MREŽA ZA RURALNI RAZVOJ SRBIJE - ruralinfoserbia.rs plan 2011 - 2015 mreza za... · MREŽA ZA RURALNI RAZVOJ SRBIJE Akcioni plan 2011 2015 strana5 Lista skraćenica CAP – Zajednička

MREŽA ZA RURALNI RAZVOJ SRBIJE Akcioni plan 2011 2015

strana 1

MREŽA ZA RURALNI RAZVOJ SRBIJE

AKCIONI PLAN 20112015

Decembar 2010.


strana 2


strana 3

Sadržaj: 1 UVOD ..................................................................................................................................................... 6

1.1 POLAZNE OSNOVE ...................................................................................................................................... 6 1.2 PRIKAZ METODOLOGIJE ............................................................................................................................... 6 1.3 AKCIONI PLAN KAO OKVIR DELOVANJA ............................................................................................................ 7

2 MREŽA ZA RURALNI RAZVOJ SRBIJE ........................................................................................................ 8

3 KONTEKST DELOVANJA MREŽE ............................................................................................................. 10

3.1 POLITIKA RURALNOG RAZVOJA U EU ............................................................................................................ 10 3.2 EU POLITIKA RURALNOG RAZVOJA KA ZEMLJAMA KANDIDATIMA ......................................................................... 12 3.3 RURALNA SRBIJA ..................................................................................................................................... 12 3.4 POLITIKA RURALNOG RAZVOJA U REPUBLICI SRBIJI ........................................................................................... 14 3.5 RURALNI RAZVOJ NA LOKALNOM NIVOU U REPUBLICI SRBIJI ............................................................................... 15

4 ZAINTERESOVANE STRANE I KORISNICI USLUGA .................................................................................... 16

5 SWOT ANALIZA ..................................................................................................................................... 18

6 VIZIJA MREŽE........................................................................................................................................ 19

7 KA OSTVARENJU VIZIJE ......................................................................................................................... 19

7.1 MISIJA, VREDNOSTI I KONCEPT DELOVANJA .................................................................................................... 19 7.2 KLJUČNE OBLASTI..................................................................................................................................... 19

8 MATRICA CILJEVA RAZVOJA I RAZVOJNIH PRAVACA .............................................................................. 20

9 PRIORITETNE AKTIVNOSTI .................................................................................................................... 24

10 VREMENSKI PLAN ................................................................................................................................. 26


strana 4


strana 5

Lista skraćenica CAP – Zajednička poljoprivredna politika EU EC – Evropska komisija EEZ – Evropska ekonomska zajednica EU – Evropska unija IPA – Instrument predpristupne pomoći IPARD – komponenta IPA koja se odnosi na ruralni razvoj LSU – lokalna samouprava MPŠV – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije MRRS – Mreža za ruralni razvoj Srbije NPRP – Nacionalni plan ruralnog razvoja PIO – penziono i invalidsko osiguranje PSS – Poljoprivredne stručne službe Srbije


strana 6

1 Uvod

1.1 Polazne osnove Krajem 2007. godine Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS je kao jedan od glavnih problema prepoznalo nedostatak komunikacije sa proizvođačima i slabu informisanost poljoprivrednika i iz navedenog razloga je pokrenulo projekat „Mreža za podršku ruralnom razvoju“ koji je imao za cilja da: prikuplja i prosleđuje informacije relevatne za specifične ciljne grupe, sarađuje na osnovu zajedničkih interesa, mapira resurse, povezuje znanje i veštine, edukuje na osnovu konkretno utvrđenih potreba, poveća nivo aktivnosti u lokalnoj zajednici stavljajući poseban akcenat na mlade, širi pozitivno iskustvo u okviru mreže, identifikuje optimalan način komunikacije sa stanovništvom/građanima sa ciljem da se utvrde stvarne potrebe, pruža podršku povezivanju na lokalnom nivou koristeći među‐sektorski pristup, proširi uticaj MRR na lokalne vlasti.

Projekat je funkcionisao tako što je u prvoj fazi formirano 6 regionalnih centara za podršku ruralnom razvoju, koji su u svom sastavu imali xx područnih kancelarija. Područne kancelarije su otvarane na nivou lokalne samouprave. Regionalni centri sa područnim kancelarijama su bili zaduženi da na određenom, kompaktnom prostoru vrše dvosmerni prenos informacija, od Ministarstva ka registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima i obrnuto. Vremenom je broj lokalnih samouprava obuhvaćenih projektom rastao, tako da danas u RS funkcioniše 16 reginalnih centara sa 149 područnih kancelarija. Početkom 2009. godine, organizacije koje su predstavljale regionalne centre za podršku ruralnom razvoju u okviru navedenog projekta MPŠV su se organizovale i dogovorile da prošire svoj delokrug rada, kako ne bi funkcionisale samo kao servis MPŠV, već da im je potrebna značajnija uloga u sektoru ruralnog razvoja Republike Srbije. Iz navedenih razloga, krajem 2009. godine formirano je Udruženje „MREŽA ZA RURALNI RAZVOJ SRBIJE“. Mrežu je formiralo 15 organizacija iz RS koje su aktvne u sektoru ruralnog razvoja. S obzirom da je Mreža za ruralni razvoj Srbije mlada organizacija, kao i da su Statutom organizacije postavljene osnove za delovanje u složenom i dinamičnom okruženju, realna je potreba za izradom jednog dokumenta koji će odrediti pravce i ciljeve razvoja i delovanja Mreže u narednih 5 godina, a oslanjajući se na osnovne principre definisane u Statutu Mreže. U toku formiranja organizacije, nekoliko osnivača u konzorcijumu, čiji je nosilac NVO „Asocijacija za razvoj ibarske doline“ iz Kraljeve, konkurisalo je za podršku od strane EU u okviru fonda Civilni dijalog, sa projektom „RuralNET – Nacionalna mreža za ruralni razvoj, instrument za učešće OCD‐a u pripremi politika i unapređenje dijaloga sa EU rualnim mrežama“.Projekat je odobren za finansiranje u okviru navedenog programa i u okviru projekta je predviđena izrada ovog Akcionog plana.

1.2 Prikaz metodologije Za potrebe izrade ovog Akcionog plana kao početni korak, sprovedena je analiza evropskog i nacionalnog zakonodavnog i strateškog okvira u sektoru ruralnog razvoja, kao i analiza postojećeg stanja u sektoru ruralnog razvoja u Republici Srbiji. Rezultati ove analize prikazana su u drugom poglavlju. Sledeći korak je bio analiza unutrašnjih kapaciteta organizacije, što je uradjeno na zajedničkoj radionici sa predstavnicima članica Mreže. Rezultati ove analize su prikazani u trećem poglavlju. U četvrtom poglavlju su prikazani zaključci iz analize zainteresovanih strana, koja je rađen na jednodnevnoj radionici sa članicama mreže. U petom poglavlje su prikazani rezultati analize postojećeg stanja, kroz korišćenje SWOT


strana 7

metodologije. SWOT matrica je urađena za sve aspekte analize postojećeg stanja. U šestom poglavlju su prikazane vizija razvoja, misija i osnovni principi delovanja organizacije. Sedmo poglavlje prikazuje ključne oblasti delovanja u daljem razvoja organizacije, kroz metod ključnih pitanja na koja je potrebno odgovoriti u narednom periodu. Osmo poglavlje nam govori u kom pravcu će se organizacija dalje razvijati, odnosno definiše ciljeve razvoja i konkretne mere i instrumente koje je potrebno koristiti da bi se definisani ciljevi ostvarili. Deveto poglavlje daje prikaz konkretnih aktivnosti organizacije za prvi dvogodošnji period, sa konkretnim zaduženjima, rokovima i finansijskim okvirima.

