nemuslimanskihpodanika, ili izme|u hri{}ana i drugihnemuslimana koji pripadaju nekoj drugojgrupi, vodi}e se na me{ovitim sudovima.

?



37


Su|ewa na tim sudovima }e biti javna: su-protstavqene strane }e se suo~iti i dove-sti svoje svedoke ~ije }e se svedo~eweprihvatati jednako ukoliko se zakunu pre-ma verskim zakonima svoje zajednice. [...]

Porezi }e se razrezivati isto za sve po-danike Carstva, bez obzira na to kom sta-leù i veri pripadaju. Za nadoknadu {te-te u slu~aju nepo{tenog prikupqawa pore-za, a naro~ito desetka, koristi}e se naj-brà i najenergi~nija sredstva. Sistemdirektnog prikupqawa poreza }e poste-peno, i {to je brè mogu}e, {to se ti~esvih dràvnih prihoda biti zamewenporezom prema zemqi{nim planovima.


[ta je bio ciq turskih vlasti kadasu izdale ovaj dekret? Uporedi kon-

kretne mere ovog dekreta sa primedba-ma koje su iznete u prethodnom dokumen-tu (I-14). Misli{ li da je dekret uspeoda oja~a lojalnost nemuslimanskih na-roda osmanskoj dràvi?

I-16. Neka mi{qewa o planu za osniva-

we dvojne bugarsko-turske dràve(1867)

A. Predstavka Centralnog tajnog bugars-

kog komiteta sultanu Abdulazizu7

Dopis,Wegovom Viso~anstvu sultanu Abdulaziz-hanu, na{em uzvi{enom gospodaru i ocu,Od Centralnog tajnog bugarskog komiteta

Va{e Viso~anstvo!Sudbina pojedinca i svake nacije je u ruka-ma svemo}nog Boga koji upravqa svetom.Pre ~etiri veka sudbina je nas, Bugare, ina{u dragu otaxbinu stavila pod vlastslavnih osvaja~a koji su u Evropi stvorili

Osmansko carstvo [...]Od Vas molimo qubaznu dozvolu da Vamiznesemo razloge zbog kojih bugarskinarod od Vas ponizno traì da se objaviwegova nezavisnost.

Politi~ka nezavisnost^lan 1. Da se formira narodna, na ustavuzasnovana vlast.^lan 2. Da se Bugarska, i sva podru~ja na-seqena Bugarima, proglase za nezavisne inazovu Bugarskim carstvom.^lan 3. Da Bugarsko carstvo bude politi~-ki vezano za Osmansko carstvo i da wimevlada car imperator, Wegovo Viso~anstvosultan Abdulaziz i wegovi naslednici,koji }e tituli „osmanski sultan“ dodati i„bugarski car“. [...]^lan 6. Da carev namesnik bude drugi pos-le Wegovog Viso~anstva kao vladaradràve, posle vlade i izvr{ne vlasti,vrhovnog komandanta bugarske vojske ivrhovnog sudije.^lan 7. Da carev namesnik vlada uz pomo}Ve}a sastavqenog samo od Bugara koje bi-ra Narodna skup{tina. ^lanovi tog Ve}atreba da me|u sobom podele vlast tako dasvaki ima svoj resor. Oni imaju pravo dapredlaù zakone i prave nacrte dràvnog

buxeta koje }e, po{to ih prihvati Narodnaskup{tina, biti podno{eni carevom na-mesniku na usvajawe. Svi oni zajedno odgo-varaju za svoja dela, tako da nijedna odlu-ka carevog namesnika ne}e stupiti na sna-gu ukoliko je ne potpi{u ~lanovi Ve}a. [...]^lan 9. Zvani~na veroispovest u zemqi jepravoslavqe.^lan 10. Da se pravda sprovodi u skladu sposebnim bugarskim zakonima koje }edoneti Narodna skup{tina. [...]

^lan 11. Da Bugarsko carstvo ima svoju voj-sku, organizovanu po novom sistemu iprema posebnom zakonu. [...]^lan 13. Da bugarski jezik bude zvani~ni

jezik.^lan 14. Da budu obezbe|ena sva gra|anska

7 Sultan od 1861. do 1876. godine.

?





39


I-17. Projekat ujediwewa Bugara i Srba

u ju`noslovensko carstvo pod vla{}u

srpskog kneza Mihaila Obrenovi}a

(1867)

ProtokolPo{to u dana{wim okolnostima narodipod Turcima moraju krenuti u oslobodi-la~ku borbu, mi, Bugari koji ìvimo u Bu-garskoj, Trakiji i Makedoniji, okupili smose da razmislimo i na|emo na~in da oslo-bodimo voqenu otaxbinu kako bismo sepridruìli porodici slobodnih zemaqai svetu pokazali da postojimo.Da bismo uspeli u tako va`nom poduhvatu,moramo odabrati neki od susednih naroda skojim bismo mogli do}i do slobode na obo-

stranu korist i nismo mogli odabrati druginarod do Srbe, s kojima smo povezani na-cionalno, po veri i geografskom poloàju.Srbi i Bugari treba da se bratski ujedineu Ju`noslovensko Kraqevstvo.Ju`noslovensko Kraqevstvo }e se sastoja-ti od srpskog i bugarskog kraqevstva (bu-garsko obuhvata Bugarsku, Trakiju i Make-doniju).Na ~elu novoformirane vlade bi}e sa-da{wi srpski knez Mihailo Obrenovi},

sa naslednim pravom.To kraqevstvo treba da ima jednu zastavu,i na woj treba da budu simboli oba naro-da. Isto vaì i za novac.Obe zemqe }e zadràti svoj jezik kao zva-ni~ni, a zvani~nici }e biti iz odgovara-

ju}eg naroda i govoriti tim jezikom.Mi }emo prihvatiti dana{we srpske zako-ne i prevesti ih na bugarski. Sve regula-tive Ju`noslovenskog Kraqevstva bi}e,bez izuzetka, objavqene na oba jezika, to

jest i na srpskom i na bugarskom. Dokumenti, 1, str. 434-435

[ta misli{, za{to su Bugari oda-brali uniju sa Srbijom, a nisu tra-

ìli vlastitu nacionalnu dràvu?Kako su planirali da sa~uvaju svoj na-cionalni identitet?

I-18. Ruski izve{taj o planovima za

zajedni~ku rusko-bugarsku dràvu

(1867)

U pismu br. 1 od 15. aprila imao sam ~ast

da obavestim Va{u ekselenciju da su u ta-kozvanom Tajnom bugarskom komitetuuglavnom mladi qudi, da je on osnovan saciqem da pomogne stvarawu pozitivnognarodnog raspoloèwa prema Bugarima uEvropi i da istovremeno podstakne Buga-re na pobunu protiv turskog jarma.Podaci koje sam prikupio ukazuju da je Ko-mitet osnovan dogovorom rumunske stran-ke Crvenih (liberala) i nekih Bugara.Osim toga, prema tom dogovoru, Rumuni suse obavezali da Bugarima pomognu da se

oslobode turske vlasti i proglase Bugar-sku za zemqu nezavisnu od sultana.Nema sumwe da su Rumuni, dogovaraju}i sesa Bugarima, u potaji èleli da ponovostvore vla{ko-bugarsku dràvu, {to biwima i{lo u prilog, koriste}i to {to }ebugarski ustanak stvoriti probleme tur-skim vlastima. Oni bi onda mogli da pro-glase nezavisnu Rumuniju, a {to se ti~eBugara – wih }e ostaviti da se sami sna|u.Ali zato su i Bugari imali na umu samo

korist koju bi mogli da izvuku od svojihsunarodnika s one strane Dunava [...]

Dokumenti, 1, str. 436

Koji su pravi ciqevi Bugara i Rumu-na, prema tvrdwama ruskog diplo-

mate?Uporedi tekstove I -16, I -17 i I-18. [tamisli{, koji bi projekat bio najboqi zaBugare?Uporedi tekstove I-12, I-16, I-17, I-18 iI-38. Koji su politi~ki modeli u wimapredloèni?

?

?



40


I-19. O odnosu politi~ke slobode i

nacije u XIX veku – uredni~ki komentar

Qubena Karavelova u listu Svoboda

(novembar 1869)

Kao {to je suvozemnim ìvotiwama potre-ban vazduh a ribama voda, tako je ~ovekunajpotrebnija i najpre~a sloboda. Bez slo-bode, ~ovek ne moè biti ~ovek, ve} samopola ~oveka; bez slobode, ~ovek ne moèbiti ono {to je priroda od wega na~inila,pa dakle ne moè biti ni sre}an.Sve {to je potrebno pojedincu, potrebno jei ~itavoj naciji. Jedino nacija koja imasvoj istorijski ìvot, i unutra{wu i spo-qa{wu slobodu, to jest ona koja je poli-ti~ki i intelektualno nezavisna, moè da

ìvi i da prosperira. Svaka nacija kojanema politi~ku slobodu uvek je, ~ak i kadima najliberalniju vladu, izloèna nepr-metnom uticaju centralizma i vladaju}e

nacije, i retko kada taj uticaj pozitivnodeluje na porobqenu naciju.

Karavelov, str. 165

Quben Karavelov (1834/1835–1879),

pisac, novinar, organizator i ideo-log bugarskog nacionalnog oslobodila~kogpokreta. Osnovao je najve}u bugarsku revo-lucionarnu organizaciju i bio urednik we-nih novina. Smatra se jednim od utemeqi-va~a nove bugarske kwièvnosti.

Analiziraj tvrdwu da je „sve {to jepotrebno pojedincu, potrebno je i

~itavoj naciji“. Uporedi ovaj tekst satekstom III-1 koji je napisao Dimitrije

Bolintineanu. [ta ovi autori èle danam saop{te? [ta misli{, za{to oniisti~u ideju nacije?

?

Sl. 1. Slovenija: Tabori (1869)

Slovenska, str. 232

Liberalno orijentisani Slo-

venci su sledili primer êhai organizovali „tabore“, sastankena otvorenom, u znak podr{ke pro-gramu za ujediwenu Sloveniju. Tokomdve godine, sve dok Be~ nije zabra-nio te javne forume, Slovenci su seokupqali na raznim mestima, slu-{ali govornike i donosili odluke onacionalnim pitawima.

[ta je svrha ~itave ove sli-ke? Kakav je smisao fotogra-

fije u centru?Kakva je veza izme|u pejzaà inacionalnih vrednosti?

?



41


I-20. Ferman kojim je osnovana Bugarska

egzarhija (1870)

Svi na{i poslu{ni podanici i gra|anina{eg Carstva uìvaju punu i stalnu slo-

bodu veroispovesti i sva druga prava,ìve u uzajamnom skladu i prijateqstvu,kao {to i treba da bude sa sugra|anima i uobrazovanom narodu... Ipak, na na{u veli-ku àlost, videli smo neslogu i nespora-zume do kojih je, uprkos na{oj dobroj voqi,do{lo izme|u bugarskih hri{}ana i gr~kepatrijar{ije...1. Osniva se „Bugarska egzarhija“, terito-rija sa zasebnom verskom vla{}u. Ona }eobuhvatiti dole navedene episkopije ieparhije i neka druga mesta. Egzarhija }e

imati pravo da se bavi svim crkvenimpitawima u toj veroispovesti.2. Najvi{i ~in me|u sve{tenicima nosi}ezvawe „egzarh“ i bi}e kanonski predseda-vaju}i bugarskog Svetog sinoda, ~ije }esedi{te uvek biti tamo gde je on. [...]3. Prema crkvenim kanonima, taj egzarh,postavqen na{im beratom (ukazom), morau liturgiji da pomene ime carigradskogpatrijarha.Pre nego {to se odabere osoba podobna da

postane egzarh prema crkvenim kanonima,treba traìti mi{qewe i pristanak mojevlade. [...][...]Ukoliko svi, ili barem dve tre}ine hri{-}ana koji ìve van pomenutih mesta, èleda pre|u u nadle`nost te egzarhije, i akose to dokaè, wima }e biti dopu{teno dato u~ine.

HristomatiÔ, str. 268-271

Bugarska egzarhija je bila zasebnaorganizacija u okviru pravoslavne

crkve, osnovana februara 1870. godine tur-skim fermanom (sultanovim ukazom). Po-stojala je sve do 1953, kada je uzdignuta nastepen patrijar{ije.

[ta misli{, za{to su turske vla-sti prihvatile stvarawe autonomne

Bugarske egzarhije? Iz kog su razloga,po tvom mi{qewu, pravoslavni Bugari

èleli da imaju svoju autonomnu crkve-nu organizaciju, odvojenu od Carigrad-ske patrijar{ije?

I-21. Rezultati ispitivawa o

pripadnosti crkvi u Skopskoj i

Ohridskoj episkopiji (1874)

Posle ispitivawa povodom postavqawabugarskih episkopa u Skopsku i Ohridsku

eparhiju prema ta~ki 10. fermana o osni-vawu Bugarske egzarhije, utvr|eno je da od8.698 hri{}anskih porodica u Skopskojeparhiji samo 567 èli da ostane u okvirugr~ke patrijar{ije, a preostalo 8.131 do-ma}instvo se opredelilo za Bugarskuegzarhiju.Prema podacima od 21. muharema 1291. (27.februara 1874) iz Solunskog vilajeta, re-zultati ispitivawa u gradu Ohridu iokolnom podru~ju pokazuju da je samo 139

mu{karaca reklo da bi ostalo u gr~kojpatrijar{iji, a 9.387 se izjasnilo za pre-lazak pod nadle`nost Bugarske egzarhije.

HristomatiÔ, str. 280

Kako komentari{e{ rezultateispitivawa? Koji su nam jo{ podaci

potrebni da bismo boqe razumeli te

rezultate? Da li je u XIX veku biloneobi~no da se samo mu{karci izja{wa-vaju? Da li je pravi~no to {to je uSkopskoj eparhiji ~itavo doma}instvoimalo samo jedan glas?

?

?



42


I-22. Hristo Botev: Za{to Bugari treba

da se bore za nacionalno oslobo|ewe

(1875)

Istorija na{eg naroda je tu`na i mra~na, a

wegova sada{wa situacija te{ka i mu~na.Drugim re~ima, Bugari su robovi Turaka,robovi samih sebe, robovi oru|a kojim ra-de, pa ~ak i vlastitog obrazovawa i kul-ture. Ako pogledate kako rade, vide}eteda rade kao tegle}a marva, samo jedan po-gled na wihove neprirodne patwe, i wiho-va lica, i odmah }ete se uveriti da zaista„rade kao kowi, skupqaju kao p~ele iìve kao sviwe“.Istina je da su mnogi stranci pisali, i da

jo{ uvek pi{u mnogo o na{oj vredno}i,

na{oj nadarenosti i kulturnom napretku.No, gotovo svaki od tih spisateqa je doka-zao, ili matemati~ki dokazuje da mi, kakobismo razvili svoje jo{ neiskori{}enesposobnosti i postali „Prusi juga“ ili„Englezi istoka“, moramo zbaciti var-varski turski jaram, osloboditi se tog ne-qudskog ropstva koje sputava sve na{e mo-}i, i izgraditi bosforski bulevar slo-bodne ju`noslovenske konfederacije.

Botev, str. 85-86

Hristo Botev (1847–1876), nacional-ni heroj, pesnik, novinar i revolu-

cionar. @iveo i radio uglavnom u Rumuniji.Bio vo|a bugarskog nacionalnog oslobodi-la~kog pokreta 1874–1875. Maja 1876. godi-ne pre{ao Dunav s malobrojnim odredomustanika i poginuo u sukobu sa turskom voj-skom. Napisao je samo dvadeset pesama, alito je bilo dovoqno da postane klasik bu-garske kwièvnosti.

[ta je ciq ovog teksta? Kako je pi-sac poku{ao da naglasi ponosBugara?[ta misli{, za{to pisac insistira naideji da bi Bugari mogli biti „Prusi

juga“, odnosno „Englezi istoka“? Na kogase u tvojoj zemqi naj~e{}e misli kad sekaè "Evropqanin"?

I-23. Politi~ki program Centralnog

bugarskog dobrotvornog dru{tva

(Bukure{t, novembar 1876)

Da bi do{lo do mira na istoku, da bi se

zaustavilo neprestano nasiqe Turaka koji ne po{tuju nikakvo qudsko pravo, i dabi se ispunile pravi~ne èqe bugarskognaroda, Evropa mora pomo}i u sprovo|ewuslede}eg programa:1. Treba ponovo uspostaviti bugarskudràvu koja obuhvata Bugarsku, Makedo-niju i Trakiju i u kojoj Bugari preovla|uju.2. Bugarska dràva treba da ima nezavis-nu vladu i ustav koji }e doneti zakonodav-no telo, izabrano od strane naroda.3. Sve oblasti ìvota treba urediti po-

sebnim zakonima koji }e biti u skladu sustavom i potrebama naroda.4. Sve mawine koje ìve me|u Bugarimatreba da imaju ista politi~ka i gra|anskaprava.5. U bugarskoj dràvi treba da vlada pot-puna sloboda savesti.6. Svi gra|ani moraju biti obavezni dasluè vojsku i poha|aju osnovno obrazo-vawe.

HristomatiÔ, str. 609

Po{to je u Bugarskoj avgusta 1876.ugu{en Aprilski ustanak, bugarske

izbeglice u Rumuniji osnovale su Central-no bugarsko dobrotvorno dru{tvo, poli-ti~ku organizaciju ~iji se glavni politi~kizahtev ti~e nacionalnog oslobo|ewaBugara.

Kako obja{wava{ izraze koji suovde upotrebqeni protiv Turaka i

Osmanskog carstva? Misli{ li da oniimaju neke veze s tim {to su Turci ugu-{ili Aprilski ustanak 1876. godine,ili su to jednostavno uop{teniji reto-ri~ki argumenti? Kako su autori ovogteksta planirali da stvore bugarskudràvu? Kako su oni zamislili organi-zaciju te nove dràve?

?

?







45

Mapa 2: Balkanske dràve posle Berlinskog kongresa, jul 1878.



46


Sl. 2. Gr~ka izme|u Turske i Evrope.

Karikatura iz lista Aristophanes

(1882)

Turska: „Pusti me, poje{}u novoro-|en~e.“

Evropa: „Nazad, gospo|o Turska, zahvaquju-}i meni ti uop{te postoji{.“

Za{to je Gr~ka predstavqena kaonovoro|en~e? Opi{i ukratko kako

su predstavqene ove tri figure. Potvom mi{qewu, {ta je autor karikaturehteo da poru~i ~itaocima?

?

Louvi, str. 230



47


I-26. Za{to Albanci èle zasebnu

albansku dràvu (1886)

Mi èlimo ono {to èli svaka nacija:„zasebnu dràvu u kojoj }e se svi qudi

iste krvi okupiti kao {to se porodicaokupqa u jednoj ku}i“.Kondo, str. 126

Odlomak iz teksta koji je objavioJeronim (\irolamo) de Rada

(1814–1903) u dvojezi~nom ~asopisu Fiamuri i Arbrit – La Bandiera dell'Albania (Albanskazastava). Jeronim je bio pesnik i izdava~drugog dvojezi~nog ~asopisa L'Albanesed'Italia. @iveo je u Italiji.

Za{to pisac upore|uje porodicu inaciju? Poku{aj da zakqu~i{ kako

takva vizija na dugi rok uti~e na odnosprema drugim narodima koji ìve naistoj teritoriji.

I-27. Se}awa Ivana Haxi-Nikolova9 na

razgovore iz 1892. godine, koji su

doveli do stvarawa VMRO (1893)

Jula 1892. godine do{ao sam u Sofiju dapotraìm Kostu Sahova koji je izdavao ma-kedonske novine, traìo sam uglednogMakedonca koji }e u Solunu stati na ~elorevolucionarne organizacije ~iji je ciqoslobo|ewe Makedonije.Po{to me je saslu{ao, Sahov je rekao:„Shvatam {ta ho}ete, ali ovde ne}ete pro-na}i prave qude. Ovde samo pri~aju, a ka-da treba ne{to uraditi, onda nema nikog.Samo sa jednim ~ovekom moète ozbiqno

razgovarati o makedonskom pitawu. To jeu~enik vojne {kole Goce Del~ev.“10

Dogovorili smo se da Kosta Sahov poru~iGoce Del~evu da èlim da se sretnem swim i da bismo mogli da se vidimo u nede-

qu u dva po podne kod Sahova. U dogovore-no vreme stigao sam u {tampariju i tamo ihzatekao kako razgovaraju u jednom }o{ku.Plan za stvarawe organizacije:1. Organizacija treba da bude osnovana u

Makedoniji, a ne u Sofiji, jer ako budeosnovana u Sofiji, onda bi Grci i Srbimogli da kaù da ju je stvorila bugarskavlada, a zatim i da sami stvore sli~neorganizacije i na kraju ni{ta od svega nebi bilo. Osim toga, organizacija treba dabude tajna.2. Osniva~i moraju biti iz Makedonijekako bi neprestano bili u dodiru s make-donskim stanovni{tvom, izlagali seistim opasnostima kojima }e biti izloè-ni wihovi sledbenici i tako lak{e zado-

bili poverewe qudi.3. Moto treba da bude: „Autonomija za Ma-kedoniju“. Da bi bilo neke nade u uspeh, na-{i se zahtevi moraju pozivati na ~lan 23Berlinskog ugovora. Da bi bila samostal-na, Makedonija se mora i{~upati iz rukune samo Turaka, ve} i Srba i Grka. Kadabudu odre|ene granice autonomne Ma-kedonije, tada Srbi i Grci vi{e ne}e bitiu prilici da traè neke wene delove, aliako budemo hteli da se spojimo sa Bugar-

skom, onda }e i Srbi i Grci èleti nekideo. Na{ zadatak treba da bude o~uvaweMakedonije kao celine, a to }e se ostvari-ti jedino ako Makedonija bude samostalna.4. Organizacija treba da bude nezavisna isamosvojna, ne sme da ima bilo kakve vezeili da izvr{ava bilo kakve zadatke kojebi joj dale vlade susednih zemaqa, jer bitako potpala pod wihov uticaj. Ona tako|ene sme biti oru|e bilo koje vlade koja bièlela da izazove reakciju neke druge

susedne vlade.5. Od Makedonaca u Bugarskoj i bugarskognaroda mi traìmo samo materijalnu i mo-ralnu podr{ku, bez uplitawa u na{epoduhvate.

9 Ivan Haxi-Nikolov (1861-1934), jedan od osniva~a VMRO.10 Goce Del~ev (1872-1903), istaknuta li~nost makedonske oslobodila~ke borbe.

?



48


Posle ~etiri sata razgovora, Kosta Sahovi Goce Del~ev su prihvatili plan. Goce jerekao: „Slu{ajte, gospodine Haxi-Niko-lov, toliko je vremena pro{lo, neka pro|e

jo{ jedna godina. Za godinu dana }u zavr-

{iti vojnu {kolu i postati oficir. Na-pusti}u sve to i oti}i u Solun i tamo }emoosnovati revolucionarnu organizaciju“.

Makedonium, str. 29-30

Posle Berlinskog kongresa, Makedo-nija je ostala najva`nija turska teri-

torija u Evropi. Zbog etni~ki me{ovitogstanovni{tva, u woj su ubrzo po~eli da senadme}u bugarski, gr~ki i srpski naciona-lizam. VMRO je osnovan 1893. godine. Taorganizacija je stajala iza neuspe{nogIlindenskog ustanka 1903. godine. Tokom

balkanskih ratova Makedonija je okupiranai na kraju su je me|u sobom podelile Bugar-ska, Gr~ka i Srbija. Posle Prvog svetskograta VMRO se od pokreta za nacionalnooslobo|ewe polako pretvorio u fa{isti~-ku i teroristi~ku organizaciju koja se de-lom finansirala i trgovinom droge, vodigerilski rat, pre svega protiv Srbije (Jugo-slavije) i neformalno kontroli{e deo bu-garske Makedonije. Ta organizacija je zna-~ajno uticala na politi~ki ìvot u Bugar-skoj sve do 1934. godine, kada su je bugarske

vlasti nasilno rasturile.

Proceni, na osnovu ovog teksta, kojisu prakti~ni problemi stajali na

putu stvarawa jedne politi~ke organi-zacije u jugoisto~noj Evropi krajem XIXveka. [ta misli{, za{to je bilo va`nouo~iti razliku izme|u samostalnosti inezavisnosti?

I-28. Deklaracija kojom VMRO

obave{tava velike sile o odluci da

zapo~ne oruàni ustanak (1903)

Neka`weno nasiqe muhamedanaca i sis-tematski pritisak vlasti prisilio jehri{}ane iz Makedonije i podru~ja Jedre-na da krenu u sveop{tu oruànu borbu.

Oni su pribegli tom ekstremnom re{ewutek kada su se kao neuspe{na pokazala svadruga sredstva u poku{aju da se Evropapodstakne na intervenciju u duhu me|una-rodnih sporazuma koji bi trebalo da odre-

|uju uslove ìvota. Intervencija spoqa jei daqe jedini na~in da se ukloni zlo izaustavi krvoproli}e.Dosada{wi jalovi poku{aji da se palija-tivnim merama poboq{a turska vlastsamo su pove}ali muhamedanski fanati-zam i dràvni pritisak – strano me{awe}e dati rezultate samo ukoliko se zah-vaquju}i wemu uradi slede}e:1. U dogovoru s velikim silama treba zaglavnog upraviteqa postaviti hri{}ani-na koji nikada nije uzimao u~e{}a u tur-

skoj upravi i koji bi bio nezavisan od Vi-soke porte u obavqawu svojih du`nosti;2. Treba omogu}iti trajnu zajedni~ku me|u-narodnu kontrolu, uz {iroka ovla{}ewaza sankcionisawe.Objasniv{i uzroke ovog o~ajni~kog ~inanarodnog otpora, kao i mere koje bi mogleda stanu na put wegovih posledica, VMROsa sebe skida svaku odgovornost i objav-quje da }e voditi borbu sve dok u potpuno-sti ne ostvari svoje ciqeve, a energiju za

to nalazi u uvi|awu svojih du`nosti i ra-zumevawu na koje nailazi u ~itavom svetu.

Odbrani, str. 484

[ta je ciq ovog teksta? [ta su we-govi autori hteli da postignu? Da li

je oruàni sukob u wemu predstavqenkao èqeni ciq ili kao nametnutosredstvo za ostvarewe drugih ciqeva?

I-29. Politi~ko re{ewe makedonskog

pitawa mora se traìti u okviru

Osmanskog carstva. Stav Krste

Misirkova (1903)

[...] Ukoliko verskom propagandom trebaonemogu}iti ujediwavawe makedonskihintelektualaca i makedonskog naroda,onda pre svega treba stvoriti jedinstvenu

??





50


Ma|arska, Transilvanija, Hrvatska, Za-padna Galicija, Slova~ka, Ukrajina, Voj-vodina, Erdeq, Tirol i Trst.Ovih 15 nacionalnih dràva ~ine saveznumonarhiju koja se zove „Sjediwene Dràve

Velike Austrije“ pod krunom WegovogViso~anstva Cara Frawe Josifa I.Svi gra|ani nacionalnih dràva su isto-vremeno i austrijski gra|ani. Svako moèda koristi svoja politi~ka prava samo u

jednoj dràvi.[...]Carska, to jest savezna vlada sa~iwena jeod predstavnika nacionalnih dràva.Kancelar, kog postavqa car, na ~elu jecarske, to jest savezne vlade.Carski parlament ~ine:

a) Poslani~ki domb) Senat[...]Vlade nacionalnih dràva {aqu svojepredstavnike u saveznu vladu u slede}ojsrazmeri:Nema~ka Austrija 7, Ma|arska 7, ê{ka 5,Transilvanija 4, Hrvatska 3, ZapadnaGalicija 3, Nema~ka ê{ka 2, Slova~ka 2,Nema~ka Moravska ([leska) 2, Ukrajina 1,Vojvodina 1, Tirol 1, Trst 1, Erdeq 1, {to

je u ukupno 42. [...]Svaka nacionalna dràva ima parlament,svoju vladu i pravosu|e.Car postavqa namesnika koji vodi vladusvake od nacionalnih dràva. Namesnikmora biti gra|anin date dràve.^lanove vlade tako|e postavqa car, aliuzimaju}i u obzir predloge namesnika.Svaka dràva ima svoj ustav. Da bi ustavstupio na snagu, mora ga odobriti car. Odtog trenutka nacionalna dràva moè

samostalno da koristi sva svoja prava.Carstvo garantuje integritet teritorijenacionalne dràve, kao i wenu autonomi-

ju, ukoliko ta autonomija nije ograni~ena

ustavom Carevine i posebnim nacional-nim ustavom. [...]Svaka nacionalna dràva odlu~uje koji }e

jezik biti prihva}en kao zvani~ni.Jezik za unutra{wu komunikaciju unutar

Carstva je nema~ki.U carskom parlamentu svaki poslanik mo-è da se obra}a skup{tini na materwem

jeziku. [...]Svi zakoni, dekreti i objave carskih vla-sti treba da budu sastavqene i objavqenesamo na zvani~nom jeziku nacionalnedràve na koju se odnose.Svi dopisi carskih vlasti, ukqu~uju}i ivojne, treba da budu samo na odgovaraju}emnacionalnom jeziku.Sve kovanice i papirni novac, kao i svi

jezici dràva ~lanica, tako|e treba dabudu u upotrebi.[...]Be~ je glavni i prestoni grad Carstva.

Popovici, str. 288-297

Aurel C. Popovici (1863–1917), ru-munski publicista poreklom iz Tran-

silvanije. Studirao medicinu i politi~kenauke u Be~u i Gracu, bio ~lan Rumunskog na-cionalnog komiteta u Transilvaniji i borio

se za prava Rumuna u okviru Austrougarskogcarstva. Plan za pro{irewe austrougarskedvojne monarhije i stvarawe pravog fede-rativnog ure|ewa nastao je okviru poku{ajagrupe inetelektualaca, koju je okupioprestolonaslednik, nadvojvoda Franc Fer-dinand, da nekako oja~aju monarhiju ugroè-nu bujawem raznih nacionalizama.

Kako je Aurel C. Popovici zamislioodnos nacionalnog i saveznog nivoa?

Poku{aj da razume{ za{to je on radijeprihvatao federalno ure|ewe, negostvarawe zasebnih nacionalnih dràva.

?



51


I-31. Britanski ambasador u Osmanskom

carstvu pi{e o poku{ajima Albanaca da

dobiju vlastitu nacionalnu dràvu

(1912)

Lord Go{en, tada wegova ekscelencijaambasador u Carigradu, u izve{taju o tom

pitawu jezgrovito je izrekao su{tinu stva-

ri: „Ne moè se pore}i da je albanski po-

kret sasvim prirodan. Albanci, stara i za-

sebna rasa, koliko i sve iz wenog okruè-

wa, uvideli su da se ti susedni narodi na-

laze pod za{titom nekih evropskih sila i

da se wihove èqe za samostalnijim ìvo-

tom ispuwavaju [...] dok prema wima ne posto-

ji takav odnos. Wihova nacija se ignori{e,

[...] predlaè se razmena teritorija, javqajuse i druge pote{ko}e, ali stalno na {tetu

Albanije, a Albanci bivaju ostavqeni na

milost i nemilost Slovena i Grka, koji se

ne obaziru na wihove nacionalne zahteve“.Durham, str. 72

Sl. 3. Progla{ewe albanske nezavisnosti

u Valoni (1912) – gravura iz tog perioda

Hudhri, str. 44

Figura desno odzastave predsta-

vqa Skenderbega.

Koji je glavnielement na ovoj

gravuri? [ta mis-li{, za{to je trenu-

tak objavqivawa ne-zavisnosti povezansa nacionalnim sim-bolima? Kakva je ulo-ga Skenderbega naovoj slici?

?



52


I-32. Govor Kemal-pa{e u Damasku o

odnosu Turaka i Arapa (1913)

[...] @elim da vam kaèm slede}e: turskipokret koji sada vidite u Istanbulu, i

islamskim zemqama u kojima ìve Turci,ne gaji nikakvo neprijateqstvo prema Ara-pima. Vi vrlo dobro znate da je ve} bilogr~kih, bugarskih, jermenskih pokreta uOsmanskom carstvu. Danas im se pridru-ìo i arapski. Turci su zaboravili na se-be. Wih je ~ak bilo sramota da kaù kojojnaciji pripadaju. Moglo se dogoditi datakvo slabqewe nacionalne svesti za-vr{i na o~ekivani na~in. Pla{e}i se to-ga, turska mladost se pokrenula i pokaza-la hvale vrednu samosvest. Ona je objavi-

la sveti nacionalni rat kako bi se Turci-ma reklo da su Turci i da tursku nacijuodlikuje bezbroj vrlina... Uveravam vas daturski pokret nije nimalo neprijateqskinastrojen prema arapskom. On je wegovbrat i nerazdvojni drug. Turska mladostbi od sveg srca volela da vidi napredakArapa i to da oni ostvare sva svoja nacio-nalna prava. Sada{wi napori turske mla-dosti usmereni su na va`ne stvari poputobrazovawa Turaka, sada kada su se kod

Turaka probudila nacionalna ose}awa,kad su oni postali preduzimqivi, oslo-bodili se ropstva, okrepili zdravqe,postali brojniji i bogatiji, sve u svemu,oni su posve}eni tome da Turci vide da supo{tovani i blagosloveni i da zasluùjupravo da zauzmu mesto me|u narodima dva-desetog veka... O vi, koji ste predstavni~-ka elita arapske mladosti, vi tako|e ra-dite na ostvarewu istih ideala...

Cemal , str. 220

Kemal-pa{a je bio profesionalni voj-nik i jedan od vo|a Mladoturaka.

Posle dràvnog udara januara 1913. godinepostao je vojni upravnik Istanbula, zatimministar mornarice, a tokom Prvog svetskograta komandant u Siriji, gde je poku{ao dase odupre Britancima i o~uva lojalnostarapskog stanovni{tva Osmanskom carstvu.

Koji je ciq ovog govora?

