MONITORING I EVALUACIJA PROJEKTA - Profesionalna orijentacijaprofesionalnaorijentacija.org/wp-content/uploads/2011/12/IZVESTAJ-ME... · na proces, na aktivnu orijentaciju i sl.) procenjen

Profesionalna orijentacija na prelasku u srednju školu

MONITORING I EVALUACIJA PROJEKTA

– GODIŠNJI IZVEŠTAJ ZA 2011/2012. ŠKOLSKU GODINU –

Pripremila dr Jasna Hrnčić

Avgust 2011 – juni 2012.

http://www.google.rs/imgres?q=GIZ&hl=sr&rlz=1R2SKPB_enRS365&biw=1280&bih=773&tbm=isch&tbnid=5NncNBDIci5bCM:&imgrefurl=http://zamislizivot.org/giz/&docid=e1-ix8XDUkhPEM&w=1421&h=707&ei=4

2

SADRŽAJ

LISTA SKRAĆENICA ............................................................................................................ 4

REZIME ................................................................................................................................... 5

UVOD ...................................................................................................................................... 10

METODOLOGIJA RADA ................................................................................................... 11

INSTRUMENTI ZA PRAĆENJE I EVALUACIJU PROJEKTA ................................... 12

PRAĆENJE IMPLEMENTACIJE PROJEKTA U ŠKOLAMA TOKOM 2011/2012.

ŠKOLSKE GODINE ............................................................................................................. 14

REZULTATI ............................................................................................................................ 14

Aktivnosti profesionalne orijentacije ............................................................................... 14

Realni susreti ................................................................................................................... 19

Saradnja i promocija ....................................................................................................... 22

Sredstva i nagrađivanje ................................................................................................... 24

Obuka iz profesionalne orijentacije kao fakultativni nastavni predmet .......................... 24

Izazovi u realizaciji programa profesionalne orijentacije............................................... 24

Uspesi programa profesionalne orijentacije ................................................................... 25

Sugestije za unapređenje i održivost programa profesionalne orijentacije .................... 25

DISKUSIJA ............................................................................................................................. 26

RAZVIJANJE PARTNERSTVA IZMEĐU ŠKOLA I VRŠNJAČKA EVALUACIJA . 31

RAZVIJANJE PARTNERSTVA, UMREŽAVANJE I VRŠNJAČKA EVALUACIJA – BOŠ .................... 31

Razvijanje partnerstva ..................................................................................................... 31

Umrežavanje u partnerstvu .............................................................................................. 32

Vršnjačka evaluacija ........................................................................................................ 32

Otvorena pitanja .............................................................................................................. 33

RAZVIJANJE MENTORSTVA, UMREŽAVANJE I VRŠNJAČKA EVALUACIJA – MOŠ ..................... 34

Razvijanje mentorstva ...................................................................................................... 35

Umrežavanje .................................................................................................................... 35

Vršnjačka evaluacija ........................................................................................................ 35

Otvorena pitanja .............................................................................................................. 36

KOMENTAR ........................................................................................................................... 38

POSETE ŠKOLAMA I MENTORSKIM SASTANCIMA ................................................ 41

OPŠTI PARAMETRI IMPLEMENTACIJE PROJEKTA .................................................................... 41

MOTIVACIJA ZA PROJEKAT .................................................................................................... 43

MODUS NASTAVE .................................................................................................................. 45

OSETLJIVE GRUPE ................................................................................................................. 46

SARADNJA I MENTORSTVO .................................................................................................... 46

PROMOCIJA PROJEKTA .......................................................................................................... 47

RODNA RAVNOPRAVNOST ..................................................................................................... 47

IZAZOVI ................................................................................................................................ 47

PLANOVI ............................................................................................................................... 48

ODRŽIVOST ........................................................................................................................... 48

KOMENTAR ........................................................................................................................... 49

3

EVALUACIJA PROGRAMA PO OD STRANE UČENIKA ............................................ 51

KOMENTAR ........................................................................................................................... 54

EFEKAT PROJEKTA NA UČENIKE ................................................................................ 55

POČETNA PROCENA – PRVI KRUG OBUKE ............................................................................... 55

PONOVLJENA PROCENA ......................................................................................................... 57

UPITNIK ZA UČENIKE OSNOVNIH ŠKOLA POU2 ..................................................................... 58

PRVA PROCENA – DRUGI PROJEKTNI CIKLUS.......................................................................... 60

PONOVLJENO ISTRAŽIVANJE.................................................................................................. 61

Metodologija .................................................................................................................... 61

Statistička obrada podataka ............................................................................................ 63

Rezultati istraživanja ....................................................................................................... 63

Diskusija .......................................................................................................................... 77

ZAKLJUČAK ........................................................................................................................ 82

PRILOZI

PRILOG 1. TABELA B: STRUKTURA I DINAMIKA PRIMENE INSTRUMENATA MONITORINGA I EVALUACIJE

PRILOG 2. INSTRUMENTI MONITORINGA I EVALUACIJE

Elektronski upitnici

PO1 sajt

VE BOS1 sajt

VE MOS1 sajt

Upitnici za download

A_Upitnici za skidanje sa sajta 2011_12

Evaluacija timova za PO 2011_12

Evaluacija učenici 2011_12

Forma za mentorski sastanak 2011_12

Forma za primer dobre prakse 2011_12

Forma za sastanak 2011_12

OST1 karakteristike škole 2011_12

Realni susreti OPS1 2011_12

Realni susreti OS1 11_12

Upitnici za ucenike POU 2011_12.

Upitnik ucenici POU1

Upitnik ucenici POU1 madjarski

Upitnik ucenici POU2

Upitnik ucenici POU2 madjarski PRILOG 3.STATISTIČKA ANALIZA UPITNIKA ZA ŠKOLE PO1

PRILOG 4. STATISTIČKA ANALIZA UPITNIKA ZA REALNE SUSRETE RE-OŠ1

PRILOG 5. STATISTIČKA ANALIZA REZULTATA NA UPITNIKU ZA ŠKOLE VE-BOŠ1

PRILOG 6. STATISTIČKA ANALIZA REZULTATA NA UPITNIKU ZA ŠKOLE VE-MOŠ1

PRILOG 7. MONITORING POSETE

PRILOG 8. STATISTIČKA ANALIZA REZULTATA NA UPITNIKU ZA UČENIKE EPO-U

PRILOG 9. STATISTIČKA ANALIZA REZULTATA NA UPITNICIMA ZA UČENIKE POU1 I POU2

4

LISTA SKRAĆENICA

BOŠ – bazične osnovne škole

ČOS – časovi odeljenskog starešine

IOP – individualni obrazovni plan

MOŠ – mentorske osnovne škole

OPŠ – organizacije/preduzeća/škole

OŠ – osnovna škola

PO – profesionalna orijentacija

PP služba – psihološko-pedagoška služba

RC – regionalni centri za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju i preduzećima

DILS – Delivery of Improved Local Services (pružanje unapređenih usluga na lokalnom

nivou)

5

REZIME

Cilj. Cilj ovog izveštaja je prikaz aktivnosti i rezultata monitoringa i evaluacije

implementacije prve komponente Projekta tokom 2011/2012. školske godine, koji se odnose

na: pripremu instrumenata za praćenje i evaluaciju Projekta, praćenje njegove implementacije

u osnovnim školama, procenu efekata Projekta na učenike osnovnih škola u Srbiji i analizu

ispunjenosti relevantnih projektnih indikatora.

Postupak procene. Prva komponenta je tokom 2011/2012. školske godine obuhvatila 232

osnovne škole. U nastojanju da se stekne što potpunija slika ovako obuhvatnog projekta,

sprovedena je sistematska procena i evaluacija koja je obuhvatila nekoliko različitih izvora

informacija – učenike, njihove roditelje, rukovodstvo škole i timove za profesionalnu

orijentaciju (PO), rukovodstvo i osoblje regionalnih centara za profesionalni razvoj

zaposlenih u obrazovanju i preduzećima (RC), kao i rukovodstvo Projekta. Podaci su

prikupljani tokom poseta izabranim školama i mentorskim sastancima, učešća na timskim

sastancima, kao i putem ankete među učenicima i školskim timovima za PO. Primenjene

tehnike su bile polustrukturisani intervju, sistematska opservacija, diskusija vođena u malim

grupama, fokus grupa i posebno konstruisani upitnici za školske timove za PO (PO1, VE-

MOŠ1, VE-BOŠ1 i RS-OŠ1) i za učenike (POU1, POU2, EPO-U).

Uzorak i instrumenti procene. Intervjuima i opservacijom obuhvaćeni su ključni akteri u

Projektu iz šest slučajno izabranih škola i dva RC, diskusijama vođenim u malim grupama –

timovi za PO iz šest škola; fokus grupama – učenici iz šest škola. Upitnik PO1 – za praćenje

implementacije Projekta u školama – popunile su 124 škole (53,4% od ukupnog broja škola),

upitnik VE-MOŠ1 – za praćenje mentorskih aktivnosti, umrežavanja i vršnjačku evaluaciju

od strane mentorskih osnovnih škola (MOŠ) – popunila je 21 MOŠ (77,7% od ukupnog broja

MOŠ), a VE-BOŠ1 – za praćenje saradnje sa drugim školama i institucijama i vršnjačku

evaluaciju od strane bazičnih osnovnih škola (BOŠ) – popunilo je 109 BOŠ (53,2% od

ukupnog broja BOŠ). Vršnjačka evaluacija drugih škola na ovim upitnicima realizovana je od

strane 26 (23,9%) BOŠ i 14 (66,7%) MOŠ. Upitnik RS-OŠ1 – za praćenje realnih susreta –

popunilo je 40 škola. Na Upitnik za evaluaciju obuke od strane učenika (EPO-U) odgovorilo

je 1.696 učenika iz 28 škola, a obrađeno je ukupno 735 upitnika iz tih škola. Efekat Projekta

na učenike procenjivan je na osnovu poređenja rezultata na upitnicima POU1 ili POU2 istih

6

učenika sedmog i osmog razreda pre pohađanja obuke za PO i pri kraju te obuke. Na ove

upitnike je i u inicijalnom i u ponovljenom testiranju odgovorilo 1.153 učenika iz 39 škola.

Dobijeni su brojni i raznovrsni podaci, od kojih ćemo izdvojiti najrelevantnije, sa posebnim

osvrtom na ispunjenje projektnih indikatora.

Rezultati i diskusija. Najveći uspesi programa, potvrđeni od nekoliko izvora informacija i

dobijeni različitim tehnikama prikupljanja podataka, jesu: izuzetan odziv škola u primeni

petofaznog modela obuke za PO, motivisanost i zadovoljstvo programom učenika, roditelja,

nastavnika i rukovodstva škola i RC, realizacija realnih susreta, a posebno isprobavanje

prakse, koje je najinovativniji deo programa, kao i uključivanje roditelja u realizaciju

programa.

Ispunjeni su skoro svi indikatori Projekta koji se odnose na školsku komponentu.

Opšti projektni indikator 1 glasi: U najmanje 75% škola profesionalna orijentacija se uči u

skladu sa petofaznim modelom za učenike završnih razreda osnovne škole. Tokom

2011/2012. školske godine profesionalna orijentacija se učila u skladu sa petofaznim

modelom za učenike sedmog razreda osnovne škole u 78,9% škola, a za učenike osmog

razreda u 90,2% škola koje su odgovorile na upitnik PO1. Opšti projektni indikator 1 je

ispunjen. Projektni indikator 2 glasi: Procenat mladih oba pola koji donose odluke o

daljem školovanju i budućem zanimanju na osnovu pet različitih izvora primljenih

informacija povećao se sa 17,4% na 40,0%. Procenat učenika koji koriste pet od ukupno

osam ponuđenih različitih izvora primljenih informacija je čak 49,7%. Projektni indikator 2

je ispunjen.

Opšti projektni indikator 3 glasi: Broj i stepen diferencijacije među željenim profesijama

se povećao, tako da se broj oblasti rada za koje je zainteresovano između 13,9% i 25,2%

učenika povećao sa osam na najmanje 11 kod muškog pola, a kod ženskog pola sa pet na

najmanje osam oblasti rada. Broj oblasti rada za koje je zainteresovano od 13,9% do 25,2%

učenika muškog pola se na ponovljenom merenju povećao na 12. S druge strane, kod

učenica nije postignuta željena promena. Broj oblasti rada za koje je na ponovljenom

merenju zainteresovano od 13,9% do 25,2% učenica iznosi šest. Projektni indikator 3 je

ispunjen na uzorku dečaka, ali ne i devojčica.

Mnoge škole su učinile napor za razvoj realnih susreta u okviru profesionalne orijentacije –

čak 85,4% njih. Raspitivanje u organizaciji/preduzeću/školi (OPŠ) realizovano je u 78,0%

7

škola, susreti sa ekspertima na času u 73,2% njih, isprobavanje prakse u OPŠ u 36,6% škola i

sajam zanimanja u 28,5% škola.

Indikator 3 školske komponente glasi: U najmanje 10 škola jednonedeljno isprobavanje

prakse u kompanijama je testirano u saradnji sa lokalnim preduzećima, kao deo

profesionalne orijentacije (realni susreti). Tokom 2011/2012. školske godine u osam škola

bilo je organizovano od pet do sedam poseta organizacijama, preduzećima i/ili školama, koje

su uključivale raspitivanje i/ili isprobavanje prakse. Kako Projekat traje još jednu školsku

godinu, a saradnja sa mnogim preduzećima i ustanovama je uspostavljena, ovaj indikator će

verovatno biti ispunjen u sledećoj školskoj godini.

Ipak, organizacija realnih susreta je jedan od najčešće pominjanih izazova od strane škola i

modul kojim su učenici najmanje zadovoljni. Njihova potpunija realizacija zahteva dodatnu

podršku, posebno u isprobavanju prakse, održavanju sajma obrazovanja i karijere i/ili

zanimanja i realizaciji dana otvorenih vrata za PO.

Vršnjačka evaluacija. Velika većina procenjenih škola dobila je najmanje dobru ocenu za

kvalitet profesionalne orijentacije sa aspekta sadržaja, procesa, aktivne orijentacije,

umrežavanja i saradnje. Barem jednu sugestiju za unapređivanje partnerstva dalo je 87,5% od

ukupnog broja MOŠ i BOŠ koje su dale vršnjačku evaluaciju. Na osnovu nalaza istraživanja,

možemo definisati predlog za konačno utvrđivanje indikatora 4 školske komponente Projekta

koji se odnosi na vršnjačku evaluaciju.

Predlog za indikator 4 školske komponente Projekta: U najmanje 75% od 20 vršnjačkih

evaluacija koje su sprovedene u školama, kvalitet profesionalne orijentacije (koji se odnosi

na proces, na aktivnu orijentaciju i sl.) procenjen je kao najmanje dobar i naznačene su

sugestije za unapređenje.

Pokazalo se da saradnja unapređuje kvalitet nastave za PO, motiviše sve aktere iz škole za

dalje zalaganje na Projektu i omogućava školama da zauzmu istaknutiji položaj u zajednici.

Uloga Regionalnog centra u razvijanju saradnje posebno je važna. Saradnja između škola

uključenih u Projekat izuzetno je razvijena, zahvaljujući značaju koji je dat umrežavanju,

partnerstvu i mentorstvu između škola i saradnji sa lokalnom zajednicom. Napravljeni su

bitni pomaci u saradnji škole sa roditeljima i sa zajednicom. Najizrazitija je bila saradnja

sa lokalnim institucijama – Nacionalnom službom za zapošljavanje, RC, preduzećima i

ustanovama za realizaciju prakse. U daljem razvoju Projekta ima još prostora za

unapređivanje saradnje sa roditeljima, preduzećima i ustanovama, kao i sa institucijama

8

školskog sistema, a pre svega sa RC, Školskom upravom Ministarstva prosvete i nauke i

kancelarijom za mlade.

U Projektu je inicirano partnerstvo između konkretnih škola, koje je dalo prve pozitivne

rezultate. Pokazuje se potreba za daljim stimulisanjem ovog načina umrežavanja, koji može

dati trajniji oslonac za razvoj, implementaciju i održivost Projekta.

Mentorstvo MOŠ. Velika većina MOŠ pružala je neku podršku drugim školama u realizaciji

programa PO. Vodeća uloga MOŠ na mentorskim sastancima dovela je do podizanja

standarda u realizaciji Projekta i dala dobar primer BOŠ.

Poređenje BOŠ i MOŠ. MOŠ su u mnogim aktivnostima implementacije pokazale očekivane

bolje rezultate od BOŠ. Istraživanje među učenicima nije pokazalo da program u MOŠ ima

bolje efekte na učenike nego program u BOŠ, ali je pokazalo da su učenici BOŠ imali više

koristi od primene programa nego učenici MOŠ, pre svega u smislu izjednačavanja sa

kapacitetima učenika iz MOŠ! Ovaj efekat se može tumačiti kao posledica motivacije BOŠ

da dostignu MOŠ, koja je nastala usled saradnje između MOŠ i BOŠ.

Poređenje rezultata škola iz prvog kruga obuke učenika, koji je počeo u novembru 2011.

godine, i drugog kruga obuke učenika, koji je počeo u martu 2012. godine, pokazuje da li i

kako program zavisi od dužine njegove implementacije. Skraćivanje programa dovodi do

nezadovoljstva i preopterećenosti timova za PO i do manjeg broja korišćenih izvora

informacija kod učenika na kraju Projekta.

Učenici osmog razreda bili su više uključeni u Projekat od učenika sedmog razreda, što se

odrazilo i na manji broj korišćenih izvora informacija kod učenika sedmog razreda. Ostale

razlike u efektu Projekta na učenike sedmog i osmog razreda u skladu su sa njihovim

razvojnim procesima i pozicijom u odnosu na hitnost odlučivanja o budućem školovanju.

Rodne razlike. U program je bilo uključeno nešto više devojčica nego dečaka. Devojčice su

bile više zainteresovane za program profesionalne orijentacije i više su ga vrednovale, bile su

zrelije u procesu odlučivanja o daljem školovanju i budućem zanimanju i otvorenije za

promenu rodnih stereotipa u vezi sa „muškim“ profesijama. Ipak, nije postignut željeni efekat

u proširivanju broja oblasti rada koje ih zanimaju, tj. u broju i stepenu diferencijacije među

željenim profesijama. Sloboda u izboru zanimanja i dalje je manja kod devojčica nego kod

dečaka, ali je Projekat doveo do pozitivnih pomaka u pravcu rodne ravnopravnosti.

Izazovi s kojima se škole sreću najčešće se odnose na inkorporaciju programa PO u sistem,

kako školski (plan i raspored aktivnosti, sredstva za primenu programa PO) tako i vanškolski

9

(realni susreti) i postizanje partnerstva sa drugim školama, a za MOŠ i realizacija mentorstva.

Izazovi RC su koordinacija aktivnosti u regionu i obezbeđivanje materijalnih sredstava za

aktivnosti PO nakon završetka Projekta.

Održivost. Velika većina škola smatra da bi program PO trebalo da bude izborni, tj.

fakultativni nastavni predmet. Većina učenika prihvata ovaj način nastave, a to je i najčešća

sugestija školskih timova za PO za održivost. Ključ za održanje Projekta i njegov kvalitet

jesu umrežavanje, partnerstvo i mentorstvo.

Preporuke. Potrebno je dalje razvijati partnerstvo, mentorstvo i umrežavanje između škola,

povezivanje sa regionalnim institucijama Ministarstva prosvete i nauke i saradnju sa

lokalnom zajednicom u realizaciji realnih susreta, a posebno isprobavanja prakse kao

najinovativnijeg dela programa. Kada je reč o realizaciji programa u školama, bilo bi korisno

više uključiti učenike sedmog razreda, kako bi završili kompletnu dvogodišnju obuku za PO;

dalje razvijati rodnu ravnopravnost u ovoj oblasti; motivisati roditelje da se angažuju oko

uključivanja u radionice i realizacije realnih susreta i podsticati MOŠ da se specijalizuju za

osetljive grupe. Posebno je važno obezbediti uslove za održivost Projekta i njegovog

kvaliteta. Preporučuje se da obuka učenika za PO postane deo redovnog obrazovanja u

osnovnim školama kao izborni nastavni predmet za sedme i osme razrede. U ovom okviru,

bilo bi korisno da obuka nastavnog osoblja za nastavu iz profesionalne orijentacije (petofazni

model) postane sastavni deo kurikuluma relevantnih fakulteta i visokih škola.

Zaključak. Pokazuje se da Projekat izlazi u susret potrebama korisnika – učenika, roditelja,

nastavnog osoblja i rukovodstva osnovnih škola i regionalnih centara, da je program obuke za

profesionalnu orijentaciju zanimljiv i primeren u školama i zajednici, da razvija kapacitete

učenika i nastavnog osoblja u projektovanom pravcu i da povećava kompetentnost osnovnih

škola u odgovoru na potrebe lokalne zajednice.

10

UVOD

Aktivnosti monitoringa i evaluacije projekta „Profesionalna orijentacija na prelasku u srednju

školu“ u okviru njegove prve komponente pod nazivom „Profesionalna orijentacija u

školskom sektoru“ realizovane su u periodu od avgusta 2011. do juna 2012. godine na zahtev

GIZ-a – Agencije za internacionalnu saradnju, po nalogu nemačkog Ministarstva za

ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), koja sprovodi ovaj projekat u partnerstvu sa

Ministarstvom prosvete i nauke i Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije.

Cilj Projekta je uspostavljanje sistema profesionalne orijentacije na prelasku iz osnovnog u

srednjoškolsko obrazovanje ili u svet rada, kako u okviru škole tako i u okviru vanškolskog

sistema, i uspostavljanje njegovog funkcionisanja na nacionalnom nivou.

Projekat obuhvata dve komponente: 1) profesionalnu orijentaciju u školskom sektoru i 2)

profesionalnu orijentaciju u vanškolskom sektoru.

Ovaj izveštaj se odnosi na prvu komponentu Projekta, čiji je cilj unapređivanje kapaciteta

osnovnih škola u oblasti profesionalne orijentacije u višim razredima.

Cilj ovog izveštaja je prikaz aktivnosti i rezultata monitoringa i evaluacije implementacije

prve komponente Projekta koji se odnose na:

pripremu instrumenata za praćenje i evaluaciju projekta,

praćenje implementacije projekta u osnovnim školama,

procenu efekata Projekta na učenike osnovnih škola u Srbiji,

analizu ispunjenosti relevantnih projektnih indikatora.

11

METODOLOGIJA RADA

Izveštaj je zasnovan na metodologiji rada za procenu akcionih projekata, koja obuhvata

direktnu komunikaciju sa akterima Projekta, prikupljanje podataka putem instrumenata za

monitoring i evaluaciju i pripremu završnog izveštaja.

Direktna komunikacija sa akterima Projekta uključivala je intervjue sa članovima Projektnog

tima: Marijom Radovanović, Aleksandrom Lakićević, Mirjanom Đukić, Marinom Ostojić i

Valerijom Živković, učešće u sastancima Projektnog tima i mentorskim sastancima, posete

šest slučajno izabranih mentorskih osnovnih škola (MOŠ) koje su uključivale intervjue sa

direktorom škole i koordinatorom tima za profesionalnu orijentaciju (PO), grupne diskusije sa

školskim timom za PO i fokus grupe sa učenicima uključenim u Projekat.

Prikupljanje podataka putem instrumenata praćenja i evaluacije uključivalo je:

pripremu instrumenata za praćenje i evaluaciju (metodologija je opisana u dokumentu

Monitoring i evaluacija projekta, Polugodišnji izveštaj, Hrnčić, 2011) i prevod

instrumenata POU1 i POU2 na mađarski jezik;

realizaciju inicijalnog istraživanja sprovedenog sa učenicima uključenim u Projekat

putem upitnika POU1 (novembar 2011) i POU2 (mart 2012) u cilju procene potreba i

kapaciteta učenika u oblasti PO pre implementacije Projekta (početna procena).

Istraživanje je sprovedeno u 50 škola, od kojih je 27 bilo MOŠ i 23 BOŠ

(metodologija istraživanja je opisana u Polugodišnjem izveštaju, Hrnčić, 2011);

realizaciju ponovljenog istraživanja sa onim učenicima koji su učestvovali u

inicijalnom istraživanju, ali sada nakon primene Projekta, u cilju analize efekata

programa na kapacitete učenika u oblasti profesionalne orijentacije;

postavljanje elektronskih verzija upitnika POU1, POU2, EPO-U1, PO1, VE-MOŠ1 i

VE-BOŠ1 za elektronsko popunjavanje na sajtu;

prikupljanje i unos podataka dobijenih putem upitnika POU1, POU2, EPO-U1, PO1,

VE-MOŠ1, VE-BOŠ1 i RS-OŠ1.

Priprema završnog izveštaja je uključivala: statističku analizu podataka dobijenih putem

navedenih upitnika, uporednu analizu informacija iz svih navedenih izvora i pisanje izveštaja.

12

INSTRUMENTI ZA PRAĆENJE I EVALUACIJU PROJEKTA

Na osnovu saradnje sa Projektnim timom, izrađeni su instrumenti, i oni koji su prihvaćeni za

upotrebu u Projektu navedeni su u tabeli A.