1.3 Akcioni plan kao okvir delovanja Akcioni plan Mreže za ruralni razvoj Srbije za period 2011 – 2015. godina predstavlja osnovni okvir za delovanje mreže kao organizacije koja koja okuplja, zastupa i podržava svoje članove u ostvarenju njihovog zajedničkog cilja ‐ da unaprede stanje u oblasti ruralnog razvoja u Republici Srbiji. Ovaj dokument iskazuje volju svih članica Mreže da se kroz zajednički rad i međusobnu saradnju pruži značajan doprinos unapređenju stanja u sektoru ruralnog razvoja u Republici Srbiji. Prilikom izrade ovog dokumenta u obzir su uzeti relevantni elementi društvene, ekonomske i političke realnosti, do sada definisani interesi i očekivanja članova, kao i one aktivnosti usmerene na unapređenje uslova za ruralni razvoj koje su u toku ili su zacrtane u već usvojenim strateškim, programskim i planskim dokumentima u okviru instirucija Republike Srbije ili u okviru pojedninih članica Mreže. Akcioni plan mreže je zasnovan na pet ključnih oblasti delovanja organizacije:

1. Jačanje kapaciteta i održivosti organizacije, 2. Unapređenje vidljivosti i prepoznatjivosti organizacije 3. Unapređenje informativno‐uslužnih servisa ka korisnicima. 4. Aktivno uključivanje u planiranje i sprovođenje mera ruralnog razvoja. 5. Jacanje partnerstava sa međunarodnim organizacijama.


strana 8

2 Mreža za ruralni razvoj Srbije Udruženje „Mreža za ruralni razvoj Srbije“ je dobrovoljna, nevladina i nedobitna organizacija, zasnovana na slobodi udruživanja fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi unapređenja kvaliteta života i ravnomernog regionalnog razvoja ruralnih područja Srbije. Mreža za ruralni razvoj Srbije je mlada i nedovoljno pozicionirana organizacija u sektoru ruralnog razvoja u Republici Srbiji. Međutim značajnu prednost Mreži daju njene članice, koje iza sebe imaju značajana iskustva i zavidne rezultate u ovom sektoru. Udruženje ima svoje sedište u Beogradu, na adresi Zeleni venac 3‐6, 11000 Beograd. Područje delovanja je teritorija Republike Srbije. Članovi Mreže za ruralni razvoj Srbije su:

1. Udruženje građana „NIMBUS“ ‐ Loznica, 2. Regionalna privredna komora ‐ Kruševac, 3. Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja ‐ Kragujevac, 4. Zadružni savez Nišavskog, Pirotskog i Topličkog okruga ‐ Niš, 5. Udruženje građana „Edukacioni centar“ ‐ Leskovac, 6. Regionalna agencija za ekonomski razvoj i preduzetništvo Pčinjskog okruga VEEDA –

Vranje, 7. Regionalna agencija za razvoj istočne Srbije „RARIS“ – Zaječar, 8. Asocijacija građana Veliko Gradište (AGVG), 9. Udruženje „MOBA“ – Ljig, 10. Udruženje građana „AGROMREŽA“ – Beograd, 11. Udruženje agronoma „AGROZNANJE“ – Vršac, 12. Centar za ruralni razvoj, istraživanje i primenu – Novi Kneževac, 13. Regionalna kancelarija za ruralni razvoj – Subotica, 14. Udruženje građana „NAŠA ZEMLJA“ ‐ Novi Sad, 15. Asocijacija za razvoj ibarske doline „IDA“ – Kraljevo i 16. Udruzenje građana "Razvojna perspektiva" ‐ Čačak.

Članovi Mreže mogu biti sva pravna i fizička lica pod uslovima predviđenim Zakonom i ukoliko prihvataju Statut i vrednosti udruženja. Članovi Mreže imaju jednaka prava, obaveze i odgovornosti. Članstvo u Mreži prestaje: ukoliko član dobrovoljno istupi podnošenjem pisanog zahteva, bude isključen iz Mreže, u slučaju smrti ili prestanka rada pravnog lica. Član se isključuje ukoliko je duže vremena neaktivan, u slučaju narušavanja ugleda Mreže, kršenjem odredaba Statuta ili neplaćanjem članarine dužim od jedne godine. Član Mreže ima pravo da: ravnopravno sa drugim članovima učestvuje u ostvarivanju ciljeva Mreže; neposredno učestvuje u radu i odlučivanju Skupštine, kao i drugih organa Mreže; bira i bude biran u organe Mreže; bude blagovremeno i potpuno informisan o radu i aktivnostima Mreže; koristi i sve druge pogodnosti i olakšice koje Mreža postigne za svoje članove. Član je dužan da: aktivno doprinosi ostvarivanju ciljeva Mreže; učestvuje, u skladu sa interesovanjem, u aktivnostima Mreže; plaća članarinu; obavlja druge poslove koje mu poveri Upravni odbor ili Skupština Mreže. Skupština je najviši organ udruženja. Skupštinu čine svi njeni članovi. Pravna lica delegiraju svog pretstavnika kao člana Skupštine. Skupština Mreže donosi i usvaja: statut i njegove izmene i dopune, normativna akta, finansijski plan, finansijske izveštaje, program rada, godišnji izveštaj, visinu, način i rokove plaćanja članarine. Skupština Mreže bira i razrešava: predsednika Skupštine, predsednika Mreže, članove


strana 9

Upravnog odbora i članove Nadzornog odbora. Skupština Mreže odlučuje o udruživanju u druge saveze i mreže, o statusnim promenama udruženja i prestanku rada udruženja, kao i drugim pitanjima bitnim za rad udruženja. Predsednik Udruženja je zakonski zastupnik udruženja. Predsednik Mreže: predstavlja Mrežu i odgovoran je za zakonitost rada Mreže; potpisuje službena akta i dokumenta; odgovoran je za izvršenje finansijskog plana Mreže; rukovodi radom Mreže i usklađuje rad i aktivnosti organa Mreže; naredbоdavac je stručnoj službi. Upravni odbor je izvršni organ Udruženja. Upravni odbor ima sedam članova, i to predsednika, potpredsednika i pet članova. U Upravni odbor mogu se birati svi članovi Mreže vodeći računa o zastupljenosti članova cele teritorije Republike Srbije. Upravni odbor: upravlja poslovima udruženja, donosi odluke o unutrašnjoj organizaciji Udruženja, sprovodi odluke, zaključke i druge mere koje donosi Skupština Udruženja, priprema Program rada Udruženja i stara se za njegovo izvršenje, podnosi Skupštini izveštaj o radu, predlog finansijskog plana i predlog godišnjeg obračuna (finansijski izveštaj), utvrđuje visinu naknade za posebne usluge koje Udruženje obezbeđuje na zahtev članova ili zainteresovanih strana, usvaja periodične obračune i sprovodi finansijsku politiku Udruženja, priprema predloge izmena i dopuna Statuta i opštih akata Udruženja, donosi poslovnik o svom radu, daje smernice za rad sekretara (ili predsednika) Udruženja i stručne službe, utvrđuje predlog odluke o imenovanju (postavljenju) sektretara Udruženja, donosi odluku o obrazovanju tela Upravnog odbora za određena pitanja i određuje delokrug njihovog rada, donosi akt o organizaciji i radu Stručne službe, o načinu njenog rada i sistematizaciji poslova i akt kojim se uređuju radni i drugi odnosi stručne službe Udruženja u skladu sa Zakonom, kolektivnim ugovorima i drugim propisima, odlučuje o pružanju materijalno finansijske pomoći članovima Udruženja, pokreće inicijativu za donošenje, izmene i dopune zakona i drugih propisa i mera od značaja za razvoj ruralnih sredina, razmatra predloge, stavove i mišljenja članica i preduzima odgovarajuće mere, delegira predstavnike Udruženja u organe i organizacije u skladu sa zakonom, a u cilju ostvarivanja ciljeva udruženja, obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, ovim Statutom i drugim opštim aktima Udruženja. Nadzorni odbor ima sedam članova i to: predsednika, potpredsednika i pet članova koje iz redova članova Udruženja javnim glasanjem bira Skupština na period od 4 godine, sa mogućnošću ponovnog izbora. Članovi Nadzornog odbora ne mogu biti članovi organa i tela Udruženja, niti mogu imati druge funkcije u udruženju. Nadzorni odbor vrši kontrolu nad finansijskim i materijalnim poslovanjem i poštovanjem zakona i drugih propisa u radu Udruženja. Udruženje ima sekretara koga na predlog Upravnog odbora imenuje i postavlja Skupština Udruženja na period od 4 godine sa mogućnošću ponovnog izbora. Sekretar neposredno rukovodi poslovima stručne službe, stara se o zakonitosti rada Udruženja, učestvuje u pripremanju sednica organa Udruženja, organizuje sprovođenje njihovih odluka i zaključaka i stara se o izvršavanju Programa rada i finansijskog plana Udruženja. Za svoj rad sekretar je odgovoran Skupštini i upravnom odboru Udruženja. Sredstva za rad udruženja obezbeđuju članovi Udruženja doprinosom i članarinom. Prihodi udruženja su i naknade od izvršenih usluga za članove udruženja i druge korisnike, kao i drugi prihodi (dotacije, pokloni, donatorstva, sponzorstva i slično). Radi izvršavanja određenih zadataka ili sprovođenja akcija i aktivnosti od zajedničkog interesa, članovi Udruženja mogu udruživati sredstva i osnivati fondove sa posebnom namenom, ako je to u skladu sa zadacima i ciljevima Udruženja.


