MEUNARODNO TRGOVINSKO PRAVO- POSEBNI DIO -BEKA KONVENCIJA

STANDARDIZACIJA OPTIH PRAVILA ZA MEUNARODNE TRGOVAKE POSLOVE I KARAKTERISTIKE MEUNARODNIH TRGOVAKIH POSLOVA Pod standardizacijom privatnog prava podrazumeva se, pre svega, proces stvaranja optih pravnih naela ili optih pravila za ugovore u meunarodnom prometu. Zbog parcijalnosti koja karakterie meunarodne izvore, ve od druge polovine prolog veka u okviru UNICITRAL-a je podsticana ideja o stvaranju optih pravila kojima bi se na jedinstven nain regulisala ona pitanja koja su zajednika ili opta za sve vrste meunarodnih trgovinskih poslova i koja bi predstavljala neku vrstu univerzalnih optih uslova.Standardizacija se sprovodi razliitim tehnikama, kao to su: harnonizacija, recepcija ili nametanje stranog prava i unifikacija i moe obuhvatiti razliite predmete i razliite teritorije.Pod unifikacijom se podrazumeva proces stvaranja unifikovanih pravnih pravila Predmet unifikacije mogu biti sve norme, ali praksa pokazuje da se unifikuju samo one norme nacionalnih pravnih sistema izmeu kojih ne postoje velike razlike, tako da je mogue nai reenja koja bi bila prihvatljiva za sve ili vei broj drava. Sa stanovita predmeta i krajnjeg cilja moe se razlikovati unifikacija koja ima za cilj stvaranje uniformnih pravila opteg karaktera i u. pravila posebnog karaktera. Prema domenu primene unifikacija moe biti univerzalna i regionalna. to se tie pravnih sredstava unifikacija pravila meunarodnog prava se ostvaruje putem meunarodnih konvencija, jednoobraznih zakona i jednobraznih pravila. U EU unifikacija se sprovodi putem komunitarnih uredbi i odluka. Sama unifikacija se moe ostvariti u okviru vladinih organizacija ili pod okriljem nevladinih profesionalmih organizacija.Pod harnomizacijom ili usklaivanjem prava se podrazumeva proces usaglaavanja reenja u nacionalnim pravima vie drava uz zadravanje razlika izmeu njih, ali uz obavezu da takva reenja ne budu u suprotnosti sa ostvarivanjem odreenih zajednikih ciljeva. Korienje metoda harmonizacije posebno je karakteristino za EU.Pravila trgovakog prava su zbog svoje svrhe koja je izraavana u potrebi lakeg odvijanja prometa imovinskih vrednosti izmeu trgovaca, esto smatrana neutralnim u odnosu na drave pa su kao takva bila podesnija i za regionalne i za univerzalne unifikacije i globalizaciju. Otuda je do poslednje decenije globalizacija, koja je vrena kroz unifikovanje pravila u meunarodnim konvencijama bila karakteristian metod izjednaavanja pravila trgovinskog prava, kao to su pravila o me. prevozu, zatiti intelektualne svojine, hartijama od vrednosti, menica i ek, pitanja me. prodaje robe i povezanih pitanja kao to su zastarelost ili merodavno pravo kod ugovora o me. prodaji robe ili na sredstva i instrumente me. plaanja i sredstava produenog finansiranja. Valja istai Konvenciju UN o ugovorima o me. prodaji robe koja predstavlja veliki uspeh u harmonizaciji privatnog prava na globalnom nivou, ali i novije konvencije o faktoringu, finansijskom lizingu, nezavisnim garancijama i standby akreditivima i prenosu potraivanja. Ipak unifikacija zapoeta 80-tih godina XIX veka putem me. konvencija je zbog potrebe da budu ratifikovane u poslednjim decenijama prolog veka izgubila momentum, pa je pojaan rad brojnih organizacija i tela na stvaranju unifikovanih pravila kroz tzv. meko pravo ili soft law. Poseban doprinos tome su dale agencije za formulisanje i Me. komora iz Pariza. Rezultat njihovof rada su tzv kodifikovana pravila kao to su jednobrazna pravila i obiaji za dokumentarne akreditive, bankarske garancije na poziv i ugovorne garancije. INCOTERMS pravila, kao i enevski tipski ugovori o opti uslovi poslovanja. U okviru UNIDROIT usvojena naela za me. trgovinske ugovore 1994. i 2004. godine. U njima su sabrana pravila kojima su regulisana sledea pitanja 1) opte odredbe, 2) nastanaka ugovora i ovlaenja agenata, 3) punovanost ugovora, 4) tumaenje ugovora, 5) sadrina ugovora i prava treih lica, 6) izvrenje ugovora, 7) neispunjenje ugovora, 8) prenos prava iz ugovora i 10) zastarelost. Kod ugovaranja primene UNIDROIT naela strane su slobodne da ugovore mjihovu punu primenu ili samo nekih delova unoenjem u ugovor, upuivanjem na njihovu primenu po onim pitanjima koja nisu regulisana u ugovoru, upuivanjem na primenu lex mercatoria ili opta naela prava u okviru kojih e se primeniti i UNIDROIT naela. Mogu se primeniti i kada je kao merodavno pravo izabrano konkretno pravo, ako u njemu neko pitanje nije reeno.

POJAM I KARAKTERISTIKE MEUNARODNOG TRGOVAKOG POSLA

POJAMPod medjunarodnim trgovakim poslom se podrazumijeva posao zakljuen izmedju ugovornih strana kojima je priznato svojstvo trgovca, a ije se dejstvo prositre u najmanje dvije drave. Ovakve poslove karakteriu dva elementa: 1. posebno svojstvo subjekata koji u njemu uestvuju, i 2. domaaj pravnog dejstva.Kad je rije o prvom elementu, uslovi za sticanje svojstva trgovca su regulisani nacionalnim propisima. U starijim zakonima su koriena dva kriterijuma za kvalifikovanje trgovakih poslova: subjektivni i objektivni. Prema subjektivnom, karakter posla je odredjivan prema svojstvu ugovornih strana, a prema objektivnom se polazilo od prirode samog posla. U savremenim nacionalnim zakonodavstvima se brie razlika izmedju trgovinskih i graanskih poslova po osnovu subjekata, ali se kao posebni poslovi, kao trea vrsta, javljaju potroaki ugovori. Moderni pristup je da trgovaki ili gradjanski karakter ugovornih strana nije od znaaja za kvalifikaciju posla i on je prihvaen i u Konvenciji UN o ugovorima o medjunarodnoj prodaji robe (Beka konvencija).Drugi elemenat se odnosi na "medjunarodni" karakter trgovakog posla. Isticanje elementa inostranosti ima za zadatak da naglasi da se ovi poslovi razlikuju od poslova unutranjeg prometa. Osnovna razlika izmedju njih je u sferi njihovog dejstva pri emu se dejstvo medjunarodnih poslova prostire u najmanje dvije drave. Postoji niz razlika izmedju unutranjih i medjunarodnih poslova kako u nainu zakljuivanja tako i u nainu ispunjavanja.

UGOVOR O MEUNARODNOJ PRODAJI ROBE

Ugovor o meunrodnoj prodji robe predstvlj osnovni trgovki poso kojim se vri promet imovinskih vrednosti izmeu rzliitih drv, tj.meunrodn rzmen rob i uslug. NJihovim ispunjvnjem se u ekonomskom smislu relizuje izvoz i uvoz robe i u tom smislu posmtrn,ovj ugovor predstvlj instrument spoljnotrgovinskog promet ili izvozni poso.

KARAKTERISTIKE MEUNRODNIH TRGOVINSKIH POSLOV Bez obzir to se podel n unutrnje i meunrodne poslove smtr vetkom, izmeu njih postoje brojne rzlike.1)Primen strnog prv. N poslove unutrnje prodje se ne moe primeniti strno,ve smo dome prvo. N ugovor o meunrodnoj prodji robe se moe primeniti i strno prvo pod kojim se podrzumev prvo druge drve, ko je ono izbrno u grnicm dozvoljene utonomije volje od ugovornih strn, ili ko n njih upuuju prvil meunrodnog privtnog prv. Osim strnog ncionlnog prv, n ugovore o meunrodnoj prodji se mogu primeniti i meunrodni nncionlni izvori ili n osnovu izbor ugovornih strn ili n osnovu neposredne primene i neposrednog dejstv. Izbor ugovornih strn nije ogrnien smo n prvil ncionlnog prv ve i n prvil lex mercatoria.2) Poven prvn nesigurnost. Primen strnog prv povev prvnu nesigurnost kod ugovornih strn, bilo zbog tog to im je njegov sdrin mnje poznt, bilo zbog mogunosti rzliitih tumenj zvisno od sedit sud ili ndlene rbitre.3)Distncioni krkter. Meunrodni trgovinski poslovi su po prvilu distncioni poslovi tj. Poslovi koji se zkljuuju izmeu strn koje pripdju rzliitim teritorijlnim i prvnim suverenitetim. Udljenost zhtev prevoz robe iz jedne drve u drugu to podrzumev nove trokove i vei rizik. Prelzk robe preko grnice zhtev ispunjenje crinskih formlnosti i drugih dministrtivnih uslov koji ne postoje u unutrnjem prometu. Udljenost i nepoznvnje ugovornih strn povli rizik neispunjenj ugovor to zhtev ugovrnje dodtnih sredstv obezbeenj koj se mogu lko relizovti u zemlji poverioc i u zemlji dunik.4)Korienje posebnih instrument i tehnik plnj. Kod me. trgovinskih poslov se pitnju nin plnj mor posvetiti pojn pnj u odnosu n poslove u unutrnjem prometu. U meunrodnom prometu ugovorne strne esto morju potovti posebne ncionlne devizne propise, koji su po prvilu impertivne prirode, ko i prvil Meunrodnog monetrnog fond.5) Poveni rizik nmetnj jednostrnih uslov. U meunrodnim trgovkim poslovim poloj ugovornih strn esto ne zvisi od pregovrkih sposobnosti,ve od sdrine unpred ponuenih formulrnih ugovor. Kko n korienju formulrnih ugovor po prvilu insistirju ekonomske je strne koje su ih sstvile, to postoji poven opsnost od nmetnj jednostrnih ugovor u pogledu ogrnivnj njihove odgovornosti u sluju neispunjenj obvez.6) Jezike prepreke. Pitnje jezik n kome se vode pregovori i zkljuuje ugovor moe stvoriti dodtne probleme u slujevim kd se iz, u jezikom smislu pozntih izrz kriju rzliiti prvni pojmovi koji odrvju rzlike u koncepcijm prvnih sistem. Ko to je koncepcij ugovor zsnovn n postojnju causa i n postojnju considerationa.7)Posebn prvil tumenj. Kod tumenj spornih institut nee se poi od unutrnjeg ncionlnog iskustv ve se koriste utonomni pojmovi rdi promovisnj meunrodnog krkter odnosno izvor.8)Posebn prvil i tel z revnje sporov. Sporove koji nstju u vezi tumenj i ispunjvnj meunrodnih trgovinskih ugovor mogu revti ne smo ncionlni sudovi ve i posebn tel: ncionlne i meunrodne rbitre. Korienje nedrvnih tel z revnje spornih odnos podrzumev primenu posebnih prvil postupk, li i neizvesnost oko priznvnj i izvrvnj tko donetih odluk.

IZVORI PRAVA MEUNARODNE PRODAJE

Ugovor o mejunarodnoj prodaji je regulisan brojnim izvorima nacionalnog i meunarodnog karaktera.

1. Nacionalni izvoriNacionalni izvori su sadrani uglavnom u trgovakim ili graanskim zakonima, a samo u malom broju drava su doneti posebni zakoni o prodaji robe. Iako su njihova pravila prvenstveno namenjena regulisanju ugovora o unutranjoj prodaji robe, pod odreenim uslovima mogu se primeniti i na ugovore o meunarodnoj prodaji, kao osnovna ili kao dopunska pravila. Kao osnovna pravila se primenjuju u sluaju kada su ih kao merodavno pravo izabrale ugovorne strane ili njihova primena proizilazi iz mjunarodnog privatnog prava. Kao dopunska pravila primenjuju se za popunjavanje pravnih praznina ili za tumaenje nejasnih odredbi Bekih konvencija o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe, kada se kao osnovni izvor prava primenjuje Beka konvencija o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe.

2. Izvori meunarodnog karakteraIzvore meunarodnog karaktera ine konvencije, model ugovori, formalni i standardni ugovori, opti uslovi poslovanja, kodifikovana pravila i meunarodni obiaji. Meunarodni izvori su nastali iz tenje da se unifikuju ili harmonizuju nacionalni propisi kako bi se smanjile ili izgubile razlike koje postoje izmeu njih. Po karakteru normi koje sadre ovi izvori se mogu podeliti na:1. One koji sadre koliziona pravila i 2. One koji sadre materijalna pravila. Mogue je i da isti izvori sadre oba pravila. Meunarodni izvori se mogu podeliti na konvencije i autonomne izvore.