Tabela A: Instrumenti prihvaćeni za upotrebu u Projektu

Upitnik Namena

upitnika

Kojim

ustanovama

je namenjen

upitnik

Ko u

ustanovi

popunjava

upitnike

Kada se

upitnici

popunjavaju

Ko skuplja

upitnike Korist od toga

PO1

Upitnik za

osnovne

škole

Praćenje

primene

programa PO

u školama

Sve škole sa

timom za PO

Koordinator

tima za PO

U maju / junu

2012, na kraju

školske

godine

Popunjavanje

na sajtu

Uvid u

primenu

Projekta u

školama

Smernice za

dalji razvoj PO

EPO-U

Evaluacija

obuke od

strane

učenika

Evaluacija

programa

obuke od

strane

učenika

Sve MOŠ

prvog kruga

Desetak

slučajno

izabranih

BOŠ

Svi učenici

na obuci iz

PO

U maju / junu

2012, na

poslednjoj

radionici PO

Nastavnik

koji vodi

poslednju

radionicu PO

Evaluacija

kvaliteta

programa

obuke od

strane učenika

VE-MOŠ1

Upitnik za

mentorske

osnovne

škole

Praćenje

mentorskih

aktivnosti u

MOŠ

Vršnjačka

evaluacija

partnerske

škole

Sve

mentorske

osnovne škole

Koordinator

mentorskog

tima za PO

U maju / junu

2012, na kraju

školske

godine

Popunjavanje

na sajtu

Podsticanje

mentorstva

Evaluacija

implementacije

Smernice za

dalji razvoj PO

VE-BOŠ1

Upitnik za

bazične

osnovne

škole

Praćenje

aktivnosti

umrežavanja

u BOŠ

Vršnjačka

evaluacija

partnerske

škole

Sve

mentorske

osnovne škole

Koordinator

mentorskog

tima za PO

U maju / junu

2012, na kraju

školske

godine

Popunjavanje

na sajtu

Podsticanje

umrežavanja

Evaluacija

implementacije

Smernice za

dalji razvoj PO

RS-OŠ1

Upitnik za

realne

susrete

Praćenje

realnih

susreta od

strane OŠ

OŠ koje su

organizovale

realne susrete

Osoba koja

vodi

učenike na

realne

susrete

Posle svake

posete OPŠ

Koordinator

tima za PO

Projektni tim

Uvid u razvoj

realnih susreta

Polazište za

diskusiju na

fokus grupi

RS-OPŠ1

Upitnik za

realne

susrete

Praćenje

realnih

susreta od

strane OPŠ

OPŠ u kojima

su se

realizovali

realni susreti

Osoba iz

OPŠ koja

prima

učenike

Na kraju

svake posete

OPŠ

Koordinator

tima za PO

Projektni tim

Praćenje

realnih susreta

Smernice za

dalji razvoj

POU1

Upitnik za

učenike

Procena

početnog

stanja

potreba i

kompetencija

Sve MOŠ

prvog kruga

Desetak

slučajno

izabranih

Učenici na

PO obuci

Pre početka i

na kraju obuke

učenika

Anketari

Tim za PO

Popunjavanje

na sajtu

Razvoj

programa

Evaluacija

efekata

programa na

13

učenika BOŠ učenike

POU2

Upitnik za

učenike

Procena

efekata

programa na

učenike

Sve MOŠ

drugog kruga

Desetak

slučajno

izabranih

BOŠ

Učenici na

obuci iz PO

Pre početka i

na kraju obuke

učenika

Anketari

Tim za PO

Popunjavanje

na sajtu

Evaluacija

efekata

programa na

učenike

Legenda: PO – profesionalna orijentacija; BOŠ – bazične osnovne škole; MOŠ – mentorske osnovne škole;

OPŠ – organizacije/preduzeća/škole

U tabeli B u Prilogu 1 prikazana je struktura i dinamika implementacije svih instrumenata

koji su izrađeni i predloženi za monitoring i evaulaciju Projekta. Prilog 2 sadrži sve

instrumente navedene u ovoj tabeli. Elektronski upitnici POU1, POU2, PO1, VE-MOŠ1 i

VE-BOŠ1 mogu se naći na sledećim sajtovima:

POU1: Sajt ankete: http://profesionalnaorijentacija.org/anketa/01.php

login: anketa password: jmsd26kv

POU2: Sajt ankete: http://profesionalnaorijentacija.org/anketa/02.php

login: anketa password: smsd26kv

PO1: Sajt ankete: http://profesionalnaorijentacija.org/anketa/04.php

VE-MOŠ1: Sajt ankete: http://profesionalnaorijentacija.org/anketa/03.php

VE-BOŠ1: Sajt ankete: http://profesionalnaorijentacija.org/anketa/05.php

http://profesionalnaorijentacija.org/anketa/01.php





14

PRAĆENJE IMPLEMENTACIJE PROJEKTA U ŠKOLAMA

TOKOM 2011/2012. ŠKOLSKE GODINE

Podaci o implementaciji Projekta u školama prikupljani su elektronskim Upitnikom za

osnovne škole (PO1) i Upitnikom za realne susrete (RS-OŠ1).

Od ukupno 232 osnovne škole koje su implementirale Projekat tokom 2011/2012. školske

godine, na upitnik PO1 do kraja juna 2012. odgovorilo je njih 124 (53,4%). Od toga je bilo

24 MOŠ (88,9%), od kojih 13 (54,2%) iz prvog i 11 (45,8%) iz drugog kruga. Na ovaj upitnik

odgovorilo je i 100 BOŠ, od kojih 48 (48,0%) iz prvog i 52 (52,0%) iz drugog kruga. Osobe

koja su odgovorile na upitnik po zanimanju su najčešće pedagog (36,6%), zatim nastavnik

(26,8%) i psiholog (25,2%).

Detaljni rezultati dati su u Prilogu 3, uključujući spisak škola koje su odgovorile i detaljne

statističke nalaze. Ovde ćemo prikazati samo ključne nalaze.

Na upitnik RE-OŠ1 odgovorilo je 40 (17,2%) škola, od kojih 36 BOŠ (90,0%) i četiri MOŠ

(10,0%). Spisak škola koje su odgovorile na ovaj upitnik nalazi se u Prilogu 4.

Rezultati

Aktivnosti profesionalne orijentacije

U svim školama su barem dve osobe završile obuku za PO (petofazni model). U BOŠ su

prosečno tri osobe završile obuku, a u MOŠ prosečno šest osoba. Nema značajne razlike

između prvog i drugog kruga.

U skoro svim školama, osim u jednoj BOŠ iz prvog kruga, osnovan je tim za PO (99,2%).

Većina timova je osnovana u dva navrata, u prvom navratu u oktobru i novembru 2011.

(40,6%, prvi krug obuke), a u drugom u februaru i martu 2012. godine (49,6%, drugi krug

obuke).

Članovi tima za PO skoro uvek su bili nastavnici (98,4%), zatim pedagozi (75,0%) i

psiholozi (56,5%), a daleko ređe ostalo osoblje škole. Nije bilo značajne razlike između

15

prvog i drugog kruga, niti između MOŠ i BOŠ. Svi timovi su napravili svoj plan aktivnosti

za implementaciju PO.

Kada je reč o vršnjačkom timu za PO, on je osnovan u polovini škola (50,4%). Osnovan je

daleko češće u MOŠ (91,7%) nego u BOŠ (40,4%) (χ2

= 20.306, df = 1, p < 0.001). U prvom

krugu je vršnjački tim znatno češće osnovan (61,7%) nego u drugom krugu (39,7%), ali ova

razlika nije izrazita (χ2

= 5.941, df = 1, p < 0.05).

Skoro sve škole informisale su o Projektu nastavničko veće (100,0%), školski odbor

(99,2%), savet roditelja (98,4%), odeljenske zajednice osmog razreda (95,2%) i učenički

parlament (94,4%), nešto ređe odeljenske zajednice sedmog razreda (88,7%) i još ređe

lokalnu zajednicu (68,5%). Informisanje ostalih aktera uključivalo je medije (8,1%), roditelje

(4,8%), privredu (1,6%) i učenike (1,6%), i ređe je bilo prisutno kod BOŠ (18%) nego kod

MOŠ (29,2%). MOŠ su više sarađivale i sa lokalnom zajednicom (87,5%) u odnosu na BOŠ

(64,0%). Ipak, ove razlike su bile granično značajne (χ2

= 14.268, df = 8, p < 0.10). Kod ovog

indikatora nema značajne razlike između prvog i drugog kruga.

Interesantan je oblik u kome je program PO primenjen u školi. Uglavnom je primenjivano

nekoliko oblika simultano, prilagođeno mogućnostima škole i učenika. Najčešće je

primenjivan u okviru časova odeljenske zajednice (79,0%) i kao projekat (71,8%), zatim

integrisan u nastavne predmete / kroskurikularno (58,9%) i, ređe, u okviru slobodnih

aktivnosti učenika (37,9%). Najređe je primenjivan kao fakultativni nastavni predmet, u samo

8,1% slučajeva.

Između MOŠ i BOŠ ne pokazuje se značajna razlika u obliku primene programa, ali se ona

dobija između prvog i drugog kruga (χ2

= 15.480, df = 6, p < 0.05). Dok se u prvom krugu

program PO češće primenjivao kao projekat, u drugom krugu je češće bio integrisan u časove

odeljenske zajednice i nastavne predmete / kroskurikularno, kao i kroz slobodne aktivnosti

učenika.

Grupe učenika za obuku za PO najčešće su formirane od celog odeljenja (58,5%) i

zainteresovanih učenika u jednom razredu (50,4%). Nešto ređe su formirane od

zainteresovanih učenika u jednom odeljenju (38,0%), pri čemu su ovaj pristup MOŠ

primenjivale dva puta češće (62,5%) nego BOŠ (31,0%), mada je razlika bila granično

značajna (χ2

= 9.446, df = 4, p = 0.051). Nema značajne razlike između prvog i drugog kruga

na ovom pitanju.

16

Radionice za PO (petofazni model) održane su za učenike sedmog razreda u 78,9% škola,

od kojih znatno više u MOŠ (100,0%) nego u BOŠ (73,0%) (χ2

= 7.993, df = 1, p < 0.01).

Nema značajne razlike između prvog i drugog kruga.

Prosečno je održano M = 18,57 (SD = 9.33) radionica, pri čemu je broj radionica dosta

varirao između škola. U prvom krugu održan je znatno veći broj radionica (M = 21,26) nego

u drugom krugu (M = 16,00) (F = 8.181, p < 0.01). Nije bilo značajne razlike po tipu škole.

Prosečno je bilo M = 20,69 (SD = 14.58) učenika i M = 22,53 učenica (SD = 15.40) sedmog

razreda koji su učestvovali u obuci, dakle nešto više devojčica nego dečaka. Varijacija

između škola ovde je bila još izrazitija, što je delom odraz daleko većeg broja učenika koji su

bili uključeni u MOŠ nego u BOŠ (muški pol: F = 21.635, p < 0.001; ženski pol: F = 23.447,

p < 0.001). Tako izrazita razlika između MOŠ i BOŠ posledica je načina realizacije Projekta,

budući da je uslov da osnovna škola dobije status MOŠ bio da uključi najmanje 51% učenika

sedmog i osmog razreda u program. Visoka varijabilnost takođe je odraz različite veličine

MOŠ i BOŠ i odeljenja u njima. Nema značajne razlike između prvog i drugog kruga obuke.

Radionice za PO za učenike osmog razreda održane su u 90,2% škola, od čega u 100,0%

MOŠ i 87,0% BOŠ, razlika koja se nije pokazala značajnom. Znatno više radionica održano

je u prvom (98,4%) nego u drugom krugu (82,3%) (χ2

= 9.056, df = 1, p < 0.01).

Prosečno je održano M = 21,83 (SD = 13.03) radionica. Prosečno je M = 22,76 (SD = 15.38)

učenika i M = 25,64 učenica osmog razreda (SD = 15.86) učestvovalo u obuci, dakle ponovo

nešto više devojčica nego dečaka. Varijacija između škola i ovde je bila izrazita, delom zbog

većeg broja učenika koji su bili uključeni u MOŠ nego u BOŠ (muški pol: F = 13.699, p <

0.001; ženski pol: F = 23.592, p < 0.001), što je u skladu sa planom realizacije Projekta.

Visoka varijabilnost takođe je odraz različite veličine MOŠ i BOŠ i odeljenja u njima. Nema

značajne razlike između prvog i drugog kruga.

Više od polovine škola (57,7%) u obuku za PO uključivale su učenike iz osetljivih grupa

(57,7%), pri čemu su MOŠ to primenjivale znatno češće (83,3%) nego BOŠ (51,0%) (χ2

=

8.014, df = 1, p < 0.01). Nije bilo značajne razlike između prvog i drugog kruga obuke.

Na pitanje u upitniku o tome koje su grupe smatrane osetljivim, koje je bilo otvorenog tipa,

odgovorila je 61 škola. Interesantno je koje su grupe navedene kao osetljive i koliko škola je

uključivalo ove grupe (tabela 1). Najčešće su posredi bili Romi (55,7%), zatim socijalno

ugrožene osobe (24,6%) i osobe iz siromašnih porodica (16,4%) – što se može smatrati istom

kategorijom; potom osobe sa intelektualnim teškoćama / teškoćama u učenju (18,0%) i osobe

17

sa smetnjama u razvoju (8,2%) – što se takođe može smatrati istom kategorijom; zatim

učenici koji se obrazuju po IOP (16,4%). Interesantno je da su u dvema školama pod

osetljivom grupom navedena darovita deca!

Tabela 1. Učešće osetljivih grupa učenika u programu PO

Grupe učenika koje su naznačene kao osetljive N %

Nacionalne manjine (uglavnom Romi) 34 55.7

Socijalno ugrožene osobe 15 24.6

Deca sa intelektualnim teškoćama / teškoćama u učenju 11 18.0

Deca iz siromašnih porodica 10 16.4

Učenici koji se obrazuju po IPO 10 16.4

Deca sa poremećajima socijalizacije 6 9.8

Deca sa posebnim potrebama 5 8.2

Deca iz hraniteljskih porodica 5 8.2

Deca sa smetnjama u razvoju 5 8.2

Deca sa invaliditetom 3 4.9

Deca sa zdravstvenim problemima 3 4.9

Deca iz porodica sa samohranim roditeljem 2 3.3

Deca raseljenih lica 2 3.3

Darovite osobe 2 3.3

Ukupno 61 100.0

Radionice za PO održane su za roditelje učenika sedmog razreda u 30,9% škola, od kojih

znatno češće u MOŠ (70,8%) nego u BOŠ (21,0%) (χ2

= 22.278, df = 1, p < 0.001). Nema

značajne razlike između prvog i drugog kruga.

Prosečno je održana M = 1,68 (SD = 0.93) radionica, dakle najčešće jedna-dve radionice.

Nije bilo značajne razlike po tipu škole niti krugu obuke.

Prosečno je na ovim radionicama bilo M = 13,76 (SD = 19.34) očeva i očekivano više majki

– M = 20,92 (SD = 22.39). Varijacija između škola ovde je izrazita. Znatno veći broj roditelja

bio je uključen u MOŠ nego u BOŠ (muški pol: F = 7.295, p < 0.01; ženski pol: F = 5.875, p

< 0.05). Nije bilo značajne razlike po krugu obuke.

Za roditelje učenika osmog razreda radionice za PO (petofazni model) održane su u 42,3%

škola, dakle znatno više nego za roditelje učenika sedmog razreda. I ovde su znatno češće

održane u MOŠ (87,5%) nego u BOŠ (31,0%) (χ2

= 24.990, df = 1, p < 0.001). Češće su

održane u prvom (52,5%) nego u drugom krugu (32,3%) (χ2

= 5.142, df = 1, p < 0.05).

Prosečno je održana M = 1,98 (SD = 1.58) radionica sa roditeljima, dakle najčešće dve

radionice. Nije bilo značajne razlike između MOŠ i BOŠ niti između prvog i drugog kruga.

18

Prosečno je na ovim radionicama bilo M = 15,75 (SD = 21.29) očeva i očekivano više majki

– M = 22,52 (SD = 21.93). Varijacija između škola i ovde je bila izrazita. Nije bilo značajne

razlike između MOŠ i BOŠ niti između prvog i drugog kruga obuke.

Zanimljivo je koliko su često pojedini moduli primenjivani u školama. Najpopularniji je bio

modul „Samospoznaja“, koji je primenjen u svim školama. Modul „Informacije o zanimanju i

karijeri“ primenjen je u skoro svim školama (95,1%), nešto ređe „Putevi obrazovanja“

(86,2%) i „Realni susreti“ (85,4%), a najređe „Odluka“ (63,4%). MOŠ su češće primenjivale

navedene module (χ2

= 12.116, df = 1, p < 0.05). Nije bilo značajne razlike po krugu obuke.

Koliko su često ostale aktivnosti primenjivane u školama, vidimo u tabeli 2. Najzastupljenije

je bilo individualno savetovanje učenika (93,5%), zatim realni susreti – raspitivanje u

organizaciji/preduzeću/školi (78,0%), savetovanje roditelja (76,4%) i susreti sa ekspertima na

času (73,2%), dok su isprobavanje prakse u organizaciji/preduzeću/školi (36,6%) i sajam

zanimanja (28,5%) bili daleko ređe zastupljeni.

Tabela 2. Zastupljenost ostalih aktivnosti koje je organizovao tim za PO

Ostale aktivnosti koje je organizovao tim za PO N %

Individualno savetovanje učenika 115 93.5

Realni susreti – raspitivanje u

organizaciji/preduzeću/školi (OPŠ) 96 78.0

Savetovanje roditelja 94 76.4

Susreti sa ekspertima na času 90 73.2

Kreiranje promotivnih materijala o PO 75 61.0

Sajam obrazovanja i karijere 57 46.3

Realni susreti – isprobavanje prakse u OPŠ 45 36.6

Dan otvorenih vrata za PO 43 35.0

Sajam zanimanja 35 28.5

Ostalo 16 13.0

Ukupno 123 100.0

Pokazuje se značajna razlika između MOŠ i BOŠ (χ2

= 44.340, df = 10, p < 0.001). MOŠ su

sve ostale aktivnosti primenjivale češće od BOŠ, dok se najveća razlika između dva tipa

škole pokazuje u isprobavanju prakse u organizaciji/preduzeću/školi, koje je primenilo

70,8% MOŠ i samo 28,0% BOŠ; kao i sajmu zanimanja, koje je primenilo 45,8% MOŠ i

24,0% BOŠ. Nema značajne razlike između prvog i drugog kruga.

19

Realni susreti

Modul „Realni susreti“ primenilo je 85,4% škola. Raspitivanje u

organizaciji/preduzeću/školi (OPŠ) realizovano je u 78,0% škola, susreti sa ekspertima na

času u 73,2% njih, isprobavanje prakse u OPŠ u 36,6% škola i sajam zanimanja u 28,5%

škola.

Tabela 3. Detalji realizacije realnih susreta u 40 škola – upitnik RE-OŠ1

Događaj Broj

događaja

N

događa-

ja po

školi (N = 40)

Broj

učenika

po

događa-

ju

N

učenika

po

događa-

ju

7.

r.* %

8.

r.* %

M*

% Ž* %

M sati po

događa-

ju

Poseta

organizacijama

– raspitivanje

18 0.45 276 15.33 27.2 72.8 38.8 61.2 1.27

Poseta

preduzećima –

raspitivanje

28 0.70 555 19.82 24.1 75.9 47.6 52.4 1.91

Poseta školama

– raspitivanje 89 2.22 1470 16.52 9.2 90.8 50.2 49.8 0.85

Raspitivanje i

isprobavanje

prakse u

organizacijama

9 0.15 80 13.33 60.0 40.0 25.0 75.0 1.91

Raspitivanje i

isprobavanje

prakse u

preduzećima

13 0.32 140 10.77 52.9 47.1 45.7 54.3 1.92

Raspitivanje i

isprobavanje

prakse u

školama

3 0.08 50 16.7 36.0 64.0 46.6 53.4 0.82

Dan otvorenih

vrata 37 0.92 1587 42.89 7.8 92.2 48.4 51.4 /

Eksperti na

času 32 0.80 / / / / / / /

Sajam

obrazovanja 3 0.08 / / / / / / /

Ukupno 227 5.68 4163 / / / / / /

* 7. r. – sedmi razred, 8. r. – osmi razred; M – muški pol, Ž – ženski pol

Analiza upitnika RE-OŠ1 pokazuje detalje u realizaciji realnih susreta u školama (tabela 3).

Upitnik je usmeren pre svega na procenu poseta organizacijama/preduzećima/školama, mada

su ga mnoge škole koristile i kao instrument za praćenje svih drugih realnih susreta,

20

uključujući dan otvorenih vrata, posete eksperata času i sajam obrazovanja. Ipak, zbog ovog

usmerenja, smatramo validnijim podatke o posetama nego o drugim formama realnih susreta.

U 40 škola koje su odgovorile na upitnik, realizovano je 18 poseta organizacijama u kojima

su se učenici raspitivali (prosečno 0,45 po školi). U njima je učestvovalo 276 učenika,

prosečno 15,33 po poseti, koji su u poseti proveli prosečno 1,27 sati. Od toga su skoro tri puta

češće u posetu išli učenici osmog (72,8%) nego učenici sedmog razreda (27,2%) i češće

devojčice (61,2%) nego dečaci (38,8%).

Raspitivanje u preduzećima – bilo je češće – realizovano je u 28 preduzeća, što je prosečno

0,70 po školi. U njima je učestvovalo ukupno 555 učenika, prosečno 19,82 po poseti, koji su

u poseti proveli prosečno 1,91 sat. Od toga su tri puta češće u posetu išli učenici osmog

(75,9%) nego sedmog razreda (24,1%), pri čemu su devojčice (52,4%) i dečaci (47,6%) bili

relativno ujednačeni.

Posete drugim školama – raspitivanje (srednjim, višim i visokim) bile su najčešće i

realizovane su u 89 škola, prosečno 2,22 posete po školi. U njima je učestvovalo ukupno

1.470 učenika (prosečno 16,52 po poseti). Ovde su se učenici najkraće zadržavali – u poseti

su proveli prosečno 0,85 sati. Učenici osmog razreda učestvovali su u ovoj aktivnosti čak 10

puta više (90,8%) od učenika sedmog razreda (9,2%), dok su devojčice (49,8%) i dečaci

(50,2%) bili izjednačeni.

Kada je reč o isprobavanju prakse, u skoro svim slučajevima (izuzev jednog) poseta je

uključivala i raspitivanje i isprobavanje prakse. Ovde je uglavnom prosečno učešće učenika

po poseti bilo manje.

Raspitivanje i isprobavanje prakse u organizacijama realizovano je u šest organizacija

(prosečno 0,15 po školi) i uključivalo je 80 učenika (prosečno 13,33 po poseti), koji su u

poseti prosečno ostali 1,91 sat. Odnos učenika sedmog (60,0%) i učenika osmog razreda

(40,0%) ovde je u korist sedmog razreda, ali razlika nije izrazita. Interesantno je da su

devojčice bile tri puta zastupljenije (75,0%) nego dečaci (25,0%), što je verovatno posledica

manifestacije Girl’s Day, realizovane širom Srbije tokom aprila 2012. godine, koja je

omogućila uključivanje samo devojčica u isprobavanje prakse u organizacijama i

preduzećima.

Slična je situacija i kad je posredi raspitivanje i isprobavanje prakse u preduzećima, koje

je realizovano u 12 preduzeća, dok je samo isprobavanje prakse realizovano u jednom

preduzeću. Ukupno, isprobavanje prakse je realizovano u 13 preduzeća (prosečno 0,32 po

21

školi) i uključivalo je 140 učenika, prosečno 10,77 po poseti. Učenici su u poseti prosečno

ostali 1,92 sata. Odnos učenika sedmog (52,9%) i osmog razreda (47,1%) ovde je

najujednačeniji. Devojčice (54,3%) i dečaci (45,7%) bili su relativno izjednačeni.

Poseta koja je uključivala i raspitivanje i isprobavanje prakse realizovana je i u tri srednje

škole. Isprobavanje prakse je bilo moguće jer su ove škole u svoj nastavni program

uključivale i praktičan rad, pa su učenici koji su bili u poseti mogli u tome da se isprobaju. U

posetama je učestvovalo 50 učenika, prosečno 16,7 po poseti, koji su ostali u poseti prosečno

0,82 sata. Njih 46,6% je bilo muškog a 53,4% ženskog pola, ponovo znatno manje iz sedmog

(36,0%) nego iz osmog (64,0%) razreda.

Dan otvorenih vrata na kojem su predstavljene srednje škole realizovan je 37 puta, prosečno

0,92 po školi. U njemu je učestvovalo 1.587 učenika, prosečno 42,89 po prezentaciji, tako da

je ovaj vid realnih susreta dobio najviše poseta, što je i bilo očekivano zbog pristupačnosti

ovakvog načina rada za učenike. Pokazalo se da je izuzetno retko učešće učenika sedmog

razreda – samo 7,8%, što je skoro 12 puta manje nego učešće učenika osmog razreda! Dečaci

(48,5%) i devojčice (51,5%) bili su relativno ravnomerno uključeni.

Škole su uključile 32 eksperta u program PO, što je prosečno 0,80 po školi. Mnoge škole

nisu navele koliko je učenika prisustvovalo ovoj prezentaciji, tako da ne možemo proceniti

njihovu brojnost. Mišljenja smo da je uključivanje eksperata bilo češće nego što je ovde

prikazano, jer nisu sve škole smatrale da odgovori na upitnik o realnim susretima fokusiran

na posete drugim OPŠ treba da uključe i posete eksperata školi. Smatramo da su iz istog

razloga navedena samo tri sajma obrazovanja, pri čemu nije navedeno koliko je učenika u

njima učestvovalo.