strana 10

3 Kontekst delovanja Mreže

3.1 Politika ruralnog razvoja u EU Poljoprivredna politika Evrope se određuje na nivou EU, a za njenu implementaciju su zadužene Vlade zemalja članica. Sa više od 56% stanovništva koje živi u ruralnim oblastima (91% teritorije), ruralni razvoj predstavlja oblast politike koja je od vitalnog značaja za EU. Jačanje EU politike ruralnog razvoja je, zbog toga, važan prioritet EU. Politika obezbeđuje najviše standarde u zaštiti životne sredine u poljoprivredi i šumarstvu kao i drugim, sličnim, aktivnostima. Sadašnja politika EU je zasnovana na sledećim principima: multifunkcionalnost poljoprivrede, multisektorski i integralni pristup ruralnoj ekonomiji, diversifikacija delatnosti, kreiranje novih izvora prihoda u ruralnim oblastima, proširenje mogućnosti zapošljavanja, zaštita ruralnog bogatstva, decentralizacija, partnerstvo na loklanom i regionalnom nivou, transparentnost u kreiranju i rukovođenju razvojnim programima. Cilj EEZ u poljoprivredi i ruralnom razvoju je do kraja 70‐tih godina bio povećanje produktivnosti u poljoprivrednoj proizvodnji. Promene se počinju javljati sredinom 1970‐tih godina, i imale su za cilj da očuvaju sela i spreče migracije iz siromašnijih područja (Dir. 268/75). Osamdesetih godina se uz povećanje produktivnosti u poljoprivredi uvodi i princip brige za zaštitu životne sredine (tzv. „Zeleni papir ‐ Reg. 797/85). Zajednička poljoprivredna politika se nalazi u procesu reformisanja od 90‐tih godina prošlog veka. Reforme uglavnom imaju za cilj podizanje konkurentnosti u poljoprivredi putem smanjenja cena, davanjem nadoknada i uvođenjem direktne pomoći poljoprivrednicima. U ovom periodu se novim Regulativama (Reg. 2078/92, 2079/92 i 2080/92) ističe značaj zaštite životne sredine, pošumljavanja i ranog penzionisanja farmera. Politika ruralnog razvoja se počinje zasnivati na integralnom pristupu svim delatnostima, ekonomskoj diverzifikaciji i upravljanju prirodnim resursima. Sadašnja politika ruralnog razvoja EU je definisana u Agendi 2000 i zasnovana je na principima multifunkcionalnosti poljoprivrede, multisektorskom i integralnom pristupu ruralnoj ekonomiji, diverzifikaciji delatnosti, kreiranju novih izvora prihoda u ruralnim oblastima, mogućnosti zapošljavanja, zaštiti ruralnog bogatstva, decentralizaciji, partnerstvu na lokalnom i regionalnom nivou i transparentnosti u kreiranju i rukovođenju razvojnim programima. Mehanizmi podrške su definisani, a prioriteti regionalno razdvojeni u cilju decentralizacije, fleksibilnosti i povećanja efikasnosti. Najvažniji korak u reformi CAP‐e je načinjen 2003/2004. godine kada je udesetostručena direktna pomoć, a Zajednička poljoprivredna politika usklađena sa interesima potrošača. Ova reforma je predstavljala ključni korak ka tržišno orjentisanoj i održivoj CAP u EU. Poljoprivredni sektor se susreće sa izazovima koji nisu postojali 2003. godine. Ovi izazovi uključuju povećanu potrebu za praćenjem rizika u proizvodnji, borbu sa klimatskim promenama, efikasnije upravljanje vodama, veći stepen iskorišćavanja obnovljivih izvora energije i očuvanje biodiverziteta. Usklađivanje CAP u pravcu ispunjavanja gore navedenih izazova zahteva velika finansijska sredstva, a jedan od najefikasnijih načina da se oni ostvare je kroz novu politiku ruralnog razvoja. Poljoprivreda i šumarstvo ostaju najveći korisnici zemljišta koje će oblikovati ruralno okruženje i pejzaže. Obezbeđenje ekoloških dobara, posebno kroz primenu agroekoloških mera je osnova za razvoj i zapošljavanje ruralnih kapaciteta. EC je formirala Fond za ruralni razvoj za period 2007‐2013. godine čiji je budžet 88.75 milijardi evra. Ovaj budžet treba da omogući ispunjenje predviđenih ciljeva politike ruralnog razvoja, dozvoli inovacije i raznolikost van tradicionalnog agrobiznisa u ruralnim područjima, odgovori na očekivanja društva za formiranjem konkurentne i ekološki održive poljoprivrede, šumarstva i prehrambenog sektora u ruralnim oblastima EU.


strana 11

U poljoprivrednom sektoru, kao i u ruralnim oblastima, EU teži ka balansiranom ekonomskom rastu, tehnološkim poboljšanjima i kreiranju novih poslova metodama koje su ekološki održive. Osnovna pravila upravljanja politikom ruralnog razvoja u periodu od 2007‐2013. godine su data u regulativi EC br. 1689/2005. U okviru ove regulative, politika ruralnog razvoja u periodu 2007–2013 se fokusira na: • Podizanje konkurentnosti u sektoru poljoprivrede i šumarstva: Poljoprivreda je vodeća privredna

grana u ruralnim područjima. U narednom periodu će se podsticati efikasnost i konkurentnost poljoprivredne proizvodnje. Raznovrsnost poljoprivrednog potencijala unutar EU ruralnih područja će se podsticati. Posebna pažnja će se posvetiti novim članicama EU čija će ruralna područja prolaziti kroz strukturne promene. Ovaj princip podrazumeva tzv. tranzicione mere za nove zemlje članice, podršku polunatalnim gazdinstvima koja su u procesu reforme i podršku uspostavljanju proizvođačkih udruženja. Unutar ovog principa se zahteva uspostavljanje odgovarajućeg balansa između održivosti gazdinstva, zaštite životne sredine i socijalno-društvene dimenzije ruralnog razvoja.

• Unapređenje životne sredine i sela: Osnovni cilj ovog principa je da zaštiti životnu sredinu i obezbedi održivo korišćenje zemljišta. Posebna pažnja se obraća na područja sa prirodnim i fizičkim nedostatcima. Politika održivog razvoja podstiće najvažnije učesnike (poljoprivrednike, šumare i ostale) na očuvanje ruralnih predela, krajolika i prirodnog okruženja u cilju sprečavanja napuštanja poljoprivrednog i šumskog zemljišta. EU kroz ovaj princip sufinansira prioritete kao što su borba protiv klimatskih promena, poboljšanje biodiverziteta i kvaliteta voda, smanjenje rizika od posledica prirodnih nepogoda i sl.

• Podizanje kvaliteta života u ruralnim oblastima i podsticanje raznolikosti u ruralnim ekonomijama: Osnovni cilj ovog principa je da pomogne održivi razvoj i poboljša društveno-ekonomsku strukturu u udaljenijim ruralnim i prigradskim područjima. Sredstva su namenjena poboljšanju pristupa osnovnim uslugama, razvoju infrastrukture, poboljšanju stanja životne sredine, promovisanju održivog razvoja u ovim sredinama, stvaranju prilika za zapošljavanje (naročito za mlade i žene) van poljoprivrede kao i lakšem pristupu informacijama i informaciono-tehnološkim rešenjima.

Slika 1. Mehanizam finansiranja ruralnog razvoja (2007‐2013)


strana 12

Pri ovome će se podsticati LEADER1 pristup. LEADER je u početku zamišljen kao pilot projekat sa ciljem da pokuša da podrži privredni, društveni i socijalni razvoj kao i integrisanje ruralnih područja. Program je nastojao da navedene ciljeve ostvari putem izrade lokalnih strategija razvoja. Ovi planovi i aktivnosti su rezultat rada lokalne zajednice, i u skladu su sa nacionalnim strategijama i EU pravcima razvoja. LEADER pristup ruralnom razvoju se zadržao u politici ruralnog razvoja za period 2007‐2013. godina.

