MR - Primena Vektorske i Rasterske Grafike u Fotorealističnom 3D Renderovanju

7/26/2019 MR - Primena Vektorske i Rasterske Grafike u Fotorealistinom 3D Renderovanju

1/80

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Departman za poslediplomske studije

PRIMENA VEKTORSKE I RASTERSKE GRAFIKE

U FOTOREALISTINOM 3D RENDEROVANJU

M A S T E R R A D

Mentor: Student:

Prof. dr Dragan Cvetkovi Igor Pavlovi

Br. Indeksa:410575/2011

Beograd, 2013.


2/80

Primena vektorske i rasterske grafike u fotorealistinom 3Drenderovanju

Igor Pavlovi Strana 2

S A D R A J

Predmet istraivanja ............................................................................................................... 5

Cilj istraivanja ...................................................................................................................... 6

Hipoteze istraivanja .............................................................................................................. 7

Metode istraivanja ................................................................................................................ 8

PRINCIPI RAUNARSKE GRAFIKE .............................................................................. 9

Grafiki standardi ................................................................................................................. 10

PHIGS ............................................................................................................................... 11

OpenGL ............................................................................................................................ 12

DirectX.............................................................................................................................. 12

HARDVER ............................................................................................................................. 13

Raunar................................................................................................................................. 13

Razvoj i primena .................................................................................................................. 13

Komponente ......................................................................................................................... 14

Render farma ........................................................................................................................ 17

SKENIRANJE ........................................................................................................................ 18

3D skeneri ............................................................................................................................ 19

TAMPANJE ......................................................................................................................... 20

FOTOGRAFIJA .................................................................................................................... 21

Analogna fotografija ............................................................................................................ 21

Digitalni fotoaparat .............................................................................................................. 22

Prikaz boja ............................................................................................................................ 24


3/80



VEKTORSKA GRAFIKA ................................................................................................... 26

Uvod ..................................................................................................................................... 26

Standardi ............................................................................................................................... 27

Formati ................................................................................................................................. 27

Programi ............................................................................................................................... 28

Corel DRAW ..................................................................................................................... 28

Adobe Illustrator............................................................................................................... 29

Oblici .................................................................................................................................... 30

Linije ................................................................................................................................. 30

Krive ................................................................................................................................. 30

Font ....................................................................................................................................... 31

RASTERSKA GRAFIKA .................................................................................................... 32

Uvod ..................................................................................................................................... 32

Programi ............................................................................................................................... 34

Photoshop ............................................................................................................................. 34

Osvetljenje ............................................................................................................................ 35

Layers ................................................................................................................................... 36

Standardi i formati ................................................................................................................ 37

3D RAUNARSKA GRAFIKA ......................................................................................... 39

Istorija ................................................................................................................................... 39

Programi ............................................................................................................................... 41

3DS Max ........................................................................................................................... 41

Maya ................................................................................................................................. 42

Standardi i formati ................................................................................................................ 43

Perspektiva ........................................................................................................................... 45

Kamera u perspektivi ........................................................................................................... 46

Modelovanje ......................................................................................................................... 47

Poligoni ............................................................................................................................ 47

Nurbs ................................................................................................................................ 47

Digital Sclupt .................................................................................................................... 47


4/80



VEKTOR U 3D MODELOVANJU ................................................................................... 48

Modifikatori ......................................................................................................................... 49

Projekcija osnove ............................................................................................................. 49

Nedestruktivno modifikovanje .......................................................................................... 49

Edit poly ............................................................................................................................ 51

RASTER U 3D MODELOVANJU ....................................................................................... 52

Konvertovanje rastera u 3D .................................................................................................. 52

Displacement mapping ..................................................................................................... 53

Bump mapping .................................................................................................................. 53

Parallax mapping ............................................................................................................. 54

MATERIJALI ........................................................................................................................ 55

Arch & Design ..................................................................................................................... 55

UVW mape ........................................................................................................................... 58

Blend materiali ..................................................................................................................... 59

Materijal Editor .................................................................................................................... 60

RENDEROVANJE ................................................................................................................ 61

Render engine ....................................................................................................................... 61

Ray tracing ........................................................................................................................... 62

Recursive ray tracing i Caustics ........................................................................................... 62

Photon mapping .................................................................................................................... 63

Global Illumination .............................................................................................................. 63

Render podeavanja .............................................................................................................. 64

KAMERA ............................................................................................................................... 65

Objektiv ................................................................................................................................ 65

Dubina polja ......................................................................................................................... 66

Parametri osvetljenja ............................................................................................................ 67

TEST SCENA ........................................................................................................................ 70

ZAKLJUAK........................................................................................................................ 79

LITERATURA ....................................................................................................................... 80


5/80



Predmet istraivanja

Prvi deo master rada opisuje osnove raunarske grafike, ureaje i principe na ijem

osnovu je nastala, kao i one na kojima se danas realizuje.

Drugi deo bazira se na osnovima vektorske, rasterske i 3d grafike, njihovim standardima,

formatima, programima i alatima koji e kasnije biti korieni u treem, finalnompristupnom

radu.

U treem delu bie prikazani najbolji i najefikasniji naini korienja vektorske grafike za

potrebe pripreme osnova trodimenzionalnih modela i rasterske grafike za pripremu slika i

tekstura, koje e u kombinaciji sa alatima za trodimenzionalnu vizuelizaciju omoguiti

postizanje fotorealistinih rezultata. Takoe, bie prikazaninaini utede vremena i resursa

bez uticaja na konaan ishod finalnog proizvoda.


6/80



Cilj istraivanja

Nauni cilj istraivanja ovog master rada predstavlja prouavanje i primenu razliitih

tehnika trodimenzionalnog modelovanja, kombinovanog sa upotrebom vektorske i rasterske

grafike u cilju postizanja fotorealistinih rezultata trodimenzionalne vizuelizacije.

Praktini cilj istraivanja je demonstriranje tehnika pripreme, podeavanja i izrade

trodimenzionalnih modela i tekstura pomou kojih je mogue skratiti vreme renderovanja na

nain koje nee negativno uticati na kvalitet finalnog proizvoda.


7/80



Hipoteze istraivanja

Opta hipoteza: Kreiranje trodimenzionalne vizuelizacije predstavlja komplikovan

proces kombinovanja rasterske i vektorske grafike, spojen matematiki tanim algoritmima

preraunavanja kretanja i odbijanja svetlosti, kako bi se na to fotorealistini nain simulirao

realan svet oko nas.

Posebna hipoteza: Zbog prirode prikaza trodimenzionalnih modela i okruenja na

dvodimenzionalni nain, mogue je izvriti zaobilaenje prikaza odreenih prirodnih pojava,kao i uproavanje prikaza odreenih materijala na takav nain da je mogue skratiti i

pojednostaviti proces bez negativnog uticaja na finalni ishod.


8/80



Metode istraivanja

Metodoloku osnovu rada ini dijalektiki metod istraivanja koji se zasniva na

zakonitostima, posmatranju i istraivanju pojava kao i istorijskom razvoju. U

trodimenzionalnoj vizuelizaciji to predstavlja kombinovanje tri oblasti raunarske grafike i

matematike zakonitosti kroz raunarskeprocese u cilju postizanja eljenih rezultata.

Metoda analize i sinteze - proces kojim se analiziraju svi pojedinani faktori koji mogu da

utiu na postizanje fotorealistinih rezultata u trodimenzionalnoj vizuelizaciji.

Metoda indukcije i dedukcijeproces kojim se na osnovu prikupljenih rezultata istraivanja i

testiranja dolazi do validnih podataka koji e se primenjivati u procesu reprezentacije

stvarnog sveta putem 3D modela.

Metoda klasifikacije metod kojim se svaki pojedinani proces klasifikuje u odreene

kategorije i hijararhijski rea po prioritetu izrade.

Metoda deskripcijeproces u kome se klasifikovani metodi precizno opisuju i definiu.

Metoda kompilacije proces kojim se postojea saznanja, testovi i radovi iz oblasti

kombinuju u cilju postizanja to preciznijih rezultata trodimenzionalne vizuelizacije.


9/80



PRINCIPI RAUNARSKE GRAFIKE

Raunarska grafika moe da se definie kao vizuelizacija slike napravljenje pomou

raunara. Interpretacija i razumevanje kompjutera kao i interpretacija dobijenih podataka

omoguena i olakana je korienjem raunarskegrafike. Njen razvoj je imao znaajan uticaj

na mnoge tipove medija to je dovelo je do revolucije animacije, filmova i industrije video

igrica.

Izraz raunarska grafika u irokom smislu koristi se za sve prikazano na raunaru osim teksta

ili zvuka (iako i prikaz teksta spada u raunarsku grafiku). Tipino, koristi se za sledeestvari:

Predstavljanje i manipulaciju slike pomou raunara

Razliite tehnologije koriene za stvaranje ili manipulaciju slika

Polje kompjuterske nauke koja prouava metode digitalne sinteze i

Manipulacije vizuelnog sadraja

Raunarski generisana slika (CGI - computer genereted imagery) je danas irokorasprostranjena i moe da se nadje u svim vizuelnim medijima.

Mnogi moni alati razvijeni su da na to bolji nain vizuelizuju podatke. Oni mogu biti

podeljeni u tri osnovne celine:

Alati za dvodimenzionalnu grafiku - 2D

Alati za trodimenzionalnu grafiku - 3D

Alati za animiranu grafiku

Napretkom tehnologije 3D grafika postaje sve prisutnija iako je 2D grafika i dalje najire

rasprostranjena. Raunarska grafika pojavila se kao pod-polje raunarske nauke koja izuava

metode digitalno sintetizovanog sadraja. Tokom prole dekade, dodatno su razvijena ostala

polja kao to su informatika vizuelizacija, kao i vizuelizacija trodimenzionih fenomena u

meteorologiji, medicini i biologiji gde je naglasak na realistinosti volumena, povrina,

osvetljenja itd.