3. Konvencije Od konvencija koje sadre materijalne norme najznaajnije su Konvencija UN-a o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe (ili Beka konvencija iz 1980.godine), Konvencija o zastarelosti potraivanja u oblasti meunarodne kupoprodaje iz 1974.godine sa Protokolom i izmenama iz 1980.godine i UNIDROIT konvencija o zastupanju u meunarodnoj prodaji robe iz 1983.godine. Od konvencija koje sadre koliziona pravila najznaajnije su: Konvencija o pravu koje se primenjuje na ugovore o meunarodnoj prodaji robe iz 1955.godine, Konvencija o pravu koje se primenjuje na zastupanje iz 1978.godine, Konvencija o merodavnom pravu koje se primenjuje na ugovore o meunarodoj prodaji (Haka konvencija iz 1986.godine), Konvencija o merodavnom pravu za prenos svojine u slucaju meunarodne prodaje telesnih pokretnih stvari iz 1958.godine. Osim ovih univerzalnih konvencija, na regionalnom planu su Evropske zajednice donele dve konvencije u oblasti sukoba zakona; Konvencija EZ o priznanju i izvrenju presuda u graanskoj i trgovackoj materiji iz 1968.godine, koje su kasnije usvojene u formi komunitarnih uredbi.

4. Autonomni izvori:U autonomne izvore spadaju opti ulovi poslovanja, formalni ugovori, meunarodni obiaji, UNIDROIT naela i Naela evropskog ugovornog prava. Pod forrmalnim ugovorima i optim uslovima poslovanja podrazumevaju se samo oni koje su doneli veliki proizvoai i prodavci, ve i pojedine meunarodne organizacije za prodaju pojedinih vrsta specificnih roba. Npr; enevski opti uslovi poslovanja i tipski ugovori.UNIDROIT naela i naela evropskog ugovornog prava spadaju u dopunske izvore prava jer su usvojeni u formi tzv. mekog prava pa je njihova primena samo preporuena.Poveani znaaj obiaja. Konvencija obavezuje strane da potuju obiaje sa kojima su se sloile (misli se na Beku konvenciju iz 1980.godine). Pri tome konvencija ne pravi razliku izmeu obiaja i uzansi, te su pod pojmom usages obuhvaena oba termina.U pogledu osnova obaveznosti obiaja , u Konvenciji je u osnovi prihvaeno normativno ili objektivno shvatanje njihove pravne prirode.Kao delovi ugovora obiaji imaju prednost (veu pravnu snagu) od dispozitivnih odredbi Konvencije, ugovorne strane imaju pravo da u okviru ugovora iskljue ili ogranie primenu obiaja. Da bi se neko ponaanje smatralo obiajem mora da je iroko poznato u meunarodnoj trgovini i da ga strane u ugovorima redovno potuju. Miljenje o postojanju obiaja se po pravilu trai od odgovarajue privredne ili trgovinske komoreNaela evropskog ugovornog prava naela su odreena kao opta pravila kojima su izraene apstraktne osnovne vrednosti. Kao osnovna naela u privremenoj verziji iz 2008.godine navedena su; Pravda, sloboda, ekonomsko blagostanje, solidarnost, unapreenje unutranjeg trita, zatita ljudskih prava itd.

OBLAST PRIMENE KONVENCIJE UN-A O UGOVORIMA O MEUNARODNOJ PRODAJI ROBE (BEKE KONVENCIJE)

U optem smislu Beka konvencija se primenjuje na ugovore o meunarodnoj prodaji robe. Da bi se precizno odredila oblast ili domaaj primene konvencije, potrebno je odrediti predmetno i teritorijalno polje primene. Predmetno polje primene Konvencije je definisano preko prirode i predmeta ugovora o prodaji i navoenjem izuzetaka na koje se primenjuje Konvencija. Teritorijalno polje primene je odreeno definisanjem pojma drave ugovornice.

1. Predmetna oblast primene Konvencije

a) Pojam ugovora o prodaji robePoto se Konvencija primenjuje na ugovore o prodaji, potrebno je odrediti ta se podrazumeva pod ovim ugovorom ugovor o prodaji se moe definisati kao ugovor, bez obzira na graanski ili trgovaki karakter ugovornih strana ili karakter samog ugovora, kojim se prodavac obavezuje da isporui robu, prenese robne dokumente i prenese svojinu na kupca, a kupac se obavezuje da plati cenu i primi isporuku robe.Primena konvencije na modifikovane ugovore o prodajiKonvencija se primenjuje i na modifikovane ugovore o prodaji, kao to su ugovori o prodaji sa uzastopnim isporukama i na moderne forme, kao to su ugovori sa prevozom robe kupcu i ugovori o isporuci robe koju je dobavlja direktno isporuio prodavevom kupcu.Konvencija se ne primenjuje na sporazume o distribuciji, ni na sporazume o franizingu, ni na ugovore o bartetu i na kompenzacione poslove u kojima kupac ima obavezu da ukupnu cenu plati u robi ili drugim inidbama, a ne u novcu, jer se ovo poslovi nme tretiraju kao prodaje. Konvencija se nece primeniti ni na lizing poslove.Kod ugovora sa distributerima, dilerima, trgovakim agentima i slino, potrbno je razlikovati 1.okvirne sporazume i 2.ugovore sa respektivnim principalom, odnosno proizvoaem o isporuci robe koja e biti distribuirana tj.preprodana od strane distributera, dilera ili agenta.Okvirni sporazumi nisu regulisani Konvencijom dok nalozi za isporuku mogu biti tretirani kao ugovori o prodaji koji su obuhvaeni Konvencijom.Posebnu vrstu ugovora o prodaji ine tzv. ugovori o isporuci robe na osnovu prodaje dokumenata, kao to su konosman i skladinica. U takvim poslovima se smatra da je kupljena roba, a ne dokumenti koji je predstavljaju.Ugovori o isporuci i ugovori o radu i pruanju uslugaKao ugovori o prodaji na koje se primenjuje Beka konvencija smatraju se i ove dve vrste ugovora. U pitanju su ugovori koji se razlikuju od klasinih ugovora o prodaji po tome to se obaveza prodavca ne sastoji samo u isporuci, ve i u obavljanju odreenog rada ili pruanju usluge. U okviru ove kategorije ugovora napravljena je razlika izmeu ugovora u kojima je obavljanje rada ili pruanje usluga samo sredstvo da se proizvede odreena roba i na ugovore kod kojih to nije. U prvu grupu spadaju ugovori o isporuci robe koja tek treba da se izradi ili proizvede, a za koju potreban materijal daje druga strana. Ako naruilac takve robe ne daje preteni deo materijala koji je neophodan za njenu izradu, na takve ugovore se primenjuje Konvencija, a ako daje bitan deo elemenata ze njenu izradu K.se nee primenjivati.U drugu grupu spadaju ugovori u kojima se obaveza isporuioca (prodavca) sastoji u isporuci robe i vrenju usluga. Kod ovih poslova Konvencija se nee primenjivati na one ugovore u kojima se preteni deo obaveza strane koje isporuuju robu sastoji u izvrenju nekog rada ili pruanju nekih usluga.Kriterijum za razlikovanje ovih ugovora od klasinih ugovora o delu ini preteni deo obaveza, to upuuje na poreenje izmeu ekonomski vrednosti obaveza koje se tiu obavljanja rada ili pruanje usluga sa ekonomskom vrednou obaveza koje se tiu isporuke robe.

b) Pojam robeU Hakim jednoobraznim zakonima predmet ugovora je bio opisno odreen kao telesna pokretna stvar. U Konvenciji je ovaj pojam zamenjen pojmom roba, koji je u sudskoj praksi shvaen kao roba koja je u momentu isporuke telesna i pokretna bez obzira da li je u pitanju nova ili koriena roba. Pravo, u smislu potraivanja i dugovanja, kao i posebno pravo intelektualne svojine, kao netelesne stvari i nepokretnosti se ne smatraju robom. Odredjena imovina koja se u nacionalnim pravima moe tretirati kao pokretna stvar je samom Konvencijom iskljuena iz njene primene, kao to su brodovi, hartije od vrednosti, elektrina energija.

c) Prodaje na koje se ne primenjuje KonvencijaPrema odredbama lana 2, Konvencija se nee primenjivati na prodaju:1.robe kupljene za linu i porodinu upotrebu ili za potrebe domainstva, izuzev ako prodavac u bilo koje vreme pre ili u trenutku zakljuenja ugovora nije znao niti je morao znati da se roba kupuje za takvu upotrebu;2.Na javnoj licitaciji;3.U sluaju zaplene ili nekog drugog naina izvrenja koji sprovode sudske vlasti;4.Hartija od vrednosti ili novca;5.Brodova, hidroglisera i vazduhoplova;6.Elektrine energije.Razlozi za izuzimanje Konvencije na ove ugovore se pravdaju posebnom svrhom sticanja robe, posebnom vrstom ugovora o prodaji ili posebnom vrstom robe.U prvom sluaju re je o tzv.domaoj kupovini ili potroakim ugovorima, odnosno kupovini za linu potronju, a ne za komercijalne i trgovake svrhe.Izuzeci su i prodaje na aukciji, od strane javnih vlasti, prodaje radi izvrenja, prodaja akcija i hartija od vrednosti, brodova, hidroglisera i aviona. To spada u prodaju posebne vrste robe.

d) Pitanja na koja se ne primenjuje KonvencijaKonvencija se primenjuje samo na zakljuivanje ugovora o prodaji i na prava i obaveze prodavca i kupca koje proistiu na osnovu takvog ugovora. Ali, Konvencija se ne primenjuje na punovanost ugovora, nekih njegovih klauzula i obiaja, na dejstvo koje bi ugovor mogao da ima na svojinu na prodatoj robi, kao ni na odgovornost prodavca za smrt ili telesne povrede koje bi roba prouzrokovala bilo kom licu. Na ova pitanja se primenjuju pravila merodavnog domaeg nacionalnog prava.

2. Teritorijalna oblast primene

U teritorijalnom ili geografskom smislu, Konvencija se primenjuje na ugovore o prodaji robe koji imaju meunarodni karakter.

a) Opti uslov - meunarodni karakter prodajeU Konvenciji je postojanje meunarodnog karaktera prodaje odreeno prema subjektivnom kriterijumu. Subjektivni kriterijum je baziran na mestu poslovanja ili seditu ugovornih organa. Tako da se Konvencija primenjuje na ugovore o prodaji koji su zakljueni izmeu strana koje imaju mesta poslovanja ili sedita na teritorijama razliitih drava.Mesto poslovanja kao osnovni kriterijum korigovan je sa dva zahteva.Prvo, zahtevom da razliita mesta poslovanja moraju biti poznata stranama pre zakljuivanja ugovora, i drugo, postavljena su dva alternativna uslova od kojih bar jedan mora biti ispunjen zajedno sa optim uslovom.a.1. Mesto poslovanja ugovornih stranaKonvencijom se od ugovornih strana zahteva da imaju svoja mesta poslovanja, a u nedostatku mesta poslovanja, redovna boravita, na teritorijama razliitih drava. Za meunarodni karakter jednog ugovora od znaaja je mesto poslovanja koje su ugovorne strane imale u momentu zakljuenja ugovora, bez obzira na eventualne kasnije promene. Mesto poslovanja mora biti poznato ugovornim stranama.Mesto poslovanja nije definisano Konvencijom ve se pod focusom tj.centrom poslovne aktivnosti moze misliti kao o mestu u kome se poslovna aktivnost de facto obavlja na trajnijoj i stabilnijoj osnovi i sa odreenim stepenom samostalnosti.Ugovori zakljueni preko komisionara. Ako agent koji posluje u jednoj dravi ugovornici zakljui ugovor sa drugom stranom iz iste drave u svoje ime a za raun principala ne otkrivajui da to radi za principala tree drave, niti je za to znala druga strana, tj.kao komisionar, Konvencija se nee primeniti na takav ugovor jer e se takav posao smatrati poslom o un utranjoj podeli. Situacija e biti drugaija ako je ista strana znala za meunarodni karakter ugovora, a elemenat inostranosti moe biti poznat ili se o njemu moe zakljuiti iz ranijeg poslovanja strana ili iz informacija koje je druga strana otkrila.Kako ustanoviti ono mesto koje je pravno relevantno-da li je to sedite organa upravljanja iloi neko od mesta u kome se na trajnijoj osnovi obavlja preduzetnika delatnost?U Konvenciji je ovo pitanje regulisano odredbama lana 10, prema kojima se, u sluaju da jedna ugovorna strana ima vie mesta poslovanja, u obzir uzima mesto poslovanja koje ima najtenju vezu sa ugovorom i njegovim izvrenjem, imajui u vidu okolnosti koje su bile poznate ugovornim stranama ili koje su strane imale u vidu u bilo koje vreme pre ili u trenutku zakljuenja ugovora.Ugovori zakljueni preko zastupnika. Ako ugovor o prodaji zakljuuje agent, koji nastupa u ime i za raun nalogodavca,tj.kao trgovaki zastupnik, takvim ugovorima se uspostavlja neposredni ili direktni pravni odnos izmeu zastupnika i treeg lica ija se kvalifikacija vri prema seditima ili mestima poslovanja nalogodavca i treeg lica.Ugovori zakljueni izmeu ugovornih strana koje imaju vie mesta poslovanja. U sluaju kad jesna ugovorna strana ima vie mesta poslocanja, a kupcu je poznato da e ugovor biti izvren u razliitom mestu od onog u kome je ugovor zakljuen, kao relevantno mesto uzima se ono koje je najtenje povezano sa mestom izvrenja.Ovo pitanje je od posebnog praktinog znaaja kod ugovora zakljuenih preko zastupnika ili komisionara. Ako se takvi ugovori prema domaem pravu tretiraju kao ugovori neposredno zakljueni sa principalom, a strani je bilo poznato da agent nastupa u ime i za raun principala koji se nalazi u drugoj dravi ugovornici, Beka konvencija e se primeniti i na ove ugovore. Ovde se kao relevantno mesto poslovanja uzima na primer mesto izvrenja ugovora ako se ono nalazi u drugoj dravi.a.2. Trgovaki karakter posla nije od znaajaZa primenu Konvencije nije od znaaja da li se posao meunarodne prodaje prema unutranjem nacionalnom pravu kvalifikuje kao graanski ili kao trgovaki, odnosno da li je ugovor komercijalnog ili privatnog karaktera.U Konvenciji se ne pravi razlika izmeu fizikih i pravnih lica, njena pravila se primenjuju i na poslove koje zakljuuju fizika lica iz drava ugovornica, ako su ispunjeni ostali uslovi.