I-33. Projekat Dimitrija ûpovskog za

stvarawe savezne balkanske demokrat-ske republike (Sankt Peterburg 1917)

Balkan balkanskim narodima

Puno samoopredeqewe svake nacije

Svetski rat koji se vodi donosi slobodu imogu}nost samoopredeqewa mnogim porob-qenim narodima. Mnogo vekova se Make-donija borila i prolivala potoke krvi zasvoju slobodu i nezavisnost, ali ju je izda-

jni~ki ra{~erupao kriminalni {ovinizam

i pohlepa krvavih dinastija iz okruèwa.Posledice te nevi|ene pohare su ne samouzajamno uni{tavawe balkanskih narodave} i ovaj nevi|eni rat. Sada, kada je ve-liki deo Balkanskog poluostrva u ru{evi-nama, a ostaci wegovog naroda pod tur-skim jarmom, mi Makedonci, koji trpimovi{e od drugih, traìmo od vas, balkan-skih naroda, da zaboravite sva|e u pro{-losti, da se ujedinite i pridruìte na-{em svebalkanskom revolucionarnom pro-

gramu za zajedni~ku borbu i stvarawe Sa-vezne Balkanske Demokratske Republike.Program na{eg Revolucionarnog komitetasadrì slede}e:Svi balkanski narodi su obavezni dazbace svoje vladaju}e dinastije i da uvedurepublikanske vlade.Svaka balkanska republika treba da budepotpuno autonomna u svom unutra{wempoliti~kom ìvotu.Sve balkanske republike ~ine jednu Sa-

veznu Balkansku Demokratsku Republiku.Savezna Balkanska Demokratska Republi-ka sa~iwena je od slede}ih republika:Makedonije, Albanije, Crne Gore, Gr~ke,Srbije, Bugarske, Hrvatske, Bosne i Herce-govine, Slovenije i Trakije.Kao nezavisne republike priznate su nesamo dràve u kojima ìvi jedno pleme

?



53


ve} i regioni sa me{ovitim stanovni{-tvom ~iji su ìvotni interesi usko pove-zani sa wihovim geografskim, istori-

jskim, politi~kim, privrednim i kulturn-im uslovima datog regiona.

U republikama sa me{ovitim stanovni{-tvom, autonomna podru~ja i op{tine trebada se organizuju tako da svaka nacional-nost ima punu slobodu upotrebe materweg

jezika, svoje vere i svoje tradicije.Jezik ve}ine je zvani~ni jezik svake re-publike.Svaka republika {aqe svoje ovla{}enepredstavnike u Saveznu skup{tinu Savez-ne Balkanske Demokratske Republike.Od ovla{}enih predstavnika bi}e formi-rana Savezna vlada i Savet koji }e zame-

niti predsednika Savezne republike.Saveznu vladu i Savet sa~iwava}e jednakbroj predstavnika iz svake savezne repub-like.Savezna vlada i Savet upravqaju svimunutra{wim stvarima i spoqnim pita-wima u Balkanskoj Republici.


Dimitrije ûpovski (1878–1940), jedanod istaknutijih ~lanova Makedonskog

saveza u Sankt Peterburgu. Prvi svetskirat i Ruska revolucija od 1917. godine ohra-brili su ga da iznese smele planove za reor-ganizovawe jugoisto~ne Evrope nakon rata.

Pa`qivo pro~itaj prvi pasus iuporedi ga sa tekstovima I-28 i I-29.

Poku{aj da razume{ za{to je ûpovskièleo da makedonska nacionalna dr-àva bude organizovana kao saveznarepublika.

I-34. Krfska deklaracija (1917) o prin-

cipima ujediwewa Srba, Hrvata i

Slovenaca

Na Konferenciji ~lanova pro{log koali-cionog i sada{weg kabineta Kraqevine

Srbije i predstavnika Jugoslovenskogodbora sa sedi{tem u Londonu, koji su dosada paralelno radili, a u prisustvu i uzsaradwu predsednika Narodne skup{tine,izmewene su misli o svim pitawima, koja

su skop~ana sa budu}im zajedni~kimdràvnim ìvotom Srba, Hrvata iSlovenaca.(...) Pre svega, predstavnici Srba, Hrvatai Slovenaca ponovo i najodlu~nije nagla-{avaju, da je ovaj na{ troimeni narod je-dan isti po krvi, po jeziku govornom ipisanom, po ose}awima svog jedinstva, pokontinuitetu i celini teritorije, na kojojnepodvojeno ìvi, i po zajedni~kim ì-votnim interesima svog nacionalnogopstanka, i svestranog razvitka svoga

moralnog i materijalnog ìvota (...)Na{ troimeni narod, koji je najvi{e stra-dao od grube sile i nepravde, koji je zasvoje samoopredeqewe podneo najve}e`rtve, prihvatio je sa odu{evqewem tajuzvi{eni princip kao glavni ciq ovestra{ne borbe u koju je gurnulo ceo svetnepo{tovawe prava samoopredeqewanaroda.I ovla{}eni predstavnici Srba, Hrvata iSlovenaca, konstatuju}i da je jedini i

neodstupni zahtev na{eg naroda, zahtevkoji on postavqa na osnovu na~ela slo-bodnog samoopredeqewa naroda, da budepotpuno oslobo|en svakog tu|inskog rop-stva i ujediwen u jednoj slobodnoj nacio-nalnoj i nezavisnoj dràvi, sloìli su se,da ta wihova zajedni~ka dràva bude zas-novana na ovim modernim i demokratskimprincipima.Na{ narod ne traì ni{ta tu|e: on traìsamo svoje i èli da se sav kao jedna celi-

na, oslobodi i ujedini. I zato on, svesno iodlu~no, iskqu~uje svako delimi~no re-{ewe svoga narodnog oslobo|ewa i ujedi-wewa. Na{ narod postavqa kao jednu ne-razdvojnu celinu problem svoga oslobo|e-wa od Austro-Ugarske i wegovog ujediwe-wa sa Srbijom i Crnom Gorom.

Petranovi}, Ze~evi}, str. 66-68

?





55


U govoru odrànom 8. januara 1918.godine, ameri~ki predsednik Vudro

Vilson izneo je svoj predlog od ~etrnaestta~aka za okon~awe rata. Taj predlog je po-stao osnova za mirovni ugovor i osnivawe

Lige naroda.

Kakve je namere imao Vudro Vilsonsa Balkanom? Kako bi ti okarakte-

risao te namere? Proceni da li biovakva re{ewa poboq{ala situacijuna Balkanu na dugi rok.

I-36. Rezolucija nacionalne skup{tine

u Alba Juliji, odluka o ujediwewu

Transilvanije sa Rumunijom (1918)

I Narodna skup{tina svih Rumuna u Tran-silvaniji, Banatu i Ma|arskom okrugu,sazvana u Alba Juliji 18. novembra/1.decembra, objavquje ujediwewe tih Rumu-na, i svih teritorija koje oni naseqavaju,sa Rumunijom. Narodna skup{tina nagla-{ava neotu|ivo pravo rumunskog narodana ~itav Banat, ~ije su granice Mori{,Tisa i Dunav.

II Narodna skup{tina pomenutim teritorijama daje privremenu autonomiju dok se nesastanu wihovi predstavnici izabraniop{tim pravom glasa.III U vezi s tim, Narodna skup{tina objav-quje da }e na slede}im principima bitizasnovana budu}a rumunska dràva:1. Svi narodi koji ìve zajedno uìvajupotpunu nacionalnu slobodu. Svaki narod}e se obrazovati, upravqati i voditi sud-ske procese na sopstvenom jeziku, a u~ite-

qi, upraviteqi i sudije }e biti pripadni-ci tog naroda; svaki narod }e imati pravoda bude predstavqen u dràvnim telima ida upravqa zemqom u skladu sa svojombrojno{}u.2. Vlada}e potpuna verska sloboda i sveveroispovesti }e imati jednaka prava.3. U svim oblastima politi~kog ìvota

vlada}e potpuno demokratski sistem. Po-stoja}e op{te pravo glasa, a glasa}e se ne-posredno, tajno, u svim op{tinama, po pro-porcionalnom sistemu; glasa}e pripadnicioba pola, stariji od 21 godine, za pred-

stavnike op{tine, oblasti ili parlamenta.4. Vlada}e potpuna sloboda {tampe, udru-ìvawa i okupqawa, sve qudske ideje }emo}i slobodno da se {ire.5. Uve{}e se radikalna agrarna reforma.Sva imawa, a najpre ona velika, bi}e po-pisana. Bi}e poni{teni testamenti koji-ma naslednik zemqu ostavqa tre}em li-cu; na osnovu prava da se imawa slobodnokr~e, seqak }e mo}i da do|e do vlastitogimawa (obradive wive, pa{waka, {ume),barem jednog koji }e sluìti wemu i wego-

voj porodici. Ciq ove reforme je ve}adru{tvena jednakost i ja~awe proizvod-nih snaga.6. Industrijski radnici }e dobiti istaprava i privilegije koje imaju radnici unajrazvijenijim zemqama.IV Narodna skup{tina se zalaè da se namirovnom kongresu stvori zajednica slo-bodnih nacija kako bi ubudu}e bila osigu-rana pravda i sloboda i za male i za veli-ke nacije, a rat ukinut kao sredstvo za

kontrolisawe me|unarodnih odnosa.V Rumuni okupqeni u Narodnoj skup{tinipozdravqaju bra}u u Bukovini koja su seoslobodila od jarma Austrougarskog car-stva i ujedinila sa otaxbinom Rumunijom.VI Narodna skup{tina s naklono{}u i odu-{evqewem pozdravqa oslobo|ewe svihnacija koje su do sada bile podre|eneAustrougarskom carstvu, a to su: ~ehoslo-va~ka, austro-nema~ka, jugoslovenska,poqska i karpatsko-ruska nacija, i poz-

drave {aqe i svim ostalim nacijama,VII Narodna skup{tina pamti hrabre Rumu-ne koji su u ovom ratu prolili krv da bise ostvarili na{i snovi, jer oni su umrliza slobodu i jedinstvo rumunske nacije.VIII Narodna skup{tina izraàva zahval-nost i divqewe Saveznicima koji su sesjajno i istrajno borili protiv neprijate-

?



56

qa koji se mnogo decenija pripremao zarat, i u toj borbi civilizaciju oslobodiliod terora varvarstva.IX Da bi i daqe upravqala rumunskom na-cijom u Transilvaniji, Banatu i Ma|ar-

skom okrugu, Narodna skup{tina je odlu~i-la da osnuje Veliki rumunski nacionalnisavet koji }e svuda i u svako doba pred-stavqati rumunsku naciju u odnosima sadrugim nacijama i donositi sve potrebneodluke u wenom najboqem interesu.

www.cimec.ro/istorie/unire/rezo_eng.htm

[ta se predlaè u vezi sa mawi-nama u Rumuniji? [ta misli{,

za{to su takve izjave ukqu~ene u de-

klaraciju o ujediwewu sa Rumunijom?

I-37. Govor Juliju Manijua u rumunskoj

narodnoj skup{tini u Alba Juliji

(1918)

Kako bismo odagnali sve sumwe koje bi sekod stranaca mogle roditi povodom na{ihnamera u vezi sa unijom i nacionalnomslobodom, Veliki rumunski nacionalnisavet objavquje da ne èli imperiju koja}e tla~iti. Mi, koji smo bili potla~eni,ne èlimo da sada postanemo tla~iteqi.@elimo da svi budu slobodni i da napre-duju ìve}i zajedno. Na{ Veliki nacio-nalni savet drì se stare poslovice: „Ne~ini drugome ono {to ne èli{ da drugi~ini tebi“. U Velikoj Rumuniji mi èlimoda na presto stavimo slobodu za sve. @e-limo da svaka nacija na vlastitom jezikurazvija svoju kulturu, zahteva pravdu i dase moli vlastitim bogovima.

Sa suzama u o~ima smo gledali kako sena{ jezik izbacuje iz {kola, crkava i pra-vosudnog sistema, i to ne}emo u~initi s

drugim jezicima. Ne}emo drugima oduzi-mati ono od ~ega ìve. Ne èlimo da ì-vimo od tu|eg znoja jer smo u stawu da ì-vimo od vlastite privrede i vlastitesnage, od vlastitog rada [aplauz]. Rumun-

ska zemqa moè oja~ati samo ako se womedemokratski upravqa, naro~ito ako seuzme u obzir {ta sve moderna dràvazahteva. Samo ukoliko u na{oj zemqi budevladalo pravo i sloboda, onda }emo imatisnage da za svoju stvar traìmo i podr{kuod sveta.

Murgescu, str. 284

Juliju Maniju (1873–1953), jedan odvo|a rumunskog nacionalnog pokreta

u Transilvaniji za vreme austrougarske

vladavine. Zalagao se za ujediwewe sa Ru-munijom, postao predsednik Velikog nacio-nalnog saveta koji je upravqao Transilva-nijom sve dok ona nije postala deo VelikeRumunije. U me|uratnom periodu Maniju jebio predsednik Narodne seqa~ke stranke ipremijer (1928–1930, 1932–1933). Branio jedemokratske slobode suprotstavqaju}i seraznim diktaturama koje su u Rumuniji pos-tojale po~ev od 1938. godine, a ìvot jezavr{io u komunisti~kom zatvoru.Manijuovo izlagawe svedo~i o entuzijazmui {irokogrudosti pokreta za stvarawe pra-

ve nacionalne dràve pred kraj Prvog svet-skog rata. Ipak, duh tog wegovog govora, nakojem po~iva rezolucija Velike nacionalneskup{tine, nije bio blizak svim rumunskimpoliti~arima. Konkretni politi~ki poteziu me|uratnoj Rumuniji u vezi sa nacional-nim mawinama bili su, naàlost, dalekoispod standarda koje je Maniju poku{ao dapostavi 1918. godine.

Uporedi dokumente I-36 i I-37. Kakva

je razlika izme|u govora i zvani~nerezolucije?


?



57

Mapa 3: Jugoisto~na Evropa posle Konferencije mira u Parizu i ugovora u Lozani, 1923.



I-38. Predlog da se stvori makedonska

dràva sa kantonalnom organizacijom

po uzoru na [vajcarsku (1919)

[...] Svako ~iste savesti i duha ko se brine

za sudbinu qudskog roda traì da se po{-tuje slobodna voqa svakog naroda. Mi, na-rod makedonski, traìmo da se to pravilopo{tuje i kada je Makedonija u pitawu. Na-rod Makedonije ima ono {to je potrebnoda bi sam sobom upravqao, on nije bezob-li~na masa niti je zajednica koja nemasvest o sebi – kako su neki skloni da tvr-de. Naprotiv, ispod prividnog haosa krijese duhovno jedinstvo koje po~iva na jakimpsiholo{kim vezama kao {to su: nepresta-ne i sveop{te revolucije, zajedni~ke pat-

we i muka pod istim jarmom. Jedno od glav-nih vezivnih tkiva tog duhovnog jedinstvaupravo je taj uzvi{eni napor makedonskognaroda da ostvari nezavisnost svojezemqe, napora koji je u Makedoniji uvekstvarao heroje, propovednike i mu~enike.Mi objavqujemo pravo na ìvot, posledwiput potvr|uju}i voqu ve}ine Makedonaca,koja se ukratko moè ovako izre}i: neza-visna Makedonija s kantonalnim ure|e-wem po uzoru na demokratsku [vajcarsku i

pod protektoratom jedne nezaintereso-vane sile: Sjediwenih Ameri~kih Dràva.Svakome ko poznaje Makedoniju i apetitebalkanskih dràva ne}e biti te{ko darazume da mi ovime èlimo da postignemo~etiri stvari:Ako Makedonija postane nezavisna drà-va, onda }e jednom zauvek biti okon~anisukobi balkanskih dràva, jer onda make-donski narod vi{e ne}e biti predmettrgovine wenih suseda.

Kantonalno ure|ewe nalik onome u {vaj-carskoj demokratiji, koje mi predlaèmo,obezbedi}e svim mawinama, bez obzira narazli~ite jezike i veru, potpunu jednakostu ekonomskom i duhovnom razvoju.Protektorat velike sile nad Makedo-nojim nuàn je da bi se osujetile budu}e

intrige korumpiranih diplomatija balkan-skih zemaqa.Jednom slobodna i nezavisna, Makedonija}e, zahvaquju}i pre svega svom odli~nomgeografskom poloàju, predstavqati

vezivno tkivo za balkanske dràve, omo-gu}i}e im da se susretnu ne drè}i oru`jeu rukama, i doprine}e stvarawu balkanskekonfederacije.Lozana, jun 1919.Generalni savet makedonskih udruèwa u[vajcarskoj

Odbrani, str. 900-901

Prona|i argumente koji se navode uprilog stvarawa nezavisne make-

donske dràve. Prokomentari{i argu-

mente u prilog tvrdwe da makedonskudràvu treba napraviti po {vajcar-skom modelu. Smatra{ li da su oni pri-mereni vremenu pred kraj Prvog svet-skog rata? Da ti pripada{ nekom make-donskom udruèwu, {ta bi ti predlo-ìo/la?

I-39. Ciri{ki sporazum Gr~ke i Turske o

Kipru (1959)

1. Dràva Kipar je republika s predsed-ni~kim ure|ewem, predsednik je Grk, apotpredsednik Tur~in, i obojica }e bitiizabrani glasawem gr~ke i turske zajed-nice.2. Zvani~ni jezici Republike Kipar sugr~ki i turski. Pravila zakonodavstva iuprave, kao i zvani~ni dokumenti, napisa-ni su na oba zvani~na jezika.3. Republika Kipar ima zastavu neutral-

nih boja i re{ewa koje }e odabrati pred-sednik i potpredsednik Republike.Gr~ka i turska zastava mogu se ista}izajedno sa zastavom Kipra.Gr~ka i turska zajednica imaju pravo daslave gr~ke i turske dràvne praznike.[...]

58


?



5. Izvr{na vlast je u rukama predsednikai potpredsednika. Oni }e imati Mini-starski savet koji se sastoji od sedam gr~-kih i tri turska ministra. [...]6. Zakonodavnu vlast }e imati Poslani~-

ki dom ~iji }e se poslanici na mandat odpet godina birati na osnovu op{teg pravaglasa. Gr~ka i turska zajednica }e glasatizasebno i bez obzira na statisti~ki odnosbroja stanovnika, 70 odsto poslanika }ebiti izabrano glasovima iz gr~ke, a 30odsto glasovima iz turske zajednice. [...]11. U javnim slu`bama 70 odsto zaposle-nih }e biti Grci, a 30 odsto Turci.Podrazumeva se da }e ovakva podela bitipo{tovana na svim stepenima slu`be, ko-liko god je to prakti~no izvodqivo.

U podru~jima i na mestima na kojima pri-padnici jedne nacije ~ine gotovo apsolut-nu ve}inu u organima lokalne vlasti bi}esamo pripadnici te zajednice. [...]18. Predsednik i potpredsednik su ovla{-}eni da opozovu smrtnu presudu osu|eni-cima koji pripadaju wihovoj zajednici. [...]19. U zemqi{noj reformi zemqa }e pri-pasti samo pripadnicima one zajednicekojoj pripada i biv{i zemqoposednik. [...]21. Sporazum koji jam~i nezavisnost, teri-

torijalni integritet i stvarawe nove ki-parske dràve sklopi}e Republika Ki-par, Gr~ka, Velika Britanija i Turska. Re-publika Kipar, Gr~ka i Turska }e tako|esklopiti i vojni sporazum.Ta dva sporazuma }e imati snagu ustava.(Posledwa ta~ka ovog sporazuma }e bitiuneta u Ustav kao jedan od osnovnih stavo-va.)22. Iskqu~eno je potpuno ili delimi~noujediwewe Kipra sa bilo kojom drugom

dràvom, kao i separatizam nekog delaKipra (to jest, podela Kipra na dve neza-visne dràve). [...]

24. Gr~ka i turska vlada imaju pravo dafinansiraju obrazovne, kulturne, sport-ske i dobrotvorne ustanove koje pripadajuwihovim zajednicama.Isto tako, u slu~aju da jedna od zajednica

proceni da nema dovoqan broj u~iteqa,profesora ili sve{tenika koji bi radiliu takvim ustanovama, gr~ka i turska vladaimaju pravo da im pomognu, ali samo u stro-go utvr|enoj meri koja ne}e prevazilazitistvarne potrebe. [...]26. Nova dràva, koja }e nastati potpisi-vawem sporazuma, bi}e stvorena {to je premogu}e, a u periodu ne duèm od tri mesecaod trenutka potpisivawa sporazuma.27. Sve navedene ta~ke ovog Sporazumasmatraju se temeqnim odredbama Ustava

Republike Kipar.http://www.kibris.gen.tr/english/photos

/documents/zurich02.html

Sredinom pro{log veka oja~ao jeoslobodila~ki pokret kiparskih

Grka koji su èleli da se oslobode bri-tanske uprave nad ostrvom (uvedene jo{1878. godine). Gerilska borba EOKA11 (uznezvani~nu podr{ku Gr~ke) uspela je dapodrije britansku vlast. Ali, kiparski Tur-ci (koje je podràvala Turska) bili su pro-

tiv ujediwewa s Gr~kom i traìli su pode-lu ostrva. Na kraju su gr~ki i turski premi-

jer, Konstantin Karamanlis i Adnan Men-deres, 11. februara 1959. godine u Cirihu,potpisali kompromisni ugovor i tako po-stavili principe po kojima }e funkcioni-sati nezavisna dràva Kipar. Potom je do-net ustav i potpisan niz me|unarodnih ugo-vora kojima je predvi|eno postojawe bri-tanskih vojnih baza i pravo Gr~ke i Turskeda vojno interveni{u (Sporazum o osnivawui Sporazum o garancijama) i zahvaquju}i

kojima je Kipar 19. avgusta 1960. godine po-stao nezavisna dràva.

59


11 Ethniki Organosis Kyprion Agoniston (Nacionalna organizacija kiparskih boraca), vidi IV-6 i IV-11.



[ta misli{ o odredbama koje seti~u politi~kog predstavqawa ove

dve zajednice?Da li zna{ za jo{ neki primer sli~nog

politi~kog sistema?

I -40. Frawo Tu|man se zalaè za to da

svaka nacija ima pravo na vlastitu

dràvu (1982)

Nijedan narod ne moè odustati od vlas-titog interesa i ciqeva, jer bi to zna~iloodustati od ìvota. Narodima, pa~e, nijedopu{teno ni izvr{ewe samoubojstva, ni-ti je nad wima mogu}e tajno umorstvo;

wihov krvnik ili izvr{iteq zlo~ina nadwima uvijek je poznat u povijesti. Narodisu nezamjewive }elije qudske zajedniceili bi}a cijeloga ~ovje~anstva. Ta se ~i-wenica ne moè ni~im osporiti. Zbog to-ga, borba za nacionalni opstanak, za samo-odre|ewe i slobodu naroda – nije i ne mo-è biti zlo~in [...] Svaki narod, bez obzi-ra na to koliko on bio velik ili malen ima kakav on bio, ima prirodno i povijesno

pravo na svoje mjesto i suverenitet u qud-skoj zajednici, ba{ kao i ~ovjek u qudskomdru{tvu, jer je dokazano, da je to bitnapretpostavka za optimalni razvitak svihizvora wegovih materijalnih sila i svih

wegovih duhovnih vrijednosti, na dobro ikorist wegovu i cijele qudske zajednice. Za Hrvatsku, str. 218

Frawo Tu|man (1922–1999), istori-~ar i politi~ar, za vreme Drugog

svetskog rata pripadao komunisti~kom po-kretu otpora, potom bio komunisti~kifunkcioner. Titov reìm ga je osudio na vi-{egodi{wi zatvor zbog nacionalizma. Tu|-man je na kraju postao predsednik dràveHrvatske (1990–1999).

Kako Tu|man brani pravo i potrebusvake nacije da ima „nacionalnu

slobodu“? Da li bi, po wegovom mi{-qewu, ~ove~anstvo moglo da postoji ibez postojawa nacije? [ta ti misli{ otoj stvari?Uporedi ovaj tekst sa tekstovima I-4, I-5,I-6, I-14, I-21. Prona|i na koje se argumen-te pozivaju pisci svih ovih tekstova.

60


?

?



61

Mapa 4: Evropa posle I svetskog rata



12 Koristimo re~ „helenski“ umesto „gr~ki“ zato {to Riga ne misli na dràvu Grka, ve} na dràvu koja bibila nadahnuta klasi~nim politi~kim idealima. Osim toga, sam Riga u svojim tekstovima koristi izraz„Heleni“ i „Helada“, a ne „Grci“ i „Gr~ka“ ili „Romeji“, kao {to je to bio slu~aj kod u~enih qudi iz wegovogvremena (vidi, na primer, tekstove I-4 i I-7).

IIa. Op{ti aspekti dràvne organizacije

62

DRUGO POGLAVQE

Ure|ewe nacionalne dràve

II-1. Nacrt ustava iz pera Rige od Fere

(1797)

Ve}ina novonastalih nacionalnih dràva u jugoisto~noj Evropi suo~avala se s istim, dostaozbiqnim problemima, od kojih je prvi svakako bilo pitawe definisawa nove dràvne strukturei wenih mehanizama. U tom procesu su ustavi, naravno, od kqu~nog zna~aja, ali pored pravnogokvira, komplikovano je i pitawe konkretne izgradwe institucija. Nove politi~ke elite su setrudile da na prakti~an na~in kombinuju zapadwa~ke modele sa lokalnim i nacionalnim tradi-cijama i interesima. Iako je bilo nastojawa da se stvore republike, tokom XIX veka sve novedràve jugoisto~ne Evrope su bile monarhije, u nekima su vladali lokalni kneèvi (Crna Gora,Srbija), u drugima kneèvi sa Zapada (Gr~ka, Rumunija, Bugarska, Albanija). Stawe se promenilotek po zavr{etku Prvog svetskog rata, kada su nove nacionalne dràve, kao i neke stare,odabrale – ili bile primorane da odaberu – republikanski oblik vladavine. Pokazalo se da jeput ka ustavnom, vi{epartijskom i u zadovoqavaju}oj meri demokratskom politi~kom sistemuizuzetno teàk i trnovit, da ga dodatno oteàvaju rigidnost dru{tva, privredna i kulturnazaostalost, kao i autoritarna tradicija i obi~aji.

Pitawe dràvqanstva bilo je izuzetno osetqivo. Nove nacionalne dràve nisu bile nietni~ki ni verski homogene. Osim toga, u modernom svetu mnogi zna~ajni pokreti prekora~ujudràvne granice, a stanovni{tvo se sve vi{e me{a. Zbog raznih predrasuda i razli~itihinteresa, odre|eni qudi i grupe qudi su integrisani u dru{tvo ili iskqu~ivani iz wega; meha-nizmi za to su razli~iti, a seù od postavqawa pravnih ograni~ewa do prakti~nih oblikadiskriminacije. U pitawu su veoma sloèni procesi: davawe punih prava verskim i etni~kimmawinama ~esto je bilo rezultat pritiska stranih sila, posle ~ega je umeo da usledi zamahksenofobi~nih ose}awa, pa i èstoki sukobi i stradawa u kriznim vremenima.

Nove nacionalne dràve su bile slabe i nestabilne. Da bi opstale, morale su da izgrade ~vrsteinstitucije i da se modernizuju. To je podrazumevalo i izgradwu delotvorne administracije i pouz-

danog vojnog sistema, op{tih zakona i mera, restrukturisawe crkve na nacionalnoj osnovi, pa iizgradwu èleznica. Stvarawe nacije nije ograni~eno na institucije i infrastrukturu, ve}podrazumeva i proces akulturacije. Pod uticajem op{teg obrazovawa, u~enih dru{tava i razli~itihoblika kulturnih medija, qudi su promenili na~in razmi{qawa, legitimilisali nove politi~kesisteme, naveli pojedince i dru{tvene grupe da se identifikuju s novom nacionalnom dràvom.

O republici

^lan 1 Helenska12 republika je jedinstve-na celina koja obuhvata razli~ite rase i

vere; ona razli~ite vere ne posmatra sneprijateqstvom; ona je nedeqiva, uprkosrekama i morima koji razdvajaju wene~vrsto povezane zemqe.





ti neosvobo`dene, i svobodu vilaetskusa~uvati, jerbo nam je u svobodi dvaputmio i sladak ìvot. Svoboda nas razlu~a-va od zverova, i rob gori je od zvera, jerbo~oveku robu ono se oduzima {to ga ~ini

~ovekom. Boqe je ne ìveti, nego u poga-nom ropstvu biti. Svoboda ... nas qudima~ini, – svoboda i voqnost daje vojniku

jakost, vojvodama i poglavarima mudrost,i pravosudije (pravilno rasu|ivawe)... Usvobodnoj zemqi u poqu boqe rodi, imarva se boqe plodi, lep se hleb jede idobro vino pije. Jednom re~ju gdi nema svo-bode tu nema ìvota.

Memoari, str. 295-297

Boà Grujevi} (Teodor Filipovi}),Srbin iz Ma|arske, ìveo u Rusiji

gde je postao univerzitetski profesor uHarkovu. U jesen 1804. godine pridruìo sesrpskoj delegaciji ustanika koja je oti{la uSankt Peterburg da traì pomo} i podr{kuod Rusije. Marta 1805. godine do{ao uSrbiju, gde je u~estvovao u stvarawu vlade,prvih institucija nove dràve i bio ~lanPraviteqstvuju{~eg sovjeta (prve vlade).

[ta je govornik hteo da poru~i?[ta misli{ o posledwoj tvrdwi

koju iznosi?

II-3. Pismo Vuka Karaxi}a knezu

Milo{u Obrenovi}u (1832)

Zemun, 24. april 1832.Va{a svetlosti,Premilostivi gospodaru! [...]Istina je ono {to su na{i stari kazali da

niko ne moè celom svetu kola~a namesiti;ali s dana{wim vladawem Va{e Svetlostigotovo bi se u skupu moglo re}i, da nikotamo nije zadovoqan; kad bi se to pak stalodaqe razgrawavati i razdeqivati, onda bise na{lo da su najnezadovoqniji oni ~inov-nici koji su najbliè i naj~e{}e oko va{esvetlosti i najzadovoqniji oni qudi koje

va{a svetlost ne poznaje te nikako.Svi uzroci ovoga nezadovoqstva gotovo bise mogli u dva glavna reda razdeliti. Ilisu qudi nezadovoqni zato {to ne samo {tone mogu prema svome mogu}stvu po svojojvoqi ̀ iveti, nego {to niko nije siguran nisa svojim ìvotom, ni s po{tewem (~e{}u),niti je gospodar od svoga bogodanoga i spravdom i s trudom ste~enoga imawa; ilizato {to se za op{tu polzu ne stara i neradi onako kao {to bi (po wiovom mweniju)trebalo i mogu}e bilo. [...]Opet na kratko da kaèm: s vladawem va{esvetlosti niko tamo nije zadovoqan, amaba{ niko, osim va{a dva sina, a i oni da sumalo stariji, moèbiti da bi bili nezado-voqni, kao makar ko drugi; i {to se god ko

~ini zadovoqnijim i ~e{}e vi~e: „Da bogìvi gospodara! U zdravqu va{emu gospo-daru!“ on je nezadovoqniji, pa se samo pret-vara da bi nezadovoqstvo svoje pokrio. [...]Najpre }u da kaèm, kao za pravilo, po kome}e mi se o svemu ostalom suditi mo}i, da jeza svakoga vladaoca prava polza samo ono,{to je polezno i za wegov narod; a {to je godwegovome narodu na {tetu, ono ni wemu nikako ne moè biti na pravu polzu . [...]1. Vaqalo bi dati narodu pravicu , ili, kao{to se danas u Evropi obi~no govori, kon-

{tituciju . Ja ovde ne mislim kon{titucijufrancusku, ili anglijsku, ili novu gr~ku;nego, od prilike, da se odredi na~in pra-viteqstva i praviteqstvo da se postavi... da se svakom ~oveku osigura ìvot, imawe i ~est, da svak svoj posao koji nikog nije na{tetu, moè raditi po svojoj voqi i posvojoj voqi ìveti; da svaki ~ovek zna,{ta mu vaqa ~initi, da se ne boji niti vas,niti ikoga drugoga; da niko nikoga ne moèna silu naterati da ga sluì; da se tvrdo

zna koji je ~inovnik stariji, koji li jemla|i; da se bez pravog uzroka i bez sudane moè ~inovnik ni iz slu`be isterati,niti na trag u mawi ~in povratiti; da seniko ne moè naterati da se protiv svojevoqe primi kake slu`be i da svaki ~i-novnik, kad mu bude voqa, moè slu`bu ostaviti.[...]

64

URE\EWE NACIONALNE DR@AVE

?



Ja mislim: te{ko onome vladaocu, koji zato drì momke i soldate i gardu, da ga ~u-vaju od wegova naroda! Vladaocu treba da

je najve}a obrana u wegovoj zemqi narodnaqubav, zadovoqnost s wegovim vladawemi uverewe da mu (tj. narodu) po smrti wego-voj samo gore moè biti, a boqe nikako dane moè.A) Danas u Srbiji praviteqstva, u pravomesmislu ove re~i, nema nikakvoga, nego stecelo praviteqstvo vi sami: kad ste vi uKragujevcu, i praviteqstvo je u Kragujevcu;kad ste vi u Poàrevcu, i ono je u Poàrev-cu; kad ste vi u Top~ideru, i ono je u Top~i-deru; kad ste vi na putu, i ono je na putu; ada vi sutra, sa~uvaj boè, umrete (koje jed-nom mora biti), umrlo bi i praviteqstvo,

pa onda, ko bi bio ja~i, onaj i stariji.B) Kad bi se u Srbiji praviteqstvo posta-vilo, onda bi Srbija dobila pristojno inu`no poverewe i kod dràva i kod pri-vatni qudi, jer bi praviteqstvo najpredobro razmislilo {ta }e obre}i ili u~i-niti, a kad bi {to obreklo ili u~inilo,onoga bi se tvrdo dràlo, po onoj narodnojpripovesti „carska se ne pori~e“V) Najmudriji vladalac, koji je makar svevreme svoje mladosti proveo u~e}i se vla-dati, opet ne moè, kao {to treba, sam dr-

àvom upravqati, jedino zato, {to je za jednog ~oveka te{ko i jednoga malog selasvim poslovima upravqati kao {to treba,a kamo li ~itavom zemqom i narodom; dru-go, {to „~etiri oka boqe vide nego dva!; atre}e, {to je najmudriji i naju~eniji vlada-lac opet ~ovek , podloàn svim strastima islabostima qudskim, pa bi mogao u qutiniili u kakoj drugoj ovakoj strasti komekrivo u~initi. [...]3) Vaqalo bi urediti {kole. Po mome mwe-

niju Srbija danas nema ni u ~emu ve}i nedo-statak, ni ve}u nu`du i potrebu, nego u qu-dima sposobnim za narodne slu`be. [...]