10/80



Grafiki standardi

Graphical Kernel System- GKS

Graphical Kernel System1je prvi ISO standard raunarske grafike uveden 1977.

godine. GKS obezbeuje set odlika za crtanje dvodimenzionalne vektorske grafike pogodne

za kreiranje grafikona i slinih aktivnostina rasterskim ureajima. Dizajniran je tako da bude

prenosan i itljiv na razliitim programerskim jezicima, grafikim ureajima i programima,

kako bi grafika bila identina na svim platformama.

GKS slike prave se od odreenog broja blokova za izgradnju. Blokovi ili primitives kako

se najee zovu, predstavljaju razliite delove koji mogu da se koriste kao komponente slike:

Polyline: sekvenca koja spaja linije kroz odreene take

Polymarker: marker koji oznaava sekvencu istim simbolom

Fillarea: prikazuje zatvorene povrine koristei teksture ili ablone

Glavni razvija i promoter GKS-a bio jeJos Luis Encarnao, direktorFraunhoferInstituta

za kompjutersku grafiku (IGD) u Nemakoj.

GKS je tokom osamedsetih i devedesetih godina korien kao osnova za (Digital Research's

GSX i GEM proizvode).

GKS standard objavljen je u sledeoj dokumentaciji:

ANSI standard ANSI X3.124 1985.

ISO standard ISO/IEC 7942, prvi deo 1985, drugi do etvrtog 1997-99.

ISO standard ISO 8651.

GKS-3D (Graphical Kernel System for Three Dimensions) ISO standard 8805 i 8806.

1University of Wollongong (http:// www. ro.uow.edu.au/)


11/80



PHIGS

PHIGS (Programmer's Hierarchical Interactive Graphics System) je API

(Application programming interface) standard za rederovanje trodimenzionalne grafike.

Tokom osamdesetih godina smatran je glavnim standardom za 3d grafiku. Sredinom

devedesetih zamenio ga je OpenGL. Re hijararhijski u nazivu odnosi se na funkciju PHIGS-

a koji je za razliku od veine grafikih sistema u osnovnom modelu imao ukljuen sistem

grafikona. Modeli se prave u CSS-u (Centralized Structure Store). Baza sadri svet koji

sadri i crtaneprimitivesi ostale atribute (boju, stil linije itd.)

The Vision and Autonomous Systems Center

CSS-ovi mogu da se dele izmeu vie virtuelnih uraaja, poznatih pod nazivom PHIGS

workstations gde svaki od njih moe da ima razliite naine prikaza.Prikazivanje slike na

ekranu u PHIGS-u je trostepeni proces; prvo se model napravi u CSS-u, potom bi se radna

stanica napravila i pokrenula i na kraju bi se model konektovao na radnu stanicu. U tom

trenutku stanica bi odmah renderovala model, a sve naknadne promene modela bi

momentalno bile prikazane na svim prikazima. PHIGS je imao slabe mogunosti

renderovanja osvetljenja scena to je dodato u PHISG+-u.

PHIGS+ je funckionisao na slian nain stim to je bio dodat metod osvetljenja u okviru 3D

scene. Pored toga, uveo je i nove napredne grafike primitives kao to su (Nonuniform

Rational B-spline(NURBS) povrine. PHIGS standard objavljen je u sledeoj dokumentaciji:

ISO standard ISO/IEC 9592 i ISO/IEC 95932

2http://www.iso.org/iso/home/store/catalogue_tc/catalogue_tc_browse.htm?commid=45252


12/80



OpenGL

OpenGL (Open Graphics Library)3 je multiplatformski jezik (API) za renderovanje

dvodimenzionalne i trodimenzionalne raunarske grafike. Tipino se koristi u interakciji sa

grafikom karticom (Graphics processing unit - GPU), kako bio iskoristio mogunosti

akceleracije ureaja za svrhe renderovanje. Razvila ga je (Silicon Graphics IncSGI).

Puten je u rad 1992. godine i od tad se koristi za CAD, prikaz virtuelne realnosti, naunu

vizuelizaciju, informatiku vizuelizaciju, simulatore letenja i video igrice. OpenGL-om

upravlja neprofitabilni konzorcijum Khronos grupa. Ona kreira standarde za akceleraciju

paralelnih operacija, grafike, procesuiranja senzora i dinamike grafike za razliite platforme

i ureaje.

Grupa ukljuuje standarde kao to su: OpenGL, OpenGL ES, WebGL, OpenCL,

WebCL, OpenVX, OpenVG, OpenSL ES, StreamInput, glTF i COLLADA.

OpenGL standard objavljen je u sledeoj dokumentaciji:

ISO standard SC4 TC184

ISO/PAS 17506

DirectX

MicrosofXDirectX4 je kolekcija API-ija za manipulisanje zadacima vezanim za

mulitmediju. U poetku svi API su poinjali sa nazivim Direct: Direct3D, DirectDraw,

DirectMusic, DirectPlay, DirectSounditd. a kasnije su vezani u jednu kolekciju pod nazivom

DirectX. Kada je Microsoftodluio da se oproba u proizvodnji konzola za igranje naziv X

uzet je iz naziva i iskorien u Xbox-u i XACT-u. Direct3D (3D garfika API-a u okviru

DirectX-a) iroko se koristi u razvijanju video igara za Windowsplatformu i Xboxkonzole.

Direct3Dse takoe koristi u programskim aplikacijama za vizuelizaciju poput CAD/CAM-a.

Iako iroko rasprostranjen DirectX se i dalje ne smara standardom niti je priznat od strane

organizacija kao to su IEEE ili ISO. Trenutna aktuelna verzija je:DirectX11.1

3http://www.opengl.org/

4http://en.wikipedia.org/wiki/DirectX


13/80



HARDVER

Raunar

Raunar, elektronski ureaj koji koristi obradu podataka prema strogo ureenoj

proceduri. U engleskom jeziku re raunar

(computer) izvorno se koristila za ljude

zaposlene da obavljanju aritmetike proraune,

sa ili bez pomagala, a kasnije je koriena za

same raunarske maine.5 Prvi raunari bili su

ogranieni iskljuivo na aritmetike probleme.

Harvard MarkI

Razvoj i primena

Lini raunar (personal computer) je ureaj namenjen za linu upotrebu jednog

korisnika.Naziv se prvenstveno odnosi na poetnu i osnovnu namenu, vie nego na njegovu

realnu upotrebu. Iako se naziv zadrao, sadanji personalni raunari podravajuviekorisniki rad.Jo od sedamdesetih godina, razvoj raunarske tehnike prati Murov zakon

(Moores law) koji kae da se broj tranzistora u integrisanom kolu duplo poveava svake dve

godine, to je dovelo do rasta od 2600

tranzistora u prvom raunaru do dananjih

2.600.000.000. Dananji raunari, bez

obzira na operacije multitaskinga i koliinu

procesorske moi, i dalje nisu dovoljno brziza potrebe trodimenzionalnog renderovanja.

To je dovelo do razvoja umreenih raunara

i izgradnje specijalnih sistema (render

farma) za potrebe renderovanja materijala.

TheProgramma 101

5Michigan technological university http://www.mtu.edu/


14/80



Komponente

Poetkom sedamdesetih godina veoma mali broj kompanija imao je dovoljno znanja i

para da investira u razvoj raunara to je rezultovalo malom ponudom na tritu. Kupac je bioprimoran da izabere odreeni raunar neke kompanije bez ikakve mogunosti izbora. Takav

trend nastavio se do devedesetih godina i omasovljavanja linih raunara na tritu. Velika

potranja zahtevala je i veliku ponudu to je dovelo do stvaranja mnogih kompanija koje su

pokuale da zadovolje tu trinu potrebu. Odreene komapanije skoncentrisale su se na

pravljenje specijalizovanih komponenti za potrebe velikih raunarskih giganata. Taj trend se

nastavio a pojavom sve veeg broja kompanija poveavala se i ponuda kao i razlika u

kvalitetu i ceni datih komponenti. Ubrzo su prodavnice raunara, kako bi na to bolji nainzadovoljile kupca,poele same da sklapaju svoje raunare delei ih po cenovnom rangu. Taj

metod traje do danas i predstavlja standardni naih kupovine raunara. Veoma mali broj

kompanija, izuzev trita laptopova, ostao je pri tome da same sklapaju i plasiraju svoje

gotove proizvode.

Za potrebe vektorske i rasterske grafike, veina dananjih raunara zadovoljava potrebe

hardverske zahtevnosti. Jedna od najbitnijih komponenti koja se izdvaja jeste izbor monitora.

Da li e raunar neku operaciju odraditi brzo ili sporo, ne utie na kvalitet operacije koliko na

strpljenje korisnika. Meutim kvalitet prikaza slike na monitoru moe biti dobar ili lo.

Nekoliko faktora utiuna kvalitet slike.

Mogue je napraviti dve podele: osnovne i sekundarne.

Osnovne karakteristike:

- Veliina ekrana

- Rezolucija ekrana

- Kontrast

- Osvetljenje

- Prikaz boja

Sekundarne karakteristike:

- Ugao gledanja

- Osveavanje slike


15/80



Prve dve karakteristike su meusobno povezane. U zavisnosti od veliine ekrana i rezolucije

zavisie i kvalitet prikaza slike. Manji ekran pri istoj rezoluciji imae kvalitetniji prikaz u

odnostu na ekran vee dimenzije.

