120
S A D R Ž A J 75

monetarna politika

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: monetarna politika

S A D R Ž A J

1

Page 2: monetarna politika

SADRŽAJ

UVODNA RAZMANTRANJA.......................................... 5

PRVI DEO:PRANJE NOVCA............................................................... 8

1.Faze pranja novca............................................................... 12 1.1.Faza ulaganja........................................................... 13 1.2.Faza prikrivanja....................................................... 14 1.3.Faza integracije....................................................... 142.Povratni efekti pranja novca............................................... 16

DRUGI DEO:MEĐUNARODNA REGULATIVA PROTIV PRANJA NOVCA................................................................................ 20

1.Bečka konvencija............................................................... 222. Financial Activity Task Force – FATF............................. 243.Konvencija o pranju novca................................................ 274. Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije o sprečavanju korišćenja finansijskog sistema radi pranja novca i finansiranja terorizma……………………............... 28

TREĆI DEO:DOMAĆA REGULATIVA I INSTITUCIJE................... 29

1. Zakon o sprečavanju pranja novca i terorizma................. 302. Zakon o visokotehnološkom kriminalu............................. 363. Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom........... 384. Uprava za sprečavanje pranja novca……………………. 46

2

Page 3: monetarna politika

ČETVRTI DEO:INDIKATORI PRANJA NOVCA..................................... 48

1.Lista infikatora za prepoznavanje sumljivih transakcija za davaoce finansijskog lizinga …………………………......... 492.Lista infikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija za menjače…………………………………………………. 513.Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija za društva za upravljanje investacionim fondovima……….4.Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija za banke…………………………………………………….

53

555.Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija u trgovanju hartijama od vrednosti………………………….. 596.Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija u factoring poslovima……………………………………....... 627.Lista indikatora za prepoznavanje sumnjiviih transakcija za organizatore oisebnih igara na sreću u igračnicama……. 648.Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija za društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom……………………………………………………... 669.Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija za osiguravajuće organa…………………………………..... 6810.Indikatori za prepoznavanje sumnjivih transakcija za obveznike u prometu nepokretnostima……………………. 6911.Indikatori koji mogu koristiti finansijskim institucijama u razvoju procedura poznavanja i praćenja stranke ili nadzornim organima koji sprovode kontrolu u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma…………………………………………………… 70

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA……………………….. 72LITERATURA……………………………………………. 75

3

Page 4: monetarna politika

UVODNA RAZMATRANJA

4

Page 5: monetarna politika

UVODNA RAZMATRANJA

Pranje novca je proces prikrivanja ilegalnih izvora prihoda ostvaren putem krivičnih radnji, u cilju uključivanja tih prihoda u tokove legitimnog finansijskog poslovanja. Pitanje pranja novca je integralno povezano sa problemima korupcije, organizovanog kriminala, finansijske prevare, šverca i drugih krivičnih dela usmerenih na ostvarivanje profita. Ovaj problem uzrokuje ozbiljne posledice ukoliko se ne rešava na adekvatan način. Sposobnost kriminalaca da prikupe i legitimiziraju dobit može dovesti do podrivanja demokratskih institucija i zloupotrebe ekonomskih sistema. Ilegalno stečeni prihodi omogućavaju kriminalcima da razviju svoju političku i ekonomsku moć i to na račun poštenih građana i legitimnog poslovanja. Zemlje koje na adekvatan način ne rešavaju pitanje pranja novca su ustanovile da su zvaničnici u tim zemljama takođe podložni korupciji, te da radi toga dolazi do potpunog prekida legitimnih međunarodnih investicija. Prema tome, programi za borbu protiv pranja novca predstavljaju i više od jednostavnog sredstva za provođenje zakona, koje se koristi u slučaju prihoda stečenih krivičnim radnjama. Oni predstavljaju suštinske komponente u procesu zaštite demokratskih institucija i ekonomskih sloboda svake zemlje .

U slučajevima kada je imovinska korist stečena izvršenjem krivičnog dela, kriminalac ili organizovana kriminalna grupa, traže način da koriste stečeni novac ili imovinu tako da svojim aktivnostima ne privlače pažnju nadležnih organa. Stoga vrše čitav niz transakcija sa krajnjim ciljem da se navedeni novac ili imovina prikažu kao zakonito stečeni. Novac u ovom procesu često menja svoj oblik i prebacuje se sa jednog na drugo mesto.

