Na Sopstvenom Tragu Meditacija i Relaksacija

Milenko Vlajkov

NA SOPSTVENOM TRAGURelaksacija i meditacija

Novi Sad 1990

Sadraj

Predgovor

7

Deo prvi UVODNA RAZMATRANJA 9

1. UVOD

11

Istoni talasi Zapada 13 Nastanak i razvoj autogenog treninga Pogled unapred 17Deo drugi AUTOGENI TRENING BEZ AUTOSUGESTIJE 19

15

2. TEORIJSKI PRISTUP

21

Izvori autogenog treninga bez autosugestije "etvrto stanje svesti" 26 Ravnotea pre svega 343. PRIPREMA 38 Uslovi 38

21

Poloaji 42 Iskljuivanje ula (pratiahara) 46 Pripremne vebe 49 Od ega zavisi uspeh u vebanju 54 4. OSNOVNE VEBE 57 Oputen sam i smiren 57 Teina 62 Toplota 71 Disanje 78 Uravnoteavanje raspoloenja 84 Veba dveju toaka 90 Srce 95 Stomak 103 elo 109 Ravnotea 114

5. UPUTSTVA I OBJANJENJA

124

AAT jo nije usvojen 124 Menjanje uslova 127 Vreme i uestalost vebanja 128 Govor tela 136Deo trei MEDITACIJA l RAZVOJ LINOSTI 147

6. USKLAIVANJEI RAZVOJ 7. MEDITACIJA 152

149

Pojam meditacije 153 Meditacija kroz prostor i vreme 164 Jedna definicija meditacije 1708. MEDITATIVNA SVEST 172

Pojam svesti 172 Meditativna svest 178 Istoni i zapadni pristup meditaciji9. TRANSFORMACIJA SVESTI

184193

Prosvetljenje 194 Razvoj svesti 198 Diffcrentia specifica 200 Vrste meditativne svesti 205 10. PROVERA 213 Istraivanja 213 Izmeu jave i sna 224 Leva i desna modana hemisfera 232 11. EFEKTI 235 Fizioloke promene 235 Psiholoke promene 238 Mogunosti ciljane primene AAT i meditacije 241 Kontraindikacije i mere opreza 243PRILOZI 245 REGISTAR IMENA 257 REGISTAR POJMOVA 259 BIBLIOGRAFIJA 263

Predgovor pojave prve onima koji U ele da se bave sobom do knjige namenjeneteko bi bilo dananjih danaPERIODU OD

nabrojati sve sa slinim sadrajem. Izlozi knjiara su preplavljeni naslovima o autosugestiji, hipnozi, relaksaciji, meditaciji i drugim vrstama samopomoL Znajui to, dugo sam se pitao da li pisanje jo jedne uopte ima smisla. Smatrao sam da bi bilo opravdano objaviti knjigu koja bi omoguila itaocima da primenom uputstava iz nje usvoje samostalno neke od tehnika psihofizike relaksacije. Znajui kakva je korist od toga, verovao sam da bi rezultati bili dovoljan motivator za produetak vebanja. Iz godine u godinu sve vie sam dolazio do uvida da takvu knjigu nisam u stanju da napiem. Ne zato to ne bih umeo valjano da objasnim relaksacione tehnike, ve to mi je postajalo jasno da svaki ovek ide svojim putem. Iz takvog saznanja potekla je i koncepcija o oveku koja se razlikuje od veine ponuenih modela. Naslov knjige vie nego njen sadraj ukazuje na ono emu je namenjena. Pronalazei sebe postajemo sposobni da preuzmemo na sebe odgovornost za sopstvenu sudbinu. U tabeli broj l prikazani su tipovi linosti ako se kao kriterijum uzme znanje.

Tabela broj l Linost prema znanju JA

DRUGIPoznat drugima Nepoznat drugima Poznat sebi OTVOREN PRIKRIVEN Nepoznat sebi LEP NEPOZNAT

Civilizacija kojoj pripadamo favorizuje tip "otkriven", ali se esto javljaju i preostala tri. fttanje na koje sam u ovoj knjizi pokuavao da odgovorim glasi: Kako ne biti "slep"? Iako se detaljno opisuje niz tehnika psihofizike relaksacije koje imaju znaajne isceljujue efekte kako za telo tako i za psihu, to su samo uslovi za postizanje pravog uvida. Kao to je Dekart sumnjom doao do nesumnjivosti sumnje, tako sam i ja pokuao da otkrijem najmanje sumnjiv deo koncepcije o oveku. Traganje me je dovelo do njegove bioloke datosti injenica da bioloku odreenost oveka ne moemo porei, kao i injenica da njoj prethodi genetska osnova, navela me je na zakljuak da pokuaj rekonstruisanja ljudske prirode moe biti samo vie ili manje uspeno oponaanje onoga to nam uvek za korak izmie. Poto je svako sebi samom prostorno i vremenski najblii, svoju radoznalost sam usmeno na traganje za odgovorom "kako", odgodivi pitanje "ta" za kasnije. Tehnike izloene u ovoj knjizi samo su poetak toga puta. Ne razgovaraju samo itaoci sa piscem knjige koju itaju ve i pisac sa njima. Bez zajednikog putovanja u budunost ni te budunosti ne bi bilo. Sa mnogima se na takvom putovanju ve dugo nalazim i njima dugujem zahvalnost za ovaj korak do znanja.Novi Sad, februar 1990. Autor 8

Deo prvi

UVODNA RAZMATRANJA

Glava 1

UVOD

filozofije Uivota: jedna je istovremeno su postojale dve je podrabila izvor stroge discipline, toDREVNOJ KINI

zumevalo vaspitavanje mladih u duhu poslunosti, potovanja starijih i bespogovornog usvajanja obrazaca praktinog ivljenja, a druga izvor suprotnog, oslobaanje duha. Prva se razvila u konfucijanizam, po imenu Kung Fu Cea koji je najzasluniji za njeno utemeljenje, dok je druga poznata kao taoizam, jer tao izvorno znai put ili nain. Iako naizgled suprotni jedan drugom, konfucijanizam i taoizam se meusobno dopunjuju, jer taoizam dobija smisao kroz vaspitanje duha i njegovo ukalupljivanje u drutvene norme. Da bismo imali ega da se oslobaamo, to prvo moramo stei. ivot savremenog oveka verovatno je vie ispunjen obavezama, stresovima i napetostima nego ivot onih koji su iveli pre vie od dve hiljade godina. Otuda potreba da se, bar povremeno, osetimo slobodnijim nego to jesmo postaje sve jaa. Veliki broj razliitih psihoterapijskih tehnika svedoi ne samo da ovek dananjice traga za sobom, ve i o njegovoj nemoi. 11

UVODNA RAZMATRANJA

Kao to su brojne psihoterapijske tehnike, brojne su i tehnike psihofizike relaksacije. Neke od njih potiu iz kulture i tradicije Istoka, druge su nastale u okviru zapadne civlizacije. Vreme nastanka istonjakih relaksacionih tehnika ne moe se precizno utvrditi, ali je izvesno da postoje hiljadama godina. Relaksacione tehnike Zapada novijeg su datuma, jo uvek se podvrgavaju eksperimentalnoj proveri a proces njihovog nastajanja je u toku. Saznanje da nema jedne, najuspenije relaksacione tehnike za sve ljude, kao i saznanje da se razliitim relaksacionim tehnikama kod razliitih ljudi postiu razliiti efekti, postavilo je istraivaima za sada teko reivo pitanje: kako pronai za svakog oveka njemu odgovarajuu relaksacionu tehniku? Utvreno je da usvajanje i dejstvo relaksacionih tehnika zavisi od velikog broja poznatih i verovatno velikog broja nepoznatih inilaca. Stoga se u svetu u poslednje vremc sve ee praktino traga za odgovarajuom relaksacionom tehnikom. Ako je nauno bavljenje relaksacionim tehnikama mogue nazvati konfucijanskim, onda je praktino bavljenje psihofizikom relaksacijom tao. Ovaj kontrast kineski mudrac je iskazao stihovima: Onaj ko ide za uenjem uveava znanje, Onaj ko ide za tao-om smanjuje znanje. Ali kontrast je samo prividan. Uveavanje znanja je istovremeno i nagomilavanje predrasuda. Onaj ko zna o neemu, u otkrivanje novog ugrauje svoja nauena oekivanja. "Onaj ko ide za tao-om" nema misao kao posrednika izmeu sebe i stvarnosti, ali je to mogue tek kada se stvarnost u umu uoblii. 12

UVOD

Istoni talasi ZapadaKrajem prolog veka jedan od tvoraca savremene psihologije, Viljem Dejms, uveo je u suvoparnu evropsku misao prvi istoni talas. Govorei o psihikim procesima, istakao je da nita ne moe tako dobro da umiri misao kao prosto usmeravanje panje na ulni ili mentalni sadraj. Ovu mudrost koristili su uitelji u Indiji, Kini i Japanu jo u starom veku kada su eleli da bolje i dublje shvate svet u kome su iveli. Iako jasno iskazana, Dejmsova misao je ubrzo zaboravljena a Zapad je konstruisao puleve poviavanja individualne efikasnosti zasnovane na samoubedivanju i hipnozi. Oklop, tako uspeno stvaran ubrzanim tehnolokim razvojem, samo je postajao jo neprobojniji. Karl Gustav Jung je bio taj koji je probudio interes za kulturu Istoka, ali je smatrao da istonjake metode razvoja linosti nisu skrojene po meri oveka Zapada. Ipak, to nije spreilo ljude da se bave jogom i meditacijom. Pokazalo se da su neki tako postigli vii nivo svesti. Ostaje pitanje da li bi se isto desilo i da su primenjivali neku od "zapadnih" relaksacionih tehnika. Medard Bos, elei da proveri Jungovu tvrdnju da joga nije primerena zapadnom oveku, proveo je nekoliko godina u Indiji prouavajui "probuene". Vrativi se, uporedio je rezultate sa onima dobijenim na istraivanju zapadnih mistika. Razlike su bile znaajne i u korist Istoka. Zakljuio je da svaka kultura treba da pronalazi sopstvene puteve razvoja linosti. I kao rezultat toga doao je trei talas: kultura Istoka preplavila je Zapad. Kao to su automobili i koka-kola postali deo istonjake svakodnevice, tako je i Istok na Zapadu uao u modu. 13

UVODNA RAZMATRANJA

Jedan od naina povezivanja istonjakih relaksacionih tehnika sa psihoterapijom Zapada bio je ugraivanje istonjakih postupaka oslobaanja linosti od sputavajuih obrazaca kulture u neke od savremenih teorija linosti i psihoterapijskih orijentacija. Dobar primer za to je delo Froma i Suzukija "Zen budizam i psihoanaliza" koje dovodi u sumnju shvatanja Junga i Medarda Bosa. Mogue je da u vreme Jungovih razmiljanja i Bosove analize o odnosu izmeu Istoka i Zapada uslovi nisu bili isti. Istorijsko menjanje duhovne klime i internacionalizacija kulture verovatno su doveli do mogunosti istinskog povezivanja dveju kultura. Otuda ne treba da udi primena istonjakih relaksacionih tehnika u psihoterapijskim ordinacijama na Zapadu, kao ni primena autogenog treninga i progresivne miine relaksacije u Japanu i Indiji. U okviru veine psihoterapijskih tehnika razvijale su se i tehnike psihofizike relaksacije, bilo kao sastavni delovi psihoterapijskih tehnika, ili kao posebni postupci pomou kojih se olakavao kontakt sa pacijentima. Relaksacione tehnike su se u okviru zapadne civilizacije razvijale u pravcu emocionalnog rastereenja, to je bilo zasnovano na pretpostavci o abreagovanju kao sredstvu postizanja terapijskog cilja. Drugi, ne manje vaan put izleenja bio je postizanje samokontrole, to svoje korene ima u hrianskoj tradiciji i ekvivalentno je konfucijanskom pogledu na svet. Dok je u prvoj polovini dvadesetog veka Evropa bila pod snanim uticajem germanske kulture, to je znailo red, rad i disciplinu, Velika Britanija i SAD su, pod pritiskom sopstvenog kulturnog nasleda, krenule putem oslobaanja linosti. Otuda se u Nemakoj, Austriji i Francuskoj javio niz autosugestivnih tehnika, poteklih iz hipnoze i namenjenih obuzdavanju "mranih" i "opasnih" sila u oveku, iji je najpoznatiji produkt klasini aulogeni trening, dok su SAD i Velika 14

UVOD

Britanija postale poprite na kome su se sukobljavale razliite psiholoke kole kojima je zajednika bila briga za pojedinca. Najvie primenjivana relaksaciona tehnika u tim zemljama bila je progresivna miina relaksacija koja je potekla ne iz elje da se ovek pokori, ve da pronae sebe.