Kontrast slike odreuje maksimalni razmak izmeu prikaza crne i bele boje. Meri se u

odnosu dve boje: 1000:1, 2000:1 itd. Dinamiki kontrast predstavlja softversko upravljanje

osvetljenjam slike i predstavlja nita drugo nego marketinki trik.

Osvetljenje slike meri se u nivou osvetljenja bele boje po jedinici povrine. Jedinica mere je

cd/m2 (kandel po metru kvadratnom). Vrednostprosenog monitora je oko 300cd/m2.

Prikaz boja meri se u tome koliki je raspon prikazivanja tri osnovne boje. (color gamut).

Postoje odreeni standardi poput ADOBE RGB ili sRGB standarda. to je prikaz slike blii

standardu, bolji je prikaz boja. Prosean monitor boje prikazuje sa priblino 70% tanosti.

Kalibracijom na monitoru mogue je delimino uticati na rezultat.

Sekundarne karakteristike odnose se na one koje mogu negativno da utiu na rad u zavinosti

od potreba korisnika.

Osveavanje slike predstavlja vreme koje je potrebno odreenom pikselu da promeni svojuboju/vrednost. Vreme se meri u milisekundama. Prosean lcd monitor ima vrednosti oko

6ms. Brzina odziva slike najee moe da se primeti u situacijama gde dolazi do brze

promene slike (filmovi/igrice). Spor odziv ne utie negativno na potrebe grafikog dizajna.

Ugao gledanja predstavlja ugao pod kojim je prikaz slike isti. Gledanje u monitor pod veim

uglom od propisanog, dovodi do promene boje, nijanse i osvetljenja crne boje. Ako se

korisnik pravilno pozicionira, ugao gledanja nee predstavljati problem.

Kada su stariji CRT monitori (monitori sa katodnom cevi) u pitanju, postoji nekoliko

znaajnih razlika u odnosu na dananje LCD monitore. Iako su slabijih performansi, kabastiji,

tei i generalno nezdraviji zbog nivoa radijacije koje katodna cev oslobaa, nude odreene

prednosti zbog kojih ih neki dizajneri i dalje koriste. To su pre svega nivo crne boje koji LCD

ili LED monitori jo nisu dostigli i izgled i pozicija piksela koji povoljno utiu na prikaz ivica

slike od kojih LCD ekrani takoe pate.


16/80



Ostale komponente koje mogu da utiu na performanse u radu su izbor memorije, hard diska

a posebno procesora i grafike kartice kada je u pitanju trodimenzionalno modelovanje.

Za razliku od vektorske grafike gde veliina dokumenta zavisi iskljuivo od broja kontrolinih

taaka kojih koliko god da ima ne predstavljaju problem dananjim raunarima, rasterska

grafika zahteva veliku koliinu raspoloive memorije. Obrada rasterske grafike obavlja se

tako to se dati dokument otvori i raspakuje u svoj radni format koji zauzima znatno vie

prostora od onog u kome je bio smeten na hard disku. Svako modifikovanje ili dodavanje

slojeva takoe utie na resurse memorije. U toku rada raunar sve promene belei i

omoguava stepene koraka vraanja radnji unazad to zahteva izrazito velike koliine

raspoloive memorije jer za razliku od vektorske grafike gde je potrebno zapisati samo

parametarsko pomeranje kontorlinih taaka, mora da memorie informacije za svaki piksel

ponaosob. Nije retka situacije gde raunar za obradu jedne slike od 12mp potroi 16GB

raspoloive radne memorije.

Izbor procesora i grafike kartice od presudnog je znaaja za trodimenzionalnu grafiku.

Trodimenzionalna grafika predstavlja korienje vektorske i rasterske grafike sa dodatom

treom dimenzijom to donosi razne komplikacije. Jednostavno crtanje kruga koje se uvektorskoj grafici moe predstaviti sa samo etri kontrolne take zahteva nekoliko stotina do

hiljada taaka da bi se predstavilo kao sfera u 3d modelovanju. Standardni 3d modeli mogu

da imaju nekoliko desetina miliona kontrolnih taaka za prikaz samo jedne scene. Na to treba

dodati rastersku teksturu koja pritom u sebi mora da sadri jo nekoliko pod-tekstura (bump,

specular, itd) koje dodato optereuju resurse. Prikazivanje slike na ekranu (viewport) troi

znaajne koliine resursa grafike kartice koja je zaduena da preraunava pomeranje i

iscrtavanje slike nakon svakod pomeranja objekta ili ugla gledanja. Proces samog

modelovanja ne zauzima toliko procesorskih resursa koliko proces preraunavanja svetlosti.

Koliina potrebnih resursa da bi se preraunalo odbijanje zraka svetlosti, fotonske mape ili

globalnog osvetljenja (kasnije detaljno objanjeno u treem radu) koje nude procesor i

grafika nije dovoljna za potrebe renderovanja materijala.

Za takve potrebe koriste se render farme.


17/80



Render farma

Render farma6je sistem raunara visokih performansi (computer cluster) napravljena

da obradjujerenderuje kompjuterski generisane slike (computer-generated imagery- CGI),

tipino za potrebe vizuelnih efekata u filmovima i na televiziji.

Render farm

Renderovanje slika moe se obavljati paralelno jer se slike ili delovi slika mogu

preraunavati nezavisno jedni od drugih. Procesor kontrolie komunikaciju izmedju unetog

materijala (modela, tekstura, podeavanja) i finalnog rezultata.

Tokom protekle decenije napredak kompjuterske tehnike omoguio je krae vreme

renderovanja materijala. Meutim, zahtevniji prorauni zasluni za fotorealistine rezultate

kao i poveana rezolucija traenog materijala opet je produila vreme renderovanja (render

time) to je dovelo do ponovnog razvoja farmi.

Za odravanje velikih render farmi neophodno je uvesti automatski sistem menadmenta

obavljanja paralelnih procesa koji bi delio poslove, kako bi se obraivanje slika ili delova

istih obavljalo bez prekida i ekanja u redu.

6https://en.wikipedia.org/wiki/Render_farm


18/80



SKENIRANJE

Skener je analogni ureaj koji optiki ili kontaktno skenira dvodimenzionalne slike ilitrodimenzionalne objekte i pretvara u digitalni zapis. Po rezultatu skeniranja mogu da se

podele u dve osnovne kategorije, 2D skenere (standardne desktop skenere) i 3D skenere.

Drumskeneri dobili su naziv po akrilnom

cilindru na koji se montira predmet

skeniranja. Danas samo mali broj

kompanija proizvodi Drum skenere i

najee su bazirani samo na modele zaskeniranje negativa zbog mogunosti

skeniranja u rezoluciji od 24000 ppi

Moderni ravni skeneri koriste CCD (charge coupled device) ili CIS (contact image sensor)

kao senzor slike dok su stariji ureaji (Drum) koristili fotoumnoiteljsku cev (photomultiplier

tube) kao senzor slike. Digitalni fotoaparati iako ne mogu da uklone refleksiju, senku i lo

kontrast, poveanjem rezolucije i dodacima za stabilizaciju slike sve vie preuzimaju ulogu

skenera.

Klasini ravni skener obino se sastoji od staklene povrine ispod koje se nalazi svetlo koje

osvetljava predmet skeniranja i pokretne aparature sa CCD senzorom. Pokretanjem ureaja

svetlo se pomera predefinisanom putanjom, odbija se od predmet koji se skenira i sistemom

ogledala se alje nazad u senzor koji svetlo pretvara u digitalni zapis.


19/80



3D skeneri

3D skener je ureaj koji analizira objekte iz okruenja kontaktnom ili nekonaktnommetodom i od njih pravi funkcionalne trodimenzionalne modele. Skeneri prave mreu taaka

koja moe da se koristi kao poetna referenca kreiranja trodimenzionalnog modela.

Informacija boje takoe moe biti dodeljena svakoj taki.

Nekontaktni 3D skeneri dele dosta

osobina sa fotoaparatima. Imaju konusni

vidokrug i mogu da prikupe informacije

samo sa povrina koje nisu zaklonjene. Za

razliku od fotografije, 3d skeniranje osim

boje skuplja i informaciju o udaljenosti

objekta na osnovu ega pravi

trodimenzionalni model. Kreiranje

verodostojnog 3d modela nije mogue

postii jednom fotografijom. Desetine,

ponekad stotine fotografija slikanih iz razliitih uglova potrebno je napraviti kako bi se

skupilo dovoljno informacija za precizan 3d model.. Sve fotografije moraju biti usklaene sa

sistemom reference kako bi se osiguralo verodostojno konvertovanje iz dvodimenzionalnog

izvora u trodimenzionalni model.

U drugi tip nekontaktnih skenera spadaju

laserski skeneri. Oni koriste sistem

trijangulacije kako bi dobili informaciju

o daljini objekta. Laser se koristi kako bi

usmerio svetlosnu taku ili liniju na

objekat. U zavisnosti od pozicije

take/linije i njenog poloaja na senzoru,

matematikim proraunom na osnovu

trijangulacije moe se odredi pozicija u

kordinatnom sistemu skenera.


20/80



TAMPANJE

tampa (printer) predstavlja osnovni ureaj za otelovljavanje elektronskih radova

raunarske grafike u manjim tiraima, kao to je tamparska presa za visokotirane potrebe.

Razvoj tehnologije polako tampa pretvara u ureaj za desktop publishing (stono

izdavatvo).

tampai po nainu funkcionisanja mogu da se podele u nekoliko kategorija:

Tonerski tampai

Laserski tampai Mogu veoma brzo i sa visokim nivoom kvaliteta da tampaju tekst i

grafiku. Kao digitalni fotokopir aparati i multifunkcionalni printeri, laserski tampai koriste

xerographicproces tampanja.