3.2 EU politika ruralnog razvoja ka zemljama kandidatima EC je od 2007. godine zamenila ranije predpristupne fondove (PHARE, ISPA I SAPARD) Instrumentom predpristupne pomoći (IPA). IPA regulativa definiše obim i vrstu pomoći koju će zemlja kandidat dobiti kao i pomoć zemljama potencijalnim kandidatima za period 2007‐2013 godine. Delokrug pomoći za zemlje kandidate uključuje sledeće komponente:

1. Pomoć u tranziciji i jačanju institucija; 2. Prekogranična saradnja; 3. Regionalni razvoj; 4. Razvoj ljudskih resursa; 5. Ruralni razvoj.

Zemlje potencijalni kandidati mogu koristiti prve dve komponente, ali čim dobiju status zemlje kandidata, mogu koristiti svih pet oblasti pomoći. Ciljevi podrške ruralnom razvoju u IPA programu se nisu izmenili u odnosu na prethodne programe. Obuhvataju pomoć u implementaciji acquis communautaire i pomoć održivom restruktuiranju poljoprivrednog sektora i ruralnih područja. U skladu sa IPA, komponenta ruralnog razvoja (IPARD) ima za cilj da doprinese postizanju sledećih ciljeva:

1. Unapređenje efikasnosti tržišta i primena standarda EU: investiranje u poljoprivredna gazdinstva kako bi se gazdinstva restruktuirala i dovela na standard EU; podrška poljoprivrednim udruženjima u osnivanju; investiranje u preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda kako bi se prerada i marketing proizvoda doveli na standard EU.

2. Pripremne aktivnosti za implementaciju agroekoloških mera i strategija ruralnog razvoja na lokalnom nivou: aktivnosti koje će unaprediti životnu sredinu i sela; priprema i implementacija strategija ruralnog razvoja na lokalnom nivou;

3. Razvoj ruralne ekonomije: unapređenje i razvoj ruralne infrastrukture; uvodjenje raznolikosti i razvoj ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima; unapređenje treninga.

3.3 Ruralna Srbija U Srbiji se pod pojmom „ruralno područje“ definiše oblast čija je osnovna fizička i geografska karakteristika prevashodno korišćenje zemljišta za poljoprivrednu proizvodnju i šumarstvo. Prema ovoj definiciji, oko 70% teritorije Srbije se može podvesti pod ruralna područja. U ovim područjima živi oko 43% od ukupnog stanovništa. Po definiciji Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) (gustina naseljenosti ispod 150 stanovnika po km2), ruralne oblasti pokrivaju 85% ukupne teritorije Srbije i na ovim teritorijama živi više od polovine ukupnog stanovništva (55%) Srbije. U ruralnim oblastima je koncentrisana većina prirodnih resursa sa bogatim ekosistemima i biodiverzitetom, značajni ljudski resursi, privredne aktivnosti i kulturno nasleđe.

1 Francuski: Liason Entre Actions pour le Development d’lEconomie Rurale


strana 13

Prema OECD tipologiji ruralni regioni se dele u tri grupe: 1. regioni u kojima preko 50% populacije živi u ruralnim zajednicama – ruralni regioni; 2. regioni u kojima 15 do 50% populacije živi u ruralnim zajednicama – značajno ruralni

regioni ili prelazni regioni; 3. regioni u kojima manje od 15% populacije živi u ruralnim zajednicama – pretežno urbani

regioni. Ruralne oblasti u Srbiji se značajno razlikuju po socijalnim, ekonomskim i demografskim karakteristikama. Osnovni problemi i trendovi sa kojim se suočavaju skoro sve ruralne oblasti su migracije, slaba diverzifikacija ekonomskih aktivnosti, ekstenzivna poljoprivreda je dominantna ekonomska aktivnost, visoka stopa nezaposlenosti, nedostatak mogućnosti za zapošljavanje, slaba i nerazvijena infrastruktura, nizak BDP po glavi stanovnika u poređenju sa urbanim oblastima i nezagađena životna sredina koja se suočava sa potencijalnim pretnjama. U Srbiji su u 2009. godini registrovana 363.642 poljoprivredna gazdinstva. Većina privatnih gazdinstava poseduje male farme koje se sastoje od nekoliko parcela. U strukturi stvorene vrednosti poljoprivredne proizvodnje 59% potiče iz biljne, a 41% iz stočarske proizvodnje. Produktivnost je ispod proseka EU i prirodnih predispozicija usled nedostatka finansijskih sredstava i malog korišćenja inputa na farmama. U proizvodnoj strukturi preovlađuju žitarice, a najznačajnija proizvodna kultura je kukuruz. Ukupna trgovina poljoprivrednim proizvodima je u 2007. god. iznosila 2.806 milijardi dolara, pri čemu je ostvaren suficit od 574.5 miliona dolara. Poljoprivreda u ovom trenutku nije veliki zagađivač životne sredine. Kako bi se identifikovale sličnosti i razlike između ruralnih oblasti u Srbiji, kao i njihove prednosti i slabosti, u okviru projekta, “Podrška programiranju ruralnog razvoja i uspstavljanje sistema plaćanja” finansiranog od strane EU, a putem klaster analize razvijena je jedna tipologija ruralnih oblasti. Četiri različita tipa ruralnih oblasti koje se mogu koristiti za identifikaciju specifičnih prednosti i slabosti ovih oblasti kao i za izradu odogovarajućih strategija i efektnih politika i mera za njihov razvoj, su sledeći:

Tip 1: Visoko produktivna poljoprivreda i integrisana ekonomija.

Ova grupa ruralnih opština obuhvata opštine u Vojvodini i severne delove centralne Srbije. Ova oblast je u periodu između 1991. i 2002. godine doživela pozitivne demografske promene. BDP po stanovniku kao i struktura zaposlenosti po sektorima su povoljniji u odnosu na druge delove Srbije. U ovim oblastima prisutna je visoko produktivna poljoprivreda sa boljom strukturom gazdinstava (veća gazdinstva sa višom produktivnošću zemljišta) i vertikalnom integracijom sa poljoprivredno prehrambenim sektorom. Na nivou Republike Srbije, usluge i industrijski sektor su bolje razvijeni.

Tip 2: Male urbane ekonomije sa intenzivnom poljoprivredom

Ovaj region obuhvata opštine u ruralnim oblastima koje se nalaze duž dolina reka i glavnih magistralnih puteva u Centralnoj Srbiji (koji kreću od Beograda ka granicama se Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i BJR Makedonjom). Mnoge od ruralnih opština u ovom klasteru su locirane oko glavnih urbanih centara, imaju ekonomije koje su više diversifikovane i veće mogućnosti zapošljavanja zbog dnevnih migracija. BDP po stanovniku je približno na nivou nacionalnog proseka. Demografske promene nisu značajnije izražene i u većoj meri ne prevazilaze nacionalni prosek. U njima je poljoprivredna proizvodnja intenzivna (povrće, vinogradi i voćnjaci) i orijentisana ka tržištu, dok je njihova ruralna ekonomija diversifikovana, sa različitim uslugama i prisutnošću malih i srednjih preduzeća. Produktivnost poljoprivrednog zemljišta je na sličnom nivou kao u ruralnim oblastima Vojvodine. Međutim, ekološki pritisci su snažniji u ovim oblastima usled postojanja starih grana industrije.


strana 14

Tip 3: Ekonomije orijentisane ka prirodnim resursima, uglavnom planinske oblasti

Ovaj region obuhvata opštine u planinskim ruralnim oblastima jugoistočnog dela Srbije. Karakterišu ga niska gustina naseljenosti i negativne demografske promene. BDP po stanovniku je značajno niži od nacionalnog proseka i iznosi 51% od nacionalnog proseka). Ovakva ekonomska struktura je u vezi sa niskom produktivnošću poljoprivredne proizvodnje, malim brojem industrijskih delatnosti, višim nivoom prisustva usluga i turističkog potencijala. Ovo je, u suštini, ruralna oblast orijentisana ka prirodnim resursima i turističkom potencijalu sa mogućnošću korišćenja pogodnosti ruralnih oblasti (prirodni resursi, seoska sredina, kulturno nasleđe).

Tip 4: Veliki turistički kapaciteti i loše poljoprivredne strukture

Klaster opština u ruralnoj oblasti lociranih u zapadnom delu Srbije sa velikim turističkim kapacitetima (indeks hotelskih ležajeva/1000 osoba u ovom klasteru opština je tri puta veći od nacionalnog proseka). Međutim, poljoprivredne strukture su najslabije u poređenju sa svim gore opisanim tipovima ruralnih oblasti. Procenat poljoprivrednog zemljišta i produktivnosti rada je duplo manji od nacionalnog nivoa. Takođe, ovaj tip ruralnih oblasti ima jedan od najnižih vrednosti BDP po stanovniku ruralnih oblasti i iznosi 54% od nacionalnog proseka BDP po stanovniku.