b) Alternativni usloviZa primenu Konvencije potrebno je da pored opteg uslova bude ispunjen jedan od dva alternativna:1.Da su u pitanju drave zgovornice,2.pravila meunarodnog privatnog prava upuuju na primenu prava neke od drava ugovornicaPod dravama ugovornicama podrazumevaju se drave koje su ratifikovale, prihvatile ili odobrile Konvenciju ili su joj pristupile. U kombinaciji sa optim uslovom znai da se Konvencija primenjuje na ugovore koji su takljueni izmeu ugovornih strana ije se mesta poslovanja nalaze na teritorijama drava ugovornica bez obzira to bi pravila meunarodnog privatnog prava mogla upuivati na primenu preva tree drave i bez obzira gde se ugovor ispunjava:na teritoriji drave ugovornice ili drave neugovornice.Alternativni uslovi se ispunjavaju i kod zakljuivanja i kod ispunjenja uslova.b.1. Direktna primena KonvencijeAko se sedita ili mesta poslovanjaobe ugovorne strane nalaze na teritorijama drava ugovornica Konvencija se direktno ili neposredno primenjuje. Njenu primenu ugovorne strane mogu izbei jedino ako su je izriito iskljuile.b.2. Indirektna primena KonvencijePrema drugom alternativnom uslovu, za primenu Konvencije nije od znaaja da li se mesta poslovanja nalaze u dravama ugovornicama ili treim dravama, ako pravila meunarodnog privatnog prava upuuju na primenu prava neke drave ugovornice. Podrazumeva se da se ,esta poslovanja nalaze u razliitim dravama. Pri tome, nije od znaaja da li je od njih samo jedna drava ugovornia ili nijedna od njih. S obzirom da na ovaj nain pravila meunarodnog privatnog prava na indirektan ili posredan nain omoguavaju primenu Konvencije, u pitanju je indirektna ili posredna primena Konvencije.Pravo drave ugovornice mogu na izriit nain izabrati i same strane u ugovoru. Pod pravom drave ugovornice se podrazumevaju pravila Konvencija, i odredbe Konvencije imaju prednost u primeni nad unutranjim pravilima i izvorima.U sluaju stavljanja rezerve od ugovornih strana postoje razliite kombinacije.U sluajevima ugovora koji su zakljueni izmeu srana koja imaju mesta poslovanja u dravama ugovornicama bez obzira da li je jedna ili su obe, ili ni jedna od njih nije stavila rezervu na primenu lana 1(1)b i bez obzira da li sudi sud u dravi ugovornici koja je stavila, ili koja nije stavila rezervu, ili sud u treoj dravi, kao i bez obzira da li njihova pravila meunarodnog privatnog prava upuuju na pravo tree drave, primenie se Konvencija. Osnov primene Konvencije se izvlai iz injenice da su im mesta poslovanja u dravama ugovornicama pa se na takve ugovore direktno primenjuju odredbe lana 1(1)a Konvencije. Konvencija se nee primeniti ako je merodavno pravo drave ugovornice koja je stavila rezervu, ali je to sporno u varijanti kada sud drave ugovornice upuuje na pravo drave ugovornice koja je stavila rezervu.

3. Iskljuenje primene Konvencije voljom ugovornih strana

U skladu sa odredbama lana 6. Konvencije, ugovorne strane su potpuno slobodne da iskljue primenu Konvencije, da odstupe od primene bilo koje odredbe, ili da izmene njihovo dejstvo. Priznavanjem ugovornim stranama potpune autonomije u pogledu njene primene, Konvencija je dobila dispozitivni karakter. Svoju volju da iskljue ili ogranie primenu Konvencije na konkretni ugovor, ugovorne strane moraju iskazati ne samo izriito i uzajamnom saglasnou, ve i na implicitni nain. Primer za izriito iskljuivanje Konvencije postoji u sluaju kada su ugovorne strane, posebnom klauzulom na jasan nain stipulisale da se ceo, ili na deo ugovora nee primenjivati Konvencija. Preutno ili podrazumevajue iskljuenje postoji u drugom sluaju, kada nema prethodno navedene klauzule, ali su konkretna pitanja reena ili na drugaiji nain u samom ugovoru, ili je ugovorena klauzula o primeni nekog drugog merodavnog prava. U prvom sluaju nadleni sud ili arbitraa e prema pravilima svog meunarodnog privatnog prava odrediti merodavno pravo koje moe biti ili pravo drave ugovornice ili pravo tree drave. U drugom sluaju situacija nije potpuno jasna, a reenje zavisi od togaq na koji nain su strane izabrale strano, podrazumeva se nacionalno, pravo i od toga da li je to pravo drave ugovornice ili nije.Kada se radi o pravu tree drave misli se na njene unutranje propise.U sluajevima kada su strane na izriit nain iskljuile primenu Konvencije, ali nisu odredile merodavno pravo, ono e biti odreeno prema pravilima meunarodno privatnog prava suda pred kojim se ovo pitanje postavi.Primena Konvencije moe biti iskljuena na implicitni nain kada su ugovorne strane iz drava ugovornida u svom sporazumu ugovorile nadlenost suda ili arbitrae drave neugovornice, iako arbitranom klauzulom nisu na izriit nain izabrale merodavno pravo.

4. Rezerve

Pravo da stave rezervu na primenu pojedinih lanova Konvencije imaju samo drave ugovornice. One to mogu uiniti izjavom prilikom prihvatanja, odobravanja ili pristupanja Konvenciji. Pravo na stavljanje rezervi je ogranoeno na primenu drugog i teeg dela Konvencije i na odredbe take b iz lana 1 Konvencije. Deo 2 se odnosi na pitanja zakljuenja ugovora, deo 3 na prava i obaveze ugovornih strana i pravna sredstva zbog povrede ovih obaveza, a stav b na drugi alternativni uslov za primenu Konvencije. Konvencija takoe moe biti suspendovana bilo kojim meunarodnim sporazumom koji je ranije zakljuen ili koji e se zakljuiti, a sadri odredbe koje se odnose na pitanja obuhvaena Konvencijom, pod uslovom da strane imaju svoja mesta poslovanja u dravama ugovornicama takvog sporazuma.

5. Tumaenje Konvencije

Odredbama Konvencije formulisana su tri principa koja se moraju potovati kod tumaenja Konvencije: 1. Promovisanje jednoobraznosti, 2. Potovanje medjunarodnog karaktera i 3. Potovanje savesnosti i potenja u meunarodnoj trgovini.1. Da bi Konvencija mogla da ispuni osnovnu svrhu zbog koje je usvojena nije dovoljno samo da bude prihvaena od velikog broja drava, ve i da se u njima primjenjuje na isti, jednoobrazan nain. Potreba za jednoobraznim tumaenjem je naroito izraena zbog injenice da je Konvencija objavljena na est slubenih jezika, to moe izazvati dileme u sluajevima kad se ista odredba zbog razliitih jezika shvata na razliite naine. Meutim, Bekom konvencijom nisu odreene posebne tehnike ili sredstva tumaenja, ve su samo postavljeni okviri u kojima se tumaenje mora kretati. Stoga se i u tumaenju njenih odredbi koriste standardni naini tumaenja, od kojih prioritet ima jeziko tumaenje.2. Isticanje zahteva za potovanjem "meunarodnog karaktera" ima za cijlj da se utvrivanje pravog znaenja Konvencije primenom bilo koje tehnike tumaenja, ne vri samo oslanjanjem na nacionalne institute i teorije, nego i da se ide i izvan toga jer to nalae njeno "meunarodno poreklo i karakter". Ovo praktino znai slobodu sudije da se, kod odreivanja pravog sadraja konkretne odredbe ne ogranii samo na njeno jeziko i gramatiko znaenje, ve i da se uzme u obzir i svrha (cilj) i politika usvajanja takve odredbe.3. Zahtev za potovanjem naela savesnosti i potenja ima za cilj da blie odredi stepen slobode arbitra i sudije koji prizilazi iz njenog medjunarodnog karaktera i da odredi granice do kojih se ona moe kretati u udaljavanju od nacionalnih instituta prilikom utvivanja pravog znaenja. Sudije moraju voditi rauna da oslanjanje na nacionalne institute ili njihovo uvoenje u Konvenciju prilikom tumaenja konkretne odredbe mora biti u skladu sa naelom savesnosti i potenja i u interesu razvoja medjunarodne trgovine, to e se ceniti prema tome da li je konkretno tumaenje prihvaeno u pravima veine drava, ili u pravima ugovornih strana.

NASTANAK UGOVORA O MEUNARODNOJ PRODAJI ROBE

PREGOVORI ZA ZAKLJUENJE UGOVORA O MEUNARODNOJ PRODAJI

1. Svrha pregovora

Zakljuivanju ugovora u meunarodnom prometu po pravilu prethode pregovori. Pregovori uglavnom imaju dvostruku ulogu: da omogue stranama da se bolje upoznaju i da im pomognu u odreivanju sadrine budueg ugovora; tj.da preciziraju potrebne detalje.Krajnji cilj pregovora je zakljuenje ugovora. Ako je ugovor zakljuen, pregovori su uspeno voeni i obe strane mogu biti zadovoljne. Pregovori i ne moraju uvek dovesti do zakljuivanja ugovora. Ako strane ne mogu nai kompromisno reenje pregovori se prekidaju. I u ovom sluaju pregovori su doveli do odreenog rezultata.Drugaija situacija postoji u sluaju kada je jedna od strana vodila pregovore bez namere da zakljui ugovor, na primer zbog toga to nije bila ovlaena da pregovara. Ovakvi ugovori su neuspeni ne samo zbog toga to nisu doveli do zakljuivanja ugovora, ve to ih je jedna strana svojim ponaanjem unapred osudila na neuspeh.Moe se desiti da se pregovori dobro odvijaju i da se strane u toku pregovora saglase4 o bitnim detaljima budueg ugovora, ali da jedna od njih bez opravdanih razloga odustane od zakljuivanja ugovora. U ovom sluaju u toku pregovora je postojala namera da se ugovor zakljui, ali se kasnije od nje odustaje.U navedenim situacijama se postavljaju i odreena pitanja. Prvo se odnosi na nain voenja pregovora, a drugo na nain realizacije saglasnosti koja je postignuta u toku pregovora. Postavlja se pitanje ta je krajnji cilj pregovora: samo razmena miljenja ili zakljuivanje ugovora.Dokle se prostire odgovornost za voenje pregovora: da li se ona zavrava na zakljuenom ugovoru ili se protee na vanost i eventualno dejstvo zakljuenog ugovora. U poslednjoj situaciji se misli na sluaj kada su pregovori uspeno okonani i zakljuen je pravno valjan ugovor, alu u ugovoru nisu reeni svi detalji ili unete odredbe ili klauzule sa nejasnim znaenjem. U prvom sluaju su u pitanju pravne praznine a u drugom sluaju je re o tumaenjju nejasnih odredbi ugovora. Odgovor na postavljena pitanja zavisi od merodavnog prava. Beka konvencija ne regulie voenje pregovora. Odredbe Konvencije se mogu primeniti na ona pitanja koja se tretiraju kao pravne praznine, koja e se, reavati prema optim naelimaq kojima je Konvencija inspirisana, a samo u odsustvu tih naela prema merodavnom pravu. Na pitanja prekida pregovora i spreavanja da se zakljui ugovor i tete nastale zbog toga primenjuju se odredbe Konvencije.