Četrdeset škola koje su poslale odgovore na upitnik su tokom 2011/2012. školske godine

realizovale ukupno 227 događaja u okviru realnih susreta, što je 5,68 po školi, čime je

obuhvaćeno najmanje 4.163 učenika, prosečno 104,08 po školi. Posećeno je ukupno 160

institucija, od toga 68 organizacija i preduzeća i 92 srednje škole, što je prosečno četiri posete

po školi. Od toga, učenici su i isprobavali praksu u 22 OPŠ (13,8%), od čega u 19

organizacija i preduzeća (27,9% od ukupnog broja poseta ovim institucijama) i tri škole

(3,3% poseta školama), što je prosečno 0,55 poseta po školi.

Za projektne ciljeve posebno je važno kako je realizovano isprobavanje prakse, na šta se

odnosi indikator 3 ispunjenosti projektnih ciljeva školske komponente, koji glasi: „U

22

najmanje 10 škola, jednonedeljno isprobavanje prakse u kompanijama testirano je u saradnji

sa lokalnim preduzećima kao deo profesionalne orijentacije (realni susreti).“

Podaci sa upitnika RS-OŠ1 pokazuju da je osam škola organizovalo između pet i sedam

poseta organizacijama/preduzećima/školama koje su uključivale raspitivanje i/ili

isprobavanje prakse.

Saradnja i promocija

Odgovori na upitniku PO1 pokazuju da je tim za PO u skoro svim školama sarađivao sa

drugim telima i učestvovao u projektima u školi. Saradnja je bila nešto izrazitija kod MOŠ

nego kod BOŠ (χ2

= 17.550, df = 8, p < 0.05), najviše zahvaljujući tome što su MOŠ više bile

uključene u druge programe i projekte u školi, što je očekivano, jer je jedan od kriterijuma

selekcije za MOŠ bila realizacija drugih projekata i programa u školi. Nije bilo značajne

razlike po krugu obuke. Drugi programi u školi najčešće su bili DILS / Inkluzivno

obrazovanje (34,3% od pomenutih projekata) i Škola bez nasilja (25,7% od pomenutih

projekata). Ostali projekti su bili slabije zastupljeni.

U skoro svim školama učenici su se interesovali za edukacije iz PO, dok se u 70,2% škola

za njih interesuju nastavnici. Nema značajnih razlika po tipu škole ili krugu obuke.

Nastavnici pozivaju tim za PO da se aktivira u vezi s pojedinim pitanjima u 44,4% škola,

pri čemu više u MOŠ (50,8%) nego u BOŠ (37,7%) (χ2

= 3.970, df = 1, p < 0.05). Nema

značajne razlike po krugu obuke.

Tabela 4. Saradnja tima za PO sa lokalnom zajednicom

Tim za PO sarađuje u lokalnoj zajednici sa: N Procenat

Drugim srednjim školama 107 87.0

Bazičnim osnovnim školama 93 75.6

Ustanovama 90 73.2

Nacionalnom službom za zapošljavanje 88 71.5

Regionalnim centrom za profesionalni razvoj

zaposlenih u obrazovanju 83 67.5

Preduzećima 74 60.2

Mentorskim osnovnim školama 67 54.5

Medijima 63 51.2

Drugim osnovnim školama 62 50.4

Lokalnom samoupravom 62 50.4

Kancelarijom za mlade 42 34.1

Nevladinim organizacijama 22 17.9

23

Ukupno 123 100.0

Tim za PO sarađuje u lokalnoj zajednici sa nekoliko ustanova (tabela 4), najčešće sa

srednjim školama, BOŠ, ustanovama i Nacionalnom službom za zapošljavanje, zatim sa

Regionalnim centrom za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju i preduzećima.

Međutim, saradnja sa MOŠ je prisutna kod tek polovine škola (54,5%). Pokazuje se izrazita

razlika između MOŠ i BOŠ u pravcu češće saradnje MOŠ sa svim navedenim institucijama

(χ2

= 63.964, df = 12, p < 0.001), a posebno sa medijima, lokalnom samoupravom,

nacionalnom službom za zapošljavanje, Regionalnim centrom za profesionalni razvoj

zaposlenih u obrazovanju i drugim MOŠ. Nema značajne razlike između prvog i drugog

kruga.

Velika većina škola promoviše svoje aktivnosti putem prezentacija nastavničkom veću,

prezentacija u razredima i prezentacija na roditeljskim sastancima. Prezentacije školskom

odboru, liflete, postere i zidne novine koristi još oko dve trećine škola. Akcije u zajednici,

javni nastupi i nastupi pred celom školom koriste se najređe, tek kod oko jedne četvrtine do

jedne petine škola. Sve aktivnosti promocije znatno se češće realizuju u MOŠ nego u BOŠ (χ2

= 70.423, df = 12, p < 0.001). Najveće razlike se pokazuju u akcijama u zajednici i nastupima

pred celom školom, koje je primenilo skoro polovina MOŠ. Nema značajne razlike po krugu

obuke.

U skoro svim školama aktivnosti tima za PO deo su Godišnjeg plana rada škole (98,4%). U

više od polovine škola aktivnosti tima za PO predstavljaju sastavni deo Razvojnog plana

škole (57,3%), pri čemu nešto češće u MOŠ nego u BOŠ (χ2 = 3.828, df = 1, p < 0.05). Nema

značajne razlike po krugu obuke.

U većini škola se pravdaju odsustva sa nastave zbog aktivnosti tima za PO (83,1%) i

rukovodstvo, tj. uprava škole traži izveštaje o aktivnostima tima za PO (75,8%). Nema

razlike po tipu škole ili krugu obuke.

U skoro polovini škola aktivnosti tima za PO deo su samovrednovanja i vrednovanja rada

škole (47,6%), od toga najčešće u oblasti podrške učenicima (87,9%), znatno ređe u oblasti

nastave i učenja (13,8%), još ređe u oblasti etosa (8,6%), resursa (5,2%) i profesionalne

orijentacije (5,2%). Nema razlike po tipu škole niti krugu obuke.

S druge strane, samo u devet (7,3%) škola aktivnosti tima za PO deo su eksternog

vrednovanja rada škole, pri čemu u MOŠ taj procenat dostiže 20,8%, što je znatno više od

BOŠ (χ2

= 8.148, df = 1, p < 0.01). Nema razlike po krugu obuke. Oblast eksternog

24

vrednovanja je u tri škole od devet škola koje su odgovorile pozitivno na ovo pitanje –

profesionalna orijentacija, u po dve škole – školski i godišnji program rada, nivo postignuća

na završnom ispitu i praćenje rada nastavnika, a u po jednoj školi – podrška učenicima i

saradnja sa lokalnom zajednicom.

Sredstva i nagrađivanje

Oko polovine škola ima kutak za PO koji služi samo toj nameni (51,6%), od toga tri

četvrtine MOŠ (75,0%) i manje od pola BOŠ (46,0%), što je značajna razlika (χ2

= 6.518, df

= 1, p < 0.05). Nema razlike po krugu obuke.

Škola obezbeđuje sredstva za realizaciju obuke za PO u 55,6% škola, sredstva za

promociju PO u 49,2% škola, a posebnu nadoknadu za članove tima za PO u samo 3,2%

škola. Nema razlike po tipu škole ili krugu obuke.

Sredstva za učešće tima za PO na manifestacijama obezbeđuje 17,7% MOŠ (37,5%),

znatno više nego BOŠ (13,0%) (χ2

= 7.961, df = 1, p < 0.01). Nema razlike po krugu obuke.

Većina škola nagrađuje angažovanje učenika, najčešće javnim pohvalama (83,9%) i

uključivanjem u neke aktivnosti (72,6%), daleko ređe zahvalnicama (11,3%). Samo jedna

škola je dala materijalnu nagradu učenicima za ovo angažovanje. Nema značajnih razlika po

tipu škole niti krugu obuke.

Obuka iz profesionalne orijentacije kao fakultativni nastavni predmet

Da bi program profesionalne orijentacije trebalo da bude fakultativni nastavni predmet

smatra velika većina (88,6%) škola. Nema značajnih razlika po tipu škole niti krugu obuke.

Izazovi u realizaciji programa profesionalne orijentacije

Interesantni su odgovori na otvorena pitanja u upitniku PO1, koja su se odnosila na izazove,

uspehe i održivost Projekta.

Kao najveće izazove u realizaciji programa PO škole su najčešće navele uklapanje PO u

školski plan i program i vremensko opterećenje (32,8%), kratak period za realizaciju

programa (24,6%), organizaciju realnih susreta (23,8%). Nešto ređe navode kao izazov

motivaciju učenika (17,2%) i slabu podršku od strane kolektiva ili rukovodstva (16,4%).

25

Postoji slaba ali značajna razlika između MOŠ i BOŠ (χ2

= 26.783, df = 15, p < 0.05).

Najizrazitije razlike su u tome da MOŠ češće vide kao izazov organizaciju realnih susreta,

motivaciju roditelja i motivaciju kolektiva ili rukovodstva škole, dok BOŠ češće smatraju kao

izazove kratak period za realizaciju programa i uklapanje PO u školski plan i program, tj.

vremensko opterećenje. Pokazuju se znatne razlike između prvog i drugog kruga (χ2

=

30.458, df = 15, p < 0.01). Škole iz prvog kruga češće smatraju za izazov uklapanje PO u

školski plan i program, tj. vremensko opterećenje, organizaciju realnih susreta i pronalaženje

mesta za održavanje radionica. S druge strane, školama iz drugog kruga su češće izazovi:

kratak period za realizaciju programa, motivacija roditelja i pomoć deci u vezi sa donošenjem

odluke o pravom zanimanju.

Uspesi programa profesionalne orijentacije

Kao najveće uspehe ovog programa škole najčešće navode podršku učenicima u

donošenju odluke i upoznavanju sa sopstvenim talentima (43,0%) i motivisanost, tj.

zainteresovanost učenika (34,7%), zatim realizaciju realnih susreta (20,7%), povezivanje sa

roditeljima i njihovo zadovoljstvo (20,7%), motivaciju i uključivanje nastavnika i

rukovodstva (15,7%) i zadovoljstvo učenika (13,2%). Pokazuje se značajna razlika između

MOŠ i BOŠ (χ2

= 35.109, df = 18, p < 0.001), koja se najviše ogleda u tome da MOŠ češće

vidi kao uspeh motivisanost, zainteresovanost i zadovoljstvo učenika, nastavnika i

rukovodstva, realizaciju realnih susreta, saradnju sa istaknutim pojedincima, institucijama i

drugim školama i realizaciju projekta uprkos drugim obavezama i nedostatku vremena. BOŠ

češće vidi kao uspeh podršku učenicima u donošenju odluke i upoznavanju sa sopstvenim

talentima i edukaciju velikog broja učenika. Nema značajnih razlika po krugu obuke.

Sugestije za unapređenje i održivost programa profesionalne orijentacije

Daleko najčešća sugestija za održivost ovog programa bila je da se on uvede kao izborni, tj.

fakultativni predmet, za šta se zalaže više od jedne trećine škola (37,1%). Time bi se

uskladile potrebe Projekta i obaveze učenika i nastavnika i održao program koji je velika

pomoć učenicima u donošenju odluke, smatraju škole. Ostale česte sugestije su:

obezbeđivanje sredstava i materijala za rad, tj. veća finansijska podrška (14,5%), novčana

stimulacija tima za realizaciju PO (13,7%), bolje usklađivanje sa redovnom nastavom /

uklapanje u postojeći fond časova (10,5%) i uključivanje što više nastavnika u program

26

obuke, tj. kontinuirani rad svih zaposlenih (8,9%). Nema značajnih razlika po tipu škole niti

krugu obuke.

Diskusija

Upitnicima PO1 i RE-OŠ1 prikupljeni su brojni podaci o implementaciji Projekta, koji daju

jasniju sliku o aktivnostima i akterima implementacije.

Pokazalo se da se profesionalna orijentacija uči u skladu sa petofaznim modelom za učenike

sedmog razreda osnovne škole u 78,9% škola, a za učenike osmog razreda u 90,2% škola

koje su odgovorile na upitnik PO1. Ispunjen je opšti projektni indikator 1, koji glasi: U

najmanje 75% škola profesionalna orijentacija se uči u skladu sa petofaznim modelom za

učenike završnih razreda osnovne škole.

Analiza implementacije po modulima pokazuje da su svi moduli primenjivani u velikoj većini

škola, sa izuzetkom modula „Odluka“, koji je primenjen u tek oko dve trećine škola.

I drugi pokazatelji implementacije pokazuju visoku realizaciju Projekta. Tim za PO je

osnovan u 99,2% škola, a vršnjački tim, koji je bio opcioni, u polovini škola. Skoro sve škole

informisale su ključna tela u školi o Projektu i sa njima sarađivale tokom njegove

implementacije, uključile aktivnosti tima za PO u Godišnji plan rada škole. U skoro svim

školama su se učenici interesovali za edukacije iz PO i realizovalo se individualno

savetovanje učenika. Velika većina škola promovišu svoje aktivnosti, u realizaciji Projekta

sarađuju sa ustanovama u lokalnoj zajednici, pravdaju odsustva sa nastave zbog aktivnosti

tima za PO i nagrađuju angažovanje učenika. Velika većina škola smatra da bi program PO

trebalo da bude fakultativni nastavni predmet.

Analiza koja sledi pokazuje oblasti u kojima postoji potreba za daljim razvojem Projekta.

Prosečan broj učenika sedmog i osmog razreda koji su učestvovali u obuci odgovara

uobičajenoj veličini dva odeljenja (dva puta po 20–26 učenika), dakle nisu uključeni svi

učenici sedmog i osmog razreda. Moguće je da ovaj broj dece odražava realno stanje njihove

potrebe za profesionalnom orijentacijom, ali verovatnije je da je uključivanje broja dece koji

odgovara prosečnoj veličini dva odeljenja bilo najprigodnije za držanje nastave, što sugeriše i

podatak da je najpopularniji način formiranja grupe dece za obuku iz PO bio uključivanje

celog odeljenja.

27

Radionice za roditelje učenika sedmog razreda realizovane su u samo 30,9% škola, a za

roditelje učenika osmog razreda u nešto više – 42,3% škola.

Osetljive grupe dece uključene su u oko 57,7% škola, i to najčešće Romi, socijalno ugroženi

i deca sa kognitivnim teškoćama u savladavanju gradiva.

Modul programa „Realni susreti“, koji je najveća novina programa u odnosu na sistem

obrazovanja u Srbiji, primenjuje se u velikoj većini škola – u čak 85,4% njih. Od formi

realnih susreta koje se preporučuju, raspitivanje u organizaciji/preduzeću/školi (OPŠ)

primenjuje se u 78,0% škola, dok su ostale forme realnih susreta daleko manje prisutne.

Sajam obrazovanja i karijere, sajam zanimanja, isprobavanje prakse u OPŠ i dan otvorenih

vrata za PO primenjuje od jedne četvrtine do manje od polovine škola. Mnoge škole su

učinile napor za uključivanje učenika i škole u zajednicu u okviru profesionalne orijentacije,

bilo tako što su vodile učenike u institucije ili na manifestacije u vezi sa PO, bilo tako što su

dovodile druge organizacije i pojedince u školu, postajući na taj način aktivni akteri zajednice

u promociji i realizaciji profesionalne orijentacije učenika. Očekivano je da će saradnja sa

drugim školama biti najintenzivnija, što se i desilo. Pokazalo se da škole često uključuju i

organizacije i preduzeća. Rezultati na upitniku RE-OŠ1 pokazuju da je u više od četvrtine

organizacija i preduzeća s kojima je realizovana saradnja realizovano i isprobavanje prakse.

Ovaj nalaz ohrabruje i pokazuje da je otvaranje škole ka zajednici moguć i potreban za dalji

razvoj savremenog školskog sistema. U osam škola bilo je organizovano od pet do sedam

poseta organizacijama, preduzećima i/ili školama koje su uključivale raspitivanje i/ili

isprobavanje prakse. Kako mnoge škole nisu odgovorile na Upitnik o realnim susretima,

moguće je da još neka škola ispunjava kriterijum, ali to nije dokumentovano zapisom koji je

ušao u ovu analizu.

Indikator 3 školske komponente Projekta odnosi se na isprobavanje prakse.

Indikator 3 školske komponente glasi: U najmanje 10 škola, jednonedeljno isprobavanje

prakse u kompanijama testirano je u saradnji sa lokalnim preduzećima kao deo profesionalne

orijentacije (realni susreti). Tokom 2011/2012. školske godine u osam škola bilo je

organizovano od pet do sedam poseta organizacijama, preduzećima i/ili školama koje su

uključivale raspitivanje i/ili isprobavanje prakse. Kako Projekat traje još jednu školsku

godinu, a saradnja sa mnogim preduzećima i ustanovama je uspostavljena, ovaj indikator će

verovatno biti ispunjen u sledećoj školskoj godini.

28

Pokazuje se razlika u uključivanju učenika sedmog i osmog razreda u program. Učenici

osmog razreda češće su uključeni u program u školama, za njih se realizuje više radionica

nego za učenike sedmog razreda i više su uključeni u realne susrete. Učenici sedmog razreda

donekle su zapostavljeni u ovim aktivnostima, ali i sami pokazuju manje interesovanja (dan

otvorenih vrata posećivali su daleko manje od učenika osmog razreda).

U celokupnom programu se pokazuje da su devojčice više uključene u program od dečaka i u

sedmom i u osmom razredu, kako u program u razredu, tako i u realnim susretima.

Sredstva koja škola izdvaja ređe su obezbeđena. Oko polovine škola obezbeđuje sredstva za

realizaciju obuke za PO i sredstva za promociju PO i ima kutak za PO koji služi samo toj

nameni, dok daleko manje škola (17,7%) obezbeđuje sredstva za učešće tima za PO na

manifestacijama. Posebna nadoknada za članove tima za PO je izuzetak, a ne pravilo.

Saradnja u zajednici najčešće je bila realizovana sa drugim srednjim školama, a bila je česta

i sa BOŠ, drugim ustanovama i Nacionalnom službom za zapošljavanje. Međutim, saradnja

sa preduzećima, MOŠ, medijima, lokalnom samoupravom, drugim osnovnim školama,

kancelarijom za mlade i sektorom NVO, mada većinom prisutna, nije na projektovanom

nivou, što ukazuje na potrebu za daljim razvojem umrežavanja. Posebno je indikativno što je

saradnja sa MOŠ prisutna kod tek polovine škola.

U oko polovini uključenih škola program je deo Razvojnog plana škole, a aktivnosti tima za

PO deo su samovrednovanja i vrednovanja rada škole, dok su aktivnosti tima za PO deo

eksternog vrednovanja rada škole u samo 7,3%. Podaci ukazuju na potrebu za daljim

razvojem u navedenim oblastima, koje su ključne za održivost Projekta.

Izazovi koje su škole najčešće navodile – uklapanje PO u školski plan i program, kratak

period za realizaciju programa i organizaciju realnih susreta – očekivani su u odnosu na

sadržaj programa i način njegove implementacije.

Najčešći uspesi koje su škole navodile bili su motivisanost i zadovoljstvo programom

učenika, roditelja, nastavnika i rukovodstva, realizacija realnih susreta i povezivanje sa

roditeljima, što ponovo pokazuje da Projekat izlazi u susret potrebama korisnika i da je dobro

prihvaćen u školama.

Najčešća sugestija za održivost programa PO jeste da se on uvede kao izborni, tj. fakultativni

predmet, za šta se zalaže više od jedne trećine škola, daje smernice za način na koji bi se

prevazišli izazovi Projekta i realizovale ostale sugestije za održivost – veća finansijska

podrška, novčana stimulacija tima za realizaciju PO, bolje usklađivanje sa redovnom

29

nastavom / uklapanje u postojeći fond časova. Drugi modus bio bi uključivanje što više

nastavnika u program obuke, tj. kontinuirani rad svih zaposlenih, što predlaže manje od jedne

desetine škola.

Poređenje BOŠ i MOŠ pokazuje da su MOŠ u mnogim aktivnostima pokazale bolje

rezultate od BOŠ, što svedoči o razvoju Projekta u skladu sa projektnim planom po kome

MOŠ treba da zauzmu mesto lidera u regionalnom razvoju programa PO. MOŠ su znatno

češće od BOŠ:

osnovale vršnjački tim za PO,

informisale o Projektu ostale aktere, sarađivale sa drugim telima i učestvovale u

drugim projektima u školi, tim za PO su češće nastavnici pozivali da se aktivira u vezi

s nekim pitanjima,

realizovale radionice za učenike sedmog razreda, primenjivale sve module,

realizovale isprobavanje prakse i vodile učenike na sajam zanimanja, realizovale

radionice za roditelje oba završna razreda, uključivale učenike iz osetljivih grupa,

uključile veći broj učenika oba razreda u Projekat i realizovale veći broj radionica za

učenike osmog razreda,

sarađivale sa lokalnom zajednicom, realizovale aktivnosti promocije u zajednici i

nastupe pred celom školom;

uključile program PO u Razvojni plan škole i eksterno vrednovanje rada škole,

organizovale kutak za PO koji služi samo toj nameni i obezbedile sredstva za učešće

tima za PO na manifestacijama.

Postoje razlike između MOŠ i BOŠ i u načinu na koji vide izazove i uspehe programa.

Izazovi su za MOŠ fokusirani na suštinska pitanja u vezi sa unapređenjem Projekta –

organizaciju realnih susreta, motivaciju roditelja, kolektiva i rukovodstva škole, dok se BOŠ

više bave time kako uklopiti Projekat u postojeće obaveze. Ova razlika je posebno

interesantna kada se ima u vidu da je opterećenje MOŠ u realizaciji Projekta bilo znatno veće

nego BOŠ. Kad je reč o uspehu, MOŠ najviše ističu pozitivne reakcije učenika i povezivanje

sa lokalnom zajednicom, uključujući i realne susrete, dok BOŠ više naglašavaju postizanje

ciljeva Projekta kod učenika. Razlika u komentarima ukazuje na metapoziciju MOŠ u odnosu

na BOŠ i pokazuje da su one spremne da preuzmu vodeću ulogu o oblasti PO u regionu.

30

Poređenje rezultata škola iz prvog i drugog kruga obuke je posebno interesantno, jer

pokazuje kako program zavisi od dužine trajanja implementacije i vremena predviđenog za

nju. Kratko vreme implementacije odrazilo se na oblik u kome je program PO primenjen u

školama iz drugog kruga, u kojima je znatno češće integrisan u ČOS i nastavne predmete /

kroskurikularno i primenjivan kao slobodne aktivnosti učenika, dok su škole iz prvog kruga

znatno češće primenjivale program kao projekat. Takođe, radionice za učenike osmog razreda

i njihove roditelje znatno su ređe realizovane i znatno manje radionica za učenike oba razreda

je primenjeno u drugom nego u prvom krugu. U drugom krugu, najveći izazov svakako je bio

kratak period za realizaciju programa, motivacija roditelja i pomoć deci u donošenju odluke o

pravom zanimanju, dok škole iz prvog kruga navode kao izazove uklapanje PO u školski plan

i program, tj. vremensko opterećenje, organizaciju realnih susreta i pronalaženje mesta za

održavanje radionica.

31

RAZVIJANJE PARTNERSTVA IZMEĐU ŠKOLA I

VRŠNJAČKA EVALUACIJA

Podaci o razvijanju partnerstva između škola i vršnjačkoj evaluaciji prikupljani su putem dva

upitnika. Elektronski upitnik VE-MOŠ1 – vršnjačka evaluacija za mentorske osnovne škole

popunjavale su MOŠ, dok su elektronski upitnik VE-BOŠ1 – vršnjačka evaluacija za bazične

osnovne škole popunjavale BOŠ. Odvojeni upitnici za dva tipa škola bili su potrebni zbog

različitih uloga koje oni imaju u razvijanju partnerstva i umrežavanju. Mentorske škole imaju

poseban zadatak razvijanja mentorskih aktivnosti i naglašenu ulogu u umrežavanju, što nije

bio slučaj sa BOŠ. Od ukupno 27 MOŠ, na upitnik je odgovorilo njih 21 (77,7%). Od ukupno

205 BOŠ, na upitnik je odgovorilo njih 109 (53,2%).

Kao i za prethodne nalaze, detaljni rezultati analize odgovora u upitniku dati su u prilozima 5

(upitnik za BOŠ) i 6 (upitnik za MOŠ). Ovde ćemo prikazati samo ključne nalaze.

Razvijanje partnerstva, umrežavanje i vršnjačka evaluacija – BOŠ

Na upitnik je do kraja juna 2012. godine odgovorilo 51 BOŠ (46,8%) iz prvog i 58 BOŠ

(53,2%) iz drugog kruga. Rezultati su prikazani po kategorijama upitnika.

Razvijanje partnerstva

Najčešće aktivnosti u okviru programa PO koje je tim za PO u BOŠ realizovao u

partnerskoj saradnji sa drugim školama bile su: savetovanje učenika o pitanjima PO

(96,3%), realizacija programa obuke učenika za PO (92,7%), organizacija realnih

susreta – raspitivanje (88,2%) i realizacija promotivnih aktivnosti za PO (80,4%).

Oko polovine BOŠ sarađivalo je sa drugim školama u održavanju sajmova

obrazovanja i karijere/zanimanja i organizaciji realnih susreta – isprobavanje.