Nastanak i razvoj autogenog treningaAutogeni trening je neraskidivo vezan za ime svoga tvorca, Johanesa Hajnriha ulca, nemakog psihijatra koji je taj naziv prvi put upotrebio 1932. godine da bi tako oznaio skup postupaka psihofizike relaksacije izvedenih iz hipnoze. ulc je poeo 1910. godine da primenjuje hipnozu u leenju duevnih oboljenja, ali postignutim rezultatima nije bio zadovoljan. Uoio jo da pacijenti, dok ih je uvodio u hipnotiki san, doivljavaju oseanje teine i toplote u rukama i nogama. Smatrao je da se bolji terapijski efekti mogu postii ako pacijenti u budnom stanju doivljavaju teinu i toplotu u rukama i nogama. Pozajmivi osnovne vebe autogenog treninga iz joge, smatrao je da se verovanjem u zamiljene promene, pre nego sluanjem hipnotikih naredbi, moe uticati na psihike procese. Poto je prvi korak u svakom oputanju postizanje telesne smirenosti, redosled vebi bio je odreen upravo time: prvo su se oputali telesni miii, zatim periferni krvni sudovi, normalizovalo disanje i rad srca. Pretposlednja veba je bila namenjena normalizovanju rada organa u trbunoj duplji a poslednja oslobaanju od mentalne napetosti. Autogeni trening je preiveo mnoge kritike. Razlog njegovog opstanka verovatno treba traiti u rezultatima koji se njime postiu. Iako je u periodu od njegovog nastanka do 15

UVODNA RAZMATRANJA

danas otkriveno mnogo jednostavnijih tehnika kojima se postiu isti rezultati, autogeni trening iz dana u dan ima svoje odane sledbenike. Govorei o rezultatima koji se njime mogu postii, izvesno je da sistematinost, koju zahteva da bi se valjano usvojio, deluje kao dodatni inilac u menjanju linosti vebaa. Doivljaj vebaa da on sam, sopstvenom akcijom deluje na sebe doprinosi motivaciji za produavanje vebanja sve dok se ne usvoje sve osnovne vebe. Jednostavnije tehnike, kao npr. transcendentalna meditacija, omoguavaju iste fizioloke efekte, ali motivacija za vebanje kod veine vebaa koji ne odravaju redovan kontakt sa uiteljem opada i vebanja postaju sve reda. Prvobitno je autogeni trening bio namenjen leenju lakih duevnih poremeaja, ali su terapeuti shvatili da je njegova najvea vrednost u prevenciji duevnih bolesti i podsticanju razvoja linosti. Vreme usvajanja osnovnih vebi autogenog treninga bilo je tri meseca. elei da bre postiu terapijske i razvojne efekte terapeuti su poeli da ga kombinuju sa hipnozom, to je omoguilo usvajanje osnovnih vebi za oko mesec dana, ali se tako razvijala zavisnost vebaa od terapeuta, to je predstavljalo povratak na frakcionisanu hipnozu. Drugi pravac menjanja, koji i danas traje, odnosio se na reenice koje su bile namenjene proizvoenju autosugestivnih promena. Potreba da se izbegnu neprijatni oseaji vezani za pojedine delove tela, a naroito za trbunu duplju, dovela je do traganja ne samo za emocionalno neutralnim ve i onim reenikim formulacijama koje e vebaima biti prijatne. Ovakvo nastojanje nije uzimalo u obzir potrebu da se vebanjem utie na ono to dolazi posle vebe ve da se uiva u samoj vebi. Poto se ljudi meusobno razlikuju ak i po znaenjima koja pripisuju pojedinim recima, postepeno je sve oiglednija postajala potreba da se traga za nainima 16

UVOD

pronalaenja individualnog autogenog treninga, to je podrazumevalo davanje slobode vebaima u izboru reenikih formulacija za opis autosugestivnih zamisli. Poznato je da se poezija najtee prevodi sa jednog jezika na drugi. Kondenzovano oseanje, esto iskazano samo jednim stihom, prevodom lako moe izgubiti onu suptilnost koju umetnici jezika oseaju do kraja. U prevoenju autogenog treninga kao verbalne tehnike psihofizike relaksacije sa nemakog na druge jezike, zbog promena u nijansama znaenja izraza kojim su opisivane autosugestivne zamisli, verovatno se vrednost same tehnike menjala. lb vie nije bila izvorna ulcova verzija, ve meavina klasinog autogenog treninga i prevodioeve varijante. U prilog ovome govore nalazi da ak ni deca odrasla u jednoj kulturi, ako su za maternji imala jezik razliit od jezika te kulture, nisu na isti nain doivljavala ni maternji, ni jezik te kulture, kao deca koja su koristila samo jedan od ta dva jezika. injenica da se autogeni trening menjao samo u pravcu koji bi doveo do to breg i boljeg proizvoenja eljenih promena, ne dovodei u sumnju same promene, navela me je da se zapitam da li je takav cilj opravdan, lb je dovelo do koncipiranja nove tehnike psihofizike relaksacije o kojoj u govoriti u narednim poglavljima.

Pogled unapredPrvi deo knjige namenjen je objanjenju teorijske koncepcije autogenog treninga bez autosugestije. Navedeni su izvori tehnike i principi na kojima poivaju osnovne vebe. Takode, ukazano je na vezu autogenog treninga bez autosugestije i viih stanja svesti koja su objanjena kao pojavni oblici hipnagognog stanja svesti. Izvedene su razlike izmeu 17

UVODNA RAZMATRANJA

klasinog autogenog treninga i autogenog treninga bez autosugestije i ukazano na psiholoke zakonitosti na kojima nova relaksaciona tehnika poiva. Drugi deo namenjen je detaljnom opisu osnovnih vebi. Opisani su uslovi u kojima bi trebalo vcbati. Objanjene su pripremne vebe koje omoguavaju ak i onim subjektima koji su emocionalno napeti da se za usvajanje osnovnih vebi valjano pripreme kroz emocionalno rastereenje. Uz svaku od osnovnih vebi navedene su i uzgredne pojave koje se tokom vebanja mogu javiti. Posebna panja posveena je navoenju alternativnih objanjenja za ono to se obino naziva "govor tela". U treem delu knjige analiziran je pojam meditacije kao tehnike individualnog razvoja koja se nadovezuje na osnovne vebe autogenog treninga bez autosugestije. etvrti deo knjige posveen je analizi pojma meditativne svesti kao oblika hipnagogne svesnosti. Razmotreni su pojmovi ograniene i neograniene meditativne svesti. U petom delu prikazana su neka od istraivanja u kojima su proveravani efekti klasinog autogenog treninga u odnosu na druge relaksacione tehnike. Na osnovu toga izvedeni su efekti koji bi se mogli oekivati od autogenog treninga bez autosugestije. U dodatku navedeni su izvetaji nekih od polaznika teaja autogenog treninga bez autosugestije, sa ciljem da se prikae raznovrsnost promena koje se primenom ove tehnike mogu proizvesti.

18

Deo drugi

AUTOGENI TRENING BEZ AUTOSUGESTIJE

Glava 2

TEORIJSKI PRISTUP

Ovde ima vie svella Nekoje video Nasradina kako trai neto na zemlji "ta trai, Mula?", upita ga, "Moj klju", ree Mula. I tako obojica kleknue i nastavie da trae. Posle nekog vremena, drugi ovek upita: "Gde ti je ispao?" "U mojoj kui" "Pa zato onda trai ovde?" "Ch'deje bolje osvetljeno nego u mojoj kui."

Izvori autogenog treninga bez autosugestijeda je prvi i osnovni izvor autogenog tresninga bez autosugestije klasini, ulcov autogeni trening.HVATLJIVO JE

Od njega su preuzete osnovne vebe. Poto su izvori Sulcovog autogenog treninga hipnoza, psihoanaliza i istonjake relaksacione metode, autogeni trening bez autosugestije predstavlja nastavak, sintezu i poboljanje tih tehnika na osnovu njihovog kritikog preispitivanja. ulcov autogeni trening je tokom proteklih pola veka pretrpeo niz promena. Da bismo ukazali na sutinu autoge21


nog treninga bez autosugestije, izloiemo ukratko principe na kojima ulcov autogcni trening poiva i ukazati na dosadanje modifikacije osnovne tehnike. Etimoloki, autogeni trening potie od grkih reci autos to znai sam i genos = rod. Re "trening" je toliko odomaena u srpskohrvatskom jeziku, da je prevod skoro nepotreban. Ipak, da bismo znaenje uinili do kraja jasnim, recimo da potie od engleske reci "training" i znai vezbanje. Prema tome, autogeni trening bi trebalo da znai sopstveno ili svojerodno ili samostalno vezbanje. Opisni prevod bio bi "vezbanje koje nastaje samo od sebe". Vidimo da se iza ovog izraza mogu kriti razliite aktivnosti. Na uvodnim predavanjima autogenog treninga bez autosugestije polaznici teaja su me esto pitali da li za prvu seansu treba da ponesu trenerku, patike ili neki poseban pribor za vezbanje. ak i ako se kae da je to tehnika oputanja, ne objanjava se sutina autogenog treninga. Tek kada se upotrebi izraz "autosugestija", ukazuje se na sr ulcove ideje: to je aktivnost u kojoj veba sebe ubeduje u neto to eli kod sebe da proizvede. Stepen u kome e se eljena promena desiti zavisi od verovanja vebaa da se ta promena pod uticajem samoubedivanja moe desiti. Prema tome, kljune reci na kojima poiva autogeni trening su autosugestija i verovanje u njenu mo. Uoeno je da neki vebai nisu u stanju da dovoljno jasno sebi predstave oekivane efekte vebanja i njima je autogeni trening bio nedostupan. Sve potonje varijante autogenog treninga poivale su na ovako odreenoj njegovoj sutini. Problemi koje su naunici pokuavali da rese bili su: 1. Kako vebae navesti da poveruju u pozitivan ishod onoga to sebi sugeriu? 22

TEORIJSKI PRISTUP

2. Kako tzv. "formule" da se vebaima uine to razum ljivijim, jer je uoeno da od toga zavisi stepen dejstva autogenog treninga? 3. Kako da se skrati vreme potrebno za usvajanje osnov nih vebi autogenog treninga? Veina dosadanjih promena Sulcovog autogenog treninga ostvarivana je preko poveanja direktivnosti i sugestivnosti voditelja teaja. Nasuprot tome, autogeni trening bez autosugestije svojim nazivom kazuje da usvajanje i nain delovanja ove relaksacione tehnike ne zavise od autosugestije i verovanja vebaa u ishod vebanja. Verovanje u ishod vebanja i nekontrolisana primena autosugestije mogu negativno delovati i osujetiti vebae u valjanom usvajanju osnovnih vebi. ulc je primctio da njegovi pacijenti, dok ih je hipnotisao, oseaju teinu i toplotu u rukama i nogama. Smatrao je da se stanje duboke oputenosti moe postii, umesto hipnotikom sugestijom, samoubedujuirn proizvoenjem oseaja teine i toplote. Verovao je da se tako moe poveati prijemivost vebaa za autosugestivne zamisli. Pretpostavio je da, ako subjekti u budnom stanju osete da im se deavaju promene koje su zamislili, mogu postajati sve uvereniji u mo autosugestije i tako kontrolisati sopstvene telesne i psihike procese i upravljati njima. Kasniji autori su nekritiki prihvatili ove ulcove pretpostavke i otuda su pokuaji da se povea broj onih koji mogu da usvoje autogeni trening uglavnom ostajali bez uspeha. Utvdeno je da oko 20 do 40 procenata polaznika teaja autogenog treninga nisu nikako uspevali da pomou autogenog treninga postignu one rezultate koje su drugi sa lakoom postizali. Ovaj procenat je saglasan sa brojem onih koji ne mogu lako da se podvrgnu hipnozi. Razlika od 20 do 40 procenata potie od delovanja ostalih inilaca od kojih zavisi uspeh u usvajanju AT. Osim 23


sugestibilnosti, to su: kvalitet voditelja teaja, uslovi u kojima se odvija teaj, sastav grupe, nain voenja seanse, stepen poznavanja tehnike, priprema za seansu itd. Takode, primetio sam da su vebai autogenog treninga, zavisno od stepena represivnosti sredine u kojoj ive, skloni u veem ili manjem stepenu da se povinuju sugestijama voditelja teaja. Sve to navelo me je na zakljuak da bi reenje za vebae kojima postojei oblici autogenog treninga nisu dostupni trebalo traiti upravo u izmeni onih postavki koje su smetnja usvajanju klasinog autogenog treninga. Ideju za autogeni trening bez autosugestije dobio sam odjednom, itajui Dejmsove "Principe psihologije". Kao to je za Maslova1 knjiga M. Polanya "Ljudsko saznanje" imala podsticajno i prosvetljujue znaenje, tako je i za mene Dejmsovo poglavlje o panji imalo znaaj otkria. Pokazalo se kasnije da je to bilo samo "otrie", jer je istina o delovanju prostog, pasivnog usmeravanja panje na jednostvane ulne ili zamiljene sadraje poznata od davnina i zabeleena u starim indijskim i kineskim spisima o jogi i budizmu. Svako pravo traganje zapoinje uenjem. Tako je i moja koncepcija novog autogenog treninga ponikla iz uenja pretvorenog u pitanje: "Sta bi se desilo kada vebai ne bi zamiljali oseaje koji nastaju u dubokoj oputenosti, ve pokuavali da otkriju te oseaje za vreme duboke oputenosti?" Klju za autogeni trening bez autosugestije u tom trenutku je otkriven. Vie nije cilj postizanje oputenosti preko zamiljanja oseaja koji za vreme oputenosti postoje ve opaanje tih oseaja za vreme oputenosti. Otuda nije problem u zamiljanju oseaja. Pred vebae se postavlja nov problem: postizanje takvog1 Maslov svoje oduevljenje navedenom knjigom M. Polanija iskazuje reenicom "Ako niste prouili ovu knjigu, ne smete sebe smatrati pripremljenim za sledei vek," (Videti u Maslov, A, Motivacija i linost, Nolit, Beograd, 1982., str. 71).