5

Page 6: monetarna politika

Pranje novca je proces koji prevazilazi nacionalne granice, te i mehanizmi borbe protiv ovog oblika kriminala moraju imati međunarodni karakter. Pranje novca se događa svuda u svetu i nije verovatno da će nestati. Kriminalne grupe će uvek imati potrebu da svoja nelegalno stečena, „prljava“ sredstva prikažu kao legalna i da ih uvedu u legalne privredne tokove. Banke jesu važan činilac u sprečavanju pranja novca, ali ne mogu biti jedini oslonac u zakonskoj regulativi. Prethodne godine su pokazale da perači novca koriste visoko soficistirane metode za svoje operacije kao i da iz godine u godinu menjaju metode kojima se služe.

Mešanje „vrućeg” i „čistog” novca, stvara nezdravu simbiozu legalnog i kriminalnog društva, iako se na samom početku tog nesrećnog „braka” stvara privid da zemlja napreduje. U sledećoj fazi perači novca stiču ugled, moć i uvećavaju svoj profit težeći krajnjem cilju, odnosno preuzimanju i kontroli celokupnog finansijskog i privrednog sistema.U takvoj situaciji država nema problema sa kriminalom već kriminalne organizacije poseduju i kontrolišu državu. Pranje novca gotovo nikada ne predstavlja problem samo jedne države; to je najčešće multinacionalni problem. Razmena informacija, međudržavna saradnja, formiranje državnih crnih listi fantomskih firmi, perača novca, kriminalaca, pripadnika organizovanog kriminala, pripadnika terorističkih organizacija i njihova razmena sa drugim državama i relevantnim organizacijama predstavlja početni korak u teškoj i mukotrpnoj borbi za sprečavanje pranja novca. Država mora da pokaže da je spremna da se u duhu najbolje prakse u svetu uhvati u koštac sa tim problemom jer dok je s postojanjem prljavog novca komplementarna njegovo pranje se označava kao način legalizacije.

6

Page 7: monetarna politika

PRVI DEOPRANJE NOVCA

7

Page 8: monetarna politika

Sam pojam pranja novca potiče od engleske reči money laundering, što znači legalizacija kapitala stečenog kriminalnom delatnošću, odnosno finansijske t ransakcije radi prikrivanja stvarnog porekla novca i drugih oblika kapitala na t ržištu. Sastoji se u falsifikovanju finansijske dokumentacije i manipulacije u s istemu međubankarskih transakcija. Poslednjih godina se značajno izražava u utajama poreza, ilegalnoj trgovini drogama i oružjem, u organizovanoj kocki, prostit uciji i reketu, kao i u procesima privatizacije kapitala u bivšim socijalističkim zemljama Istočne Evrope, kao i u organizovanim kriminalnim kanalima na Zapadu.Termin “pranje novca” nastaje u SAD u periodu prohibicije (vreme zabrane točenjaalkohola), u III deceniji prošlog veka, kada su kriminalci zarađeni novac od ilegalne proizvodnje i krijumčarenja alkoholnih pića prikazivali kao zaradu koju su ostvarili u lancu svojih perionica za pranje rublja i automobila, povodom te pojave počeo je da se upotrebljava termin “pranje novca”, odakle ga je preuzela Kriminološka nauka.Postoje mnoge definicije ove pojave, tekstualno različite ali u suštini slične,u pojedinim delovima čak identične. Zbog toga nema velikih problema kada su u pitanju shvatanja, i određivanje sadržaja pojma pranje novca.Još 1984. godine komisija predsednika Sjedinjenih Američkih Država za organizovani kriminalitet definisala je “pranje novca” kao proces kojim neko prikriva postojanje, ilegalno poreklo ili ilegalnu upotrebu prihoda, da bi ga prikazala na taj način da izgleda kao legalan.Na osnovu spiska zemalja koje su označene kao poreski raj, po "ulaganjima" prednjače Ujedinjeni Arapski Emirati, Mongolija, Severna Koreja, Devičanska ostrva, Sejšelska ostrva, Lihtenštajn, Gibraltar i Maršalska ostrva. Visoko se kotiraju i ostrvo Niue, ostrva Belize, Vanuatu, Svalbard i Jan Majen ostrva, Tuvalu, Turks i Kaikos ostrva, Kongo, Bahami, Obala

8

Page 9: monetarna politika

Slonovače, Liban, Libija, Monako, Ruanda, Nepal, Grenada, Bocvana, Bruneji, Gvajana.