Najređe su sarađivale u realizaciji dana otvorenih vrata za PO (31,4%).

32

Umrežavanje u partnerstvu

Tim za PO u BOŠ najčešće je razvijao saradnju u partnerstvu sa drugim školama sa

GIZ BOSS-om (82,4%), Nacionalnom službom za zapošljavanje (70,6%),

Regionalnim centrom za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju (68,6%) i

ključnim osobama i organizacijama u lokalnoj zajednici (60,8%).

Znatno ređe je sarađivao u partnerstvu sa Školskom upravom Ministarstva prosvete i

nauke (47,1%) i sa kancelarijom za mlade (25,5%).

Vršnjačka evaluacija

Od 109 BOŠ, njih 26 (23,9%) odgovorilo je pozitivno na pitanje: „Da li imate osnovnu školu

(OŠ) sa kojom ste posebno uspešno razvijali partnerstvo u programu PO?“ (tabela 5).

Procenjena je 21 škola, od kojih 16 BOŠ (76,2% od ukupnog broja procenjenih škola, 7,8%

od ukupnog broja BOŠ) i pet MOŠ (23,8% od ukupnog broja procenjenih škola, 18,5% od

ukupnog broja MOŠ) (vidi: Prilog 5, pitanje II).

Tabela 5. Rezultati vršnjačke evaluacije od strane BOŠ i MOŠ za pozitivne odgovore*

Procenite navedene aspekte programa profesionalne orijentacije

u ovoj partnerskoj mentorskoj školi:

BOŠ Odgovori 3, 4 i 5*

MOŠ Odgovori

3, 4 i 5

N % N %

Kreativnost tima za PO u nalaženju načina da realizuje program PO 25 92.6 11 78.6

Kvalitet promocije PO u školi 25 92.6 12 85.7

Povezivanje sa drugim organizacijama/preduzećima/školama u zajednici 24 88.9 11 78.6

Kvalitet realizacije petofaznog programa obuke za PO za učenike 23 85.2 12 85.7

Podsticanje odgovornosti kod učenika pri donošenju važnih odluka 23 85.2 11 78.6

Podsticanje aktivnog učešća učenika u radionicama za PO 23 85.2 12 85.7

Kvalitet savetovanja učenika o pitanjima PO 23 85.2 11 78.6

Saradnja s mentorima / mentorskim timom 23 85.2 12 85.7

Partnerske aktivnosti sa drugim školama u programu PO 24 88.9 10 71.4

Saradnja tima za PO sa rukovodstvom njihove škole 22 81.5 12 85.7

Saradnja sa roditeljima u programu PO 24 88.9 10 71.4

Razvijanje sistematskog pristupa izboru škole i zanimanja kod učenika 22 81.5 12 85.7

Uključivanje PO u školske pravilnike i školska dokumenta 20 74.1 12 85.7

Primena svih modula petofaznog programa obuke za PO 20 74.1 12 85.7

Saradnja tima za PO sa drugim telima i projektima u njihovoj školi 21 77.8 9 64.3

Ukupno N 26 14

* Odgovori „dobar“, „vrlo dobar“ i „odličan“

Vršnjačka evaluacija je pokazala:

33

za 23 škole (85,2%) procenjeno je da imaju najmanje dobar kvalitet realizacije

petofaznog programa obuke za PO za učenike, podsticanja aktivnog učešća učenika

u radionicama za PO i njihove odgovornosti pri donošenju važnih odluka, savetovanja

učenika o pitanjima PO i saradnje s mentorima / mentorskim timom;

za 25 OŠ (92,6%) procenjeno je da imaju najmanje dobar kvalitet promocije PO u

školi i kreativnosti tima za PO u nalaženju načina da realizuje program PO;

za 24 škole (88,9%) procenjeno je da imaju najmanje dobar kvalitet saradnje sa

drugim organizacijama/preduzećima/školama u zajednici, s drugim školama u

programu PO i sa roditeljima;

za 22 škole (81,5%) procenjeno je da imaju najmanje dobar kvalitet razvijanja kod

učenika sistematskog pristupa izboru škole i zanimanja, saradnje tima za PO sa

rukovodstvom njihove škole i sa drugim telima i učešće u projektima u njihovoj školi;

najređe su pozitivno procenjene aktivnosti: saradnje tima za PO sa drugim telima i

učešće u projektima u njihovoj školi (77,8%), primene svih modula petofaznog

programa obuke za PO (74,1%) i uključivanja PO u školske pravilnike i školska

dokumenta (74,1%).

Značajne razlike između prvog i drugog kruga pokazale su se na četiri stavke:

značajno viši rezultati u prvom krugu pokazali su se na tri stavke: „Saradnja tima za

PO sa drugim telima i projektima u njihovoj školi“ (F = 14.516, p < 0.001), „Primena

svih modula petofaznog programa obuke za PO“ (F = 8.878, p < 0.01) i „Razvijanje

sistematskog pristupa izboru škole i zanimanja kod učenika“ (F = 8.124, p < 0.01);

na jednoj stavci pokazale su se više vrednosti u drugom krugu: „Saradnja tima za PO

sa rukovodstvom njihove škole“ (F = 85.258, p < 0.05).

Otvorena pitanja

Otvorena pitanja na ovom upitniku odnosila su se na najveće izazove i dobiti u realizaciji

partnerstva i sugestije za unapređenje partnerstva.

Najveći izazovi u realizaciji partnerstva

Najčešće je navođen nedostatak vremena za saradnju usled preopterećenosti drugim

obavezama (31,3%).

34

Znatno ređe je navođeno postizanje dogovora i saradnje, razmene ideja i iskustava

između škola i organizacija susreta / zajedničkih aktivnosti (8,0%), kao i teritorijalna

udaljenost partnerske škole (7,1%).

Nema značajnih razlika između prvog i drugog kruga obuke.

Najveće dobiti u realizaciji partnerstva

Najčešće je navođena razmena iskustava, ideja i materijala i unapređivanje rada

(51,8%).

Znatno ređe je navođena međusobna podrška (11,6%), povećana svest učenika o

svojim sposobnostima i profesionalnim mogućnostima (7,1%) i olakšana realizacija

aktivnosti putem zajedničkog zalaganja (6,3%).

Da nema dobiti smatralo je šest škola (5,4%), tri iz prvog i tri iz drugog kruga.

Nisu se pokazale značajne razlike između prvog i drugog kruga.

Sugestije za unapređenje i održivost partnerstva sa drugim školama

Barem jednu sugestiju dalo je 67,9% (N = 76) škola.

Najčešće sugestije su bile: veći broj susreta, zajedničke aktivnosti, kvalitetnija

razmena (22,3%).

Često je sugerisano i omogućavanje više vremena za realizaciju Projekta, kako bi se

moglo posvetiti i saradnji, tj. počinjanje Projekta na početku školske godine (13,4%),

bolje umrežavanje vršnjačkih timova (9,8%) i definisanje partnerskih odnosa pre

početka školske godine, pre izrade plana (8,9%).


Razvijanje mentorstva, umrežavanje i vršnjačka evaluacija – MOŠ

Na upitnik je do kraja juna 2012. godine odgovorilo 11 MOŠ iz prvog i 10 MOŠ iz drugog

kruga.

35

Razvijanje mentorstva

Najčešće mentorske aktivnosti MOŠ bile su: podrška drugim školama u realizaciji

programa obuke učenika za PO (81,0%), organizacija i održavanje mentorskih

sastanaka za PO (81,0%) i podrška drugim školama u organizaciji realnih susreta –

raspitivanje (66,7%).

Oko polovine MOŠ pružale su podršku drugim školama u razvijanju akcionog plana

implementacije programa PO, u razvijanju saradnje sa ključnim osobama i

organizacijama, u savetovanju učenika o pitanjima PO, u realizaciji promotivnih

aktivnosti za PO, u izveštavanju o aktivnostima PO, u održavanju sajmova

obrazovanja i karijere i/ili zanimanja i za uključivanje PO u školske pravilnike i

školska dokumenta.

Oko dve petine MOŠ pružalo je podršku drugim školama putem neformalne ili

formalne obuke kolega iz drugih škola za realizaciju programa PO, dana otvorenih

vrata za PO i realnih susreta – isprobavanje.

Najređe mentorske aktivnosti bile su procena rada tima za PO u drugim školama za

potrebe svog mentora / projektnog tima (19,0%) i supervizija aktivnosti tima za PO u

drugim školama (14,3%).

Umrežavanje

Tim za PO u MOŠ najčešće je razvijao saradnju sa Nacionalnom službom za

zapošljavanje i GIZ BOSS-om (90,5%), kao i sa Regionalnim centrom za

profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju (85,7%).

Ređe je sarađivao sa kancelarijom za mlade (57,1%) i Školskom upravom

Ministarstva prosvete i nauke (52,4%).

Vršnjačka evaluacija

Od 21 MOŠ, njih 14 (66,7%) odgovorilo je pozitivno na pitanje: „Da li imate osnovnu školu

koja je po programu partnerska mentorska škola vašoj školi?“ (tabela 5). Spisak MOŠ koje su

procenjivane dat je u Prilogu 6, pitanje II.

Vršnjačka evaluacija je pokazala sledeće:

36

za 12 MOŠ (85,7%) procenjeno je da imaju najmanje dobar kvalitet osnovne

implementacije programa PO, što uključuje: realizaciju petofaznog programa obuke

za PO za učenike, primenu svih modula petofaznog programa obuke za PO,

podsticanje aktivnog učešća učenika u radionicama za PO, razvijanje kod učenika

sistematskog pristupa izboru škole i zanimanja, promociju PO u školi, uključivanje

PO u školske pravilnike i školska dokumenata, saradnju sa rukovodstvom njihove

škole i saradnju s mentorima / mentorskim timom;

za 11 MOŠ (78,6%) procenjeno je da imaju najmanje dobar kvalitet podsticanja

odgovornosti kod učenika pri donošenju važnih odluka, kreativnosti tima za PO u

nalaženju načina da realizuje program PO, povezivanja s drugim

organizacijama/preduzećima/školama u zajednici i savetovanja učenika o pitanjima

PO;

u 10 MOŠ (71,4%) pozitivno su procenjene partnerske aktivnosti sa drugim školama i

saradnja s roditeljima;

najređa je bila dobra saradnja tima za PO sa drugim telima i učešće u projektima u

partnerskoj školi u devet škola (64,3%);

nije bilo značajne razlike između prvog i drugog kruga.

Otvorena pitanja

Otvorena pitanja bila su istog sadržaja kao i na upitniku VE-BOŠ1.

Najveći izazovi u realizaciji mentorskog rada

Najčešći izazov bio je povezivanje i uspostavljanje saradnje (23,8%), zatim

organizacija, tj. usklađivanje aktivnosti sa dnevnim školskim aktivnostima, manjak

vremena, tj. vremenska organizacija i realizacija razmene iskustava/ideja sa školama

(14,3%).

Ređe je navođeno motivisanje drugih škola, udaljenost mentorske škole, koordinacija

i motivisanje članova tima i velika odgovornost mentorstva (9,5%).

Izrazite razlike između prvog i drugog kruga pokazale su se na šest odgovora:

37

MOŠ iz drugog kruga su kao izazov znatno češće navodile povezivanje,

uspostavljanje saradnje (40,0%) i manjak vremena, tj. vremensku organizaciju

(20,0%), nego MOŠ iz prvog kruga (9,1%).

MOŠ iz prvog kruga su kao izazov navele motivisanje drugih škola i udaljenost

mentorske škole (18,2%), što nije navedeno kao izazov u drugom krugu; i znatno

češće su navodile kao izazov organizaciju aktivnosti (usklađivanje sa dnevnim

školskim aktivnostima) i razmenu iskustava i ideja sa školama (18,2%) nego MOŠ iz

drugog kruga (10,0%).

Najveće dobiti u realizaciji partnerstva

Najčešće je navođena razmena iskustava sa drugim školama, savetovanje i podrška

(57,1%).

Često je navođeno i šire profesionalno usavršavanje (23,8%), kao i pomoć učenicima

(19,0%).

Znatno ređe je navođena saradnja sa važnim institucijama i pojedincima i bolji odnos

između nastavnika i učenika (9,5%).

Dve MOŠ su smatrale da nema dobiti! Dalja analiza je pokazala da su ovaj odgovor

dale isključivo MOŠ iz drugog kruga.

Sugestije za unapređenje i održivost partnerstva sa drugim školama

Makar jednu sugestiju dalo je 81,0% (N = 17) škola.

Najčešća sugestija bila je redovno organizovanje sastanaka radi razmene iskustava

(33,3%).

Česte sugestije su bile: više zajedničkih aktivnosti (23,8%), bolja saradnja među

školama (19,0%), uspostavljanje partnerstva sa školama u lokalu (14,3%) i uvođenje

profesionalne orijentacije kao izbornog predmeta (9,5%).


38

Komentar

Razvijanje partnerstva na generalnom nivou je visoko prisutno i kod BOŠ i kod MOŠ, pre

svega zahvaljujući podršci GIZ BOSS-a, mentorskim sastancima na kojima su se redovno

susretali, izazovima na koje su nailazili tokom realizacije programa obuke učenika za PO i

realnih susreta i promocije Projekta. I ovde se pokazalo da je posebno izazovno za

realizaciju: održavanje sajma obrazovanja i karijere i/ili zanimanja, organizacija isprobavanja

prakse i dana otvorenih vrata za PO.

Saradnja BOŠ u partnerskoj saradnji sa drugim školama bila je daleko ređa sa Školskom

upravom Ministarstva prosvete i nauke i sa kancelarijom za mlade nego sa GIZ BOSS-om,

Nacionalnom službom za zapošljavanje i Regionalnim centrom za profesionalni razvoj

zaposlenih u obrazovanju, što ukazuje na potrebu za daljim razvojem partnerstva u cilju

razvijanja institucionalne podrške za primenu programa PO.

Mentorstvo MOŠ realizovano je u sličnim oblastima kao i partnerstvo BOŠ i iz sličnih

razloga, sa izuzetkom podrške promociji Projekta, koja nije bila toliko zastupljena u

mentorstvu. Velika većina MOŠ pružale su neku podršku drugim školama u realizaciji

programa PO. Supervizijske aktivnosti su bile najređe, što sugeriše potrebu za daljim

razvijanjem supervizijske uloge MOŠ u sistemu PO.

Saradnja sa svim ustanovama bila je izrazitija kod MOŠ nego kod BOŠ.

Dakle, razvijanje partnerstva i mentorstva prisutno je kod velike većine škola. Ipak, saradnja

sa konkretnim školama nije bila izrazita.

Kada je trebalo navesti školu sa kojom je razvijeno partnerstvo, daleko manji procenat BOŠ

dao je pozitivan odgovor – tek 23,9% njih (N = 26). Od škola koje su BOŠ navele, samo

23,8% su bile tipa MOŠ, od kojih su dve navođene dva-tri puta. Konkretnu MOŠ sa kojom je

razvijano partnerstvo navelo je 66,7% MOŠ (N = 14) od očekivanih 100%. Nalazi sugerišu

da ima još dosta prostora za razvijanje partnerstva, a posebno mentorstva.

Vršnjačka evaluacija za ove škole je pokazala:

da su BOŠ izuzetno dobro procenile kvalitet implementacije Projekta. Za najmanje 23

škole (85,2%) procenile su da imaju najmanje dobar kvalitet: realizacije petofaznog

programa obuke za PO za učenike; podsticanja aktivnog učešća učenika u

radionicama za PO i odgovornosti pri donošenju važnih odluka; savetovanja učenika

39

o pitanjima PO; promocije PO u školi; kreativnosti tima za PO u nalaženju načina da

realizuje program PO; saradnje s mentorima / mentorskim timom, s drugim

organizacijama/preduzećima/školama u zajednici, s drugim školama u programu PO i

sa roditeljima;

da su MOŠ za najmanje 11 MOŠ (78,6%) procenile da imaju najmanje dobar kvalitet

osnovne implementacije programa PO, što uključuje: realizaciju petofaznog programa

obuke učenika za PO, primenu svih modula petofaznog programa obuke za PO,

podsticanje aktivnog učešća učenika u radionicama za PO, razvijanje kod učenika

sistematskog pristupa izboru škole i zanimanja i odgovornosti pri donošenju važnih

odluka, savetovanje učenika o pitanjima PO; promociju PO u školi, uključivanje PO u

školske pravilnike i školska dokumenta, kreativnost tima za PO u nalaženju načina da

realizuje program PO, saradnju sa rukovodstvom njihove škole, s mentorima /

mentorskim timom i s drugim organizacijama/preduzećima/školama u zajednici;

da nema većih razlika između rezultata BOŠ i MOŠ na stavkama vršnjačke

evaluacije. Razlike su najizrazitije na stavkama „Partnerske aktivnosti sa drugim

školama u programu PO“ i „Kreativnost tima za PO u nalaženju načina da realizuje

program PO“, na kojima je pozitivno procenjen znatno veći procenat BOŠ nego MOŠ.

Ovaj neočekivani rezultat može biti posledica veće kritičnosti u proceni MOŠ od

strane drugih MOŠ nego u proceni BOŠ od strane drugih BOŠ, usled visokih

očekivanja prema MOŠ. Da je ovo verovatno objašnjenje sugerišu i nalazi na upitniku

PO1, gde su značajne razlike uvek bile u pravcu boljih rezultata MOŠ.

Izazovi za razvijanje partnerstva ili mentorstva koje navode BOŠ i MOŠ slični su kao i na

upitniku PO1: nedostatak vremena, postizanje dogovora i saradnje, razmene ideja i iskustava

između škola, organizacija susreta / zajedničkih aktivnosti. Međutim, ovde se navodi i

problem teritorijalne udaljenosti partnerske škole. MOŠ navode kao izazov i veliku

odgovornost mentorstva. Manjak vremena je ponovo izrazitiji izazov za škole u drugom

krugu nego za one u prvom krugu.

Dobiti su i ovde razmena iskustava sa drugim školama, savetovanje i podrška, pomoć

učenicima, a za mentorstvo MOŠ i šire profesionalno usavršavanje, saradnja sa važnim

institucijama i pojedincima i bolji odnos između nastavnika i učenika. Šest BOŠ (tri iz prvog

i tri iz drugog kruga) i dve MOŠ iz drugog kruga smatrale su da nema dobiti. Dok je

očekivano da neke BOŠ ne uviđaju dobiti od Projekta, rezultat za MOŠ je neočekivan.

40

Ovakav odgovor MOŠ verovatno je posledica pritiska koji su trpele zbog kratkog perioda u

kome je trebalo da realizuju ne samo program PO već i mentorske aktivnosti.

Barem jednu sugestiju za unapređivanje partnerstva dalo je 67,9% BOŠ (N = 76) i 81,0%

(N = 17) MOŠ, što je 71,5% od ukupnog broja MOŠ i BOŠ (N = 130) koje su odgovorile na

upitnike VE-MOŠ1 ili VE-BOŠ1. Od škola koje su dale vršnjačku evaluaciju druge škole,

njih 35 (87,5%) dale su barem jednu sugestiju za unapređivanje partnerstva, od toga 13 MOŠ

(92,9% od vršnjačkih evaluacija MOŠ) i 22 BOŠ (84,6% od vršnjačkih evaluacija BOŠ).

Najčešće sugestije su bile: veći broj susreta, zajedničke aktivnosti, kvalitetnija razmena, više

vremena za realizaciju Projekta i bolje umrežavanje vršnjačkih timova. MOŠ naglašavaju i

uspostavljanje partnerstva sa školama u lokalu i postavljanje profesionalne orijentacije kao

izbornog predmeta. Dobijene sugestije su dragocene za dalji razvoj Projekta.

Navedeni nalazi nam omogućavaju da definišemo predlog za indikator 4 školske

komponente Projekta.

Predlog za indikator 4 školske komponente Projekta. U najmanje 75% od 20 vršnjačkih

evaluacija koje su sprovedene u školama, kvalitet profesionalne orijentacije (koji se odnosi

na proces, na aktivnu orijentaciju i sl.) procenjen je kao najmanje dobar i naznačene su

sugestije za unapređenje.

41

POSETE ŠKOLAMA I MENTORSKIM SASTANCIMA

Cilj monitoring poseta školama bio je kvalitativna analiza procesa implementacije

programa PO u onim školama koje su ovaj zadatak prilježno realizovale, radi boljeg

razumevanja programa i njegovih efekata. Realizovane su samo u MOŠ, na osnovu

pretpostavke da su one revnosno i odgovorno realizovale Projekat. Metodom stratifikovanog

slučajnog izbora selekcionisano je šest MOŠ: tri škole iz prvog i tri iz drugog kruga, među

njima dve gradske škole tipične veličine, jedna manja gradska škola, dve seoske škole, od

kojih jedna koja drži nastavu samo na mađarskom i jedna pilot-škola (uključena u program u

pilot-fazi) (Prilog 7). Posete su obavljene između 16. i 31. maja 2012. godine.

Svaka poseta je uključivala četiri dela: razgovor sa direktorom škole, razgovor sa

koordinatorom tima za PO, grupni razgovor sa najmanje tri člana tima za PO i fokus grupu sa

učenicima koji su pohađali obuku za PO u okviru programa. U jednoj školi je bila uključena i

diskusija sa roditeljima na roditeljskom sastanku. Tema svih aktivnosti bila je proces i efekti

implementacije programa PO u školi. Posete su najavljene pismom školama, a detalji

dogovarani u telefonskom razgovoru između koordinatora tima za PO u školi i eksperta za

monitoring i evaluaciju dr Jasne Hrnčić.

Posete mentorskim sastancima imale su za cilj praćenje procesa implementacije Projekta i

dinamike odnosa između timova za PO različitih škola, kao i praćenje uključivanja

regionalnih centara za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju i preduzećima (RC) u

Projekat. Realizovane su u aprilu i maju 2012. godine, a primenjene tehnike procene bile su

sistematska opservacija prvog, drugog i trećeg mentorskog sastanka i intervjui sa

rukovodstvom RC i članovima školskih timova za PO.

Opšti parametri implementacije Projekta

Pokazalo se da je način implementacije ovog projekta, kao kod drugih projekata, određen

brojnim parametrima, uključujući:

resurse i podršku RC i Školske uprave Ministarstva prosvete i nauke:

opremljenost prostorija, dostupnost i raspoloživost osoblja, materijalna, logistička i

stručna podrška;

42

resurse i podršku školama od strane neposredne socijalne sredine i lokalne

zajednice, a posebno institucija (OPŠ) koje se uključuju u realizaciju realnih susreta;

poziciju škole u školskom sistemu (ugledna škola, marginalizovana škola);

sredstva kojima škola raspolaže: osoblje, prostor, oprema za učionice, nastavna

sredstva, materijalne mogućnosti;

karakteristike nastavnog osoblja – etika, odnos prema poslu, odnosi u kolektivu;

karakteristike rukovodstva škole – motivacija za rukovođenje, vizija razvoja škole,

odnos prema nastavnom kolektivu, odnos prema poslu, stil rukovođenja;

karakteristike učenika u školi: socijalni i materijalni status učenika, kapaciteti

učenika, problemi koje nose sa sobom;

kapacitete, vrednosti i podršku roditelja;

mesto škole (seoska, prigradska, gradska);

probleme sa kojima se škola sreće (problemi učenika, problemi u lokalnoj zajednici,

u realizaciji nastave, smanjivanje broja učenika);

odnos škole sa drugim školama i institucijama u zajednici – umreženost, razmena,

saradnja, kompeticija;

motivaciju rukovodstva, nastavnog osoblja, tima za PO, roditelja i učenika za

Projekat i njihov odnos prema dobitima, izazovima, mogućnostima i vrednostima

koje on nosi;

karakteristike osobe/osoba koje su članovi tima za PO, njihovu poziciju u kolektivu,

odnos prema nastavnom osoblju, rukovodstvu i učenicima;

karakteristike učenika uključenih u obuku za PO.

Ključna karakteristika za uspeh Projekta je koliko izlazi u susret potrebama glavnih aktera:

RC, rukovodstva škole, tima za PO, učenika u školi i u programu za PO i njihovih roditelja,

kao i lokalne zajednice. Takođe, izuzetno je važno koliko je sadržaj programa PO

kompatibilan sa karakteristikama škole, učenika i njihovih roditelja i nastavnog osoblja.

43

Na konkretnom nivou škole, ključ uspeha Projekta je podrška direktora, dobar odnos između

direktora i koordinatora tima za PO i barem jedna osoba u timu za PO koja je posvećena i/ili

efikasna u realizaciji Projekta. U svakoj posećenoj MOŠ bila je barem jedna inspirisana i

kreativna osoba – rukovodilac, koordinator programa ili član tima za PO – koja je imala

veoma kvalitetan odnos prema Projektu i/ili kvalitetan odnos sa učenicima, što pokazuje da je

selekcija škola za MOŠ realizovana na osnovu relevantnih pokazatelja.

Motivacija za Projekat

Motivacija za učešće u Projektu je kod različitih aktera drugačija.

Rukovodioci i osoblje regionalnih centara za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju i

preduzećima motivisani su za uključivanje u Projekat preporukom Ministarstva prosvete i

nauke, unošenjem novih relevantnih sadržaja koji doprinose većem uključivanju škola i

učenika u rad RC i boljem pozicioniranju RC u lokalnoj zajednici.