3.4 Politika ruralnog razvoja u Republici Srbiji Politika ruralnog razvoja Republike Srbije je u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju (Službeni glasnik RS‐e broj 41/09) usvojen je u maju 2009. godine. Pored navedenog Zakona, donet je još čitav set Zakona koji se baje pojedinačnim pitanjima vezanim za problematiku ruralnog razvoja: Zakon o poljoprivrednom zemljištu; Zakon o zadrugama; Zakon o dobrobiti životinja; Zakon o vinu; Zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima; Zakon o stočarstvu; Zakon o bezbednosti hrane; Zakon o javnim skladištima. Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju: Ovim zakonom se uređuju ciljevi i sprovođenje poljoprivredne politike, oblici podsticaja u poljoprivredi i ruralnim područjima, uslovi za ostvarivanje prava na podsticaje, korisnici podsticaja, Registar poljoprivrednih gazdinstava, evidentiranje i izveštavanje u poljoprivredi, kao i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona. Isto tako, ovim zakonom obrazuje se Uprava za agrarna plaćanja kao organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede. Najvažniji delovi Zakona u smislu politike ruralnog razvoja odnose se na donošenje Programa ruralnog razvoja i uspostavljanje nove strukture sektora za ruralni razvoj. Za poslove pripreme i izmene budućih Programa ruralnog razvoja, kao i za poslove programiranja, evaluacije, praćenja realizacije programa, izveštavanje, koordinaciju i sprovođenje mera tehničke pomoći ruralnom razvoju, u skladu sa zahtevima EU, biće odgovoran deo Ministarstva, nadležan za poslove ruralnog razvoja. S tim u vezi nakon usvajanja višegodišnjeg programa za ruralni razvoj stanovništvo ruralnih područja imaće pregled i uvid u sve mere ruralnog razvoja koje će se podržavati i za koje će se odobravati podsticajna sredstva. Zakonom je predviđeno postojanje strukturnih podsticaja koji podrazumevaju i mere ruralnog razvoja. Mere ruralnog razvoja podrazumevaju one mere koje su usmerene na unapređenje konkurentnosti u poljoprivredi i šumarstvu (investiranje u poljoprivredu i šumarstvo i uvođenje novih standarda u proizvodnji i prometu poljoprivrednih proizvoda), unapređenje programa zaštite životne sredine, očuvanje biodiverziteta i diverzifikaciju ruralne ekonomije i unapređenja kvaliteta života u ruralnim oblastima. Sprovođenje politike se vrši na osnovu Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije, Nacionalnog programa za poljoprivredu i Nacionalnog programa ruralnog razvoja.


strana 15

Sprovođenje poljoprivredne politike vrši se preko sledećih vrsta podsticaja: neposredni podsticaji, tržišni podsticaji i strukturni podsticaji. Neposredni podsticaji su: premije, podsticaji za proizvodnju, regresi i podrška nekomercijalnim gazdinstvima. Tržišni podsticaji jesu: izvozn podsticaji, troškovi skladištenja i kreditna podrška. Strukturni podsticaji jesu oblik podsticaja koji obuhvata mere ruralnog razvoja, poboljšanje zaštite i kvaliteta poljoprivrednog zemljišta i mere institucionalne podrške. Svi navedeni oblici podsticaja mogu se utvrditi pod različitim uslovima i u različitom obimu, u zavisnosti od toga da li se radi o područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi su područja kod kojih zbog prirodnih, socijalnih ili zakonskih ograničenja ne postoje uslovi za intenzivan razvoj poljoprivredne proizvodnje. Predviđa se da ministar propisuje ova područja na vreme od tri godine. Isto tako, data je mogućnost i autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave da sprovode poljoprivredne politike na područjima svojih teritorija, kao i da osnivaju pravna lica za podršku za sprovođenje poljoprivredne politike, s tim da se sredstva za ostvarivanje poljoprivredne politike obezbeđuju se u budžetu autonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave. Pravo na korišćenje podsticaja pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, imaju poljoprivredna gazdinstva koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, jedinice lokalne samouprave, mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave, kao i druga lica i organizacije u skladu sa ovim zakonom. Porodično poljoprivredno gazdinstvo jeste osnovni oblik organizovanja poljoprivredne proizvodnje. Porodično poljoprivredno gazdinstvo je pre svega ekonomska kategorija na kojoj se odvija poljoprivredna proizvodnja. U zavisnosti od svoje ekonomske snage porodično poljoprivredno gazdinstvo može biti: komercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo i nekomercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo.

3.5 Ruralni razvoj na lokalnom nivou u Republici Srbiji U lokalnim samoupravama u Srbiji su uglavnom aktivne Kancelarije za pomoć selu i/ili Kancelarije za pomoć poljoprivredi u različitim organizacionim oblicima. Međutim, ne postoji nikakva povezanost između stepena razvijenosti LSU i postojanja kancelarije za pomoć selu. Takođe, ne može se uspostaviti jasna geografska, odnosno regionalna povezanost obzirom da se LSU u kojima nema kancelarije za pomoć selu/ruralnom razvoju nalaze u gotovo regionima. U najvećem broju slučajeva u LSU postoji jedna kancelarija koja pomaže razvoj sela i poljoprivrede, i u njoj je najčešće zaposleno po jedno lice. U kancelarijama su zaposleni uglavnom visoke stručne spreme (inženjeri poljoprivrede, veterinari I sl.)2. Osnovno zapažanje je da sa jednim zaposlenim u oblasti ruralnog razvoja/poljoprivrede nije moguće učiniti značajne pomake u razvoju sela ili poljoprivrede. Stepen finansijske i profesionalne motivisanosti ovih ljudi je dosta nizak. Nema znanja, odnosno nema ideja. Radni zadaci, takođe, nisu jasno definisani. Nakon donošenja Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, lokalne samouprave su otpočele sa osnovanjem lokalnih fondova za razvoj poljoprivrede, koji uglavnom imaju i neke mere podrške ruralnom razvoju. Većina lokalnih samouprava u Srbiji ima strateške planove razvoja u kojima je poljopriveda ili razvoj sela prepoznat kao jedan od prioriteta. Međutim, osnovni problem postojećih strateških planova je da nisu potpuno razvijeni i ne poseduju akcione planove te su samim tim neprimenjivi. U najvećem broju slučajeva nema monitoringa i evaluacije postojećih planova. U velikom broju slučajeva su rađeni tzv. „ekspertski planovi“ u kojima nije postojalo realno i detaljno sagledavanje situacije na terenu niti je postojao participativni pristup tokom izrade strateških dokumenata.

2 Ruralni razvoj – sektoralna analiza, Stalna konferencija gradova i opština u okvviru Exchange 2 programa


strana 16

4 Zainteresovane strane i korisnici usluga U cilju definisanja ključnih subjekata koji imaju uticaj, ali i interes za podršku procesima ruralnog razvoja, sprovedena je analiza ključnih zainteresovanih strana (u daljem tekstu stejkholdera). Primenjena metodologija se zasnivala na grupnom radu predstavnika osnivača Mreže, koji su iznosili svoje stavove o pojedinim stejkholderima. Na radionici su promarno definisane ključne institucije iz javnog, privatnog i civilnog sektora. Dakle, prvi deo analize stejkholdera sadrži osnovne prikaz pojedinih zainteresovanih strana po sektorima (javni, poslovni i civilni). Nakon toga je sprovedena analiza zainteresovanih strana sa aspekta uticaja na rad Mreže, značaja svake zainteresovane strane za rad Mreže, kao i njihove spremnosti na saradnju sa Mrežom. Treća faza je obuhvatala analizu stejkholdera sa aspekta njihovog pozicioniranja prema radu Mreže i diferenciranje zainteresovanih strana prema tome ko sve može biti potencijalni korisnik usluga.