Karaxi}, str. 652-666

[ta misli{, za{to je Vuk Karaxi}poslao ovo pismo? Koje glavne prob-

leme dràvne politike i vlade pisacnagla{ava?

II-4. Srpski ustav iz 1835. godine –

struktura vlasti

29. Kwaz Srbski mora biti ro|eni ilipriro|eni Srbin i pravoslavnoga vosto~-noga vjeroispovedawia. Istog veroispove-dawia moraju biti Kwagiwa i ène ~leno-va familije Kwaèske.45. Dràvni Sovjet Srbski najvi{a je vlastu Serbiji do Kwaza.46. Dràvni Sovjet ~uva, da nikakav Srbin,kog mu drago ~ina, nepovredi i nenaru{iustava kwaèstva Srbije.47. Dr`. Sovjet motri i ~uva, da se ni najma-wem Srbinu ne~ini kakva bud nepravda; agdi god bi opazio, da se ~ini, a on }e pohi-tati i u dogovoru s Kwazom ukloniti istu

nepravdu.79. Po svoj Serbiji rukovodi}e se pravo-sudije jednako i po jednom zakoniku Srb-skom, koji }e se kako za gra|anske parnice,tako i za krivice i zlo~instva {to skorije

javno izdati i sudovima predpisati.80. Sudija ne zavisi u izricawu svoje pre-sude ni ot koga u Serbiji, do od zakonikaSrbskog; nikakva, ni ve}a ni mawa, vlast...ne ima prava, otvratiti ga od toga, ilizapovediti mu, da drug~ije sudi...82. Skup{tina narodna sastoji se iz sto

najodabranijih, najrazumnijih, najpo{teni- jih i poverenija narodnog u najve}em ste-penu zasluùju}i(h) deputata iz svihokru`ja i svega Kwaèstva Srbije.

Jovi~i}, str. 48-49

II-5. Rumunski ustav iz 1866. godine –

op{te odredbe

^lan 1. Rumunska kraqevina sa svim svojimpodru~jima na desnoj strani Dunava jedin-stvena je i nedeqiva dràva.^lan 2. Rumunska teritorija se ne moèotu|iti, dràvne granice se zakonom nemogu mewati ni pomerati.^lan 3. Rumunsku teritoriju ne mogu nase-liti narodi stranog porekla [...].^lan 5. Rumuni uìvaju slobodu mi{qewa,

65


?



slobodu obrazovawa, slobodu {tampe, slo-bodu okupqawa.^lan 10. U dràvi nema klasnih razlika.Svi Rumuni su jednaki pred zakonom, mora-

ju da pla}aju iste poreze i jednako obavqa- ju svoje javne du`nosti.Na javnim, gra|anskim i vojnim poloàjimamogu biti samo Rumuni. [...]. Stranci ne moguzauzimati javne poloàje, osim u izuzetnimslu~ajevima koji su odre|eni zakonom [...].^lan 12. Stoga su u Rumuniji ovim zabrawe-ne sve privilegije, izuzeci i klasni mono-poli.^lan 13. Garantovana je sloboda pojedinca.[...].^lan 21. Sloboda mi{qewa je potpuna. [...].^lan 23. Obrazovawe je besplatno.

^lan 31. Sva vlast dràve poti~e od naro-da i dràva je moè vr{iti samo prekopredstavnika naroda i u skladu s princi-pima i pravilima koje propisuje ovaj Ustav.^lan 32. Zakonodavnu vlast imaju iskqu~i-vo Kraq i Narodna poslani~ka skup{tina.Narodna skup{tina je podeqena na dvadoma: Senat i Narodno predstavni{tvo.Oko svakog zakona moraju se usaglasiti svatri ogranka zakonodavne vlasti.^lan 35. Izvr{nu vlast ima Kraq, i onraspolaè svim ustavnim sredstvima.

^lan 36. Sudska vlast se vr{i u sudovimai tribunalima. Wihove odluke i presudese izri~u u skladu sa zakonom i izvr{ava-

ju u ime Kraqa.^lan 38. ^lanovi obe Skup{tine pred-stavqaju ~itavu naciju, ne samo oblast iligrad u kojem su izabrani. [...]^lan 92. Kraq je li{en svake odgovorno-sti. Sva odgovornost je na ministrima.Kraqev dekret ne stupa na snagu pre nego{to ga potpi{e nadle`ni ministar, koji na

taj na~in snosi daqu odgovornost za tajdokument.Constituþiile, str. 33-41

Tokom tridesetih godina XIX veka sveve}i broj srpskih intelektualaca i

politi~ara suprotstavqalo se despotskojvladavini Milo{a Obrenovi}a (1780–1860,kwaz 1815–1839, 1858–1860). Jedan od najve-}ih autoriteta me|u wima bio je Vuk Kara-xi} (1787–1864), istaknutija li~nost srpskenacionalne kulture u XIX veku. Jezikoslo-vac, etnolog i istori~ar, Vuk je objavio prvugramatiku i re~nik modernog srpskog jezika,sakupqao je i objavqivao narodne lirske iepske pesme, preveo Novi zavet sa crkveno-slovenskog na srpski. U vreme pisawa ovogpisma bio je prvi predsednik Suda u Srbiji.

Kakva je uloga nacije u organizacijirumunske dràve? Kako se u ustavu

primewuje podela i kontrola vlasti?

II-6. Britanski ambasador u Istanbulu o

stavu Turaka prema ustavu (1876)

Svi su govorili o „ustavu“ i tome da susofte [u~enici u muslimanskim verskim{kolama] onaj inteligentniji deo presto-ni~kog javnog mwewa, koji zna da ga ~itav na-rod podràva. Ni hri{}ani, kao ni muhame-danci, ~ini mi se, ne}e posustati dok ne do-

biju taj ustav, a ukoliko sultan odbije da gadonese, gotovo neizbe`no }e do}i do poku-{aja wegovog svrgavawa, jer ve} sada kruètekstovi iz Kurana koji za vernike pred-stavqaju dokaz da Kuran zahteva zaista de-mokratsku vlast. Dana{wa apsolutna vlastkoja je data sultanu zapravo je uzurpacijaprava naroda koju sveti zakoni ne dozvoqa-vaju, i tekstovi i presedani su tu da pokaùkako ne treba iskazivati poslu{nost suv-erenu koji zapostavqa interese dràve [...].

Eliot, str. 231-232

Da li su muslimani u Osmanskomcarstvu smatrali da je ideja ustava

uvezena iz hri{}anske Evrope? [tamisli{, za{to su pristalice ustavatvrdile da je on u skladu sa svetimislamskim zakonima?

66


?

?



II-7. Turski ustav iz 1876. godine

Osmansko carstvo^lan 1. Osmansko carstvo obuhvata sada{-wu teritoriju i posede i delimi~no neza-visne pokrajine. Ono je nedeqiva celina odkoje se nijedan deo ne moè otcepiti izbilo kog razloga.^lan 4. Wegovo Viso~anstvo Sultan, satitulom „Vrhovnog kalifa“, za{titnik jeislamske vere. On je suveren i car svih po-danika Osmanskog carstva.^lan 5. Wegovo Viso~anstvo Sultan nemoè biti pozvan na odgovornost i wegovali~nost je sveta.^lan 7. Me|u suverena prava Wegovog Viso-~anstva Sultana spada i slede}e: on po-stavqa i smewuje ministre; na na~in odre-|en privilegijama koje ima, on daje odliko-vawa, titule i vr{i imenovawa; on izdajenovac; wegovo se ime izgovara tokom mo-litve u xamiji; on sklapa sporazume sa stra-nim silama; on objavquje rat i progla{avamir; on upravqa kopnenom vojskom i morna-ricom; on sprovodi {erijatsko pravo; on sestara o sprovo|ewu javnih mera; on ublaà-va ili ukida kazne koje je izrekao sud; onsaziva i odlaè skup{tinsko zasedawe; onraspu{ta, ukoliko to smatra neophodnim,

poslani~ki kabinet i poziva na direktnoglasawe za nove ~lanove.Li~ne slobode^lan 8. Svi podanici Carstva se nazivajuOsmani, bez obzira na veroispovest; statusOsmanina se dobija i gubi u skladu s uslo-vima propisanim zakonom.^lan 9. Svaki Osmanin uìva li~nu slobo-du ukoliko ne ugroàva slobodu drugog.^lan 10. Li~na sloboda je nepovrediva. Ni-ko ne moè biti ka`wen, iz bilo kog razlo-ga, izuzev u slu~aju koji je odre|en zakonom

i na na~in zakonom predvi|en.Vera^lan 11. Dràvna vera je islam. Ali, iakose drì tog principa, dràva }e branitislobodno ispovedawe drugih vera i ~uvativerske privilegije koje su date pojedinimzajednicama, ukoliko to ne remeti javni redi moral.

Jednakost pred zakonom, javne slu`be^lan 17. Svi Osmani su jednaki pred zako-nom. Imaju ista prava i du`nosti premazemqi, bez obzira na veroispovest.^lan 18. Turski je zvani~ni jezik i poz-navawe turskog je preduslov za name{tewe

u dràvnoj slu`bi.^lan 19. Svi Osmani mogu dobiti dràvnoname{tewe u skladu sa svojom zaslugama isposobnostima.Imovina^lan 21. Zajam~ena je sva imovina, pokretnai nepokretna, koja po zakonu nekome pripa-da. Ne moè biti oduzeta, osim na osnovuvaqanog razloga koji se javno dokaè i ti~ese ranijih obaveza pla}awa, a prema zakonuo vrednosti imovine koja je u pitawu [...]Narodna skup{tina^lan 42. Narodnu skup{tinu ~ine dva doma:Gorwi dom, to jest Senat, i Poslani~ki dom.^lan 43. Dva Doma }e se sastajati 1. novem-bra svake godine da bi se carskim dekretom(irade) otvorio rad skup{tine, a zatvarawe,koje je zakazano za 1. mart naredne godine,tako|e se odràva po carskom dekretu.Jedan Dom ne moè da zaseda ukoliko nezaseda i drugi.^lan 47. ^lanovi Narodne skup{tine suslobodni da kaù svoje mi{qewe i daglasaju kako èle.Oni se ne mogu ucewivati ili mamitiobe}awima, niti se na wih sme uticatipretwama. Wima se ne moè suditi zbogonoga {to misle ili kako glasaju za vremerasprave, osim ukoliko to nije u suprotno-sti sa postoje}im Poslovnikom skup{tine,kada im se moè suditi na osnovu odredabakoje su na snazi.Upravqawe pokrajinama^lan 108. Uprava nad provincijama zasno-vana je na principu decentralizacije.

Razne odredbe^lan 115. Nijedna odredba ovog Ustava nemoè, ni iz kog razloga, da bude suspendo-vana ili zanemarena.

www.ata.boun.tr/department20webpages/ata_/constitu-tionoftheottomanempire1976.doc

67




Ustav je donet decembra 1876. godine,u vreme „isto~ne krize“ 1875–1878.

Wegovim dono{ewem trebalo je predupre-diti me{awe velikih sila na strani nemus-limanskih podanika u Osmanskom carstvu:

nov i moderan ustav im obezbe|uje svaprava, dok istovremeno potvr|uje nedeqi-vost Carstva. U tom pogledu Ustav nije biodelotvoran jer nije odvratio Ruse od objaverata 1877. godine. Posle poraza, Ustav jestavqen van snage i vra}en tek 1908. godi-ne; po zavr{etku Prvog svetskog rata po-stao je izli{an, po{to se Carstvo raspalo.

U ~emu je Osmanski ustav iz 1876.godine sli~an ustavima u drugim

nacionalnim dràvama na jugoistokuEvrope? Koji su bezbednosni elementiuneti u tekst Ustava kako bi se spre~iopovratak autokratske vlasti?Poku{aj da razume{ za{to u Ustavu iz1876. godine islam ima privilegovanpoloàj.Koje su mere uvedene da bi se Osmanskocarstvo sa~uvalo od raspar~avawa? Dali su te mere bile realne s obzirom nasituaciju 1876. godine?

II-8. Prestona beseda kwaza Nikole

povodom progla{ewa ustava Crne Gore

(1905)

Gospodo poslanici!Oblik Vrhovne Dràvne Uprave bio je dosad u ovoj zemqi oblik Samodràvja. Vlasti vo|ewe te Uprave naslijedio sam i Ja, pomilosti Bo`joj, sedmi Vladalac iz MojeKu}e. Ni moji slavni prethodnici ni Ja,nijesmo se, kao drugi autokrati, smatralineodgovornima i nijesmo dràli da je na{avoqa zakon. U mirno doba mi smo biliCrnogorcima prava bratska bra}a, u bojevei{li smo kao oni, - ginuli smo gdje i oni,

rane smo do~ekivali i zadavali gdje i oni,sve od Careva Laza do Vu~ijeg Dola.13 [...]Na{a se vlast za~ela na goloj poqani, nani{ta bez ni{ta, pod vedrim nebom i na-o~igled neprijateqa. Bila je zakonita, jer

je narodom glasovana, a vr{ila se srcem,qubavqu i energijom. [...] Krajem sedamnae-stog vijeka Moja Ku}a zatekla (je) domovinuna{u bijednu i gotovo poplavqenu drugomvjerom, a na{a lijepa Pravoslavna vjeranalazila se u velikoj opasnosti. [...]Danas u Otaxbini granice razmaknute ime|unarodno utvr|ene od u{}a Bojane uJadransko More, do sastanka Tare i Pive,koje Drinu sa~iwavaju, i od Bijele Gore, doâkora, vi{e Pe}i i De~ana. [...]Ovijem danom Otaxbina na{a postaje

Ustavna monarhija i mi sa sre}om stupamo unov politi~ki ìvot. Pra{taju}i se saonim starim, ne mogu da na ovom raskr{}uiz dubine Mi srca ne odam dostojnu blago-darnost i Sijenima Mojih i va{ih Predakaza wihovu svetu zajednicu i zavje{tanu namod wih slobodu. [...]Moja odluka na izdavawe Ustava na dvije}e strane radosno odjeknuti. Vi, i svi uop-{te srpski rodoqubi, prihvati}ete je saonom istinskom vjerom, koja ju je i nadahnu-

la – vjerom da }e ona biti uspe{na i sre}-na za razvitak i napredak Otaxbine.Crnogorski, IV, str. 34-46

Nikola I Petrovi} (1841–1921) vla-dao je Crnom Gorom 1860–1918, najpre

kao knez, a od 1910. kao kraq. Tokom wegovevladavine Crna Gora je postala nezavisna(1878) i pro{irila teritoriju na ra~unOsmanskog carstva. Budu}i da je dve godineproveo {koluju}i se u Parizu, u Crnoj Gori

je unapredio {kolstvo i podsticao moder-

nizaciju institucija. Zbog otpora tradicio-nalnih dru{tvenih struktura, mnoge refor-me su se morale sprovoditi od vrha dràvenaniè i stoga su bile zakasnele u pore|e-wu s drugim nacionalnim dràvama u jugo-

isto~noj Evropi.

68


13 Mesta na kojima su se vodili bojevi s Turcima.

?



Na koji na~in se monarhija legiti-misala? Za{to je knez odlu~io da

donese Ustav?

II-9. Mladoturska proklamacija (1908)

1. Osnova Ustava }e biti po{tovawe prven-stva narodne voqe. Jedna od posledica togprincipa bi}e zahtev da se bez odlagawautvrdi pred Kabinetom odgovornost minis-tra i u skladu s tim }e se smatrati da je mi-nistar u ostavci ukoliko ne dobije ve}inuglasova u Kabinetu.2. Ukoliko senatori ne budu ~inili jednutre}inu poslanika, onda }e na slede}i na-~in biti imenovan Senat: jednu tre}inu }e

imenovati sultan, a dve tre}ine narod; man-dat senatora }e biti ograni~en.3. Zahteva}e se da svi turski podanici kojisu navr{ili 20 godina, bez obzira na ime-tak ili bogatstvo, dobiju pravo glasa. Onikoji su izgubili svoja gra|anska prava ne}e,naravno, imati ni pravo glasa.4. Kako bi se po{tovao prvi ~lan Ustava iz1293. godine (po Hixri), u ustavnu povequ semoraju uneti ta~ne odredbe o pravu na slo-bodno formirawe politi~kih stranaka.7. Turski jezik }e ostati zvani~ni jezik.

Zvani~ne prepiske i rasprave vodi}e se naturskom.9. Svaki gra|anin }e uìvati potpunu slo-bodu i jednakost bez obzira na nacional-nost i veroispovest i ima}e jednake du`no-sti. Svi podanici, po{to su pred zakonom jednaki u pogledu prava i du`nosti premadràvi, mogu raditi u dràvnoj slu`bi uskladu s vlastitim sposobnostima i obrazo-vawem. Zakon o vojnoj slu`bi jednako seti~e i onih koji nisu muslimani.10. Ve} postoje}e verske privilegije, datepojedinim nacijama, mogu se i daqe slobod-no koristiti.14. Po{to se ne diraju imovinska prava zem-qoposednika (jer se ta prava moraju po{to-vati, i po zakonu moraju ostati netaknuta),seqacima }e biti omogu}eno da kupuju zem-qu i bi}e odre|en na~in na koji }e oni mo}ida uz niske kamate pozajmquju novac. [...]

16. Obrazovawe }e biti besplatno. Svakigra|anin, u granicama propisanim Ustavom,moè da otvori privatnu {kolu u skladu saposebnim zakonima.17. Sve {kole }e biti pod dràvnim nadzo-rom. Kako bi svi gra|ani dobili zajedni~ko i

jednako obrazovawe, bi}e otvorene dràvne{kole, u wima }e obrazovawe biti besplat-no i prima}e se |aci svih nacionalnosti. U javnim {kolama }e biti obavezna nastava naturskom. U dràvnim {kolama javna nastava}e biti besplatna. Sredwe i visoko obrazo-vawe u javnim i dràvnim {kolama }e bitikako je gore odre|eno; u upotrebi }e bititurski jezik. Trgova~ke, poqoprivredne izanatske {kole bi}e otvorene sa ciqem dase razviju resursi zemqe.18. Radi}e se na izgradwi puteva, èlez-nice i kanala, kako bi se olak{alo kreta-we i pove}alo bogatstvo zemqe. Ukinu}e sesve {to moè da {teti trgovini i poqo-privredi.

www.fordham.edu/halsall/mod/1908yougturk.html

Posle poraza u ratu 1877–1878 sul-tan Abdulhamid II (1886–1908) stavio

je Ustav iz 1876. van snage i vladao auto-kratski. Mladoturci, opoziciona organi-zacija koju su mahom ~inili oficiri i u~e-ni qudi, traìla je vra}awe Ustava i re-

forme koje bi oja~ale carstvo. Na kraju suMladoturci 1908. godine izveli uspe{nurevoluciju i preuzeli vlast, koju su dràlisve do 1918. godine.

Glavni politi~ki zahtev Mladotu-raka u vreme dok su se suprotstav-

qali Abdulhamidu II bilo je vra}awena snagu Ustava iz 1876. godine. Ipak,oni su prihvatili i neke izmene Usta-va: navedi koje su to izmene i objasniza{to su Mladoturci na wih pristali.Uporedi ~lan 17 iz ovog teksta sa tek-stovima iz poglavqa II-e. Kakvu uloguima {kola u procesu izgradwe nacije?Analiziraj ~lan 18 i uporedi ga sa tek-stovima iz poglavqa II-d. [ta moè{re}i o ulozi koju politi~kih vo|a urazvoju privrede?

69


?

?



70


14 Kvaziustavna regulativa: Statut Me|unarodne komisije za Albaniju (1914).15 Pre osnivawa dràve, prvi ustavi su se donosili tako {to su za vreme rata za nezavisnost za wih

glasale revolucionarne skup{tine: 1822 (Epidaurus), 1823 (Astros) i 1827 (Trezen).16 Kvaziustavne regulative: Organski statuti (1831/1832) u Vla{koj i Moldaviji; Pariska konvencija (1858)

za Ujediwene kneèvine Vla{ku i Moldaviju (od 1859. Rumunija).

Tabela 1: Ustavi zemaqa jugoisto~ne Evrope

Tabela 2: Uvo|ewe op{teg prava glasa u zemqama jugoisto~ne Evrope

Dràva

Prvi

moderniustav

Glavne izmeneDana{wi

ustavPre Prvog

svetskog rata

Me|uratni

period

Posle Drugog

svetskog rata

Albanija14 1920 1925; 1928; 1939 14.03.1946; 1976 21.10.1998BRJ Makedonija 17.11.1991

Bosna iHercegovina

24.02.1993;14.12.1995

Bugarska1879 (Ustaviz Trnova)

14.12.1947 1971 12.07.1991

Gr~ka15 1844 1864; 1911 1927 1952. 07.06.1975

Jugoslavija1921 (Vidovdanski

ustav); 193131.01.1946 1963; 1974 27.04.1992

Kipar 1959 (1960)

Osmansko carstvo 1876

Rumunija16 1866 1923; 1938 13.04.1948 1952; 1965 08.12.1991

Slovenija 23.12.1991

Srbija 18351838; 1869;1888; 1901

28.09.1990

Turska 1924 1961 07.11.1982

Hrvatska 22.12.1990

Crna Gora 1905 12.10.1992

Op{te pravo glasa za mu{karce Pravo glasa za ̀ ene

Albanija 1920 Ograni~eno – 1920; op{te – 1946BRJ Makedonija 1913 (Srbija) 1945 (Jugoslavija)

Bosna i Hercegovina 1920 (Jugoslavija) 1945 (Jugoslavija)

Bugarska 1879 Udate ̀ene – 1938; op{te – 1945

Gr~ka 1864 Ograni~eno – 1929; op{te – 1952

Jugoslavija 1918 1945

Kipar 1960 1960

Rumunija 1918 Ograni~eno – 1929; op{te – 1946

Srbija 1869 1945 (Jugoslavija)

Slovenija 1907 (Austrija) 1945 (Jugoslavija)

Turska 1924 1930

Hrvatska 1920 (Jugoslavija) 1945Crna Gora 1920 (Jugoslavija) 1945 (Jugoslavija)





obredi i sveti ~inovi obavqa}e se bezikakvih smetwi.Odeqak BO op{tim pravima stanovnika gr~ke

teritorije

Doma}e stanovni{tvo gr~ke teritorije,koje veruje u Hrista, jeste gr~ko i uìvasva politi~ka prava bez ikakve diskrimi-nacije.Svi Grci su jednaki pred zakonom bez izu-zetaka koji bi se pravili na osnovu speci-

jalnih prava, klase ili slu`be.Svako ko do|e iz inostranstva da se nase-li ili boravi na gr~koj teritoriji predzakonom je jednak kao i pripadnik doma}egstanovni{tva.

Vakalopoulos, str. 390

Tokom gr~ke revolucije prvi „parla-ment“ se sastao u Epidaurusu i doneo

prvi ustav koji je bio pod uticajem sli~nihtekstova nastalih za vreme Francuske re-volucije. Iako je izmewen ve} tokom revo-lucije, Ustav iz Epidaurusa je ostao glavnareferenca gr~ke politi~ke kulture i sim-bol ideala onih koji su se borili za nacio-nalnu nezavisnost.

Ko su Grci prema Ustavu iz Epidau-rusa? Kakav je odnos izme|u verskog

i nacionalnog identiteta? Da li je je-zik preduslov nacionalnog identiteta?Koje principe uo~ava{ u ovom ustavu?

II-11. Definicija dràvqana u gr~kom

Ustavu iz Trezena (1827)

6. Grci su:a) starosedeoci gr~ke teritorije koji ve-

ruju u Hrista;b) oni koji su bili pod turskom vla{}u averuju u Hrista, i do{li su ili }e do}i nagr~ku teritoriju da se pridruè na{ojborbi, ili ve} ìve na na{oj teritoriji;v) oni koji ìve na tu|im teritorijama alisu ro|eni od gr~kog oca;g) starosedeoci ili oni koji nisu starose-

deoci, ili wihovi potomci, koji su posta-li gra|ani stranih dràva pre objavqi-vawa ovog Ustava, a koji su do{li na gr~kuteritoriju i poloìli zakletvu Gr~koj;d) svi stranci koji do|u i postanu gra|ani

Gr~ke. OEÄB, str. 107

Uporedi tekstove II-10 i II-11 koje seti~u dràvqanstva. [ta prime}u-

je{?

II-12. Definicija dràvqana u srpskom

Ustavu iz 1835. godine

108) Svako dete ro|eno u Serbiji ili izvanSerbije, a od Srbina iz Serbije; svaki uvreme obnarodovanija ovog ustava u Srbskojslu`bi u Serbiji i izvan Serbije nalaze}ise ~inovnik ili sluìteq hristijanskogvjeroispovjedanija; svaki, komu je deset go-dina pro{lo ot kako se u Serbiji nalazi,ili koji nepokretna dobra u woj ima, smatrase za Srbina, i ima pravo, uìvati srbskodràvno gra|anstvo.109) Strani trgovci, fabrikanti, zanatlije,i zemqedjelci hristijanskog vjeroispo-vjedanija mogu pridobiti prava gra|aninasrbskog, po~em budu u Serbiji sedam godinadana i ~estno se uzvladaju, ili po~em imKwaz zvanije kakvo dade; a inostranci, za-sluèni o Serbiji, kako ot Kwaza pismoprime, da su priro|eni Srbi.A kako }e se pravo Srbskoga gra|anstva po-lu~iti otredi}e osobiti zakon.110) Gra|anin Srbski samo moè biti ~i-novnikom, tutorom, ~lenom op{testva, i na-dzirateqem javni i ob{tinski zavedenija(ustanova).111) Svaki Srbin i bez svake razlike jed-

nak je pred zakonima Srbskim, kako u obra-ni, tako i u kazni na svim sudovima ot naj-maweg do ve}eg. [...]

116) Svakomu gra|aninu Srbskomu otvoren jeput k svim ~inovima u Serbiji, kako se samona|e, da je sposoban i dostojan k wima. Pri jednakoj sposobnosti i predpostavqa seSrbin stranomu.117) Svaki Srbin ima pravo birati na~in

72


?

?





§ 1. Stranac, bez obzira na veroispovest,bio pod stranom za{titom ili ne, moè dadobije pravo na useqewe ako uradi slede}e:a) Vladi podnese zahtev da bude naturali-zovan, navede kolikim imetkom raspola-è, koje je profesije ili zanata i izrazi

voqu da se doseli u Rumuniju.b) Nakon podno{ewa zahteva ìvi 10 godi-na u zemqi i pokaè se kao koristan gra-|anin.§ 2. Od ovog postupka mogu biti izuzeteslede}e osobe:a) Oni koji u zemqu donose industriju, ko-risne izume ili izrazit talenat, ili onikoji su ovde zapo~eli velike poslove ilipokrenuli industriju.b) Oni koji su ro|eni i odrasli u Rumunijiod roditeqa koji su se doselili u ovu zem-qu i koji nikada nisu bili pod za{titomneke strane zemqe.v) Oni koji su sluìli ovoj zemqi za vremerata za nezavisnost i koji su kolektivnonaturalizovani jednim vladinim ukazom ibez daqih formalosti.§ 3. Naturalizovawe je mogu}e samo po za-konu i pojedina~no za svakoga.§ 4. Done}e se poseban zakon koji }e odred-iti na koji na~in stranci mogu da se doselena rumunsku teritoriju.§ 5. Samo Rumuni i oni koji su naturalizo-vani mogu da postanu posednici seoskogdobra u Rumuniji.Po{tova}e se sva prava koja su do ovog tre-nutka ste~ena.Sve ta~ke i odredbe trenutno postoje}ihme|unarodnih konvencije ostaju na snazi.

Constituþiile, str. 34-35

Rumunski ustav iz 1866. godine jedràvqanstvo davao samo hri{}ani-

ma (~lan 7), i tako iskqu~ivao Jevreje i

muslimane. Na Berlinskom kongresu (1878)velike sile su priznawe nezavisnosti Ru-munije uslovile promenom tog ~lana. Rumun-ska politi~ka elita je to odbila, ali nijemogla dugo da se opire, tako da je na krajuprona|ena kompromisna verzija za promenuspornog ~lana.

Da li je promena ~lana 7. zna~ila istvarni kraj verske diskriminacije,

bar kad je priznavawe dràvqanstva upitawu? [ta je potrebno da bi stranaczatraìo rumunsko dràvqanstvo?

Kako bi ti odredio uslove za dobijawedràvqanstva?

II-15. Sporazum o mawinama koji su

potpisale savezni~ke i pridruène

dràve i Rumunija (1919)

^lan 1Odredbe sadràne u ~lanovima 2 do 8 ovogSporazuma Rumunija prihvata kao zakon s

kojim ne sme do}i u sukob nijedan drugi za-kon, propis ili zvani~ni akt, niti pakneki drugi zakon, propis ili akt sme wemubiti nadre|en.^lan 2Rumunija na sebe preuzima da garantuje ì-vot i slobodu svim stanovnicima Rumunijebez obzira na poreklo, nacionalnost, je-zik, rasu i veru.Svi stanovnici Rumunije imaju pravo daslobodno izraàvaju, i privatno i javno,svako verovawe, veru ili veroispovest

koje nije u suprotnosti sa javnim poretkomi javnim moralom.^lan 3U skladu s pomenutim odredbama Sporazu-ma, Rumunija prihvata i obznawuje da }e,bez ikakvih dodatnih uslovqavawa,dràvqani Rumunije postati svi koji utrenutku stupawa na snagu ovog Sporazumaìve na teritoriji Rumunije, i na podru~-

jima dobijenim na osnovu Mirovnih spo-razuma sa Austrijom i Ma|arskom, kao iostalih podru~ja koja Rumuniji eventualno

mogu pripasti, pod uslovom da te osobe ni-su ve} dràvqani nekih drugih dràvaizuzev Austrije i Ma|arske.Ipak, Austrijanci i Ma|ari stariji od 18godina ima}e pravo da se prema uslovimanavedenim u Sporazumima opredele ~ije }edràvqanstvo prihvatiti. Odluka koju do-nese mu` odnosi}e se i na suprugu, a odlu-

74


?



ka roditeqa tica}e se i dece ispod 18 go-dina starosti.Osobe koje koriste pomenuto pravo da seopredele kojoj dràvi èle da pripadajumoraju da se u narednih 12 meseci preseleu dràvu za koju su se opredelili. Oni ima-

ju pravo da zadrè nekretnine koje poseduju na rumunskoj teritoriji. Sa sobom moguponeti pokretnu imovinu svake vrste. Priprenosu imovine ne}e biti obavezni daplate carinu.[...]^lan 5Rumunija ne}e postavqati bilo kakve pre-preke kori{}ewu prava koje pomenute oso-be imaju prema zakqu~enim Sporazumima,ili sporazumima koji }e tek biti zakqu~e-ni izme|u Saveznika i Austrije ili Ma|ar-ske, a koja se ti~u izbora da li }e prihva-titi rumunsko dràvqanstvo.^lan 6Svi koji su ro|eni na teritoriji Rumunije,a nisu po ro|ewu dràvqani druge dràvepostaju rumunski dràvqani.^lan 7Rumunija bez daqih formalnosti priznajekao rumunske dràvqane sve Jevreje kojiìve na rumunskoj teritoriji, a nemajudràvqanstvo neke druge dràve.^lan 8Svi rumunski dràvqani su jednaki predzakonom i uìvaju ista gra|anska i poli-ti~ka prava bez obzira na rasu, jezik iliveroispovest.Razlika u veroispovesti, veri ili pripad-nosti nekoj verskoj zajednici ne}e biti pre-preka rumunskom dràvqaninu da uìvagra|anska i politi~ka prava kao {to su, naprimer, name{tewe u dràvnoj slu`bi, sti-cawe javnih ili po~asnih funkcija, obav-qawe pojedinih profesija i tako daqe [...]

^lan 9Rumunski dràvqani koji pripadaju rasnoj,verskoj ili jezi~koj mawini bi}e tretiraniisto i ima}e jednaku sigurnost pred zakonomi u svakodnevnom ̀ ivotu, kao i drugi rumun-ski dràvqani. Oni }e imati jednako pravoda o svom tro{ku osnivaju, vode i kontroli-{u dobrotvorne, verske i dru{tvene usta-

nove, {kole i druge obrazovne ustanove, sapravom da u wima koriste vlastiti jezik islobodno ispovedaju svoju veru.^lan 10U gradovima i na podru~jima gde ìvi zna-tan broj rumunskih gra|ana koji ne govori

rumunskim jezikom, Rumunija }e obezbeditida u okviru dràvnog obrazovnog sistemadeca takvih rumunskih dràvqana u osnov-noj {koli poha|aju nastavu na materwem

jeziku. Ova odredba ne isqu~uje pravo ru-munske vlade da u pomenutim {kolamauvede obavezu u~ewa rumunskog jezika.[...]^lan 12Rumunija je saglasna da odredbe u navede-nim ~lanovima Sporazuma, koje se ti~u pri-padnika rasnih, verskih ili jezi~kih ma-wina, prihvata kao obavezu ~ije se po{to-vawe nadzire na me|unarodnom planu ikoja je pod garancijom Lige naroda. [...]

www.austlii.edu.au/au/other/dfat/treaties/1920/13.html

Posle zavr{etka Prvog svetskog rataraspalo se Austrougarsko, Rusko i

Osmansko carstvo, a nastalo je nekolikonovih nacionalnih dràva, dok su neke sta-re dobile nove teritorije i brojne nacio-nalne mawine. Da bi se izbegle nacionalnetenzije, na mirovnoj konferenciji u Parizu

(1919–1920) te mawine su za{ti}ene poseb-nim me|unarodnim ugovorima koje su odvoje-no potpisale dràve isto~ne i jugoisto~neEvrope.