2. Pravno dejstvo pregovora

Iako je svrha pregovora da dovedu do zakljuenja ugovora, oni ne obavezuju strane koje su ih vodile da moraju postii taj cilj. Pregovori koji prethode ugovoru ne obavezuju i svaka ih strana moe prekinuti kad god hoe i moe pregovore voditi sa vie lica.

3. Odgovornost za voenje pregovora

Pitanje odgovornosti za voenje pregovora je razliito regulisano u zemljama pisanog prava ili u kontinentalno evropskim dravama, u zemljama opteg prava i u meunarofnim izvorima: Konvenciji Ujedinjenih nacija o ugovorima o meunarodnoj prodaji, UNIDROIT naelima za meunarodne trgovinske ugovore i Evropskim naelima ugovornog prava. Razlike su u osnovu, vrsti i obimu odgovornosti. Uz izvesna uoptavanja, moe se rei da su u kontinentalnom pravu ove granice odreene naelom savesnosti i potenja, a u zemljama opteg prava naelom dobre vere.

3.1. Pravno regulisanje odgovornostiMeunarodni izvori-pitanje odgovornosti za voenje pregovora nije na izriit nain regulisano u Konvenciji UN o ugovorima o meunarodnoj prodaji. Konvencijom je jedino propisana obaveza da se prilikom tumaenja ove Konvencije mora voditi rauna o njenom meunarodnom karakteru i potrebi da se napredi jednoobraznost njene primene i potovanje savesnosti i potenja u meunarodnoj trgovini.Prema odredbama lana 2.15 UNIDROIT Naela, osnov odgovornosti strana koje vode pregovore se nalazi u ponaanju o looj veri tj.suprotno naelu savesnosti i potenja.Isti osnov odgovornosti za voenje ili prekid pregovora pihvaen je i u Naelu evropskog ugovornog prava. Kao naelo koje je suprotno naelu savesnosti i potenja smatra se situacija kada jedna strana ue ili nastavi pregovore bez prave namere da postigne sporazum sa drugom stranom.Zakon o obligacionim odnosima-odredbama lana 30, propisuje odgovornost strane koja je vodila pregovore bez namere da zakljui ugovor , kao i kada je pregovore vodila sa namerom, ali je od te namere odustala bez osnovanog razloga ako je takvim ponaanjem drugoj strani nanela tetu.Zemlje pisanog prava- U zemljama pisanog prava osnov odgovornosti za voenje pregovora je traen uglavnom u povredi naela savesnosti i potenja: samostalno ili u kombinaciji sa povredom naela zabrane zloupotrebe prava i naelom zabrane nanoenja tete drugom.U zemljama common law sistema- vai sloboda pregovaranja koja daje pravo stranama koje vode pregovore da od njih odustanu bez bilo kakvog rizika ili odgovornosti.Jednoobraznim trgovakim zakonikom SAD od 1962.godine i Drugim resteitmentsom o ugovorima, ugovornim stranama je propisana obaveza ponaanja u skladu sa naelom dobre vere, ali ista obaveza nije predviena i za strane koje vode pregovore. Bez obzira na ovakvo zakonsko stanje, ameriki sudovi su na odreenim sluajevima primenom posebnih pravnih sredstava i instituta priznali da postoji odgovornost za voenje pregovora i tako prakrino ostvarrivali sline rezultate kao i kontinentalni evroski sudovi. To su obrazlagali trima teorijama: teorijom restitucije koja ukljuuje i neosnovano obogaenje jedne strane u toku pregovora, teorijom pogrenog predstavljanja, koja ukljuuje i pogreno informisanje u toku pregovorau pogledu namere da se postigne sporazum o odreenim uslovima i teorijom Promissory estoppel, koja ukljuuje obeanje dato od jedne strane u koje se pouzdala druga strana koja je zbog toga pretrpela tetu.

3.2. Osnov i priroda odgovornostiUgovorna i deliktna odgovornostTeorija o odgovornosti za voenje pregovora kao ugovornoj odgovornosti potie iz 19og veka od nemakog pravnika Rudolfa Jeringa koji je smatrao da se izmeu strana u pregovorima uspostavljaju posebni pravni odnosi poverenja koji podrazumevaju obavezu panje. Povreda ove obaveze stvara culpa in contrahendo iz koje nastaje odgovornost. Kako je osnov ove odgovornosti traen u buduem (kasnijem) ugovoru re je o ugovornoj odgovornosti. Iako u fazi pregovora strane postiu sporazume o odreenim uslovima i elementima budueg ugovora, one ne preuzimaju ugovorne obaveze sve dok ne zakljue ugovor.U sluajevima kada ugovor nije nastao osnov odgovornosti se mora traiti van ugovora, u pitanju je vanugovorna ili delikatna odgovornost izazvana ponaanjem jedne strane suprotno naelu savesnosti i potenja. Strana koja vodi pregovore ponaqa se suprotno naelu savesnosti i potenja ako svojim radnjama stvara kod strane privid o postojanju neega to u stvari ne postoji: stvara privid da je ugovor mogu i da ga zaista eli. Takvo ponaanje prestavlja graansko pravni delikt pa da se osnov odgovornosti ne trai u povredu ugovora ve izvan njega-u krivici tetnika.Za culpa in contrahendo se ne odgovara po sistemu pretpostavljene krivice, ve po sistemu dokazane krivice. Pod dolazenom krivicom je obuhvaena samo namera (dolus) a ne i obina nepanja.Ako je re o sluajevima kada je jedna strana vodila pregovore sa namerom da zakljui ugovor, ali je od te namere neopravdano odustala osnov odgovornosti se moe traiti u povredi naela zabrane zloupotrebe prava. Ponaanje koje je suprotno navedenom naelu se sastoji u tome to je jedan pregovara svesno doveo u uverenje drugu stranu da su pregovori uspeno okonani i da e doi do ugovora, pa je onda iz neopravdanih razloga odustao od toga.

3.3. Uslovi za odgovornost i visina naknade teteSudske prakse pokazuju da se pitanje odgovornosti za naknadu tete moe postaviti ako je pored odgovarajueg pravnog osnova nastala i teta.Zakon o obligacionim odnosima-propisuje odgovornost za naknadu tete strane koja je vodila pregovore bez namere da zakljui ugovor, kao i kada je vodila pregovore u nameri da zakljui ugovor, ali je od taklve namere odustala bez osnovanog razloga. I u jednom ki u drugom sluaju potrebno je da je nastala teta.U tom smislu odgovornost za voenje pregovora uvek pretpostavlja da je ispunjemo vie uslova ili pretpostavki ali se oni mogu svesti na dva: da su voeni pregovori i da je zbog voenja pregovora dolo do nastanka tete drugoj strani i da je do nje dolo ili zbog nepostojanja namere ili zbog neopraqvdanog odustanka od zakljuenja ugovora.Ako su ispunjeni uslovi za nastupanje odgovornosti, strana koja nije odgovorna za voenje pregovora ima pravo na naknadu stvarno nastalih razumnih trokova, jer se naknauje samo tzv.negativni ugovorni interes, ali ne i trokovi koji se smatraju redovnim za odreenu vrstu delatnosti.U civil law sistemu obim naknade tete je ogranien na stvarno nastalu tetu koja se mora dokazeti, a ne obuhvata i izgubljenu dobit. tetu nastalu voenjem pregovora obino ine putni trokovi, trokovi izrade studija, elaborata ili projekata.

3.4. Znaaj preliminarnih sporazumaRezultati pregovora su sadrani u tzv.preliminarnim sporazumima ili sporazumima koje strane u razliitim formama zakljuuju u toku pregovora sa ciljem ili da konstatuju o kojim pitanjima su se dogovorile ili da utvrde elemente koji su od znaaja za voenje pregovora i da preciziraju dalji tok pregovarakog procesa.U praksi su poznati pod razliitim nazivima, kao to su: pismo o namerama, preliminarni sporazumi, pripremn i sporazumi, sporazumi o pregovorima, memorandum o razumevanju. Preliminarni sporazum obavezuje strane ako su se dogovorile o svim pitanjima budueg ugovora, i sluaju da ugovor ne bude zakljuen oteena strana ima pravo ne samo na stvarnu tetu nego i na izgubljenu dobit i na ispunjenje.U drugom sluaju, sud ne tretira odredbe o kojima je postignuta saglasnost kao kompletan ugovor, ali moe nametnuti ponaanje u skladu sa naelom dobre vere stranama koje vode pregovore i obavezati ih da nastave pregovore u dobroj veri ili u skladu sa naelom savesnosti i potenja ili da u pregovore uloe najbolje napore i cilju zakljuenja ugovora.U odluivanju da li da podri takav preliminarni sporazum, sud e uzeti u obzir postojanje namere strana na osnovu sledeih elemenata: jezika preiminarnog sporazuma, postojanja otvorenih uslova, deliminog ispunjenja, i izriitog zahteva da se zakljui ugovor.Neizvesnost u pogledu karaktera i obavezujueg dejstva prethodnog sporazuma strane koje u njima uestvuju mogu otkloniti unoenjem u sporazume odreenih klauzula, kao to su: dentlmentske klauzule, klauzule o poverljivosti ili ekskluzivitetu.Demtlmentske klauzule u sporazumu o pregovorima ili posebne dentlmenske sporazume kojim strane iskljuuju svaku odgovornost za prekid pregovora, sudovi uglavnom priznaju bez bilo kakvih uslova ili uz ogranienje da se iskljuenje odgovornosti kree u granicama savesnog postupanja.Klauzulom o ekskluzivitetu, jedne ili obe strane se obavezuju da u toku pregovora nee stupati u paralelne razgovore sa treim licima radi zakljuivanja istog ugovora.Klauzulom poverljivosti (confidentiality clause) strane se obavezuju da e informaicije koje saznaju tokom pregovora tretirati kao poverljive.Posebnu vrstu predstavlja tzv. Merger klauzula.Merger klauzula-klauzula o spajanju. Klauzule o spajanju ili integritetu su ugovorne odredbe kojima ugovorne strane izjavljuju da ugovor koji su zakljuili u pisanoj formi obuhvata sve dogovorene uslove i da predstavlja jedinu i iskljuivu izjavu njihove saglasnosti. Ove klauzule nisu regulisane Konvencijom, ali prema savetodavnom miljenju ugovorne strane ih mogu uneti u ugovore o meunarodnoj prodaji zakljuene u skladu sa Bekom konvencijom. U tom sluaju klauzula o integritetu moe imati dva dejstva: u pogledu tumaenja i u pogledu dokazivanja sadrine zakljuenog ugovora.Za razliku od Konvencije, UNIDROIT naela i EPCL, poznaju klauzulu o integritetu. Prema UNIDROIT naelima, ovakve klauzule ne dozvoljavaju ugovornim stranama da pisane ugovore u kojima je sadrana ovakva klauzula dopunjavaju ili osporavaju dokazima koji su sadrani u prethodnim izjavama ili sporazumima. Ali, takve izjave ili sporazumi se mogu koristiti kod tumaenja pisanog ugovora. Prema odredbama Naela evropskog ugovornog prava potrebno je razlikovati klauzule o integritetu koje su rezultat individualnih pregovora i koje to nisu. U prvom sluaju, prethodne izjave, obeanja i sporazumi koji nisu navedeni u pisanom ugovoru, ne mogu se smatrati delom ugovora. U drugom sluaju, klauzula o integritetu jedino stvara oborivu pretpostavku da strane nisu nameravale da prethodne izjave i sporazumi budu deo ugovora. to se tie tumaenja ugovora, Evropskim principima je dozvoljeno da se prethodne izjave i sporazumi koriste kod tumaenja ugovora, ako ugovorne strane nisu na izriit nalin iskljuile tekvu mogunost.

3.5. Otkrivanje i uvanje podataka u toku pregovoraU zemljama kontinentalno-evropskog prava (civil law) voenje pregovora u dobroj veri, podrazumeva obavezu otkrivanja podataka koji su od znaaja za budui ugovor, dok u zemljama opteg prava (common law) ova obaveza ne postoji.Razlike izmeu kontinentalnog i anglosaksonskog prava postoje u brojnim drugim pitanjima: poev od karaktera mana kod saglasnosti volja, preko uslova za punovanost ugovora i njegovog pravnog dejstva, do prestanka ugovora.Beka konvencija ne sadri reenja o ovom pitanju. U UNIDROIT naelima je predviena obaveza strane koja vodi pregovore da one informacije koje su joj saoptene kao poverljive u tokupregovora ne otkriva i da ih ne koristi na neodgovarajui nain u svoje svrhe, bez obzira da li je kasnije zakljuen ugovor. U suprotnom, povreda ove obaveze moe dovesti do naknade tete zasnovane na primljenoj koristi od druge strane.Prema praksi engleskih sudova, ne postoji obaveza prodavca da obavesti kupca da se nalazi u zabludi u pogledu informacija koje se odnose na predmet ugovora o prodaji, dok ga francusko i nemako pravo obavezuju na to. U tom smislu se francusko pravo, nasuprot engleskom, karakterie kao pozitivno, altruistiko i konkretno.