Motivacija direktora škola za prijavljivanje škole za Projekat najčešće je pozicioniranje škole

i lično pozicioniranje u kolektivu i u lokalnoj zajednici, razvijanje saradnje sa kolegama

motivisanim za Projekat, razvojna orijentacija koja podrazumeva otvorenost ka inovativnim

programima i izlazak u susret potrebama učenika i roditelja.

Psihološko-pedagoška služba motivisana je i potrebom za kvalitetnijom podrškom učenicima

u oblasti profesionalne orijentacije, kao i za umrežavanjem sa kolegama iz struke i

institucijama u lokalnoj zajednici.

Članovi tima za PO često su motivisani nalogom rukovodstva da se uključe u program, kao i

mogućnošću timskog rada, novih akcija i umrežavanja. Često su prisutni i lični motivi

(potreba za PO u ključnim trenucima ličnog razvoja ili razvoja bliskih ljudi), kao i harizma

i/ili efikasnost osobe koja se pozicionirala kao vođa tima za PO, kako u motivisanju članova

tima tako i u realizaciji same obuke.

Koordinatori tima za PO dele motive sa ostalim članovima tima za PO, ali neretko imaju i

dodatnu motivaciju da ostvare uticaj koji je u skladu sa njihovim potencijalima i

kapacitetima.

Razredne starešine mogu da budu motivisane time što vide program za PO kao dobar način

da se kvalitetno realizuju ČOS.

44

Učenici su motivisani potrebom da donesu bolju odluku o daljem školovanju, da se informišu

o mogućnostima, da idu na realne susrete, da se druže, da upoznaju sebe.

Motivacija za nastavak rada na Projektu često je ista kao i za ulazak u Projekat, jer su se

očekivanja u vezi s njim za mnoge realizovala (npr. timski rad, nove akcije, umrežavanje).

Takođe, dodatna motivacija je veoma pozitivna reakcija dece i roditelja, učenje novih načina

realizacije nastave / rada s decom, razvoj prisnijeg i opuštenijeg odnosa sa učenicima, koji je

manje formalan i kompetitivan, a više podržavajući i otvoren za učenike i njihove ideje nego

što je to slučaj u redovnoj nastavi.

Dobiti koje ostvaruju ključni akteri same po sebi su motivišuće za dalji rad u programu PO.

Dobiti koje su identifikovane prilikom poseta različite su kod različitih grupa uključenih u

program.

Rukovodstvo i osoblje RC navode kao dobiti: lokalno pozicioniranje koje odgovara njihovoj

misiji, povezivanje sa aktuelnim projektima na republičkom nivou, kvalitetnu saradnju sa

rukovodstvom GIZ BOSS-a, realizaciju projekta koji je koristan za učenike i dalji razvoj

umrežavanja sa školama u regionu.

Nastavno osoblje navodi kao dobiti: povećane kapacitete za radioničarski rad, nove tehnike

nastave, obuku za program u oblasti obuke učenika u PO koji je po školskom programu deo

predmeta i ČOS. Timski rad je unapredio odnose među članovima tima i u samoj školi.

Za pedagoško-psihološku službu najveće dobiti su unapređen način rada u oblasti PO, veće

interesovanje učenika za PO i za savetovanje, kao i bolje pozicioniranje ove službe u školi i

među učenicima.

Mnogi članovi tima za PO navode kao dobit to što su učenici veoma zainteresovani, što je

evidentno po tome što izuzetno redovno pohađaju nastavu iz PO i traže na hodniku od

nastavnika da drže ovu nastavu. U nekim školama stalno se povećavao broj dece koja su htela

da se uključe. Kao dobit smatraju i to što su učenici naučili da razmišljaju svojom glavom o

PO, što raspolažu sa više informacija kada donose odluku o daljem školovanju i budućem

zanimanju i što je ozbiljnije shvataju, kao i što je prepuštaju roditeljima u manjoj meri nego

pre Projekta.

Kao dobit članovi tima za PO ističu i reakcije roditelja, od kojih mnogi u programu vide

pomoć u profesionalnoj orijentaciji dece koja im je potrebna u društvu koje se brzo menja.

Neki roditelji su oduševljeni, neki podržavaju program, neki se uključuju putem intervjua

eksperta, a neki se angažuju u povezivanju škole sa organizacijama, preduzećima i školama

45

(OPŠ), mada i dalje retko. U nekoliko škola su svi roditelji, kao i sva deca, bili zainteresovani

za obuku iz PO.

Učenici kao dobit navode to što su bolje upoznali sebe i postali ponosni na svoje sposobnosti,

koje su veće nego što su mislili. Naučili su da se ne drže stereotipa o ženskim i muškim

poslovima i da je važno da vole to što rade. Stekli su znanja i veštine koje mogu da primene i

u drugim oblastima: timski rad, popunjavanje formulara, razmatranje alternativa i njihovih

efekata prilikom odlučivanja, sistematsko promišljanje pre odlučivanja, upornost kao ključ

uspeha. Razvili su bolji odnos sa nastavnicima. Dobili su nastavu koja im je interesantna i

koja ih zanima, gde svako može da kaže svoje mišljenje a da ne pogreši (nema ocena), u

kojoj su opušteniji nego na redovnoj nastavi. Radili su stvari na koje su ponosni: aktivnosti

vršnjačkog tima, izrada plakata o srednjim školama, predstave, isprobavanje prakse. Deca sa

problemima u ponašanju i sa problemima u učenju dobro su se uklopila u nastavu iz PO.

Jedan učenik se sažeto izrazio: „Konačno časovi za ono što nama treba!“

Modus nastave

Oblik u kome je primenjivan program obuke učenika za PO zavisio je od karakteristika škole.

Pokazuje se da veće škole imaju tendenciju da primene nekoliko pristupa, u kojima

kombinuju nastavu PO u okviru ČOS-a, u okviru pojedinih predmeta (likovno, informatika,

jezici, građansko vaspitanje), u okviru zamene odsutnih nastavnika, i u slobodno vreme

učenika (pretčas ili dodatni čas). U manjim školama je verovatnije da će se članovi tima za

PO podeliti tako da svaki član tima drži časove iz PO jednom odeljenju koje je uključeno u

PO, i da će u obuku uključiti druge nastavnike u skladu sa temama obuke za PO.

Mera u kojoj se škole pridržavaju programa za PO zavisi od vremena koje škola ima za

realizaciju programa. Tako su se škole u drugom krugu obuke manje pridržavale programa od

onih iz prvog kruga. One su realizovale više radionica sa učenicima osmog nego sedmog

razreda, rukovođene idejom da ono što ne završe sa učenicima sedmog razreda u ovoj godini

mogu da realizuju u sledećoj, dok učenici osmog razreda odlaze iz škole pa program ne može

da se odlaže.

46

Osetljive grupe

Mnoge škole imaju učenike koji pripadaju osetljivim grupama. Neki su se dobro uključili u

program, kao što su učenici sa problemima u učenju i u ponašanju i socijalno ugroženi

učenici, koji bolje reaguju na ovaj program nego na redovnu nastavu. Njihovo uključivanje je

olakšano time što nema ocenjivanja niti negativnih reakcija nastavnika na pogrešan odgovor,

što se podstiču aktivnosti i lično mišljenje, što se otvara prostor ovim učenicima da se uključe

u program i bolje afirmišu u školi. Druge osetljive grupe teže su se uključivale zbog

nedostatka materijala prilagođenog njihovim mogućnostima – npr. slabovidi i slepi,

nacionalne manjine koje nemaju program na svom jeziku i sl.

Saradnja i mentorstvo

Institucije sa kojima su škole najčešće sarađivale uglavnom su druge škole, sa kojima su

sarađivale sve posećene škole, zatim, u okviru realnih susreta, organizacije i preduzeća (skoro

sve posećene škole) i Privredna komora Srbije (koja je podržala realizaciju realnih susreta za

devojčice Girl’s day), kao i Nacionalna služba za zapošljavanje, pre svega u razmeni

materijala i poseta, dok je saradnja sa kancelarijom za mlade bila ređa. Mnoge škole su

isticale da u okviru ovog projekta razvijaju saradnju sa institucijama sa kojima nisu ranije

imale kontakte i da je to i izazov i zadovoljstvo i motivacija za dalji rad.

Mentorstvo je aktivnost koju su sve MOŠ prihvatile kao važnu i odgovornu funkciju u

odnosu na druge škole u Projektu. Posebno su se angažovale u razmeni materijala i planova

rada. Neke škole su se bavile materijalima potrebnim drugim školama (npr. prevod materijala

na mađarski), koje su poslale svim zainteresovanim školama i time načinile značajan korak

ka umrežavanju i razvijanju mentorstva. Vodeća uloga MOŠ bila je evidentna na mentorskim

sastancima. MOŠ su svojim rešenjima, zalaganjem i posvećenošću dale primer BOŠ i

postavile visoke standarde u realizaciji Projekta. Saradnja između MOŠ iz prvog i MOŠ iz

drugog kruga bila je skromnija – uglavnom su se jednom susrele na trećem mentorskom

sastanku.

Sugestija škola za dalji razvoj saradnje jeste realizacija zajedničkih aktivnosti kao što su

mesečni sastanci u regionu, zajednički sajam zanimanja, dan profesionalne orijentacije u

školama i sl.

47

Promocija Projekta

Promocija Projekta je bila posebno razvijena od strane RC, koji su pozivali medije da isprate

mentorske sastanke.

U školama je potreba za promocijom Projekta, komunikacijom i umrežavanjem uz

ograničena sredstva dovela do kreativnih i savremenih rešenja. Korišćenje interneta je vrlo

rašireno, ređe u formi veb-sajta, a češće preko Facebooka i blogova kako nastavnika, tako i

učenika. U nekoliko škola organizovana je i konferencija za novinare.

Rodna ravnopravnost

Devojčice su posebno uvažene u ovom projektu zbog realnih susreta Girl’s day, koji su

organizovani samo za njih, a uključivali su raspitivanje i isprobavanje prakse u preduzećima.

Uočava se blaga neravnopravnost dečaka u uključivanju u raspitivanje u preduzećima i

isprobavanje prakse. Preko ovih iskustava devojčice su uvidele da mogu da rade i muške

poslove, dok dečaci nemaju isti uvid kada su posredi ženski poslovi.

Izazovi

Rukovodioci RC najčešće navode kao izazove: koordinaciju aktivnosti između škola

uključenih u Projekat u njihovom regionu, čiji se broj povećava sa svakim projektnim

ciklusom, usklađivanje procedura sa zahtevima GIZ BOSS-a i nedostatak materijalnih

sredstava za održivost Projekta nakon podrške GIZ BOSS-a.

Direktori škola i timovi za PO najčešće navode sledeće probleme:

nedostatak materijalnih sredstava za fotokopiranje i prevoz učenika na realne susrete

(ovo naročito važi za učenike iz siromašnih sredina i iz seoskih škola);

škole koje su uključene u program u drugom krugu obuke redovno ističu kao problem

nedostatak vremena, naročito za učenike osmog razreda;

otežana realizacija realnih susreta zbog nedostatka preduzeća i organizacija koje

rade, kao i zbog nedostatka vremena kod škola iz drugog kruga i nemogućnosti

finansiranja prevoza učenika kod seoskih škola. Naročito je izazovno realizovati

48

isprobavanje prakse, zbog potrebe za posebnom organizacijom ovakvog rada u

preduzeću i nepoverenja osoblja u institucijama u mogućnosti dece da se uključe u

stručni proces. Interesantno je da škole pod realnim susretima uglavnom

podrazumevaju raspitivanje u preduzećima i dan otvorenih vrata, a ne isprobavanje

prakse niti odlazak u druge škole;

ostvarivanje saradnje u regionu zbog udaljenosti drugih škola, tako da se

komunikacija ostvaruje uglavnom putem interneta i telefona;

projektni zahtev da škola može da bude MOŠ ako uključi barem 51% učenika sedmog

i osmog razreda u nekim školama znači uključivanje 15, a u drugim 80 učenika po

razredu. Ovaj uslov je bio suviše zahtevan za velike MOŠ, dok se u malim MOŠ

dešavalo da uključe manje učenika nego što ih je u BOŠ;

neke škole su uključile sve učenike sedmog i osmog razreda, što se pokazalo previše

zahtevno za realizaciju.

Učenici su naveli kao problem to što nije bilo dovoljno realnih susreta.

Nekoliko roditelja je navelo kao problem to što njihova deca sada hoće da upišu udaljene

škole, što je roditeljima teško da podrže.

Planovi

Svi timovi za PO u posećenim školama planiraju nastavak rada u oblasti PO. Neki vide sebe

kao regionalne centre okupljanja za PO. Većina planira specijalizaciju za pojedine oblasti PO

(najčešće za modul „Samospoznaja“, ali i za programe za osetljive grupe i sl.).

RC planiraju nastavak saradnje na Projektu i preuzimanje značajnije uloge u povezivanju

aktera u lokalnoj zajednici.

Održivost

Predlozi za održivost RC bili su da RC uspostavi svoju ulogu kao koordinator aktivnosti PO u

regionu i da se obezbede materijalna sredstva potrebna za organizaciju sastanaka i drugih

aktivnosti nakon završetka Projekta.

49

Predlozi MOŠ za održivost bili su:

da obuka učenika za PO bude izborni predmet bez ocenjivanja, za šta se zalaže većina

članova tima za PO, pri čemu su neki za fakultativni, a neki za obavezni izborni

predmet;

da obuka učenika za PO uđe u raspored aktivnosti škole;

da se obuka učenika za PO integriše u program građanskog vaspitanja u sedmom i

osmom razredu;

da se obuka učenika za PO realizuje u okviru ČOS-a, mada vide moguće prepreke u

odnosu programa PO sa ciljevima ČOS-a i u motivaciji razrednih starešina za takvu

nastavu.

Komentar

Kvalitativna analiza podataka dobijenih tokom poseta školama i mentorskim sastancima

pokazuje da program obuke učenika za PO ima interesantan i primeren sadržaj i metod rada i

da direktno odgovara na potrebe dece i njihovih roditelja za većim kvalitetom profesionalne

orijentacije u osnovnim školama, kao i na potrebe rukovodstva i osoblja škola i RC za

umrežavanjem i povezivanjem sa zajednicom. Regionalni centri, škole i timovi za PO

motivisani su za nastavak implementacije programa PO i njegovu održivost. Kvalitet

realizacije Projekta zavisi od brojnih parametara i razlikuje se od škole do škole. MOŠ su,

zahvaljujući kvalitetu rada i posvećenosti, dale primer BOŠ u primeni programa, što pokazuje

da je selekcija škola za MOŠ realizovana na osnovu relevantnih pokazatelja. Regionalni

centri su motivisani za ulogu koordinatora aktivnosti PO u regionu, a mentorske škole za

vodeću ulogu u razvoju i implementaciji programa obuke u školama.

Kada je reč o rodnim razlikama, pokazalo se da su devojčice ovog puta imale prednost u

najinteresantnijem delu programa – raspitivanje u preduzećima i isprobavanje prakse.

Preporuke za budući razvoj Projekta su:

dalje podržavati ulogu RC u koordinaciji implementacije programa PO u školama i

lokalnoj zajednici;

razvijati umrežavanje i partnerstvo;

50

razvijati realne susrete, a posebno isprobavanje prakse;

uravnotežiti rodne razlike nastale isključivanjem dečaka iz Girl’s day;

dodatno motivisati roditelje da se angažuju, posebno u realizaciji realnih susreta;

podstaći MOŠ da se specijalizuju za osetljive grupe, shodno kapacitetima. Npr. škola

koja ima slabovide i slepe učenike može da se specijalizuje za razvijanje programa za

njih, škola sa učenicima Mađarima za razvijanje programa na mađarskom jeziku i sl.

51

EVALUACIJA PROGRAMA PROFESIONALNE

ORIJENTACIJE OD STRANE UČENIKA

Sve škole koje su ušle u uzorak za primenu upitnika POU1 i POU2 zamoljene su da zadaju

upitnik Evaluacija obuke od strane učenika (EPO-U) na poslednjoj radionici sa učenicima i

da ga pošalju na obradu. Od 49 škola, 27 MOŠ i 24 BOŠ, do sredine juna 2012. godine

odazvalo se 11 MOŠ i 15 BOŠ. Još dve škole tipa BOŠ samoinicijativno su zadale i poslale

upitnike. Na upitnik je ukupno odgovorilo 28 škola, koje su poslale ukupno 1.696 upitnika. Iz

svake škole, u bazu je uneseno između 33,3% i 100% upitnika, tako da se maksimalno

izjednači broj upitnika po školi i time dobije obuhvatnija slika procene kvaliteta programa od

strane učenika. Uneseno je ukupno 735 upitnika, od kojih 60,7% iz BOŠ i 39,3% iz MOŠ,

58,5% iz prvog i 41,5% iz drugog kruga. Popunilo ga je nešto više učenica (57,8%) nego

učenika (42,2%).

Opis uzorka i statističke analize date su u Prilogu 8. Ovde prikazujemo samo ključne

rezultate.

U tabeli 6 dati su rezultati procene kvaliteta programa. Velika većina aspekata programa je

visoko pozitivno ocenjena. Veoma zadovoljan/zadovoljna načinom na koji je nastavnik vodio

radionice bilo je 84,1% učenika i učenica, dok ih je 86,8% njih smatralo da je atmosfera u

radionicama bila prijatna. Skoro tri četvrtine učenika smatra da su radionice bile zanimljivije

od ostalih časova u školi. Najnižu ocenu dobili su realni susreti: manje od polovine (43,2%)

učenika bilo je u poseti preduzeću/organizaciji/školi u okviru realnih susreta, a tek je 28,1%

učenika bilo na isprobavanju prakse. Da je program bio dodatno vremensko opterećenje

složilo se 21,7% učenika, a da je sadržaj radionica bio previše zahtevan tek 10,0% njih.

Tabela 6. Procena kvaliteta programa PO od strane učenika po aspektima

U kojoj meri se slažeš sa sledećim tvrdnjama: M SD

Tačno

(ocena 4 ili 5)

N %

Atmosfera u radionicama je bila prijatna 4.34 0.88 633 86.8

Veoma sam zadovoljan/zadovoljna načinom na koji je nastavnik vodio

radionice 4.32 0.92 617 84.1

Sadržaj radionica je bio lak za razumevanje 4.30 0.91 612 83.8

Radionice su bile interesantne 4.27 0.95 610 83.3

U radionicama je bilo dosta druženja 4.31 0.99 595 82.1

Odgovarao mi je tempo rada u radionicama 4.07 1.00 561 76.7

Učešće u programu je bilo korisno za mene 3.98 1.03 538 73.3

52

U radionicama sam bio/bila dosta aktivan/aktivna 3.98 1.01 535 73.3

Radionice su bile zanimljivije od ostalih časova u školi 4.01 1.21 526 72.3

Bio/bila sam u poseti preduzeću/organizaciji/školi u okviru realnih susreta 2.89 1.73 297 43.2

Bio/bila sam na isprobavanju prakse u preduzeću/organizaciji/školi 2.28 1.58 191 28.1

Program je bio dodatno vremensko opterećenje za mene 2.25 1.38 157 21.7

Sadržaj radionica je bio previše zahtevan za mene 1.90 1.12 73 10.0

Program je bio (dopisati): 4.32 1.10 342 81.4

Rečenicu „Program je bio...“ završio je čak 431 (58,6%) učenik, smatrajući da time daju

globalnu procenu programa. Oko polovine njih smatralo je da je program bio

zanimljiv/zabavan (46,2%), oko četvrtine da je bio dobar/solidan (23,7%), oko petine da je

bio odličan/super (19,5%), oko desetine da je bio koristan/poučan, dok je negativnu procenu

dalo 4,9% učenika.

Pokazuje se značajna razlika između polova na skoro svim stavkama upitnika, u pravcu

pozitivnije procene od strane devojčica. Izuzetak su pitanja koja se odnose na realne susrete,

gde nema značajnih razlika između devojčica i dečaka.

Značajna razlika između MOŠ i BOŠ pokazala se na nekoliko pitanja. Učenici iz MOŠ

smatrali su sadržaj radionica lakšim za razumevanje i bili su češće na isprobavanju prakse u

preduzeću/organizaciji/školi, ali su i češće smatrali da je program bio dodatno vremensko

opterećenje za njih. Dobijene razlike su slabog intenziteta.

Učenici iz prvog kruga su češće nego oni iz drugog kruga bili u poseti

organizaciji/preduzeću/školi i smatrali su da je u radionicama bilo dosta druženja. Učenici iz

drugog kruga su znatno češće od onih iz prvog kruga smatrali da je sadržaj radionica bio

previše zahtevan.

Na pitanje: „U kojoj meri su navedene oblasti iz profesionalne orijentacije korisne za tebe?“,

između dve trećine i tri četvrtine učenika odgovorilo je pozitivno na većinu navedenih oblasti

(tabela 6). I ovde su najniže ocenjene navedene forme realnih susreta, pri čemu je nešto

pozitivnije ocenjeno raspitivanje nego isprobavanje prakse i sajam obrazovanja / zanimanja i

karijere. Učenici nisu posebno pozitivno procenili ni korisnost intervjua sa ekspertima na

času. Ponovo su devojčice na skoro sve stavke upitnika odgovorile značajno pozitivnije od

dečaka, osim za sajam obrazovanja i/ili sajam zanimanja i karijere, gde se nisu razlikovale od

dečaka.

Tabela 6. Procena korisnosti programa PO od strane učenika po oblastima

Oblasti M SD Odgovori

53

4 ili 5

N %

Samospoznaja sposobnosti 4.11 0.97 558 75.9

Samospoznaja interesovanja/sklonosti/vrednosti 4.11 0.95 559 76.1

Informisanje o zanimanjima: oblasti rada i pripadajuća zanimanja 4.11 1.03 566 78.6

Razmatranje odluke o školovanju/zanimanju 4.03 1.20 514 74.4

Informisanje o mreži škola 3.92 1.17 500 69.7

Priprema portfolija 3.93 1.13 476 67.2

Savetovanje sa nastavnikom/pedagogom/psihologom pri donošenju

odluke

3.79 1.33 459 66.2

Intervju sa ekspertima na času 3.54 1.40 419 58.8

Realni susreti – raspitivanje u organizaciji/preduzeću/školi (OPŠ) 3.39 1.49 365 55.1

Sajam obrazovanja i/ili sajam zanimanja i karijere 3.27 1.47 326 49.8

Realni susreti – isprobavanje prakse u OPŠ 3.01 1.52 288 44.0

Razlike između MOŠ i BOŠ pokazale su se na nekoliko stavki pitanja korisnosti pojedinih

aspekata programa, u smislu značajno pozitivnijih odgovora učenika MOŠ, koji su smatrali

korisnim: informisanje o zanimanjima – oblastima rada i pripadajućim zanimanjima, intervju

sa ekspertima na času, realne susrete – isprobavanje prakse i raspitivanje u

organizaciji/preduzeću/školi, sajam obrazovanja / zanimanja i karijere, kao i razmatranje

odluke o školovanju/zanimanju.

Skoro sve navedene oblasti značajnih razlika između MOŠ i BOŠ takođe su procenili učenici

iz prvog kruga obuke kao značajno korisnije od učenika drugog kruga, sa izuzetkom obe

forme realnih susreta, gde se nije pokazala značajna razlika. Učenici iz prvog kruga takođe su

procenili značajno korisnijim i informisanje o mreži škola.

Većina učenika – njih 62,5%, ne bi promenila ništa u radionicama, pri čemu značajno više

devojčica nego dečaka, učenika BOŠ nego učenika MOŠ (što sugeriše povećano kritičko

mišljenje dečaka i učenika MOŠ), dok nema razlike između prvog i drugog kruga. Najčešće

sugestije učenika za potrebne promene bile su: da radionice treba da budu zanimljivije

(15,9%), da treba da bude više realnih susreta i praktičnog rada (14,6%), tj. više isprobavanja

prakse (7,3%), više radionica, više objašnjavanja (13,4%), više poseta srednjim školama

(9,8%) i više informacija o pojedinim smerovima i/ili zanimanjima (6,1%).

Na pitanje da li bi prijatelju preporučio/preporučila ovaj program, samo 8,3% učenika i

učenica odgovorilo je negativno, dok je 67,8% njih odgovorilo pozitivno, a 23,9% dalo

54

odgovor: „Možda“. I ovde su devojčice bile značajno pozitivnije od dečaka, dok nije bilo

značajnih razlika po tipu škole niti krugu obuke.

Na pitanje da li profesionalna orijentacija treba da bude izborni predmet, 17,9% učenika

odgovorilo je negativno, 49,8% njih odgovorilo je pozitivno, a 32,3% – „Možda“. Ponovo su

devojčice bile značajno pozitivnije od dečaka. Nije bilo značajnih razlika po tipu škole niti

krugu obuke.

Komentar

Velika većina učenika bila je veoma zadovoljna načinom na koji su radionice vođene. Oko tri

četvrtine učenika pozitivno je ocenilo još osam od ukupno 13 aspekata kvaliteta programa i

većinu modula programa procenilo kao korisne. Retki su bili učenici koji program ne bi

preporučili prijatelju. Najniže su ocenjeni realni susreti, što je odraz nedovoljne zastupljenosti

ovih formi rada u školama. Učenici iz MOŠ, učenici iz prvog kruga i devojčice bili su

zadovoljniji i procenjivali su program korisnijim nego učenici BOŠ, učenici drugog kruga

obuke i dečaci. Polovina učenika smatra da bi program PO trebalo da bude izborni predmet.