Prljav novac

Kajmanska ostrva, za koja mnogi i ne znaju gde se nalaze, postala su peti svetski finansijski centar posle Njujorka, Londona, Tokija i Frankfurta, upravo sprovođenjem velikih operacija pranja kriminogenog novca pristiglog u lokalne banke iz svih krajeva sveta. U Džordžtaunu, prestonici Kajmana, u nekim trenutcima banke i osiguravajuće kompanije "sedele" su na imovini od oko 700 milijardi dolara. Na Kajmanskim ostrvima, sa samo 40.000 stanovnika, ima oko 34.000 registrovanih kompanija i preko 600 banaka.

Novi izumi legalizacije novca ogledaju se i kroz otvaranje velikog broja računa na koje se deponuje relativno manja suma novca u skladu sa propisima država. U Nemačkoj je to do 10.000 evra, u Sjedinjenim Državama do 10.000 dolara, za fizička lica bez indentifikacije ulagača. Upravo to je dovelo do pojave nove profesije, kurira - štrumfova, koji obilaze bankarske šaltere i deponuju novac na ime svog gazde u iznosu nižem od limita. Na taj način vlasnici "prljavog novca" dobijaju

9

Page 10: monetarna politika

legalan novac, kuriri dobijaju nagradu za obavljeni posao, a bankari dobijaju novac za dalje obrtanje, odnosno oplodnju. On se ulaže i u kupovinu hartija od vrednosti, institucionalne investitore, uzajamne fondove i ostale finansijske institucije i kreditne ustanove. Takođe se ulaže u hotele, mondenske objekte, umetnine.

Procenjuje se da "oprani novac" danas čini od dva do sedam odsto ukupne svetske proizvodnje, a procena Međunarodnog monetarnog fonda je da sada "bruto kriminalni proizvod" u

svetu premašuje 1.000 milijardi dolara godišnje.

Poslednjih godina švajcarska nije više pouzdana u tradicionalnom čuvanju "svete tajne" anonimnih bankarskih računa, pa je ostalo malo bezbednih "oaza" za operaciju "pranja novca" na evropskom kontinentu". Jedna od njih je Kneževina

10

Page 11: monetarna politika

Lihtenštajn. U samom centru Evrope na Alpima, između Austrije i Švajcarske, Lihtenštajn je razvio finansijski biznis, zahvaljujući svom položaju u carinskoj uniji sa švajcarskom, razvijenoj infrastrukturi za potrebe međunarodnog biznisa i diversifikovanim zakonskim propisima o statusnim oblicima of-šor kompanija. U Lihtenštajnu sve kompanije sa statusom of-šor kompanije uživaju izuzetne fiskalne beneficije i poreske olakšice. Zbog toga se Kneževina Lihtenštajn smatra izuzetno povoljnom "bazom" za sve koji u njenim bankama žele da u legalne tokove vrate "prljav novac". Zato je od Lihtenštajna zatraženo da ukine tajnost računa zbog čega su njene banke bile atraktivne klijentima.

1.Faze pranja novca

Pranje novca uopšteno podrazumeva rešavanje, pretvaranje ili čišćenje novca stečenog kriminalnim aktivnostima, tj. prljavim poslom zaradiš novca pa ga uložiš i pokažeš kao prihod. Na primer, istraživanja Bank of England pokazala su da "pranje" novca polazi od tehnike prikrivanja pravog porekla novca i vlasništva sredstva plaćanja, preko tehnike legalnog dolaženja u posed novca posle obavljenog "pranja" novca, do tehnike promene oblika sredstava i oslobađanja od velike količine novca, koja je stečena kriminalom. Ova tehnika "pranja" novca sadrži tri faze, i to:

faza ulaganja faza prikrivanja faza integracij

11

Page 12: monetarna politika

1.1.Faza ulaganja

U fazi ulaganja ilegalni profiti se uvode u legalni finansijski sistem . Gotovina pribavljena kriminalnim poslovima uplaćuje se na bankovne račune, obi čno pod izgovorom neke regularne delatnosti što predstavlja fazu ulaganja. Najče šće se depoziti ulažu zbog nekog legalnog posla, gde se plaćanje obavlja u gotov om novcu, kao što su na primer, garaže, luksuzni butici, galerije, komisioni, re storani, antikvarnice itd. Ukoliko se gotovina stvorena kriminalom pomeša sa pri hodima legalnog poslovanja, smanjuje se mogućnost brzog otkrivanja vrućeg novca. Uplata u banku novca stečenog kriminalom, može biti izvršena na mnogo načina. N eki od postupaka koji su karakteristični za fazu ulaganja: uplata “vrućeg novca” pod pokrićem redovnih gotovinskih prihoda od poslovanja; osnivanje lažnih, tzv. “fantomskih preduzeća” koja ne posluju i postoje samo kao sredstvo za uplatu go tovog novca na račune u bankama, usitnjavanje velikih suma novca među saradnicim a koji ga polažu na račune u iznosima koji su dovoljno mali ili su ispod zakonskog cenzusa, pa zbog toga nisu sumnjivi bankarskim radnicima i nisu predmet izveštavanja i posebnog praćenja.U ovoj fazi u novije vreme susreće se i kupovina, odnosno preuzimanje preduzeća sa ozbiljnim finansijskim teškoćama, čiji računi treba da posluže samo kao tzv. bojler računi, gde će se sliti novac prethodno deponovan na račune raznih finansijskih institucija.