4. Znaaj pregovora

Pored osnovnog cilja koji se sastoji u zakljuivanju ugovora, pregovori imaju znaaj za kasnije formulisanje sporednih taaka ugovora i za tumaenje prave namere ugovornih strana u sluaju kada ugovorom nije uinjeno na jasan nain.PONUDA

Ponuda u optem smislu predstavlja predlog jedne strane za zakljuenje ugovora. Prema Konvenciji, ponuda je definisana kao predlog za zakljuenje ugovora upuen jednom ili vie odreenih lica ako je dovoljno odreen i ako ukazuje na nameru ponudioca da se obavee u sluaju prihvatanja. Da bi prihvatanjem ponude mogao da nastane ugovor, ovakva jednostavna izjava volje ili predlog mora pored uslova iz Konvencije da zadovolji i uslove koji su predvieni unutranjim nacionalnim pravima. Oni se odnose, pre svega, na svojstva ponudioca: sposobnost i ovlaenja da u svoje ime ili za drugoga zakljuuje ugovore i na svojstva iskazane volje.

S obzirom da prihvatanjem ponude nastaje ugovor koji stvara prava i obaveze izmeu konkretnih ugovornih strana, predlog koji bi trebalo da postane ponuda mora da sadri i odredbe o svojstvima ugovornih strana. Otuda takav predlog mora poticati od ponudioca, kao lica koje moe zakljuiti ugovor i mora biti:1. upuen jednom ili vie odreenih lica2. dovoljno odreen i3. ukazivati na nameru ponudioca da se obavee u sluaju prihvatanja.

1. Personalni elementi ponudePersonalne elemente ponude ine ponudilac i ponueni. Oba lica moraju imati odreena svojstva. Meutim, s obzirom da Konvencija ne regulie pitanje punovanosti ugovora, njenim odredbama nisu regulisana ni svojstva ponudioca, ni ponuenoga: kao to su pravna sposobnost, ovlaenje za zakljuivanje ugovora i sl. Jedino se na posredan nain i iz drugih odredbi Konvencije moe zakljuiti da to mogu biti trgovci i netrgovci. Ostala pitanja su regulisana ili drugim konvencijama ili merodavnim nacionalnim propisima.U nacionalnim pravima je kao osnovno, prihvaeno reenje da ponudilac moe biti svako lice koje u okviru svoje sposobnosti ugovaranja moe da zakljuuje ugovore. U sluajevima kada se ugovor zakljuuje izmeu trgovakih drutava i drugih oblika trgovaca, predlog za zakljuivanje ugovora mora poticati od lica koje je ovlaeno da u njihovo ime preuzima obaveze, tj. od ovlaenog lica. 1.a. Predlog mora biti upuen odreenom ili odreenim licimaPredlog za zakljuenje ugovora moe biti upuen ili jednom ili veem, ali odreenom krugu lica. Takav zahtev je postavljen jer se pretpostavlja da ponudilac raspolae ogranienom koliinom robe koju nudi na prodaju i stoga moe ispuniti obaveze samo iz odreenog broja zakljuenih ugovora. Stoga se predlog koji je upuen neodreenom krugu lica, tzv. opta ponuda, i u Konvenciji, kao i u veini nacionalnih prava, smatra samo kao poziv da se uine ponude (oglaavanje prodaje u novinama ili slanje kataloga, kao i postavljanje automata), izuzev ako lice koje ini takav predlog jasno ne ukae na suprotno.

Reenja se razlikuju. Najliberalnije reenje sadre Naela evropskog ugovornog prava prema kojima se ponuda moe uiniti jednom ili vie odreenih lica, ali i javnosti (preko oglasa, postera, circularnim pismima, izlaganjem robe u izlozima, preko poziva za tendere, na aukcijama). Dovoljno je samo da postoji namera za pravnim obavezivanjem. Isto pravilo vai za predloge za isporuku robe ili vrenje robe po odreenoj ceni, od strane profesionalnih trgovaca ( sve dok se zalihe robe ne isprazne). U meunarodnoj praksi sve vie dobijaju na znaaju opte ponude koje su uinjene na poseban nain (slanje kataloga, cenovnika, tarifa, oglasi putem tampe, letaka, radija, interneta). Osim oglaavanja preko interneta, koje nije regulisano, pomenuti oblici oglaavanje prema ZOO ne predstavlja ponudu za zakljuenje ugovora, nego samo poziv da se uini ponuda pod objavljenim uslovima. UNIDROIT Naela ne reguliu pitanje odreenosti destinatera. U pravnoj teoriji to se tumai da je upuenost odreenom licu prestalo da bude obavezno svojstvo ponude i da se takvi predlozi smatraju ponudom za zakljuenje ugovora.

2. Predlog mora biti odreenPod odreenou predloga se podrazumeva da izjava sadri sve bitne elemente budueg ugovora, essentialia contractus. Kod ugovora o meunarodnoj prodaji bitne elemente ine predmet i cena, ali se strane mogu dogovoriti da to budu i drugi elementi. Predmet je odreen ako je naznaena vrsta robe i koliina. Koliina, kao i cena, mogu biti izriito ili preutno odreeni ili odredivi. Roba moe biti posebno specificirana, ali i generiki odreena, pa ak i upuivanjem na raniju praksu. U sluajevima kad su koliina i cena odredivi, predlog mora imati dovoljno elemenata za njihovo definitivno utvrivanje. Odreivanje budue cene, kao i ostalih elemenata, moe biti povereno i treem licu, ili jednoj od ugovornih strana. Ako, pak, u predlogu cena nije odreena, niti se moe odrediti, takav predlog se prema odredbama Konvencije ne moe smatrati ponudom jer nije dovoljno odreen. Iz toga sledi zakljuak da na osnovu toga ne moe nastati ugovor, ali odredbe Konvencije govore suprotno. Kada je ugovor valjano zakljuen, a cena nije odreena, smatrae se, da su strane preutno pristale na cenu koja se u trenutku zakljuenja ugovora redovno naplaivala. Prema reenjima koja postoje u nacionalnim pravima, i prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima, cena moe ali i ne mora biti bitan element. Kod iskazivanja cene moraju se uzeti u obzir nacionalni devizni propisi (ako je prema nac. propisima zabranjeno da cena bude izraena u stranoj valuti, predlog se nee smatrati ponudom).

3. Namera za obavezivanjemPostojanje namere ponudioca za zakljuivanje ugovora (animus contrahendi) predstavlja bitan elemenat ponude jer se tek njenim postojanjem predlogu daje prava funkcija - da slui kao ponuda na osnovu koje se moe zakljuiti ugovor. Re je o nameri za obavezivanjem u sluaju da ugovor biude zakljuen, a ne o tome da li je ponudilac vezan svojom ponudom ili nije, tj. o obavezuujuem karakteru same izjave ponudioca koja ini ponudu. Na osnovu postojanja ili nepostojanja volje za obavezivanjem se pravi razlika izmeu neobavezujuih preliminarnih pregovora i pregovora koji mogu dovesti do nastanka ugovora. Postojanje namere za obavezivanjem se mora posmatrati povezano sa sadrinom predloga. Pored lica i bitnih elemenata, predlog se mora odnositi i na neku dunost u smislu davanja, injenja ili neinjenja jedne ili obe strane.

4.Standardni uslovi ugovora kao deo ponudePojedini, obino nebitni ili sporedni, delovi budueg ugovora mogu u ponudi biti odreeni upuivanjem na standardne uslove poslovanja, kao to su Incoterms, standardni model ugovori, opti uslovi poslovanja ponudioca, ili okvirni ugovori ili preliminarni pregovori. Ponudilac to moe uiniti na 2 naina: ili unoenjem njihove sadrine u ponudu, ili upuivanjem na njih. U prvom sluaju standardni uslovi se tretiraju kao i ostale odredbe ponude i u sluaju prihvata ine sastavni deo ugovora. U drugom sluaju dejtvo klauzule o upuivanju bi trebelo oceniti zavisno od toga da li su drugoj strnai bili poznati ili su moali biti poznati u asu zakljivanja ugovora, ili je druga strana kojoj su upueni mogla shvatiti njihovu sadrinu. Ako je upuivanje na standardne uslove izvreno na nain da su bili poznati ili morali biti poznati drugoj strani, smatraju se delom ponude ijim prihvatanjem se prihvataju i standardni uslovi. Na primenu svojih uslova poslovanja jedna strana moe uputiti i kada ponudi ili narudbinu oglasi putem interneta, tako to e na kraju teksta uputiti drugu stranu na svoje opte uslove koji mogu dati u prilogu ili jednostavno dati hiperlink.

DEJSTVO PONUDE

1. Obaveznost ponudePonuda proizvodi pravno dejstvo od trenutka kada stigne ponuenome. Od tog momenta ponuda postaje efektivna ili proizvodi pravno dejstvo jer njenim prihvatanjem moe nastati ugovor. Od ovog momenta ona prema posebnim pravilima obavezuje ponudioca da je odri na snazi. Sve do momenta dok za nju nije saznalo tre lice ona je predstavljala samo jednostranu izjavu volje ponudioca. U praktinom smislu, ona je sposobna da proizvodi dejstvo tek kada za nju sazna tree lice (ponueni). Do tog momenta se moe povui ili izmeniti. Po Konvenciji, ponuda pre nego to dospe ponuenom moe se povui, a nakon toga opozvati. Ponuda je stigla ili dospela ponuenome ako mu je saoptena usmeno ili kada mu je na drugi nain lino uruena ili predata u njegovom mestu poslovanja ili na njegovu potansku adresu. Povlaenjem i opozivom ponuda prestaje pravno da postoji. Izjava o odbijanju mora biti jasna i poslata ili saoptena ponudiocu (konkludentne radnje nisu dovoljne).

2. Opozivost ponudeZa razliku od pravila o neopozivosti ponude koje je prihvaeno u kontinentalno evropskim pravima, reenja Konvencije je zasnovano na principu opozivosti ponude. Pravilo o opozivosti ponude je uglavnom prihvaeno u angloamerikom pravu, kao i u pravima Francuske i Holandije. Ponuda se moe opozvati sve dok se ugovor ne zakljui, ako opoziv stigne ponuenome pre nego to je otposlao svoj prihvat. U common law sistemu mogue je da ugovor bude zakljuen konkludentnim radnjama, svrha ovog pravila je da se sprei opoziv tako nastalih ugovora. Trebalo je otkloniti dilemu da li se pravilo o opozivu moe primeniti i na ove sluajeve. U svakom sluaju pravo na opoziv prestaje nastankom ugovora jer je tada ponuda ve transformisana u ugovor.

Primena opteg pravila o opozivosti je odredbama Konvencije, ograniena u 2 sluaja, tako da se ponuda ne moe opozvati:1. ako je u njoj naznaeno da je neopoziva, bilo time to je odreen rok za prihvatanje ili je to uinjeno na drugi nain, ili2. ako je ponueni razumno verovao da je ponuda neopoziva i ponaao se saglasno tome.

Osim ovakvog naina opozivanja, podrazumeva se i pravo ponudioca da izjavu o ponudi povue pre nego to ona stigne ponuenome.

PRIHVATANJE PONUDE

Pod prihvatanjem ili prihvatom ponude se podrazumeva izjava ili drugo ponaanje ponuenoga koje ukazuje na saglasnost sa ponudom. Da bi mogao nastati ugovor, potrebno je da budu ispunjeni i drugi uslovi:1. odgovor ponuenoga mora ukazivati na saglasnost sa ponudom2. saglasnost mora biti bezuslovna3. mora biti efektivna, tj. ne sme biti opozvana4. mora biti dat blagovremeno.

1. Nain izraavanja saglasnostiSaglasnost na ponudu ponueni moe iskazati na izriit nain i preutno. Ako se prihvatanje vri izjavom, u tako datom odgovoru saglsanost ponuenoga da zakljui ugovor mora biti nedvosmislena i mora dospeti do ponudioca. Takoe mora zadovoljiti uslove koji su propisani merodavnim nacionalnim pravom. Sama formulacija izjave nije ograniena na korienje izraza kao to su da, prihvatam, mada se strane mogu i tako dogovoriti. I prihvat, i ponuda, moe biti saopten elektronski. Meutim, ponueni moe poslati svoj prihvat mejlom samo ako je i ponudu dobio na isti nain.

I u konkludentnim radnjama moe biti izraena volja ponuenoga da prihvata uslove ponude ( isporuke robe ili plaanja). Pod prihvatanjem ponude na preutni nain se podrazumevaju i pripremne radnje koje ne predstavljaju direktno ispunjenje obaveza iz ugovora, ve su usmerene na ispunjenje ponuenog posla.

utanje se ne tretira kao prihvat ponude, niti se utanjem moe zakljuiti ugovor (osim ako je praeno i nekim dodatnim elementima kao to je dogovorena praksa).