24

TEORIJSKI PRISTUP

stepena telesne oputenosti u kome se neposredno opaaju oni oseaji koji su tom stanju svojstveni. Otuda poseban znaaj dobija priprema za vebanje. U teorijskom, smislu klasini autogeni trening se proiruje ovim pojmom. O tehnikama oputanja pred osnovne vebe bie reci u poglavlju o tehnici autogenog treninga bez autosugestije. Izvori pripremnih tehnika za usvajanje osnovnih vebi autogenog treninga bez autosugestije bili su: 1. Istonjake relaksacione metode, 2. Savremene psihoterapijske relaksacione metode. Pod pripremom se obino podrazumeva obezbedenje uslova za vebanje, zauzimanje poloaja i usmeravanje panje na sadraj vezbanja. U ovom kontekstu priprema za vebanje je izvoenje onih aktivnosti kojima se veba oslobaa emocionalne obuzetosti drugim sadrajima koji ga spreavaju u usmeravanju panje na predmet vezbanja. To se postie akcijom svesti tako to se panja pomera sa jednog na drugi zamiljeni sadraj, ili se neprekidno ponavlja ogranien broj reci ili pokreta. Ponavljanje moe biti zamiljeno ili stvarno. Ovakva mentalna aktivnost dovodi do privremenog emocionalnog rastereenja i vebai posle toga mogu bolje da usmere panju na predmet vezbanja. ulc je primetio da zamiljanje oseaja u jednom delu tela dovodi do javljanja istog oseaja i u drugim delovima tela. Ovaj empirijski nalaz objanjen je znatno kasnije principima transfera u uenju i Pavlovljevog klasinog uslovljavanja. Transfer u uenju ostvaruje se tokom vezbanja kada se npr. oseaj teine ili toplote prenosi iz desne u levu ruku ili nogu. Govori se najee o simetrinom transferu, poznatom i mnogo istraivanom kod uenja senzomotornih vetina. Utvreno je da se uvebavanjem desne ruke poveava i uvebanost leve. Takode, uvebavanje u osetljivosti jednog 25


dela tela dovodi do izotravanja osetljivosti drugih delova tela. Na ovim saznanjima poiva koncepcija novog, autogenog treninga bez autosugestije. Klasino uslovljavanje je vrsta uenja. Pavlov je otkrio da kod velikog broja ponavljanja neke neutralne drai, istovremeno ili neposredno pre bezuslovne drai, neutralna dra stie svojstvo bezuslovne drai, odnosno poinje da proizvodi, kao i bezuslovna dra, bezuslovnu reakciju. U uvenom ogledu sa psom, Pavlov je neposredno pre hranjenja psa zvonio. Posle izvesnog vremena pas je poeo i na sam zvuk zvona da lui pljuvaku. Prema tome, neutralna dra (zvuk zvona) postala je uslovna dra a bezuslovna reakcija (luenje pljuvake), kada se poela javljati na zvuk zvona, nazvana je uslovnom reakcijom. Ovo je omoguilo, uz saznanja o hipnagognim stanjima svesti, proirenje mogunosti primene autogenog treninga bez autosugestije na otklanjanje razliitih psihosomatskih i funkcionalnih smetnji kod odraslih ljudi. Vidimo, na osnovu ovog kratkog pregleda, da su izvori autogenog treninga bez autosugestije klasini autogeni trening, hipnoza, istonjaka psihologija i psihologija uenja.

"etvrto" stanje svestiUobiajena je podela na dva stanja svesti: san i javu. Klasina psihoanaliza govori o svesnim i nesvesnim procesima. Za one koji su pokuavali bolje da se upoznaju sa ovim podrujem nije nepoznato da postoji i pojam "predsvesno". Vreni su pokuaji da se eksperimentalno dokae postojanje nesvesnog. Snovi su u psihoanalizi korieni kao "govor nesvesnog". Dok za istonjaku koncepciju svesti ne postoji nesvesno, ve se samo govori o razliitim oblicima svesti, 26

TEORIJSKI PRISTUP

dotle za klasinu psihoanalizu svcsno predstavlja pre svega znanje ili neposredni opaaj neega, a nesvesno je potisnuti sadraj koji je nekada bio poznat. Vidimo da razlika nije sutinska ve terminoloka. Oba shvatanja prihvataju i tree stanje svesti u koje se ulazi pomou hipnoze. Stanje svesti u kome se nalazi hipnotisani naziva se hipnotiki san ili hipnoza. Postoje razliita objanjenja za hipnozu. Za jedne autore to je samo veslaki izazvan san vee ili manje dubine i tumai se stepenom kortikalne inhibicije. Za druge to je novo stanje svesti, koje se ne moe podvesti pod san. Dokazi kojima zagovornici ovog stanovita brane svoju ideju poivaju, pre svega, na svojstvu hipnotisanog da ini razliite stvari, pod uticajem hipnotizera, koje nikako ne bi mogao da uradi sam, ni u budnom stanju ni za vreme prirodnog sna. Da bismo nekako razvezali ovaj Gordijev vor, jer to predstavlja uslov naeg daljeg razumcvanja sutine i ciljeva autogenog treninga bez autosugestije, krenimo od injenica koje nam nudi savremena nauka. U prvoj polovini ovog veka, posle otkria bioelektrine aktivnosti kore velikog mozga, u nizu eksperimenata pokazalo se da kora velikog mozga kod oveka emituje razliite vrste modanih talasa, koji se mogu registrovati aparatom konstruisanim posebno za tu svrhu i nazvanim elektroencefalograf. Zapisi modane aktivnosti, na taj nain dobijeni, nazivaju se elektroencefalogram, a postoje etiri vrste takvih tipskih zapisa koji ukazuju na postojanje etiri vrste modanih aktivnosti, odnosno modanih talasa. Modani talasi se meusobno razlikuju po amplitudi, talasnoj duini i broju oscilacija u sekundi, odnosno frekvenci talasa. Prva vrsta talasa su beta talasi. Imaju frekvencu od 14 do oko 60 herca i javljaju se u budnom stanju, za vreme intenzivne misaone aktivnosti. Druga vrsta modanih talasa su alfa talasi, uestalosti od 8 do 13 herca. Javljaju se posle 27


zatvaranja oiju i za vreme duboke oputenosti. Tokom sna, na svakih oko 90 minuta spavanja, spontano se pojavljuju alfa talasi i oni su najee indikator snova. Teta talasi se javljaju za vreme dubokog sna. Imaju frekvencu od 4 do 7 . herca. U nekim istraivanjima pokazalo se da mogu da se jave i kod budnih subjekata za vreme meditacije. etvrta vrsta modanih talasa su delta talasi, uestalosti od l do 3 herca, i oni ukazuju na modana oteenja ili se javljaju u komi. Za nas je u ovom trenutku interesantnija od ostalih druga vrsta modanih talasa. Oni su istovremeno i najzagonetniji za savremenu nauku jer se pojavljuju u razliitim, ak meusobno raznorodnim ljudskim aktivnostima i stanjima svesti. Videli smo da je jedno od tih stanja deo vremena koje provedemo u snu. Utvreno je da u oko 93% sluajeva subjekti koji spavaju, dok se nalaze u alfa modanim talasima istovremeno sanjaju. Za preostalih 7% subjekata nije dokazano da ne sanjaju, ve samo da ne mogu da se sete da li su sanjali. Pretpostavljeno je, na osnovu toga, da je alfa modani ritam pokazatelj snova. Meutim, ekperimentalno je utvreno da se alfa talasi javljaju i za vreme hipnoze. Oni su i deo budnog stanja. Mogu se proizvesti zatvaranjem oiju i smanjenjem uznemiravajuih drai iz okoline ili unutranjosti organizma. Javljaju se za vreme koncentracije na proste ulne sadraje kao i za vreme meditacije. U eksperimentima na joga i zen majstorima koje je izvodio u Japanu, Ananda2 sa saradnicima nas obavetava 1961. godine da oni u alfa modanom ritmu ispoljavaju neke, za to vreme natprirodne sposobnosti. Uspevali su da, tokom 25 minuta intenzivnog uznemiravajueg zvunog, svetlosnog i taktilnog draAnanda, B., Chhina, G., and Sing, B. Some aspects of EEG studies in Yogis, EEG Clinical Neurophysiology, 1961., 13, 452456, Navedeno prema Hol i Lindzi, Teorije linosti, Nolit, Beograd, 1983, str. 351355. 282

TEORIJSKI PRISTUP

enja, ne ispolje na bilo koji nain da su uznemireni, a kod joga majstora nisu se ak pojavile ni promene u bioelektrinoj aktivnosti. Neposredno posle eksperimenta svi subjekti su uspeli detaljno da reprodukuju sve to im se deavalo za vreme eksperimenta. S. Sarasvati3 nam saoptava da vebajui joga nidru na svojim saradnicima uspeva preko alfa modanih talasa znatno da uvea njihove sposobnosti za uenje. Navedeni sluajevi su samo neki od velikog broja primera koji ukazuju na znaaj ove vrste modanih talasa. Oni se javljaju, konano, i za vreme autogenog treninga. Zanimljivo je da se u razliitim stanjima svesti, iako se radi o istoj vrsti modanog ritma, u organizmu odigravaju razliiti fizioloki i psiholoki procesi. Ovo ima naroit znaaj za praktinu upotrebu autogenog treninga. Vratimo se sada na problem zbog koga smo analizirali modane talase. Videli SIT.G da postoje razliita stanja svesti. U jednima smo sposobni da vrednujemo na odnos prema spoljanjem svetu ili da znamo da taj svet postoji, bilo u trenutku naeg opaanja tog sveta ili neposredno posle toga, dok u drugim to nismo u stanju. Ako se to uzme kao kriterij um za klasifikovanje stanja svesti, uz uzimanje u obzir modanih talasa, mogli bismo da navedemo sledee vrste svesti: 1. Budno stanje svesti, 2. Spavanje, 3. Hipnagogno stanje svesti, 4. Patoloko stanje svesti. U daljem tekstu naa panja bie zaokupljena hipnagognim stanjem svesti, koje predstavlja, ako se izuzme patolo3 Sarasvvati, S., Joga Nidra, NIPRO Partizan, Beograd, 1984., str. 147_149.

29


ko stanje, jedno od tri prirodna stanja svesti. A. Mavromatis4 navodi da je to stanje koje se javlja za vreme budnosti, spontano. Kratkotrajno je i gotovo neuhvatljivo, ali zato bioloki opravdano i neophodno jer omoguava neutralizaciju nepovoljnih efekata budnog stanja i spavanja. Razvijen je tokom nekoliko hiljada godina veliki broj tehnika kojima se moe "ui" u hipnagogno stanje svesti. Svaka je, pri tom, bila razvijena na sadrajima postojee kulture i nije odgovarala ljudima u drugim kulturama. Jung5 navodi npr. da zapadni ovek treba da prouava jogu kako bi proirio sopstvene vidike i bolje razumeo druge ljude, ali nije dobro da koristi jogu kao samorazvojnu tehniku poto bi ona za njega predstavljala nasilje nad njegovom, istorijski drugim putevima formiranom, ljudskom prirodom. Analogno tome, autogeni trening, kao tehnika potekla iz kulture zapadnog oveka, trebalo bi u veem stepenu od ostalih tehnika da omoguava zapadnom oveku da ostvaruje i spoznaje svoju pravu ljudsku prirodu. Prvi problem koji su nauinici pokuavali da rese u vezi sa hipnagognim stanjem svesti bio je problem namernog i kontrolisanog ulaska u to stanje. Subjekti na kojima su izvoeni eksperimenti izvetavali su da nisu bili u stanju da neposredno, dok su u hipnagognom stanju svesti, prepoznaju to stanje ve su o tome naknadno izvetavali. Cesto nije postojala saglasnost o tome ta ini sadraj hipnagognog stanja svesti. Introspektivni izvetaji su sadrali realizaciju oekivanja i verovanja subjekata u smilsu perceptivnih i emocionalno obojenih predstava. Ipak, svi su saoptavali da4 Detaljnije o hipnagognom stanju svesti kao jedinstvenom stanju izme u budnosti i spavanja vidi u Mavromatis, A., Hvpnagogia, Routledge & Kegan Paul Inc. in association with Methuen Inc. Nevv York, 1987. 5 Navedeno prema Jung, Karl Gustav, Psiholoke rasprave, u izdanju Matice Srpske, Novi Sad, 1977, poglavlje Joga i Zapad, str. 205216.