LED tampai Rade na istom principu kao laserski tampai s tim to koriste red LED

dioda umesto lasera kako bi pokrenuli proces adhezije (vezivanje sitnih estica).

TeniInkjettampai

Inkjet tampai Najrasprostranjenija vrsta kunih tampaa. Funkcioniu tako to malacevica izbacuje takice boje razliite veliine i boje na papir kreirajui sliku na taj nain.

vrstiInktampai

Solid inktampai -poznati kao tremalni printeri, koriste vrste tapie CMYK boja koji su

sline viskoznosti kao vosak, koji se tope kristalnom glavom na papir.

Dye-sublimitiontampai Proces u kome se toplotom prenosi mastilo na papir boju po boju

koristei trake koje imaju kolor panele. Koriste se prvenstveno za tampanje fotografija.

Ploteri

Specijalni tampai napravljeni prvenstveno za potrebe vektorske grafike. Koriste se

za tampanje velikih formata. Funkcioniu tako to na mehaniki nain pomeraju olovku ili

neki drugi instrument crtajui po papiru. Zbog prirode mehanikih pokreta veoma su spori.


21/80



FOTOGRAFIJA

Analogna fotografija

Fransoa Agagoa, na francuskoj Akademiji nauka, odrao je govor prezentujui svoj

novi izum, fotografiju, 1839. godine. Ubrzo posla toga, Henri Foks Talbot, objavio je svoja

otkria fotografskog procesa koja su funkcionisala na razliitomprincipu. Nakon nekoliko

unapreenja procesa, njegova negativ-pozitiv metada se ispostavila kao bolje reenje i postala

osnova principa analogne fotografije koju danas koristimo.

Osnovna funkcija aparata prua mogunost da se scena koja se vidi kroz objektiv fotografie i

na taj nain ovekoveitrenutak i ono to je u jednom momentu stajalo ispred obkektiva.

Prema funkciji, osnovne kontrole aparata mogu da se podele na:

- Komande koje kontroliu veliinu kadra

- Komande koje odreuju fokus scene

- Komande koje kontroliu vreme ulaska svetlosti u aparat

- Komande koje kontroliu koliinu svetlosi koja ulazi u aparat

Objektivdeo aparata koje skuplja svetlosne zrake koji dolaze ispred scene i projektuje ih nafilm/ip. U zavisnosti od izbora i poloaja soiva zavisie i ugao pod kojim svetlost moe da

ue u aparat. Objektiv moe da bude irokougaoni, normalni, i teleobjektiv. Izbor objektiva

donosi i svoje nedostatke. Ti nedostaci su ve toliko dugo prisutni da su se ustalili kao

normalna i oekivana pojava (distorzija perspektive, zatamnjenje ivica, hromatske aberacije

itd.) Te pojave je poeljno simulirati u procesu renderovanja, jer savreni rezultati koji su

rezultat rendera deluju neprirodno zbog nedostataka mana koje aparat pravi. Jo jedna

karakteristina pojava objektiva je dubina polja, konfigurabilna ali uvek prisutna.

Renderovane fotografije nemaju dubinu polja, tako da je i nju potrebno vetaki stvoriti kako

bi rezultat bio to pribliniji fotografiji i njenim nedostacima koji ine da render bude

fotorealistian.

Komande koje utiu nakoliinu i vreme ulaska svetlosti u aparat i njihovi nedostaci najvie

utiu na objekte u pokretu to je mogue kontrolisati alatima u procesu posprodukcije.


22/80



Digitalni fotoaparat

Za razliku od klasinih analognih, digitalni fotoaparati ne koriste film da bi pravili

fotografije. Osnovni princip generisanja fotografije kroz objektiv je isti kao na analognim

aparatima ali umesto da eksponiraju film, svetlosni zraci dolaze do kompjuterskog ipa

(CMOS ili CCD) koji pomou fotoosetljivih elija zrake svetlosti konvertuje u elektrini

signal koji se potom u procesoru lociranom u aparatu pretvara u digitalni zapis i pohranjuje

na memorijsku karticu ili hard disk.

Kvalitet konvertovanja svetla

u elektrini signal zavisi od

vie faktora: rezolucijesenzora, uma, osetljivosti na

svetlo itd. to je vei broj

fotoosetljivih elija (pixel) na

senzoru, bolji je kvalitet slike

(vea rezolucija). U zavisnosti

od dimenzija senzora zavisi i

veliina samog piksela. to jepiksel vei, vie svetla moe

da primi i samim tim napravi

bolju/jasniju fotografiju. Dimenzije piksela utiu na um (noise). Smanjivanjem dimenzija

senzora, samim tim i piksela, dolazi do pojave preskakanja elektrona zbog fizike blizine

piksela, to dovodi do fluktuacija u elektrinom signalu koji dovodi do nepravilnog

konvertovanja signala, koji se na fotografiji ispoljava kao um.

Trei bitan faktor je osetljivost piksela na svetlost. Vea osetljivost senzora omoguavaprimanje vee koliinesvetlosti, ime je omoguena kraa izloenost svetlosti.Osetljivost se

iskazuje ISO vrednou. to je via iso vrednost, osetljivost je vea. Problem kod visoke

osetljivosti je amplifikacija greaka u signalu to opet dovodi do stvaranja uma.


23/80



Sa druge strane, duaizloenost svetlosti pri niim ISO vrednostima osigurava otriju sliku sa

manje uma, meutim samo u idealnim uslovima statinosti aparata i objekta koji se u tom

trenutku fotografie, jer u suprotnom dolazi do stvaranja zamuenosti usled kretanja objekta

ili pomeranja samog aparata (motion blur).

Sledei korak koji utie na kvalitet fotografije je proces obrade signala. Nakon to je signal

konvertovan u digitalni zapis, dodeljuju mu se vrednosti otrine (mikro kontrasta), balansa

bele boje, gradacije svetlosti itd. Signal sa dodeljenim vrednostima se potom upisuje na

memorijsku karticu u jedan od predefinisanih formata. Najee JPG ili RAW. U zavisnosti

od izbora formata, zapis prolazi kroz jo jedan korak koji utie na kvalitet. Izbor nivoa JPG

kompresije moe drastino da utie na konaan kvalitet fotografije.

S obzirom da su digitalni fotoaparati danas najrasprostranjeniji, samim tim i fotografije njima

napravljenje, okruuju nas svakodnevno i kreiraju nam predstavu realnosti uhvaene i prenete

u dvodimenzionalnu ravan. Iz tog razloga neophodno je simuliranje tih nedostataka kako bi

se postigao to fotorealistiniji render.

Za razliku od greaka koje stvara objektiv koje je mogue simulirati u programima za

trodimenzionalno modelovanje, simuliranje nedosataka digitalnog aparata i procesa

konverzije i kompresije fotografije mogue je napraviti iskljuivo u programima za rastersku

obradu slike nakon to je proces renderovanja zavren.


24/80



Prikaz boja

U zavisnosti od naina prikaza, boje je mogue podeliti u dve kategorije, boje nastale

metodom dodavanja i metodom oduzimanja boja. Metoda u kojoj se boje dodaju kako bi se

dobio irok spektar boja zove se (additive color model). Najee se koriste crvena, zelena i

plava (RGB) iji je nain kombinovanja boja baziran na ljudskoj percepciji prepoznavanja

boja. Ovaj metod se koristi u svrhe prikaza boja na monitorima, televizorima, projektorima i

slinim elektornskim ureajima. Kao ulazni ureaji koji koriste ovaj metod smatraju se

televizijske, video i digitalne kamere kao i skeneri.

Metod funkcionie od prikaza boje nulom intenziteta gde u nedostatku bilo kakvog

izvora svetlosti ostajemo u mraku (crna boja), do punog intenziteta svih boja ime se dobija

bela boja. Kvalitet dobijanja bele boje zavisi od prirode izvora svetlosti i izbalansiranosti

primarnih boja. RGB model ne definie ta se smatra primarnom bojom, tako da meanje boja

nije apsolutno, nego relativno u odnosu na primarne boje. U sluaju da se primarnim bojama

definie tana hromatinost, model boja postaje apsolutan, definisan kao sRGB i AdobeRGB.

Sekundarne boje dobijaju se kombinacijom dve primarne boje identinog intenziteta:

Crvena + Zelena = uta

Zelena + Plava = Cijan

Plava + Crvena = Magenta


25/80



HSL (hue, saturation, lightness)

predstavlja najei colindrino

kordinisani metod pikazivanja boja RGB

modela. On predstavlja preureenu

geometriju standardnog kvadratnog

modela u cilju intutivnijeg naina

prikazivanja boja. HSL model je

standardni prikaz izbornika boje (color

picker) u veini programa za obradu slike.

Hue-saturation-lightnessprikaz

Metod oduzimanja boja (subtractive color model) koristi se u raznim vidovima

tampanja materijala, pod nazivom CMYK. Skraenica se odnosi na boje koriene za prikaz:

cijan, magenta, uta i crna, a naziv metod oduzimanja zbog toga to se metodom dodavanja

mastila boja oduzima osvetljenje bele boje. Za razliku od RGB modela gde se kombinacijom

boja dobija bela, u CMYK modelu se kombinacijom dobija crna boja. Za potrebe tampanja,

a u cilju tednje para i boja, crna boja se dobija tampanjem ketridima crne boje a ne

kombinovanjem cijan, magenta i ute.