Osim navedenih tradicionalnih naina prihvata, u praksi se koriste i posebni, kao to je trgovako pismo o potvrivanju. Trgovako pismo o potvrivanju predstavlja dokument koji se iroko koristi u centralnoj Evropi u kome su u pisanoj formi ponovljeni uslovi iz ugovora ili rezime ugovora koji jedna strana alje drugoj u vezi ugovora koji je usmeno zakljuen ili koji jos nije zakljuen. U ovom sluaju se u veini nacionalnih prava u kojima su regulisana trgovaka pisma o potvrivanju, utanje ponuenoga smatra se kao prihvatanje ponude sadrane u pismu. U prvoj situaciji pismo ima deklarativnu prirodu,a u drugom konstitutivnu.

2. Odgovor ponuenoga koji sadri dopunske elementeU pogledu sadrine prihvata ponude, u Konvenciji su prihvaena 2 reenja: odgovor bez dopunskih elemnata i odgovor sa dopunskim ili razliitim elementima.

Kao osnovno, prihvaeno je tradicionalno reenje prema kome odgvoro ponuenoga mora biti saglasan sa ponudom, tj. ne sme odstupati od ponude. Odgovor koji sadri dodatke, ogranienja ili druge izmene smatra se odbijanjem ponude i predstavlja kontra ponudu. Pored osnovnog, u Konvenciji je prihvaeno i reformistiko reenje o prihvatu sa dopunskim elementima koji sutinski ne menjaju ponudu, ime je delimino naputeno pravilo izgleda u ogledalu, prema kome prihvat ponude u pogledu sadrine mora u svemu odgovarati uslovima ponude. Takav odgovor mora zadovoljiti 2 uslova da bi se smatrao prihvatanjem. Prvi se odnosi na sadrinu i karakter i ne smeju sutinski menjati ponudu, da nisu navedeni samo ilustracije radi ili kao elementi za buduu saradnju. Drugi se tie odnosa ponudioca prema takvom odgovoru i taj odnos mora biti izraen kao njegovo neodbijanje, tj. kao preutno prihvatanje.

3. Sukob formularaSukob formulara postoji u sluajevima kada na ponudu kojoj su prikljueni uslovi poslovanja ponudioca, ponueni odgovori prihvatom, ali uz prihvat poalje svoje uslove poslovanja. Uslovi poslovanja ponuenoga mogu biti odtampani na poleini prihvata ili se na njihovu primenu upuuje posebnom klauzulom. Mogu se izdvojiti 2 shvatanja:Prema prvom shvatanju ili teoriji poslednje rei (poslednjeg uta), ugovor je zakljuen prema optim uslovima poslovanja strane koja je poslednja uputila na uslove poslovanja na koje druga strana nije prigovorila.Prema drugom shvatanju ili teoriji nokauta, kojoj se prednost daje u nemakoj sudskoj praksi, ugovor se smatra zakljuenim kada su strane dogovorile, bez obzira na opte uslove ugovora.

4. Rok u kome je ponueni duan da odgovori na ponuduDa bi odgovor ponuenoga proizvodio dejstvo prihvata mora stii ponudiocu u roku koji je ponudilac odredio u ponudi, a ako u ponudi nije nita reeno, u razumnom roku. Ponude kod kojih je ponudilac odredio rok za prihvat se oznaavaju kao oroene. Rok moe biti odreen ili odrediv. Ostale, bez roka, su neoroene. Na oroene ponude ponueni mora odgovoriti u datom roku, a moe odgovoriti i pre isteka, ali ne i nakon isteka roka. Pod blagovremenim odgovorima podrazumevaju se odgovori koji su ponudiocu stigli u okviru ostavljenog ili na drugi nain odreenog roka. Potrebno je razlikovati odgovore koje ponueni alje pristunom licu i odgovore odsutnom licu. Na ponudu koju mu je uinilo prisutno lice, ponueni se mora izjasniti odmah, osim ako okolnosti ne ukazuju na drugaije i ako nije re o oroenim ponudama. Pod prisutnim licima se podrazumevaju fiziki prisutna lica, kao i lica koja su u telefonskoj vezi ili preko teleprintera, ali ne i preko interneta i elektornske pote. Kada su u pitanju odsutna lica, ponueni mora odgovor poslati ponudiocu tako da mu prema normalnom toku stvari stigne u predvienom ili razumnom roku. Na ponude u kojima nije odreeno vreme za odgovor, ponueni se mora izjasniti u razumnom roku. Njegova duina se odreuje prema okolnostima posle i brzini sredstva koje se koristi za prenos.

5. Posledice zakanjenja u prenosu odgovora ponuenogaU ovom sluaju ponuenome se ne moe pripisati nepanja ili krivica. Stoga nee snositi tetne posledice koje su nastale zbog kanjenja. Zakasnelo prihvatanje Ako je ponueni poslao svoj odgovor nakon isteka roka, takav odgovor se ne moe smatrati kao prihvat, ve kao nova ponuda.

VREME I MESTO NASTANKA UGOVORA

1. Vreme zakljuenja

Vreme kada se smatra da je ugovor o meunarodnoj prodaji robe yakljuen je od znaaja ne samo za ugovorne strane (jer od tog momenta ugovor poinje da proizvodi pravno dejstvo), ve i za javne vlasti drava u kojima strane imaju mesta poslovanja ( jer se po pravilu za nastanak ili za ispunjenje ovih ugovora zahteva i ispunjavanje nekih dodatnih uslova).

1.1. Tradicionalni nain zakljuivanja ugovoraTeorija prijema Prema Konvenciji, kod ugovora koji se zakljuuju tradicionalnim nainima razmene ponude i prihvata ponude, tj. putem prepiske, ugovor je zakljuen u trenutku prihvatanja ponude. Prihvatanje ponude proizvodi dejstvo od trenutka kada izjava o saglasnosti stigne ponudiocu. Izjava moe biti saoptena pisemnim putem, lino uruena ili predata i usmeno saoptena. Teorija prijema je prihvaena u veini nacionalnih prava i u sudskoj praksi. Isto pravilo se primenjuje i na zakljuivanje ugovora izmeu pristutnih lica, s tim to ovde izjava o prihvatanju ne putuje i za nju se saznaje u istom momentu kada je izjavljena. Teorija prijema se ne moe primeniti kod ugovora o meunarodnoj prodaji robe koji se zakljuuju konkludentnim radnjama i utanjem. U prvom sluaju merodavan je momenat kada je konkludentna radnja uinjena, a kada se utanje smatra prihvatanjem ponude, ugovor je nastao kada je istekao rok kod oroenih ponuda ili razumni rok.

1.2. Zakljuivanje ugovora elektronskim putemOvo pitanje nije na izriit nain regulisano u Konvenciji. Zakljuivanje ugovora elektronskim putem je regulisano u pojedinim meunarodnim i nacionalnim izvorima prava. U Srbiji su ova pitanja regulisana Zakonom o elektonskoj trgovini, Zakonom o elektronskom potpisu, Zakonom o elektronskom dokumentu. Pod elektronskom komunikacijom se podrazumeva korienje raunarskih mrea i to: putem elektronske pote, elektronskom razmenom podataka i direktnom (on-line) komunikacijom. Sve navedene naine komuniciranja karakterie fiziko odsustvo ugovornih strana i uglavnom nepostojanje pregovora. Komuniciranje elektronskom potom ili e-mail-om, pretpostavlja da korisnici imaju slobodan pristup mrei i da imaju svoje elektronske mejl adrese.Drugi nain elektronske komunikacije se obavlja elektronskom razmenom podataka (EDI). Ovde se komunikacija obavlja neposredno izmeu 2 raunara ali samo putem poruka ija su sadrina, upotrebljenje rei i njihov raspored standardizovani i unapred dogovoreni izmeu strana. Kod zakljuivanja ugovora preko interaktivnih stranica (sajtova) na Internetu, na posebno programiranim i pripremljenim Internet stranama su navedeni uslovi pod kojima se nudi prodaja odreene robe, odnosno zakljuivanje ugovora o prodaji. Ponueni moe u svako doba pristupiti ovoj strani i prihvatiti ponudu, odnosno zakljuiti ugovor tako to e svoj prihvat izjaviti na unapred predloeni nain koji je naznaen na istoj stranici, pa ak i konkludentnom radnjom, kao na primer dvostrukim klikom na odreeno mesto. U pravnom smislu, ovde je re o zakljuivanju ugovora preko posrednika, poto relevantnu stranu odrava tree lice provajder.Poseban sluaj zakljuivanja ugovora postoji u sluaju korienja automatskih telefonskih sekretrica. Posebnost se ogleda u nainu odreivanja vremena u kome se smatra da je stigla izjava izdiktirana telefonskoj sekretarici. U izjavi moe biti sadrana bilo punuda, bilo prihvat. U teoriji se predlae da se izgovorene rei koje su zapamene u poslovnim prostorijama adresata smatraju kao izjava koja je stigla adresatu.

2. Mesto zakljuenja ugovoraOvo pitanje nije reeno u Konvenciji. Ali na osnovu lana 18(3). Konvencije, mesto nastanka ugovora moglo bi se odrediti prema mestu gde je izjava koja je dovela do nastanka ugovora stigla njenom adresatu ili u mestu gde je izvren akt ili radnja koja znai prihvat ponude.

FORMA UGOVORA

1. Neformalnost Konvencija ne propisuje bilo kakvu formu za nastanak ugovora o meunarodnoj prodaji robe. Konsensualizam je prihvaen kao savremeno reenje koje poznaje veina nacionalnih prava, a koje odgovara potrebama moderne trgovine i novim metodima komunikacije. U sluaju da je nacionalnim propisima propisana pisana forma ili kakav drugi zahtev na primer potpisi obe ugovorne strane, overa pred nekim organom, takve odredbe su irelevantne. Pitanje forme ugovora je izriito u nadlenosti Konvencije pa se primena domaih pravila ne moe postaviti. Meutim, ako se ugovori zakljuuju na osnovu posebni pravila o kojima su se ugovorna strane sporazumele ili njihova primena proizilazi iz prakse ili obiaja, ugovor se mora zakljuiti na nain i u formi koja je odabrana ili je odreena. Rezerve u pogledu forme - Onim dravama ugovornicama koje su u svom nacionalnom zakonodavstvu propisale pisanu formu za ugovore o prodaji dozvoljeno je da u bilo koje vreme, pa i nakon ratifikacije ili pristupanja, stave rezervu na primenu odredbi ovog lana. Dejstvo rezerve se ogleda u tome to se odredbe Konvencije o slobodi forme ne moraju primenjivati ako jedna od strana ima mesto poslovanja u dravi koja je stavila rezervu. U takvom sluaju, sud e prema pravilima meunarodnog privatnog prava odrediti merodavno pravo.

Ostala pitanja koja su znaajna za nastanak ugovoraPod ostalim pitanjima koja su od znaaja za nastanak ugovora podrazumevaju se pitanja ugovorne sposobnosti, dejstva domaih administrativnih propisa na nastanak ugovora i dejstvo propisa o zatiti potroaa. Sva ova pitanja su regulisana unutranjim nacionalnim propisima. To praktino znai da se prilikom zakljuivanja ugovora mora voditi rauna o zakonskim i administrativnim uslovima, zabranama i ogranienjima koja u tom smislu postoje u nacionalnim pravima, inae ugovor nee biti punovaan.

OSNOVNE OBAVEZE PRODAVCA

Kad je re o prodavcu, Konvecijom su regulisane njegove tri glavne obaveze: 1. Da isporui robu, 2. Da preda dokumente koji se odnose na robu, i 3. Da prenese svojinu na robi.

OBAVEZA PRODAVCA DA ISPORUI ROBU

1. Pojam isporuke

Pod isporukom robe podrazumeva se skup radnji koje je potrebno da preduzme prodavac kako bi omoguio kupcu da stekne dravinu na robi koja je predmet ugovora. Pojam isporuke I pojam predaje robe pa Konvenciji ne znae isto. Pojam isporuke u uem smislu podrazumeva uruenje ili predaju robe kupcu ili stavljanje robe na raspolaganje kupcu u odreenom mestu. U irem smislu pod pojmom isporuke se podrazumevaju I druge radnje koje slue istoj svrsi, kao to su : obavetavanja kupca o isporuci, zakljuivanje ugovora o prevozu ili obezbeivanje prevoznog sredstva itd. Obavezu isporuke prodavac ispunjava tako to je predaje kupcu ili je stavlja na raspolaganje kupcu u mestu, vremenu I na nain koji je odreen ugovorom. Prednost je data volji ugovornih strana, da odrede nain isporuke u skladu sa svojim interesima.