30

TEORIJSKI PRISTUP

su neto videli, uli ili osetili. To znai da je prvi indikator ovog stanja javljanje predstave. Izuzetak su retki izvetaji joga i zen majstora koji govore da u njihovoj svesti tada (u hipnagognom stanju svesti) nema niega osim praznine. Elektrofizioloka merenja su pokazala da se uglavnom radi o irokom rasponu alfa modanih talasa. Kod joga i zen majstora modani talasi su vie sinhronizovani, manje uestalosti i vee amplitude, pribliavajui se teta modanim talasima i ponekad prelazei u njih. Ulazak u hipnagogno stanje svesti mogue je izvesti kontrolisanim voenjem preko obuenog voditelja ili samostalno, ako se poznaje neka od meditativnih ili relaksacionih tehnika. Svaka od njih vodi nekom od hipnagognih stanja svesti. Kaemo "nekom od..." jer smo videli da se alfa modani talasi ispoljavaju na razliite naine, to ukazuje i na raznovrsnost hipnagognih stanja svesti. Drugi problem vezan za hipnagogno stanje svesti bio je produavanje tog stanja. Poto je hipnagogno stanje svesti kratkotrajno, deava se spontano i spontano se prekida, razliite drai mogu da ga narue i tako spree njegovo neophodno oporavljajue dejstvo, produavanje tog stanja je od velikog znaaja. Analogno tehnikama ulaska u hipnagogno stanje svesti razvijen je veliki broj postupaka za njegovo odravanje. Ti postupci su isti ili se nadovezuju na one kojima se vri uvoenje u hipnagogno stanje svesti. Utvreno je da se pomou hipnagognog stanja svesti moe uticati na autonomni nervni sistem i tako menjati rad srca, disanja, krvnih sudova i visceralnih organa. Ako je funkcionisanje ovih organa narueno, instrumentalnim korienjem hipnagognog stanja svesti mogue je poboljati rad tih organa. Uslov za ovakvu upotrebu hipnagognog stanja svesti je razvijanje sposobnosti da se istovremeno sa boravkom u hipnagognom stanju svesti zna da se u tom stanju 31


nalazi. Prema tome, na osnovu znanja o hipnagognom stanju svesti, zakljuili smo da bi autogeni trening bez autosugestije mogao da omogui sledee: 1. Ulazak u hipnagogno stanje svesti 2. Produavanje hipnagognog stanja svesti 3. Razvijanje svesti o boravku u hipnagognom stanju sve sti za vreme njegovog trajanja 4. Upravljanje i kontorlu sadrajima hipnagognog stanja svesti. Vidimo da je trei problem koji se postavio pred istraivae bio razvijanje svesti o hipnagognom stanju za vreme boravka u njemu. Ovo je uslov za eljene promene pomou hipnagognog stanja svesti. Jasno je da ne moemo menjati sebe ako nismo svesni sopstvenog postojanja u trenutku u kom elimo da se menjamo. Tada ak nismo svesni ni sopstvene elje za promenom. Ovaj problem je reavan pomou hipnoze davanjem autosugestivnog uputstva da e se u hipnozi desiti eljena promena, ali vebai, koji su radili autohipnozu sa ciljem da im se desi takva promena, nisu istovremeno mogli da upravljaju nainom i intenzitetom menjanja, ve je sve zavisilo od prethodno datog uputstva i znaenja koje su pripisali tom uputstvu u trenutku sluanja. Nasuprot tome, hipnagogno stanje svesti omoguava vebaima da upravljaju promenama. Mogunosti menjanja primenom hipnagognog stanja svesti su praktino neograniene i obuhvataju raspon od fiziolokih procesa zasnovanih na funkcionisanju autonomneg nervnog sistema do najsloenijih kreativnih funkcija ljudskih bia. Uslov razvijanja svesti o boravku u hipnagognom stanju svesti preko autogenog treninga bez Autosugestije je uvebavanje kontrolisanog ulaska i produavanja hipagognog stanja svesti do nivoa navike, odnosno sve dotle stanju da dok veba ne bude u stanju da pusti brod svoje mate pusti 32

TEORIJSKI PRISTUP

da sam pronalazi put a da, pri tom, sve vreme zna kako i kuda brod plovi i moe, ako zaeli, da mu promeni pravac bez straha da bilo ta moe da ga sprei u tome. To znai da osnovne vebe autogenog treninga bez autosugestije treba da budu toliko puta ponovljene da se javljaju na samu pomisao o vebanju, a panja da bude tako otra da opaamo sadraj vebanja bolje nego majka noni pla deteta. Ovo stanje je cilj za-zena i stav kojim se postie naziva se shikan taza6. etvrti cilj, kontrolu i upravljanje sadrajima hipnagognog stanja svesti moemo ostvariti tek ako se oslobodimo elje da ga postignemo. Dok postoji elja, svest je podeljena na udnju i cilj. udnja prestaje postizanjem cilja. Ako se cilj postie prestankom udnje, dakle, ako je sredstvo postizanja cilja oslobaanje od udnje, da li je uopte mogue postii cilj? Mnogi su putevi kojima se to do sada postizalo. Obino se govori o meditaciji kao sredstvu oslobaanja od udnje. Poto tada cilj prestaje da bude vaan, izvetava se o postizanju cilja. Hipnagogno stanje svesti poteklo iz autogenog treninga bez autosugestije ne znai, kao do sada opisivana "ista" svest ili probudenost, oslobaanje od udnje i time oslobaanje od cilja, ve postizanje eljenog cilja. Kako se to ostvaruje videemo u poglavlju o instrumentalnoj primeni autogenog treninga bez autosugestije. Za sada recimo da se navedena etiri problema mogu resiti pomou autogenog treninga bez autosugestije samo ako se shvati njegov osnovni princip. To je tendencija ka bioloki disponiranom stanju organizma.Navedeno prema Ornstein, Robert: The Psychology of Consciousness, Penguin Books Ltd, Harmondsvrorth, Middlesex, 1972, str. 144 145.6

33


Ravnotea pre svegaOsnovna pretpostavka na kojoj poiva autogeni trening bez autosugestije glasi: u svakom ljudskom organizmu se spontano odvija proces uspostavljanja bioloki disponiranog stanja kroz neprekidno uspostavljanje i naruavanje psihofizike ravnotee. Ovo je slino tzv. homeostatikom principu koji je nauna psihologija pozajmila od biologije, ali se razlikuje od njega po tome to bioloki disponirano stanje nije naueno stanje, dok homeostaza moe biti i ravnotea koju je organizam usvojio uenjem. Ako tako naueno stanje nije saglasno sa bioloki disponiranim stanjem, predstavljae osujeenje u razvoju. Problem koji se ovde namee odnosi se na prepoznavanje i otklanjanje nauenih stanja ravnotee. U istonjakoj psihologiji kao i u humanistikoj orijentaciji u savremenoj psihologiji govori se, obino, o vraanju pravoj prirodi. Ako je autogeni trening bez autosugestije zasnovan na navedenom principu i pretpostavci, priprema za vebanje je odgovorna za uspostavljanje bioloki disponiranog stanja. Kasnije, sa usvajanjem osnovnih vebi autogenog treninga bez autosugestije, vebai se osposobljavaju da uspostave to stanje bez prethodne pripreme, za manje od dva minuta, koliko i iznosi dnevno vebanje treniranih vebaa. Biloki disponirano stanje u kome se usvajaju osnovne vebe autogenog treninga bez autosugestije je jedno od takvih stanja, lb je stanje duboke oputenosti. Ne moemo tvrditi da je to jedino stanje za koje je organizam bioloki disponiran, ali moemo pretpostaviti da e, razvijanjem sposobnosti da brzo pree u jedan oblik bioloki disponiranog stanja, poveati sposobnost za prelazak u svaku vrstu bioloke disponiranosti. Ova pretpostavka se pokazala tanom.34

TEORIJSKI PRISTUP

Trenirani vebai autogenog treninga bez autosugestije su uspevali znatno bre od ostalih da se prebacuju sa jedne vrste psihofizike aktivnosti na drugu. Mogli su za krae vreme da mobiliu fizike snage organizma i da na duge staze izvlae iz njega maksimum. Pokazalo se da je ovo presudno kod onih sportova koji zahtevaju kroz dui vremenski period racionalnu i maksimalnu aktivaciju pojedinih dispozicija vebaa. Postizanje bioloki disponiranog stanja preko mentalne aktivnosti mogue je zahvaljujui injenici da izmeu duha i tela postoji neraskidiva veza. Dokazi za ovo nalaze se na svakom koraku, kako u svakodnevnom ivotu tako i u savremenoj nauci. Ipak, poto je najbolja oigledna nastava, proverimo to na jednom primeru. Zamislite da se nalazite izvan grada, na izletu u prirodi. Odjednom, dok ste bili zauzeti razgovorom sa prijateljima, primetite da se sprema nevreme. Iznad vas su gusti, tamni oblaci, munje paraju nebo. Ve potmula, pa sve glasnija grmljavina ispunjava vazduh. Sunce je iezlo a otar i hladan vetar probija oskudnu odeu. Da li se u vama neto pod uticajem ove slike promenilo? Uporedite sopstveno emocionalno stanje sa onim u kome ste se nalazili pre zamiljanja opisanog pejzaa. Ako ste uspeli slikovito da zamislite opis, osetili ste kako se prvo javlja strah, a potom postajete bri, aktivniji, prosto se poviava energetski nivo u vama. Ako se ova promena nije desila, verovatno je vaa mata nedovoljno razvijena. Poto je za to odgovorna desna modana hemisfera, usvajanjem tehnike za kontorlu i upravljanje hipnagognim stanjem svesti moete razviti matu, intuiciju i sposobnost prostornog predstavljanja i celovitog miljenja. 35


Kognitivna psihoterapija7 zasnovana je na pretpostavci da misao prethodi strahu. injenicu da neka promena u telu ili izvan njega takode proizvodi strah kognitivni psihoterapeuti i teoretiari tumae znaenjem koje subjekt pripisuje opaenoj drai. Ipak, ako se javi bol, strah e se javiti pre misli. Takode, ako je neka vremenski i prostorno bliska dra dovoljnim brojem ponavljanja povezana sa emocionalnim stanjem, na samu pojavu te drai desie se promena u organizmu, nezavisno od trenutne mentalne aktivnosti. Vidimo da izmeu tela (bol) i psihe (emocionalni doivljaj) postoji veza, bilo da je ona posredna (preko znaenja koje se dodeIjuje opaenoj drai) ili neposredna (ako je klasino uslovIjena). Ako postoji veza izmeu promena u fizikom i psihikom stanju, verovatno se eljene promene deavaju preko njihovog opaanja i opaanja odnosa izmeu uzroka i posledica. Pri tom, uzrok moe biti misao, emocionalno stanje i telesna promena. Dokazi za vezu izmeu duha i tela nalaze se i kod psihoanalitiki orijentisanih teoretiara. Oni govore o psihosomatskoj konverziji kao mehanizmu nesvesnog kojim se psihike tegobe pretvaraju u telesne. Posebno mesto zauzima bioenergetika u kojoj se vezi izmeu duha i tela pridaje presudan znaaj. Loven8, nadovezujui se na Rajha, navodi da je telo govor due i osnovni cilj psihoterapije je uspostavljanje normalnih energetskih tokova preko rada na telu. Autogeni trening bez autosugestije, nasuprot svim navedenim tehnikama, poiva na odsustvu svake aktivnosti. Ako se ne radi nita, dua i telo sami pronalaze sebe. Ipak,Navedeno prema Cognitive Behaviour Therapv for Psychiatric Problems, Edited by Havvton, Keith, Salkovskis, M. Paul, Kirk, Joan and Clark, M. David, Oxford University Press, 1989, str 1011. 8 Loven, A., Bioenergetika, Nolit, Beograd, 1984, vidi str. 83114.7

36

TEORIJSKI PRISTUP

tokom ivota stiemo navike. ta se deava kada se opustimo? Da li e se aktivirati navika? Da bi se to spreilo, razraen je skup postupaka kojima se otkrivaju bioloki disponirana stanja i, korak po korak, poinjemo da razlikujemo navike i njih. Kada se jednom prepozna bioloki disponirano stanje, primenom principa klasinog uslovljavanja ono se usvaja i postaje nova navika. Tako se vri reaktualizacija dispozicija. Osnovne vebe u autogenom treningu bez autosugestije predstavljaju prepoznavanje onih bioloki disponiranih stanja koja su svojstvena svim ljudima, nezavisno od pola i starosti. Izotravanjem ula na tim stanjima, kasnije ih koristimo za prepoznavanje navika koje nisu u skladu sa unutranjim razvojem i za njihovo menjanje.