Ugovori o mawinama ~esto su sma-trani me{awem u unutra{we stvari

suverenih dràva od strane velikihsila. [ta ti sada misli{ o tome? Da lisu ti ugovori bili legitimni? Da li suimali dejstva?

II-16. Redefinisawe kategorije

dràvqana u rumunskom Ustavu iz 1923.

^lan 1. Kraqevina Rumunija je nacionalno jedinstvena i nedeqiva dràva.

75


?





II-18. Neka mi{qewa o autonomiji

gr~ke crkve u odnosu na Carigradsku

vaseqensku patrijar{iju (1833)

A. Teoklet Farmakides, pristalica

autonomije

Crkva Kraqevine Gr~ke je juna 1833. godi-ne proglasila autonomiju i nezavisnost.[...] Gr~ki narod, po{to je proglasio svojupoliti~ku nezavisnost pred Bogom i qudi-ma jo{ od po~etka slavne revolucije [...],tako|e je obznanio da je wegova Crkvaautonomna i nezavisna; kako je ciq wego-

ve svete borbe i crkvena i politi~ka

nezavisnost [...], nije bila potrebna ni-kakva posebna dozvola ili pristanak,

po{to politi~ka autonomija ide podruku sautonomijom Crkve, ve} po samom verovawuPravoslavne crkve [...] bez ikakve potrebeza posebnim aktom ili sporazumom; jer ter-itorija i Crkva su jedna ista stvar [...].

Matalas, str. 49

Po{to je dobila nezavisnost, Gr~ka je morala da re{i i pitawe crkve.

Ve}ina Grka je pravoslavna, a patrijarh izCarigrada je bio pod vla{}u Turaka. Da nebi i daqe bila podre|ena Osmanskom

carstvu, Gr~ka pravoslavna crkva je preki-nula odnose sa Carigradskom patrijar-{ijom. @u~ne rasprave o tom pitawu ovdesu ilustrovane tekstovima iz pera Teokle-ta Farmakidesa (1784–1860) i KonstantinaEkonomosa (1780–1857).

B. Konstantin Ekonomos, protivnik

autonomije

Koje su sve muke zbog slobodne Gr~ke zade-sile na{u bra}u koja su se na{la vandràvnih granica? A vi traìte da ih nezovemo ni Grcima ni bra}om, ve} stanovni-cima Turske i podanicima onoga {to nazi-vate crkvom koja je u ropstvu! Vi takootkidate (koliko god je to u va{oj mo}i)Gr~ku od Gr~ke i Grke jedne od drugih, dro-

be}i naciju i stvaraju}i verski raskol koji }e dovesti do unutra{wih slabosti ite{kih sukoba me|u bra}om. Tako vi, nakraju, dràvu Grka svodite na preuske gra-nice i onemogu}avate napredak kraqevi-

ne Gr~ke, koju podràva i sam Bog, ~initeto razaraju}i (opet onoliko koliko je u va-{oj mo}i) nade i èqe ~itave jedne naci-

je, kao i mnogih vekova i mno{tva heleno-filskih hri{}anskih naroda! O, qudi,zar je mogu}e da ste takvi?

Oikonomos, str. 336-337

Uporedi ova dva teksta. Koji seargumenti u wima iznose? [ta

misli{, za{to je za gr~ku dràvu va`noda ima autonomnu crkvu?

II-19. Dekret o uspostavqawu vlasti

sinoda u Rumunskoj pravoslavnoj crkvi

(1864)

^lan 1. Rumunska pravoslavna crkva jestei bi}e nezavisna od bilo koje strane crk-vene vlasti u pogledu svoje organizacije ireda.^lan 2. Na ~elu Rumunske crkve, ~ije je je-

dinstvo oli~eno u Svetom sinodu, nalazese mitropoliti i episkopi, a u upravqawuim pomaù episkopski sinodi.^lan 3. Sveti sinod Rumunske crkve je udogmatskom jedinstvu svete pravoslavnevere sa velikom isto~nom crkvom posred-stvom savetovawa sa Vaseqenskom patri-

jar{ijom u Carigradu.^lan 4. Sveti sinod Rumunske crkve ~ine:- mitropoliti- episkopi- rumunski arhijereji- tri predstavika svake eparhije, izabra-na od strane svetovnog sve{tenstva, i onimogu biti ili iz reda sve{tenika u toj pa-rohiji ili laika koji poznaju crkvenou~ewe, dekani iz Ja{ija i Bukure{ta.[...]^lan 16. Nikada i ni iz kojih razloga

77


?



Sveti sinod Rumunske pravoslavne crkvene sme da umawi ili onemogu}i: slobodusavesti i versku toleranciju. Zakoni ver-ske tolerancije su u svakom pogledu u nad-le`nosti zakonodavnih skup{tina.

Jezik pravoslavne vere u crkvama {iromzemqe zauvek }e biti rumunski.Murgescu, str. 255-256

Dekret je izdao knez Aleksandar JoanKuza (1859–1866) u vreme izbijawa

sukoba sa Carigradskom patrijar{ijom zbogoduzimawa crkvenih dobara (1863). Dekret

je bio prvi korak u stvarawu nacionalnepravoslavne crkve, nakon ~ega je uslediloprogla{ewe autokefalnosti (1885) iprogla{ewe Rumunske pravoslavne crkveza posebnu patrijar{iju (1925).

[ta misli{, za{to je za rumunskudràvu bilo toliko va`no da ima

zasebnu i nezavisnu crkvu? Kako drà-va obezbe|uje kontrolu nad crkvom?Kakve je odnose Rumunska crkva zadr-àla sa Carigradskom patrijar{ijom?Uporedi ovaj tekst sa tekstovima I-15 iI-24.

II-20. Komentar francuskog novinara

[arla Irijartea na stavove

pravoslavnih i katoli~kih

sve{tenika o odnosu izme|u vere i

nacije u Bosni (1875–1876)

Pravoslavni sve{tenici su veoma bliskisa qudima svoje vere i ne treba da se ~u-dimo {to su vo|e pokreta [misli se naustanak u Bosni 1875. godine] uglavnom

bili ti gr~ko-pravoslavni sve{tenici koji ne samo da su dali znak za po~etak buneve} su i sami uzeli pu{ke u ruke i povelisvoj narod u borbu. Za te qude su vera irasa ili nacija toliko sli~ni da je re~„Srbin“ po~ela da zna~i isto {to i re~„pravoslavac“. Katolici to vide druga~i-

je: za katoli~ke sve{tenike u Bosni pojam

vere je iznad pojma nacije i katoli~kisve{tenici, koji slu{aju naredbe iz Rima,odvra}aju qude od pobune. Najnaprednijime|u wima su se ograni~ili na to da na la-tinskom {tampaju pozive susednoj kato-

li~koj sili [Austrougarskoj] da se presta-ne s ugwetavawem. Ne treba se ~uditi {toi daqe postoji nesaglasje izme|u te dvevere [pravoslavne i katoli~ke]. Osmanskocarstvo ne brine o obrazovawu hri{}ana,i to sa dobrim razlogom: ono ulogu prosve-}ivawa ostavqa crkvi {to, prirodno,podrazumeva da sve{tenici u svom nau~a-vawu polaze od razli~itosti dveju crkavakao od osnove za sve daqe. Ishod takvogsistema je o~igledan i koban: pravoslavnadeca od igumana, katoli~ka deca od fra-

tara i muslimanska deca od uleme u~e sa-mo da mrze jedna drugu, i to je ono u ~emusu, na kraju krajeva, jedino i uspe{na kadodrastu.

Yriarte

Analiziraj kako je opisan odnosizme|u verskog i nacionalnog iden-

titeta u katoli~koj i pravoslavnojcrkvi u Bosni. Da li se slaè{ s mi{-qewem da deca koja su odgajana iskqu-

~ivo u svojoj veri u~e samo da mrze jedna drugu? Kako bi se takve situacijemogle izbe}i?Kakva je bila uloga vere u nacionalnompokretu u tvojoj zemqi?

II-21. Bugarski ustav iz 1879. o poloàju

Bugarske pravoslavne crkve

^lan 37. Dràvna veroispovest u kneè-vini Bugarskoj je pravoslavqe.^lan 38. Bugarski knez i wegovi nasledni-ci moraju biti pravoslavne vere, ali prviizabrani bugarski knez moè, izuzetno, dazadrì svoju prvobitnu veru.^lan 39. Bugarska kneèvina u pogleducrkve ~ini nedeqivu celinu sa Bugarskomcrkvom koja je podre|ena Svetom sinodu.

78


?

?



Sveti sinod je najvi{i duhovni autoritet uBugarskoj crkvi, gde god on bio. U pitawi-ma dogme i vere kneèvina iz istog razlo-ga ostaje u jedinstvu sa Isto~nom crkvom.

KonstituciÔ, str. 6

Za{to se u ovom ustavu ure|uju i crk-vena pitawa? Ima li nekih odreda-

ba koje se ti~u vere i crkve u ustavu koji je danas na snazi u tvojoj zemqi?

II-22. Mi{qewe Nikole Pa{i}a o

odnosu srpskog naroda i pravoslavne

crkve (1890)

O pravoslavnoj crkviPrema tome jasno je za{to je pravoslavnacrkva i narodna crkva. Za{to je te{wesvezana i srasla s du{om kakvog naroda,koji je ispoveda, no {to to moè biti kato-li~ka crkva. [...] Otuda se [nazivaju] srpskacrkva, bugarska crkva, gr~ka crkva, ruskacrkva. [...]Sve to ukupno uzev{i slovenska pravo-slavna crkva, spojena je od po~etka sa na-rodima slavenskim, koji su joj ostaliverni, sa~uvala tim narodima svojstvaslavenska, karakterne crte i naravi kojesu sad tek podesne da prihvate rezultatedana{weg napretka [...]

Suverenitet naroda

[...] Narod srpski podigao je sam srpskudràvu, podigao je krvqu, trudom i ume-wem svojim i ona nosi na sebi pe~at wenogtvorca i potpuno je demokratska [...]. U sve-

sti naroda da je sam kova~ svoje dràvepo~iva i narodni suverenitet, narodnanajvi{a vlast [...], vlast nad vlastima,vrhovna vlast nad svima vlastima, jemst-vo je da narodni ìvot ne moè dalekozastraniti, da ustrojstva nenarodna, iakose kad-kad provuku kad narod takore}ispava, opet ne mogu korena uhvatiti iostati dugo u ìvotu.

Pa{i}, str. 128-129, 137, 139

Nikola Pa{i} (1845–1926), jedan odvode}ih srpskih dràvnika od krajaXIX veka pa sve do dvadesetih godina XXveka. Posle studija tehnike u{ao je u poli-tiku i 1881. godine osnovao Narodnu radi-kalnu stranku. U nekoliko navrata biopredsednik vlade.

Kakva je uloga crkve po mi{qewupisca ovog teksta? Kako on opravda-

va postoje}e odnose izme|u naroda idràve? [ta misli{, {ta ga je naveloda napi{e ove redove?

79


?

IIg. Infrastruktura nacionalne dràve

II-23. Zna~aj razvoja zanata za malu naci-

ju – primer Gr~ke (1841)

Nema sumwe da raznovrsni zanati omogu-}avaju naciji da bude sre}na. Bez indus-trije, nacija nikako ne moè da napredujei pove}a svoju mo} na kopnu i moru; ako sene uvedu raznovrsni na~ini proizvodwe,

nacija }e morati da se osloni samo na pri-rodne resurse i ne}e mo}i da se razvija nifizi~ki ni moralno [...] Drugim re~ima,nacija bez industrije zauvek }e biti siro-ma{na, zauvek }e u zajednici naroda osta-ti pasivna i bezna~ajna, objekt voqe oveili one mo}nije nacije koja je oja~ala nezahvaquju}i svojoj prirodnoj lepoti, ume-

?



renoj klimi ili plodnom tlu, ili pak svojoj brojnosti i prira{taju, ve} iskqu~ivozahvaquju}i odràvawu, {irewu i usavr-{avawu trgovine i pojedinih privrednihgrana. Stoga su i pre|a{we i dana{we

mo}ne nacije postale prve me|u evropskimsilama, i one su vrhunac svoje slave, veli-~ajnosti i uzvi{enosti dosegle zahvaqu-

ju}i bogatstvu koje sti~u kroz industriju ispoqnu trgovinu.S. B. „Aé âéoµçšávßáé“ [Industrije], dnevni list Aé¬v [Vek],

26. 2. 1841, br. 238 u: Psalidopoulos, str. 55

Koji se nacionalni argumenti koristekako bi se qudi ubedili da mala zemqa

mora da razvija industriju? [ta misli{,za{to su ekonomski argumenti povezani sa

nacionalnim?

Sl. 5. Povezanost dràvne privrede

sa predstavama o naciji – prva

nov~anica od 500 drahmi koju je izdala

Nacionalna banka Gr~ke (1841)

Kathimerini , str. 4

[ta sve vidi{ na ovoj nov~anici? [ta je zna~ewe svega toga? Za{to dràva

mora da ima svoju valutu? Koji su crteì isimboli na nov~anicama u tvojoj zemqi?[ta misli{, da li kovani novac i papirnenov~anice doprinose uobli~avawu nacije i

predstava o naciji? Ako je tako, onda kako?

II-24. Uloga èleznice u ja~awu

nacionalne dràve – primer Rumunije

(1879)

U ovom poglavqu jo{ treba da kaèmo da

je uticaj èleznice na obi~aje, priroduodnosa me|u pokrajinama i uve}awe bogat-stva mnogo ve}i; mnogi se pitaju ho}e liuspeti da razbiju dragoceno nacionalno

jedinstvo, da li je mogu} preokret koji bièleli, a nemaju dovoqno hrabrosti da tokaù, a neki su ~ak spremni da `rtvujubudu}nost zemqe i suo~e se sa preziromzgroène Evrope.Niko ne zanemaruje ~iwenicu da na obestrane Mil~ova, izuzev onih koji su iskre-ni i prijateqski nakloweni rumunskoj

naciji, onih koji, na sre}u, ~ine ve}inu,ima i drugih koji àle zbog jedinstvenostiMoldavo-Rumunije, kao i onih koji svojemra~ne pretwe kriju pod velom nezavis-nosti i liberalizma, poku{avaju}i da tesvoje projekte ostvare zloupotrebom naro-dnog raspoloèwa. Ipak, moèmo potvr-diti da }e, kada smawi razdaqinu me|u~lanovima velike rumunske porodice, ka-da mudrom kombinacijom èlezni~kih tak-si olak{a kruèwe robe i qudi, èlez-

nica postati jedno od najva`nijih oru|a zaslamawe pomenutih retrogradnih ten-dencija i efikasno doprineti ispuwewuvelike èqe rumunske nacije: ujediwewusvih delova stare Dakije.

Br¤tianu, str. 51-52

Konstantin I. Bratijanu (1844–1910),vojni topograf, oficir general-

{taba, kasnije general i ~lan rumunskeAkademije.

@eleznica podsti~e modernizacijuprivrede, ali je i zna~ajno sredstvo

u stvarawu nacije. [ta je za Bratijanuava`nije? Za{to? Kako se moè objasni-ti potreba za izgradwom èleznice?

80


?

?

?



II-25. Mi{qewe bugarskog kneza

Aleksandra Batenberga (1879–1886) o

zna~aju èleznice (1879–1881)

Knez: „[kole i zakoni nisu toliko va`ni

koliko je va`na èleznica.“ Odlu~eno jeda glavni grad bude Sofija zato {to va-àn me|unarodni put Beograd – Istanbulprolazi kroz wu. Zimi je put preko balkan-skih planina kroz Berkovicu ponekad pot-puno neprohodan. Knez je pomenuo da se netreba bojati da }e Austrijanci preko teèleznice preuzeti od Bugara trgovinu.Knez: „Nije nam va`no ko }e da izgradi è-lezni~ku prugu, va`no je da je dobijemo {topre.“

Jirecek, str. 27

Uporedi ova dva teksta. Za{to je no-vonastaloj dràvi va`no da razvije

èlezni~ku mreù? Koji su rizici veza-ni za izgradwu èleznice?

II-26. Opis bugarske èleznice krajem

XIX veka

Za vreme turske vladavine izgra|ena è-

leznica, koja je povezivala Jambol sa Jed-renom i Istanbulom, bila je u vlasni{tvubarona Hir{a [austrijskog Jevreja i mi-lionera]. Vagoni su bili mali i podeqenina kabine; kabine su imale vrata na obestrane, a ispred vrata su bile duga~kedrvene stepenice koje su koristili kon-dukteri. Oni su se uvek iznenada pojavqi-vali na vratima kupea kao igra~ke kojeiska~u iz kutije; no}u su nosili male lam-pe na gas obe{ene oko vrata. @elezni~kislu`benici su nosili strane uniforme,ve}ina su bili Jermeni ili Levantinci, inisu govorili bugarski. Oznake na èlez-ni~kim stanicama su bile na francuskom,a vozovi su polazili nakon {to bi se zvo-no oglasilo tri puta. Svako putovawe zaKremenli je bilo veseo doìvqaj pun ne-izvesnosti i novih zanimqivih stvari.

@elezni~ka stanica, vozovi, stranci, ne-poznati jezici. Mogao se osetiti duh ve-likog i nepoznatog sveta, bio je to krataksusret sa svetom snova. A putovawe za So-fiju je bilo prava ekspedicija koja se pri-

premala danima... Konstantinov, str. 19-20

Prona|i neke slike èlezni~kihstanica. Pogledaj wihovu arhitek-

turu.

II-27. Bugarski zakon o merama (1889)

^lan 1. Od sada }e osnovna jedinica mereza duìnu u Kneèvini Bugarskoj biti

metar. [...]^lan 6. Osnovna jedinica mere za zapre-minu bi}e litar. [...]^lan 7. Osnovna mera teìne bi}e gram, tj.teìna jednog kubnog centimetra destilo-vane vode u vakuumu na temperaturi od 4stepena celzijusa. [...]Pretvarawe starih mera u nove i obr-

nuto

A. Mere za duìnuI. Pretvarawe starih mera u nove

^lan 9. Gra|evinski ar{in duga~ak je 758mm (0,758m)Jedan (kroja~ki) ar{in duga~ak je 680 mm(0,680m). Jedan lakat duga~ak je 650 mm(0,650m).[...]Op{te odredbe

^lan 13. Za mere koje se ti~u hrane ovajzakon stupa na snagu 1. juna 1889, a za drugemere 1. januara 1892. [...]^lan 16. Uvo|ewe novih mera u dràvneinstitucije je obavezno od 1. januara 1889.Svi dràvni slu`benici su obavezni da uzvani~nim dokumentima koriste nove mere.Svi gra|ani koji posluju sa dràvniminstitucijama tako|e su obavezni daizve{taje i prora~une koje podnose insti-tucijama izraze u novim merama.

DÍràven vestnik , br. 7 od 19. januara 1889

81


?

?



Kratko prokomentari{i ovu sliku.Analiziraj figure prikazane na

woj, wihovu ode}u i ono {to ~ine.Za{to su nacionalni simboli kori{-}eni u reklami?Na koji na~in reklamirawe moè do-prineti ja~em identifikovawu sa vlas-titom nacijom? Da li se preko reklama

mogu {iriti stereotipi o etni~kim iverskim grupama? Da li se na taj na~inpove}ava razlika izme|u „nas“ i „wih“?Da li se danas na televizijskim iradio reklamama u tvojoj zemqikoriste istorijske li~nosti ili temekoje podsti~u nacionalnu identi-fikaciju? Da li su pripadnici drugihnacionalnih, etni~kih ili verskihgrupa prikazani kao tipi~ni pred-stavnici svoje grupe ili kao neko s kim"mi" treba da se poredimo?

Za{to me|u prve mere koje uvodidràva spada i obaveza primene

novih mernih jedinica? Poku{aj da pro-na|e{ ekonomske, socijalne i kulturne

razloge za to. Misli{ li da se radi osredstvu dràvne kontrole?

[tampana razglednica na kojoj sereklamira kompanija za proizvodwu

{iva}ih ma{ina Singer. [iva}e ma{ine suse u gr~koj {tampi reklamirale jo{ od 1884.godine, a {irom zemqe su po~ele da se ko-

riste oko 1900. godine. Tada su i dobile ime„Olga“, u ~ast kraqice koja ih je poklawalasiroma{nim devojkama i nevestama.

82


?

?

Sl. 6. Nove tehnologije i nacionalni

simboli – reklama za {iva}e ma{ine

(Gr~ka, kraj XIX veka)

Atina, zbirka Gr~kog kwièvnogi istorijskog arhiva, Fotopoulos, str. 480



IId. Stvarawe nacije

II-28. Zapostavqawe hrvatskog jezika,

opaske Ivana Kukuqevi}a (1843)

Znam ja da mi, koji smo ovdje sakupqeni,ve}inom ne znamo dobro na{ jezik i da seu cijeloj na{oj domovini lako daju naprste izbrojiti osobe obadvojega spola ko-

je dobro znaju ~itati, pisati i govoritimaterinskim jezikom. A {to je tomu uzroknego to {to ga mi u javnom ìvotu i u pos-lovima nigdje ne upotrebqavamo i wimese samo toliko zabavqamo kao gizdavigospodar sa svojim pla}enim slugom. Jo{ne zna ve}ina na{eg naroda kakva je to

slast i milina mo}i smjeti govoriti svojim priro|enim materinskim jezikom. Tomoè iskreno osjetiti samo onaj koji je du-è vremena morao stanovati i ìvjetime|u tu|im narodima u tu|im dràvama.Mi svoj jezik ~uvamo jo{ uvijek samo zadruìnu i za na{e kmetove.

Wein, str. 541

Sve dok je tokom tridesetih godinaXIX veka nije zapqusnuo talas nacio-

nalizma, u Hrvatskoj (i Transilvaniji) je

latinski bio zvani~ni jezik. Ma|arska vla-da je poku{ala da u ma|arske {kole iinstitucije uvede ma|arski umesto latin-skog. Ra{irena je bila i upotreba nema~kog.Ipak, hrvatski reformatori su èleli dase za zvani~ni jezik proglasi hrvatski, i tosu uspeli da izdejstvuju 1847. godine.U znaku te borbe Ivan Kukuqevi}(1816–1889), pisac, istori~ar i politi~ar,

jedan od vode}ih hrvatskih reformatora –obratio se hrvatskom Saboru, kao wegov~lan, prvi put na hrvatskom 1843. godine.

Na koji se na~in Kukuqevi} zalaèza {iru upotrebu hrvatskog jezika?

Kukuqevi} je bio plemi} – da li se tovidi iz ovog teksta? Za{to Kukuqevi}tvrdi da samo mali broj qudi govorimaterwim jezikom, ako tim jezikom govo-re svi kmetovi (koji nisu malobrojni)?

II-29. Zna~aj jezika za identifikaciju s

nacijom – mi{qewe Slovenaca (1861)

Idu}i kroz zamak, de~ak je nai{ao na dvo- jicu, sli~no odevenih, koji su se prepira-li i gurali jedan drugog; jednog od wih nijerazumeo, dok je drugi govorio jezikom kojimu je bio poznat, a i lice tog drugog mu seu~inilo nekako blisko; stoga mu je prite-kao u pomo}, jer on svakako jeste bio wegovsunarodnik. De~ak je sunarodnika i zem-qaka prepoznao po govoru i po tome bi gauvek prepoznao i me|u stotinama qudi ko-

ji su svi isto ili razli~ito odeveni.Jezik je najboqi znak po kom se moè odre-diti ko pripada kojoj naciji; onaj ko jo{ oddetiwstva govori tvojim jezikom, taj pri-

pada tvojoj naciji.I {ta je onda zapravo nacija? Posle svega{to je nau~io lutaju}i svetom, de~ak volisve narode i svi su mu qudi dragi, a volida prilazi onima koji su iz wegove domo-vine: onima koji imaju iste obi~aje i mani-re kakvi su i u wegovom domu; ~ak i kada sudruga~ije odeveni, on ih moè prepoznatipo govoru, po wihovom nare~ju. Svi koje ra-zume, ~ije su re~i bliske wegovom srcu,svi su oni deo wegove nacije.

^lanak [ta je nacija? A {ta je slove-

na~ka nacija? napisao je Ivan Macun,u~iteq i istori~ar kwièvnosti koji je uformi pri~e opisao doìvqaje de~aka kojiputuje po svojoj zemqi i poku{ava da otkri-

je ko su wegovi sunarodnici. Pri~a je objav-qena 1861. godine u qubqanskim novinamaNovice (Novosti).

[ta misli{ o tome {to pisac na-gla{ava zna~aj jezika za naciona-

lni identitet? Mogu li qudi koji govo-re razli~itim jezicima pripadatiistom narodu? Nevedi primer.

83


?

?



II-30. O zna~aju jezika za identitet

Rumuna, iz pera Titu Majoreskua (1866)

Moderni narod mora ìveti u nacionalnojdràvi i mora imati nacionalni jezik i

kwièvnost.[...] Svaki Rumun zna da je Rumun, i {ta godradio, on se mora truditi da se na neki na-~in nadoveè, posredno ili neposredno,na latinsku tradiciju iz koje je iznikaowegov duhovni svet.Do sada je ova istina, sasvim opravdano,prakti~ne posledice imala pre svega nana{ jezik i kwièvnost. Jezik je Rumuni-ma najdragoceniji podsetnik na latinskepretke, a danas ih podse}a na jo{ jednustarinu, i uvek ih je samo on vodio pravim

putem, i jedino zahvaquju}i wemu nisulutali i utapali se u talasima doseqeni-ka koji su plavili Trajanovu Dakiju.

Maiorescu, I, str. 277

Titu Majoresku (1840–1917), kwièv-ni kriti~ar, esteta, univerzitetski

profesor, politi~ar (zamenik ministra,ministar, premijer), istaknuti ~lan dru{t-va „Junimea“. Doktorirao filozofiju u Gi-senu, a prava diplomirao u Parizu. Kao ru-

munski premijer bio predsedavaju}i naMirovnoj konferenciji u Bukure{tu (1913).

Kako pisac obja{wava odnos izme|u jezika i identiteta? [ta ti o tome

misli{?

II-31. Peticija hrvatskog Sabora Frawi

Josifu za osnivawe Ju`noslovenske

akademije nauka i umetnosti (1867)

Va{e c. kr. Apo{tolsko Veli~anstvo, kra-qu i gospodaru na{ premilostivi! Narodtrojedne kraqevine Dalmacije, Hrvatske

i Slavonije (...) nikada nije sa svoje kriv-we zaostao ni u kojem obrazovawu duha~ovje~anskog. Povijest wegova kaè mno-goga junaka, to na kopqu, to na peru, to nasvakom radu uma i srca. Nu ta povijest

àliboè kaè i uzroke, s kojih se na{narod danas ne moè takmiti s drugimnarodima, sretnijima u znanostima koje sudana{weg vijeka – ve}a nego li ikada –glavna poluga svakoj dràvi. Sabor je ovajosvjedo~en, da je na{ narod u svom znan-stvenom i kwièvnom razvitku (...) dospiodotle, da mu nastaje du`nost: pobrinutise za najvi{e kwièvno i znanstveno su-di{te: to je pak akademija, bez koje ne moguznanosti napredovati kriti~no, a po tomniti uspje{no.

Laszowsky, str. 127

Na koji na~in Sabor obrazlaè po-trebu da se osnuje akademija? Kako

se u ovom pismu obja{wava zadatakakademije? Da li dana{wi akademicipredstavqaju kwièvnu i nau~nu elituili je wihov ugled s vremenom opao, upore|ewu sa XIX vekom?

Sl. 7. Nacionalno pozori{te u

Bukure{tu – razglednica (kraj HIH veka)

84


?

?





pravima i du`nostima – tek tada }e bitiu~iwen najteì i najva`niji korak kanapretku i spasewu.Uz wihovu pomo} mo}i }ete da napravitesve: {kole, prepisku, konferencije, jer

oni su sredstvo. [...] Lungu, str. 141-142

Koji su, po mi{qewu pisca ovog tek-sta, na~ini da se u Transilvaniji

oja~aju rumunska nacionalna ose}awa?[ta misli{, za{to je naglasak stavqenna ène i seqake? Kakva je uloga na-mewena ènama?

II-35. Plan za konsolidovawe albanskognacionalnog pokreta – pismo novinara

Faika Konice baronu Goluhovskom

(Brisel, 1897)

A. Pod jedan. Ciqevi kojima treba teìtii koje treba ostvariti:1. Razvoj albanskog nacionalnog ose}awa,pra}en jasnom sve{}u o svemu {to nassu{tinski razlikuje od Turaka. [...]3. Raditi tako da svi Albanci, u okviruzakona i po{tovawa vlasti, razumeju nakoji na~in treba da usmere èqu za priv-rednim i intelektualnim napretkom koji}e, kao deo prate}ih okolnosti, ubrzatire{avawe „isto~nog pitawa“.B. Pod dva. Sredstva koja treba koristiti:a. Novine koje }e na toskijskom, gegijskom18

i francuskom objavqivati narodne pesme,istorijske hronike, patriotske poeme,tekstove o privrednim temama i politi~-ke komentare u vidu vesti, {to sve ne}enekim neprijateqskim stavovima izazi-

vati podozrewe Porte, niti pak laskavimporukama podsticati naklonost kodAlbanaca...b. Dva ili tri puta godi{we {tampati jed-nostavne male dvojezi~ne pamflete, na

kojima }e kroz pitawa i odgovore koji na-dilaze teku}a politi~ka pitawa bitipodsticana nacionalna ose}awa [...].v. [kole: one moraju biti centar na{eginteresovawa, tim pre {to Albanci svim

srcem èle da se one otvore; me|utim, ne-ma ni prave inicijative da se to u~ini, anema ni dovoqno u~iteqa. Stoga je neop-hodno da se iz svih mesta gde su {kolepotrebne turskoj vlasti po{aqu dopisi.g. Veroispovest: prijateqski odnosi se mo-raju uspostaviti sa svim verama, naro~itosa bekta{ijama [muslimanski verski red],~iji uticaj u ovom trenutku moè biti odkoristi; s obzirom na mogu}i razvoj stvariu budu}nosti, treba se u potpunosti okre-nuti uspostavqawu verske autonomije.

V. Dozvolite da u zakqu~ku ponovim kakosve na{e aktivnosti i svi poduhvati mo-raju biti proèti ovim dvema zamislima:ne treba stvarati partiju, ve} svi mi tre-ba da se zaloìmo za jedan ciq; novine(~asopisi), udruèwa, {kole, propaganda– sve to mora nositi pe~at spontanog po-kreta u kojem nas ranije veze, prijateq-stva i simpatije ni na koji na~in ne smejuobeshrabrivati.

Konitza 1993, str. 14-15

Faik Konica (1875–1842), jedna odvode}ih li~nosti albanske kulture u

prvoj polovini XX veka. Posle studija uDiònu i Parizu, odlazi 1897. u Brisel, gde

je izdavao albanske novine Albania. Za tenovine bila mu je potrebna finansijskapodr{ka Austrougarske, koju je i dobio na-kon molbe upu}ene tada{wem austro-ugarskom ministru spoqnih poslova grofuAgenoru Goluhovskom.

Analiziraj sredstva koja su pred-loèna za ja~awe albanskog iden-

titeta.

86


18 Toskijski i gegijski su glavni dijalekti albanskog jezika.

?

?



II-36. Uputstva za predavawe istorije u

Gr~koj (1881)

Ciq predmeta istorija Gr~ke u osnovnoj{koli nije da u~enici zapamte istorijskedoga|aje, datume i istorijske li~nosti, ili

da pro{ire svoja op{ta znawa o istoriji;ciq je, s jedne strane, moralno vaspitawedece, bu|ewe istorijske svesti, kao istvarawe dostojnih pripadnika ove slavnenacije, a s druge strane, sistematizacijaistorijskog znawa koje se podu~ava u okvi-ru drugih {kolskih predmeta i podsticaweda se to znawe usvoji. Kada shvate veli-~inu i slavu svojih predaka, koji su posta-

li veliki zbog toga {to su se pridràvalizakona, istrajno radili, bili hrabri i~iste du{e, te stoga prezirali materijal-na dobra i prkosili smrti, bore}i se zaslobodu i vr{e}i svoju du`nost, du{e mla-dih Grka }e biti ispuwene divqewem, è-qom da slede wihov primer i nastaveslavni ìvot svoje nacije.

Koulouri, str. 263

Analiziraj ovaj tekst i objasni kojisu ciqevi podu~avawa istorije.

[ta misli{ o svrsi prou~avawa isto-rije danas?

87


19 Spiru C. Haret (1851–1912) doktorirao je matematiku u Parizu. Kad se vratio u Rumuniju, radio je kao uni-verzitetski profesor, zatim kao visoki slu`benik zaduèn za obrazovawe i u tri navrata kao ministar verai obrazovawa. Predstavqa simbol nastojawa da se oko 1900. godine modernizuje obrazovawe u Rumuniji.

20 Oina se smatra rumunskom nacionalnom igrom. Sli~an je bejzbolu, igraju dva tima od po 12 igra~a, svakina poqu od 80 sa 50 metara. Lopta je pre~nika 6-9 cm, a palica je duga~ka do 95 cm. Iako se smatra nacional-nom igrom, veoma malo qudi se wome aktivno bavi i poznaje pravila.

?

Sl. 8. Deca odevena u istorijske

no{we (Gr~ka, oko 1875)

Da li {kolske sve~anosti sluè sa-mo za razonodu ili su sredstvo u~e-

wa i sredstvo kojim se ja~a nacionalniidentitet?

Fotopoulos, str. 259

?