2. Nain isporuke robe

U Konvenciji su predviena dva nina na koji prodavac moe da isporui robu. Ako je prema ugovoru o prodaji prodavac odgovoran za prevoz robe kupcu, onda se isporuka robe sastoji u predaji ili slanju robe. Ako ugovorom o prodaji nije predvien prevoz robe, smatra se da je kupac duan da preuzme robu, a obaveza prodavca se sastoji u stavljanju robe na raspolaganje. Pojam predaja robe obuhvata pravne i fizike radnje koje je duan da preuzme prodavaac ili od njega ovlaeno lice kako bi se prevoziocu omoguilo da stekne fiziki nadzor nad robom za svrhe prevoza. Stavljanje robe na raspolaganje kupcu obuhvata radnje koje je prodavac duan da preduzme kako bi omoguio kupcu ili licu koje on ovlasti da preuzmu robu. Kupac je zainteresovan da mu roba bude poslata, tj da ugovori prodaju sa prevozom, dok je interes prodavca da robu stavi kupcu na raspolaganje, tj. da ugovori predaju robe bez prevoza. Kod ugovora o prodaji koji ukljuuje prevoz robea) Predaja prevoziocu Kod ugovora o prodaju koji ukljuuju prevoz robe , prodavac je duan da robu preda prevoziocu radi prevoza do kupca. Ako se prevoz robe vri jednim prevoznim sredstvom, prodavac je duan da preda robu tom prevoziocu. Ako u prevozu robe uestvuju prevozioci iz vie grana prevoza , prodavac je duzan da robu preda prvom prevoziocu. Pod prevozom se podrazumeva fiziki transfer robe iz jednog mesta u drugo koji je prodavac ugovorio sa ciljem da omogui kupcu da preuzme robu. Prevoz robe se moe ugovoriti neposredno ili preko peditera. U prvom sluaju roba mora biti predata prevoziocu a u drugom pediteru. U sluaju kada prevoz vri prodavac sopstvenim sredstvima prevoza, on se ne moe smatrati prevoziocem ili prvim prevoziocem jer ni u ovom sluaju nije dolo do predaje nadzora nad robom sa njega na neko drugo lice. Do prenosa nadzora nad robom, dolazi tek u slucaju kada se roba predaje nezvisnom prevoziocu. Svrha predaje robe prevoziocu je da bude prevezena do kupca. Nakon sto je predao robu prevoziocu, prodavac ne odgovara za tok prevoza. Stoga ispunjenje obaveze isporuke nije uslovljeno predajom robe kupcu, vec urednom predajom nezavisnom prevoziocu. Obavezu predaje robe prodavac je ispunio ako je prevoziocu omoguio da ima fiziku kontrolu ili staranje na robi jer mu se tako omoguava da robu preveze do kupca. Prodavac moe obavezu predaje robe ispuniti utovarom robe na prevozno sredstvo prevozioca u njegovom prisustvu ili u prisustvu njegovog vozaca. Medjutim sam utovar robe na prevozno sredstvo prevozioca bez njegovog prisustva ne smatra se adekvatnom predajom robe, sve dok prevozilac ne preuzme kontorolu nad prevoznim sredstvom. Priprema roba da bi bila spremna za transport ili predaja stvarno pravnih dokumenata, kao npr. , predaja zalonice prevoziocu kojom se ovlauje da uzme robu iz skladita, se ne smatraju valjanom predajom robe prvom prevoziocu. Isporukom e se smatrati i predaja robe prevoziocu sa instrukcijama da robu preda teoj strani koju je kupac odredio. b) Zakljuivanje ugovora o prevozu - Predaja robe prevoziocu podrazumeva da se zakljui odgovarajui ugovor i prevozu. Ako je obavezu da organizuje prevoz preuzeo kupac, duan je da o izboru prevozioca obavesti prodavaca kako bi mu omoguio da preda robu stavljanjem na raspolaganje u odreenom mestu i u odreeno vreme. Ako ugovor o prodaji ukljuuje prevoz robe, ali nije odreeno ija je obaveza organizacije prevoza, niti to proizilazi iz prethodne prakse ili obiaja, predpostavlja se da je to obaveza prodavca. Zakljuivanje odgovarajueg ugovora o prevozu ini deo obaveze isporuke i ako podavac ne zakljui ugovor o prevozu prema uobiajenom uslovima i ne odabere odgovarajue i podesno sredstvo prevoza, smatra se da nije izvrio isporuku. Prodavac ne odgovara za prevoz , niti je obavezan da snosi trokove prevoza. Poto roba putuje na rizik kupca, prodavac nee odgovarati kupcu za oteenja na robi koja se dese u toku prevoza kao ni u sluajevima njenog gubitka ili zakanjenja u prevozu. Kada prevoziocu predaje generinu robu zajedno sa drugom robom drugih naruilaca prevoza, prodavac mora robu jasno identifikovati ili to uiniti u transportnim dokumentima. Po Konvenciji je propisana obaveza prodavca da u sluajevima kada preda robu prevoziocu koja nije jasno identifikovana kao roba namenjena za izvrenje ugovora, obeleavanjem na njoj, u dokumentima za prevoz ili na drugi nain, kupcu poalje obavetenje o otpremi kojim se blie odreuje roba. Kako za kupca ovakvo obavetenje ima dvosturku ulogu : da ga obavesti da je roba otposlana, i da ga ako za tim postoji potreba, obavesti koja roba je njemu namenjena , proizilazi da je prodavac uvek duan da poalje ovakvo obavetenje, ako ne zbog drugog, onda zbog prvog razloga. Meutim slanje obavetenja kupcu ne spada u pojam isporuke. Otuda se smatra da je prodavac isporuio robu iako u napred navedevnim sluajevima nije o tome obavestio kupca ,ali rizik ne moze prei na kupca. c) Predaja robe pediteru U praksi prodavci esto organizaciju posla prevoza poveravaju posebnim licima pediterima, kojima ili mogu predati robu ili im omoguavaju da dou da uzmu robu. Osnovna uloga peditera je da organizuje da dobijena ili uzeta roba bude prevezena do kupca. U ovom sluaju smatra se da je prodavac ispunio obavezu isporuke stavljanjem na raspolaganje robe pediteru. Smatra se da je prodavac u tom momentu preneo obavezu staranja nad robom nezavisnom licu radi njene predaje kupcu, a to je ono sto kupac moe oekivati od obaveze isporuke. Kod ugovora o prodaji koji ne ukljuuju prevoz robeKod ugovora o prodaji koji ne ukljuuju prevoz robe, prodavac vri isporuku stavljanjem robe na raspolaganje kupcu. Stavljanje robe na raspolaganje obuhvata u generalnom smislu radnje identifikacije robe i obavetavanja kupca. Ako ugovorom nije dogovoreno, prodavac je duan da stavi robu na raspolaganje kupcu, tako da on moze da identifikuje robu koja je predmet ugovora i da mu omogui da je uzme. Obavetavanje kupca, u ovom sluaju, ini sastavni deo obaveze stavljanja robe na raspolaganje i ako prodavac to propusti da uini smatra se da nije izvrio isporuku robe. Meutim, rizik prenosa snosi kupac. Jedino ako je ugovorom o prodaji fiksiran rok kada kupac treba da preuzme robu, a prodavac tog dana stvari robu na raspolaganje, nije duan da o tome obavesti kupca. Isto pravilo vai i ako je u vreme zakljuenja ugovora roba bila spremna za isporuku, a kupac je to znao. Ako je roba uskladitena u prostorijama treeg lica, prodavac je pored identifikacije duan da kupcu obezbedi potrebne dokumente na osnovu kojih moe da preuzme robu, ili da izda nalog skladitaru da preda robu kupcu, i ovo predstavlja sastavni deo obaveze stavljanja robe na raspolaganje. Posebno pakovanje robe moe, ali ne mora initi deo obaveze prodavca da stavi robu na raspolaganje. Utovar robe na kupevo prevozno sredstvo nije obaveza prodavca, izuzev ako u ugovoru nije postignut drugaiji sporazum ili to ne proizilazi iz drugih okolnosti. Posebna pravila vaze za robu koja se ne nalazi u stanju slobodnog raspolaganja, npr. prodaja drva . Ako pristup odreenoj robi nije slobodan, prodavac je stavlja na raspolaganje davanjem bezrezervne izjave kupcu da je ovlaen da je preuzme.

3. Mesto isporuke robe

Ugovorne strane mogu slobodno izabrati mesto isporuke robe. Kakav god da bude dogovor, prodavac je duan da isporui robu u ugovorenom odnosno odreenom mestu. Ako ugovorom o prodaji nije odreeno mesto u kome treba predati robu, ali je odreen prvi ili jedini prevozilac, prodavac je slobodan da u dogovoru sa prevoziocem i u okviru obiaja koji vladaju u toj vrsti prevoza ili ustanovljene prakse, odabere mesto koje mu omoguava predaju robe. U praksi se pitanje mesta isporuke robe iz ugovora koji ukljuuju prevoz po pravilu regulie ugovaranjem Incoterms klauzula. Ako je ugovorom o prodaji predviena obaveza prodavaca da snosi trokove slanja robe, pod isporukom se podrazumeva i obaveza da plati ove trokove. Ako to ne uini, isporuka je nesaobrazna. U pravnom smislu mesto isporuke robe je bitno jer se prema njemu vri podela rizika koji prate robu i odreuje merodavno nacionalno pravo za reavanje onih pitanja isporuke koja nisu reena Konvencijom. Interesi i prodavca i kupca su da roba stigne sto blie njima, tako da se ugovori svode na dogovor da li ce prodavac poslati robu kupcu, ili ce kupac doi po nju. Kod ugovora o prodaji koji ukljuuju prevoz robe Ugovorne strane su slobodne da ugovore mesto iz koga ce prodavac poslati robu kupcu. Konvencijom to nije odreeno, ali se moe zakljuiti da je prodavac obavezan da preda u robu u onom mestu u kome se nalazi prvi prevozilac.

Kod ugovora o prodaji koji ne ukljuuju prevoz robeAko ugovor o prodaji ne ukljuuje prevoz robe, prodavac je duan da stavi robu na raspolaganje kupcu, a kupac je duan da doe da uzme robu. Ako ne dogovora, Konvencija predvia dve mogunosti : za posebnu ili specificnu robu i za ostale sluajeve. Ako se ugovor odnosi na specifinu robu, ili neidentifikovanu robu koju treba izdvojiti iz posebnog skladita ili se odnosi na robu koja ce biti izraena ili proizvedena, a u vreme zakljuivanja ugovora strane su znale gde se roba nalazi ili da ce biti izraena ili proizvedena u posebnom mestu, u suavljanju kupcu robe na raspolaganje u tom mestu. Primena ove odredbe podrazumeva da su ispunjena dva uslova: da je u pitanju posebna vrsta robe i da su strane u vreme zakljivanja ugovora znale gde se nalazi ili gde e se roba nalaziti. Pod pojmom posebne robe podrazumeva se : individualno odreena roba, roba sa skladita, roba koja tek treba da bude proizvedena u fabrici prodavca ili treeg lica i roba koja treba da bude uraena ili napravljena. Kad mesto nije ugovoreno - Ako ugovorne strane nisu odredile mesto isporuke, Konvencija nalae prodavcu da robu stavi na raspolaganje kupcu u mestu svog poslovanja koje je imao u vreme zakljuivanja ugovora. Prodavac mora o tome obavestiti kupca. Ako prodavac nema mesto poslovanja, robu treba da isporui u boravtu koje je imao u vreme zakljuivanja ugovora. Kad se isporuka robe vri u drugom posebnom mestu - Strane su slobodne da odrede i bilo koje drugo mesto u kome je prodavac duan da isporui robu, bilo predajom prevoziocu, bilo stavljanjem robe na raspolaganje. Isto tako, drugo mesto isporuke moe biti odreeno i Incoterms klauzulama. Ako je prodavac isporuio robu u drugom mestu, a ne u onom u kojem je ugovoreno, potrebno je razlikovati dve situacije : da li je isporuio robu sa pogrenog mesta u pravo mesto, ili je sa pogrenog mesta isporuio robu u pravo ili pogreno mesto. Obe situacije ce isporuke smatrati nesaobraznim. Pitanje transportnih trokova - se po pravilu postavlja kod ugovora o prodaji koji ukljuuju prevoz robe, a mogu se javiti i kad je ugovorena isporuka stavljanjem robe na raspolaganje, dok se ostali oblici mogu javiti i kod jednog i kod drugog oblika ugovora. Pod ostalim troskovima se podrazumevaju trokovi pakovanja, identifikacija robe, carinski i drugi trokovi i trokovi dobjanja izvoznih i uvoznih dozvola.Svaka strana snosni trokove svog izvrenja : prodavac trokove isporuke, kupac trokove prijema. to se tie trokova pakovanja i identifikacije robe, oni padaju na teret prodavca ako ispunjavanje obaveze isporuke robe podrazumeva da roba mora biti upakovana i identifikovana. U pogledu izvoznih i uvoznih trokova i carniskih trokova, pravilo je da izvozne trokove plaa prodavac a uvozne dabine i carine kupac. Povreda naina i mesta isporuke - Prodavac je povredio obavezu naina isporuke, ako robu nije uopte predao prevoziocu radi prevoza, kod ugovora koji ukljuuju prevoz robe, ili je nije stavio na raspolaganje na nain da je kupac moe preuzeti, kod ostalih ugovora. Povreda mesta ugovora isporuke postoji u sluajevima kada je prodavac predao robu prevoziocu u drugom, a ne u ugovornem mestu ili u mestu koje je odreeno Konvencijom. Teina ovakve povrede ugovora se ceni prema posledicama koje nastaju za kupca. Neisporuka robe postoji u sluaju kad prodavac nije dovoljno dugo drao robu na raspolaganju, pa kupac zbog toga nije mogao da je preuzme, takoe i kada je kupac preuzeo robu koju je prodavac stavio na raspolaganje u pogrenom mestu i kada je stavio na raspolaganje samo jedan deo robe.