37

Glava 3

PRIPREMA

Vslovi"RAZLIKUJU SE dve vrste uslova za vebanje autogenog -^treninga bez autosugestije, zavisno od stepena njegove usvojenosti. U prvu spadaju oni u kojima se vri usvajanje osnovnih vebi a u drugu grupu oni u kojima se autogeni trening bez autosugestije primenjuje kao samorazvojna tehnika. Poto je usvajanje osnovnih vebi autogenog treninga bez autosugestije oblik uenja, primenjuju se ista pravila koja su svojstvena uspenom uenju senzomotornih vetina. Otuda i uslovi u kojima treba vebati poivaju na tim pravilima. Postoje dva opta pravila koja se odnose na uslove: 1. Iskljuiti ili neutralisati delovanje svih ometajuih ini laca pre i za vreme vebanja. 2. Obezbediti za vreme vebanja to podsticajnije uslove za usvajanje osnovnih vebi. Pod iskljuivanjem ili neutralisanjem delovanja ometajuih inilaca podrazumeva se "odstranjivanje" svih uznemiravajuih drai. Ako na njihov intenzitet moemo uticati, re38

PRIPREMA

dukovaemo ga na potreban nivo, a ako ne moemo, primeniemo neku od vetina iskljuivanja ula. U ometajue uslove mogu da spadaju pojaana buka, jako svetio, visoka ili niska temperatura vazduha, strujanje vazduha (naroito ako se veba u prirodi vetar moe biti velika smetnja), neprijatni mirisi, prijatni mirisi, neprijatni dodiri odee (npr. stezanje tesne odee i obue), razliite vrste bola i razliite ometajue misli. Teorijski, mogli bi jo da budu smetnja prijatni dodiri i neprijatni i prijatni ukusi, ali u mom dosadanjem radu nije bilo subjekata koji su se alili na ove inioce. Osnovno uputstvo za vebanje vebaima nalae da pronau takvo mesto na kome e moi da zauzmu udoban poloaj za vebanje. Preporuuje se da to bude izdvojeno mesto u sobi ili u prirodi, do koga e dopirali to manje uznemiravajuih umova. Ako se veba u prirodi, neka to bude neko senovito mesto, zaklonjeno od vetra. Povlaenje u svet tiine osnovni je uslov vebanja. Skloni smo da potraimo takvo mesto na kome nee biti nikakvih uznemiravajuih zvukova. Poto u vebanju usmeravamo panju na predmet vebe, svaki zvuk moe postati izvor ometanja. Mesto na kome nema nikakvih zvukova, ma i najtiih kao to su kucanje sata, neije disanje u blizini ili udaljeni um vetra u kronjama drvea, teko je pronai, osim ako se zavuemo u neku peinu ili antisonarnu komoru. Da li to znai da osnovne vebe autogenog treninga bez autosugestije (AAT) treba usvajati na jednom od ova dva mesta? Pretpostavimo da smo se zatvorili u antisonarnu komoru, ili smo pronali takvu peinu ili prostoriju u podrumu u koju ne dopiru nikakvi zvui. Poinjemo da vebamo i odjednom shvatimo da ujemo sopstveno disanje i kucanje srca. Postajemo svesni injenice da ne moemo obezbediti valjane uslove za vebanje. Grozniavo razmiljamo i najzad dolazi spa39


sonosna ideja: autosugestija. Proitali smo da je dovoljno ubedljivo sebi izrei odgovarajuu naredbu i udo e se desiti: nita neemo uti. Poinjemo sa disanjem: "Od ovog trenutka, dok vebam, disanje ne ujem", ponavljamo to nekoliko puta, ali nam disanje postaje sve glasnije. Prosto smo zaokupljeni disanjem. Razmiljamo da li smo negde napravili neku greku i ne moemo da je otkrijemo. Pridravali smo se uputstva o autosugestiji, slikovito smo sebe zamiljali kako neujno diemo. Ponovili smo u obliku naredbe elju, a desilo se ono to V. Frankl9 naziva paradoksalnom intencijom: umesto da, najzad, odstranimo ometajue zvuke, oni postaju centar nae panje. Poto ne moemo da obezbedimo tiinu, preostaje nam da se naviknemo na vebanje u prisustvu uznemiravajuih inilaca. Verovatno je svako od italaca ve bio zaokupljen nekim sadrajem u tolikoj meri da nita osim toga nije postojalo. U vreme bavljenja tim sadrajem nije bio svestan ak ni sopstvenog postojanja. Naknadno, kada se misaoni proces okona, moglo bi se obnoviti, zahvaljujui seanju, sve to se deavalo. Veabnje AAT trebalo bi da bude slino ovom iskustvu. Da bi se to postiglo, nije dovoljno eleti da vebamo. Prethodna priprema takode mora biti dovoljno odgovorna, kako bi se svest oslobodila za potpunu pripadnost predmetu vebanja. "Oslobaanje svesti" poinje brigom za uslove vebanja. Videli smo da bi usvajanje AAT trebalo zapoeti na mirnom i usamljenom mestu. Veina autora navodi da je najpogodnije mesto za vebanje zatvorena soba, izolovana odV. Frankl definie paradoksalnu intenciju kao "... proces kojim se pacijent potie da uini ili da zaeli da se dogodi upravo ono ega se zapravo boji." Navedeno prema Frankl, V. E., Neujan vapaj za smislom, Naprijed, Zagreb, 1981, str. 113.9

40

PRIPREMA

okolnih zvukova. Bolje je ako je zamraena. Za vreme vebanja ne bi trebalo niko da ulazi u nju. Ne preporuuje se vebanje uz muziku ili glasan govor. Pri zauzimanju poloaja za vebanje trebalo bi raskopati one delove garderobe koji steu telo, jer e kasnije to ometati uspeno vebanje. Ako se veba u stanu u kome ima jo stanara, treba ih obavestiti i zamoliti za mir u narednih nekoliko minuta. U poetku e ovo izazvati radoznalost i nepoverenje ukuana, ali e kasnije oni to prihvatiti, pogotovo kada na vebau primete znaajne promene zahvaljujui samom vebanju. U literaturi o autogenom treningu navodi se da pre vebanja ne treba puiti, piti kafu, aj i alkoholna pia. Obrazloenje je da nervni sistem pod uticajem nikotina, kofeina i teina postaje razdraljiv, dok ga alkohol uspavljuje, to ometa vebanje. Moje dosadanje iskustvo je pokazalo da ne postoje znaajni razlozi za ovakva upozorenja. U uputstvu za vebanje navodim da nije potrebna nikakva posebna priprema za vebanje. Iako mnogi autori navode da ne treba vebati neposredno posle jela, pokazalo se da nekim vebaima to vie odgovara jer ba tada uspevaju najbolje da se opuste. Zanimljivo je na ovom mestu navesti rezultate do kojih su doli sovjetski istraivai, kada se radi o uticaju alkohola na uenje. Dobili su da nema znaajne razlike u uspenosti u uenju izmeu grupe subjekata koja je uila dok je bila pod uticajem alkohola i grupe koja je uila isto gradivo ali pritom nije pila nita od alkoholnih pia. Utvreno je da subjekti koji su uili dok su bili pod uticajem alkohola uspevaju da reprodukuju naueno gradivo bolje ukoliko sebe dovedu u isto stanje u kome su uili. Primenjeno na usvajanje AAT, znai da vebai koji svakodnevno konzumiraju alkohol, ako uine napor pa ga se odreknu na nekoliko sati 41


Kognitivna psihoterapija7 zasnovana je na pretpostavci da misao prethodi strahu. injenicu da neka promena u telu ili izvan njega takode proizvodi strah kognitivni psihoterapeuti i teoretiari tumae znaenjem koje subjekt pripisuje opaenoj drai. Ipak, ako se javi bol, strah e se javiti pre misli. Takode, ako je neka vremenski i prostorno bliska dra dovoljnim brojem ponavljanja povezana sa emocionalnim stanjem, na samu pojavu te drai desie se promena u organizmu, nezavisno od trenutne mentalne aktivnosti. Vidimo da izmeu tela (bol) i psihe (emocionalni doivljaj) postoji veza, bilo da je ona posredna (preko znaenja koje se dodeIjuje opaenoj drai) ili neposredna (ako je klasino uslovIjena). Ako postoji veza izmeu promena u fizikom i psihikom stanju, verovatno se eljene promene deavaju preko njihovog opaanja i opaanja odnosa izmeu uzroka i posledica. Pri tom, uzrok moe biti misao, emocionalno stanje i telesna promena. Dokazi za vezu izmeu duha i tela nalaze se i kod psihoanalitiki orijentisanih teoretiara. Oni govore o psihosomatskoj konverziji kao mehanizmu nesvesnog kojim se psihike tegobe pretvaraju u telesne. Posebno mesto zauzima bioenergetika u kojoj se vezi izmeu duha i tela pridaje presudan znaaj. Loven8, nadovezujui se na Rajha, navodi da je telo govor due i osnovni cilj psihoterapije je uspostavljanje normalnih energetskih tokova preko rada na telu. Autogeni trening bez autosugestije, nasuprot svim navedenim tehnikama, poiva na odsustvu svake aktivnosti. Ako se ne radi nita, dua i telo sami pronalaze sebe. Ipak,Navedeno prema Cognitive Behaviour Therapy for Psychiatric Problems, Edited by Hawton, Keith, Salkovskis, M. Paul, Kirk, Joan and Clark, M. David, Oxford University Press, 1989, str 1011. 8 Loven, A., Bioenergetika, Nolit, Beograd, 1984, vidi str. 83114.7

36

TEORIJSKI PRISTUP

tokom ivota stiemo navike. ta se deava kada se opustimo? Da li e se aktivirati navika? Da bi se to spreilo, razraen je skup postupaka kojima se otkrivaju bioloki disponirana stanja i, korak po korak, poinjemo da razlikujemo navike i njih. Kada se jednom prepozna bioloki disponirano stanje, primenom principa klasinog uslovljavanja ono se usvaja i postaje nova navika. Tako se vri rcaktualizacija dispozicija. Osnovne vebe u autogenom treningu bez autosugestije predstavljaju prepoznavanje onih bioloki disponiranih stanja koja su svojstvena svim ljudima, nezavisno od pola i starosti. Izotravanjem ula na tim stanjima, kasnije ih koristimo za prepoznavanje navika koje nisu u skladu sa unutranjim razvojem i za njihovo menjanje.

37

Glava 3

PRIPREMA

Uslovi dve vrste uslova za rtreninga bez autosugestije, zavisno vebanje autogenog od stepena njegoveAZLIKUJU SE

usvojenosti. U prvu spadaju oni u kojima se vri usvajanje osnovnih vebi a u drugu grupu oni u kojima se autogeni trening bez autosugestije primenjuje kao samorazvojna tehnika. Poto je usvajanje osnovnih vebi autogenog treninga bez autosugestije oblik uenja, primenjuju se ista pravila koja su svojstvena uspenom uenju senzomotornih vetina. Otuda i uslovi u kojima treba vebati poivaju na tim pravilima. Postoje dva opta pravila koja se odnose na uslove: 1. Iskljuiti ili neutralisati delovanje svih ometajuih ini laca pre i za vreme vebanja. 2. Obezbediti za vreme vebanja to podsticajnije uslove za usvajanje osnovnih vebi. Pod iskljuivanjem ili neutralisanjem delovanja ometajuih inilaca podrazumeva se "odstranjivanje" svih uznemiravajuih drai. Ako na njihov intenzitet moemo uticati, re38