II-37. Poku{aj da Rumunija dobije svoj

nacionalni sport (1898)

Gospodin Haret,19 ministar sporta, u èqida podstakne bavqewe fizi~kim ve`bama

u na{oj zemqi inicirao je takmi~ewa buku-re{tanskih sredwih {kola povodom 10.

maja. U~enici su se takmi~ili u „oini“

20

, apobednici su dobili po~asni pehar kojipripada {koli sve do naredne godine,



kada }e se, na isti dan, ponovo organizo-vati isto takmi~ewe. Sklonost gospodinaministra da propagira fizi~ko ve`bawekroz takmi~ewe u na{im izvornim sporto-vima po svemu je dobrodo{la: a) zato {to

}e mladi qudi opet videti takmi~ewa, pai sami u wima u~estvovati u na{im sporto-vima kojima je donedavno pretio nestanak;b) zato {to }e ti sportovi, u kombinaciji susvajawem dobrog sistema gimnasti~kihve`bi, pruìti pravo telesno vaspitawe,nacionalno i patriotsko, vaspitawe koje

je zaista neophodno zemqi koja èli da,zarad svojih sinova, bude sna`na, uglednai da izaziva strahopo{tovawe.

Ionescu, str. 1106

Zna{ li da li se u tvojoj zemqi nekisport smatrao, ili se jo{ uvek sma-

tra, nacionalnim sportom? [ta mis-li{, za{to je krajem XIX veka bilo onihkoji su smatrali da je potreban „nacio-nalni sport“? êmu su ti qudi teìli?

Sl. 9. Diploma u~esnika u sportskom

takmi~ewu sredwo{kolaca u organiza-

ciji lista „Gazet Sporturilor“ (Rumunija

izme|u dva rata)

ACIME, 37/2000

Pobednicima je lovorov venac na gla-vu stavqala devojka obu~ena u tradi-

cionalnu narodnu no{wu, koja je trebalo dasimbolizuje Rumuniju.

Kako je ovde Rumunija predstavqe-na? Razgovarajte o tome kako je ona

vizuelno i simboli~ki povezana sade~acima koji mar{iraju.Koji su simboli i kakva su grafi~ka re-

{ewa diploma koje se danas dodequju utvojoj zemqi? A u vreme izme|u dvarata?

II-38. Albanski kraq Zogu I o zna~aju

vojne obaveze za stvarawe nacije (1928)

Smatram da vojska, kao obrazovni faktor,predstavqa najvi{u vrednost. Ovoj zemqi

je iznad svega potrebno obrazovawe, i

mu{karci koji su pozvani da sluè vojskuvrati}e se ku}i sa {irim pogledima nasvet. Morate razumeti da prose~an Alba-nac ne zna ni{ta o tome kojoj naciji pripa-da. Wemu je vrhovni autoritet uvek biovo|a plemena, bej, i stoga ga treba poste-peno u~iti da svoju lokalnu lojalnost,ina~e po sebi hvale vrednu, preusmeri nacentralnu vlast. On zapravo treba da na-u~i da je ne samo pripadnik plemena negoisto tako i gra|anin dràve.

Fischer, str. 23

Ahmed Zogu (1895–1961), najve}ialbanski dràvnik u me|uratnom pe-

riodu, predsednik dràve od 1925. do 1928,i albanski kraq Zogu I od 1928. do 1939.godine.

[ta je zna~ajnije u viziji kraqaZogua: uloga obaveznog vojnog roka u

pove}awu odbrambene mo}i zemqe, ilipak wegova uloga u obrazovawu nacio-nalnog identiteta mladih Albanaca?[ta misli{, da li je obaveza sluèwavojnog roka podobno sredstvo za posti-zawe tih ciqeva? Kakvi su stavoviprema sluèwu vojske u dru{tvu u kojemti ìvi{?

88


?

?

?



Sl. 10. Rumunski de~a~i} odeven kao

vojnik (1916)

Kako obja{wava{ obi~aj da se de-~aci obla~e u vojni~ke uniforme?

[ta misli{, da li je u pitawu samo mo-da ili to ima neko dru{tveno i peda-go{ko zna~ewe?

II-39. Ciq obrazovawa u Turskoj, prema

shvatawu Zije Gokalpa (1914)

Ako pogledate nastavni program u turskim{kolama, vide}ete da se deca podu~avajuiz tri oblasti: (1) u~e jezik, kwièvnost iistoriju, {to su zapravo turski jezik, turs-ka kwièvnost i turska istorija; (2) u~eKuran, zatim ~itawe tekstova Kurana upravilnom ritmu i s pravilnim izgovorom,katehizam, istoriju islama i islamskih

jezika (arapskog i persijskog); (3) u~e i ma-tematiku, prirodne nauke i strane (evrop-ske) jezike, koji }e im biti od pomo}i udaqem prou~avawu tih nauka, kao i gim-nastiku i zanatske ve{tine.

To pokazuje da na{e obrazovawe ima triciqa: turkizam, islamizam i modernizam.Nijedan turski roditeq ne}e dozvolitida wegovo dete ne nau~i turski jezik, ilida ne upozna tursku istoriju. Ali on èlii da wegovo dete bude moderno obrazo-vano, osim {to je obrazovano kao Tur~in imusliman. Stoga se ~ini da za nas potpunoobrazovawe obuhvata tri stvari: turskoobrazovawe, islamsko obrazovawe i mo-derno obrazovawe. [...] Ova tri aspektaobrazovawa treba uzajamno da se podupiru

i dopuwuju. Ali, ukoliko ne odredimofunkciju svakog od wih i ne ograni~imowihove sfere na razuman na~in, ne prena-gla{avaju}i nijedno, onda se moè dogodi-ti da oni jedni drugima protivre~e, pa ~aki da budu me|usobno nespojivi.


Zija Gokalp (1876–1924), vode}a li~-nost mladoturskog pokreta i glavni

ideolog turskog nacionalizma.

[ta misli{ o pi{~evoj èqi danapravi ravnoteù izme|u tri tipa

obrazovawa? Da li je bilo prakti~noda se sve te vrste obrazovawa uvedu uosnovnu {kolu? Kakva je bila situacijau tvojoj zemqi po~etkom HH veka? Adanas?

III-40. Protivnici kritikuju Ataturkovu

politiku po pitawu istorije i jezika

(privatni dnevnik, 1932. godina)

17. jul 1932.Mustafa Kemal je organizovao istorijskikongres u Ankari. [...] Govore gluposti,

89


??



tvrde da je ~itav svet turski. [...] Osam go-dina je Mustafa Kemal predstavqan kaogenije za vojnu teoriju, kao genije za po-litiku, kao genije za poqoprivredu i takodaqe. Sada on èli da od sebe napravivelikog istori~ara. [...] Svrha ovog kongre-

sa je slede}a: Mustafa Kemal otkriva dosada nepoznate stvari u istorijskoj nauci,nudi novu teoriju istorije i postaje velikiistori~ar, genije za istoriju. ôveka morabiti stid kada vidi da neko poku{ava dau~ini ne{to tako sme{no. [...] U kwizi koju

je objavio, strelicama je obeleìo svezemqe koje je Turska osvojila. Nema nijed-nog jedinog mesta do kog Turci nisu stigli.On Grke progla{ava za Turke zbog re~i„ege“, a Irci su zapravo Turci zbog jednogsloga (Ir). Kakva glupost, kakvo neznawe,kakva sramota! Zaboravio je nesre}ni Iran[...] Ako dràve postaju turske samo zato{to imaju „ir“, {ta onda nije u redu sa Ira-nom? I on ima „ir“. Da, nije mogu}e da jetoliko glupo. [...]Tako je Gazi rekao Junus Nadiju da u re~ni-ku {ejh Sulejmana âgataja postoji re~„kilturmak“ i da treba samo uklonitisufiks „mak“ i dobije se re~ „kiltur“ koja

je izvorna frana~ka re~ za kulturu. Oni suod nas uzeli tu re~. O, zemqo otvori se iprogutaj me! Da li da pla~em ili da se sme-

jem? Kada ~itam ove izmi{qotine, onda jesramota mene, koji sam u Parizu. Taj „kil-turmak“ je, naravno, ni{ta drugo do „getir-mek“ (doneti). Gde je tu kultura?[...]8. septembar 1932.U dana{wem izdawu Milijeta21 stoji daMustafa Kemal ide na skup lingvista udvorac Dolmabah~e. Boè, smiluj se na na{

jezik. [...] Ko zna {ta }e sada izmisliti. [...]Pitawe jezika }e postati jo{ sloènije.

Bi}e te{ko napraviti novu ~istku. Bilo bi

mnogo boqe da to nije ni poku{avao. Zaistane znam {ta mu sve to treba. U roku od dvegodine je postao istori~ar. Objavio je isto-riju Turske koja je puna wegovih izmi{qo-tina, i sada to mora da se u~i u {kolama.Jadna turska deca koja na to gube vreme! A

sada je odjednom postao i filolog.Nur, III, str. 547

Jezik i istorija su bili od kqu~nogzna~aja za Ataturkovu politiku ne-

govawa nacionalizma. [ta misli{ opreterivawima koje u svom privatnomdnevniku kritikuje jedan wegov inte-lektualni suparnik? Da li bi takvakritika imala efekta da je izre~ena

javno? Da li zna{ za sli~ne slu~ajeve u

tvojoj zemqi?

III-41. Mahmud Esad Bozkurt o

nacionalisti~koj su{tini „Ataturkove

revolucije“

Dràvne poslove u novoj Republici Turskojvodi}e iskqu~ivo Turci. Nemamo povere-wa u one koji nisu Turci. Ataturkovu re-voluciju karakteri{e ponajpre turski na-cionalizam i prenagla{avawe turskog

porekla. To je princip koji je izbrisaopro{lost. To je princip koji je uveo moder-nost. îtava turska revolucija i sve {to jeona u~inila zasnovano je na tom principu.Svako, pa i najmawe odstupawe od wegaisto je {to i nazadovawe i zna~i smrt.

Bozkurt, str. 354-355

Mahmud Esad Bozkurt je bio ministarunutra{wih poslova u vreme Atatur-

ka. Jedan je od prvih ideologa koji je sis-temati~no predstavio „kemalizam“ kao zao-kruènu doktrinu.

90


21 Misli se na novine pod tim nazivom.

Op{te pitawe:

Uporedi tekstove II-34, II-35, II-36, II-37, II-38 i II-39, kao i slike 8, 9 i 10; koja su sesredstva koristila za formirawe i odràvawe zajedni~kog identiteta u novimnacionalnim dràvama u jugoisto~noj Evropi?

?

?



IIIa. [ta je nacija?

91

TRE]E POGLAVQE

Nacionalne ideologije

Kultura je od kqu~nog zna~aja za napredak i ja~awe nacije. To su elite nacionalnih dràva jugo-

isto~ne Evrope shvatile i mnogo su truda uloìle da na svaki kulturni proizvod utisnu naci-

onalni pe~at. Nacionalizacija kulture obuhvata ne samo sistematsko promi{qawe o naciji,

razvoju nacionalnih slika o sebi samima i stereotipa ve} i primenu raznih nacionalnih sim-

bola. U ovom poglavqu }emo se baviti samo nekima od wih. Zastava, grb i himna su obele`ja

dràvnosti, a gra|ani se u~e da se s tim simbolima poistove}uju. Tokom vremena, svaka je drà-

va po~ela da slavi jedan ili vi{e nacionalnih praznika koji predstavqaju najve}e nacionalne

doga|aje. Istorija se pokazala kao nepresu{ni izvor simbola i heroja. Intelektualci i poli-

ti~ari su prisvojili razli~ite istorijske trenutke i li~nosti i iskoristili ih za to da

pro{lost predstave u skladu s vlastitim trenutnim interesima i zamislima. Ve}ina nacional-

nih heroja dolazi iz daleke pro{losti, ali ima i onih koji pripadaju savremenosti. Wihova je

uloga da u doba mira podstaknu ose}awe nacionalnog ponosa, a u vreme rata da ja~aju koheziju iposve}enost nacionalnim ciqevima. Od kraja XIX veka svaka evropska nacija je imala makar

jednog nacionalnog pesnika, jednog nacionalnog slikara ili vajara i, naravno, nacionalnu na-

rodnu kulturu koja obuhvata narodnu kwièvnost i narodne no{we. Kulinarstvo i sport tako|e

su kori{}eni za ja~awe nacionalnog jedinstva i ponosa kod gra|ana. Odnosi me|u nacijama nisu

bili ograni~eni samo na simboli~ko nadmetawe. Politi~ki sukobi su ~esto izbijali u moder-

noj Evropi, kao i u jugoisto~noj Evropi koja, zbog svojih nestabilnih dràva i mnogobrojnih teri-

torijalnih pretenzija nije bila izuzetak. Stoga je priprema za rat bila jedan od kqu~nih ciqe-

va nacionalne ideologije. Nacionalni panteoni su bili puni politi~kih vo|a i ratnih heroja.

Pa`wa nije posve}ivana samo odraslim mu{karcima, ve} i ènama i deci koji su na{li svoje

mesto u borbi za nacionalne ciqeve. @ene i deca su posmatrani kao nevini i nesebi~ni, te je

wihovo ukqu~ivawe u borbu za ostvarewe nacionalnih ciqeva delovalo kao kqu~ni dokaz da

ti ciqevi, kao i ~itava nacionalna borba, jesu opravdani i vredni. @ene kao majke i vaspita-~ice dece, i deca kao budu}i gra|ani i vojnici, tako su dobili veliki zna~aj u {irewu uvere-

wa da je budu}nost nacije svetla i sigurna.

III-1. Prava i obaveze rumunske nacije,

po shvatawu pesnika i politi~ara

Dimitrija Bolintineanua (1869)

Rumuni su nacija; nacija je narod i sve kla-se koje ga ~ine i zajedno ìve po istim za-konima i obi~ajima i govore istim jezi-kom. Svaka nacija ima karakter po kojemse razlikuje od svih drugih. Kao {to poje-dinac ima prava i du`nosti u dru{tvu u

kojem ìvi, tako i nacija ima prava i du`-nosti prema samoj sebi i drugim nacijama;wena prava su zapravo wene du`nosti.

Najuzvi{enije pravo nacije je weno pravoda upravqa sobom na na~in koji samaodabere, i da se odrì; nacija uvek imapravo, oslawaju}i se na vlastite snage, daodbije svaku vrstu napada spoqa; wenotre}e pravo je pravo da slobodno i u pot-punosti razvije svoje sposobnosti, sve dok



wihova primena ne {teti interesima dru-gih nacija. Prva du`nost nacija, to jest

jedne nacije u odnosu na sve ostale, du`-nost u kojoj se saìmaju sve ostale wenedu`nosti, jeste du`nost da se weni pri-

padnici me|usobno vole i pomaù...Bolintineanu, II, str. 501

Dimitrije Bolintineanu (1819-1872),rumunski pesnik, pisac i politi~ar.

Ro|en u vla{koj porodici poreklom iz Ma-kedonije, u~estvovao je u vla{kom revolu-cionarnom pokretu ~etrdetesetih godinaXIX veka, bio ~lan privremene vlade i po-krenuo novine Puporul Suveran (Suvereni

narod). U nekoliko navrata 1863. i 1864.godine bio je ministar spoqnih poslova i

ministar vera i obrazovawa.

Koji elementi, po mi{qewu autoraovog teksta, odre|uju jednu naciju?

Uporedi to s definicijom re~i „nacija“koju }e{ na}i u re~niku. Koja su, po mi{-qewu autora, najva`nija prava jednenacije?

III-2. Obja{wewe {ta je narod prema jed-

nom srpskom uxbeniku (1870)

Svaki ~as ~itam u novinama, u kwigama, isvaki dan se ~uje u razgovoru ime narod, isvaki ~as nam vaqa pomenuti, da smo i minarod, i da se zovemo srpski narod. Za to,kad su jednom prilikom u ku}i Radosavqe-voj spomenute te re~i srpski narod, upitaga wegov sin, {ta je to narod, {ta su toSrbi? I o tome su se posle toga ovako raz-govarali.

Otac: Zna{ li ti, sinko, kazati mi {ta jeto porodica?Sin: Znam, o~e! Porodica zovu se deca sasvojim ocem i materom.Otac: A kad otac ima bra}e, a mati ses-tara, pa oni opet imaju svoje dece – nije lii to porodica?Sin: Jeste, o~e, i to. Sve je to zajedno

porodica. [...]Otac: E, to je ono {to mi treba, da ti ka-èm {ta je to narod. Hiqadama i hiqada-ma onakih porodica kao {to smo ih vide-li, rasute su na daleko i na {iroko po

brdima i dolovima, oko reka i pokrajmora, po dobrim i po lo{im zemqama naceloj zemqi na{oj. Sva ta grdna gomilaqudi ne govori sve jednim jezikom da bi serazumela. S toga su svi qudi ovoga svetapodeqeni na gomilice koja se svaka svojimna~inom razumevaju, svaka svoj jezik govo-re. Dakle koliko god ima tih gomila kojegovore tako da se s drugom gomilom ne mogurazumeti, one se zovu narodom. [...]Otac: Narodi se poznaju po jeziku. Kolikogod hiqada porodica govore jedan jezik i

razumeju se, one ~ine narod. Na primer,kad ti odavde po|e{, moè{ znati lakodokle se prostire narod u kome smo i mi.Idi na sever, na zapad, na istok i jug, pakud god bude{ putovao, dokle god ~uje{ dase ovako govori kao kod nas, ili da ih timoè{ lepo razumeti, to je sve jedan na-rod. Ali ima jo{ ne{to ~ime se odlikujenarod. Da ti, na primer, po|e{ dalekoodavde, video bi dosta qudi koji ne samone govore na{ jezik, nego i ne ponose se

Milo{em Obili}em, ne pevaju Kraqevi}aMarka, ne slave na{ih slava, ne idu crk-vama na sabore, ne àle za Kosovom na-{im. êsto i ne znaju nikako za to. Qudidakle koji govore jedan jezik, koji veruju u

jedan ponos narodni i svud se jedan drugogse}aju, koji imaju jedne iste obi~aje, zovuse narod.Sin: I takih naroda ima dosta na zemqi,

je li, o~e!Otac: Dosta, sinko! I svaki ima svoje ime.

îm narod – tim jezik; ~im jezik – tim ime!Koji ovaj na{ jezik govore zovu se Srbi, adrugih ima nebrojeno. Blizu su nama:Bugari, Rumuni ili Vlasi, Maxari, Slo-venci, Talijanci, Nemci i tako ih imavrlo mnogo na ovoj zemqi na{oj.Sin: To, o~e, svaki narod ima svoje imeonako kao svaki ~ovek.[...]

92

NACIONALNE IDEOLOGIJE

?



Pa posle, kad su vi{e naroda ovako u srod-stvu po jeziku i obi~ajima, kao {to ti govo-rim za nas, Bugare, Slovence, êhe, Poqa-ke, Ruse i jo{ dva tri, onda se oni smatra-

ju kao jedna porodica, jedno veliko pleme.

To pleme i srodstvo u kom smo mi, zove sepleme slovensko. A od toga plemena slo-venskoga, mi (Srbi i Hrvati), Bugari i Slo-venci, zovemo se ju`nim Slovenima ili Ju-goslovenima, za to {to mi ̀ ivimo na jugu, aostali su Sloveni na sever i istok od nas.

Srpska, I, str. 9-17

Koje su glavne osobine nacije premaobja{wewu u ovom uxbeniku? Koji su

specifi~ni elementi srpskog nacio-

nalnog identiteta? Koji su glavni edu-kativni ciqevi ovog teksta? [ta mis-li{ o ovde ponu|enom obja{wewu?Uporedi to sa dana{wim definicijamakoje se mogu na}i u nastavnim programi-ma za gra|ansko obrazovawe.

III-3. Odre|ewe nacije po Ziji Gokalpu

(1923)

[ta je, dakle, nacija? [ta nas to povezuje

ja~e od rasnih, etni~kih, geografskih, po-liti~kih sila, pa ~ak i same voqe? Socio-logija dokazuje da taj odnos po~iva naobrazovawu, vaspitawu i kulturi – drugimre~ima, ose}awu [...]. Jasno je da nacijanije rezultat okupqawa na rasnoj, etni~-koj, geografskoj, politi~koj osnovi, ilipak na osnovu puke voqe. Naciju ~ine qu-di koji imaju jednako obrazovawe, koji suprihvatili isti jezik, veru, moral i este-tiku [...]. Stoga je uzalud traìti genealo-

gije u svojoj naciji. Mi traìmo samo naci-onalno obrazovawe, vaspitawe i ideale.Gökalp, str. 11-15

Uporedi ovaj tekst sa II-39: koji ele-ment pisac izdvaja kao karakter-

isti~an za nacionalnu grupu? Kakvuulogu on daje obrazovawu?

III-4. Poimawe nacije kod Mustafe

Kemal-pa{e

A. Zna~aj religije tokom rata (1920)

Op{ti princip je slede}i: razli~iti pok-lonici islama koji ìve u podru~jima unu-tar na{ih nacionalnih granica jesu zaistana{a bra}a koja me|usobno po{tuju etni~-ka, regionalna i eti~ka prava. Stoga mi neèlimo da u~inimo bilo {ta protiv èqatih qudi. Ukoliko smo u ne{to potpunouvereni, onda smo uvereni u to da u okvi-rima na{ih nacionalnih granica Kurdi,Turci, Lazi, Kirgizi i tako daqe, svi tiislamski elementi, imaju zajedni~keinterese i odlu~ni su da delaju zajedno. I

mi isto tako gledamo na stvari. Sr~ano sezalaèmo za bratsko i versko jedinstvo.Stoga nikada nemojte sumwati [...] da Lazili Kurd ne}e glasati za na{u stvar kadase od wega to zatraì [...]

Ozturk, str. 196-197

B. Kultura (1922)

Narodi Turske, rasno, verski i kulturnoujediweni, puni su me|usobnog po{tovawa,

`rtvuju se jedan za drugoga, i ~ine dru{t-veno telo koje ima zajedni~ku sudbinu izajedni~ke interese.

Atatürk'un, str. 52

V. Jedinstvo (1924)

Kako smo uo~ili, slede}i prirodni i isto-rijski fenomeni imaju ulogu u formirawuturske nacije:1 – jedinstvena politi~ka organizacija2 – jedan jezik

3 – jedna teritorija4 – jedna rasa i jedno poreklo5 – istorijska srodnost6 – moralna i etni~ka srodnostSve ovo postoji u turskoj, ali ne u pot-punosti i kod drugih nacija. Uop{tenijegovore}i, da bismo neku zajednicu nazvali

93


?

?



III-5. Biti Bugarin – pismo Jordana

Haxikonstantinova urednicima

Carigradskog vesnika (1851)

Evo me ovde i uìvam gledaju}i ovaj na{divan narod, tako dobar da ne umem druga-

~ije do da mu budem odan. Zamislite da meneko pita da li sam u~ewak ili Bugarin?Ja bih mu odmah odgovorio: „Ja sam Buga-rin“. Nije u redu ~initi zlo i izdajstvomom slovenskom i bugarskom poreklu.Pravi Bugarin ne laè i ne zavidi, nije nilew ni licemeran, a ni podao, ne}e pro-dati veru za ve~eru... Bugarin naporno ra-di, ore, seje, trguje, ratuje; on je odan,dobar doma}in, bogoboja`qiv, po{tuje

svog vladara i sve {to naredi Bog ilivladar. Zbog svega toga ja sam Bugarin izbog svog uzvi{enog bugarskog porekla jamoram biti dobar i pun vere, nade iqubavi.

HristomatiÔ, str. 294-295

Jordan Haxikonstantinov \inot(1818-1882), ro|en u Velesu. Studirao

u rodnom gradu, a potom u Samokovu iSolunu. Bio u~iteq u Velesu, Skopqu,Tetovu i Prilepu. Aktivno u~estvovao ubugarskom crkvenom pokretu, angaòvan upozori{tu i drugim javnim poslovima,kolekcionar etnografskog i istoriograf-skog materijala.

„nacijom“ potrebno je da svi, ili baremneki od navedenih uslova budu ispuweni.


G. Uop{tavawe i pojednostavqivawe

(1929)

Hajde da napravimo definiciju koja bi, ko-liko god je to mogu}e, odgovarala svakojnaciji. Oni koji poseduju:bogatu riznicu se}awa,iskrenu ̀ equ i saglasnost da ̀ ive zajedno,zajedni~ku voqu da se brani zajedni~kaba{tina,~ine zajednicu koja se naziva „nacija“. U

skladu s tim, ukoliko kaèmo da zajedni-ca koju ~ine pripadnici jedne kulture je-ste „nacija“, onda samo navodimo najkra}udefiniciju „nacije“.


[ta misli{, za{to postoji tolikomnogo definicija i mogu}nosti de-

finisawa nacija? Moè{ li pojedineAtaturkove definicije povezati sodre|enim istorijskim situacijama kojesu mogle uticati na wegovo poimawenacije?Moè{ li ti sam/a da ponudi{ nekudefiniciju?

94


IIIb. Samoodre|ewe

?

III-6. Biti Albanac – mi{qewe Pa{kaVase (1879)

Bili oni muslimani, pravoslavci ilikatolici, Albanci su, uvereni smo, istokao i pre trideset vekova, najstarijievropski narod, rasa koja je najmaweizme{ana sa ostalim poznatim rasama; to

je neverovatan i neobja{wiv fenomen,ali ta se rasa oduprla vremenu koje sveuni{tava i mewa, uspela je da sa~uva je-zik, iako nije imala kwièvnost ili raz-vijenu civilizaciju i, povrh toga, uspelada sa~uva svoj izvorni i karakteristi~niprofil a da pri tom ne bude nedruèqu-biva, i da u svom pona{awu ne ispoqava



podozrewe prema verovawima i rituali-ma religija koje je primila tokom pobed-ni~kog hoda kroz vekove.

Vasa, str. 22

Pa{ko Vasa (1825-1892), istaknuti

albanski pisac i dràvnik XIX veka,ro|en u Skadru. Posle mladala~kih avantu-ra (u~estvovao je u revoluciji u Italiji1848. godine), u{ao u dràvnu slu`buOsmanskog carstva i na kraju postao names-nik Libana. Bio je lojalan slu`benikCarstva, ali je istovremeno osnovao neko-liko albanskih kulturnih dru{tava i naalbanskom objavio mno{tvo tekstova oalbanskom jeziku, istoriji i politici. We-gov politi~ki ciq nije bio stvarawe neza-visne Albanije, ve} okupqawe svih koji na

teritoriji Osmanskog carstva govorealbanskim jezikom u jednu administrativnu

jedinicu (vilajet) koja }e imati izvesnistepen autonomije.

Sl. 11. Nacija u slikama – slovena~ka

razglednica (po~etak XX veka)

Sl. 12. Nacija u slikama – rumunska

razglednica (po~etak XX veka)

România, str. 55

Ovo je jedna od niza razglednica kojeprikazuju Rumune u tradicionalnoj

no{wi i pri svakodnevnim poslovima.

Uporedite ove dve razglednice.Moè li motiv sa razglednice da

doprinese ja~awu nacionalnog identi-teta? Ako moè, kako?

III-7. Biti Tur~in – mi{qewe dr Rize

Nura (1932)

Turska nacija je jedna od Bogu najmilijih

nacija. Mudrost, heroizam, znawe i umet-ni~ke sposobnosti woj su date vi{e noijednoj drugoj. I pre i posle Hrista mi smostvorili mnogo civilizacija na prostoruod Kineskog mora pa sve do Balkana,Egipta, Maroka. Stoga, zbog vrednosti kojuima draguq sposobnosti u turskoj krvi [...].

Nur, str. 523

95


?



III-8. Biti Slovenac – Dimitrije Rupel o

naravi Slovenaca (1987)

U pro{losti je, ~ini se, versko preobra}awebilo glavno oru|e oslobo|ewa Slovenaca.Preobra}awe zna~i promeniti boga, svece,moral i kulturu. Ono je dru{tveni prevratkoji mewa vrednosti, ideje, pravila i zakone.Preobra}awe iz jedne vere u drugu ka-rakteri{e Slovence od samog po~etka. [...]

Nijedno veliko preobra}awe nije gurnuloSlovence unazad. Naprotiv, zahvaquju}iwima mi smo opstali i napredovali. S dru-ge strane, ìvot pun preobra}awa zna~i istvarawe posebnog mentaliteta ili nacio-nalnog duha. Taj bismo mentalitet provi-zorno mogli nazvati duhom prilagodqi-

vosti, kompromisa i potiskivawa, ali iracionalosti i otvorenosti. U politici suSlovenci ~esto pravili samo male korake,neprijatna savezni{tva i bili fleksibil-ni, zbog ~ega su povremeno trpeli o{tramoralna prebacivawa. Zbog takvog menta-liteta oni ~esto pate od ose}aja rezignaci-

je, koja ih nagoni i da napuste svoju zemqu, aimaju i visoku stopu samoubistava.

Stokes, str. 281

Dimitrije Rupel, slovena~ki inte-

lektualac i politi~ar. Ro|en 1946.godine, studirao kwièvnost i sociologiju,bio vanredni profesor na Univerzitetu uQubqani. Tokom osamdesetih ure|ivaokriti~ki usmerene ~asopise Problemi iNova revija, zalagao se za slovena~ku neza-visnost i januara 1989. godine postao pred-sednik Slovena~kog demokratskog saveza.SDU je bio deo opozicione koalicijeDEMOS koja je u aprilu 1990. godine pobe-dila na prvim vi{estrana~kim izborima uSloveniji. Posle tih izbora on je postao

jedan od vode}ih slovena~kih politi~ara iu dva navrata ministar spoqnih poslova.

Poku{aj da u prethodna ~etiri teks-ta umesto zamenice „mi“ umetne{

odrednicu tvog nacionalnog identite-ta. Da li pronalazi{ neke zajedni~keelemente? Napravi spisak zajedni~kihelemenata i razlika.

III-9. Se}awa Georga Jonesku-Giona

(1889) – rumunski seqaci se ne poisto-

ve}uju sa svojom nacijom

Ko se ne se}a da si jo{ pre nekoliko godina

mogao da pita{ seqaka: „[ta si ti?“, a dati on, ~e{kaju}i se po glavi, odgovori uz po-

nizni sme{ak: „Pa, gospodine, {ta bi treba-

lo da budem? Ja sam, kao i svi hri{}ani,

hri{}anin koji stoji pred Bogom“. A ako ga

pita{, govore}i wegovim re~nikom: „Pobo-

gu, ro|a~e, za{to kaè{ samo hri{}anin?

Hri{}anin! Pa i Bugarin je hri{}anin... i

Moskovqanin, i Grk... Ti si hri{}anin, ali

si i jo{ ne{to, zar ne? Zar ne ose}a{ da si

po svojim precima Rumun, Rumun zelen kao

hrast, sa sna`nim rukama koje }e poraziti

neprijateqe.“ „Pa, gospodine“, odgovori}eti seqak, „ne razumem se ja u te stvari, vi

govorite kao iz neke kwige...“Ionescu-Gion, str. 16-17

Georg Jonesku-Gion (1867-1904), dosta

objavqivao kao novinar i istori~ar.Studirao u Briselu i Parizu, i radio kaosredwo{kolski profesor francuskog iistorije, da bi kasnije postao glavniinspektor za sredwo{kolsko obrazovawe.Ovo je odlomak iz govora na skupu odrà-nom u bukure{tanskom Atenaumu.

Kako je ovde predstavqena razlikaizme|u verskog i nacionalnog iden-

titeta? [ta je Jonesku-Gionu va`nije?Za{to je krajem XIX veka nacionalniidentitet postao va`niji od verskog?Moè{ li da uo~i{ vezu izme|u toga istvarawa nacionalne dràve?

96


?

?





Na svetskoj izlo`bi svaka dràvaèli da istakne svoju posebnost.

[ta je prikazano na ovom bosansko-hercegova~kom paviqonu 1900.

godine? Analiziraj pozadinu slike(arhitektonske elemente), ode}u, na-

me{taj, pona{awe i izgled qudi.Prikupi podatke o posledwoj Svetskojizlo`bi i u~esnicima iz tvoje zemqe.[ta je tvoja zemqa odabrala da na wojprikaè?

98


22 Sli~an raspored boja je bio i na zastavi Francuske, mada je umesto crne bila svetloplava.

?

IIIv. Nacionalna znamewa

III-11. Riga od Fere – predlog zastave iznamewa Gr~ke (1797)

Na zastavi i znamewima Gr~ke treba dabude Heraklova palica s tri krsta; zasta-va i znamewa su trobojne, crveno na vrhu,belo u sredini i crno dole.22

Crveno predstavqa carsku purpurnu boju isamoodre|ewe gr~kog naroda; tu boju sukoristili na{i preci kada su kretali uboj kako se rane koje krvare ne bi videlei demoralisale druge borce.

Belo je simbol ~istote na{e borbe protivtiranije.Crno je smrt na koju smo spremni u borbi zaslobodu i otaxbinu.Svi gr~ki vojnici nose {lemove.Svi gr~ki vojinici imaju bajonete koje kaoma~eve nose zadenute za pojas, ili, ako jepotrebno, i za vreme vojne parade, stav-qene na pu{ke.Ode}a gr~kog vojnika je juna~ka ode}a kojase sastoji od crnih kra}ih pantalona,

bele ko{uqe i crvenih ~arapa ili doko-lenica.Svi Grci i Grkiwe, kao i svi stanovniciove republike, moraju imati na {lemovi-ma i kapama oznaku poput ove gore prika-zane, nacrtanu ili izvezenu na belojtkanini ili utisnutu na bronzi: to je znakraspoznavawa me|u slobodnim demokrata-ma i jednakom bra}om.

Pá±†¨v¬v , str. 555-556

Posle sticawa nezavisnosti, Gr~ka je prihvatila samo nekoliko Rigi-

nih predloga. Poku{aj da iznese{ raz-loge za i protiv prihvatawa ~vrstihpravila odevawa za sve stanovnike

jedne dràve.Uporedi zastavu koju je predloìo Rigasa sada{wom gr~kom zastavom (sl. 17).

?



Dve ènske figure predstavqajudve rumunske kneèvine, Moldaviju

i Vla{ku, koje su se 1859. godine ujedinileu jednu dràvu.

[ta je bio ciq upotrebe likovnihelemenata koji direktno aludiraju

na naciju, na zastavi koja je napravqenaza jednu lokalnu ustanovu?