Zainteresovna strana

Sektor Uticaj Znacaj Spremnost na saradnju Podrška/

neodlučni/ oponenenti

Potencijalni korisnik usluga

JavniPoslovniCivilni

VisokSrednjiNizak

VisokSrednjiNizak

VisokaSrednjaNiska

Registrovana poljoprivredna gazdinstva u RS P S V V P da

Lokalne samouprave J S S S P da

Udruženja koja nisu uključena u rad MRRS C N S S N da

Ministarstvo poljopivrede, šumarstva i vodoprivrede J V V V P da

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja J N S N N da

Regionalne privredne komore C S S S P da

Preduzetnici i privredna društva P N V S N da

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu J N N N N da

Regionalne razvojne agencije RRA J V/S V V/S P/N da

Turističke organizacije J S S S N da

Naučne ustanove (instituti, fakulteti) J N S S N da

Poljoprivredne stručne službe J S V V P da

Veterinarske stanice P N N N N ne

Obrazovne institucije J N S N N ne

Donatorske organizacije J‐C V V N P da

Verske zajednice C N S N N da

Ruralne mesne zajednice C N S N N da

Mediji P S V V P ne

Republička javna preduzeća i ustanove J N S N N da

Osnivači i članovi MRRS C V V V P da


strana 17

Nakon sprovedena Analize zainteresovanih strana nekoliko je osnovnih zaključaka: • spektar zainteresovanih strana je veoma širok i raznolik, • s obzirom na ciljeve organizacije, nije moguće direktno izdvojiti zainteresovane strane koje bi

bile oponenti Mreži, • spektar potencijalnih korisnika usluga je takođe širok, što pruža značajne moguććnosti za

razvoj organizacije, Ključni korisnici usluga Ključni partneri Pretnje

• Registrovana poljoprivredna gazdinstva u RS

• Lokalne samouprave • Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

• Preduzetnici i privredna društva

• Osnivači i članovi MRRS • Ministarstvo poljopivrede, šumarstvo i vodoprivrede

• Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu

• Regionalne privredne komore • Regionalne razvojne agencije • Poljoprivredne stručne službe

• Udruženja koja nisu uključena u rad MRRS.


strana 18

5 SWOT analiza SWOT analiza (analiza unutrašnjeg i spoljnog okruženja) objedinjuje i predstavlja analizu stanja dobijenu grupnim i individualnim intervjuima članica Mreže o unutrašnjim kapacitetima, problemima i potrebama organizacije, kao i podatke i analize iz donetih strateških dokumenata.

SNAGE SLABOSTI

• Ljudski resursi • Teritorijalna pokrivenost • Udruženja članice MRRS • Višegodišnje iskustvo članica mreže • Pokrivenost raznih sektora • Dobra komunikacija u MRRS • Povezanost sa MPŠV • Reference osnivača i članica • Povezanost sa LSU • Solidna tehnička opremljenost sa IT opremom • Otvorenost za nove članove • Povezanost sa korisnicima – RPG • Mogućnost pokrivanja čitave teritorije RS sa projetkima

• Neujednačeni kapaciteti organizacija i nedostatak edukacija

• Nerazvijeni kanali komunikacije • Nema terenskih vozila • Nedovoljna promocija MRRS • MRRS je nedovoljno prepoznata • Nedovoljno koordinacije u zajedničkimaplikacijama za donatorska sredstva

• Nemanje sopstvenih prostorija • Nestabilna sredstva za finansiranje Resurs centra MRRS

• Nedefinisane servisne usluge MRRS • Loši kapaciteti za lobiranje

MOGUCNOSTI PREPREKE

• Uključivanje u EU mreže • Prilagođavanje ciljeva EU mrežama • Prepoznatljivost od strane MPŠV za sprovođenje mera ruralnog razvoja

• Raspoloživi fondovi (donatorski) • Projekat Mreža za podršku ruralnom razvoju • Međuopštinska, inter‐regionalna i prekogranična saradnja

• Zainteresovanost države i ostalih subjekata za ruralni razvoj

• Primeri dobre prakse iz uspešnih opština i inostranstva

• Strategija za smanjenje siromaštva • Seosko preduzetništvo • NATURA 2000 • Dunavska Strategija • Mogućnost učestvovanja u donošenju nacionalnih i lokalnih strategija

• Postojanje regionalnih stručnih poljoprivrednihi službi

• Spremnost opštinskih vlasti da podrži različite vidove ruralnog razvoja

• Nepostojanje nacionalne strategije ruralnog razvoja

• Intenzivno iseljavanje radon sposobnog stanovništva sa porodicama iz seoskih područja

• Loša koordinacija između institucija (od lokalnog nivoa ka centralnom)

• Društveno‐političko okruženje je nestabilno • Korupcija • Usporene EU integracije


strana 19

6 Vizija Mreže

7 Ka ostvarenju vizije

7.1 Misija, vrednosti i koncept delovanja Misija Mreže: Mreža ima svrhu da obezbedi podršku akterima u ruralnom razvoju, kroz identifikaciju, iniciranje, umrežavanje i promociju učesnika, potencijala i prednosti, koji doprinose jačanju regionalnog razvoja i unapređuju kvalitet života u ruralnim zajednicama. Vrednosti mreže: Mreža će svoj rad bazirati na principima dobrovoljnosti, demokratičnosti, otvorenosti, jednakih mogućnosti, rodne ravnopravnosti, transparentnosti, implementaciji najboljih praksi i poštovanju svih lokalnih specifičnosti koje su zastupljene u ruralnim zajednicama Srbije. Osnovni koncept delovanja Mreže: Podizanje ukupnih kapaciteta za rad na aktivnostima koje se sprovode u oblasti razvoja sela i podrške poljoprivredi, uključujući i informisanje o programima podsticajnih mera MPŠV i Evropskih institucija. Uspostavljanje funkcionalne saradnje sa institucijama na međunarodnom, nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou sa akcentom na MPŠV i već postojećim ruralnim mrežama u inostranstvu. Organizovanje i sprovođenje obuka za ruralno stanovništvo i druge nosioce ruralnog razvoja. Jačanje i formalizovanje povezanosti sa institucijama na lokalnom nivou. Pokretanje inicijative za formiranje lokalnih akcionih grupa, uz angažovanje svih zainteresovanih strana iz javnog, civilnog i privrednog sektora. Pokretanje inicijativa u saradnji sa lokalnim samoupravama, udruženjima i svim drugim zainteresovanim stranama za izradu lokalnih i regionalnih strategija ruralnog razvoja.

7.2 Ključne oblasti Odabir ključnih oblasti za dostizanje vizije razvoja Mreže za ruralni razvoj Srbije je baziran na analizi stanja, koja je uzela u obzir relevantne pokazatelje, okruženje za rad, ali i interne kapaciteta organizacije, zatim samoprocenu i procenu dobijenu SWOT analizom.

Ključne oblasti za dostizanje vizije

Jacanje kapaciteta i održivosti organizacije

Unapređenje vidljivosti i

prepoznatjivosti organizacije

Unapređenje informativnouslužnih servisa ka korisnicima

Aktivno uključivanje u planiranje i sprovođenje mera ruralnog

razvoja

Jačanje partnerstava sa međunarodnim organizacijama

Ravnomerno razvijena Srbija gde ruralne sredine predstavljaju poželjno mesto za život, gde stanovništvo svojim radom i aktivnostima doprinosi očuvanju, razvoju i unapredjenju

svih potencijala, vrednosti i predosti koje poseduju ruralne zajednice.


strana 20

8 Matrica ciljeva razvoja i razvojnih pravaca

Ravnomerno razvijena Srbija gde ruralne sredine predstavljaju poželjno mesto za život, gde stanovništvo svojim radom i aktivnostima doprinosi očuvanju, razvoju i unapredjenju

svih potencijala, vrednosti i predosti koje poseduju ruralne zajednice.

Cilj 1: Cilj 2: Cilj 3: Cilj 4: Cilj 5:

Mreža za ruralni razvoj Srbije je prepoznata kao kompetentna, efikasna i održiva

organizacija.

Unapređena vidljivost i

prepoznatljivost Mreže za ruralni razvoj Srbije kao relevantanog

aktera u ruralnom razvoju.

Unapređen informativni i

uslužni servis ka korisnicima, koji

pruža pravovremene i

ažurne informacije i

efikasne usluge.

Mreža za ruralni razvoj Srbije je

aktivno uključena u proces

planiranja i sprovodjenja politika i mera ruralnog razvoja.

Mreža za ruralni razvoj Srbije je

aktivan član ili partner

međunarodnih organizacija i asocijacija.

MERA 1.1. MERA 2.1. MERA 3.1. MERA 4.1. MERA 5.1.

Uspostavljanje svrsishodne organizacije i efiksanih internih procedura.

Primenjivanje planskog pristupa u promovisanju i unapređenju

vidljivosti Mreže.