Cijan + Magenta = Plava

Magenta + uta = Crvena

uta + Cijan = Zelena


26/80



VEKTORSKA GRAFIKA

Uvod

Vektorskom grafikom smatra se korienje osnovnih geometrijskih oblika (take,linije, krive, poligona) koji su bazirani na matemetikim izrazima u svrhu prezentovanja

raunarske grafike. U tom kontekstu vektor oznaava vie od standardne matematike

definicije vektora.

Vektorska grafika je bazirana na vektorima voenim kroz kontrolne take. Svaka od

ovih taaka definisana je pozicijom na X i Y osi. Taka takoe moe biti definisana bojom,

oblikom i debljinom. Ove informacije slue kao vodilje u crtanju vektora. Spajanjem taaka

vektorima (vector path) dobija se oblik koji se kasnije pretvara su figuru (shape). Prednost

vektora u odnosu na raster je nedostatak fiksne dimenzije. Bez obzira na koju veliinu se

povea slika, odnos taaka ostaje nepromenjen, slika se ponovo prerauna i iscrta bez gubitka

kvaliteta.

Moderni ekrani i tampai su rasterski ureaji, tako da vektorski formati moraju biti

konvertovani u raster pre prikazivanja na ekranu ili projektoru. Kompjuterski ekrani

sastavljeni su od mree sitnih kvadrata koji se zovu pikseli. Oni su sastavni elementi slike

koju vidimo. to su pikseli manji i zbijenije napakovani, bolji je kvalitet slike (vea je

rezolucija) meutim vei je i dokument potreban da sauva ili prikae toliku koliinu

informacija.


27/80



Veliina rasterskog dokumenta je generisana konverzijom iz vektora u raster u zavisnosti od

izabrane rezolucije. Konvertovanje vektora u raster veoma je jednostavna operacija za razliku

od obrnutog procesa, posebno ako je potrebno naknadno editivanje materijala.

Jednom konvertovan vektorski format u raster, gubi mogunost menjanja, skaliranja i

kontrolisanja pojedinanih delova koji su inili jednu celinu. Takoe veliina dokumenta

postaje znatno vea. Iz tog razloga neophodno je uvati originalne vektorske formate. Za

razliku od rasterskih dokumenata, veliina vektorskog dokumenta zavisi samo od broja

elemenata u datom fajlu.

Standardi

Scalable Vector Graphics7(SVG) je standard za vektorsku grafiku razvijen od strane

World Wide Web Consortium-a (W3C). Standard je veoma kompleksan i trebalo je dosta

vremena da se utvrdi, izmedju ostalog i zbog komercijalnih interesa. Mnogi pregledai

(browsers) i programi sada nude podrku za renderovanje SVG podataka iako je kompletna

implementacija i dalje veoma retka.

Poslednjih godina SVG je postao znaajan format koji nije u potpunostinezavisan od

rezolucije uredjaja koji prikazuje sliku, kao to su monitori ili printeri.

Formati

Format predstavlja standardni nain na koji se informacija kodira i upisuje u

raunarski fajl. Trenutno postoji preko dvadeset vektorskih formata ali su se samo dva

odvojila kao nezvanini standard za razmenu vektorskih radova: Adobe Illustrator AI iCorelDraw CDR.

Metafile(sloeni format) je generiki naziv za format koji u sebi moe da sadri vie

tipova podataka. Najee se koristi za grupne grafike formate. Obino se kombinuju

rasterski i vektorski formati. Najpopularniji jeAdobe PDF.

7http://www.w3.org/Graphics/SVG/


28/80



Programi

Corel Draw

Corel Draw8 je vektorski editor razvijen od strane Corelkorporacije. Corelje 1987.

godine angaovaoMichel Bouillon-a iPat Beirne-a da razviju vektorski baziran program za

ilustraciju, za potrebe njihovog izdavakog sistema. Uvoenjem TrueType-a prestao je da se

oslanja na dodatke za podrku a dobio je podrku sistemski instaliranih fontova. Dodatkom

programa za editovanje rastera (Corel Paint) postao je prvi sistemski grafiki paket.

Nekoliko bitnih inovacija u vektorskoj grafici poteklo je iz Corel-a.

-

Node-edit- alat koji ima razliite funkcije u zavisnosti od objekta

- Text to path- opcija koja postavlja tekst po putanji linije

- Quick fill/stroke -opcija za popunjavanje selekcije bojom

-

Perspective projection- projekcija perspektive

- Mesh fillkompleksno popunjavanje gradijentom

Trenutno je u aktuelnog verziji X6.

8http://www.corel.com/corel/


29/80



Adobe Illustrator

Adobe illustrator9 nastao je kao komercijalizacija Adobe-ovog programa za razvoj

fontova i PostScript formata. Razvijen je za kompaniju Apple Macintosh 1986. godine.

Illustrator 88format danas se koristi u programu MATLAB za uvanje matematikih figura

dobijenih proraunima. Podrkom za TrueType 1996. godine i standardizacijom za Windowsi

Mac, Adobe se ustalio kao standard za vektorsku grafiku. Corel je 1997. godine portovao

CorelDrawza Macraunare ali je podrka kasno stigla i posle toga je prestao da se smatra

alatom profesionalnog nivoa od strane velikih marketing agencija i dizajn studija.

Illustratorje u CS verzijama uveo trodimenzionalne mogunosti izvlaenja 3D objekata iz

dvodimenzionalnih modela (extrude). Izbacivanjem nove verzije CC Illustrator se seli u

Creative Cloudokruenje to znai da se ukida klasino vlasnitvo nad programom, seli se na

server i klijentu se prua mogunost korienja programa za vreme trajanja pretplate.

Problem je to jeAdobeza potrebe uvanja dokumenta u Cloud-u napravio novi format koji

je itljiv samo na serveru, a nije na ostalim programima za vektorsku grafiku. Koliko e

prednosti, odnosno mana ta odluka doneti, ostaje da se vidi.

Trenutno je u aktuelnog verziji C6.

9http://www.adobe.com/products/illustrator.html


30/80



Oblici

Formati vektorske grafike pruaju podrku samo odreenim oblicima osnovnih

objekata kao to su: linije (lines, polylines, poligons), krive (bezier curves), krugovi (circles).

Linije

Crtanje linija dobija se pravljenjem taaka (Anchor point). Zatvaranjem kruga, tj.

crtanjem taaka i povratkom na poetnu taku dobijaju se oblici (shape).

(Taka A > Taka B > Taka C > Taka A)

Krive

Bezijer krvie su parametarske krive bazirane na metematikim osnovama.Klikom na

taku dobijaju se kontrolne take sa linijama pravca kojima se odreuje pravac i zakrivljenje

krive. Pravac krive odreuje se pomou ugla kontrolne take a duina zakrivljenja pomou

udaljenosti od take.


31/80



Font

U tradicionalnoj tipografiji font je tipografsko pismo odreene veliine, debljine i

stila. Svaki font je napravljen od metala, svaki glif izliven posebno. Svako slovo moralo je

biti izliveno od metala u livnici, na francuskom Fondue odakle je izvedena re Font. U

tamparijama, slova su drana u fiokama (Case), ona ee koriena u donjim fiokama

(Lower case) a velika slova koja su ree koriena u fiokama iznad maine (Upper case).

Italic font, zakrivljeni font napravljen je u pokuaju da se na papir smesti vie teksta jer

zakrivljena slova zauzimaju manje prostora. Ime je dobio po zemlji porekla, Italiji.

Razvojem digitalne tipografije, font je postao sinonim za grupu stilova jednog tipografskog

pisma:Arial regular, Arial italic, Arial bold, Arial blackitd.

Moderni fontovi se dele na tri vrste:

- Bitmap(matriks piksela koji predstavlja rasterski izgled slova)

- Outline(vektorski font nacrtan pomou Bezijerovih krivih)

- Stroke(serija odreenih linija sa informacijama o definisanju pofila, oblika i veliine)

Bitmap fontovi se bre i lake koriste u kompjuterskom kodu ali nemaju mogunost

skaliranja, to zahteva razliit font za svaku veliinu slova. Outline ili stroke fontovi imaju

mogunost skaliranja ali zahtevaju vie vremena za prikazivanje s obzirom da svaki put

moraju biti iscrtani iz poetka.

Bitmap font Vektorski font u berzijer krivima Gotov oblik vektorskog fonta


32/80



RASTERSKA GRAFIKA

Uvod

U raunarskoj grafici, raster ili bitmap predstavlja matrinu strukturu podataka

prikazanih piksela ili taaka u kvadratnoj reetki podataka, okarakterisanih odreenom bojom

koji grupisani zajedno ine vidljivu celinu, sliku, prikazanu na monitoru, papiru ili nekom

drugom mediju.

Raster korespondira bit za bit sa slikom prikazanom na monitoru. On je tehniki

okarakterisan visinom i irinom slike u pikselima i brojem bit-ova po pikselu koji odreujemaksimalni broj prikazanih boja.

Re raster nastala je iz latinskog jezika od rei rastrum (grablje). Prvobitno je

koriena u opisu rasterskog skeniranja katodne cevi na CRT monitorima koji su prikazivali

sliku linijupo liniju, magnetom upravljajui fokusirani snop elektrona. Po asocijaciji poela

je da se koristi kao naziv za prikaz mree piksela.