Sl. 15. Rumunska zastava

bukure{tanske gradske garde za natpi-som „Snaga izvire iz jedinstva“ (1867)

Sl. 14. Zastava gr~kog ostrva Psare tokom Rata za nezavisnost, na kojoj stoji

parola „Sloboda ili smrt“, krst i simboli tajnog dru{tva „Filiki eterija“

99


?

Simaies, str. 22



III-12. Zna~aj albanske zastave, govor

episkopa Fan Stilijan Nolija na

pogrebu Faika Konice (1942)

Dozvolite da kaèm i nekoliko re~i oalbanskoj zastavi. Kao {to znate, nijednazastava iz na{eg susedstva nije starija odvek i po, a neke nisu stare ni ~itav vek.Na{a zastava je stara najmawe 500 godina,a mo`da ~ak i nekoliko vekova vi{e. Ona

je bila zastava \er|a Kastriota Skender-bega, albanskog nacionalnog heroja koji se25 godina borio protiv Turaka i bio pos-ledwi hri{}anski borac koji je na Balka-nu uspe{no prkosio najve}im turskim sul-tanima. Posle Skenderbegove smrti,Albaniju su napustile evropske sile i ona

je bila osu|ena da jo{ ~etiri veka grcapod te{kim turskim jarmom. Za to vreme jeSkenderbegova zastava zaboravqena – ni-ko nije znao za weno postojawe sve dok je-

dan mladi nau~nik nije u bibliotecina{ao Barlecijevu biografiju Skenderbe-ga, i u woj sliku te zastava. Taj nau~nik jebio Faik Konica i ta zastava sada prekri-va wegov kov~eg, crvena zastava sa crnimdvoglavim orlom upravo je ona koju je Ko-nica „ponovo otkrio“.

Konitza 2000, str. 174

Ovaj govor je odràn u SjediwenimDràvama, za vreme Drugog svetskog

rata, dok je Albanija bila pod italijanskomokupacijom. Fan Noli (1882-1965) je biopravoslavni episkop i {est meseci tokom1924. albanski premijer i regent. Zbog pro-tivqewa Ahmedu Zoguu morao je da ode uizbegli{tvo, nastanio se u SjediwenimDràvama gde je bio kqu~na osoba za odr-àvawe komunikacije izme|u Albanije iAmerike. Objavio je nekoliko kwièvnih iistorijskih radova, kao i rasprava posve}e-nih verskim pitawima. Sa 63 godine (1945)stekao je titulu doktora na Univerzitetu uBostonu gde je odbranio disertaciju o Sken-derbegu. Iako su se wegovi odnosi saFaikom Konicom (vidi II-35) pogor{ali ka-da je Konica postao albanski ambasador uVa{ingtonu dok je Zogu bio na vlasti, Nolii Zogu su intenzivno sara|ivali posle oku-pacije Albanije 1939. godine.

Analiziraj tekstove III-11 i III-12.Zna{ li zna~aj zastave tvoje

zemqe? Da li svoju zastavu povezuje{ snekim posebnim doga|ajem ili ne~imdrugim zna~ajnim?

Zastava i grb su kombi-nacija simbola tri vo-

de}e nacije u prvoj Jugoslaviji

Koja je svrha ove slike?

Sl. 16. Zastava i grb Kraqevine Srba, Hrvata i

Slovenaca / Kraqevine Jugoslavije (od 1929)

100


?

?

Dimi}



Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska,Hrvatska, Kipar, Gr~ka, Biv{a Jugoslo-venska Republika Makedonija, Rumunija,Slovenija, Srbija i Crna Gora, Turska

Poku{aj da shvati{ zna~ewe ovihzastava. Uporedi boje i wihov ras-

pored. Uporedi ove zastave sa zastava-ma ostalih evropskih zemaqa.

Sl. 17. Dana{we zastave zemaqa jugoisto~ne Evrope

101


?

III-13. Himne

A. Gr~ka himna (1823)

Znam za sve vas stare,Boànski vaskrsle,U svetlu vam o~i zareDok se ma~evi kale.

Iz grobova na{eg rodaDuh }e va{ da sine pravoKad kliknemo vama – zdravo!@ivela, ìvela sloboda!

Dugo ste biliMe|u svetom {to àliêkaju}i glasKoji }e vas pozvati

Ah, sporo stiè taj danJer nikog ne be{eDa se u senci tiranaNa tako ne{to usudi

A sad, sinovi, izdrìteI uzbu|eni dah zadrìteU boj kreniteTraè} slobodu il smrt

Iz preda~kih grobovaUsta}e duhoviJer mi ih zovemo:@ivela, ìvela sloboda!

Kapsomenos, str. 93-94



Stihove gr~ke Himne slobodi napisao je Dionisije Solomos, jedan od najve-

}ih gr~kih pesnika (1798-1857). Tu pesmu od158 stihova napisao je 1823. godine, tokomgr~kog rata za nezavisnost. Prve dve strofe,

za koju je muziku komponovao Nikolaos Man-tacaros, progla{ene su 1864. godine za na-cionalnu himnu Gr~ke, umesto prevoda himneBavarske, koji je do tada bio u upotrebi.

B. Hrvatska himna (1835)

Lijepa na{a domovino,Oj juna~ka zemqo mila,Stare slave djedovino,da bi vazda sretna bila!Mila kano si nam slavna,

Mila si nam ti jedina.Mila kuda si nam ravna,Mila kuda si planina!Teci Dravo, Savo teci,Nit ti Dunav silu gubi,Siwe more svijetu reci,Da svoj narod Hrvat qubi.Dok mu wive sunce grije,Dok mu hra{}e bura vije,Dok mu mrtve grobak krije,Dok mu ìvo srce bije!

Za Hrvatsku, str. 5

Stihove hrvatske himne napisao jeAntun Mihanovi} (1796-1861) i objavio

u kwièvnom ~asopisu Danica 1835. godine.Mihanovi} je ro|en u Zagrebu, bio je oficir uvojsci Habzburgovaca i kasnije diplomata.Muziku za stihove je ~etrdesetih godina HIHveka napisao Josip Ruwanin (1821-1878),tako|e habzbur{ki oficir. Hrvati su tupesmu po~etkom HH veka po~eli da doìvqa-vaju kao svoju himnu. U komunisti~koj federa-tivnoj Jugoslaviji je priznata kao himna ta-

da{we republike Hrvatske i u zvani~nimprilikama je izvo|ena tek posle jugosloven-ske himne (Hej, Sloveni). Od 1991. godine jepesma Hrvatska domovino, poznatija pod na-zivom Lijepa na{a domovino, postala himnadràve Hrvatske. U prvoj verziji pesme se nepomiwe „siwe more“ – te dve re~i su dodatedevedestih godina pro{log veka.

V. Albanska himna (1912)

Pod zastavom kao jedanS jednom èqom i jednim ciqem,Zakletvu poloìsmoU borbu za spas.

Samo ro|eni izdajnikBorbe se stra{iDok hrabar mu~eni~kiPada i za domovinu strada.Pu{ke u rukama ~vrsto drìmoI domovinu nikome ne damo.A ni svojih prava dati ne}emoI svakog neprijateqa istera}emo.Sam Gospod re~eNarodi }e nestajatiAli – Albanija }e ìveti

Jer mi borimo se za wu, samo za wu.www.albanian.com/information/history/index.html

Stihove je napisao Aleks StavreDrenova alijas Asdreni (1872-1947).

Drenova je deo ìvota proveo u Rumuniji iumro je u Bukure{tu. Izvorni naslov pesme

je Betimi mi flamur ( Zakletva zastavi), a prviput je objavqena 1912. godine u Liri e Shqipe- rise (Sloboda za Albaniju), albanskim novi-

nama koje su se izdavale u Sofiji. Prve dvestrofe, sa muzikom ]iprijana Porumbeskua(1853-1883) progla{ene su za albanskuhimnu 1912. godine.

[ta zna{ o himni svoje zemqe?

102


?



Sl. 18. Istorijat dràvnog grba

Bugarske od 1741. godine do danas

Koji elementi su zajedni~ki na svimovim varijantama grba?

[ta je predstavqeno na grbu tvojezemqe? Odredi simboli~ki zna~aj ele-menata koji ~ine grb.

Sl. 19. Srpski grb prema nacrtu

Pavla Ritera Vitezovi}a (1701)

Davidov, str. 21

Sl. 20. Grb Kraqevine Srbije

(osamdesete godine HIH veka)

Qu{i}, 2001

Na ovom grbu su kombinovani carski(vizantijski) dvoglavi orao i {tit

sa ~etiri „S“. Nacrt {tita je uradio isto-ri~ar i politi~ar Stojan Novakovi}.

Uporedi ove dve slike. Analizirajsli~nosti i razlike. [ta misli{ o

wima?

103


?

?



104


Sl. 21. Crnogorski grb

Za{to je dràvi potreban grb i {tabi grb trebalo da izrazi? Da li grb

treba smatrati elementom nacionalnog

identiteta, ili pak identitetadràve?

Sl. 22. Monarhija i dràva – rumun-

ska razglednica sa likom kraqa

Karola I (1866-1914)

Za{to je napravqena razgledica salikom kraqa? Kako je vladar na woj

prikazan? Kakva ose}awa i stavovetreba da nam prenese ta razglednica?

III-14. Poku{aj da se u Gr~koj uvede

narodna no{wa (1843)

U interesu privrede i nacionalnog ponosa,a da bi se izbegli strani luksuz i iskvare-nost [{to je Gr~ku i dovelo u situaciju u ko-

joj se danas nalazi] vaqalo bi [...] uvestinarodnu no{wu: jeftinu, prikladnu, ele-gantnu, sa{ivenu od materijala koji se naj-~e{}e upotrebqavaju i da ih mogu sa{itilokalni kroja~i [...] koja }e odraàvati na-{u nacionalnost, sve nas povezati u nacio-nalno jedinstvo i pomo}i u stvarawu naci-

je. Grci, koji su nacija za sebe, istovremenoi deo Evrope i deo Azije, slavqeni zbogsvojih velikih predaka, svakako morajuimati nacionalnu no{wu, nacionalnoobrazovawe, nacionalnu kuhiwu [...]

Politis, str. 124

Poku{aj da razume{ za{to pisacèli da uveri qude kako je ne-

ophodno imati narodnu no{wu. Da li seslaè{ s wegovim tvrdwama? Da li utvojoj zemqi postoji „narodna no{wa“?

Sl. 23. Srpska seqanka u

tradicionalnoj no{wi (1865)

Todi}, str. 132

?

?

?



Dràvni praznici sluè za obele-àvawe kqu~nih doga|aja u stvarawu

nacionalne dràve. Tokom istorije jednedràve, a s obzirom na promewene poli-ti~ke okolnosti, mogu se promeniti i praz-nici, ali ima i dràva, kao {to je recimoAlbanija, koje kroz ~itavu svoju istorijuslave iste praznike. Dobar primer dràvekoja je mewala svoje praznike jeste Rumuni-

ja, koja je u drugoj polovini XIX veka i prvojpolovini HH veka kao svoje najva`nijedràvne praznike obeleàvala 24. januar,

dan ujediwewa Vla{ke i Moldavije 1859.godine, i 10. maj, koji je imao trostruku sim-boliku: tog dana je krunisan Karol I odHoencolerna za kneza Rumunije (1866), za-tim, progla{ena je nezavisnost (1877) i kra-qevina (1881). Za nacionalne praznike suprogla{eni i ro|endani kraqa i kraqice.Za vreme komunisti~kog reìma glavni na-cionalni praznik je bio 23. avgust (1944), aostali praznici su bili od me|unarodnogzna~aja: Prvi maj i Sedmi novembar. Poslepada komunisti~kog reìma za dràvni

praznik je izabran 1. novembar (1918) jer jetog dana, ujediwavawem Transilvanije saKraqevinom Rumunijom, nastala VelikaRumunija.

Koji doga|aji se obeleàvaju uzemqama jugoisto~ne Evrope? Koji

se jo{ istorijski datumi obeleàvaju utvojoj zemqi?

Organizujte istraìvawe:

Saznaj ne{to vi{e o dràvnim prazni-cima u tvojoj zemqi i o tome kako qudirazumeju i pamte te datume. To moè bi-ti zanimqivo. Razgovaraj o tome sa ~la-

novima porodice ili poznanicima kojeodabere{ da ti pomognu u istraìvawu.Pitaj ih {ta znaju o zna~aju dràvnihpraznika, da li su nekada ranije slavi-li ne{to drugo, kako su se dràvnipraznici obeleàvali dok su oni bilimladi i kako su provodili vreme tokompraznika.Poku{aj i da sazna{ koliko su biliva`ni verski i tradicionalni prazni-ci u zajednici u kojoj ìvi{.

Tabela 3: Dràvni praznici u sada{wim dràvama jugoisto~ne Evrope

105


?

www.seeeurope.net; http://eh.wikipedia.org

Zemqa Datum Doga|aj

Albanija 28. novembar Dan nezavisnosti (1912)

BRJ Makedonija 8. septembar Dan nezavisnosti (1991)

Bosna i Hercegovina 1. mart Dan nezavisnosti (1992)

Bugarska 3. mart Dan oslobo|ewa (1878)Gr~ka 25. mart Dan nezavisnosti (1821)

Kipar 1. oktobar Dan nezavisnosti (1960)

Rumunija 1. decembar Dan ujediwewa (1918)

Srbija i Crna Gora 27. april Dan Savezne Republike Jugoslavije (2002)

Slovenija 25. jun Dan dràvnosti (1991)

Hrvatska 8. oktobar Dan nezavisnosti (1991)

Turska 29. oktobar Dan republike (1923)





Analiziraj na koji su na~in pred-stavqene ove zemqe i wihova naci-

onalna obele`ja. Obrati pa`wu na to{to su predstavqene ènskim likovi-ma.

III-15. Istorijski koreni makedonske

nacije – \or|i Pulevski, Za Makedonce

(1879)

Za MakedonceNa{a otaxbina, Makedoncima dragaBila je kraqevina kraqa FilipaI drevno carstvo Aleksandra cara.Na{ makedonski car, u celom svetu poznat

Kao Aleksandar VelikiOstavio je svoje balkansko carstvoSvim slovenskim br|anima.[...]Moramo voleti otaxbinu,I ~initi sve da je dobijemo,Jer to je na{e staro makedonsko carstvo.Hajdemo svi zajednoU~inimo sve da sebe spasemo [...]I na{u pravoslavnu makedonsku bra}u.

Budimo kao jedan i borimo se hrabroKao na{i preci uz cara Aleksandra.Neka na{e pesme ~uvaju uspomenu na nas.Neka istorija oìvi,A mi }emo ostvariti ono {to nam je ostavi-la u amanet.Lepe su uspomene na na{e stare make-

B. Francuske razglednice na kojima su predstavqene Srbija i Crna Gora

107


?



donske pretke,Svojim delima mi moramo posvetitiwihove kosti,I pretvoriti ih u zlatne vence.Neka se zavijori stari makedonski barjak

Sa svetim \or|em na jednojI svetim Dimitrijem na drugoj strani.Pa }emo se boriti ispod tih svetih znaka[...]

Pulevski, str. 57-58

\or|i Pulevski (1838-1895), objavionekoliko komparativnih re~nika,

gramatika makedonskog jezika i predlogapravopisa, kratkih istorija, genealogija izbirki narodnih pesama. Bio je tipi~niromanti~ar, èleo je da pomogne stvarawumakedonske nacije povezuju}i „zlatno doba“drevne Makedonije sa dana{wim Makedon-cima koji govore slovenskim jezikom. Iakonije bio pesnik, objavio je Makedonsku pes-

maricu u Sofiji 1879. godine.

[ta misli{ o ciqevima i poruciove pesme? [ta je pesnik hteo da

nam saop{ti? Za{to je odlu~io da pi{eu stihovima?

Sl. 25. Heroji istorije kao savremeniuzori

A. Leonida, kraq u drevnoj Sparti,

poru~uje Persijancima da se ne}e pre-

dati: „Μολων Λαβε“ („Do|ite i sami

uzmite“), slika iz gr~kog uxbenika

(1901)

Koulouri, str. 72.

Koje vrednosti i stavove prenoseova slika i propratni tekst? Kako

je Leonida predstavqen u odnosu nadruge figure sa slike? Koje on mesto

zauzima u prostoru slike? Za{to?

B. Pogibija Vase ârapi}a23 pri-

likom osvajawa beogradske tvr|ave

1806. – slika Anastasa Jovanovi}a

(1817-1899)

Narodni muzej, Beograd

Kakva je uloga ove slika? Kakvaose}awa i stavove treba da namprenese ova slika?

III-16. Se}awe dr Rize Nura o uticaju

narodnih pri~a o junacima

îtao sam ih sa zadovoqstvom i uzbu|e-wem. [to sam vi{e ~itao, to sam vi{e è-leo da i sam budem heroj. Sada mi je tek jas-no da su te kwige govorile o drevnim he-

rojstvima Turaka. [teta {to to danas vi-{e nema nikakvu vrednost. Potrebno je po-novo pisati o tome i predstaviti na mo-derniji na~in [...] Koliko su va`ne te kwi-ge? Potpuno sam uveren da 90 odsto obra-zovawa koje su Turci sticali u toku detiw-stva, i koje ih je podstaklo da i sami

23 Vasa ârapi} je jedan od vo|a Prvog srpskog ustanka (1804-1813).

?

?

108


?



postanu heroji i osvoje toliko mnogo,

dolazi upravo iz takvih kwiga. One pri-povedaju o herojstvima Turaka od kada suprimili islam. Treba to malo prilagoditii ponovo napisati jer moè da bude vrlo

korisno za nacionalno obrazovawe.Nur, str. 90-91

[ta misli{ o ulozi kwièvnosti u ja~awu nacionalnog identiteta? Da

li si ~itao kwièvna dela koja suoblikovala ideju tvog nacionalog iden-

titeta?

NATIONS AND STATES IN SEE

109

?

Sl. 26. Simboli~ko predstavqawe

politi~kih doga|aja

A. Crnogorski ustanak – slika \ure

Jak{i}a (1832-1878)

Narodni muzej, Beograd

Postavi dva pitawa u vezi sa ovomslikom. Uporedi tvoja pitawa sa

pitawima drugih u~enika.

B. Ujediwena Bugarska – slika

Nikolaja Pavlovi~a (1885)

Slika predstavqa trenutak ujedi-wewa Bugarske i Rumelije 1885.

godine. Bugarska se maj~inski odnosi premanovoj zemqi. U pozadini osoba koja pla~etreba da sugeri{e kako su i druge zemqeèlele da se prikqu~e Bugarskoj, ali nisumogle.

Opi{i sliku. Pogledaj ode}u. [tamoè{ o tome da kaè{?

Koje su sli~nosti, a koje razlike izme-|u ove slike i „Slobodne Bugarske“?Kakva je uloga slika sa tematikom izistorije?

?

?



III-17. Rumunski zakon o o~uvawu

uspomene na narodnu heroinu

Ekaterinu Teodoroiju (1921)

Zakon o spomeniku, rodnoj ku}i i ènskom

institutu „Ekatarina Teodoroiju“^lan 1. – Za o~uvawe uspomene na svetudevicu heroinu Ekaterinu Teodoroiju, koja

je hrabro poginula za svoju otaxbinu, ugradu Targu-Jiuu bi}e podignut spomenikkao deo komemorativnog centra u slavu„pobede na Jiuu“, na kojem }e biti upisanaimena svih oficira koji su pali u pobedo-nosnoj bici u dolini reke Jiu, a na prvommestu }e biti ime Device potporu~nika.Izgradwa, odràvawe i nadzor nad spome-nikom je u nadle`nosti „Dru{tva za grobo-

ve heroja palih u ratu“, a pod nadle`no{-}u Ministarstva rata.Ministarstvo }e putem javnog konkursaodabrati odgovaraju}i projekat za izgrad-wu spomenika.^lan 2. – Posmrtni ostaci Device }e bitipreneti iz Muncelula i sahraweni u pod-no`ju spomenika. Pomen }e se odràvatisvake godine na dana kada je donesenspecijalni zakon o ~uvawu uspomene naheroje.

Osim toga, bogosluèwe za upokojene ilitija bi}e odràvani u Vadeni (Gorj),rodnom mestu Heroine, na dan pobede kodreke Jiu, i sve {kole u zemqi }e tadauprili~iti predavawa na tu temu.^lan 3. – Ku}a u selu Vadeni, oblast Gorj,u kojoj je Devica ro|ena, bi}e obnovqena itrajno sa~uvana, kao i dvori{te, i oboje }ebiti progla{eno za mesto od istorijskogzna~aja.[...] Jedna ku}a }e biti sagra|ena za poro-

dicu Heroine, u istom mestu, koja }e napoklon dobiti {est ari zemqe, stoku ioru|e neophodno za odràvawe skromnogseoskog doma}instva.

Odredbe ovog zakona ne iskqu~uju poro-di~nu penziju koja se daje kao pomo} porod-ici preminulog brata Heroine. [...]^lan 6. – Pod nadzorom Predsedni{tvaVe}a, Ve}e ministara }e ministarstvima

raspodeliti novac prikupqen za spome-nik, ku}u i {kolu.„Monitorul...“, str. 3112

Ekaterina Teodoroiju (pravo imeToderoiju) (1894-1917), }erka seqa-

ka, radila kao medicinska sestra 1916.godine. Nemci su je zarobili u bici kodPodul Jiua, ali je pobegla i nastavila dase bori u Valea Jiui. Kada je od eksplozijegranate rawena u obe noge, od kraqa

Ferdinanda I (1914-1927) je dobila ordenVirtutea militara (Vojni~ka vrlina) i ~in pot-poru~nika. Ponovo je radila u bolnici uJa{iju, da bi se posle opet vratila u borbe-nu jedinicu i vodila bataqon u borbi kodMara{e{tija gde je u no}i izme|u 22. i 23.avgusta 1917. godine i poginula.

[ta misli{, za{to se smatralo

va`nim da se podigne spomenikEkaterini Teodoroiju? Kakav je onasimbol? Kakva se ose}awa prenose krozse}awe na wu, i kome se ona prenose?[ta misli{, da li je veli~awe herojausmereno na se}awe samo radi wihsamih, ili je glavni ciq u sferi obra-zovawa, ili ~ak politike? Nabroj trili~nosti koje su najistaknutiji nacio-nalni simboli u tvojoj zemqi. Koliko jeod wih mu{karaca, a koliko èna i

dece? Po kojim delima su oni postalislavni?

110


?



Sl. 28. Hrvatska po{tanska marka sa

likom slavnog ko{arka{a Draèna

Petrovi}a (1994)

Posle uspe{ne karijere DraènPetrovi} je tragi~no izgubio ì-

vot u automobilskoj nesre}i 1993. godine.On je bio verovatno jedini Hrvat koji je

jednoglasno prihva}en kao nacionalniheroj modernog doba.

Za{to se sportske zvezde ponekad

smatraju nacionalnim herojima?Kakvu vrstu heroizma oni predstavqa-

ju? Kakav je odnos tog heroizma i hero-izma u ratu i pokretu otpora?Za{to je lik Draèna Petrovi}a napo{tanskoj marki?

Sl. 27. Rumunski plakat povodom 70

godina od osnivawa moderne dràve

(1929)

Na plakatu je prikazana mapa VelikeRumunije, a po woj su ra{trkane sli-

ke istaknutih istorijskih li~nosti i poli-ti~kih vo|a. U centru je slika mladog kra-qa Mihaila I. Druge li~nosti su vezane ili

za ideju rumunskog ujediwewa (MihailHrabri, vla{ki knez 1593-1601, koji je nakratko vreme ujedinio Vla{ku, Moldaviju iTransilvaniju; Aleksandar Joan Kuza, iza-bran za kneza Moldavije i Vla{ke 1859;Mihail Kogalni~eanu, premijer za vremevladavine Kuze), ili pak ideju monarhije(kraqevi Karol I i Ferdinand I). Sa stranese vide likovi rimskog cara Trajana i da-~anskog kraqa De~ebala, simbola plemeni-tog porekla Rumuna. Datum od{tampan navrhu plakata, 10. maj, u to vreme je bio naci-onalni praznik u Rumuniji zato {to je na tajdan Karol I progla{en za kneza Rumunije(1866), a zatim, na taj dan je progla{ena ne-zavisnost Rumunije (1877) i progla{enoRumunsko Kraqevstvo (1881).

Zna{ li za neke sli~ne plakate utvojoj zemqi? Da li zna{ za neke

sli~ne vrste propagandnih plakata?Uporedi ovaj plakat sa Sl. 16. Kakva jesvrha takvim materijala?

111


?

?



III-18. Savremeni istori~ar o istoriji

albanskog grba (2000)

Nacionalni grb: dvoglavi crni orao ra-{irenih krila na crvenom {titu. Naprav-

qen je na osnovu heraldi~kog simbola na-cionalnog heroja \er|a Kastriota Sken-derbega (1405-1468). Prvi put se kao he-raldi~ki simbol pojavio na Skenderbego-vom pe~atu. Na pe~atu je dvoglavi orao ra-{irenih krila i {estokraka zvezda. Oti-sak pe~ata je prona|en na dokumentima iz1459. godine, kada su papa Pikolomini II i

Kongres iz Mantove priznali simboleSkenderbega.

www.albanian.com/information/history/index.html

Za{to istori~ar tvrdi da je grbwegove nacionalne dràve star islavan? Za{to je to danas zna~ajno?

[ta ti misli{ o ulozi nacionalnihsimbola?

112


?



IV a. Ideologije koje su doprinele izazivawu sukoba

ÊTVRTO POGLAVQE

Sukob nacionalisti~kih ideologija

Stara metafora predstavwa Balkan kao evropsko „bure baruta“, i sugeri{e nam da taj re-gion ~ini skupina sitnih i gramzivih dràva. Ta predstava je nastala krajem HIH i po~et-kom HH veka, a wenu primerenost su „dokazali“ balkanski ratovi i atentat u Sarajevu1914. godine. Naravno, ona je u velikoj meri pogre{na. Prvi svetski rat jeste po~eo suko-bom Austrougarske i Srbije, ali nisu qudi s ovog podru~ja odgovorni za to {to se taj sukobpretvorio u masakr globalnih razmera. Osim toga, zlo~ini po~iweni u jugoisto~noj Evropinalaze se veoma nisko na lestvici uàsa u HH veku. Ipak, to ne zna~i da pojedini oblicinacionalizma u jugoisto~noj Evropi nisu odgovorni za to {to su doveli do besmislenihsukoba i stravi~nih zlo~ina.

U ovom nastavnom materijalu ne èlimo da pruìmo ilustraciju uàsa koji su proiza-{li iz nacionalnih sukoba u jugoisto~noj Evropi. Mi smo, zapravo, poku{ali da to izbeg-

nemo i pa`wu smo usmerili na argumente i ideologije koji na prvi pogled mogu delovatilegitimno, ali koji su ipak naveli qude na nasilno postupawe. Verujemo da }e kriti~kipristup ovim istorijskim svedo~anstvima pomo}i mladim qudima da postanu zreli iodgovorni gra|ani.

U ovom poglavqu na{ ciq je bio da pokaèmo da nacionalni sukobi ne traju ve~no. Ustvari, istorijsko iskustvo jugoisto~ne Evrope, pa i drugih evropskih regiona, jasnopokazuje da svaki sukob pre ili kasnije mora i da se zavr{i, da }e mr`wu zameniti nekipozitivniji stav, da je boqi i sigurniji svet zaista mogu}, i da on upravo nastaje. Stvara-we Evropske unije i odnosi izme|u Francuske i Nema~ke tokom posledwih pet decenijapredstavqaju ohrabruju}e primere. Takav razvoj doga|aja, me|utim, ne ukazuje na to da }enacionalna dràva postati neva`na ili da }e je nestati. Uprkos o~ekivawima da }e

nacionalna dràva postepeno odumreti, sada je o~igledno da }e ona duè vreme bitiglavni ~inilac i evropske i svetske politike. Za dana{we generacije i daqe je va`nopoistove}ivawe s vlastitom nacijom, a promene kroz koje prolaze nacionalne dràve ite kako uti~u na na{ ìvot. Zato moramo voditi ra~una o tome da na{e nacionalnedràve budu dobar okvir za izgradwu zajedni~ke budu}nosti.

IV -1. Nacionalne predrasude prema

Nemcima u Hrvatskoj (1866)

Nikad ne bih volio plavu Wemicu. Jednom,zlom sudbinom, sreo sam jednog takvogwema~kog an|ela ve~nog mira. Potvrdilismo uzajamnu qubav, i onda je ta wema~kadjevojka po~ela da mi svira Les cloches du monastere – a ja po~eh da zijevam. A onda mi

je ~itala Matesonovu Bergruin. A ja zas-

pah. I ta plavu{anka je uzdisala po polasata dnevno, i tako sedam dana – a osmogdana je vi{e nije bilo. Ja volim hrvatske|avolice sa kojima se ~ovjek mora boritivi{e no s wema~kim Lujzama koje su mlakekao kakve slabo spravqene limunade.

[enoa, str. 164

113



[ta pisac misli o mladim Nemica-ma? Da li je u pravu? Zna{ li za jo{

neke ovakve predrasude? O kome sepri~a najvi{e viceva u tvom okruèwu?[ta misli{, kakvu ulogu igraju stereo-

tipi i predrasude? Imaju li oni nekustvarnu osnovu?

IV -2. Za{to je dr Riza Nur odbio da se

oèni strankiwom (1910)

Bili smo skup{tinski poslanici. U to vre-me sam dobijao mnogo bra~nih ponuda. Jed-na od devojaka je bila vrlo bogata i lepa.Veoma je bila zainteresovana i mnogo se

trudila oko mene. Srce mi se polako okre-talo woj. Bila je Albanka. Samo zbog toga

se nisam wome oènio. Govorio sam:

„Mora da bude Turkiwa. Do sada u na{ojporodici nije bilo tu|e krvi“.

Nur, str. 318

Kako obja{wava{ stav pisca ovog tek-

sta? [ta misli{ o wegovoj odluci?

IV -3 Neki pogledi na gr~ku „megale

idea“ (ideja velike Gr~ke) – razgovorprofesora Nikolaosa Saripolosa i

kraqa \or|a I (1877)

[...] Pod vla{}u Va{e krune, Viso~anstvo, jeste dràva sa prestonicom u Carigradu,koja vlada Kritom, Tesalijom i Epirom,Trakijom, Makedonijom, Crnim morem svedo predela blizu Trapezunta, Male Azijei egejskih ostrva, ne iskqu~uju}i i mojuzemqu, Kipar... „Previ{e ste ra{iriligranice Gr~ke“, prekide me kraq.

Politis, str. 63

Nikolaos Saripolos (1817–1887),stru~wak za pravo, profesor univer-

ziteta u Atini, u Memoarima opisuje raz-govor s kraqem \or|em I (1863–1913), vo|en1877. godine, kada je objasnio na koje sve te-ritorije, po wegovom mi{qewu, Gr~kapolaè pravo.

[ta misli{, za{to je kraq preki-nuo sagovornika? [ta je pisac

èleo da objasni kraqu?

IV -4 Istori~ar Aleksandru D. Ksenopolo rumunskom nacionalnom prostoru

(1888)

U pore|ewu sa drugim romanskim nacijamakoje ~ine zapadnu Evropu zasebnim konti-nentom, najve}a nepovoqnost geografskogpoloàja nas isto~nih Latina jeste to {tosmo izgubqeno ostrvo u okeanu tu|inskihnaroda.Sudbina je htela da rumunski narod ìvi

severno od Dunava i on je sada na velikojteritoriji od 300.000 kvadratnih kilo-metara, teritoriji ni{ta mawoj od itali-

janskog kopna, a ve}oj od polovine Francu-ske, zatvorenoj trouglom od tri velikereke. Te reke su Dunav na jugu, Dwestar kaoisto~na granica, i velika pritoka Dunava,reka Tisa, kao zapadna. Na gotovo ~itavomtom podru~ju Rumuni ìve u homogenim za-

jednicama, smatraju}i svojima i neke kra- jeve s one strane granice.

Xenopol, I. str. 43

Aleksandru D. Ksenopol (1847–1920), jedan od najistaknutijih rumunskih

nau~nika i humanista krajem HIH veka. Obja-vio mno{tvo tekstova na razli~ite teme,ali postao poznat i priznat, i u Rumuniji iu ~itavoj Evropi, po radovima na temu ru-munske istorije i teorije istorije. Kseno-pol je sastavio prvi vi{etomni pregledistorije Rumunije.

Kako je u ovom tekstu predstavqenrumunski identitet i rumunski naci-

onalni prostor? [ta misli{, da li pred-

stavqawe nacionalnog prostora moè

imati ideolo{ke i politi~ke ciqeve?

Zna{ li za slu~ajeve da je vi{e nacijapolagalo pravo na istu teritoriju?Navedi neki primer.

114

SUKOB NACIONALISTI^KIH IDEOLOGIJA

?

?

?

?