Rezultati evaluacije programa PO od strane učenika jasno pokazuju zadovoljstvo učenika

programom i njegovu primerenost njihovim potrebama. Ipak, potrebno je dalje razvijati

realizaciju realnih susreta u svim preporučenim formama.

55

EFEKAT PROJEKTA NA UČENIKE

Početna procena – prvi krug obuke

Tokom novembra 2011. godine realizovano je istraživanje među učenicima završnih (sedmog

i osmog) razreda osnovnih škola koje su uključene u prvi krug obuke za PO u cilju:

1) procene početnog stanja njihovih potreba za profesionalnom orijentacijom i njihovih

kompetencija da donesu adekvatnu odluku o svom daljem školovanju i budućem

zanimanju. Početna procena omogućava da se do kraja definišu projektni indikatori 2 i 3 i

daje osnovu za poređenje rezultata istih učenika posle implementacije Projekta, da bi se

procenili efekti Projekta u odnosu na projektne indikatore;

2) unapređenja instrumenata procene kvaliteta profesionalne orijentacije kod učenika. Time

se omogućava preciznije merenje efekata programa na učenike.

Detaljni opis metodologije i rezultata ovog istraživanja dat je u dokumentu Monitoring i

evaluacija projekta, Polugodišnji izveštaj, Hrnčić, decembar 2011. Ovde navodimo njegov

rezime.

Istraživanje je sprovedeno primenom upitnika POU1 u 25 osnovnih škola koje su obuhvaćene

prvim ciklusom obuke u okviru projekta „Profesionalna orijentacija na prelasku u srednju

školu“, od kojih je 14 mentorskog (MOŠ) i 11 bazičnog (BOŠ) tipa. Upitnik je popunilo 930

učenika sedmog i osmog razreda osnovne škole koji su polaznici obuke za profesionalnu

orijentaciju (petofazni model). Rezultati istraživanja su brojni, informativni i raznoliki.

Izvori primljenih informacija. U proseku, mladi su se obavestili o budućem zanimanju iz tri

od mogućih osam izvora informacija. Najčešće korišćeni izvori informacija su porodica i

vršnjaci. Najmanje korišćeni izvori su psiholozi/pedagozi, stručnjaci koji se bave

zanimanjima za koje su učenici zainteresovani i preduzeća i institucije u kojima se ono

obavlja. Procenat učenika koji su koristili barem pet različitih izvora informacija bio je

17,4%, dok je čak 20,9% učenika kao jedine izvore informacija koristilo porodicu i vršnjake.

Značaj izvora informacija. Mladi u proseku smatraju značajnim šest od navedenih 13 izvora

informacija, što je proporcionalno više nego što je broj dostupnih izvora informacija (tri od

mogućih osam). Svesni su važnosti dobijanja informacija iz različitih izvora i odgovorno i

zrelo procenjuju izvore informacija na osnovu iskustva koje imaju.

56

Vrste relevantnih/značajnih informacija. U proseku, mladi smatraju da im je za izbor

zanimanja potrebno 13 od ponuđenih 20 vrsta informacija. Pokazuju zrelost u proceni značaja

informisanosti za pravilnu odluku o obrazovanju i zanimanju i dobro procenjuju značaj

pojedinih informacija o kojima su dovoljno obavešteni. Ipak, nisu svesni važnosti nekih

ključnih informacija o obrazovanju i zanimanjima, posebno onih koje se dobijaju u direktnom

kontaktu sa budućim školama i firmama u kojima se data zanimanja obavljaju.

Istraživanje nam je dalo podatke koji su omogućili bliže određenje indikatora 2.

Predlog za određivanje dovoljnog broja informacija za projektni indikator 2. Korišćenje

barem pet različitih izvora informacija iz barem tri domena može se smatrati dovoljnim za

donošenje adekvatne odluke o zanimanju. Dovoljan broj vrsta primljenih informacija za

adekvatan izbor školovanja zanimanja je 14 od ponuđenih 20 vrsta.

Predlog za određivanje projektnog indikatora 2 u odnosu na izvore informacija. Procenat

mladih oba pola koji donose odluke o daljem školovanju i budućem zanimanju na osnovu pet

različitih izvora primljenih informacija se povećao (nakon primene petofaznog modela obuke

za profesionalnu orijentaciju) sa 17,4% na 40,0%.

Oblasti rada za koje su mladi zainteresovani. Mladi u proseku biraju nešto više od četiri od

navedene 22 oblasti rada. Postoje velike razlike u popularnosti navedenih oblasti rada, tako

da se procenat pozitivnih izbora kreće od 3,0% do 43,0%. Razlike su još izrazitije kada se

razmatraju polovi. Optimalno je da je procenat učenika koji biraju isto zanimanje u rasponu

od 13,9% do 25,1%, jer je u tom slučaju raspodela interesovanja po oblastima ravnomernija,

više u skladu sa potrebama mlade osobe i njenim socio-ekonomskim mogućnostima, a manje

povezana sa modom, trendovima, rodnim razlikama i sl. U početnom istraživanju, broj

oblasti rada za koje je zainteresovano između 13,9% i 25,2% učenika je kod muškog pola bio

osam, a kod ženskog samo pet. Ovi rezultati nam omogućuju i bliže određenje projektnog

indikatora 3.

Predlog za definisanje projektnog indikatora 3. Broj i stepen diferencijacije među željenim

profesijama se povećao, tako da se broj oblasti rada za koje je zainteresovano između 13,9%

i 25,2% učenika povećao sa osam na najmanje 11 kod muškog pola, a kod ženskog pola sa

pet na najmanje osam zanimanja.

Kvalitet odlučivanja učenika. Učenici se većinom smatraju odgovornim za donošenje

ispravne odluke o školovanju i svesni su potrebnih koraka. Ipak, jedna četvrtina do jedna

petina njih nije spremna za donošenje odluke o budućem školovanju/zanimanju.

57

Rodne razlike. Većina pitanja u upitniku pokazala su osetljivost na rodne razlike. Devojčice

više koriste informacije iz uže socijalne sredine i medija, dok su dečacima pristupačnije

informacije iz šire socijalne sredine. Devojčice su i svesnije značaja informisanja u odnosu na

dečake, otvorenije za prevazilaženje rodnih stereotipa u oblasti zanimanja i zrelije u procesu

odlučivanja o profesionalnim i obrazovnim izborima. Ipak, interesovanje za različite oblasti

rada kod devojčica je manje raznovrsno nego kod dečaka, što sugeriše njihovu manju slobodu

izbora, tj. više društvenih ograničenja u izborima budućeg zanimanja.

Procena potreba učenika za profesionalnom orijentacijom (projektni indikator 5). Učenici

pokazuju odgovorno i zrelo zaključivanje o važnosti informisanja u oblastima o kojima imaju

dovoljno podataka. Oni imaju potrebu za korišćenjem više različitih izvora informacija nego

što im je sada na raspolaganju, a pre svega za sticanjem iskustava u preduzećima i

institucijama u kojima se obavljaju željena zanimanja i saradnjom sa stručnjacima koji se

njima bave i stručnjacima za profesionalnu orijentaciju. Za najmanje jednu petinu učenika

obuka za profesionalnu orijentaciju je ključna za donošenje informisane odluke o budućem

školovanju i zanimanju. Učešće psihologa, pedagoga i nastavnika, kao i uključivanje drugih

organizacija, preduzeća i škola u profesionalnoj orijentaciji učenika, ni izdaleka ne

zadovoljava njihove potrebe. Iako devojčice pokazuju veću odgovornost u odlučivanju u

oblasti profesionalne orijentacije, potrebna im je podrška da bi slobodnije i sa više

samopouzdanja birale zanimanja koja odgovaraju njihovim sposobnostima.

Priprema instrumenata procene. Rezultati istraživanja su dali smernice za unapređenje

instrumenta procene kvaliteta profesionalne orijentacije kod učenika, počev od dopune i

„poliranja“ pojedinih stavki, preko pojašnjavanja nekih i omogućavanja pripreme drugih pitanja

koja će biti više fokusirana na vrstu informacija kojima mladi raspolažu, pa do izrade i

unapređenja skala procene u ovoj oblasti. Formirane su dve skale procene: Skala aktivnog

odlučivanja (SOD) i Skala izbegavanja odlučivanja (SIO).

Ponovljena procena

Nakon procene inicijalnog stanja, bilo je potrebno dalje istraživati u cilju:

procene eventualne promene do koje je došlo nakon primene programa obuke za PO

(petofazni model), a u odnosu na indikatore Projekta koji se odnose na kompetencije

58

učenika da donesu adekvatnu odluku o svom daljem školovanju i budućem

zanimanju, što je postavljeno kao cilj daljeg istraživanja; i

procene povezanosti između efekata Projekta i dužine trajanja obuke za PO (prvi i

drugi krug obuke), tip škole (BOŠ i MOŠ), pola i razreda ispitanika.

Da bi se realizovali navedeni ciljevi, bilo je potrebno:

nakon primene programa PO (petofazni model) ponovo zadati upitnik POU1 istim

učenicima iz prvog ciklusa obuke koji su ga popunili pre početka Projekta, da bi se

poređenjem rezultata istih učenika pre i nakon obuke (takozvani test-retest metod)

pokazalo da li su postignute željene promene;

u svetlu nalaza početnog istraživanja, pripremiti unapređenu verziju upitnika POU –

upitnik POU2, tako da efikasnije i obuhvatnije proceni kapacitete učenika u oblasti

profesionalne orijentacije i eventualnu pozitivnu promenu nastalu usled primene

Projekta;

zadati unapređeni upitnik POU2 učenicima u drugom ciklusu obuke pre primene

programa PO (petofazni model) i zatim ga zadati istim učenicima nakon njegove

primene, da bi se poređenjem rezultata pokazalo da li su postignute željene promene

(test-retest metod);

uporediti efekte programa u odnosu na dužinu implementacije obuke poređenjem

rezultata učenika iz prvog kruga, koji je počeo u novembru 2011. godine, sa

rezultatima učenika iz drugog kruga, koji je počeo u martu 2012. godine, što znači da

su učenici pohađali obuku tri meseca kraće od učenika iz prvog ciklusa;

uporediti efekte programa u odnosu na obuhvatnost programa i posvećenost njegovoj

implementaciji u školama, poređenjem, sa BOŠ. MOŠ su imale veće zahteve u

obuhvatnoj implementaciji programa, veću posvećenost tima za PO i veću podršku

projektnog tima GIZ BOSS nego BOŠ.

Upitnik za učenike osnovnih škola POU2

Na osnovu nalaza početnog istraživanja priređen je Upitnik za učenike osnovnih škola

POU2, koji je imao za cilj prikupljanje podataka koji bi pokazali da li je došlo do pozitivne

promene u kompetencijama učenika u odnosu na indikatore Projekta. Upitnik POU2 je

59

verzija prethodnog upitnika, POU1, unapređena i fokusirana na merenje efekata programa, ali

ne i na procenu potreba učenika. Manje ili veće izmene su napravljene u skoro svim pitanjima

početnog upitnika PO1.

U okviru pitanja II: „O mogućim budućim zanimanjima obavestio/obavestila sam

se...“ dodata su još tri izvora informacija: škole koje obrazuju mlade za to zanimanje,

kancelarija za mlade i sajam zanimanja. Pretpostavilo se da učenici ove izvore

informacija ne koriste često, ali da će ih više koristiti usled uključivanja u program

PO.

Pitanje III: „Zainteresovan/a sam da radim u navedenim oblastima…“ ima jedan

ponuđen odgovor više i dopunjenih nekoliko postojećih odgovora, u skladu sa onim

što su učenici upisivali kao odgovor pod „ostalo“ u početnom istraživanju.

Pitanje V u upitniku POU2 glasi: „O zanimanju koje me najviše zanima znam…“ –

umesto pitanja u POU1: „Da bih doneo/donela odluku o daljem školovanju i

zanimanju, neophodno mi je da znam…“. Pitanje V u POU1 imalo je za cilj

utvrđivanje potreba učenika za različitim vrstama informacija, da bi se ustanovio

kriterijum projektnog indikatora broj 2, definisanjem broja dovoljnih informacija u

oblasti profesionalne orijentacije, cilj koji je postignut u inicijalnom istraživanju.

Izmenjeno pitanje V u POU2 imalo je za cilj da se utvrdi da li je došlo do promene u

broju vrsta informacija koje učenici poseduju kao posledica Projekta. Ponuđeni

odgovori iz upitnika POU1 su zadržani i prilagođeni navedenoj promeni pitanja, s tim

što je u upitniku POU2 izuzet odgovor: „... šta odgovara mojim interesovanjima i

sklonostima“, iz logičnih razloga.

Pitanje VI je u celini izmenjeno u skladu sa sugestijama iz Polugodišnjeg izveštaja,

Hrnčić, 2011. Ovo pitanje je sada imalo za cilj merenje motiva učenika oba pola za

tipično muške i tipično ženske profesije, procenu rodnih razlika između motiva

devojčica i dečaka, kako u odnosu na zanimanje koje je u skladu sa rodnim

stereotipima, tako i na zanimanje koje je u suprotnosti sa njima, kao i istraživanje

efekta Projekta na motive učenika da prevaziđu rodne predrasude. Na osnovu

inicijalnog istraživanja, izabrana je profesija modni kreator, koja je izrazito nisko

vrednovana od muškog pola, a izrazito visoko od ženskog, i profesija elektrotehnički

inženjer, koja je izrazito nisko vrednovana od ženskog pola, a izrazito visoko od

muškog. Učenici su pitani: „Izabrao/izabrala bih posao elektrotehničkog inženjera

60

ako…“, i „Izabrao/izabrala bih posao modnog kreatora ako…“ i na oba pitanja je

ponuđeno po osam istih alternativa kao i odgovor „ostalo“. Odgovori na pojedine

alternative za jednu profesiju mogu se analizirati i pojedinačno, i u zbiru kao skala –

Skala motiva za profesionalni izbor (MOPI). Koeficijent pouzdanosti MOPI je

stabilan i visok: za zanimanje elektrotehnički inženjer u inicijalnom istraživanju

drugog kruga obuke Cronbach’s alpha = 0.882, a u ponovljenom istraživanju

Cronbach’s alpha = 0.898, dok je za zanimanje modnog kreatora u inicijalnom

istraživanju Cronbach’s alpha = 0.915, a u ponovljenom Cronbach’s alpha = 0.929.

Pitanje VII: „Sledeće rečenice se odnose na tvoje mišljenje o nekim temama“ je

skraćeno u skladu sa nalazima inicijalnog istraživanja, tako da sadrži samo 14 stavki

dve skale procene: Skale aktivnog odlučivanja i Skale izbegavanja odlučivanja, koje

su formirane na osnovu prethodnih analiza.

Prva procena – drugi projektni ciklus

U martu 2012. godine realizovano je inicijalno istraživanje među učenicima završnih

(sedmog i osmog) razreda osnovnih škola koje su uključene u drugi krug obuke. Istraživanje

je imalo za cilj uvid u početne kompetencije učenika da donesu adekvatnu odluku o svom

daljem školovanju i budućem zanimanju, pre primene petofaznog modela obuke za

profesionalnu orijentaciju. Poređenje rezultata početnog istraživanja sa rezultatima

istraživanja istih učenika nakon primene programa obuke za PO daje čvrste osnove za

zaključivanje o efektima programa na kapacitete učenika u odnosu na indikatore Projekta.

Postupak istraživanja je bio isti kao i u inicijalnom istraživanju učenika iz prvog kruga obuke,

s tim što su uključene druge osnovne škole, čiji je spisak dat u tabelama 1 i 2. Istraživanjem

su obuhvaćene sve škole koje su u drugom krugu obuke određene kao mentorske osnovne

škole (MOŠ), ukupno njih 13 iz 12 regiona, kao i 12 bazičnih osnovnih škola (BOŠ) od

ukupno 106 BOŠ u drugom krugu obuke. Osnovni kriterijum za selekciju BOŠ za istraživanje

bila je regionalna pripadnost. Iz svakog od 12 regiona koji su bili obuhvaćeni drugim krugom

obuke izabrana je, metodom slučajnog izbora, po jedna BOŠ. Tri BOŠ su bile iz seoske a

sedam iz gradske sredine. Od 14 MOŠ, nijedna nije bila iz seoske sredine.

Kriterijum selekcije učenika u MOŠ i BOŠ bio je isti kao i u inicijalnom istraživanju škola u

prvom krugu obuke.

61

Ukupno 867 učenika je popunilo upitnik i ušlo u uzorak.

Spisak škola koje su ušle u uzorak dat je u Prilogu 9.

Ponovljeno istraživanje

Metodologija

Instrumenti istraživanja

Primenjene su dve verzije Upitnika za učenike osnovnih škola POU:

upitnik POU1 ponovo je zadavan učenicima koji su u inicijalnoj proceni popunjavali

ovaj upitnik (prvi krug obuke);

upitnik POU2 ponovo je zadavan učenicima koji su u inicijalnoj proceni popunjavali

ovaj upitnik (drugi krug obuke).

Postupak istraživanja

Istraživanje je sprovedeno u maju 2012. godine, neposredno pre završetka školske godine za

osme razrede osnovne škole. Sve MOŠ i BOŠ koje su učestvovale u inicijalnom istraživanju

u prvom i drugom krugu obuke pozvane su da ponove istraživanje. Posebno obučeni anketari

sproveli su ga u 23 od 27 MOŠ. Istraživanje u tri MOŠ i u 22 BOŠ1 trebalo je da realizuju

članovi tima za PO u školi na osnovu pisanog uputstva za postupak anketiranja. Sve osobe

koje su zadavale upitnike imale su unapred pripremljene spiskove učenika koji su popunili

upitnik u inicijalnom istraživanju, da bi se omogućilo ponovno testiranje istih učenika.

Spisak škola koje su ušle u uzorak i detaljna statistička analiza dati su u Prilogu 9. U daljem

tekstu su navedeni samo ključni rezultati i najilustrativnije tabele.

Uzorak ponovljenog istraživanja

Od 27 MOŠ, u njih 24 (88,9%) učenici su ponovo popunili upitnike. Dve trećine BOŠ (15–

22) poslale su popunjene upitnike u predviđenom roku (sredina juna 2012), dok je nekoliko

njih poslalo upitnike posle ovog roka pa oni nisu ušli u uzorak. Manji odziv BOŠ je očekivan,

jer je trebalo da one same organizuju istraživanje, što povećava rizik osipanja uzorka.

1 Jedna BOŠ nije realizovala program pa u njoj nije primenjeno ponovljeno ispitivanje.

62

Nakon uparivanja rezultata učenika koji su popunili inicijalni i ponovljeni upitnik, ukupan

uzorak čini 1.153 korisnika programa, što je 64,2% od broja učenika koji su popunili upitnik

u inicijalnom anketiranju (N = 1.797). Osipanje uzorka je očekivano, budući da su bila dva

nivoa na kojima se desilo osipanje: nisu sve škole uključene u istraživanje odgovorile na

molbu za ponovljeno anketiranje (retest), niti su svi učenici koji su popunili inicijalni upitnik

bili na nastavi dana kada je primenjen retest.

Struktura po krugu obuke. Polovinu uzorka (50,4%, N = 581) čine učenici inicijalno

anketirani tokom novembra 2011. godine. Oni su išli na obuku za PO u razdoblju od

novembra 2011. do maja 2012. godine, dakle pet meseci. Druga polovina učenika (49,6%, N

= 572) inicijalno je anketirana tokom marta 2012. godine. Oni su išli na obuku za PO od

marta do maja 2012. godine, dakle dva do dva i po meseca, što je oko dva puta kraće nego

kod učenika iz prvog kruga.

Struktura učenika po tipu škole (MOŠ i BOŠ). U istraživanju je ukupno učestvovalo 870

učenika iz MOŠ (75,5%) i 281 učenik iz BOŠ (24,4%), dok za dva učenika nemamo

informaciju o školi. Najveći broj obuhvaćenih učenika u jednoj školi je bio 46, a najmanji 11

(tabela 2).

Uzrast ispitanika. Prosečan uzrast ispitanika je 13,5 godina (M = 13.50, SD = 0.59), većinom

su imali 14 (41,3%) i 15 (52,0%) godina.

Struktura po polu. Bilo je 44,9% (N = 518) ispitanika muškog i 55,1% (N = 635) ženskog

pola.

Struktura učenika po razredima i krugu obuke. U ukupnom uzorku nešto je više učenika

osmog (59,5%) nego učenika sedmog razreda (40,5%). Između krugova ispitivanja postoji

blaga razlika u zastupljenosti učenika različitih razreda [χ2

(1, N = 1152) = 8.67, p < .002], u

smislu većeg učešća učenika sedmog razreda u drugom krugu.

Radni i obrazovni status roditelja. Najčešće je stalno zaposlenje imao otac (65,9%), a nešto

ređe majka (52,9%). Znatno više učenika imalo je nezaposlene majke (31,9%) nego očeve

(10,1%). Polovina očeva i majki su imali srednju stručnu spremu, najređe nezavršenu

osnovnu školu. Ova struktura je konzistentna u svim detaljima sa strukturom uzorka u

inicijalnom istraživanju za prvi krug obuke, što sugeriše da uzorak u ponovljenom

istraživanju, iako znatno manji, dobro reprezentuje inicijalne uzorke.

63

Statistička obrada podataka izvedena je u programu SPSS for Windows, u saradnji sa

Markom Milanovićem i Tamarom Vidović.

Rezultati istraživanja

Korišćenje različitih izvora informacija

Pokazuje se da su mladi posle učešća u obuci za PO značajno povećali korišćenje skoro svih

ponuđenih izvora informacija, izuzev dva: za drugove i drugarice kao izvor informacija se ne

pokazuje značajna razlika, a za roditelje/porodice kao izvor informacija se pokazuje mali ali

značajni pad (tabela 7). Najizrazitiji efekat programa je povećanje korišćenja onih izvora

informacija koji pre obuke nisu bili lako dostupni: pre svega, stručnjaka za profesionalnu

orijentaciju i stručnjaka koji se bave datim zanimanjem, zatim preduzeća i institucija, škola

koje obrazuju mlade i psihologa/pedagoga, kao i nastavnika i sajma zapošljavanja. Došlo je

do malog ali značajnog povećanja i u korišćenju medija.

Projektni indikator 2, koji se odnosi na izvore primljenih informacija, glasi: Procenat mladih

oba pola koji donose odluke o daljem školovanju i budućem zanimanju na osnovu pet

različitih izvora primljenih informacija povećao se sa 17,4% na 40,0%. Podaci istraživanja

pokazuju da je pre početka programa barem pet različitih izvora informacija (kriterijski skor)

koristilo 18,8% mladih iz prvog kruga i čak 31,8% mladih iz drugog kruga, koji u odnosu na

prvi krug i u retestu ispunjavaju kriterijum u nešto višem procentu (tabela 8). Procenat

učenika koji koriste pet različitih izvora primljenih informacija nakon primene programa je

51,9%. Ovaj kriterijum ispunjava 50,1% učenika iz prvog kruga i 54,1% učenika iz drugog

kruga.

Visok rezultat mladih iz drugog kruga u inicijalnom i u ponovljenom merenju delom je

posledica toga što su mladi iz drugog kruga imali tri izvora informacija više i u početnom i u

ponovljenom merenju. Kada se posmatraju rezultati učenika u drugom krugu samo za osam

izvora informacija koji su korišćeni i u prvom krugu (dakle, bez tri nova izvora dodata za

drugi krug), pokazuje se da je u početnom istraživanju njih 27,8% koristilo najmanje pet

izvora, što je opet više nego kod učenika iz prvog kruga, mada je razlika sada nešto manje

izražena (tabela 8), da je u ponovljenom istraživanju najmanje pet izvora koristilo njih 49,0%,

što je znatno povećanje od 21,2%. Kada se ukupan uzorak razmatra za samo osam izvora,

indikator zadovoljava 49,7% učenika.

64

Tabela 7. Odgovori na pitanje broj 2 na upitnicima POU1 i POU2, na testu i retestu, i

značajnost razlika

O mogućim budućim TEST RETEST

zanimanjima Da Ne Da Ne

obavestio/obavestila sam se: N % N % N % N % Pr %* p**

Od roditelja i članova porodice 1056 91.5 98 8.5 1025 88.8 129 11.2 -2.7 .011

Od drugova/drugarica i prijatelja 746 64.6 408 35.4 751 65.1 403 34.9 0.4 .825

Od stručnjaka koji se bave datim

zanimanjem 404 35.0 750 65.0 636 55.1 518 44.9 20.1 .000

Od stručnjaka za profesionalnu

orijentaciju 213 18.5 937 81.2 608 52.7 545 47.2 34.2 .000

Od nastavnika 516 44.7 636 55.1 641 55.5 513 44.5 10.8 .000

Od psihologa/pedagoga 240 20.8 912 79.0 383 33.2 771 66.8 12.4 .000

U preduzećima i institucijama 125 10.8 1027 89.0 307 26.6 845 73.2 15.8 .000

U školama koje obrazuju mlade

za to zanimanje* 68 11.9 504 88.1 143 25.0 428 75.0 13.1 .000

U kancelariji za mlade* 19 3.3 553 96.7 33 5.8 539 94.2 2.5 .038

Na sajmu zapošljavanja* 47 8.2 525 91.8 87 15.2 485 84.8 7.0 .000

Mediji 665 58.3 476 41.7 750 65.0 388 33.6 6.7 .000

* Pitanja uvedena nakon prvog kruga testiranja

** Promena u broju izvora informacija koje mladi koriste o budućim zanimanjima u inicijalnom i ponovljenom

merenju, izražena u procentima

*** Nivo značajnosti razlika, McNemar test

Tabela 8. Učenici koji koriste barem pet izvora informacija u prvom i drugom krugu, test i

retest

TEST RETEST

Prvi krug Drugi krug 11 izvora inf.