Piksel, predstavlja apstraktni osnovni

element za opis digitalne slike. Sam piksel

nema predefinisanu dimenziju. Ona se

preraunava u odnostu na dimenzije cele

slike. Lokacija piksela korespondira

njegovim fizikim kordinatama na

ureaju. Svaki ureaj ima tano definisan

broj piksela koji se naziva rezolucija (broj

horizontalnih taaka pomnoen sa brojem

vertikalnih taaka). Neki ureaji

rezoluciju objavljuju kao rezultat

pomnoenih dimenzija vertikalnih i

horizontalnih piksela. Najei primer je u

opisu dimenzija ipa na digitalnim aparatima gde je dimenzija ipa npr. 3000 piksela po

horizontali i 2000 po vertikali. 3000 x 2000 = 6000000 = 6 miliona piksela ukupno = 6MP


33/80



Dananji ekrani nemaju mogunost prikaza razliitih boja na jednom mestu. Kao

reenje tog problema, svaki piksel je podeljen na tri jedinice gde svaka prikazuje samo jednu

boju: crvenu, zelenu i plavu (RGB). Ti zasebni delovi piksela zovu se subpikseli. Odreena

boja piksela dobija se kombinacijom tri osnovne boje i koliinom osvetljenja datog piksela. U

digitalnom zapisu koliina boja odreuje se brojem bitova po pikselu. Jedan bit po pikselu

(bpp) daje mogunost rada piksela, radi - ne radi. Dva bpp daju mogunost prikaza etiri

boje, 3 bpposam boja itd... Zapisom od 24 bppmogue je napraviti 16.8 miliona boja (True

color). Smatra se da ljudsko oko moe da prepozna oko 10 miliona boja.

Gustina piksela meri se u broju piksela po kvadratnom inu (PPI). to je broj vei, vea je

gustina piksela (pixel density), to je slika preciznije prikazana. Na gustini od 300PPI

dimenzijapojedinanogpiksela postaje tolika, da on postaje nevidljiv ljudskom oku.


34/80



Programi

Postoji nekoliko visoko razvijenih programa napravljenih za editovanje rasterske

grafike kao to su Corel Paint, Gimp, PaintNET,medjutim ni jedan ne nudi toliku koliinu

alata za editovanje, integracije sa prateim programima i plaginovima kao to jePhotoshop.

Photoshop

Adobe Photoshop razvio je Tomas Nol, u saradnji sa svojim bratom, 1987. godine. Oni su

stupili u kontakt sa kompanijom Adobeponudivi im svoj prototip programa. Kompanija je

kupila licencu i 1988. godine krenula u distribuciju programa. Zbog velike ponude unikatnih

alata za editovanje i manupulisanje slikom veoma brzo je postao industrijski standard.

Photoshop nudi veliki broj mogunosti manipulacije slike, pravljenja selekcija, kreiranja alfa

kanala i maski koje su neophodne za kreiranje tekstura to ga ini posebno znaajnim alatom

za potrebe vizuelizacije trodimenzionalnog modelovanja. Trenutno predstavlja deo paketa

(Adobe creative suite) koji pored standardne obrade rasterske grafike, nudi mogunost

vektorskog editovnja, pretvaranja rastetera u vektor, konverziju vektora u trodimenzionalne

modele, mogunost editovanja pokretne grafike itd. zbog ega je postao najznaajniji

program za editovanje rasterske grafike.

Trenutno je u aktuelnoj CS6 verziji.


35/80



Osvetljenje

Prikaz boje na ekranu odreuje se nivoom njene vrednosti na skali od 0 do 255 gde 0

predstavnja najniu vrednost (crnu) a 255 najviu (belu). Sve tri boje podeljene po svojim

kanalima imaju svoje zasebne vrednosti i

mogu parametarski da se kontroliu.

Kombinacijama sve tri boje u 255 nijansi

moemo da dobijemo ~ 16.000.000 boja.

Ovim metodom mogue je kontrolisati boje

kao i osvetljenje na fotografiji. Pod

predpostavkom da je fotografija pravljena

pod sunevom svetlosti, sva tri paramerta

boje moraju imati raspon vrednosti od

poetka do kraja skale. Ukoliko to nije

sluaj, jednostavnim pomeranjem skale mogue je ponovo kalibrisati boje i izvriti pravilnu

kalibraciju boja. Iz fotografija slikanih pod vetakim osvetljenjem takoe je mogue izvui

belu boju kalibrisanjem sva tri kanala ponaosob.


36/80



Layers

Slojevi (layers) predstavljaju odvojene elemente jedne slike koje koristimo u alatima

za manipulisanje digitalnim slikama ili fotografijama. Layer-i nude opcije hijararhijskog

rasporeda slojeva, mogunost stvaranjatransparentnih povrina kao i mnoge napredne opcije

meusobnog blendovanja slojeva. Pored opcija meusobnog spajanja layer-a mogue je

nametanje leyer-a sa efektima koji nedestruktivnim metodama menjaju konani izgled slike.


37/80



Standardi i formati

Rasterska grafika moe da se sauva u velikom broju formata. Na izbor formata

najvie utie svrha korienja datog dokumenta. U irem smislu deli se na formate (fileformat) i kontejnere (contnainer). Kontejner ili wrapper format je metafile format ija

specifikacija opisuje na koji nain se razliiti tipovi podataka mogu skladititi u istom

dokumentu. Najpopularniji kontejner za uvanje rasterske grafike je TIFF.

TIFF

TIFF10 (tagged image file format), nastao je 1987. godine u pokuaju da se uspostavi

zajedniki format za skenere umesto personalizovanih formata koje je u tom trenutku svaka

kompanija koja proizvodi skenere imala. Format je proao kroz est revizija do 1992. godine

a od tad nije imao nikakvih znaajnih promena. Adobekorporacija je 2009. godine preuzela

Aldus korporaciju i time postala vlasnik TIFF formata. Format je zatien ISO 12234-2

standardom.

TIFF je veoma fleksibilan format za uvanje slika i podataka u jednom dokumentu, poseduje

mogunost uvanja i kompresovanja podataka bez gubitaka, to ga ini odlinim formatom za

potrebe arhiviranja. Pored toga, mogunost da uva vektorski bazirane putanje, slojeve(layers) ukljuujui i Header Tag (veliinu, aranman slike-podataka, kompresiju) ini ga

idealnim kontejnerom za profesionalne i amaterske potrebe rasterske grafike.

PSD

PSD (photoshop document) je Adobe-ov format za uvanje slika nastao za potrebe Adobe

Photoshop-a. Format nudi veoma irok spektar mogunosti uvanja slojeva, maski,

transparentnosti, teksta, alfa kanala, klipingputanja, duotonepodeavanja itd.

BMP

BMP (bitmap) je Mikrosoftov format napravljen kao pomo nezavisnoj razmeni slika izmeu

ureaja. Kada se BMP slika otvori i uita u memoriju, ona je skoro u istom obliku zapisa kao

u BMP format. Jednostavnost formata, i njegova rasprostranjenost ine ga veoma estim

formatom u grafikim sistemima. Najvei nedostatak formata je njegova veliina zbog naina

zapisa podataka i nedostatka kompresije. Format nije zatien ni jednim patentom.

10http://partners.adobe.com/public/developer/tiff/index.html


38/80



GIF

GIF11 (graphic interchange format) je bitmapski format nastao 1987. godine za potrebe

potrebe interneta (world wide web). Format podrava 8 bita po pikselu to mu omoguuje

samo 256 moguih boja. Format je zastareo ali se i dalje koristi zbog podrke za animirani

sadraj.

PNG

PNG (portable network graphics) je rasterski format sa kompresijom bez gubitka podataka.

Nastao je kao nepatentirana unapreena verzija GIF formata. Format podrava do 32 bitne

dubine boja kao i alfa kanal (kanal koji nosi informacije o transparentnosti/providnosti

pojedinanog piksela).

RAW

RAW (sirov) format predstavlja neprocesuiranu informaciju dobijenu direktno sa senzora

sauvanu bez kompresovanja podataka. Nakon to se otvori u programima specijalizovanim

za baratanje RAW formatom, posle dodeljivanja vrednosti boje, ostavljenja, kontrasta itd

pretvara se u neki od iroko rasprostranjenih formata kao to su TIFF, JPG, PNG itd.

JPG

JPEG (Joint photographic expersts group) predstavlja standardni format koji se koristi u

digitalnom zapisu fotografije. Kao metod kompresije podataka koristi kompresiju sa

varijabilnim gubitkom kvaliteta. Slika se deli na kvadrate od 8x8 piksela kojima se

algoritmom dodeljuje vrednost informacije u zavisnosti od njenog uticaja na vizuelnu

percepciju slike gde se jedan deo nebitnih informacija u zavisnosti od nivao kompresije brie.

Kompresovano minimalnom kompresijom Kompresovano maksimalnom kompresijom

11http://en.wikipedia.org/wiki/Image_file_formats


39/80



3D RAUNARSKA GRAFIKA

3D raunarska grafika je reprezentacija trodimenzionalnih geometrijskih podataka u

raunaru u svrhe kalkulacija i prikazivanja dvodimenzionalnih slika. Slike mogu biti

sauvane na raunar ili prikazane u realnom vremenu.

Trodimenzionalna grafika oslanja se na iste algortime kao i dvodimenzionalna

vektorska grafika u ianom modelu (wire-frame) i na dvodimenzionalne rasterske prikaze u

finalnom renderovanom prikazu. U raunarskoj grafici, tana lanija razgranienja ne postoji.

Dvodimenzionalne aplikacije koriste trodimenzionalne tehnike za prikazivanje efekata i

obrnuto.

3D grafika se esto naziva 3D modelima iako to nije taan izraz. Osim renderovane

grafike, model je metematika reprezentacija bilo kog trodimenzionalnog modela, uvek je

sauvana u obliku fajla i tehniki nije grafika dok se ne prikae na ekranu ili isprintuje na

papiru. Razvojem trodimenzionalnih printera situacija se polako menja jer je sada mogue u

kunim uslovima realizovati trodimenziomalni 3D model.