Unapređenje saradnje Mreže sa

relevantnim akterima u oblasti ruralnog razvoja.

Aktivno uključivanje Mreže

u planiranje politike i mera ruralnog razvoja na nacionalnom

nivou.

Uspostavljanje dugoročne i institucionali

zovane saradnje sa

međunarodnim partnerima.

MERA 1.2. MERA 2.2. MERA 3.2. MERA 4.2. MERA 5.2.

Uspostavljanje održivog sistema finansiranja

Mreže.

Unapređenje prepoznatljivosti i vidljivosti Mreže na nacionalnom i regionalnom

nivou.

Definisanje i razvijanje paketa

usluga prilagođenih potrebama korisnika.

Aktivno uključivanje Mreže

u primenu instrumenta i

zakonskih okvira u oblasti ruralnog

razvoja.

Intezivno promovisanje vrednosti

ruralne Srbije na engleskom

jeziku.

MERA 1.3. MERA 2.3. MERA 3.3.

Uspostavljanje koordinisanog i

planskog pristupa u izgradnji kapaciteta

članova Mreže.

Unapređenje prepoznatljivosti ividljivosti Mreže na lokalnom nivou.

Uspostavljanje komercijalnih

servisa.


strana 21

Cilj 1: Mreža za ruralni razvoj Srbije je prepoznata kao kompetentna, efikasna i održiva organizacija.

MERA Planirane aktivnosti:

MERA 1.1. Uspostavljnje svrsishodne organizacije i efiksnih internih procedura.

• Izrada normativnih akata i uspostavljanje efikasnih internih procedura

• Izrada primenjivih strateških dokumenta • Osnaživanje svesti i osećaja pripadnosti Mreži kroz timski rad, zajedničke sportske igre i takmičenja (ruralijade), partnerske odnose na zajedničkim projektima i sl.

• Uspostavljanje efikasne i redovne komunikacije formalnim i neformalnim kanalima

• Uspostavljanje platformi za razmenu informacija izmedju clanova • Uspostavljanje efikasanog sistema praćenja realizacije aktivnosti Mreže i ocenjivanja postignuća i efekata zasnovanih na planskim dokumentima Mreže

• Uspostavljanje sistema kontinuiranog monitoringa okruženja i prilagođavanja aktivnosti Mreže promenama u okruženju

MERA 1.2. Uspostavljanje održivog sistema finansiranja Mreže.

• Obezbeđivanje finansijska sredstva za redovne aktivnosti Mreže na osnovu planova rada

• Izgradnja kapaciteta Mreže za pristup fondovima • Redovno prikupljanje i distribuiranje informacija o dostupnim projektnim fondovima

• Efikasno pristupanje i korišćenje dostupnih projektnih fondova • Uspostavljanje komercijalnih servisa Mreze prema korisnicima

MERA 1.3. Uspostavljanje koordinisanog i planskog pristupa u izgradnji kapaciteta članova Mreže.

• Formiranje baze podataka o postojećim kapacitetima članova Mreže • Izrađena procena potreba i Plan obuka za članice Mreže • Primena standardizovanog i koordinisanog pristupa u realizaciji obuka zasnovanog na Planu obuka

• Formiranje baze podataka o iskustvima/dobroj praksi članova mreže • Promocija resursa Mreže

Cilj 2: Unapređena vidljivost i prepoznatljivost Mreže za ruralni razvoj Srbije kao relevantanog aktera u ruralnom razvoju.


MERA 2.1. Primenjivanje planskog pristupa u promovisanju i unapređenju

• Ažuriranje ZS‐a i definisanje ciljnih grupa za promociju Mreže • Izrada i sprovodjenje Plana promocije • Izrada promo materijala i njihova kontinuirana distribucija • Promovisanje i obligatorno korišćenje vizuelnog identiteta Mreže od


strana 22

vidljivosti Mreže strane članica• Kontinuirano lobiranje i zastupanje Mreže • Obezbeđivanje finansijska sredstva za unapređenje vidljivosti kroz sve projekte

MERA 2.2. Unapređenje prepoznatljivosti i vidljivosti Mreže na nacionalnom i regionalnom nivou.

• Mapiranje i ažuriranje informacija o relevantnim skupovima, manifestacijama i sajmovima, kao i integrisanje promotivnih aktivnosti na ovim skupovima u Plan promocije

• Uspostavljanje redovne komunikacije sa relevantnim partnerima i institucijama

• Uspostavljanje partnerskog odnosa sa nacionalnim i regionalnim institucijama i organizacijama

• Kontinuirana promocija u medijima MERA 2.3. Unapređenje prepoznatljivosti i vidljivosti Mreže na lokalnom nivou.

• Redovna komunikacija i razmena informacija sa predstavnicima LSU na temu ruralnog razvoja

• Uspostavljena redovna saradnja sa lokalnim medijma za promociju Mreže

• Realizovane promocije u skladu sa planom promocije na lokalnom niovu

Cilj 3: Unapređen informativni i uslužni servis ka korisnicima, koji pruža pravovremene i ažurne informacije i efikasne usluge.


MERA 3.1. Unapređenje saradnje Mreže sa relevantnim akterima u oblasti ruralnog razvoja.

• Promocija Mreže kao resursa za pružanje usluga ministarstvima i drugim relevantnim institucijama na nacionalnom i regionalnom nivou

• Aktivno uključenje Mreže u aktivnosti i projekte na nacionalnom nivou

• Integrisanje stvarnih problema i potreba ruralnih zajednica u mere, planska i strateška dokumenta na svim nivoima

MERA 3.2. Definisanje i razvijanje paketa usluga prilagođenih potrebama korisnika.

• Uspostavljanje funkcionalanog i efikasanog Resurs centra • Razvoj standradizovanih paketa usluga za korisnike identifikovane u analizi zainteresovanih strana

• Praćenje potreba korisnika usluga Mreže i integrisanje rezultata analiza u pakete usluga

• Kontinuirano informisanje korisnika o uslugama i načinu pristupa uslugama

MERA 3.3. Uspostavljanje komercijalnih servisa.

• Formiranje baze o internim kapacitetima članica radi umrežavanja i zajedničkog nastupa na tržištu,

• Razvoj paketa komercijalnih usluga, • Promocija komercijalnih usluga na tržištu


strana 23

Cilj 4: Mreža za ruralni razvoj Srbije je aktivno uključena u proces planiranja i sprovodjenja politika i mera ruralnog razvoja.


MERA 4.1. Aktivno uključivanje Mreže u planiranje politike i mera ruralnog razvoja na nacionalnom nivou.

• Institucionalizovanje i uspostavljanje redovne (dvosmerne) komunikacije sa MPŠV i drugim relevantnim institucijama o potrebama korisnika, efektima primene pojedinih mera, realizovanim projektima i sl.

• Uključivanje članova Mreže u rad radnih tela Ministarstava • Uključivanje Mreže u izradu uredbi i pravilnika od značaja za ruralni razvoj

• Uključivanje ekspertskih kapaciteta Mreže kao potencijalnog partnera MPŠV‐e u planiranju mera ruralnog razvoja

MERA 4.2. Aktivno uključivanje Mreže u primenu instrumenta i zakonskih okvira u oblasti ruralnog razvoja.

• Kontinuirano i aktivno promovisanje mera i politike ruralnog razvoja i podrška u primeni

• Lobiranje i zagovaranje za formiranje LAG‐ova • Podrška u radu Lokalnim Akcionim Grupama • Kontinuirano praćenje efekata primene pojedinih mera ruralnog razvoja

Cilj 5: Mreža za ruralni razvoj Srbije je aktivan član ili partner međunarodnih organizacija i asocijacija.


MERA 5.1. Uspostavljanje dugoročne i institucionalizovane saradnje sa međunarodnim partnerima.

• Identifikacija i procena potencijalnih partnera iz inostranstva, uključujući i konsltantske firme angažovane na sprovođenu donatorskih programa

• Uspostavljanje patnerstva sa organizacijama procenjenim kao relevantne kroz razmenu pisama o namerama, ugovore o strateškom partnerstvu, memorandume o saradnji i sl.

• Aktivno uključivanje Mreže u rad evropskih foruma i mreža, • Formiranje i redovno ažuriranje baze podataka sa realizovanim/uspostavljenim partnerstvima i partnerskim organizacijama

• Integrisanje promocije Mreže na međunarodnom nivou u redovne aktivnosti članica

MERA 5.2. Intezivno promovisanje vrednosti ruralne Srbije na engleskom jeziku.