12

Page 13: monetarna politika

1.2.Faza prikrivanja

Nakon što je gotovina pretvorena u bankarski depozit, naredni korak u procesu pranja novca je faza prikrivanja, koja se ostvarujeprebacivanjem sredstava s jednog računa na račune raznih banaka u svetu, prividnih subjekata kao i drugih finansijskih institucija, a sve radi prikrivanja originalnog izvora i destinacije početnog kriminalnog kapitala. Novac se premešta mnogobrojnim transakcijama čiji je glavni cilj da se prikrije veza između novca i kriminalne aktivnosti od koje potiču. Tokom faze prikrivanja u procesu pranja novca obavi se veliki broj transakcija kojima se novac prenosi po čitavom svetu. Mnoge od tih transakcija su besmislene i za njih se ne može pronaći nikakvo pokriće poslovanja.Prava svrha tih transakcija je da prikriju tragove kretanja novca i da otežaju posao svakome ko pokuša da istraži odakle novac potiče. Kada se novac nađe na nekom od računa, s njim se radi sve ono što može da prikrije njegovo poreklo. U ovoj fazi kupuju se polise osiguranja, daju pozajmice, kupuje skupocena roba, umetnička dela, akcije, investicioni fondovi, i koriste mnogi drugi finansijski instrumenti.

1.3.Faza integracije

Poslednja faza pranja novca kojom on ponovo ulazi u legalne ekonomske tokove je faza integracije. Novac se ulaže u zakonite poslove ili investira, posle čega se javlja kao novac koji potiče od zakonom dozvoljene delatnosti. Popularni metod integracije novca stečenog kriminalom u legalne tokove je kupovi na nekretnina, kao što su poslovne zgrade, skladišta ili stanovi. Iako se ovaj novac finansira prljavim novcem, prihod koji se ostvaruje izdavanjem prostora u zakup neće biti sumnjiv

13

Page 14: monetarna politika

jer je rezultat zakonom dozvoljene delatnosti. Cilj ove faze i procedure pranja novca je da se novac stečen kriminalom prebaci u poslove koje zakon ne zabranjuje. Jedan od njih je ioživljavanje preduzeća koja se nalaze u teškoćama investiranjem ogromnih suma novca. Preduzeće nastavlja normalno da posluje koristeći novac stečen kriminalom kao svoj kapital. Perači novca primaju dividende i direktorske plate, što su zakoniti vidovi prihoda. Ovde moramo samo napomenuti da se često sve tri faze ponekad ne mogu razlikovati. Pojedine faze pranja novca mogu biti iste ili se još češće mogu međusobno preklapati. Kako će se odvijati pojedina faza i koje će se metode pri tom koristiti,zavisi od raspoloživih mehanizama za pranje i od zahteva organizovanog kriminala koji je taj posao naručio. U svakom slučaju pranje novca podrazumeva mnogobroj ne međusobne različite tehnike koje su obično složene, domišljate i tajne. Zajedničko je da se njima mora sakriti poreklo i ime vlasnika novca, te da naručilac želi zadržati kontrolu nad samim postupkom i po potrebi ostvariti njegovu promenu. Očito se najviše u borbi protiv pranja novca može učiniti u fazi ulaganja, kada- pogotovu nakon prodaje droge na ulici, prodavci ostavljaju sredstva koja su velika i po vrednosti i po količini (često i veća nego što je iznosila i sama droga). Kako se kriminalci moraju lišiti gotovog novca, tu su posebno ugrožene ustanove koje primaju depozit. Evropska zajednica donela je stoga stroge propise po kojima se zahteva identifikacija stranke koja otvara račun i uplaćuje, obavezno vođenje odgovarajuće evidencije o depozitima, te obaveštenje nadležnih organa o sumnjivim finansijskim transakcijama. U SAD-u postoji zakonska obaveza da banke moraju obavestiti nadležna tela o gotovinskim uplatama na račun u iznosu većem od10.000 dolara, sličan propis postoji i u Australiji, ali za sada ne postoji u Evropi. Ipak, gotovo su sve evropske zemlje već

14

Page 15: monetarna politika

promenile ili upravo menjaju svoje zakonodavstvo, tako da se u sumnjivim slučajevima ne poštuje odredba o bankarskoj tajni, odnosno moraju se nadležna tela obavestiti o finansijskim transakcijama za koje se opravdano sumnja da nisu u skladu sa zakonom.