Drugi krug 8 izvora inf.

Prvi krug Drugi krug 11 izvora inf.

Drugi krug 8 izvora inf.

N % N % N % N % N % N % Ispunjava

kriteri-jum 109 18.8 182 31.8 159 27.8 291 50.1 309 54.1 274 49.0

Analiza varijanse za ponovljena merenja potvrđuje da je došlo do značajnog povećanja broja

izvora informacija koje mladi koriste, pri čemu je efekat na učenike iz prvog kruga bio

izraženiji nego kod učenika iz drugog kruga (tabela 9). Interesantno je da su modalne

vrednosti jednake za obe grupe, iako su u upitniku POU2 za učenike iz drugog kruga dodata

tri nova izvora informisanja. Dobijeni rezultat možemo da objasnimo niskom upotrebom

dodatih izvora informacija u inicijalnom istraživanju drugog kruga.

Tabela 9. Analiza varijanse za ponovljena merenja broja korišćenih izvora informacija

TEST RETEST df2

df2

F

p

η

2 M SD Mod M SD Mod

1. krug 3.32 1.45 3 4.64 1.84 5 1 559 287.56 0.000 0.34

65

2. krug 3.79 1.83 3 4.69 2.03 5 1 558 109.51 0.000 0.16

Efekat kruga obuke, tipa škole, pola i razreda

Efekat programa je bio izrazitiji kod učenika iz prvog nego kod onih iz drugog kruga, što je i

očekivano s obzirom na to da su učenici pohađali obuku u drugom krugu u duplo kraćem

periodu.

Uticaj pripadnosti MOŠ ili BOŠ na broj izvora informacija nije se pokazao za prvi krug, ali je

značajan za drugi krug obuke [F(1, 555) = 10.94, p < 0.01, η2

= 0.02]. U drugom krugu je bio

veći efekat u BOŠ, zahvaljujući nižem početnom nivou u BOŠ. U ponovljenom istraživanju

učenici MOŠ značajno više koriste kao izvor informacija psihologe/pedagoge i

preduzeća/institucije nego učenici BOŠ.

Program je u prvom krugu testiranja u većoj meri imao uticaj na korišćenje većeg broja

informacija kod devojčica nego kod dečaka [F(1, 558) = 12.34, p < 0.001, η2

= 0.02]. Efekat

istog smera dobijen je za različite polove i u drugom krugu, ali je ova razlika manje izražena

[F(1, 557) = 4.63, p < 0.001, η2

= 0.01]. Devojčice su u ponovljenom istraživanju značajno

češće od dečaka koristile kao izvore informacija roditelje, drugove/drugarice, stručnjake za

profesionalnu orijentaciju, psihologe/pedagoge i medije.

Uticaj razreda na značajno povećanje rezultata na retestu nije statistički značajan za prvi krug

obuke, ali za drugi krug jeste, u pravcu viših rezultata učenika osmog razreda [F(1, 556) =

10.30, p < 0.01, η2

= 0.02]. Program je imao značajno i izrazito veći efekat na osmi nego na

sedmi razred u odnosu na sve navedene vrste izvora informacija.

Vrednovanje pojedinih izvora informacija

Odgovori učenika na pitanje o važnosti pojedinih izvora informacija nisu pokazali značajne

razlike u proceni broja izvora koje smatraju važnim između inicijalnog (M = 6.31, SD = 2.91)

i ponovljenog merenja (M = 6.28, SD = 3.14). U proseku, mladi i u inicijalnom i u

ponovljenom merenju smatraju da je važno šest izvora informacija.

Analiza po stavkama je pokazala da je došlo do promene u vrednovanju pojedinih izvora

informacija (tabela 10). Nakon obuke, učenici su značajno više vrednovali saznanja iz firmi u

kojima se dato zanimanje obavlja, kao i iz novina, televizije, radija, sa interneta i iz škole.

Značajno manje su vrednovali mišljenje roditelja, mišljenje stručnjaka za profesionalnu

orijentaciju i sopstveno iskustvo u isprobavanju tih zanimanja.

66

Tabela 10. Analiza varijanse za ponovljena merenja – značajne promene u vrednovanju

pojedinih izvora informacija

Izvor informacija Test Retest F df1 df2 p η2

M SD M SD

Mišljenje roditelja 4.03 1.12 3.88 1.21 18.01 1 1149 0.000 0.02

Mišljenje stručnjaka za

profesionalnu orijentaciju

3.16 1.34 2.93 1.22 27.92 1 1146 0.000 0.02

Saznanja iz firmi u kojima se

to zanimanje obavlja

3.18 1.42 3.42 1.28 25.42 1 1140 0.000 0.02

Saznanja iz novina, sa

televizije i/ili radija

2.47 1.26 2.70 1.28 26.8 1 1153 0.000 0.02

Saznanja sa interneta 2.91 1.30 3.11 1.28 20.70 1 1153 0.000 0.02

Saznanja iz škole 3.20 1.26 3.28 1.27 4.04 1 1144 0.045 0.00

Moje iskustvo u isprobavanju

tih zanimanja

4.00 1.71 3.88 1.17 4.93 1 1148 0.027 0.00

Poređenje rezultata na proceni korišćenja informacija i proceni važnosti informacija (tabela

11) pokazalo je da se, nakon obuke, raskorak između stepena korišćenja izvora i njegove

važnosti smanjio za četiri izvora: stručnjake koji se bave željenim zanimanjem, stručnjake za

profesionalnu orijentaciju, psihologe/pedagoge i preduzeća/institucije u kojima se zanimanja

obavljaju.

Tabela 11. Uporedni prikaz rezultata o korišćenju i važnosti izvora informacija na inicijalnom

i ponovljenom merenju

Izvor informacija

Test Retest

korišćenje

izvora, % važnost

izvora, % korišćenje

izvora, % važnost

izvora, %

Roditelji 91.5 74.7 88.8 70.7

Drugovi/drugarice 64.6 17.9 65.1 16.0

Stručnjaci koji se bave željenim

zanimanjem 35.0 69.7 55.1 67.4

Stručnjaci za profesionalnu

orijentaciju 18.5 43.7 52.7 38.2

Nastavnici 44.7 27.1 55.5 25.8

Psiholozi/pedagozi 20.8 28.4 33.2 27.5

Preduzeća i institucije u kojima se

obavljaju zanimanja 10.8 47.1 26.6 53.9

Mediji (TV, novine, internet,

radio...) 58.3 36.5 65.0 42.4

67

Efekat kruga obuke, tipa škole, pola i razreda

Učenici iz drugog kruga značajno više vrednuju mišljenje roditelja i stručnjaka koji se bave

tim zanimanjem nego učenici iz prvog kruga. Razlike su malog intenziteta. Interakcija

između prvog i drugog kruga obuke i inicijalnog i ponovljenog merenja postoji za stav prema

mišljenju roditelja [F(1, 1148) = 28.90, p < 0.001] i prema mišljenju drugova i drugarica

[F(1, 1148) = 19.22, p < 0.001], mada je slabog intenziteta. Dok se u okviru prvog kruga

značajno smanjuje važnost mišljenja roditelja na ponovljenom merenju u odnosu na

inicijalno, u drugom krugu se ne ispoljava ovakav efekat. Što se tiče vrednovanja mišljenja

drugova i drugarica, ono u ponovljenom merenju blago opada kod mladih u prvom krugu, a

blago raste kod mladih u drugom krugu.

Nije bilo značajnih razlika između MOŠ i BOŠ.

Devojčice su vrednovale skoro sve navedene izvore informacija značajno više od dečaka.

Izuzetak su: mišljenje drugova/drugarica, mišljenje stručnjaka koji se bave zanimanjem i

mišljenje nastavnika, gde nema značajnih razlika između polova.

Osmi razredi značajno manje od sedmih vrednuju mišljenje roditelja, nastavnika i

drugova/drugarica.

Korišćenje različitih vrsta informacija

U inicijalnom istraživanju u prvom krugu obuke učenici su zamoljeni da procene važnost 20

ponuđenih vrsta informacija u vezi sa adekvatnim izborom školovanja i zanimanja. Na

osnovu aritmetičke sredine njihovih odgovora (M = 13,50) zaključeno je da je za adekvatan

izbor školovanja i zanimanja dovoljno 14 od ponuđenih 20 vrsta informacija.

U drugom krugu učenici su pitani da li su upoznati sa 19 vrsta informacija u vezi sa

zanimanjem koje ih najviše interesuje, koje odgovaraju 19 od 20 vrsta informacija čiju su

važnost procenjivali učenici u prvom krugu. Na osnovu toga smatrali smo da je znanje o 13

od ponuđenih 19 vrsta informacija dovoljno za adekvatan izbor u PO.

Istraživačko pitanje na koje smo tražili odgovor u istraživanju drugog kruga je bilo koliko

mladih je ispunilo ovaj kriterijum u inicijalnom merenju, a koliko posle pohađanja programa

PO. Pokazalo se da je 13 ili više informacija na početnom merenju znalo 63,3% učenika, a na

ponovljenom 62,3% njih. Analiza varijanse pokazuje da nije došlo do značajnog povećanja

informisanosti kod ponovljenog merenja (M = 13.49, SD = 4.67) u odnosu na početno stanje

(M = 13.34, SD = 4.07).

68

Analiza značajnosti razlika na pojedinim stavkama pokazuje da su učenici na kraju obuke

značajno više procenjivali svoje znanje o tome da li ih škola za to zanimanje osposobljava i

za druga zanimanja, koje sve škole školuju za to zanimanje, koja je dužina školovanja za to

zanimanje, koje škole im omogućuju da nastave školovanje za to zanimanje na fakultetu, koja

je lokacija škole koja za to zanimanje obrazuje, kakvi su učenici koji idu u školu za to

zanimanje (tabela 12). S druge strane, značajno manje su znali da li im se sviđa da se bave

tim zanimanjem, kakve su mogućnosti zarade s tim zanimanjem i da li im znanja i veštine

stečene u školi za to zanimanje trebaju u kasnijem radu.

Tabela 12. Analiza varijanse za ponovljena merenja – značajne razlike na stavkama o znanju

o pojedinim vrstama informacija

Da bih doneo/donela odluku o

daljem školovanju i zanimanju,

neophodno mi je da znam:

Test Retest F df1 df2 p η2

M SD M SD

Koje sve škole školuju za to

zanimanje

3.80 1.19 3.97 1.17 9.73 1 571 0.002 0.02

Koja je dužina školovanja škole za

to zanimanje

3.96 1.21 4.16 1.14 10.9

9

1 569 0.001 0.02

Da li me škola za to zanimanje

osposobljava i za druga zanimanja

3.61 1.19 3.85 1.12 17.8

7

1 571 0.000 0.03

Koja je lokacija škole koja za to

zanimanje obrazuje

3.76 1.37 3.91 1.30 5.49 1 570 0.019 0.01

Kakvi su učenici koji idu u školu

za to zanimanje

3.36 1.36 3.49 1.32 4.31 1 567 0.038 0.01

Da li mi znanja i veštine stečene u

školi za to zanimanje trebaju u

kasnijem radu

4.16 1.09 4.06 1.08 3.85 1 569 0.050 0.01

Koje škole mi omogućuju da

nastavim školovanje za to

zanimanje na fakultetu

3.80 1.24 3.94 1.16 7.08 1 567 0.008 0.01

Da li mi se sviđa da se bavim tim

zanimanjem

4.64 .81 4.50 .88 8.55 1 567 0.004 0.02

Kakve su mogućnosti zarade s tim

zanimanjem

4.30 .98 4.17 1.05 7.13 1 568 0.008 0.01

Vrednovanje različitih vrsta informacija

Interesantan je efekat koji je program obuke za PO imao na procenu važnosti vrsta

informacija od strane učenika u prvom krugu obuke, tj. razlike koje su dobijene kod učenika

iz prvog kruga između inicijalnog i ponovljenog testiranja. Pokazalo se da je došlo do malog

ali značajnog smanjenja broja vrsta informacija koje mladi smatraju važnim, od prosečno M

= 13,00 informacija na prosečno M = 12,35 informacija [F(1,539) = 13,99, p < 0.001, η2 =

0.03]. Ovaj pomak je efekat smanjenja važnosti nekoliko vrsta informacija (Tabela 10.)

69

Tabela 11. Analiza varijanse za ponovljena merenja – značajne promene u vrednovanju

pojedinih vrsta informacija

Da bih doneo/donela odluku o

daljem školovanju i zanimanju,

neophodno mi je da znam:

TEST RETEST

F df1 df2 p η2

M SD M SD

Da li su moji drugovi/drugarice

zainteresovani/zainteresovane za istu

školu

2.72 1.31 2.47 1.25 19.71 1 580 0.000 0.03

Svoje realne mogućnosti da upišem

školu za to zanimanje 4.15 1.01 3.95 1.07 13.39 1 580 0.000 0.02

Kakve su mogućnosti moje porodice

da me školuje za to zanimanje 3.94 1.23 3.77 1.21 10.26 1 578 0.001 0.02

Da li mi znanja i veštine stečene u

školi za to zanimanje trebaju u

kasnijem radu

4.19 0.97 4.04 0.99 7.70 1 578 0.006 0.01

Koje škole mi omogućuju da nastavim

školovanje za to zanimanje na

fakultetu

4.27 1.06 4.16 1.06 5.25 1 579 0.022 0.01

Kako se osećam i ponašam kada se

bavim tim zanimanjem 4.05 1.03 3.92 1.03 6.76 1 579 0.010 0.01

Da li mi se sviđa da se bavim tim

zanimanjem 4.46 0.85 4.25 0.96 17.99 1 577 0.000 0.03

Kakve su mogućnosti zarade s tim

zanimanjem 4.46 0.85 4.34 0.93 7.58 1 577 0.006 0.01

Zainteresovanost za različite profesije

Postoji blago ali značajno povećanje broja zanimanja koje mladi biraju u ponovljenom

merenju u odnosu na inicijalno stanje [F(1, 1065) = 18.27, p < .001, η2

= .02]. Broj zanimanja

koja mladi u proseku biraju povećao se sa M = 4,37 (SD = 2.81) na M = 4,75 (SD = 3.12).

Kod 19 od 23 zanimanja došlo je do značajnog porasta interesovanja učenika nakon primene

programa PO (tabela 12). Ipak, ove razlike su slabog intenziteta.

Rodne razlike

Analiza varijanse za ponovljena merenja pokazuje da nije došlo do promene u razlici u

proceni poželjnosti pojedinih oblasti rada koja se pokazala između dečaka i devojčica kako u

inicijalnom, tako i u ponovljenom istraživanju, koja u proseku iznosi M = 0,50 (SD = 0.36).

Nema značajne razlike između dečaka i devojčica ni u broju zanimanja koja biraju.

70

Tabela 12. Analiza varijanse za ponovljena merenja – poželjnost profesija u testu i retestu

Zainteresovan/a sam da radim u

navedenim oblastima:

Test Retest F df1 df2 p η2

M SD M SD

Građevinarstvo/arhitektura/dizajn

enterijera 2.15 1.22 2.32 1.28 23.43 1 1151 0.000 0.02

Administracija/trgovina/finansije/

ekonomija 2.50 1.34 2.71 1.35 34.36 1 1148 0.000 0.03

Tehnologija/hemijski inženjering/

hemija 2.18 1.30 2.25 1.27 3.87 1 1147 0.049 0.00

Elektrotehnika/elektronski

inženjering 2.05 1.34 2.17 1.39 12.28 1 1140 0.000 0.01

Vaspitanje/obrazovanje/psihologija/

socijalna zaštita 2.63 1.39 2.73 1.35 5.56 1 1148 0.019 0.01

Sport 3.16 1.52 3.32 1.48 19.57 1 1147 0.000 0.02

Zdravlje/medicina/stomatologija/

veterina 2.89 1.52 3.00 1.48 8.33 1 1143 0.004 0.01

Tehnologija prerade i obrade

drveta/proizvodnja papira 1.35 0.80 1.51 0.96 28.01 1 1149 0.000 0.02

Rudarstvo/metalurgija/prerada

metala 1.30 0.74 1.42 0.86 19.83 1 1145 0.000 0.02

Umetnički zanati/umetnost 2.26 1.36 2.33 1.35 4.08 1 1147 0.044 0.00

Proizvodnja hrane 1.62 1.05 1.78 1.07 28.80 1 1145 0.000 0.03

Poljoprivreda/šumarstvo 1.51 1.01 1.69 1.14 34.39 1 1149 0.000 0.03

Matematika/fizika/astronomija 2.05 1.28 2.18 1.33 7.45 1 570 0.000 0.01

Mediji/grafički dizajn/štampa 2.34 1.32 2.47 1.29 10.54 1 1147 0.001 0.01

Moda/tekstilna industrija i prerada

kože 2.01 1.29 2.11 1.28 7.93 1 1147 0.005 0.01

Turizam/ugostiteljstvo 2.33 1.34 2.45 1.35 10.09 1 1143 0.000 0.01

Pravo/bezbednost i javna sigurnost

/državna uprava/administracija 2.79 1.52 2.95 1.45 15.58 1 1143 0.000 0.01

Ljudska prava/nevladin sektor 2.05 1.21 2.34 1.32 54.83 1 1147 0.000 0.05

Prevoz/saobraćaj/skladištenje 1.81 1.23 1.91 1.28 10.31 1 1150 0.001 0.01

Projektni indikator 3 glasi: „Broj i stepen diferencijacije među željenim profesijama se

povećao, tako da se broj oblasti rada za koje je zainteresovano između 13,9% i 25,2%

učenika povećao sa osam na najmanje 11 kod muškog pola, a kod ženskog pola sa pet na

najmanje osam oblasti rada.“ Do očekivanog povećanja diferencijacije među željenim

profesijama došlo je kod dečaka, ali ne i kod devojčica. Broj oblasti rada za koje je

zainteresovano od 13,9% do 25,2% učenika kod muškog pola je 12, a kod ženskog pola šest

(tabela 13).

71

Tabela 13. Broj i procenat mladih koji su zainteresovani na ponovljenom merenju za oblasti

rada po polovima

Oblast rada

ZAINTERESOVANI

muški pol ženski pol

N % N %

Građevinarstvo/arhitektura/dizajn enterijera 104 20.7* 118 18.6

Administracija/trgovina/finansije/ekonomija 129 24.9 219 34.5

Tehnologija/hemijski inženjering/hemija 107 20.7 113 17.8

Elektrotehnika/elektronski inženjering 196 37.8 43 6.8

Vaspitanje/obrazovanje/psihologija/socijalna zaštita 92 17.8 282 44.4

Sport 313 60.4 268 42.2

Zdravlje/medicina/stomatologija/veterina 152 29.3 307 48.3

Tehnologija prerade i obrade drveta/proizvodnja papira 55 10.6 14 2.2

Lepota i nega tela 29 5.6 197 31.0

Rudarstvo/metalurgija/prerada metala 41 7.9 10 1.6

Umetnički zanati/umetnost 90 17.4 162 25.5

Informacione i komunikacione tehnologije 163 31.5 53 8.3

Proizvodnja hrane 63 12.2 39 6.1

Poljoprivreda/šumarstvo 81 15.6 29 4.6

Kultura/društvo/jezici/istorija/arheologija/filozofija 149 28.8 266 41.9

Matematika/fizika/astronomija 54 21.0 61 19.4

Mediji/grafički dizajn/štampa 95 18.3 184 29.0

Moda/tekstilna industrija i prerada kože 32 6.2 167 26.3

Turizam/ugostiteljstvo 128 24.7 159 25.0

Pravo/bezbednost i javna sigurnost/državna uprava/

administracija 196 37.8 253 39.8

Ljudska prava/nevladin sektor 87 16.8 160 25.2

Prevoz/saobraćaj/skladištenje 129 24.9 55 8.7

Energija/zaštita životne sredine 97 18.7 107 16.9

* Podebljane su brojke koje ulaze u raspon između 13,9% i 25,2% zainteresovanih učenika.

Za šest oblasti rada zainteresovano je više od 25,2% dečaka, dok je za čak 10 oblasti rada

zainteresovano više od 25,2% devojčica. Za pet oblasti rada zainteresovano je manje od

13,9% dečaka, dok je za sedam oblasti rada zainteresovano manje od 13,9% devojčica. U tri

oblasti rada je bilo manje od 5% zainteresovanih devojčica, dok dečaci ovako nisko

interesovanje nisu pokazali ni za jednu oblast. S druge strane, za čak šest oblasti bilo je

zainteresovano više od trećine devojčica, dok je samo za dve oblasti bilo zainteresovano više

od trećine dečaka. Svi ovi nalazi ukazuju na veću diferencijaciju među željenim zanimanjima

kod dečaka nego kod devojčica.

72

Efekat kruga obuke, tipa škole i razreda

Pokazale su se značajne razlike između prvog i drugog kruga obuke u osam oblasti rada,

mada su one slabog intenziteta. Mladi iz drugog kruga su na ponovljenom merenju bili više

zainteresovani od mladih iz prvog kruga za oblasti: administracija / trgovina / finansije /

ekonomija, tehnologija / hemijski inženjering i prevoz / skladištenje, dok su manje

zainteresovani za: zdravlje / medicinu; kulturu / društvo / jezike; medije / grafički dizajn /

štampu; turizam / ugostiteljstvo i pravo / bezbednost i javnu sigurnost.

Postoji blaga ali značajna povezanost između tipa škole (MOŠ i BOŠ) i uticaja koji je

program imao na izbor oblasti rada [F(1, 1063) = 0.05, p < 0.01, η2

= 0.01]. Učenici BOŠ su

pre početka programa imali manji broj izbora, ali su se na kraju programa izjednačili sa

MOŠ, što ukazuje da je program imao znatniji uticaj na povećanje broja izabranih oblasti

rada u BOŠ nego u MOŠ.

Između učenika sedmog i osmog razreda pokazale su se značajne razlike slabog intenziteta u

poželjnosti šest oblasti rada. Učenici osmog razreda su od učenika sedmog razreda više

zainteresovani za oblasti: administracija / trgovina / finansije / ekonomija, elektrotehnika /

elektronski inženjering i ljudska prava, dok su manje zainteresovani za: sport, umetničke

zanate / umetnost i modu / tekstilnu industriju i preradu kože.

Karakteristike procesa odlučivanja o obrazovanju/zanimanju

Poređenje rezultata na inicijalnom i ponovljenom merenju na Skali aktivnog odlučivanja i

Skali izbegavanja odlučivanja dovelo je do rezultata suprotnih očekivanim. Nakon učešća

učenika u programu PO, došlo je do značajnih promena slabog intenziteta u smislu smanjenja

rezultata na SOD [F(1, 1115) = 33.33, p < 0.01, η2

= 0.03]. Na inicijalom merenju učenici su

imali prosečan skor M = 29,25, (SD = 3.82), a na ponovljenom merenju M = 28,45 (SD =

4.57). Takođe, na SIO dobijena je značajna razlika slabog intenziteta između inicijalnog (M =

15,11, SD = 5.55) i ponovljenog merenja (M = 15,69, SD = 6.44), [F(1, 1139) = 11.35, p <

0.01, η2

= 0.01], u smislu viših rezultata na ponovljenom merenju.

Analiza rezultata po stavkama pokazuje da na svim stavkama SIO postoji tendencija porasta

rezultata u ponovljenom merenju (tabela 14), a da je na tri stavke ova tendencija značajna:

„Sudbina će odrediti kakav ću posao raditi, bez obzira na to za šta se školujem“, „Iako uskoro

treba da donesem odluku o mom budućem školovanju, nemam nikakvu želju za tim“ i „Sada

73

imam druge probleme, o daljem školovanju ću misliti kasnije“. Ipak, razlike su slabog

intenziteta, a srednje vrednosti svih stavki ove skale ne prelaze M = 2,52 (SD = 1.422).

Analiza pozitivnih, neodlučnih i negativnih odgovora na pojedinačnim stavkama pokazuje da

velika većina ispitanika na pitanja koja ukazuju na izbegavanje odlučivanja odgovara

negativno ili neodlučno, dok između jedne sedmine i jedne četvrtine ispitanika odgovara na

njih pozitivno.