IV -5. Nacionalne podele u turskom par-

lamentu (1908–1914)

Napadaju}i nas, unionisti (Mladoturci) sutvrdili da smo se ujedinili sa neturcima

i stranim elementima koji su izdajniciotaxbine. To je bila la` i ne{to {to nemanikakve veze sa stvarno{}u. Ta~no je da jeu na{im opozicionim redovima biloTuraka, Arapa, Albanaca, Grka i Jermena,ali wih je bilo i me|u unionistima. Ustvari, ve}ina wih su bili unionisti [...]Unioniste je bilo mogu}e istisnuti na le-galan na~in, uz pomo} dobre organizacije.U to vreme Arapi su nameravali da osnujusopstvenu stranku. Vaqalo ih je najprenekako uvu}i u na{u „Vavilonsku kulu“, pa

ih tek onda savladati. To {to mi imamopravu Vavilonsku kulu nije ne{to lo{e –pa i unionisti su isti takvi. U stvari, ~i-tava zemqa je takva i {ta se tu moè? Na-ravno da }e i parlament biti takav. Arapigaje veoma opasne nacionalisti~ke ideje.Ukoliko neko napravi presedan na tomplanu, posledice mogu biti veoma ozbiq-ne. Kao u austrijskoj skup{tini. Takve ide-

je podràvju i Grci, ako ne otvoreno, ondabarem u potaji. [...] Ja sam spreman da umrem

za Tursku, ali to krijem kao tajnu. O tomenikom ne govorim. Ukoliko bismo to radi-li [govorili o turskom nacionalizmu]otvoreno, onda bi i drugi imali dobar raz-log da javno govore takve stvari. A to ondazna~i podelu u zemqi i weno nestajawe.Otaxbina (vatan) se prostire od Skadra doBasre i Jemena. Sastavqena je od 72 i podela. Ta situacija je najslabija strana Tur-ske i izvor velike opasnosti. Zato ja drh-tim na pomisao o stvarawu nacionalnih

partija. U to vreme je Husein Cahid, uprkostome {to je Albanac, pisao o „dominantnojnaciji“ koja je protiv Grka u Taninu.Istina, nije imenom pomenuo Turke, alikada postoji ustavno ure|ewe, onda nijedozvoqeno koristiti izraz „dominantnanacija“. Bio sam razgnevqen suludim sta-vom tog ~oveka i rekao sam: „On to ~ini

ili namerno ili zato {to mu je ambicijapreko o~iju nabacila gusti crni veo ne-znawa. On nije kadar da vidi koliku{tetu nanosi dràvi“. Nije bilo ispravnogovoriti o „dominantnoj naciji“ po{to

zemqu ~ini mnogo razli~itih nacija(mileta). U suprotnom, ne bi moglo bitiustavnog ure|ewa. Druga~ije bi bilo daTurska tim podru~jima vlada kao koloni-

jama koje imaju svoje zasebne zakone. Ali,onda ne bi bilo poslanika odatle. Kakobilo, Turska nema takvu mo}. [...] Grci su sezaista razjarili. Bili su protiv te domi-nantne nacije. Te zakonske odredbe subile kao iskre u buretu baruta. Voleo bihda je rekao Turci, a ne dominantna nacija.Ali on to nije rekao, nije mogao to da ka-

è. [...] Ipak, poku{ao sam da okupim opo-zicione grupacije. Razgovarao sam sauglednim poslanicima. Arapi nisu èle-li da se pridruè zajedni~koj stranci.Abdalhamid Zoravi je bio wihov vo|a. On

je bio u dobrim odnosima sa [ukriAsalijem, predstavnikom Damaska. [...]Pripretio sam Arapima: „Ako napravitetu arapsku partiju, mi }emo napravititursku partiju i ujedini}emo se sa union-istima. A vide}ete onda ko }e izvu}i

debqi kraj.“ Upla{ili su se i prihvatilimoj plan. Narodna stranka nije htela da sepridruì zato {to je imala podr{kuGumul~inelija. U~inio sam sve {to sammogao i na kraju sam i wih pridobio.

Nur, str. 328-332

Kako mi danas moèmo razumetiprobleme o kojima se govori u ovom

odlomku? [ta misli{, zbog kojih je ide-olo{kih promena i politi~kih stavovabio zabrinut pisac ovih redova?

IV -6. Proglasi antikolonijalne borbe

kiparskih Grka (1955)

A. Uz Bo`ju pomo}, s verom u na{u ~asnuborbu i uz podr{ku svih Grka i pomo}

115


?





Uporedi ovaj tekst sa I-8 i I-22. Koja jesvrha ovog proglasa? Uzmi list papi-

ra i nacrtaj tri kolone. Za svaki tekstodgovori na slede}a pitawa, uvek imaju-

}i na umu da je proglas pre svega na~inobra}awa qudima: Ko ga je napisao?

Kome je upu}en? Kada i u kojim okolnosti-ma je napisan?Navedi argumente koji su kori{}eni kaoopravdawe borbe za slobodu. [ta prime-

}uje{? Misli{ li da proglas, da bi po-sluìo svrsi, treba da po{tuje odre|enaretori~ka pravila?

117


?

IV b. Konkretni sukobi

IV -7. Stjepan Radi}, Ho}emo na{u

hrvatsku domovinu unutar

jugoslovenske zajednice (1918)

Mi s vama (Kraqevinom Srbijom i Kraqe-

vinom Crnom Gorom) ho}emo jedinstvenuvawsku me|unarodnu dràvnu granicu, (...)ali isto tako ho}emo i nadaqe zadràtiunutra{wu svoju dràvnu granicu hrvat-sku, i to s ovih razloga.Prvo, mi Hrvati ho}emo svomu seqa~komenarodu oìvotvoriti potpuno wegovo se-qa~ko pravo prema posebnim na{im pri-likama i potrebama (...)Drugo, mi Hrvati ho}emo svoju hrvatskudràvu urediti ne samo na seqa~kom nego

i na slavenskom temequ tako da, na primjer, wema~ki jezik zamijenimo ~e{kim i danastojimo k sebi prenijeti i presaditi sveone ~e{ke uredbe i zakone koji su za nas;vi, naprotiv, prena{ate uredbe i zakoneiz tu|ega, ako i naprednog svijeta, pa se mizbog toga ne}emo s vama bezuspje{no prepi-rati i biti u svim stvarima vje~na mawina.Tre}e, mi Hrvati kanimo sav svoj javni ì-vot urediti na kr{}anskom i na Vilso-

novom ~ovje~anskom temequ tako da se

ugnemo svakoj mr`wi i osveti, a vi ste,bra}o Srbi, naprotiv, zbog svojih preve-likih patwa kojima su krivi ne samo na{itu|inski tla~iteqi nego i na{a bra}aBugari, vi ste zbog toga i protiv te bugar-ske na{e bra}e tako ogor~eni da, eto, ne-}ete ni ~uti o tom da i Bugari idu u na{e

jugoslavensko kolo, a zbog svoga juna{tva

drìte se sad prvim narodom ne samo me-|u Slavenima nego na cijelom svijetu. Mito juna{tvo priznajemo, ali taj va{ ponosbio bi velika smetwa tomu da u~imo odsvih, a napose od slavenskih naroda.

Radi}, str. 211

Stjepan Radi} (1871–1928), politi~-ki vo|a Hrvatske seqa~ke stranke,

vode}i hrvatski politi~ar posle Prvogsvetskog rata, ubijen u Beogradu zbog pro-tivqewa dominantnoj srpskoj politici.Ovaj ~lanak je napisao neposredno posleraspada Austrougarske, na dan ujediwewa

ju`noslovenskih zemaqa 1918. godine.

Za{to Radi} traì da Hrvatska bu-de samostalna („unutar jugosloven-

ske zajednice“)? Da li on zagovara neza-visnost po svaku cenu? [ta misli{ owegovoj ideologiji (seqa~ka republi-ka, slavizam)? Da li su ove ideologijedanas zanimqive?

IV -8. Proglas Srba, Hrvata i Muslimana

iz Bosne (1943)

Danas narodi Bosne i Hercegovine prekosvog jedinog politi~kog predstavnika,dràvnog Antifa{isti~kog ve}a Bosne iHercegovine, traè da wihova zemqa, kojanije ni srpska, ni hrvatska niti musliman-ska, bude slobodna i ujediwena Bosna iHercegovina u kojoj }e biti zagarantovana

?



puna jednakost i ravnopravnost. NarodiBosne i Hercegovine èle da zajedno sadrugim narodima ravnopravno u~estvuju uizgradwi narodne demokratske federa-tivne Jugoslavije.

ôlakovi}, str. 17

Kakvo je shvatawe o prirodi dràveiskazano u ovom tekstu?

IV -9. Deklaracija Prvog zasedawa

Antifa{isti~kog ve}a narodnog

oslobo|ewa Makedonije (1944)

Deklaracija Prvog zasedawa ASNOM-a(Antifa{isti~ko sobrawe narodnog oslo-

bo|ewa Makedonije) o osnovnim pravimagra|ana demokratske Makedonije:1. Svi gra|ani savezne demokratske make-donske dràve jednaki su pred zakonom, bezobzira na nacionalnost, pol, rasu i veru.2. Nacionalne mawine imaju pravo na slo-bodan ìvot svoje nacije.3. Svakom gra|aninu se garantuje bezbedanìvot i imovina, pravo na posedovaweimovine i privatnu inicijativu.4. Svakom gra|aninu se garantuje slobodaveroispovesti i savesti.5. Svim gra|anima se garantuje sloboda go-vora, {tampe, okupqawa i udruìvawa.6. Na osnovu op{teg, jednakog, neposrednogi li~nog prava glasa svako u demokratskojMakedoniji ima pravo da tajno glasa.7. Svaki gra|anin i gra|anka stariji od 18godina, koji nisu pod sudskom istragom, imaju pravo da budu birani u sva izborna telanarodne vlasti. Dok traje narodnooslobodi-la~ka borba, a po odluci Ve}a, moè se uki-nuti princip tajnog i neposrednog glasawa.

Mentalno zaostale osobe, kao i osobe optu-ène da rade protiv interesa narod-nooslobodila~ke borbe, ne uìvaju pravaiz 5. i 6. ta~ke ove Deklaracije.8. Svaki sposoban gra|anin ima du`nost i~ast da se, bez obzira na nacionalnost iveroispovest, kao vojnik pridruì narod-nooslobodila~koj vojsci i partizanskim

jedinicama.

9. Sve fa{isti~ke i profa{isti~keaktivnosti su zabrawene zato {to su usme-rene protiv slobode i nezavisnosti na{ebratske zajednice jugoslovenskih naroda.10. Svakom gra|aninu se garantuje pravo dase àli na odluke organa vlasti na na~inpropisan zakonom.11. Svaki gra|anin ima pravo da se àli iiznosi primedbe svim organima dràvnevlasti.Dràvna vlast ulaè napore da iskoreninepismenost, da podigne nivo op{te kul-ture i obezbedi besplatno {kolovawe.U manastiru Sveti Prohor P~iwski, naIlindan, 2. avgusta 1944.


Deklaracija o osnovnim pravima gra-|ana demokratske Makedonije done-

sena je 2. avgusta 1944, na prvom zasedawuASNOM-a (Antifa{isti~kog ve}a narodnogoslobo|ewa Makedonije). Ovo ve}e, u kojemsu dominirali komunisti, bilo je politi~-ko telo oruànog gerilskog pokreta koji seborio protiv nema~kih i bugarskih snaga uMakedoniji, a na wegovom prvom zasedawupostavqeni su temeqi autonomne makedon-ske federalne jedinice u okviru zami{qe-ne jugoslovenske zajednice ravnopravnihnaroda. Zasedawe je stoga bilo od presudneva`nosti za stvarawe budu}e nezavisne ma-kedonske dràve. Partizanske vo|e su na-merno izabrale 2. avgust, Ilindan, za danobjave makedonske dràvnosti, zato {to jena taj dan po~eo i Ilindenski ustanak 1903.godine. Tako je preko mita o „drugom Ilin-denu“ nagla{en kontinuitet oruàne borbe.Me|utim, mnogi od ovih sve~ano proklamo-vanih stavova ostali su puko slovo na papi-ru po{to je Jugoslavija – i Narodna Repub-lika Makedonija unutar we – na kraju pre-rasla u dràvu sa totalitarnim komu-nisti~kim sistemom.

IV -10. Te{ko}e antikolonijalne borbe

na Kipru 1955–1959, analiza Georgija

Grivasa, vo|e EOKA (Digenis)

Mnogo mo}nih aktera je postavqaloprepreke na moj put. To su: a) Englezi, kojisu zastra{ivali i, kontroli{u}i osnovno

118


?





IV -11. Perspektive levi~arske partije

kiparskih Grka (AKEL)24 (1955)

S vremena na vreme EOKA i Digenisbrbqaju o ~udnim i uvrnutim stvarima,

ako je verovati ameri~kom dopisniku kojiga je „intervjuisao“. Dopisnik je sugerisaoda su Englezi Digenisa obu~ili za koman-dosa. U posledwem proglasu EOKA, koji jeprenela jedna atinska radio-stanica,Digenis je rekao da }e Kiprani, akoUjediwene nacije odbiju da se pozabavepitawem Kipra, „di}i u vazduh celo ostr-vo, spaquju}i i sebe i Britance“. Ovimproglasom su Digenis i oni koji ga podrà-vaju priznali jednu zna~ajnu ~iwenicu:pitawe Kipra je u nadle`nosti Ujediwe-

nih nacija. [ta onda zna~e vatrene re~i izbrka koje izazivaju u vezi sa tim pita-wem? To pitamo zato {to oni priznaju daim ciq nije da razbiju nos Englezima.Po{to je kiparsko pitawe u nadle`nostiUjediwenih nacija, za{to EOKA priznajeda je to {to ju je napustila Atina, koju su„podjarmili“ stranci, otvorena i gnusnaizdaja?U Ujediwenim nacijama, kao i pro{le go-dine, Amerikanci su nas napustili i izda-

li, dok je Sovjetski Savez glasao za nas.Nije li kriminal da mi ostajemo kao{koqke priqubqeni za one koji nas izda-

ju i prodaju nude}i nam vojne baze?Ako }e, kako EOKA priznaje, pitawe Kiprabiti re{eno u Ujediwenim nacijama, nijeli onda o~igledno da }emo se najboqeodbraniti ako svi Kiprani nastupe zajed-no – ~emu se, me|utim, EOKA protivi?Sve dosad re~eno pokazuje da je EOKA unajboqem slu~aju politi~ki zavedena i da

se zbog toga pona{a avanturisti~ki. Veru- jemo da re{ewe kiparskog pitawa leìpre svega u jedinstvu i borbi kiparskognaroda i Gr~ke. To je prva i osnovna stvar,a sve ostalo }e iz toga proiste}i. Velikipoliti~ki udar 2. avgusta na Kipru, koji je

bio agresivna demonstracija narodnog je-dinstva, dokazao je da su patriote na pra-vom putu. Pustimo narod da jo{ odlu~nijenastavi borbu za ujediwewe i nacionalnaprava. On }e pobediti, uprkos otporima na

koje nailazi, uprkos opoziciji i poku{a- jima podele, suprotstavqaju}i se svemutome.

The New Democrat Newspaper , 7. avgust 1995, u:Sp. Papageorgiou, AKEL

EOKA: Ethniki Enosis Kyprion Agoniston(Nacionalna organizacija kiparskih

boraca), tajna desni~arska organizacijakoja je predvodila antikolonijalnu borbuna Kipru od 1955. do 1959. godine. Wen ciq

je bio ujediwewe Kipra sa Gr~kom, dok se

vo|stvo kiparskih Turaka opredelilo zasaradwu sa Britancima. Tajna organizacijakiparskih Turaka, na ~ijem su ~elu biliturski oficiri – nazvana Volkan, a 1958.godine preimenovana u TMT (Turske odbram-bene snage) – tako|e je imala za ciq odrà-we postoje}eg stawa. Desni~arska orijenta-cija EOKA dovela je do sukoba sa grkokipar-skim levi~arima, to jest pristalicamaAKEL-a, stranke koja je prethodnih decenijapobedila na mnogim lokalnim izborima –

jedinim izborima koje je britanska uprava

dozvoqavala.

IV -12. Kiparski Turci protiv EOKA,

1960.

Teroristi~ka borba kiparskih Grka se

nastavqaPetoro mrtvih za deset dana!Makarios to mora da osudi. Namere EOKAsu sasvim jasne: qude treba zapla{iti i

teror nastaviti svom èstinom. Ko god dastoji iza ovoga, na kraju }e, nema sumwe,morati da se suo~i s posledicama svojihdela.U prvim mesecima Republike teroristi~-ka organizacija EOKA je ponovo krenula u

120


24 AKEL: Anorthotiko Komma Ergazomenou Laou (Napredna radni~ka stranka).



borbu. Sa terorizmom je prestala kada supotpisani Ciri{ki i Londonski sporazum.Akcije boraca EOKA, koji nastoje da ujedi-ne Kipar sa Gr~kom, najpre su bile usmere-ne na ubistva i zastra{ivawe, a potom

pritvorno na stvarawe enosisa („unije“).Da bi postigla svoje ciqeve, EOKA se upu-stila u teroristi~ku borbu, istovremenotvrde}i da su jedinstvo i saradwa kipar-skih Grka nu`ni. Bez izuzetka i bez kole-bawa, svaki Grk koji se suprotstavi EOKA,izda wene ciqeve ili ne veruje u wenevelike ambicije, bi}e izre{etan mecimaili, kao {to se to ve} doga|alo, kidnapo-van, mu~en i spaqen.Turska zajednica nikada ne}e zaboravitiono {to joj je ~iweno, kao ni teroristi~ke

napade kojima je bila izloèna od straneove organizacije, koja se na taj na~in bori-la za ostvarewe svojih velikih ambicija.Kiparski Turci su stoga potpuno svesnizna~aja i stvarnih ciqeva ovih teroris-ti~kih akcija.Kiparski Turci }e s gnu{awem odgovoritina te akcije koje nisu dobar znak za budu}-nost republike Kipar.Makarios25 mora osuditi te poduhvate te-rorista koji su odabrali smrt i strah. To

je nu`no zbog toga {to su oni sada zauzeliva`ne pozicije.

Nacak ,26 br. 73, 7. oktobar 1960

Ciri{kim i Londonskim sporazumomiz 1960. godine stvorena je Republi-

ka Kipar kao nezavisna dràva za koju ga-rantuju Britanija, Gr~ka i Turska. Strate{-ki interesi Britanije su bili osigurani ti-

me {to su na ostrvu ostale dve vojne baze,dok su Gr~ka i Turska bile prisutne sa 850gr~kih i 650 turskih vojnika. Kiparski Grcinisu imali jedinstven stav o tim sporazu-mima, dok su kiparski Turci podràliustav. Rauf Denkta{ je izrazio sumwu dakiparski Grci ne}e po{tovati ustav i da }etime ugroziti i pogaziti prava kiparskihTuraka. Gr~ka i turska zajednica su se uza-

jamno optuìvale za gomilawe naoruàwai stvarawe paravojnih formacija – preprogla{ewa nezavisnosti Britanci su pre-

sreli brod „Deniz“ koji je prevozio oru`jena ostrvo. Decembra 1963. godine te{karasprava o ustavnim pitawima dovela je donasilnih sukoba Grka i Turaka. Nakon toga,

januara 1964, povu~ena je linija razdvajawa,takozvana „zelena linija“, koja glavni gradNikoziju deli na dva dela.

Uporedi tekstove IV-10, IV-11 i IV-12i poku{aj da razume{ pozicije koje

su u wima iznesene. Uzmi u obzir i tek-stove I-39 i IV-6.

121


?

25 Makarios III (1913–1977), studirao na Kipru, u Atini i Bostonu, potom se 1948. godine vratio na Kipar.Posle smrti Makariosa II, sa 37 godina postao najmla|i kiparski arhiepiskop (1950). Britanci su ga prognalina Sej{ele 1956-1957. Izabran je za prvog predsednika nezavisne Republike Kipar (na izborima odrànim 13.decembra 1959), a 1961. godine mlada Republika je zahvaquju}i wemu pristupila Pokretu nesvrstanih. U

dràvnom udaru 15. jula 1974. godine, koji je izvela gr~ka vojna hunta, Makarios III je svrgnut s vlasti. Uspeo je da pobegne u London. Nakon toga su usledile turske invazije 29. jula i 15. avgusta i ostrvo je podeqeno.Makarios se vratio na Kipar decembra 1974, a umro je 3. avgusta 1977. godine.

26 Nacak (Sekira) je bio nedeqnik koji je izlazio od 1959. do 1963. godine. Izdavao ga je Rauf Denkta{,ambiciozni nacionalisti~ki politi~ar koji je karijeru zapo~eo pedesetih godina zalaù}i se za stvarkiparskih Turaka. Denkta{ se suprotstavqao umerenoj politici Fazila Ku~uka, prvog potpredsednikaRepublike Kipar. Izabran 1960. godine za predsednika Turske privredne komore. Za vreme sukoba dve zajed-nice na Kipru, odlazio je u Tursku (1963-1964 i 1967). Predstavqao je turske Kiprane u pregovorima dve zajed-nice koji su se od 1968. godine vodili pod pokroviteqstvom UN. Postao je vo|a kiparskih Turaka i to bio i2003. godine, kada je doprineo odbacivawu tre}e verzije Ananovog plana.



IV -13. Ciqevi „hrvatskog proqe}a“,

kako ih se se}a pisac Vlado Gotovac

Kada neko nevin dospe u zatvor, taj nema{ta da o~ekuje. On samo moè da ~eka [...]

I ja sam sawao san o hrvatskoj dràvno-sti; taj san se mora ostvariti da bismomogli krenuti daqe i po~eti da delimosudbinu ~itavog ostalog sveta. Za mene jedràva samo neizbe`no zlo. To vaì i zahrvatsku dràvu. Ali taj se san mora ost-variti, i to kao unutra{we pitawe! Tektada }e minuti ta vekovna èqa [...] i tad}emo po~eti da sawamo jedan drugi san –san protiv dràve.

Gotovac, str. 129, 159

Krajem {ezdesetih godina na ~eluHrvatske su bili relativno mladi ko-

munisti~ki funkcioneri, Savka Dab~evi}-Ku~ar i Mika Tripalo. Oni su èleli ve}usamostalnost Hrvatske u okviru Jugoslavijei poku{avali su da uvedu vi{e demokrat-skih sloboda u okvirima postoje}e komunis-ti~ke vladavine. Taj pokret je popularnonazvan „hrvatsko proqe}e“, a ponekad iMASPOK. Imao je mnogo pristalica, naro-~ito me|u studentima. Okon~an je po~etkomsedamdesetih, kada je Tito s vlasti uklonio

Savku Dab~evi}-Ku~ar i Miku Tripala, amnoge wihove pristalice, naro~ito intelek-tualce, poslao u zatvor. Jedan od osu|enikabio je i pisac Vlado Gotovac, koji je 4 godineproveo u zatvoru Stara Gradi{ka.

[ta je pisac hteo da kaè tvrdwomda za wega „dràva nije ni{ta drugo

do neizbe`no zlo“? [ta misli{ oparadoksu da je neko osu|en kao nepri-

jateq dràve zato {to se borio zahrvatsku dràvu? Da li je stvarawenacionalne dràve nu`ni korak ka pot-punom nestajawu dràve?

IV -14. Memorandum Srpske akademije

nauka i umetnosti (SANU), 1986.

Zastoj u razvoju dru{tva, ekonomske te{-ko}e, narasle dru{tvene napetosti i otvo-reni me|unarodni sukobi, izazivaju dubokuzabrinutost u na{oj zemqi. Te{ka kriza jezahvatila ne samo politi~ki i privrednisistem ve} i celokupni javni poredakzemqe. Svakodnevne su pojave: nerad inedogovornost na poslu, korupcija i nepo-tizam, odsustvo pravne sigurnosti, biro-kratska samovoqa, nepo{tovawe zakona,rastu}e nepoverewe me|u qudima i svebezobzirniji individualni i grupni egoi-zam. Raspadawe moralnih vrednosti iugleda vode}ih ustanova dru{tva, nepove-

rewe u sposobnost onih koji donose odlukepra}eni su apatijom i ogor~ewem naroda,otu|ewem ~oveka od svih nosilaca i simbo-la javnog poretka. Objektivno ispitivawe

jugoslovenske stvarnosti dopu{ta mogu}-nost da se sada{wa kriza zavr{i socijal-nim potresima sa nesagledivim posledica-ma, ne iskqu~uju}i ni tako katastrofalanishod kao {to je raspad jugoslovenskedràvne zajednice. Pred onim {to sezbiva i {to se moè dogoditi niko nema

pravo da zatvara o~i.[...] U tome duhu je re{ewe nacionalnog pi-tawa formulisao i teorijski razvio Spe-rans (Kardeq27) u kwizi Razvoj slovenskega

narodnog vrpra{anja , koja je uglavnom po-sluìla kao idejni obrazac razvoja Jugo-slavije ka konfederaciji suverenih repub-lika i pokrajina, {to je najzad i ostvarenoUstavom iz 1974. godine.Dve najrazvijenije republike28 koje su ovimUstavom ostvarile svoje nacionalne pro-grame nastupaju danas kao uporni branioci

postoje}eg sistema. Zahvaquju}i politi~-kom poloàju svojih lidera u centrima po-liti~ke mo}i, oni su i pre i posle prelom-nih {ezdesetih godina imale inicijativu u

122


?

27 Edvard Kardeq (1910-1979) je bio slovena~ki u~iteq koji je pri{ao komunisti~kom pokretu i postao jedan od najvi{ih rukovodilaca komunisti~ke Jugoslavije. On je bio glavni ideolog titoizma koji se zalagaoza ja~awe federalizma.

28 Slovenija i Hrvatska.



svim pitawima politi~kog i privrednogsistema. Po svojoj meri i potrebama one sukrojile dru{tveno i ekonomsko ure|eweJugoslavije.[...] S obzirom na postoje}e oblike nacio-nalne diskriminacije, dana{wa Jugoslavi-

ja se ne moè smatrati modernom i demo-kratskom dràvom.[...] U toj svetlosti Jugoslavija se ne pri-kazuje kao zajednica ravnopravnih gra|anaili ravnopravnih naroda i narodnosti,nego kao zajednica osam ravnopravnih te-ritorija. Ipak, ni ova ravnopravnost ne va-ì za Srbiju zbog wenog posebnog pravno-politi~kog poloàja, koji odraàva te`weda se srpski narod drì pod stalnom kon-trolom. Ideja vodiqa takve politike bila

je „slaba Srbija, jaka Jugoslavija“, koja jenapredovala u uticajno mi{qewe: ako bise Srbima kao najbrojnijoj naciji dozvoliobrz ekonomski razvoj, to bi predstavqaloopasnost za ostale nacije. Otuda kori{}e-we svih mogu}nosti da se wenom privred-nom razvoju i politi~koj konsolidaciji po-stave {to ve}a ograni~ewa. Jedno od tak-vih, veoma akutnih ograni~ewa jeste sa-da{wi nedefinisani i pun unutra{wihkonflikata ustavni poloàj Srbije.[...] Odnosi izme|u Srbije i pokrajina29 nemogu se svesti jedino, a ni prete`no naformalno-pravna tuma~ewa dva ustava30.Re~ je prvenstveno o srpskom narodu i we-govoj dràvi. Nacija koja je posle duge ikrvave borbe ponovo do{la do svoje drà-ve, koja se sama izborila i za gra|ansku de-mokratiju, i koja je u posledwa dva rata31

izgubila 2,5 miliona sunarodnika, doìve-la je da joj jedna aparatski sastavqena par-tijska komisija utvrdi da posle ~etiridecenije u novoj Jugoslaviji jedino ona

nema svoju dràvu. Gori istorijski poraz umiru ne da se zamisliti.[...] Bitnu teìnu pitawa poloàja srpskognaroda daje okolnost da izvan Srbije, a po-gotovo izvan uè Srbije, ìvi veoma ve-

liki broj Srba, ve}i od ukupnog broja pri-padnika pojedinih drugih naroda. Premapopisu iz 1981. godine van teritorije SRSrbije ìvi 24 odsto, odnosno 1.958.000Srba, {to je znatno vi{e nego {to je u Jugo-slaviji Slovenaca, Albanaca, Makedonaca,uzetih pojedina~no, a skoro isto koliko iMuslimana.[...] Uspostavqawe punog nacionalnog i kul-turnog integriteta srpskog naroda, neza-visno od toga u kojoj se republici ilipokrajini nalazio, wegovo je istorijsko idemokratsko pravo.[...] Radi zadovoqewa legitimnih interesaSrbije, neizbe`no se name}e revizija togUstava. Autonomne pokrajine bi moralepostati pravi sastavni delovi Republike

Srbije, tako {to bi im se dao onaj stepenautonomije koji ne naru{ava integritet Re-publike i obezbe|uje ostvarivawe op{tihinteresa {ire zajednice.Nere{eno pitawe dràvnosti Srbije nije

jedini nedostatak koji bi trebalo otkloni-ti ustavnim promenama. Jugoslavija je saUstavom iz 1974. godine postala veoma la-bava dràvna zajednica u kojoj se razmi{-qa i o drugim alternativama, a ne samo

jugoslovenskoj, kao {to pokazuju skora{weizjave slovena~kih javnih poslenika iraniji stavovi makedonskih politi~ara.Ovakva razmi{qawa i temeqno izvr{enadezintegracija navode na pomisao da Jugo-slaviji preti opasnost od daqeg rasto~i-vawa. Srpski narod ne moè spokojno o~e-kivati budu}nost u takvoj neizvesnosti.Zbog toga se mora otvoriti mogu}nost svimnacijama u Jugoslaviji da se izjasne o svo-

jim te`wama i namerama.[...] Bez ravnopravnog u~e{}a srpskog naro-da i Srbije u ~itavom procesu dono{ewa i

realizacije svih vitalnih odluka Jugosla-vija ne moè biti sna`na; a sam wen op-stanak kao demokratske i socijalisti~kezajednice do{ao bi u pitawe.Jedna razvojna epoha jugoslovenske zajed-

123


29 Kosovo i Vojvodina.30 Ustavi Jugoslavije i republike Srbije.31 Broj srpskih `rtava u dva svetska rata je veoma kontroverzan.





jugoslovenski jezik. Samo kod ku}e, u svojojporodici i u doma}im institucijama, onimogu da govore te~no.To potvr|uje neoborivi princip po komqudi u sloènim dràvama mogu biti jed-

naki samo ako znaju dva ili vi{e jezika.Iz toga se moè izvu}i jednostran zakqu-~ak koji sam u sebi sadrì protivre~nost,

jer rekav{i to, mi smo rekli da Jugosla-vija nije zemqa jednakih nacija i jezika ida, s obzirom na to kakva je u praksi, onato i ne moè postati.Problem jezika [...] ne upu}uje na to da slo-vena~ko nacionalno pitawe po~iwe sapitawem jezika.

Stokes, str. 283-284

[ta misli{ o nezadovoqstvu Slo-venaca zbog asimetri~nih odnosa u

saveznoj Jugoslaviji koja je, spoqa gle-dano, bila zasnovana na ravnopravno-sti? Da li je bilo nekog prakti~nogre{ewa za to pitawe?

IV -16. Majska deklaracija Slovena~kog

demokratskog saveza (1989)

Potpisnici ove deklaracije izjavqujuslede}e:1. Mi èlimo da ìvimo u suverenoj drà-vi slovena~kog naroda.2. Kao suverena dràva mi èlimo dasami odre|ujemo u kakvim }emo odnosimabiti sa jugoslovenskim i drugim nacijama ureformisanoj Evropi.S obzirom na istorijske aspiracijeSlovenaca da budu politi~ki nezavisni,slovena~ka dràva }e biti zasnovana na:- po{tovawu qudskih prava i sloboda- demokratiji koja podrazumeva i politi~-ko vi{estrana~je- dru{tvenom poretku koji }e garantovatimaterijalno i duhovno blagostawe u skla-du sa stvarnim uslovima i qudskim poten-cijalima gra|ana Slovenije.

Repe, str. 198

Prva opoziciona partija, Slovenskademokrati~na zveza (Slovena~ki de-

mokratski savez), izdala je 8. maja 1989.godine Majsku deklaraciju. Ujediwen sadrugim opozicionim partijama u „Demos“,

Savez je pobedio na izborima 1990. godine.Majsku deklaraciju je potpisao veliki brojdrugih opozicionih partija i grupa.

Analiziraj tekst.

IV -17. Fudbal i nacionalizam – se}awe

jednog hrvatskog navija~a o putovawu na

utakmicu Partizan – Dinamo (1989)

Pri~a se da su nam pripremili tople sen-dvi~e u Beogradu. Nisu se trebali truditi.Atmosfera je sve toplija, kako je nestajaoviski i kowak tako je raslo i raspoloè-we. Vagon je bio izloèn akusti~kom tero-ru: 'Iz Zagreba grupa cijela, i krv nam jeplavo-bijela!', a nisu izostale ni nacio-nalno obojene pjesme, ipak se putuje u Beo-grad, a u ovo uzavrelo vrijeme prisustvodva prili~no tolerantna milicionera nijerazlog da se ne otpjeva song, donedavno jo{nezamisliv za javnu upotrebu: „Oj Dinamo

poginut }u za te, kao Stjepan Radi} za Hrva-te!“. U zraku se osje}a nacionalni naboj,sve se vrti oko Dinama, Zagreba, Hrvatske,pa kad upitate 22. godi{weg studenta eko-nomije iz dobro situirane obiteqi za{toputuje u Beograd kad je to danas opasno, ikad im je re~eno da ostanu kod ku}e, budu}iekonomist }e re}i: „Putujemo jer volimo

jedini pravi zagreba~ki klub, jer nam topri~iwa zadovoqstvo, a uz to – uìvamotu}i Cigane“. Ako ih pitate da li im je to

jedini sadràj koji ih ~ini zadovoqnim,Bruno }e se nasmijati i re}i da ne zna brojazanemarenih djevojaka zbog Dinama. [...]Blizu smo stadiona, ~uje se huk tribina,preko vrhova Partizanovog kolosa bqe{tidominantna kupola svetosavskog hrama. IJug je ve} pun grobara, undertakersa i kakose sve ne zovu, nakrcan transparentima, u

125


?

?



emocionalnom bunilu. Za goste iz Zagrebao~i{}en je jedan separe bez mogu}nosti do-dira. A Partizanov jug grmi: „Partizan,Partizan, to je pravi tim, Slobodan Milo-{evi} ponosi se wim!“. Ali, uvrede ne leteu koli~inama na koje smo navikli posqed-wih godina. Tu smo se rastali s BBB, jerpovratak je uvijek opasniji dio puta. Naime,tada po~iwu obra~uni grobara i purgera potamnim ulicama, a epilog je obi~no isti –vidimo se kod suca za prekr{aje. Sveè{}e, sve razuzdanije i bez ko~nica.

www.badblueboys.hr

Identitet se ~esto izraàva krozpodr{ku nekom sportskom klubu. U

dru{tvima u kojima nije dozvoqeno javno

iskazivawe nacionalnih ose}awa, kakvo jebilo i komunisti~ka Jugoslavija, navijaweza neki fudbalski klub bilo je na~in da seizrazi vlastiti nacionalni identitet. Od~etiri najve}a fudbalska kluba u Jugosla-viji, dva su bila iz Hrvatske, a dva izSrbije. „Bad Blue Boys“ su navija~i zagre-ba~kog Dinama, „torcida“ navija~i split-skog Hajduka, „delije“ navija~i beogradskeCrvene zvezde, a „grobari“ beogradskogPartizana. Kako je raspad Jugoslavije bi-vao sve izvesniji, tako su tu~e fudbalskih

navija~a postajale sve è{}e, {to je kulmi-niralo na utakmici Dinamo – Crvena zvez-da u Zagrebu 1990. godine.