• Izrada i realizacija plana za promociju na međunarodnom nivou • Izrada i distribucija promotivnih materijala na enegleskom jeziku • Uspostavljanje i ažuriranje web sajta Mreže na engelskom jeziku • Jacanje kapaciteta clanica mreže u oblasti poznavanja stranih jezika, sa akcentom na engleskom (kursevi, razmene i sl.)


24

9 Prioritetne aktivnosti Prioritetne aktivnosti su definisane na osnovu potrebe za što bržim pozicioniranjem Mreže u oblasti ruralnog razvoja u Republici Srbiji, kao i na osnovu sledećih kriterijuma: održivost; mogućnost finansiranja; broj korisnika (direktni i indirektni korisnici); podrška spoljnih partnera; doprinos realizaciji nacionalnih planova i strategija; geografska pokrivenost. R. br

Naziv Svrha Očekivani rezultati Vreme Potrebna sredstva (dinara)

Mera

1. Donošenje normativnih akata i internih procedura

Uspostavljene efikasne interne procedure

Doneti interni pravilnici o radu i tokovima razmene informacija. 12 meseci 500.000,00 1.1

2. Organizovanje neformalnih skupova

Osnažen osećaj pripadnosti Mreži od strane članica

Organizovana ruralijada jednom godišnje. Organizovan Dan jedne od članica, svaka tri

meseca.

konst. period. 500.000,00 1.1

3. Uspostavljanje sistema monitoringa ruralnog

razvoja

Paćenjem ruralnog razvoja su unapređeni kapaciteti MRRS za efikasnije planiranje i korekciju aktivnosti koje podržavaju ruralni

razvoj Srbije.

Članice MRRS poseduju kapacitete za monitoring ruralnog razvoja

Uspostavljene procedure i indikatori za monitoring ruralnog razvoja

12 meseci 1.000.000,00 1.1

4. Izrada internet platforme za razmenu informacija.

Uspostavljena efikasne razmene informacija između članica

Uspostavljena internet platforma. Sve članice Mreže redovno ažuriraju podatke

na internet platformi. 6 meseci 700.000,00 1.1

5. Uspostavljanje

funkcionalnog resurs centra.

Organizacije iz Mreže i organizacije iz oblasti ruralnog razvoja imaju podršku u realizaciji aktivnosti i

ostvarivanju ciljeva.

Resurs centar pruža neophodnu logističku podršku organizacijama iz Mreže. Resurs centra ostvaruje dvosmernu

komunikaciju sa donatorima i korisnicima usluga Mreže.

konst. 1.000.000,00 (godišnje)

1.1 3.2 3.3

6. Formiranje baze podataka o postojećim kapacitetima i

iskustvima.

Sagledani kapaciteti Mreže, kao osnov za uspostavljanje servisa ka

korisnicima

Sprovedena Analiza internih kapaciteta.Formirana baza podataka o internim

kapacitetima. 9 meseci 1.000.000,00 1.3

7. Organizovanje prioritetnih obuka.

Ojačani kapaciteti članica u okviru prioritetnih tema.

Održano 5 modula obuka na sledeće teme: PCM, PLA/PRA, ToT Farm management,

LEADER, M4P, Engleski jezik 6 meseci 1.000.000,00 1.3

5.2

8. Izrada Plana promocije i definisanje vizuelnog

identiteta.

Mreža se planski promoviše i javnost prepoznaju Mrežu.

Definisan vizuelni identitet Mreže izradjen Plan promocije (na međunarodne, nacionalne, regionalne i lokalne potrebe)

6 meseci 300.000 2.1 2.2 2.3


25

9. Izrada promo materijala i uspostavljanje web sajta

(uključujući i engleski jezik).

Aktivnosti i ciljevi Mreže dostupni javnosti.

Mreža prezentuje svoje aktivnosti i ciljeve. Promovisani potencijali ruralne Srbije na

internetu. Konst. 250.000 (godišnje)

2.2 2.3 5.2

10.

Redovni koordinacioni sastanci sa institucijama na nacionalnom i regionalnom nivou i predstavnicima LSU.

Mreža je aktivni akter u ruralnom razvoju na nacionalnom i lokalnom

nivou

Mreža uključena u ruralni razvoj na nacionalnom i lokalnom nivou. Konst. 800.000 4.1

11. Analiza potreba (tržišta) za uslugama (komercijalne i

nekomercijalne).

Postoji definisana lista potreba korisnika usluga usluga Mreže.

Mreža poseduje mehanizme da svoje usluge usmeri prema zahtevima korisnika. Dokument Analiza potreba tržišta za

komericjalnim uslugama.

4 meseca 450.000 2.2 2.3 3.2.

12. Uspostavljanje paketa usluga za korisnike.

Mreža ima uspostavljene usluge za pružanje komercijalnih i

nekomercijalnih usluga na tržištu.

Uspostavljeni paketi uslužnih servisa (komercijalnih i nekomercijalnih). 12 meseci 1.000.000 3.2

3.3

13.

Aktivno uključenje Mreže u izradu regionalnih i

oblasnih strategija razvoja i Nacionalnog programa ruralnog razvoja.

MRRS je aktivno uključena u proces planiranja mera ruralnog razvoja.

Članice Mreže i Mreža poseduju kapacitete za aktivno uključivanje u izradu strateških

dokumenata. Konst. ‐ 4.1

14.

Uključenje u izradu Pravilnika o funkcionisanju Mreže za ruralni razvoj

Srbije.

Definisan pravilnik o fukcionisanju Mreže za ruralni razvoj Srbije.

Članice Mreže participativnom metodom pripremile Pravilnik.

Pravilnik usaglašen sa metodologijama EU. 4 meseca 300.000 1.1

15. Podrška formiranju pilot

LAG‐ova i aktivno učestvovanje u radu.

Mreža poseduje kapacitete za rad i podršku LAG‐ovima.

Članice Mreže prošle obuku za LEADER.Članice Mreže promovisale koncept u

lokalnim zajednicama. 12 meseci 2.000.0000 4.1

4.2

16. Mapiranje i uspostavljanje saradnje sa potencijalnim partnerima iz inostranstva.

Mreža je unapredila međunarodnu saradnju u oblasti ruralnog razvoja.

Uključujući i konsltantske firme angažovane na sprovođenu donatorskih programa. Konst. 500.000 (godišnje) 5.1

17. Uključivanje u rad

međunarodnih ruralnih mreža.

MRRS je aktivan partner međunarodnih asocijacija iz sektora

ruralnog razvoja.

MRRS je postala članica dve međunarodne asocijacije.

Organizovan međunarodni skup ruralnih mreža tokom 2011.

Konst 500.000 (godišnje) 5.1


26

10 Vremenski plan

RB Naziv 2011. godina 2012. godina

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24

1. Donošenje normativnih akata i internih procedura 2. Organizovanje neformalnih skupova 3. Uspostavljanje sistema monitoringa ruralnog razvoja 4. Izrada internet platforme za razmenu informacija 5. Uspostavljanje funkcionalnog resurs centra 6. Formiranje baze podataka o postojećim kapacitetima i iskustvima 7. Organizovanje prioritetnih obuka 8. Izrada Plana promocije i definisanje vizuelnog identiteta

9. Izrada promo materijala i u spostavljanje web sajta (uključujući i engleski jezik),

10. Redovni koordinacioni sastanci sa institucijama na nacionalnom i regionalnom nivou i predstavnicima LSU

11. Analiza potreba (tržišta) za uslugama (komercijalne i nekomercijalne) 12. Uspostavljanje paketa usluga za korisnike

13. Aktivno uključenje Mreže u izradu regionalnih i oblasnih strategija razvoja i Nacionalnog programa ruralnog razvoja,

14. Uključenje u izradu Pravilnika o funkcionisanju Mreže za ruralni razvoj Srbije

15. Podrška formiranju pilot LAG‐ova i aktivno učestvovanje u radu.

16. Mapiranje i uspostavljanje saradnje sa potencijalnim partnerima iz inostranstva, uključujući i konsltantske firme angažovane na sprovođenu donatorskih programa

17. Uključivanje u rad međunarodnih ruralnih mreža

Documents

MREŽA ZA RURALNI RAZVOJ SRBIJE - ruralinfoserbia.rs plan 2011 - 2015 mreza za... · MREŽA ZA RURALNI RAZVOJ SRBIJE Akcioni plan 2011 2015 strana5 Lista skraćenica CAP – Zajednička