PRIPREMA

dukovaemo ga na potreban nivo, a ako ne moemo, primeniemo neku od vetina iskljuivanja ula. U ometajue uslove mogu da spadaju pojaana buka, jako svetio, visoka ili niska temperatura vazduha, strujanje vazduha (naroito ako se veba u prirodi vetar moe biti velika smetnja), neprijatni mirisi, prijatni mirisi, neprijatni dodiri odee (npr. stezanje tesne odee i obue), razliite vrste bola i razliite ometajue misli. Teorijski, mogli bi jo da budu smetnja prijatni dodiri i neprijatni i prijatni ukusi, ali u mom dosadanjem radu nije bilo subjekata koji su se alili na ove inioce. Osnovno uputstvo za vezbanje vebaima nalae da pronau takvo mesto na kome e moi da zauzmu udoban poloaj za vezbanje. Preporuuje se da to bude izdvojeno mesto u sobi ili u prirodi, do koga e dopirali to manje uznemiravajuih umova. Ako se veba u prirodi, neka to bude neko senovito mesto, zaklonjeno od vetra. Povlaenje u svet tiine osnovni je uslov vebanja. Skloni smo da potraimo takvo mesto na kome nee biti nikakvih uznemiravajuih zvukova. Poto u vebanju usmeravamo panju na predmet vebe, svaki zvuk moe postati izvor ometanja. Mesto na kome nema nikakvih zvukova, ma i najtiih kao to su kucanje sata, neije disanje u blizini ili udaljeni um vetra u kronjama drvea, teko je pronai, osim ako se zavuemo u neku peinu ili antisonarnu komoru. Da li to znai da osnovne vebe autogenog treninga bez autosugestije (AAT) treba usvajati na jednom od ova dva mesta? Pretpostavimo da smo se zatvorili u antisonarnu komoru, ili smo pronali takvu peinu ili prostoriju u podrumu u koju ne dopiru nikakvi zvui. Poinjemo da vebamo i odjednom shvatimo da ujemo sopstveno disanje i kucanje srca. Postajemo svesni injenice da ne moemo obezbediti valjane uslove za vezbanje. Grozniavo razmiljamo i najzad dolazi spa39


sonosna ideja: autosugestija. Proitali smo da je dovoljno ubedljivo sebi izrei odgovarajuu naredbu i udo e se desiti: nita neemo uti. Poinjemo sa disanjem: "Od ovog trenutka, dok vebam, disanje ne ujem", ponavljamo to nekoliko puta, ali nam disanje postaje sve glasnije. Prosto smo zaokupljeni disanjem. Razmiljamo da li smo negde napravili neku greku i ne moemo da je otkrijemo. Pridravali smo se uputstva o autosugestiji, slikovito smo sebe zamiljali kako neujno diemo. Ponovili smo u obliku naredbe elju, a desilo se ono to V. Frankl9 naziva paradoksalnom intencijom: umesto da, najzad, odstranimo ometajue zvuke, oni postaju centar nae panje. Poto ne moemo da obezbedimo tiinu, preostaje nam da se naviknemo na vebanje u prisustvu uznemiravajuih inilaca. Verovatno je svako od italaca ve bio zaokupljen nekim sadrajem u tolikoj meri da nita osim toga nije postojalo. U vreme bavljenja tim sadrajem nije bio svestan ak ni sopstvenog postojanja. Naknadno, kada se misaoni proces okona, moglo bi se obnoviti, zahvaljujui seanju, sve to se deavalo. Veabnje AAT trebalo bi da bude slino ovom iskustvu. Da bi se to postiglo, nije dovoljno eleti da vebamo. Prethodna priprema takoe mora biti dovoljno odgovorna, kako bi se svest oslobodila za potpunu pripadnost predmetu vebanja. "Oslobaanje svesti" poinje brigom za uslove vebanja. Videli smo da bi usvajanje AAT trebalo zapoeti na mirnom i usamljenom mestu. Veina autora navodi da je najpogodnije mesto za vebanje zatvorena soba, izolovana od9 V. Frankl definie paradoksalnu intenciju kao "... proces kojim se pacijent potie da uini ili da zaeli da se dogodi upravo ono ega se zapravo boji." Navedeno prema Frankl, V. E., Neujan vapaj za smislom, Naprijed, Zagreb, 1981, str. 113.

40

PRIPREMA

okolnih zvukova. Bolje je ako je zamraena. Za vreme vebanja ne bi trebalo niko da ulazi u nju. Ne preporuuje se vebanje uz muziku ili glasan govor. Pri zauzimanju poloaja za vebanje trebalo bi raskopati one delove garderobe koji steu telo, jer e kasnije to ometati uspeno vebanje. Ako se veba u stanu u kome ima jo stanara, treba ih obavestiti i zamoliti za mir u narednih nekoliko minuta. U poetku e ovo izazvati radoznalost i nepoverenje ukuana, ali e kasnije oni to prihvatiti, pogotovo kada na vebau primete znaajne promene zahvaljujui samom vebanju. U literaturi o autogenom treningu navodi se da pre vebanja ne treba puiti, piti kafu, aj i alkoholna pia. Obrazloenje je da nervni sistem pod uticajem nikotina, kofeina i teina postaje razdraljiv, dok ga alkohol uspavljuje, to ometa vebanje. Moje dosadanje iskustvo je pokazalo da ne postoje znaajni razlozi za ovakva upozorenja. U uputstvu za vebanje navodim da nije potrebna nikakva posebna priprema za vebanje. Iako mnogi autori navode da ne treba vebati neposredno posle jela, pokazalo se da nekim vebaima to vie odgovara jer ba tada uspevaju najbolje da se opuste. Zanimljivo je na ovom mestu navesti rezultate do kojih su doli sovjetski istraivai, kada se radi o uticaju alkohola na uenje. Dobili su da nema znaajne razlike u uspenosti u uenju izmeu grupe subjekata koja je uila dok je bila pod uticajem alkohola i grupe koja je uila isto gradivo ali pritom nije pila nita od alkoholnih pia. Utvreno je da subjekti koji su uili dok su bili pod uticajem alkohola uspevaju da reprodukuju naueno gradivo bolje ukoliko sebe dovedu u isto stanje u kome su uili. Primenjeno na usvajanje AAT, znai da vebai koji svakodnevno konzumiraju alkohol, ako uine napor pa ga se odreknu na nekoliko sati 41


pre vebanja, nee vebati uspenije, ve manje uspeno, jer njihovo prirodno stanje nije bez alkohola u krvi, ve sa njim.

PoloajiSvaki poloaj u kome veba moe da se opusti i uspeno veba dobar je. AAT je proces u kome svi vebai poinju na isti nain, ali su ishodi razliiti. Verovatno ne postoje dva iskusna vebaa koji na isti nain vebaju i doivljavaju AAT. To se vidi ve kod izbora poloaja za vebanje. Ipak, poto se ovde daje uputstvo za poetnike u vebanju, naveu nekoliko osnovnih poloaja koji su za autogeni trening postali tradicionalni. Medu njima ni jedan nije bolji od drugih. Postoje samo neki praktini razlozi koji daju prednost jednima u odnosu na druge poloaje. J. H. ulc je, ivei i radei u Berlinu, na poetku ovog veka, imao priliku da posmatra na ulicama, zakrenim konjskim zapregama umesto automobilima, koijae koji, umesto taksista, ekaju na svojim koijakim seditima putnike. Poto je ekanje ponekad bilo dugo a zarada mala, trebalo je na poslu provesti i vie od celog dana. Umor je dolazio iznenada, oputajui koijau ramena, sklapajui mu oi i sputajui mu glavu na grudi. ulc je uoio da svi koijai zauzimaju isti, oputeni poloaj i zakljuio da je to prirodni, spontani sedei poloaj, u kome se telo najbolje odmara. On ga je nazvao poloajem koijaa. Ovaj poloaj je pogodan za vebanje na stolici bez naslona. Prikazan je na slici br. 1. Vidimo da su noge vebaa razmaknute, sa stopalima blago okrenutim napolje. Butine i potkolenice zaklapaju prav ugao. Telo je oputeno a glava slobodno visi na grudima. Ruke lee na butinama, sa akama izmeu nogu. Kod 42

PRIPREMA

SI. l Poloaj koijaa

ovog poloaja vano je pronai takav ravnoteni poloaj u kome nee biti posebno angaovani miii za odravanje uspravnog poloaja tela. Do ovoga se dolazi vebom. Ono to nam u poetku izgleda nedostino, jer nismo sigurni da li43


dobro radimo, vremenom postaje poloaj kome se spontano vraamo uvek kada elimo da se odmorimo. Kod nekih vebaa u ovom poloaju se javljaju smetnje u disanju. Kod drugih bolovi u vratu i leima. Za njih je bolje

SI. 2 Poloaj faraona 44

PRIPREMA

da vebaju sa podignutom, uspravnom glavom. To se naziva "faraonski poloaj", to je prikazano na slici broj 2. Poloaj u fotelji je sledei. Veba se udobno zavali u fotelju, glavu i leda nasloni na naslon, dok ruke mirno lee na rukohvatima. Noge su oputene, blago rastavljene, stopala slobodno lee na podu. Ako je naslon na fotelji nizak, glava je uspravna, kao u "faraonskom poloaju". Ovaj poloaj je prikazan na slici broj 3.

SI. 3 Poloaj u fotelji

U leeem poloaju veba lei na leima. Ruke i noge su ispruene. Noge su blago rastavljene tako da se meusobno ne dodiruju. Ruke su odmaknute od tela. ake mogu 45


biti okrenute nagore, nadole ili leati sa strane. Svako pronalazi poloaj koji mu najvie odgovara. Glava bi trebalo da lei vodoravno, bez jastuka. I ovde, meutim, postoje izuzeci. Ako neko ima vrtoglavicu i oseaj da mu je glava zavaljena, treba da upotrebi jastuk. Varijanta ovog poloaja je sa polusavijenim nogama u kolenima. Mogue je da miii u listovima, butinama i stomaku ne mogu da se opuste. U ovom sluaju je preporuljivo staviti valjak sainjen od umotanog ebcta ispod kolena. Miii e se opustiti. Ako ne odmah, to e se desiti tokom pripreme za vebanje. Leei poloaj je prikazan na slici broj 4.

SI. 4 Leei poloaj

Osim navedenih, pogodan je svaki od poloaja za meditaciju iz joge. Ovo vai samo za trenirane joga-vebae, jer ostali e se u tim poloajima vie umoriti nego opustiti.

Iskljuivanje ulaJedna od novina u odnosu na dosadanje varijante autogenog treninga u AAT je uvoenje pripreme za vebanje. Ona se satoji u davanju uputstva za iskljuivanje ula od svih uznemiravajuih drai, vebanju isljuivanja ula (u jogi 46

PRIPREMA

poznatom kao "pratiahara") i vebanjima psihofizikog oputanja, sa ciljem da se za usvajanje prve vebe AAT svi vebai dovedu u slino psihofiziko stanje. Poto razliiti vebai primenjuju razliite postupke za dovoenje sebe u stanje psihofizike smirenosti, ovde e se nabrojati, kao i kod poloaja za vebanje, nekoliko tehnika psihozifikog oputanja. Tako e svako moi da izabere onu koja mu vie odgovara. Veba iskljuivanja ula poinje zauzimanjem poloaja za vebanje. Veina vebaa spontano, pre poetka vebanja zatrvara oi. Bolje je vebati zatvorenih oiju, je se tako smanjuje broj moguih uznemiravajuih drai. Ako neki vebai ne mogu da vebaju zatvorenih oiju, na tome ne treba insistirati. Takvim vebaima sam objanjavao da treba da gledaju u prazno, najbolje u vazduh ispred sebe. Iako K. ervud10 navodi da bi za postizanje alfa modanog ritma trebalo gledati iza predmeta, ja to ne preporuujm poetnicima, jer se pokazalo da oni tako mogu da gledaju samo na kratko, da bi ve posle nekoliko sekundi bili dekoncentrisani spontanim vraanjem pogleda na predmet iza koga su koncentrisali pogled. Pomono sredstvo za vebanje otvorenih oiju je, kad god je mogue, gledanje u jednobojan, najbolje beo zid. Tada nita nee odvlaiti panju. Iskljuivanje ula odvija se preko prihvatanja svih uznemiravajuih drai na koje ne moemo da utiemo. Najznaajniji su zvui, naroito ako su ponavljajui ili neprekidni. Ako, npr. sedimo u prostoriji u kojoj se uje kucanje starinskog sata koji ne moe da se zaustavi, usmeriemo panju na njegovo tik-tak i putati da nam celokupna svest bude ispunjena tim zvukom. Odluiemo da ga pratimo neprekidno i da se poistovetimo sa njim. Primetiemo da posle10 Detaljnije o ovome vidi u Shenvood, Kcilh, Umijee iscjeljivanja, Samobor, 1986.