Istorija

Poetkom etrdesetih godina prolog veka poeli su eksperimenti sa raunarskom

grafikom. Najznaajniji je bio Don Vitni (John Whitney) iako njegov rad nije bio preterano

zapaen sve do poetka ezdesetih godina kada su digitalni raunari postali ire

rasprostranjeni. Inicijalno, korieni su prevashodno u naune, inenjerske i istraivake

svrhe, a eksperimantalna korienja u umetnike svrhe nisu poela do ezdesetih godina.

Do sredine sedamdesetih godina, uloeno je mnogo truda da se trodimenzionalna

grafika ubaci u javne medije kojima je do tada vladala dvodimenzionalna grafika. Napretkom

raunara i mogunostima postizanja relativno dobrih rezultata, 3D grafika poelaje polako da

se pojavljuje u medijima. Taj trend se nastavio do sredine osamdesetih kad su

trodimenzionalni modeli dostigli mogunost da nose kompletnu produkciju. Prvi priblino

fotorealistini rezultati nisu se pojavili sve do poetka devedesetih godina.


40/80



Prvo korienje 3D modelovanja u filmskoj industriji

Prvi film u kinematografskoj industriji koji je obimno koristio 3D kompjuterski

generisanu sliku bio je Walt Disney-jev Tron, koga je reirao Steven Lisberger1982. godine.

Film se proslavlja kao prekretnica u industriji. Trideset godina kasnije snimljen je nastavak

pod nazivom Tron Legacy12. Veliki napredak u 3D modelovanju, algoritmima osvetljenja i

kombinovanja sa video snimcima vie je nego oigledan.

12http://en.wikipedia.org/wiki/Tron:_Legacy


41/80



Programi

3DS Max

3D Studio predstavlja prvi program namenjen trodimenzionalnom modelovanju, sa

radnim nazivom THUD, razvijen od strane Yost grupe pod izdavatvom kompanijeAutodesk

1988. godine. Napravljen je za DOS platformu i imao je samo etri modula (Shaper, Lofter,

Editor, Material editor) zbog DOS-ovog limita od 640 kilobajta. Nakon ubacivanja petog

modula (keyframing) dobio je naziv 3Dstudio. Razvoj raunarske tehnologije i poveanje

performansi i kapaciteta raunara, omoguio je razvoj komplikovanijih alata u okviru 3D

programskog paketa. Autodeskje 1990. godine izdao prvi integrisani paket za modelovanje,

rendering i animaciju. Stvaranjem mogunosti za ubacivanje dodataka za funkcionalnost

(plugin) razvijenih od specijalizovanih kompanija kao i sposobnosti importovanja formata

programa specijalizovanih za precizno modelovanje (CAD computer aided design),

3dsMax postaje najmoniji i najpopularniji alat za trodimenzionalnu grafiku koji se

primenjuje u vizuelizaciji arhitekture kao i u filmskoj i tv industriji.

Trenutno je aktuelnoj verziji 2014


42/80



Maya

Alias Systemsbaziran na kodu Power Animator i Alias Sketch-a 1998. godine razvio

je program za trodimenzionalno modelovanje, renderovanje i animaciju po nazivom Maya.

Program je prvenstvano razvijen za IRIX operativni sistem a kasnije je postao dostupan na

svim platformama: Mac OS, Linux i Windowsplatformama.

Saradnjom sa kompanijom Walt Diseney, studio je za potrebe snimanja filmaDinosaurtraio

da se razvije specijalizovani korisniki interfejs koji bi imao mogunost personalizacije

radnog prostora kako bi kreativni tok posla mogao biti omoguen. To je imalo veliki uticaj na

otvorenu arhitekturu Maya-e, to je delimino i razlog velike popularnosti ovog programa u

3D industriji.

Pored personalizovanog radnog okruenjaMaya nudi i mnoge jedinstvene opcije poput:

- Node graph architecture(manipulaciju resursa pomou vorova)

- Fluid Effects(simulacija elastinih i neelastinih fluida)

- Cloth(alat za simulaciju i dizajniranje tekstura tkanine)

- Hair and fur(simulator sila dinamike za kosu i dlake)

Trenutno je aktuelnoj verziji 2013SP2


43/80



Standardi i formati

Pored ranije navedenih standarda (OpenGL i DirectX), postoje jo dva znaajna

standarda, bazirana na prikazivanju trodimenzionalnog sadraja na internetu: X3D i WebGL.

X3D predstavlja ISO standard za XML bazirane formate za 3D grafiku. Naslednik je

VRML-a (Virtual reality modeling language). Nudi mogunost kodiranja scene koristei

XML sintaksu i sintakse sline VRML97 kao i multistage i multitexture renderovanje uz

podrku mapi osvetljenja (lightmap, normalmap).

WebGL je standard baziran na OpenGL-u i predstavlja JavaScript API za

renderovanje trodimenzionalne grafike u HTML5 formatu na bilo kom internet pretraivau

bez dodatne podrke plugin-ova. U potpunosti je integrisan u internet standarde dajui

mogunost korienja akceleracije grafike karte u prikazivanju sadraja na internet

prezentaciji. Razvijen od strane Vladimira Vukievia.

Formati za 3D grafiku mogu da se podele u dve osnovne kategorije: nelicencirane besplatne i

licencirane opteprihvaene formate poznatih kompanija za razvoj 3d aplikacija.

U3D

Univerzalni 3D format13 (U3D) predstavlja standard za kompresovani format

trodimenzionalne grafike. Razvijen je od specijalnog konzorcijuma zvanog 3D industry

Forum koji sainjavaju razvojne grupe kompanija Intel, Boeing, HP, Adobe, Right

Hemisphere itd u cilju promovisanja razvoja trodimenzionalne grafike u raznim oblastima

industrije. Format je kasnije standardizovan od strane Ecma Inerenationalorganizacije kao

ECMA-363.

OBJ

Geometrijski definisan format razvijen od strane Wavefront Tehnologies kompanije za

potrebe animacije. Format nije zatien licencom i podran je od strane mnogih vodeih

kompanija koje se bave 3d grafikom. OBJ je veoma jednostavan format koji podrava

iskljuivo trodimenzionalnu geometriju kao to su: pozicija verteksa, uv pozicija teksture,

lista temena koja ine poligon, kordinate normala itd. OBJ ne sadri jed inice dimenzija ali

moe da sadri informaciju skaliranja.

13http://www.ecma-international.org/publications/standards/Ecma-363.htm


44/80



DVF

DVF (Design Web Format) je zatien format razvijen od straneAutodeskkompanije u svrhe

efikasne distribucije podataka. Fajlovi mogu da sadre podatke kompleksne grafike, fontove i

slike nezavisne od originalne aplikacije, razolucije i operativnog sistema u kome su prevljeni.

Format takoe podrava visok nivo matematike tanosti, meta-datai markuppodatke.

DXF

DXF (Drawing Interchange Format ili Drawing Exchange Format) je CAD format koji

omoguava interoperabilnost izmeu CAD-ovih programa. Format je proao kroz nekoliko

revizija i dobio je podrku kompleksnijih tipova objekata kao i podrku za ASCII.

Formati kao to su Skechup SKP, Autodesk 3DSi MAX, Maya IFFsu podrani u veini 3D

aplikacija meutim ne predstavljaju najidealnije reenje za deljenje podataka jer se dosta

oslanjaju na sistem, sam program i instalirane funkciomalne dodatke. Takoe, prolaze kroz

stalna unapreenja to ih ini nekopatibilnim sa prethodnim verzijama programa.

Ostali 3D formati su14: .blend, .COLLADA, .HSF, .IGES, .IMML, .IPA, .JT, .PRC, .STEP,

.SKP, .STL, .VRML, .XAML, .XGL, .XVL, .xVRML, .X3D, .3D, .3DF, .3DM, .3ds,

.3DXML, .X3D

14http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_file_formats


45/80



Perspektiva

Najstariji oblici slikarstva definisali su dimenzije objekata na slici, ne prema njihovoj

udaljenosti od ravni slike ili jednih od drugih, nego hijararhijski, po redu tematske vanosti.

Postoje naznake da se perspektva koristila u slikarstvu nekoliko vekova pre nove ere,

sporadino ali bez ikakve standardizacije. Tajtrend se nastavio sve do sredine 15 veka kada

je Filippo Brunelleschi ponovo otkrio perspektivu i grafiki predstavio kako se pravi

pomou taki nestajanja (vanishing point). Taj metod je postao standard u crtanju i

predstavljanju radova od umetnosti do arhitekture.

U trodimenzionalnom modelovanju, u veini profesionalnih alata pored standardnih prikaza:

odozgo, levo, spreda (top, left, front) koristi se i perspektiva i ortogonalna projekcija.

Izgled perspektive moe da se menja u zavisnosti od potrebe prikaza ili modelovanja u:

Wireframe Clay

Colors Real


46/80



Kamera u perspektivi

Pogled u perspektivu u programima za trodimenzionalnu grafiku podeen je da

funkcionie po principu objektiva na fotopaparatu. U zavisnosti od udaljenosti i ine daljine

take nestajanja bie vie ili manje udaljene to e znaajno uticati na konaan izgled prikaza.

45mm (ugao gledanja priblian ljudskom oku) 15mm (irokougaoni prikaz)

Ortogonalna projekcijaje glavni nain predstavljanja predmeta, delova, objekata itd. u

tehnikim crteima. Iz perspektive linealne algebre i funkcionalne analize, projekcija je

linearna transformacija iz vektorskog prostora u sebe, tako da ostavlja sliku nepromenjenu.