[ta misli{, za{to je fudbal po-stao tako zna~ajan za izraàvawe

nacionalnog identiteta? Za{to navija~i pomiwu Stjepana Radi}a i Slobo-dana Milo{evi}a? Opi{i nacionalnesukobe na nedavnim fudbalskim takmi-~ewima. [ta misli{, moè li podr{ka

fudbalskom klubu da bude izraz i ne-kog drugog, a ne samo nacionalnog iden-titeta, recimo nekog lokalnog identi-teta koji je, kao i nacionalni, nepomir-qiv s drugim lokalnim identitetom?Moè{ li da na|e{ neke primere za tou tvojoj zemqi?

I V -18. Pisac Dubravka Ugre{i} osu|uje

podele i ratove devedesetih

Jesam li se ikada zapitala koliko sam pro-izvod dugogodi{weg finog ru~nog rada sis-

tema u kojem sam ìvjela, a koliko vla-stiti? I nisam li u ovom trenutku NITKO,samo brojka bez identiteta, nisam li ano-nimno qudsko meso u rukama gospodara ra-ta? Jer oni, gospodari rata u moje ime, nepitaju}i me, odlu~uju u kojoj }u zemqi ì-vjeti, kojim }u jezikom pisati, kojoj }u kul-turi pripadati, odlu~uju ho}e li poklonitiili oduzeti ìvot mojim bli`wima, mojimprijateqima, ho}e li sru{iti moje gradove,odlu~uju o nazivu moje ulice, bri{u mojupro{lost, odre|uju moju sada{wost [...].

Ugre{i}, str. 121

Dubravka Ugre{i}, ro|ena 1949, poz-nati romanopisac, napustila je

Hrvatsku 1993. godine zbog neslagawa sodnosom prema ratu i nacionalnom jedin-stvu koje je preovladavalo u javnosti.

Koje ose}awe izraàva spisateqi-ca? Kako su politi~ke promene uti-

cale na ìvot obi~nih qudi? Da li po-

liti~ari razmi{qaju o tome kako }ewihove odluke uticati na ìvote qu-di? Da li se u tom kontekstu politi~kapropaganda moè posmatrati kao na~inda politi~ari uvere obi~ne qude uispravnost svoje politike?

I V -19. Odnos hrvatskog i srpskog jezika

– mi{qewe hrvatskog lingviste

Stjepana Babi}a (2003)

Kad sada uzmemo u promatrawe hrvatski isrpski kwièvni jezik, tada je lako utvr-diti da me|u wima postoje razlike. Tonitko ne nije~e, niti moè zanijekati,samo se mnogi ne slaù o zna~ajkama tihrazlika. Mogli bismo o wima poprili~noteoretizirati, no za ovu je priliku boqe

126


?

?



da budemo sasvim konkretni. Uzmimo jedano~it primjer.Ako pomi~emo bira~ na radiju, ~ujemo raz-li~ite jezike i znamo koji je koji ako ga po-znajemo. Tako razlikujemo talijanski,

francuski, {pawolski, ruski... Jednakotako razlikujemo kad govori na hrvat-skome, a kad na srpskome. Kad na postaji A~ujemo ovakav po~etak: (...) „Danas je 30.kolovoza. Meteorolozi najavquju lijepo ivedro vrijeme“, znamo da je to hrvatski, akad na postaji B ~ujemo: „(...) Danas je 30.avgust. Meteorolozi najavquju lepo ivedro vreme“, znamo da je to srpski.

www.fokus-tjednik.hr

Tokom XIX veka „nacionalni“ kwi-

èvni jezici nastali su od dijaleka-ta koji se koriste na razli~itim podru~ji-ma. U Hrvatskoj su lingvisti XIX veka od triglavna dijalekta – {tokavskog, kajkavskog i~akavskog – izabrali {tokavski za osnovuzajedni~kog kwièvnog jezika. Taj dijalekt

je najbliì srpskom jeziku, i zapravo jeosnova i srpskog kwièvnog jezika. Zavreme komunisti~ke Jugoslavije (1945–1991)

jezik kojim su govorili Srbi i Hrvati nazi-van je srpskohrvatski (odnosno hrvatskosrp-ski) i ~esto su se mogla ~uti tvr|ewa da je u

pitawu jedan jezik za koji se koriste samorazli~ita pisma. Tokom raspada Jugoslavijei stvarawa novih nacionalnih dràva, uprvi je plan izbila ideja da su hrvatski isrpski dva potpuno razli~ita jezika, a bilo

je i onih koji su i bosanski identifikovalikao zaseban jezik.

[ta lingvista Babi} misli o jezi~-kom sporu Srba i Hrvata? Pa`qivo

pogledaj dva citata koja on navodi. [tamisli{ o razlikama izme|u te dve re~e-nice? Da li su one dovoqne da bi se tvr-dilo kako je re~ o dva razli~ita jezika?

IV -20. Reakcija na prikazivawe srpskog

filma sa hrvatskim titlovima (1999)

„Veìte se, pole}emo“, kaè lik s films-

kog platna, a ispod pi{e: „Veìte se, po-lije}emo“. Ba{ tako. Onda se na platnupojavi latini~ni natpis „Beograd, jesen1991“, a ispod wega nam latini~ni titlobja{wava: „Beograd, jesen 1991.“ ... U kinu

ludilo. Smijeh, suze radosnice i odu{ev-qeno pqeskawe po koqenima, a jo{ nijepro{la ni prva minuta filma. Nema zbora,ovo je vaqda najlu|e filmsko ostvarewe upovijesti filma, usporedivo mo`da tek sostvarewima filmova iz ameri~ke nijemekomedije. Naravno, ovo su „Rane i tit-lovi“, prvi srpski film u slu`benoj i su-verenoj hrvatskoj filmskoj distribuciji...,a sve ostalo ve} je legenda.

Jurak

[ta na osnovu ovoga moè{ dazakqu~i{ o srpsko-hrvatskom jezi~-

kom sporu? Za{to je to va`no za nacio-nalni identitet? Da li je pitawe jezi-ka stvar iskqu~ivo lingvista, ili timemogu da se bave i oni koji nisu stru~wa-ci? Za{to dolazi do sme{nih situacijau sporovima o razlikama i sli~nostimasrpskog i hrvatskog jezika?

IV -21. Raspolu}eni identitet jednemlade Hrvatice

Ne volim gubitnike. Autsajdere. Qude kojise moraju smije{iti. I biti pristojni. Jane volim ni Srbe u Hrvatskoj. Oni kadakaù: „Babi}“, uvijek dodaju: „Iz Kor~ule“,A nisu iz Kor~ule. Nego iz Dalmatinskezagore. Iz vukojebine u kojoj je Babi} ne{-to drugo. OK. I tamo ima Babi}a Hrvata.Ali Babi} Hrvat nikad ne obja{wava. I nedodaje „iz Kor~ule“. [...]A opet, neki qudi su Srbi i osje}aju se kaoSrbi. Misle da je to normalno, bitiSrbin. Ono. Mama Srpkiwa, djed leì nasrpskom grobqu u Benkovcu i ne{to mu pi-{e }irilicom na kamenu, u visokoj travi,imaju svoje slave, popovi su im dlakavi ismiju se èniti... A kad se mali Srbin

127


?

?





Republike Srpske, kako je izloèno uSporazumu u Aneksu 2. Strane }e u celostipo{tovati i pomagati ispuwewe obavezapreuzetih u wemu.^lan IV

Strane pozdravqaju i podràvaju programizbora za Bosnu i Hercegovinu izloèn uAneksu 3. Strane }e u celosti po{tovati ipomagati ispuwewe tog programa.^lan V

Strane pozdravqaju i podràvaju postig-nute dogovore o Ustavu Bosne i Hercegovi-ne, izloène u Aneksu 4. Strane }e u celi-ni po{tovati i pomagati ispuwewe oba-veza preuzetih u wemu.^lan VI

Strane pozdravqaju i podràvaju postig-

nute dogovore o osnivawu arbitrarnogsuda, Komisije za qudska prava, Komisijeza izbeglice i prognanike, Komisije zao~uvawe nacionalnih spomenika, kao i

javnih preduze}a Bosne i Hercegovine,izloène u Aneksima 5-9. Strane }e u ce-losti po{tovati i pomagati ispuweweobaveza preuzetih u wima.^lan VII

Priznaju}i da su za postizawe trajnog mi-ra od kqu~nog zna~aja po{tovawe qudskih

prava i za{tita izbeglica i prognanika,Strane su saglasne s odredbama o qud-skim pravima izloènim u PoglavquJedan Sporazuma u Aneksu 6, kao i odred-bama o izbeglicama i prognanicima, izlo-ènim u Poglavqu Jedan Sporazuma uAneksu 7, i u celosti }e ih po{tovati.^lan VIII

Strane pozdravqaju i podràvaju postig-nute dogovore o sprovo|ewu ovog mirovnogplana, ukqu~uju}i posebno civilne (ne-

vojne) aspekte, izloène u Aneksu 10 ovogSporazuma, te na me|unarodne policijskesnage, kako je izloèno u Aneksu 11 Spo-razuma. Strane }e u potpunosti po{tovatii pomagati ispuwewe u wima preuzetihobaveza.

^lan IX

Strane }e u potpunosti sara|ivati sasvim entitetima koji su ukqu~eni u spro-vo|ewe ovog mirovnog plana, kako je izlo-èno u Aneksima ovog Sporazuma, ili koje

je ovlastio Savet bezbednosti Ujediwe-nih nacija, u skladu sa obavezama svihStrana da sara|uju u istrazi i gowewu uvezi sa ratnim zlo~inima i drugim kr{e-wima me|unarodnog humanitarnog prava.^lan X

Savezna Republika Jugoslavija i Republi-ka Bosna i Hercegovina priznaju jednadrugu kao suverene nezavisne dràve uokvirima me|unarodnih granica. Daqiaspekti wihovog uzajamnog priznawa bi}epredmet naknadnih pregovora.

^lan XIOvaj Sporazum stupa na snagu kada sepotpi{e.Sa~iweno u Parizu, 14. decembra 1995. nabosanskom, hrvatskom, engleskom i srps-kom jeziku, s time da je svaki tekst jednakoverodostojan.

www.ohr.int/dpa/default.asp?content_id=379

O mirovnom sporazumu kojim }e se

okon~ati rat u Bosni i Hercegovini1992–1995 pregovaralo se u Dejtonu, ali jesam sporazum potpisan u Parizu, gde su bilii predstavnici specijalnog pregovara~aEvropske unije, kao i predstavnici Fran-cuske, Nema~ke, Rusije, Velike Britanije iSjediwenih Dràva. Ve}ina konkretnihodredaba sporazuma detaqno je izloèna u12 aneksa.

IV -23. Sporazum Ma|arske i Rumunije o

razumevawu, saradwi i dobrosused-skim odnosima (1996)

^lan 1

Republike Ma|araska i Rumunija (nadaqeUgovorne strane) zasnova}e svoje odnose

129




na poverewu, saradwi i uzajamnompo{tovawu.[...]^lan 3

(1) Ugovorne strane potvr|uju da }e se u

svojim budu}im odnosima uzdràvati odupotrebe, i pretwe upotrebe sile kojom biugrozile teritorijalni integritet ilipoliti~ku nezavisnost druge Ugovornestrane, kao i od svakog postupka koji nijeu skladu s ciqevima Ujediwenih nacija iHelsin{ke poveqe. Tako|e }e se uzdrà-vati od podràvawa takvih postupaka ine}e dozvoliti tre}oj strani da koristiwihovu teritoriju za sprovo|ewe sli~nihakcija protiv druge Ugovorne strane.(2) Ugovorne strane }e svaki spor koji se

me|u wima javi razre{iti me|usobno iiskqu~ivo mirnim sredstvima.^lan 4

Ugovorne strane potvr|uju da }e u skladu sprincipima i normama me|unarodnog pra-va i principima Helsin{ke poveqe po{-tovati nepovredivost zajedni~ke granicei teritorijalni integritet druge Ugovor-ne strane. One daqe potvr|uju da nemajunikakvih teritorijalnih pretenzija jednaprema drugoj i da u budu}nosti ne}e imati

takvih pretenzija.^lan 5

Ugovorne strane }e, imaju}i u vidu ispu-wavawe ciqeva ovog Ugovora, stvoritiodgovaraju}i okvir za saradwu na svim po-qima od zajedni~kog interesa. [...]^lan 7

Ugovorne strane }e pro{iriti svojeodnose i saradwu u me|unarodnim organi-zacijama, ukqu~uju}i i regionalne i subre-gionalne organizacije. One }e podràvati

napore druge strane usmerene na inte-graciju u Evropsku uniju, NATO i zapadno-evropsku zajednicu.[...]^lan 14

Ugovorne strane }e doprineti stvarawuklime tolerancije i razumevawa me|u svo-

jim gra|anima razli~itog etni~kog i ver-

skog porekla, to jest pripadnika razli~i-tih kultura i jezika. One osu|uju ksenofo-biju i svaki oblik iskazivawa rasne,etni~ke ili verske mr`we, kao i diskri-minaciju i predrasude, i upotrebi}e delo-

tvorne mere kako bi tome stale na put.^lan 15

(1) a) U odre|ivawu prava i du`nosti pri-padnika nacionalnih mawina koje ìve nawihovima teritorijama, Ugovorne strane}e primeniti Okvirnu konvenciju Saveta

Evrope o za{titi nacionalnih mawina, uslu~aju da su odredbe te Konvencije po-voqnije za mawine u pore|ewu sa odred-bama doma}ih zakona.b) Ne zadiru}i u vaèwe prethodne od-redbe, Ugovorne strane }e u ciqu za{tite

i razvoja etni~kog, kulturnog, jezi~kog iverskog identiteta ma|arske mawine uRumuniji, i rumunske mawine u Ma|arskoj,odredbe koje defini{u prava pripadnikatih mawina u dokumentima Ujediwenihnacija, Evropske organizacije za bezbed-nost i saradwu i Saveta Evrope, nabro-

janih u aneksu ovog Sporazuma, sprovoditikao pravno obavezuju}e.[...]^lan 19

(1) Ugovorne strane }e podràti i olak{a-ti direktan kontakt svojih gra|ana.(2) Ugovorne strane }e pro{iriti svojekonzularne odnose i pojednostaviti pro-cedure prelaska preko granice i carinskekontrole, otvori}e nove grani~ne prelazei pro{iriti ve} postoje}e u najve}oj mogu-}oj meri kako bi se olak{ao protok qudii robe. U tu svrhu }e biti zakqu~eni odgo-varaju}i sporazumi.

www.htmh.hu/dokumentumok/asz-ro-e.htm

Navedi glavne odredbe ovog spo-razuma o pitawima bezbednosti i

„visoke politike“. Da li se te odredbeti~u ìvota obi~nih qudi? [ta mis-li{ o potowim odredbama? Da li su oneopravdane?

130


?



Kakvi se zakqu~ci mogu izvesti izpodataka do kojih se do{lo u ovom

istraìvawu javnog mwewa? [ta misli{ o~iwenici da qudi koji ìve u etni~kime{ovitim delovima Transilvanije uve}em procentu nego stanovnici drugihpodru~ja ocewuju da su odnosi Rumuna iMa|ara dobri?

IV -25. Sport kao na~in da se prevazi|e

nacionalizam. Kiparski Grci navijaju

za lokalni tim kiparskih Turaka (2003)

Jo{ ne{to treba re}i o Afaniji.32 U tommestu postoji fudbalski klub koji se tak-mi~i u Prvoj ligi Sever, i trenutno se na-lazi nisko na tabeli tako da mu pretiopasnost da naredne godine zavr{i u Dru-goj ligi. Kroz nekoliko dana se igra va`nautakmica, na kojoj }e pasti odluka da li onostaje u Prvoj ligi. Grci iz Afanije, kojisu izbeglice ve} 28 godina, odlu~ili su dau velikim grupama krenu i zajedno sasada{wim stanovnicima Afanije navijaju

u toj va`noj utakmici. Oni su ~ak objavilioglas u lokalnim gr~kim novinama poziva-

ju}i sve biv{e stanovnike Afanije da imse pridruè...

Report, 46, str. 27

O kakvoj vrsti solidarnosti je ovdere~? Uporedi ovaj tekst sa IV-16.

[ta zapaà{?

Sl. 30. Linija razdvajawa („zelena

linija“) u Nikoziji (2003)

IV -24. Izja{wavawe Rumuna i Ma|ara o me|usobnim odnosima u podru~jima s

me{ovitim stanovni{tvom (2001)

131


?

www.intercultural.ro/cart/interculturalitate_detaliu_capitol2-1.html#mirceakivu

32 Afanija je selo koje su kiparski Grci napustili 1974. godine; danas u wemu ìve iskqu~ivo Turci.

Postoji konflikt Postoji saradwaPitawe smatra neva`nim ili

ne daje nikakav odgovor

Rumuni (ukupno) 3% 20% 77%

Rumuni u Transilvaniji 5% 46% 49%

Ma|ari 6% 70% 24%







134

Dionyssis Fotopoulos, Athenian Fashions at theturn of the 19th century [ Moda u Atini krajem 19.veka ] , Athens 1999.

Ziya Gökalp, Turkculugun Esaslari [ Principi

turkizma ] , Ankara [1923].

Vlado Gotovac, Zvjezdana kuga, Zagreb 1995.

Óô±áôç¦oý ®¨¸±¦ßo¶ ®±ßâá-Äé¦¨í¤, Á°oµíçµoí¨ýµáôá Á¦¬ío§ EOKÁ 1955-1959[ General Grivas Digenis, Se}awa na borbu

EOKA 1955-1959 ] , Athens 1961.

Josip Horvat, Politi~ka povijest Hrvatske, vol.I-II,Zagreb 1990.

Ferid Hudhri, Albania and Albanians in world art

[ Albanija i Albanci u svetskoj umetnosti ],transl. by Zef Simoni and Pavli Qesku, Athens1990.

‡Ýµáôá Í¨üô¨±ç§ ·áé Óý¦÷±oíç§ Éóôo±ßá§ á°üôé§ °ç¦Ý§ [ Teme moderne i savremene istorije,

obra|ene na osnovu primarnih izvora ] , Athens2003.

IEE, [Istorija gr~kog naroda], vol. 12.

D. Ionescu, Albina. Revist¤ popular¤, I, no.35,May 31, 1898.

George Ionescu-Gion, Studiul istoriei nat ,ionaleîn ¦coalele noastre [ Prou~avawe nacionalne

istorije u na{im {kolama ] , Bucure¦ti 1889.

Éóôo±ßá ôç§ Ký°±o¶ M¨óáé¸íé·¤-Í¨üô¨±ç(1192-1974) [ Sredwovekovna i moderna

istorija Kipra ] , Nicosia, Ministry of Educationand Culture, 2001.

Konstantin Jirecek, BÍlgarski dnevnik

[ Bugarski dnevnik ], vol.1 (1879-1881), Sofia 1995.

Miodrag Jovi~i} (ed.), Ustavi Kneèvine i

Kraqevine Srbije, Beograd 1988.

Ivan Frano Juki}, Putopisi i istorisko-etnografski radovi , Sarajevo 1953.

Dragan Jurak, kolumna Film &Video u "FeralTribune", No 707, April 5, 1999.

E. Kapsomenos, Äéoíýóéo§ Óoë¸µü§. Áí†oëü¦éo †¨µÜô¸í ôç§ Óoë¸µé·¤§ P oßçóç§[ Dionisios Solomos. Antologija tema u

Solomonovoj poeziji ] , Athens 1998; Englishtranslation: Prof. Nina Gatzoulis, A Portrait of Dionysios Solomos and Two of His Poems,

http://www.helleniccomserve.com/solomos.html.

Vuk Stefanovi} Karaxi}, Prepiska IV (1829-1832), Beograd, 1988.

Lyuben Karavelov, LÓben Karavelov.

SÍbrani sÍ~ineniÔ (Sabrana dela ), vol.7, Sofia,1985.

Dimitrios Katartzis, “Ó¶µâo¶ë¤ óôo¶§ íÝou§°¸§ íá ¸ö¨ëéoýíôáé ·áé íá µç âëÜ°ôouíôáé á°ôÜâéâëßá ôá ö±Ü¦·é·á ·áé ôá ôoý±·é·á, ·áé °oéá ‘íáé

ç ·á†’ á¶ôü ôo¶§ ó°ouä¤” [Savet mladim qudima kako da izvuku korist iz francuskih

kwiga, a da se sa~uvaju od wihovog {tetnog

uticaja, i o tome {ta bi trebalo da bude

glavni predmet wihovih studija], Ôá¨¶±éó·üµ¨vá, (ed. C.Th. Dimaras), Athens 1970.

Ká†çµ¨±éí¤ – E°ôÜ çµÝ±¨§ [Kathimerini – EptaImeres], 30/12/01, Áö. Á°o÷áé±¨ô¬íôá§ ôç ä±á÷-µ¤ [Posebno izdawe: zbogom drahmi], p. 4.

Paschalis M. Kitromilides, É¬óç°o§ Moéóéüäáî.Oé ó¶íô¨ôá¦µÝí¨§ ôç§ âáë·áíé·¤§ ó·Ý‰ç§ ôoí 18o

áé¬íá [ Josip Mesiodaks. Balkanske koordi-nate u 18. veku ] , Athens 2004.

Ahmed Kondo, Jeronim de Rada. Flamuri i Arbrit ( Jeronim de Rada. Albanska zastava ),Tiranë 1967.

Faik Konitza, Vepra të Zgjedhura [Odabranadela], Tirana, “Naim Frasheri”, 1993.

Faik Konitza, Izbor iz prepiske1896-1942,London 2000.

KonstituciÔ na BÍlgarskoto knÔèstvo

[ Ustav bugarske kneèvine ] , Sofia 1879.

Konstentin Konstantinov [ Put kroz vekove ],Sofia 1997.

Christina Koulouri, Éóôo±ßá ·áé ¦¨¸¦±áößá óôá¨ëëçíé·Ü ó÷oë¨ßá (1834-1914). ®í¸óôé·ü

BIBLIOGRAFIJA



135


áíôé·¨ßµ¨ío ·áé éäöëo¦é·Ý§ °±o¨·ôÜó¨é§. Áí†oëü¦éo ·¨éµÝí¸í. Âéâëéo¦±áößá ó÷oëé·¬í ¨¦÷¨é±éäß¸í [ Istorija i geografija u gr~kim

{kolama (1834-1914). Sadràj i ideolo{ke

implikacije. Antologija tekstova.

Bibliografija uxbenika ] , Athens 1988.

Emilij Laszowsky, Stari i novi Zagreb, Zagreb1994.

Bernard Lewis, The emergence of modernTurkey , [ Nastanak moderne Turske ] Oxford1968.

Radoš Ljuši}, Knjiga o na~ertaniju, Beograd1993.

Radoš Ljuši}, Istorija srpske dràvnosti . Kniga II.Srbija i Crna Gora - novovekovne srpske dràve,Novi Sad 2001.

Lina Louvi, P ̈ ±é¦Ýë¸ôo§ Âáóßë¨éoí, Oéóáô¶±é·Ý§ ¨öçµ¨±ßä¨§ ·áé ôo ¨†íé·ü ©¤ôçµá,(1875-1886) [ Perigelotos Vasilion; Satiri~ke

novine i nacionalno pitawe (1875-1886) ], Athens, Hestia, 2002.

Corneliu Mihai Lungu (coord.), De laPronunciament la Memorandum 1868-1892.Mi¦carea memorandist¤, expresie a luptei nat ,ionale a românilor [ Od Objave do

Memoranduma. Memorandisti~ki pokret, izraz nacionalne borbe Rumuna ] , Bucure¦ti1993.

Titu Maiorescu, Opere [ Dela ] (ed. GeorgetaR¤dulescu-Dulgheru, Domnica Filimon), Bucure¦ti1978.

Makedonium, Antologija na makedonskatanacionalno-politichka misla [ Makedonium,antologija makedonske nacionalno-politi~ke

misli ] , Skopje, 2003.

Sp. Markezinis, P oëéôé·¤ Éóôo±ßá ôç§ Í¨¸ôÝ±á§EëëÜäo§ [ Politi~ka istorija moderne Gr~ke ] , Vol. B, Athens 1966.

P. Matalas, ¸†ío§ ·áé o±†äoîßá. Oé °¨±é°Ýô¨é¨§ µéá§ ó÷Ýóç§. Á°ü ôo „Eëëáäé·ü“ óôo Âo¶ë¦á±é·üó÷ßóµá [ Nacija i pravoslavqe. Avanture

jednog odnosa. Od „gr~ke“ do bugarske {izme ] ,Herakleion 2002.

Memoari prote Mateje Nenadovi}a, Beograd1867.

“Monitorul Oficial”, 19 iulie 1921.

Bogdan Murgescu (coord.), Istoria României în

texte [ Rumunska istorija u tekstovima ] ,Bucure¦ti 2001

Hysni Myzyri, Shkollat e Para KombëtareShqipe [ Prve albanske nacionalne {kole ] ,Tirana 1978.

Nacak, novine, 73, October 7th 1960.

Rýza Nur, Hayat ve Hat¨rat¨m I [ Moj ìvot i

se}awa I], Istanbul 1992.

Odbrani tekstovi za istorijata na makedonskiot narod , II del [ Odabrani tekstovi o istoriji

makedonskog naroda ] , part II, Skopje 1976.

Konstantinos Oikonomos, E°ß·±éóé§ ¨é§ ôçí °¨±ß Íö¨ëëçíé·¤§ E··ëçóßá§ óýíôoµoí á°Üíôçóéí ôo¶óoöoý äéäáó·Üëo¶ K. Í¨üö¶ôo¶ ÂÜµâá[ Komentar kratkog odgovora obrazovanog

u~iteqa gospodina Neofitusa Vamvasa o

modernoj gr~koj crkvi ] , Athens 1839.

K.Ozturk, Atatürk , Istanbul, n.d.

Paisiy Hilendarski, Slavonic-Bulgarian History [Slovensko-bugarska istorija], V. Turnovo 1992.

Spyros Papageorgiou (ed.), Á±÷¨ßoí ô¸í °á±áíüµ¸í ¨¦¦±Üö¸í ôo¶ K¶°±éá·oý Á¦¬ío§1955-1959 [ Arhivi tajne borbe Kiprana ] ,Nicosia 1984.

Spyros Papageorgiou, AKEL: Ôo Üëëo KKE [ AKEL, druga gr~ka komunisti~ka partija ], Athens 1984.

P á±†¨í¬í [ Parthenon ] ~asopis, December 1871.

Nikola Paši}, Sloga Srbo-Hrvata, Beograd 1995.

Branko Petranovi}, Mom~ilo Ze~evi} (eds.), Jugoslavija 1918-1988. Zbirka dokumenata. Drugoizmenjeno izdanje, Beograd, 1988.



A. Politis, Poµáíôé·Ü ÷±üíéá. Éäöëo¦ß¨§ ·áéíooô±o°ß¨§ óôçí EëëÜäá ôo¶ 1830-1880 [ Romanti~ne godine. Ideologije i mentali-

teti u Gr~koj, 1830-1880 ] , Athens 1993.

Aurel C. Popovici, Stat ¦i Nat ,iune. Statele-Unite

ale Austriei Mari. Studii politice în vederearezolv¤rii problemei nat ,ionale ¦i a crizelor consti-tut ,ionale din Austro-Ungaria [ Dràva i nacija.

Ujediwene dràve velike Austrije.

Politi~ke studije s ciqem da se re{i

nacionalni problem i konstitucionalna

kriza u Austrougarskoj ] , (ed. Petre Pandrea andConstantin Schifirnet, ), Bucure¦ti 1997.

David Prodan, Supplex Libellus Valachorum or The Political Struggle of the Romanians ilipoliti~ka borba Rumuna u Transilvaniji

tokom 18. veka, Bucharest, 1971.

Janko Prunk, Slovenski narodni vzpon [ Uzlet

slovena~kog naroda ] , Ljubljana 1992.

M. Psalidopoulos (ed.), K¨ßµ¨íá ¦éá ôçí ¨ëëçíé·¤ âéoµç÷áíßá ôoí 19o áé¬íá. Ö¶óé·¤ ¨îÝëéîç ¤°±oóôáóßá [ Dokumenti o gr~koj industriji u 19.

veku. Prirodni razvoj ili dràvna briga? ] , Athens 1994.

Gjorgji Pulevski, Izbrani tekstovi, Skopje

1985.Stjepan Radic, Izabrani politi~ki spisi , Opatija,

1995.

Boò Repe, Viri o demokratizaciji in osamosvo- jitvi Slovenije (I. del: Opozicija in oblast ) [ Izvori

o demokratizaciji i nezavisnosti Slovenije

(Prvi deo, Opozicija i vlast) ] , Ljubljana 2002.

“Report. Friends of Cyprus”, issue no. 46,autumn 2003.

P¤¦á Â¨ë¨óôéíë¤ A°áíôá ôá ó¸©üµ¨íá[Sabrana dela Rige od Fere], vol. V (ed.Paschalis M. Kitromilides), Athens 2000.

România în chipuri ¦i vederi [Romania in imagesand postcards] , Bucure¦ti, 1926.

Vedrana Rudan, Uho, grlo, no`, Zagreb 2002.

August [enoa, Zagrebulje, Zagreb 1980.

Óçµáß¨§ ¨ë¨¶†¨±ßá§. Ó¶ëëo¦¤ ôo¶ E†íé·oýÉóôo±é·oý Mo¶ó¨ßo¶ [Zastave slobode.Kolekcija nacionalnog istorijskog muzeja],uvodni tekst I.K. Mazarakis-Ainian, Athens 1996.

Slovenska kronika 19. stoletja ( Slovena~ka

hronika 19. veka 1861-1883), Nova revija,Ljubljana 2003.

Srpska ~itanka za niè gimnazije i realke

(Stojan Novakovi}), Beograd 1870.

Hristo Stambolski, AvtobiografiÔ,

dnevnici, spomeni [ Hristo Stambolski

Autobiografija. Dnevnici. Memoari ], Sofia1927, t. 2.

Gale Stokes (ed.), From Stalinism to Pluralism. A Documentary history of Eastern Europe since1945, second edition, New York 1996.

Dubravka Ugresic, Ameri~ki fikcionar ,Zagreb/Beograd 2002.

A. E. Vakalopoulos, E°ßë¨·ô¨§ âáóé·Ý§éóôo±é·Ý§ °ç¦Ý§ ôç§ ¨ëëçíé·¤§ ¨°áíáóôÜó¨¸§[ Odabrani osnovni izvori o gr~koj

revoluciji ] , Thessaloniki, Vanias, 1990.

Pashko Vasa, The truth on Albania and the Albanians, historical and critical essays, [ Istina

o Albaniji i Albancima, istorijski i

kriti~ki eseji ] London 1999.

Evgenios Voulgaris, Óôo÷áóµoß ¨é§ ôo¶§°á±üíôá§ ·±éóßµou§ ·áé±ý§ ôo¶ O†¸µáíé·oýK±Üôo¶§ [Razmi{qawe o trenutnoj krizi u

turskoj dràvi ], Kerkyra 1851.

Wayne S. Vucinich, The Ottoman Empire:Its record and legacy , [ Tursko carstvo: istorija

i zave{tawe ] New Jersey 1965.

Martin Wein, Dodjoh, vidjeh, zapisah, Zagreb1966.

A. D. Xenopol, Istoria românilor din DaciaTraian¤ [ Istorija Rumuna od Trajanove Dakije ] ,4. izdawe (eds. V. Mih¤escu-Bîrliba, Al. Zub),Bucure¦ti 1985.

136

BIBLIOGRAFIJA



137


Šarl Irljar, Putopis po Bosni 1875-1876 ,Sarajevo 1981

Za Hrvatsku, Zagreb 1992.

Mape

Mapa 1: Dennis P. Hupchick, Harold E. Cox, ThePalgrave Concise Historical Atlas of the Balkans,New York, 2001, map 25. [The Palgrave, Maliistorijski atlas Balkana]

Mapa 2: Ibid., map 28.

Mapa 3: Ibid., map 35.

Mapa 4: Patrick K. O’ Brien (ed.), Phillip’s Atlas of World History, London: George Philip, 1999, p. 220.[Phillip's atlas svetske istorije]





OCENITE OVU KWIGU!

Va{e mi{qewe kao ~itaoca ove kwige veoma nam je va`no, i kao ocena na{eg rada i zaplanirawe na{ih budu}ih poduhvata. Centar za demokratiju i pomirewe u jugoisto~nojEvropi (CDRSEE) je zajedno sa brojnim kolegama i saradnicima uloìo ogroman trud,

vreme i dragocene dokumente u projekat „Nastava moderne istorije jugoisto~ne Evrope“, arezultat je ova kwiga koju drìte u rukama. Da bismo proverili uspe{nost na{eg metoda,korisnost ovog poduhvata i vrednost na{e investicije, voleli bismo da date svoju ocenuprojekta.Molimo za va{e iskreno mi{qewe za {ta }e vam biti potrebno izvesno vreme i trud.Posle ~itawa ove kwige, ili ~ak wenog kori{}ewa u razredu, molimo vas da odete na na{veb sajt, na|ete History Workbooks section i popunite obrazac za ocewivawe.Formular za evaluaciju moète na}i odavde: www. cdsee. org.

139



CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

94(4-12)“18/19“ (035.057.874)321.01:323.1(4-12)“18/19“ (035.057.874)

ISTORIJSKA ~itanka. 2, Nacije i dràveu jugoisto~noj Evropi / urednicaMirela-Luminica Murgesku ; [prevod saengleskog grupa autora]. - Beograd :Prosvetni pregled ; Solun : Centar za

Documents

Nacije i Drzave u Jugoistocnoj Evropi (Citanka)