47


izvesnog vremena nae misli idu drugim pravcem, ne ujemo sat, ali smo zaokupljeni drugim sadrajima. To je znak za poetak vebanja. Kod mnogih vebaa se desilo da, iako su se pridravali ovog uputstva, nisu uspevali da se opuste. Kucanje sata im je bilo nepromostiva prepreka. Takvima sam davao dodatno uputstvo da panja na kucanje sata ne bude aktivna. Oni ne treba da se trude da uju sat, ve njegove zvuke da proputaju kroz sebe, ni sluajui ni ne sluajui. Ovo je vebaima sa visoko razvijenim logiko-linearnim miljenjem, kojima ne postoje stvari "po sebi" ve kao deo uzrono-posledinog niza, bilo nejasno. Insistirali su na objanjenju izraza "ni sluajui ni ne sluajui". Znao sam da se objanjenje nalazi u podruju logiki-linearno teko objanjivog i navodio sam analogiju: sluanje zvuka na ovaj nain je kao kada zamislimo da smo voda kroz koju prolaze sunevi zraci. Nasuprot tome, svest-voda u koju padaju zvui kao kamici biva neprekidno uznemiravana. Ako bacimo kamen u vodu, ona e se zatalasati. Ako kroz nju propustimo zrak svetlosti ona e ostati nepromenjena. Tanije, promena e trajati onoliko koliko traje svetlost. Isto je i sa sluanjem: ako proputamo zvuke kao zrake svetlosti, oni e, ne uznemiravajui nas, prolaziti kroz naa ula. Kasnije, ovim vebaima-skepticima bilo je neshvatljivo da su insistirali na objanjenju neega to je toliko ivo da se svoenjem na opis gubi. Vidimo da je opti postupak isljuivanja ula upravo u prihvatanju svih drai koje prelaze prag osetljivosti ula. Zauzevi poloaj za vebanje, treba da pokuamo da otkrijemo sve zvuke kojima smo okrueni. Pretvaramo se u detektiva koji sistematski pretrauje okolinu. Stav u kome se nalazimo, ili bar kome teimo, je stav make koja vreba plen: oputen ali spreman na skok. Pretraujui okolinu nastojaemo da uoimo i ono to nam je na prvi pogled 48

PRIPREMA

nedostupno. Traganje za jedva primetnim draima potisnue one intenzivnije i nametljivije. Uroniemo u svet za koji smo verovali da je svet tiine. Primeticemo da tii zvui postaju jai i da oni vie ometaju panju i misli. Pronicanje u svet skrivenih drai zahtevae od nas sve budniju panju. Uskoro emo postati svesni da se nalazimo u svetu bez zvuka jer su nam misli krenule drugim pravcem. Kada to prepoznamo, poeemo sa vebanjem. Naveli smo primer sa zvucima jer je sa njima najtee. Ostala ula se iskljuuju lake. Ako npr. osetimo neki intenzivan miris, prepustiemo mu se sa eljom da nas potpuno preplavi. Udahnuemo ga nekoliko puta punim pluima i dozvoliti da se razlije po nama. Potraiemo zatim druge mirise koji se nalaze ispod glavnog. Pokuaemo da ih razloimo na one od kojih se sastoje. Ma koliko se trudili da ih osetimo snanije, uoiemo da postaju sve slabiji i da se postepeno gube. I pre nego to potpuno ieznu, nae misli krenue drugim putevima. Kada shvatimo da vie nismo obuzeti mirisima, zapitaemo se da li nas jo neto uznemirava ili moemo da ponemo sa vebanjem. Pripremne vebe Kada iskljuimo ula, naa svest bie zaokupljena mislima. Dok jedni mogu da upravljaju sopstvenim mislima, drugima upravljaju misli. Iskljuivanje ula je samo prvi korak u postizanju potpune psihofizike oputenosti. Mogue je da ak ni vebe za iskljuivanje ula ne daju na poetku oekivane rezultate. Kako prei prag koji se nalazi izmeu onih kojima upravljaju misli i onih koji upravljaju mislima. 49


S. Sarasvati11 u knjizi "Joga nidra" opisuje postupak ulaska u hipnagogno stanje svesti koji je nazvao "kruenje svesti". Analizirao sam ovaj postupak, uporedio ga sa dostignuima u fiziologiji i fiziolokoj psihologiji, primenio na njega psihologiju uenja i prilagodio ga cilju postizanju potpune psihofizike oputenosti i izotravanju ula, i poeo da primenjujem pre jedne decenije u pripremi vebaa za autogeni trening. Pokazalo se da je ova tehnika dostupna veini vebaa kao tzv. instant-relaksaciona metoda, pod uslovom da se usvoji pod vodstvom iskusnog voditelja. Takode, pokazalo se da je za usvajanje "kruenja svesti" potrebno oko 13 uzastopnih vodenih seansi. Razmak izmeu dve uzastopne seanse ne bi trebalo da je vei od 7 dana. Za "kruenje svesti" zainteresovao sam se pokuavajui da resim problem upravljanja mislima. injenica da donoenje odluke o upravljanju mislima daje upravo suprotne rezultate, jer misli poinju da divljaju i postaju komar, proizvodei sve vei psihofiziki nemir, navela me je na ideju da bi trebalo pronai niz sadraja preko kojih bi panja mogla da klizi, a pri tom da se ne prekine. Vebe koncentracije na jedan prost ulni sadraj nisu bile dostupne svima. Veina ne moe na poetku dugo da dri panju prikovanu za samo jednu stvar, bilo da se radi o realnom predmetu ili njegovoj zamiljenoj slici. "Kruenje svesti" bilo je pravo reenje, provereno u praksi. Trebalo ga je samo prilagoditi novom cilju. U emu se sastoji ova veba? S. Sarasvati navodi da se kruenje svesti ne moe izvoditi u sedeem ve samo u leeem poloaju. Pokazalo se da ova tvrdnja nije tana, jer je veina vebaa uspevala lako da ovlada njome vebajui u "poloaju koijaa" ili "poloaju faraona". Od vebaa se trai da se nameste udobno, da11 Sarasvrati, Svvami Satyananda, Joga Nidra, NIPRO Partizan, Beograd, 1984, str. 3537 i 60.

50

PRIPREMA

opuste telesne miie koliko mogu. Ako su neki od miia napeti, treba da ih stegnu pa potom opuste i osete kako se dalje sami oputaju. Kruenje svesti poinje od usmeravanja panje na desnu ruku. Vebai treba da sluaju glas voditelja, koji saoptava da za sve vreme vebanja treba da ostanu potpuno budni. Obavetava ih da e imenovati pojedine delove tela a njihov zadatak je da te delove prepoznaju, osete ili slikovito zamisle. Dalje uputstvo izgleda ovako: "Panja je na vaoj desnoj ruci. Pazite, govoriu brzo. Nastojte da osetite, prepoznate ili slikovito zamislite svaki va deo tela koji budem imenovao (kratka pauza)... Palac na ruci, kaiprst, srednji prst, domali, mali prst, dlan, nadlanica, zglob, podlaktica, lakat, nadlaktica, desno rame, pazuho, desna strana struka, kuk, butina desne noge, koleno, potkolenica, lanak, peta, stopalo, palac na nozi, drugi prst, trei, etvrti prst, mali prst. Panja prelazi na levu stranu tela. Leva ruka, palac na ruci...". Na isti nain se imenuju delovi tela na levoj strani, zatim dolaze leda, glava, prednji deo tela i na kraju se imenuju vei delovi tela i spajaju u celinu. Redosled imenovanja odgovara onome koji se nalazi u kori velikog mozga kao skup senzomotornih centara za te delove tela. Za usvajanje ove relaksacione metode neophodno je, videli smo, nekoliko uzastopnih kontrolisanih seansi. Pokuavali su preduzimljiviji vebai da usvoje "kruenje svesti" samostalno, ali je to samo povealo njihovu uznemirenost. Ako pre vebanja nisu bili uznemireni, napetost u njima je rasla i prekidali su vebanje. Ovo se objanjava prisilnim deljenjem panje na dva dela. Jedan deo je onaj koji brine o redosledu imenovanja a drugi onaj koji zamilja. Poto svaka podeljena panja neprekidno balansira izmeu dva pola, bez mogunosti da se prikloni bilo kome od njih, svest je stalno napeta. Ovo se reava tako to voditelj dovoljan broj puta 51


"provede" vebae po pojedinim delovima tela dok redosled ne postane automatizovan. Stvara se uslovni refleks ve na samu pomisao da emo vebati i, zahvaljujui principima asocijacije po dodiru i generalizacije, svest neizbeno prelazi poznatu putanju. Na ovom mestu treba da napomenem da nije bez znaaja nabrajanje delova tela onim redosledom kojim su oni predstavljeni u mozgu. Ako imenovanjem jednog dela tela taj deo i osetimo, oseaj e proizvesti aktivaciju odgovarajueg centra u kori velikog mozga. Nadraeni deo kore e, zahvaljujui principu generalizacije, proizvesti poveanu osetljivost u susednim centrima. Imenovanje onog dela koji je predstavljen susednim centrom proizvee istu vrstu nadraaja. Tako e, deo po deo, svi imenovani senzomotorni centri u kori velikog mozga imati istu vrstu nadraaja i proizvoditi iste modane talase. Ti talasi e biti sinhronizovani. Poto je veba oputen, zatvorenih oiju, poee da dominiraju sinhronizovani alfa modani talasi, to predstavlja poetak hipnagognog stanja svesti. Uoio sam da pojedini vebai za vreme "kruenja svesti" zaspe ili im misli odlutaju i tako izgube kontakt sa voditeljem. Pretpostavio sam da bi to moglo da bude jo vei problem kada ponu samostalno da vebaju. Otuda sam na polovini vebe, kod imenovanja pojedinih delova lica, traio od vebaa da svaki put menjaju redosled imenovanja, kako bi povisili nivo sopstvene budnosti. Poto su posle lica delovi tela imenovani svaki put istim redosledom, ovo nije umanjilo relaksacionu vrednost "kruenja svesti" ali je doprinelo poviavanju i odravanju nivoa budnosti. Dok ne usvoje vebu kruenja svesti, vebai su kao pripremu za vebu kod kue dobij ali posebna uputstva koja su mogli i kasnije da koriste. Obino sam na prvom, uvodnom asu objasnio nekoliko relaksacionih tehnika koje su se mogle primenjivati bez uvebavanja. 52

PRIPREMA

U prvoj grupi nalaze se vebe brojanja. U narodu postoji verovanje da je pouzdan lek za brzo zaspivanje, ako patite od nesanice, brojanje zamiljenih ovaca na zemiljenoj livadi. Koliko taj"lek" moe biti pogrean pokazuje i razgovor voden u ekaonici jedne novosadske ambulante: ta te je dovelo ovamo? Ne mogu uvee da zaspim. Zato ne broji ovce. Ja tako zaspim svako vee. Pokuavao sam, ali mi ne ide. Do koliko ti broji? Obino do pola tri. Brojanje kao veba pozajmljeno je iz pripremnih vebi za zen-meditaciju. Od vebaa se trai da usmeri panju na sopstveno disanje, da prati udisaje i izdisaje. Svaki udisaj i izdisaj zajedno predstavljaju jednu celinu. Disanje se broji od jedan do deset i nazad, i tako se stalno ponavlja. Ako vebau panju odvuku neke druge misli i postane svestan da vie ne broji sopstveno disanje, to je pouzdan znak da se dovoljno opustio i da moe poeti sa vebanjem, izuzev ako nije pod uticajem neke strepnje. Tada treba da se vrati na brojanje disanja na opisani nain, od poetka, sve dok ne oseti da je potpuno smiren i spreman za vebanje. Ovo nee potrajati due od pet minuta. Pokazalo se da i najtvrdokorniji strahovi i stresovi bivaju privremeno odstranjeni ovom vebom i vebai su spremni za AAT Izuzetak u primeni ove vebe ine osobe koje imaju smetnje sa disanjem. Njima se preporuuje poluasovna etnja. Sovjetski istraivai su pronali da peaanje kojim se za pola sata prede dva do tri kilometra oslobaa od stresa u tolikoj meri da se moe pristupiti vebanju AAT. Izvetaji mojih polaznika teaja su ovo potvrdili. Uslov za oputanje tokom poluasovne etnje je istovremeno praenje ritma disanja i koraka i pronalaenje njihovog sklada. 53


Na kraju, navodim i jednu vebu za ije otkrie su zasluni kognitivni psihoterapeuti. Opisuju je Clark i SJialkovvskis12 kao tehniku koja pomae u smirivanju pacijenata koji se nalaze u akutnom strahu. Od vebaa se trai da pokua da se seti svih predmeta kojima je okruen. Nabrajanje predmeta, to istovremeno predstavlja vezivanje panje, dovodi do smirivanja. Posle toga moe se pristupiti usvajanju osnovnih vebi AAT. Princip na kome poiva priprema za vebanje, iako se radi o meusobno razliitim vebama, predstavlja vezivanje panje za neki neutralni sadraj. To znai da treba voditi rauna o razlozima zbog kojih se neko opredelio za AAT. Ako se radi npr. o nekoj fobiji, treba paziti da se pripremnom vebom ona ne isprovocira, odnosno da se odabere stvarno neutralni sadraj kao predmet vezivanja misli, a ne sadraj za koji se voditelju ili psihoterapeutu uini da je neutralan. Otuda je neophodno obaviti prethodni razgovor sa svim polaznicima teaja AAT i proniknuti u njihove motive za vebanje. Ako se to ee veba u istom poloaju, usvajanje AAT e biti uspenije. To ne znai da je najbolje primeniti ploaj koijaa, jer se on moe koristiti u svakoj prilici, ve treba izabrati, za vreme usvajanja osnovnih vebi, onaj poloaj koji se najee moe koristiti. Za veernje vebanje se preporuuje leei poloaj. Kasnije, kada se AAT usvoji, dolazi uvebavanje svih poloaja. Vebanje na istom mestu ima istu vrednost kao i izbor poloaja, ali samo dok traje usvajanje osnovnih vebi. Kao to se uenicima preporuuje da imaju kutak u kui naClark, David M., Anxiety states: panic and generalized anxiety, navedeno u Cognitive Behaviour Therapy for Psvchiatric Problems, Oxford University Press, 1989, str. 8990.12

54

PRIPREMA

kome e uiti i raditi domae zadatke dok ne razviju radne navike, tako se i vebaima preporuuje da, dok ne ovladaju osnovnim vebama, nastoje da vebaju na istom mestu. Kasnije se trai suprotno, uvebavanje AAT na razliitim mestima, jer je smisao vebanja postizanje prirodnog stanja oputenosti, nezavisno od mesta, poloaja i vremena vebanja. Od ega zavisi uspeh u vebanju Navodei da treba razlikovati uenje AAT od njegove primene kao samorazvojnc tehnike, nameravao sam da to upotrebim kao kriterijum za otkrivanje inilaca od kojih zavisi uspenost u usvajanju osnovnih vebi AAT Videli smo da se u velikoj meri na uspeh moe uticati valjanom pripremom za vebanje. Osim to, kako navodi Lindemann13 treba redovno vebati, brem i uspenijem usvajanju osnovnih vebi mogu doprineti i drugi inioci. Utvreno je da uestalost vebanja doprinosi uspehu, ali samo do izvesne granice. Bre se usvajaju osnovne vebe ako se veba etiri puta dnevno. ee vebanje od ovoga ne doprinosi poveanju uspenosti. Ako se veba rede od dva puta dnevno, a naroito ako se veba neujednaeno, napreduje se znatno sporije. Obino se preporuuje da se veba tri puta u toku dana: ujutro, u podne i neposredno pre spavanja. Pokazalo se da je za usvajanje osnovnih vebi najznaajnije veernje vebanje jer tada efekti vebanja ne bivaju prekriveni novim dnevnim sadrajima, ve se produbljuju za vreme sna. Ovo je zasnovano na injenici da se13

Lindemann, H., Autogeni trening, Prosvjeta, Zagreb, 1983, str. 59

61.