Iako apstraktna, ova definicija projekcije formalizuje ideju grafike projekcije. Na

vertikalnicu se projektuje pogled spreda, na horizontalnicu pogled odozdo, a na profilnicu

pogled sleva. Tri profilne ravni ine prostorni koordinatni sistem, koji se zasecanjem po

odreenoj osi zaokree i svodi u ravanski. Ortogonalnom projekcijom se u izvesnom smislu

prostor pretvara u ravan. Iz tog razloga je ortogonalna projekcija najpogodnija za crtanje

predmeta na tehnikim crteima.

Perspektiva Ortogonalna projekcija


47/80



Modelovanje

Trodimenzionalno modelovanje predstavlja proces stvaranja matematike

reprezentacije trodimenzionalnih objekta. Procesom renderovanja dobija se

dvodimenzionalna slika koja predstavlja trodimenzionalni model iz odreenje perspektive. 3d

model, kao rezultat modelovanja predstavlja kolekciju taaka i drugih informacija koje

raunarinterpretira kao trodimenzionalni virtuelni model u prostoru. Za potrebe modelovanja

mogue je koristiti predefinisane primitivne modele npr. kocku, sferu, cilindar, liniju itd,

importovane vektorske modele ili neke od alata kojima koji omoguavaju direktno

modelovanje: poligoni, NURBS i digital scultp.

Poligoni

Poligono modelovanje nastaje spajanjem poligona koji se sastoje od taaka ( vertex), linija

(egde) i povrina (face). Spoj dve take ini liniju, spoj tri linije ini povrinu. Spajanjem vie

povrina dobija se objekat. U zavisnosti od kompleksnosti objekta i broja zakrivljenih

povrina, zavisi i ukupan broj poligona u modelu. Kao pomo pri modelovanju mogue je

koristiti predefinisane komande kao tosu:Extrude, Connect, Detach, Displaceitd.

Nurbs

NURBS (Non-Uniformal Rational Bezier Splines) za potrebe modelovanja koristi krive ije

se zakrivljenje kontrolie kontrolnim takama. to je taka blia krivoj , ugao je vei i

obrnuto.

Digital Sclupt

DS predstavnja manipulaciju poloaja poligona tehnikama koje su uraene po ugledu na

metode modelovanja sa glinom. Modelovanje koristi mree poligona kojima se alatima kao

to su:Push, Pull, Pinch, Grabitd. menja poloaj kako bi se dobio eljeni model. Ovaj nain

modelovanje najee se koristi u svrhe organokog modelovanja.


48/80



VEKTOR U 3D MODELOVANJU

Kreiranje trodimenzionalnih objekata u programima za trodimenzionalnu

vizuelizaciju u osnovi je identino vektorskim programima, sa jednom znaajnom razlikom,

treom dimenzijom. Neki dvodimenzionalni oblici u vektorskoj grafici (kvadrat)

predstavljaju dvodimenzionalne projekcije trodimenzionalnih oblika (kocka), koje je veoma

jednostavno konvertovati u trodimenzionalne objekte dodavanjem tree Z ose. Drugi oblici

(krug) iako predstavljeni na isti nain u trodimenzionalnom obliku, moraju biti kreirani na

potpuno drugaiji nain (sfera). Trei oblici ili ne mogu biti pravilno prikazani u dve

dimenzije ili ih je potpuno nemogue prikazati (najee veoma komplikovani bez ravnih

povrina). Za takve oblike mogue je iskoristiti osnovu predmeta za njeno projektovanje u

treu dimenziju ili dodavanje modifikatora koji osnovu pretvaraju u neki zadati 3d oblik.

Dvodimenzioni pregled i ortogona projekcija trodimenzionalnih modela


49/80



Modifikatori

Osnovna metoda konvertovanja vektora u trodimenzionalni objekat predstavlja izvlaenje

tree dimenzije iz vektorskog oblika korienjem predefinisanih parametara u okviru

programa, za objekte crtane u programu ili korienje modifikatora (modifier) za objekte

dobijene procesom importovanja datoteke u projekat.

Projekcija osnove

EXTRUDE - Program nudi parametarske mogunosti odreivanja visine istiskivanja linije

(amount), podelu segmenata izvuene linije (segments) kao i poklapanje i otklapanje vrha i

dna novonastalog objekta.

LATHE - Alat koji rotacijom dvodimenzionalne linije po zadatoj taki pivota kreira

trodimenzionalni objekat. Podrava opcije zapuenja rupa stvorenih nepravilnom rotacijom,

zakrivljenja ivica itd..

LOFTKombinovanjem dva vektorska oblika: preseka profila i linije, mogue je dobiti 3d

objekte profila preseka, oblika zadate linije/putanje.

Nakon kreiranja trodimenzionalnog objekta, korienjem nekim od navedenih modifikatora

mogue je parametarski uticati na finalni oblik a da oblik u osnovi zadri sve svoje poetne

parametre.

Nedestruktivno modifikovanje

LATTICE - Kreira ianu konstrukciju sa kontrolnim takama pozicioniranim u odnosu na

poziciju objekta. Pomeranjem take, objekat se automatski nelinearnim ugibanjem

prilagoava novonastalom obliku.

BEND - U odnosu na pivot taku objekta dodeljuje se modifikator koji vri parametarsko

savijanje merljivo uglom savijanja u odnosu na ravan osnove objekta. U zavisnosti od

potrebe, mogue je i postavljanje limita (poetne take do koje se vri savijanje objekta)

BEVEL - Generie trodimenzionalni objekat u tri nivoa. U osnovi je EXTRUDE sa dodatnom

komandom zaobljenja ivica. Nudi mogunosti linearnog ili zaobljenog metoda.


50/80



CHAMFER - Opcija veoma slina BEVEL komandi, ali bazirana na pomeranju ivice

(EDGE) poligona, nudi zaobljenje ivica parametarskim podeavanjem.

Spajanjem poligona razlicitih poloaja dolazi do kreiranja veoma otrih ivica, primer koji je

veoma redak u prirodi. ak i ivice koje deluju otro ljudskom oku, imaju mali novo

zaobljenja, dovoljan da utie na prelamanje svetlosti i stvaranje refleksije. Pravljenje takve

greke, posebno modelovanjem predmetima koji imaju vidljivo zaobljene ivice dovodi do

stvaranja nefotorealistinih rezultata.

Neobraena ivica Ivica sa Chamfer modifikator

BOOLIANAlat kojim se kombinovanjem dva ili vie objekata dobija trei, procesom unije,

oduzimanja i intersekcije. Alat je pogodan za dobijanje kompleksnih oblika kombinovanjem

jednostavnih.

Proces kreiranja udubljenja na pravougaoniku oduzimanjem oblika sfere


51/80



Edit poly

Edit polymodifikator predstavlja set alata za modifikovanje sub-objektnih nivoa kao

to su: vertex, edge, border, polygoni element. Postoje dva metoda konvertovanja objekta u

editabilni poly: destruktivna metoda konvertovanja celog objekta i nedestruktivna metoda

dodavanja modifikatora na objekat. Kako bi se olakalo editovanje, osnovni objekat je

potrebno parametarski adekvatno kalibrisati i izdeliti na dovoljan broj podcelina na nain na

koji se obezbeuju prostor za rad i subobjektne elemente na koje se usmeravaju modifikatori.

Osnovna kocka 1x1 Kocka 3x3 Kocka 15x15

Osnovne komande koje nudi alat ponaaju se veoma slino kao komande alata za vektorsko

modelovanje koji upravljaju pravim linijama i nodovima sa jednom razlikom; pomeranje

moe da se vri u tri dimenzije. Osnovne komende su:

Insert vertexDodavanja verteksaExtrudeIstiskivanje poligonaOutlineSkaliranje obodne ivice poligona

BevelSkaliranje poligonaInsertDodavanje iviceBridgeSpajanje selektovanih poligonaFlipOkretanje normale poligonaHingeRotacija poligonaRemoveUklanjanje verteksaWeldSpajanje vie verteksa u jedanConnectSpoj koji pravi novu ivicuSplitAlat za deljenje ivice


52/80



RASTER U 3D MODELOVANJU

Konvertovanje rastera u 3D

Standardne metode konvertovanja slika u 3D model mogu da se podele na dve

kategorije. Trodimenzionalne modele dobijene od jedne fotografije i trodimenzionalne

modele dobijene od mnotva fotografija istog objekta slikanog iz vie uglova15.

Pravljenje 3d modela od vie fotografija vri se pomou preraunavanja razliitog

rasporeda detalja na fotografiji. Razliit razmak nastao usled pomeranja pozicije

fotografisanja, programu pria mogunost da na osnovu trijangulacije detalja na fotografiji

mapira poziciju aparata a samim tim i objekata na fotografiji.

Prikaz pozicioniranja fotoaparata oko objekta

Nakon mapiranja objekat se pretvara u 3d model i dodeljuje mu se tekstura sa fotografije.

Procesi konverzije fotografija u trodimenzionalne modele nisu dovoljno precizni te se ne

koriste u profesionalne svrhe. Za precizne rezultate koriste se laseri koji u kontrolisanim

uslovima prezicno mogu da mapiraju objekat .

Pojedinane rasterske ili slike dobijene konvertovanjem rastera u vektor, mogu da se

koriste kao osnova za pravljenje trodimenzionalnih objekata najee na 3d ravnima (plane)

procesom zvanim displacement mapping i njegovim derivatima: bump mapping, parallax

mapping itd. Rezultati su

Documents

MR - Primena Vektorske i Rasterske Grafike u Fotorealističnom 3D Renderovanju