Tabela 14. Analiza varijanse za ponovljena merenja – značajne razlike na stavkama SIO i

SOD

Stavke Test Retest

F df1 df2 p η2

M SD M SD

Stavke SIO

Sudbina će odrediti kakav ću

posao raditi, bez obzira na to za

šta se školujem

2.41 1.30 2.52 1.33 7.62 1 1152 0.006 0.01

Sada imam druge probleme, o

daljem školovanju ću misliti

kasnije

1.82 1.15 1.92 1.20 6.31 1 1152 0.012 0.01

Iako uskoro treba da donesem

odluku o mom budućem

školovanju, nemam nikakvu

želju za tim

1.86 1.15 2.10 1.26 34.59 1 1146 0.000 0.03

Stavke SOD

Obrazovanje je osnov za uspeh

u životu 4.52 0.74 4.31 1.00 48.21 1 1151 0.000 0.04

Obrazovanje je za mene veoma

važno 4.51 0.79 4.36 0.75 25.74 1 1149 0.000 0.02

Za odluku o daljem školovanju

treba da znam šta želim da

postignem tim školovanjem

4.38 0.87 4.16 1.01 41.30 1 1146 0.000 0.04

Znam koja zanimanja

odgovaraju mojim

interesovanjima i sklonostima

4.07 1.02 4.00 1.04 3.88 1 1135 0.049 0.00

Za odluku o daljem školovanju

treba da razmotrim sve

mogućnosti i njihove posledice

4.07 1.06 3.88 1.09 26.17 1 1143 0.000 0.02

Pokazuje se značajan pad rezultata u ponovljenom merenju na pet od sedam stavki SOD

(tabela 14): „Obrazovanje je osnov za uspeh u životu“, „Obrazovanje je za mene veoma

važno“, „Za odluku o daljem školovanju treba da znam šta želim da postignem tim

školovanjem“, „Za odluku o daljem školovanju treba da razmotrim sve mogućnosti i njihove

posledice“ i „Znam koja zanimanja odgovaraju mojim interesovanjima i sklonostima“. Ipak,

razlike su slabog intenziteta, a srednje vrednosti skoro svih stavki nisu ispod M = 4,00 (SD =

74

1.21). Analiza pozitivnih, neodlučnih i negativnih odgovora na stavke Skale aktivnog

odlučivanja pokazuje da velika većina ispitanika na pitanja odgovara pozitivno ili neodlučno,

dok na skoro svim stavkama manje od 10% njih odgovara negativno.

Uticaj kruga obuke, tipa škole, polova i razreda

Poređenje rezultata prvog i drugog kruga obuke na ponovljenom merenju pokazuje da nema

značajnih razlika na SIO i SOD, ali da postoje razlike na pojedinim pitanjima. Učenici iz

drugog kruga obuke pokazuju značajno više rezultate na tri stavke SIO („Sudbina će odrediti

kakav ću posao raditi, bez obzira na to za šta se školujem“, „Još mi je rano da razmišljam o

mom daljem školovanju, ima vremena“ i „Teško mi je da donesem odluku o mom daljem

školovanju, jer ne znam kako“) i četiri stavke SOD („Obrazovanje je osnov za uspeh u

životu“, „Obrazovanje je za mene veoma važno“, „Za odluku o daljem školovanju treba da

razmotrim sve mogućnosti i njihove posledice“ i „Znam koja zanimanja odgovaraju mojim

sposobnostima“).

Poređenje između rezultata MOŠ i BOŠ na ponovljenom merenju pokazuje da nema značajnih

razlika na SIO i SOD niti na pojedinačnim stavkama.

Poređenje muškog i ženskog pola na ponovljenom merenju pokazalo je da devojčice na SIO

imaju značajno niže [F(1, 1147) = 49.86, p < 0.001], a na SOD značajno više rezultate [F(1,

1133) = 34.08, p < 0.001].

Značajne razlike između razreda na SIO i SOD nisu se pokazale u ponovljenom merenju, ali

su se pokazale na dve stavke SIO („Još mi je rano da razmišljam o mom daljem školovanju,

ima vremena“ i „Sada imam druge probleme, o daljem školovanju ću misliti kasnije“).

Motivi za izbor budućeg zanimanja i rodni stereotipi

Pitanje koje se odnosi na motive za izbor budućeg zanimanja i rodne stereotipe postavljeno je

učenicima samo u drugom krugu obuke.

Motivi za izbor budućeg zanimanja

Analizirana je zastupljenost negativnih, neodlučnih i pozitivnih odgovora na motive da se

prihvate dva zanimanja: zanimanje elektrotehničkog inženjera, koje se u inicijalnom

istraživanju pokazalo kao najpopularnije kod dečaka, i zanimanje modnog kreatora, koje se u

inicijalnom istraživanju pokazalo kao najpopularnije kod devojčica. Pokazuje se da je na

75

inicijalnom merenju na stavke pozitivno odgovorilo između jedne petine i jedne polovine

učenika. Za oba zanimanja, najviše ocene date su za talenat, lično interesovanje za zanimanje,

podršku vršnjaka i sigurnost zapošljavanja.

Značajan ali slab efekat programa PO pokazao se kod zanimanja elektrotehničkog inženjera, i

to u povećanom vrednovanju četiri motiva: interesovanje za zanimanje [F(1, 556) = 8.91, p <

0.01], drug/drugarica istog pola koji/koja želi time da se bavi [F(1, 554) = 6.36, p < 0.05],

sigurnost zapošljavanja [F(1, 558) = 6.01, p < 0.05] i talenat [F(1, 558) = 4.36, p < 0.05].

Efekat programa PO na povećanje značaja pojedinih motiva nije se pokazao za zanimanje

modnog kreatora.

Zbir svih stavki na jednom zanimanju čine Skalu motiva za profesionalni izbor (MOPI).

Pokazuje se efekat Projekta za značajno povećanje rezultata na skali MOPI za zanimanje

elektrotehničkog inženjera [F(1, 548) = 6.12, p < 0.05], ali ne i za zanimanje modnog

kreatora.

Na ponovljenom merenju dobija se značajna razlika na skali MOPI između sedmog (M =

21.85, SD = 9.65) i osmog razreda (M = 24,50, SD = 8,33) za zanimanje modnog kreatora, u

pravcu značajno viših rezultata osmih razreda [F(1, 559) = 12.16, p < 0.001].

Ne pokazuju se značajne razlike između MOŠ i BOŠ.

Rodni stereotipi

Kako je primarni cilj ovog pitanja bio procena efekata programa na rodne stereotipe u vezi sa

zanimanjima, analiza razlika između odgovora devojčica i dečaka je posebno značajna. Kako

je očekivano, devojčice imaju daleko veći skor na skali MOPI (M = 26.28, SD = 8.50) od

dečaka (M = 17.66, SD = 10.17) za zanimanje modnog kreatora [F(1, 561) = 120.06, p <

0.001], dok dečaci (M = 25.55, SD = 9,13) imaju daleko veći skor od devojčica (M = 21.45,

SD = 8.53) na skali MOPI za zanimanje elektrotehničkog inženjera [F(1, 560) = 30.09, p <

0.001]. Analiza pojedinih stavki pokazuje da je na skoro svim stavkama bila značajna razlika

između polova. Na stavkama za elektrotehničkog inženjera značajno su viši rezultati dečaka

od devojčica na svim stavkama osim dve: „... Da ima interesovanje za to zanimanje“ i „... Da

ima stipendiju za to“. Na svim stavkama za modnog kreatora pokazali su se značajno viši

rezultati devojčica.

Efekat Projekta na rodne stereotipe posebno je analiziran za devojčice, a posebno za dečake.

Rezultati na skali MOPI pokazuju da je kod devojčica došlo do značajnog povećanja skora za

76

zanimanje elektrotehničkog inženjera [F(1, 295) = 4.856, p < 0.05, η2 = 0.016]. Nema

značajnog efekta Projekta na skor devojčica na skali MOPI za zanimanje modni kreator niti

na skor dečaka za oba posmatrana zanimanja.

Analiza po pojedinim motivima kod devojčica je pokazala pozitivan efekat Projekta na tri

motiva za izbor zanimanja suprotnog polnom stereotipu (elektrotehnički inženjer):

interesovanje za zanimanje [F(1, 299) = 8.496, p < 0.01, η2 = 0.028], sigurnost zapošljavanja

[F(1, 300) = 6.833, p < 0.01, η2 = 0.022] i talenat [F(1, 300) = 4.846, p < 0.05, η2 = 0.016]

(tabela 15). Devojčice su na kraju Projekta značajno više vrednovale jedan motiv za

zanimanje u skladu sa polnim stereotipom (modni kreator) – talenat [F(1, 312) = 8.568, p <

0.01, η2 = 0.027, η2 = 0.016]. Kod dečaka se ne pokazuje efekat Projekta ni za jedan motiv za

izbor zanimanja suprotnog polnom stereotipu (modni kreator). Značajna promena kod dečaka

u smislu povećanja značaja registruje se samo za jedan motiv za izbor zanimanja u skladu sa

polnim stereotipom (elektrotehnički inženjer): da ima druga (istog pola) koji želi time da se

bavi [F(1, 254) = 4.009, p < 0.05, η2 = 0.016].

Rezultati pokazuju da je povećano vrednovanje motiva za posao elektroinženjera na celom

uzorku odraz pre svega povećanja motivacije devojčica za izbor rodno atipičnog zanimanja,

dok je kod dečaka povećanje motivacije za ovaj posao bilo manje izraženo. Devojčice su na

kraju Projekta više vrednovale tri od četiri motiva koji su u celom uzorku bili najuticajniji na

izbor zanimanja, dok su dečaci na kraju Projekta više vrednovali četvrti najuticajniji motiv.

Tabela 15. Analiza varijanse za ponovljena merenja pojedinačnih motiva za izbor zanimanja

po polovima – značajne razlike

Stavka Inicijalno Ponovljeno

F df1 df2 p Parcijalna

η2 M SD M SD

Devojčica bi izabrala posao elektrotehničkog inženjera

Da zna da će sigurno

dobiti posao 2.54 1.44 2.78 1.46 6.833 1 300 0.009 0.022

Da ima interesovanje za

to zanimanje 3.01 1.69 3.32 1.69 8.496 1 299 0.004 0.028

Da ima talenat za to 3.15 1.60 3.38 1.59 4.846 1 300 0.028 0.016

Devojčica bi izabrala posao modnog kreatora

Da ima talenat za to 4.16 1.18 3.93 1.39 8.568 1 312 0.004 0.027

Dečak bi izabrao posao elektrotehničkog inženjera

Da ima druga koji želi

time da se bavi 2.55 1.48 2.76 1.53 4.009 1 254 0.046 0.016

77

Diskusija

Broj izvora informacija. Pokazuje se da su mladi posle učešća u obuci za PO značajno

povećali korišćenje skoro svih ponuđenih izvora informacija, a pre svega stručnjaka za

profesionalnu orijentaciju i stručnjaka koji se bave datim zanimanjem, zatim preduzeća i

institucija, škola koje obrazuju mlade i psihologa/pedagoga, nastavnika, kao i sajma

zapošljavanja. Došlo je do blagog ali značajnog smanjenja korišćenja roditelja/porodice kao

izvora informacija.

Posebno je značajno analizirati rezultate u odnosu na ispunjenost projektnog indikatora 2,

koji se odnosi na broj izvora informacija koje mlade koriste.

Projektni indikator 2 glasi: Procenat mladih oba pola koji donose odluke o daljem

školovanju i budućem zanimanju na osnovu pet različitih izvora primljenih informacija

povećao se sa 17,4% na 40,0%.

Procenat učenika koji koriste pet od ukupno osam ponuđenih različitih izvora primljenih

informacija iznosi čak 49,7%, od toga 50,1% učenika iz prvog i 49,0% učenika iz drugog

kruga.

Projektni indikator 2 je ispunjen.

Vrednovanje pojedinih izvora informacija. Efekat Projekta se pokazao u značajno višem

vrednovanju saznanja iz firmi u kojima se zanimanje obavlja, saznanja iz novina, sa

televizije, radija, sa interneta i iz škole, kao i u značajno manjem vrednovanju mišljenja

roditelja, ali i stručnjaka za profesionalnu orijentaciju i sopstvenog iskustva u isprobavanju

tih zanimanja. Smanjeno vrednovanje roditelja kao izvora informacija u skladu je sa

prethodnim nalazom da se značajno smanjilo korišćenje roditelja kao izvora informacija, što

je verovatno posledica povećanja kapaciteta učenika za korišćenje drugih izvora informacija i

odgovornosti za donošenje sopstvene odluke.

Međutim, na kraju Projekta značajno češće su korišćeni i stručnjaci za profesionalnu

orijentaciju i saznanja iz firmi u kojima se zanimanje obavlja, a saznanja iz firmi su i više

vrednovana. Smanjeno vrednovanje sopstvenog iskustva u isprobavanju zanimanja ne može

biti posledica negativnog iskustva, jer su na fokus grupama učenici koji su išli na

isprobavanje bili veoma zadovoljni i ponosni na ova iskustva, dok su ostali pokazali visoku

zainteresovanost za isprobavanje. Verovatnije je da je smanjena važnost odraz nezadovoljstva

koje su mnogi učenici iskazali na fokus grupama zbog slabe realizacije isprobavanja prakse.

78

Tek je 28,1% učenika anketiranih Upitnikom za evaluaciju obuke (EPO-U) isprobavalo

praksu, dok je ovaj deo programa obuke za PO dobio najnižu ocenu korisnosti na istom

upitniku.

Kad je reč o smanjenom vrednovanju stručnjaka za PO, ovaj nalaz traži dalje ispitivanje.

Uporedna analiza korišćenja i vrednovanja izvora informacija. Raskorak između stepena

korišćenja izvora informacija i njegove važnosti smanjio se u odnosu na inicijalno

istraživanje za četiri izvora, koja su bila slabo dostupna pre obuke. Kako je u inicijalnom

istraživanju upravo ovaj raskorak bio indikator potrebe učenika za većim korišćenjem

različitih izvora informacija o daljem školovanju i budućem zanimanju, dobijeni nalaz je

značajan pokazatelj da program ide u susret potrebama učenika i zadovoljava ih na primeren

način. Najveći pomak u ponovljenom merenju pokazao se u većoj važnosti preduzeća i

institucija u kojima se obavljaju zanimanja, što je bio očekivani efekat programa. Ipak, mladi

nakon obuke za PO ne vrednuju mišljenje psihologa, pedagoga i nastavnika u većoj meri

nego pre obuke, što se očekivalo na početku Projekta.

Korišćenje različitih vrsta informacija. Na osnovu inicijalnog istraživanja potreba učenika,

zaključeno je da je znanje o 13 od ponuđenih 19 vrsta informacija dovoljno za adekvatan

izbor u PO, što je testirano kod učenika iz drugog kruga obuke. Pokazalo se da je 13 ili više

informacija na početnom merenju drugog kruga obuke znalo 63,3% mladih, a na krajnjem

62,3% mladih. Međutim, efekat Projekta se nije pokazao – nije došlo do značajnog povećanja

informisanosti učenika na kraju obuke. Dobijeni nalaz je u skladu sa ciljevima obuke, koji

nisu povećanje broja vrsta raspoloživih informacija, već povećanje njihovog kvaliteta

zasnovanog na broju različitih izvora informacija koje mladi koriste u sticanju saznanja. Npr.

da li učenik zaključuje o programu i sastavu učenika u srednjoj školi na osnovu priče

vršnjaka ili na osnovu toga što je posetio tu školu – važno je za njegove kompetencije zu

donošenje ispravne odluke.

Vrednovanje vrsta informacija. Ponovljeno merenje procene važnosti pojedinih vrsta

informacija kod učenika iz prvog kruga obuke pokazalo je da je došlo do malog ali značajnog

smanjenja broja vrsta informacija koje mladi smatraju bitnim. Moguće je da je smanjenje

značajnosti vrsta informacija koje ne prati smanjenje značajnosti izvora informacija rezultat

povećane svesti učenika da je za kompetentan izbor daljeg školovanja i budućeg zanimanja

značajniji kvalitet informacija nego njihov kvantitet.

79

Zainteresovanost za različite profesije. Postoji blago ali značajno povećanje broja zanimanja

koje mladi biraju u ponovljenom merenju u odnosu na inicijalno stanje. Nije došlo do

promene u razlici između dečaka i devojčica u proceni poželjnosti pojedinih oblasti rada.

Kako se projektni indikator 3 odnosi na oblasti rada, posebno je važno proceniti njegovu

ispunjenost.

Projektni indikator 3 glasi: Broj i stepen diferencijacije među željenim profesijama se povećao, tako

da se broj oblasti rada za koje je zainteresovano između 13,9% i 25,2% učenika povećao sa osam na

najmanje 11 kod muškog pola, a kod ženskog pola sa pet na najmanje osam oblasti rada.

Broj oblasti rada za koje je zainteresovano od 13,9% do 25,2% učenika muškog pola se na

ponovljenom merenju povećao na 12. S druge strane, kod učenica nije postignuta željena promena.

Broj oblasti rada za koje je na ponovljenom merenju zainteresovano od 13,9% do 25,2% učenica

iznosi šest.

Projektni indikator 3 je ispunjen na uzorku dečaka, ali ne i devojčica.

Karakteristike procesa odlučivanja o obrazovanju/zanimanju. Pokazuje se blago ali

značajno snižavanje kvaliteta odlučivanja učenika na ponovljenom merenju na Skali aktivnog

odlučivanja i Skali izbegavanja odlučivanja. Dobijeni rezultati sugerišu da program PO nema

izražene efekte na kvalitet odlučivanja učenika o daljem školovanju i budućem zanimanju.

Nalaz inicijalnog istraživanja u novembru mesecu je bio da većina učenika ima odgovoran

stav prema odlučivanju o daljem obrazovanju i budućoj profesiji i da su svesni potrebnih

koraka, ali da nemaju podršku za svoje potrebe za PO od strane škole/sistema/društva.

Analiza odgovora na ponovljenom merenju ukazuje da odgovori učenika i dalje pokazuju

visok kvalitet odlučivanja. Možda nije bilo realno očekivati dalje poboljšanje rezultata na

ovim skalama, već je trebalo raditi na poboljšanju podrške koju učenici dobijaju od odraslih

za realizaciju svojih očekivanja i potreba u oblasti PO.

Motivi za izbor zanimanja i rodni stereotipi. Primena skale MOPI u drugom krugu obuke za

dva posla – posao elektrotehničkog inženjera i posao modnog kreatora – pokazala je da su

najviše motivišući za izbor navedenih zanimanja: talenat, lično interesovanje za zanimanje,

podrška vršnjaka i sigurnost zapošljavanja. Pokazala se očekivana veća motivisanost

devojčica za posao modnog kreatora i veća motivisanost dečaka za posao elektroinženjera.

Razlika između polova na skali MOPI bila je manje izražena za posao elektroinženjera nego

za posao modnog kreatora, što sugeriše da su devojčice bile inicijalno otvorenije za to da

80

izaberu tipično muško zanimanje nego što su dečaci bili otvoreni da izaberu tipično žensko

zanimanje.

Efekat Projekta na povećanje motivacije za rodno atipična zanimanja pokazao se kod

devojčica, ali ne i kod dečaka. Devojčice su pokazale malo ali značajno smanjenje rodnih

stereotipa za zanimanje elektrotehnički inženjer.

Povezanost tipa škole (MOŠ ili BOŠ) sa procenom motiva za posao nije se pokazala, dok su

učenici osmog razreda imali značajno više skorove od učenika sedmog razreda na skali

MOPI za zanimanje modni kreator.

Rodne razlike. Izraženiji efekat primene programa na devojčice nego na dečake pokazao se

kod povećanja broja izvora primljenih informacija relevantnih za PO i kod povećanja

motivacije za rodno atipična zanimanja. Devojčice su u ponovljenom istraživanju značajno

češće od dečaka koristile i značajno više vrednovale pet od ponuđenih osam izvora

informacija. S druge strane, efekat Projekta na broj oblasti rada za koje je zainteresovano

između 13,9% i 25,2% učenika pokazao se kod dečaka, ali ne i kod devojčica. Devojčice su

imale značajno niže rezultate od dečaka na Skali izbegavanja odlučivanja, a značajno više na

Skali aktivnog odlučivanja, što je konzistentno sa nalazima inicijalnog istraživanja da

devojčice zrelije koriste procese odlučivanja o profesionalnoj orijentaciji od dečaka

(Polugodišnji izveštaj, Hrnčić, 2011). Dobijeni nalazi sugerišu da su devojčice bile više

zainteresovane za program profesionalne orijentacije i da su ga više vrednovale, da su bile

zrelije u procesu odlučivanja o daljem školovanju i budućem zanimanju i otvorenije za

promenu rodnih stereotipa u vezi sa „muškim“ profesijama. Ipak, nije postignut željeni efekat

u proširivanju broja oblasti rada koje ih zanimaju, tj. u broju i stepenu diferencijacije među

željenim profesijama. Nalazi sugerišu da je sloboda u izboru zanimanja i dalje daleko manja

kod devojčica nego kod dečaka, i da je pritisak patrijarhalnog društva na ženski pol da se

komformira i ne eksperimentiše snažna opozicija naporima programa da devojčicama poveća

slobodu izbora. Ipak, Projekat je doveo do pozitivnih pomaka u pravcu rodne ravnopravnosti

u ovoj oblasti.

Prvi i drugi krug obuke. Izraženiji efekat primene programa na učenike iz prvog nego na

učenike iz drugog kruga pokazao se na povećanju broja izvora primljenih informacija

relevantnih za PO. Učenici iz prvog kruga su značajno više vrednovali mišljenje roditelja i

stručnjaka koji se bave zanimanjem nego učenici iz drugog kruga. Značajne razlike slabog

intenziteta pokazale su se i između procenata učenika koji su birali osam oblasti rada. Učenici

81

iz prvog i drugog kruga su se razlikovali i po odgovorima na stavke SIO i SOD koje se

odnose na kvalitet odlučivanja, mada se ne pokazuju razlike u ukupnom skoru na skalama.

Razlike između prvog i drugog kruga nisu mogle da se procene kod pitanja koja se odnose na

znanje o vrstama informacija, vrednovanje vrsta informacija i motive za izbor zanimanja i

rodne stereotipe, jer su ona zadavana samo u jednom krugu obuke. Nalazi sugerišu da je

najveći uticaj dužine trajanja obuke na rezultate programa bio u delu povećanja broja izvora

primljenih informacija.

Tip škole. Izraženiji efekat primene programa na učenike iz BOŠ nego na učenike iz MOŠ

pokazao se u povećanju broja oblasti rada koje učenici biraju i, u drugom krugu, u povećanju

broja izvora primljenih informacija relevantnih za PO, u oba slučaja zahvaljujući nižem

početnom nivou BOŠ. Dobijeni nalazi sugerišu da su učenici BOŠ imali više koristi od

primene programa nego učenici MOŠ, pre svega u smislu izjednačavanja sa kapacitetima

učenika iz MOŠ! Moguće da je ovaj efekat dobijen zahvaljujući motivaciji BOŠ da dostignu

MOŠ, koja je nastala usled saradnje između MOŠ i BOŠ.

Sedmi i osmi razredi. Izraženiji efekat primene programa na učenike osmog nego na učenike

sedmog razreda iz drugog kruga pokazao se kod povećanja broja izvora primljenih

informacija relevantnih za PO, što je u skladu sa prethodnim nalazima da su učenici sedmog

razreda iz drugog kruga obuke dobili značajno manje obuke iz PO nego učenici sedmog

razreda. Učenici sedmog razreda značajno više vrednuju mišljenje roditelja, nastavnika i

drugova/drugarica i više teže odlaganju donošenja odluke o daljem školovanju nego učenici

osmog razreda. Između učenika sedmog i osmog razreda pokazale su se značajne razlike

slabog intenziteta u poželjnosti šest zanimanja. Učenici osmog razreda imali su značajno više

skorove od učenika sedmog razreda na skali MOPI za zanimanje modni kreator. Dobijeni

nalazi svedoče o razvojnim procesima u adolescenciji (povećanje diferencijacije sa uzrastom,

promena interesovanja tokom razvoja) i poziciji učenika sedmog i osmog razreda u odnosu

na hitnost odlučivanja o budućem školovanju.

82

ZAKLJUČAK

Izuzetno obuhvatna i sistematska procena implementacije i efekata programa Profesionalna

orijentacija na prelasku u srednju školu tokom 2011/2012. školske godine pokazala je da

Projekat izlazi u susret potrebama korisnika – učenika, roditelja, nastavnog osoblja i

rukovodstva osnovnih škola, kao i regionalnih centara. Program obuke za profesionalnu

orijentaciju je zanimljiv i primeren za škole i zajednici. Razvija kapacitete učenika i

nastavnog osoblja u projektovanom pravcu i povećava kompetentnost osnovnih škola u

odgovoru na potrebe lokalne zajednice. Ispunjeni su skoro svi indikatori Projekta koji se

odnose na školsku komponentu.

Ipak, ima potrebe za daljim razvojem Projekta, posebno u oblastima obezbeđivanja njegove

održivosti i njegovog kvaliteta, daljeg razvoja partnerstva, mentorstva i umrežavanja između

škola, povezivanja sa regionalnim institucijama Ministarstva prosvete i nauke i razvoja

saradnje sa lokalnom zajednicom u realizaciji realnih susreta, a naročito isprobavanja prakse

kao najinovativnijeg dela programa. Kada je reč o realizaciji programa u školama, bilo bi

korisno više uključiti učenike sedmog razreda, kako bi završili kompletnu dvogodišnju obuku

za PO; dalje razvijati rodnu ravnopravnost u ovoj oblasti; motivisati roditelje da se angažuju

oko uključivanja u radionice i realizaciju realnih susreta i podsticati MOŠ da se specijalizuju

za osetljive grupe.

Preporučuje se da program obuke učenika za PO postane deo redovnog obrazovanja u

osnovnim školama kao izborni nastavni predmet za sedme i osme razrede. U ovom okviru,

bilo bi korisno da obuka nastavnog osoblja za nastavu iz profesionalne orijentacije (petofazni

model) postane sastavni deo kurikuluma relevantnih fakulteta i visokih škola.

Documents

MONITORING I EVALUACIJA PROJEKTA - Profesionalna orijentacijaprofesionalnaorijentacija.org/wp-content/uploads/2011/12/IZVESTAJ-ME... · na proces, na aktivnu orijentaciju i sl.) procenjen