55


najbolje pamti gradivo koje se ui pred spavanje14. Poto usvajanje AAT predstavlja vrstu uenja, najbolje je primeniti pravila uspenog uenja, a jedno od njih je i uenje pre spavanja. V. Gruden15 navodi da vebai kojima iz prvog puta ne uspe veba treba da saekaju pet minuta, da razmotre kako su vebali, pronau razlog neuspeha i pokuaju ponovo. Ako ni tada ne uspeju, ne treba vie da pokuavaju ve da saekaju sledei termin za vebanje. Obrazloenje je da neuspeni pokuaji mogu poveati nezadovoljstvo i razviti otpor prema vebanju. Neki od mojih vebaa su me pitali ta da rade kada imaju intenzivnu potrebu da pokuavaju sve dok ne uspeju, jer prekid kod njih dovodi do trajne napetosti. Pravili smo zajednike eksperimente i ni jednom vei broj ponovljneih pokuaja, ako je konano veba uraena uspeno, nije dovodio do poveanja ve naprotiv, do smanjenja napetosti. Ovo bi se moglo objasniti potrebom za dovravanjem getalta emu u prilog ide i tzv. Zeigarnik efekat16. Ako vebai tek uspeno odvebanu vebu doivljavaju kao celinu i ako imaju potrebu da ponavljaju pokuaje sve dok ne odvebaju, smatram da ih ne treba u tome spreavati. Za ostale, koji ve sam pokuaj vebanja doivljavaju kao celinu, ovo ne vai. Oni nee imati potrebu za ponavljanjem vebe.Prema teoriji retroaktivne inhibicije zaboravljanje je aktivan proces u kome se prethodno naueno gradivo bre zaboravlja ako neposredno po okonanju uenja biva prekrivano novim sadrajima. Period kratkotrajne memorije traje oko jedan sat, jer je toliko potrebno da se novoformirani tragovi uenja uvrste. 1 5 Gruden, V, Vjebom do sree, SNL, Zagreb, 1985. 1 6 Bluma Zeigarnik je 1925. godine ovaj efekat definisala kao napetost nervnog sistema usled zapoete ali osujeene aktivnosti. Ispoljava se na dva naina: poboljava pamenje i razvija potrebu za dovravanjem zapo ete aktivnosti.1 4

56

Glava 4

OSNOVNE VEZBE

Oputen sam i smirenautogenom treningu osnovne ve-be use usvajaju, klasinomoputenosti. Svako vebanje poinje u stanjuULCOVOM

zamiljanjem oputenosti celog tela. Pretpostavlja se da su duh i telo neraskidivo povezani i da se oputanjem tela moe postii i duhovna smirenost. Od vebaa se trailo da izgovore u sebi reenicu "potpuno sam miran". Kasnije, zavisno od voditelja teaja autogenog treninga i iskustva koje je sticao, ova reenica se menjala. Tako npr. V. Gruden koristi reenicu "Mir, potpuni mir" a Lindemann umesto reci "potpuno" savetuje da se koristi re "savreno", to ve pripada govornoj modi u Nemakoj, pa reenica za "proizvoenje" smirenosti kod njega glasi "Savreno sam miran". Problem praktinog vebanja iz prevedenih tekstova, naroito ako se radi o primeni konkretnih, autosugestivnih uputstava, postaje sve vie izraen. Znaenje, koje zavisi od prevodioca a ne od autora, postaje lu za osvetljavanje nekog drugog puta, a ne onog koji izvorno uenje preporuuje. Zato je bolje, ako ve elimo da primenimo uputstva iz neke knjige, da se oslonimo na izvorni, domai tekst ili da uimo tehniku na jeziku na kom je i autor pisao. 57


U prilog ovome ide i analiza uputslva za oputanje na poetku autogenog treninga. Poto se osnovne vebe mogu usvajati samo iz stanja psihofizike smirenosti, cilj je da se postigne prirodna smirenost i oputenost a ne stanje koje podrazumevamo pod reju "mir" ili "mirnoa". Ako bismo koristili izraz "Potpuno sam miran", to moe da znai "potpuno sam posluan", ili "potpuno sam smiren". Re "smiren" vie ukazuje na odsustvo uznemirenosti, dakle vie je zasien znaenjem koje se odnosi na psihiko nego na telesno stanje, dok re "oputen" vie ukazuje na telo. Tako izraz "Poptuno sam miran" ne mora dovesti do psihofizike oputenosti. U razgovorima sa polaznicima teaja kao i u jednom istraivanju na 150 subjekata, provcravao sam znaenje reci koje se koriste u uputstvu za oputanje. Rezultati su pokazali da je najopravdanije koristiti reci "oputen" za opis oputenosti tela i "smiren" za opis duhovnog stanja. Ipak, pokazalo se da kod nekih ispitinanika ni ovo znaenje nije do kraja takvo. Otuda sam uvek kod vebaa AAT insistirao da ne poinju sa opisom nepostojeeg stanja, odnosno da ne opisuju oputenost i smirenost ako to ne opaaju. Relaksacione vebe koje spadaju u pripremu za vebanje upravo bi trebalo da omogue vebaima da dou do sopstvenog stanja psihofizike oputenosti. Kroz izotravanje ula pomou kruenja svesti i "pratiahare" osposobljavaju se da opaze i najfinije nijanse oputenosti i smirenosti. Savetovao sam im da, tek kada budu sigurni da su prepoznali svako od navedenih stanja to opiu reenicom "Oputen sam i smiren", odnosno za osobe enskog pola "Oputena sam i smirena". Dovoljno je jednom opisati ovo stanje. Kasnije, tokom vebanja osnovnih vebi, proverava se da li je veba oputen i smiren. Svaka od osnovnih vebi samo produbljuje stanje psihofizike oputenosti pa ne bi trebalo da se to stanje izmeni. Ako do toga ipak doe, voditelj 58

OSNOVNE VEBE

teaja e u svakom konkretnom sluaju znati ta treba da uini. Pripremajui se za usvajanje osnovnih vebi, neki vebai poinju da oseaju intenzivnu teinu u rukama, nogama i onim kapcima. Kod nekih se javi spontano potreba da opuste bradu. U kruenju svesti, kod imenovanja pojedinih delova lica, produbljuje se oseaj telesne oputenosti i to moe dovesti do potrebe da se promeni poloaj tela jer se ponekad javlja strah koji je posledica procene da voditelj manipulie vebaima. Takvoj potrebi se ne treba opirati. Ako se povisi nivo budnosti, manipulacija nije mogua. Cesto e pomeranje prsta na ruci razuveriti uplaene da su u tuoj vlasti. Ve posle prve seanse strah se gubi, jer vebai, kroz lino iskustvo, saznaju da uputstvo da ostanu za sve vreme vezbanja potpuno budni slui prepoznavanju njihovih prirodnih stanja a ne manipulaciji. Za postizanje stanja oputenosti i smirenosti veliki znaaj ima poloaj tela. Od vebaa se na poetku vezbanja trai da zauzmu to udobniji poloaj i da paljivo provere da li ih neto ometa u udobnom sedenju ili leanju. Poznato je da nepokretnost produbljuje oseaj telesne oputenosti samo ako su telesni mici u stanju mirovanja. Ponekad se deava da nije mogue neke miie opustiti. V. Rajh17 govori o telesnom, odnosno miinom oklopu kao izrazu i posledici psihikog stanja. eldon18 je razvio teoriju linosti koja poiva na telesnoj konstituciji, koja se formira tokom ivota i odraava psihu. I mnogi drugi autori veliki znaaj pridaju telesnim obelejima, formiranim tokom ivota. Ako to znamo, jasno je da se oputenost i smirenost teko mogu doReich, W, Analiza karaktera, Naprijed, Zagreb, 1982, str. 290303 i 316334. 1 8 Navedeno prema !!>,;, K. i Lindzi, G., Teorije linosti, Nolit, Beo grad, 1983, str. 450482.1 7

59


kraja postii. Iako su zgreni miii u miinom oklopu izraz formiranih osobina linosti, oni ne odraavaju prirodno stanje organizma ve ga sputavaju u njegovom razvoju. Ako uspemo kroz AAT da se oslobodimo miinog oklopa, tek emo poeti da spoznajemo mogunosti sopstvenog budueg razvoja. Zato se o AAT ne govori samo kao o relaksacionoj ve i samorazvojnoj tehnici. Iskusni vebai AAT (oni koji vezbaju due od godinu dana) saopstavaju da su uspeli tek posle nekoliko meseci vebanja da prepoznaju sopstveni miini oklop i to uporeduju sa prepoznavanjem najtiih zvukova u "pratiahari" koji vode do tiine. To znai da oputenost i smirenost, do kojih se dolazi na poetku vebanja, samo izgledaju kao stanje duboke prirodne relaksacije. Kada ne bi bilo tako, osnovne veba AAT bile bi nepotrebne. U prilog ovome govori i istraivanje izvreno u paniji19. Cilj u istraivanju je bio da se proveri uspeh u oputanju primenom etiri relaksaciona postupka: 1. 2. 3. 4. Progresivne miine relaksacije, Autogenog treninga, Hipnoze i Oputanje u budnom stanju.

Stepen oputenosti kod sve etiri grupe subjekata je meren elektrinim otporom koe, pomou galvanometra. Dobijeno je da autogeni trening i progresivna miina relaksacija znaajno bolje oputaju od hipnotike relaksacije i obinog oputanja.Miguel Tobal, Juan J. & Garcia Fernandez-Abascal, Enrique, Electrodermal measurements od different relaxation techniques. Informes del Departamento del Psicologia General, 1980. (Nov.), Vol. 4 (8), str. 209 220.19

60

OSNOVNE VEBE

Kroz uvebavanje oputenosti i smirenosti svakodnevno se razvija sposobnost organizma da uspostavlja to stanje. Stresovi su sastavni deo ivota. Poznato je njihovo pogubno dejstvo po zdravlje savremenog oveka. Osim razliitih psihikih tegoba javlja se i niz telesnih oboljenja na koja je ukazao ulc. On je zbog psihosomatskih poremeaja i tragao za relaksacionom tehnikom koja bi pomogla obolelima. Ovo u dananje vreme vai u jo veem stepenu. Rastereenje od stresa znai ne samo miran ivot ve i aktivniji i duhovno bogatiji ivot. Razvijanje osetljivosti ula doprinosi intenzivnijem doivljaju stvarnosti. Oputenost i smirenost znae potpunije predavanje svakom ivotnom sadraju. Ako su sadraji neprijatni, sposobniji smo da im se do kraja posvetimo i oslobodimo neprijatnosti. Ako su prijatni, potpunije emo ih doiveti. Upravo zbog toga priprema za vebanje kojom se postie stanje prirodne oputenosti i smirenosti dobija posebnu vanost. Cilj nije samo navui na sebe masku mira ili smirenosti i tako uljuljkan pristupiti usvajanju osnovnih vebi AAT ve na startu poeti sa uvebavanjem prepoznavanja postojeeg psihofizikog stanja. Osnovno sredstvo vebanja AAT je trening panje. Pokazalo se da je to bolje sredstvo od autosugestije, jer se i u radu sa vrhunskim sportistima autosugestija koristi kao izvedeno sredstvo, zasnovano na prethodno postignutom nivou duboke oputenosti i koncentracije. Uvebavanje prirodnog stanja oputenosti vremenom dovodi do promena u telesnom dranju, nainu hoda, izrazu lica i neverbalnoj komunikaciji. Dranje postaje oputenije i pravilnije. Rajh je uoio da hod osoba osloboenih od miinog oklopa lii na maji. Istovremeno je elastian, oputen i hitar. Lice se oslobaa gra. Bore se smanjuju a koa postaje zategnutija. Neverbalna komunikacija postaje neposredno ekspresivna, odnosno, posle razvijanja tendencije da 61

AUTOGENI TRENING B

Documents

Na Sopstvenom Tragu Meditacija i Relaksacija