4. Rok isporuke

Odreivanje roka isporuke je znaajno i za prodavca i za kupca. Prodavcu je vano da zna rok isporuke da bi mogao blagovremeno da preduzme potrebne radnje koje prethode, ili se tiu predaje robe ili stavljanja na raspolaganje, kako bi na taj nain ispunio ugovornu obavezu. Za kupca je odreivanje roka isporuke od znaaja da bi mogao vremenski da planira korienje kupljene robe. Ako ugovorom nije odreen vremenski priod ispunjavanja obaveza, vai pravilo o istovremenom ispunjavanju. Nain odreivanja roka isporuke - Ugovorne strane su slobodne da vreme isporuke odrede kako im najvise odgovara. To mogu uiniti na dva naina : ugovaranjem preciznog datuma, tj. njegovim fiksiranjem ili ugovaranjem vremenskog perioda. Ako je rok isporuke fiksan, prodavac je duan da robu isporui tog datuma. Ako je odreen ili je odrediv okvirni rok, prodavac moe isporuiti robu u okviru tog roka. Ako vremenski rok nije odreen, Konvencija sadri pravilo da se roba isporui u razumnom roku. Nain odreivanja fiksnog roka isporuke - Uobiajeni nain odreivanja fiksnog roka isporuke je kalendarskim datumom ili vezivanjem za neki kalendarski dogaaj (npr. prvog radnog dana u januaru). Fiksirani rok se moe izvesti iz uobiajenog znaenja uporebljenih izraza, npr. danas, odmah, meutim ugovaranje ispourke "im je to mogue" se prodavac obavezuje da robu isporui u razumnom roku, tj. nije ugovoren taan rok. Nain odreivanja okvirnog vremena isporuke - Period izvrenja isporuke je odreen ako je ugovoreno najmanje nekoliko dana u okviru kojih se mora izvriti isporuka (npr. u periodu od prvog do desetog u maju mesecu).Znaaj ispunjenja obaveze isporuke robe u fiksnom roku - Kod fiksnih rokova prodavcu nije dozovljeno da svoju obavezu ispuni izvan roka, ni prije ni kasnije. U sluaju prevremene isporuke, kupac nije duan da je prihvati, ali ako je prihvati smatra se da je prodavac obavio svoju dunost isporuke i kupac ne moze zahtevati naknadnu isporuku zbog povrede roka. Ako kupac ne eli da primi prevremenu isporuku, on mora o tome obavestiti prodavca. Zadocnela isporuka je teka povreda ugovora, prilikom koje kupac moe da prihvati robu i da trai naknadu tete ili moe da raskine ugovor i da trai naknadu tete. Ako se obaveza isporuke sastoji u stavljanju robe na raspolaganje kupcu u okviru ugovorenog roka, prodavac je duan obavetiti kupca o danu kad namerava robu da isporui, osim ako pravo izbora nije rezervisao kupac. Kad rok nije odreen niti je odrediv - Ukoliko rok isporuke nije odreen, niti je odrediv, Konvencija obavezuje prodavca da robu isporui u razumnom roku. ta se podrazumeva pod razumnim rokom odredie se na osnovu okolnosti u konkretnom slucaju, na osnovu onoga to se smatra uobiajenim u uporedivim okolnostima u skladu sa naelom pravinosti i uzimanjem u obzir interesa obe strane. Okolnosti koje su od znaaja samo za jednu stranu uzece se u obzir samo ako ih je druga strana znala prilikom zakljuivanja ugovora.

OBAVEZA PRODAVCA DA ISPORUI SAOBRAZNU ROBU

Kupac oekuje od prodavca, pored isporuke robe, i da bude saobrazna, odnosno da ima ona svojstva koja je ugovorio, tj. ona koja je imao u vidu prilikom zakljuivanja ugovora. Konvencija obavezuje prodavca da isporui saobraznu robu i da odgovara u sluaju da kupcu isporui nesaobraznu robu. injenice da li je prodavac znao za saobraznost ili ne, ili je bio kriv ili ne za postojanje nesaobraznosti nisu od znaaja za njegovu odgovornost.Saobraznost robe je odreena kao jedinstveni pojam i obuhvata i vidljive i nevidljive tj. skrivene nedostate. O nesaobraznosti se moe govoriti na osnovu fizikih i pravnih karakteristika robe.Fizika svojstva robe podrazumijevaju sastav, oblik i sadrinu. Pravne karakteristike robe su odnos treih lica, dravina, zaloga i sl.Roba je saobrazna ugovoru ako ima ugovorena ili uobiajena svojstva i ako je slobodna od zahtjeva treih lica.

1. Sluajevi nesaobraznosti prema konvenciji

Osnovni kriterijum za utvrdjivanje saobraznosti su ugovorena svojstva. Razlikuju se sluajevi kada su strane ugovorile potrebna svojstva robe i kada to nisu uinile.Kada su strane ugovorile, svojstva robe na osnovu kojih se cijeni njena saobraznost su: vrsta i priroda robe, kvalitet , kvantitet, pakovanje i dokumenta, a kada strane nisu ugovorile potrebna svojstva, neaobrazna roba je ona koja: ne odgovara redovnoj upotrebi; ne odgovara za posebnu svrhu; ne odgovar uzorku i modelu; nema odgovarajue pakovanje.Praktino, po Konvenciji, pojam nesaobraznosti obuhvata: nedostatke u kvalitetu, kvantitetu, isporuku aliuda i nedostatke u pakovanju.

a) Nesaobraznost robe jer nema ugovorena svojstva:- Odstupanja u pogledu vrste ili prirode robeUgovorom se priroda robe odreuje vrtom robe i mjestom u vrsti. Vrsta i mjesto u vrsti odreuju unutranja svojstva i ostale karakteritike koje tu robu ine razliitom od druge robe. Nesaobraznost postoji i u sluaju da prodavac isporui drugu, a ne ugovorenu robu (aliud).- Odstupanja u pogledu kvaliteta, kvantiteta i pakovanjaNesaobraznost postoji ne samo kad je isporuena roba loijeg, nego i kad je isporuena roba boljeg kvaliteta. Nesaobraznost postoji i kada prodavac ne preda kupcu odgovarajue dokumente koji se odnose na robu (npr. uvjerenje o porijeklu robe). Kada je u pitanju koliina, u trgovini u pojedinim sektorima, prodavac moe da odstupi od ugovorene koliine u odreenim granicama tolerancije, osim ukoliko je posebno navedeno u ugovoru da prodavac ne smije odstupiti od ugovorene koliine. Samo navoenje koliine robe nije dovoljno.

b) Nesaobraznost robe kad ugovorom nisu odreena njena svojstva- Nesaobraznost jer ne odgovara redovnoj upotrebiRoba mora imati svojstva koja joj omoguavaju da se koristi za redovne ili uobiajene svrhe. Mora imati "normalna svojstva". Podesnost robe za normalnu upotrebu podrazumijevaju podesnost robe za komercijalne svrhe, tj. da joj omoguavaju preprodaju pod uobiajenim uslovima. Teba da ima srednji ili prosjeni kvalitet prema standardima u mjestu poslovanja prodavca. Uticaj javnih propisa (zatjevi u cilju zatite potroaa, zatite ivotne sredine, i sl.) na saobraznost robe je upitan jer se ne moe od prodavca oekivati da zna za njihovo postojanje.- Nesaobraznost robe zbog toga to ne odgovara posebnoj namjeniKonvencija odreuje da je prodavac duan, ako ugovorom nisu odreena svojstva robe, isporuiti robu koja ima svojstva za posebnu namjenu ako su kumulativno ispunjena dva uslova:1) ako mu je u vrijeme zakljuenja ugovora izriito ili preutno stavljeno do znanja da e se roba koristiti za posebne namjene2) ako okolnosti pokazuju da se kupac na to oslonio.

c) Nesaobraznost robe ako ne odgovara uzorku ili modeluUzorak predstavlja dio generine robe, a model predstavlja fiziki oblik koji bi kupljena roba trebalo da ima. U sluaju prodaje prema uzorku, okeuje se da isporuena roba ima sve kvalitete uzorka, dok kod prodaje prema modelu, ugovorm se moe precizirati da isporuena roba ima samo neke osobine ili kvalitete. Roba ne treba samo da odgovara spoljnom izgledu, ve i unutranjim svojstvima koja je imao pokazani uzorak ili model. Ako postoji nesaglasnost izmedju uzorka i robe, prednost treba dati uzorku.

d) Nesaobraznost robe zbog toga to nije adekvatno upakovanaRoba mora biti upakovana na uobiajen nain, a ako takav nain ne postoji, roba mora biti upakovana tako da sauva ili zatiti robu;uvanje robe podrazumijeva ouvanje njenih unutranjih svojstava (svjeina, suvoa), a zatita podrazumijeva zatitu od spoljnih fizikih dodira (udara, lomova, tumbanja).

2. Utvrdjivanje saobraznostiObaveza isporuke saobrazne robe ima korijene u odgovornosti za materijalne nedostatke (mane).Utvrdjivanje saobraznosti se vri pregledom robe.Vrijeme pregleda: slobodne strane da se dogovore, od vremena proizvodnje do stavljanja na raspolaganje kupcu. Po pitanju interesa, kupcu odgovara da pregled bude to kasnije, a prodavcu to ranije. Ako se strane nisu dogovorile, kupac je duan pregledati robu u to je mogue kraem roku, medjutim vrijeme nije fiksno odreeno, ve je kao apstraktno vrijeme vezano za prenoenje rizika.Duina roka: Konvencijom je odreen kratak rok (da bi se omoguilo otklanjanje nedostatka isporukom saobrazne robe, popravkom, i sl.). Rok moe iznositi od nekoliko sati, do nekoliko mjeseci ili godina, to se odreuje u svakom konkretnom sluaju.Kad pocinje teci rok za pregled? - Kad se isporuka vri stavljanjem na raspolaganje: pregled poinje nakon to je roba predata kupcu. - Ukoliko je ugovoren prevoz: kad je roba dospjela u destinaciju. Izuzeci: Izuzeci su mogui u dva sluaja: u sluaju preusmjeravanja robe i u sluaju promjene odredinog mjesta nakon to je roba stigla u prvobitno oznaeno mjesto. U ovim sluajevima Konvencija predvidja da ukoliko nije postojala razumna prilika da kupac ispita robu, ili ako je prodavcu u vrijeme zakljuivanja ugovora bila poznata ili mu je morala biti poznata mogunost ove izmjene pravca, ispitivanje robe moe biti odloeno dok roba ne stigne u novo odredite.Lice koje vri pregled robe je kupac, meutim pregled robe nije njegova obaveza ve uslov koji mora biti ispunjen da bi kasnije mogao da stavi rigovor prodavcu. Ovlaeno lice za pregled robe je kupac, ali on to moe povjeriti treem licu ili profesionalnoj organizaciji.Mjesto utvrdjivanja saobraznosti je ono mjesto u kome e u tom momentu nalazi roba.

3. Nain utvrdjivanja saobraznosti robe- metod utvrdjivanja zavisi od vrste ili prirode robe, mjesta gdje es nalazi, pakovanja i drugih okolnosti.- regulisano trgovakim obiajima i nacionalnim pravom;- metod mora biti odgovarajui; moe se ispitivati i samo uzorak, a ukoliko se treba ispitati velika koliina proizvoda, moe se uzeti primjerak koji e posluiti kao reprezentativni uzorak. Saobraznost u koliini se utvrdjuje mjerenjem, vaganjem, brojanjem.- trokove snosi kupac.

4. Obavjetenje o nedostatku- Svrha? Kupac moe koristiti prava samo ako je o nedostacima saobraznosti obavijestio prodavca. Prodavcu obavjetenje slui da zna da li je izvrio obavezu iz ugovora.- Vrijeme: razuman rok (apstraktan, zavisi od vrste robe, nedostataka, itd.), poinje tei od kad je otkriven nedostatak ili je morao biti otkriven. Smatra se da bi rok od mjesec dana u redovnim okolnostima bio razuman.- Kod prevremene isporuke: rok za obajvjetavanje poinje da tee od dana dogovorene isporuke.- Rok zastarjelosti: 2 god. od dana kada je roba stvarno predata kupcu- Sadrina i forma: u obavijetenju navesti prirodu nedostatka, a ako ih ima vie, da ih sve nabroji.- Vea koliina ili aliud: kupac naznaava da li i u kojoj mjeri prihvata tu rob