Tabela 1.Faze pranja novca grafikon

2.Povratni efekti pranja novca

Pranje novca i finansiranje terorizma predstavljaju globalne probleme koji imaju povratne efekte na ekonomsku, političku, bezbednosnu i socijalnu strukturu svake zemlje. Pranje novca je izuzetna pretnja integraciji finansijskih ustanova koje dovode u nepovoljan položaj pravne subjekte koji legalno posluju. Perači novca uopšteno,ne nastoje da ostvare najvišu stopu dobiti na novac koji operu, već im je važnije mesto ili investicije koje će im omogućiti najlakšu i najbržu preradu novca.Tako novac

15

Page 16: monetarna politika

može putovati iz zemlje sa dobrom ekonomskom politikom po kojoj se ostvaruju više stope dobiti u zemlje s lošijom politikom i nižim prinosima od uloženih sredstava, tako da se zbog pranja novca može dogoditi da se slobodni kapital ulaže manje racionalno, što uveliko može narušiti postojeće ekonomske tokove. Promena u potražnji novca - kao rezultat pranja novca, što se ne odražava u službenim pokazateljima - može na nacionalnom nivou izazvati nestabilnost kamata i kursa.Pranje novca, kao i ostale nezakonite aktivnosti, uslovljavaju regresivnu distribuciju dohotka i stvaranje velike potrošačke moći pojedinaca u uslovima opšte recesije. Time se iskrivljuje struktura potrošnje, pogotovu među bogatima, i preobražava se postojeća socijalna stracifikacija nastajanjem društvenih grupa novih bogataša. Velika sredstva koja se zarađuju pranjem novca utiču na porast potražnje za luksuznim proizvodima, povećanje cena nekretnina i nekih potrošnih dobara,a sve napred navedeno između ostalog pospešuje i inflaciju. Pranje novca osim što uveliko podriva slobodno tržište, narušava i demokratsku političku strukturu i političku stabilnost zemlje. Dobro je poznat slučaj da su predstavnici kokainskih kartela ili mafije pokušavali, i ponekad i uspevali, prodreti u središte tela vlasti pojedinih zemalja i potkupiti ih. Sam kolumbijski predsednik Ernesto Samper optužen je da je tokom izborne kampanje primao velike novčane iznose narko-mafije. Izgleda da su lokalni trgovci drogom nudili potpunu otplatu kolumbijskog spoljnjeg duga u zamenu za nesmetano delovanje.

U Karipskoj državici Belize za 500 dolara može se otvoriti anoniman konto, dok se za dodatnih 500 dolara može dobiti čak i fiktivno ime nosioca računa. Ovakve povoljnosti kruže u nizu zemalja, uglavnom onih jedva vidljivih na mapi, naročito su omiljena Karipska ostrva te jedva nastanjene ostrvske državice

16

Page 17: monetarna politika

krajnje egzotičnih imena, rasute u Tihom okeanu. U njima takođe komotno možete da osnujete tzv. anonimna akcionarska društva gde se uopšte ne zna ko je vlasnik ili pak preduzeće koje od sve svoje imovine poseduje tek poštansko sanduče. Na Kajmanskim ostrvima sa samo 39.000 stanovnika recimo postoji 34.000 registrovanih kompanija, 590 banaka i 500 milijardi dolara na računima.S obzirom da kriminalci ne objavljuju godišnje finansijske izveštaje teško je proceniti koja se količina para u svetu “opere”.

Procena Međunarodnog monetarnog fonda je ipak, da tzv. “bruto kriminalni proizvod” u svetu iznosi više od 500 milijardi dolara godišnje, a po proceni Ujedinjenih nacija čak 80% navedenog iznosa ostvaren je trgovinom narkoticima.Postoji krilatica da je san svakog perača novca da plati porez! Put koji treba da se pređe od prljavog novca do plaćanja poreza nije ni lak, ni jeftin. Vlasnici prljavog novca, stečenog trgovinom oružjem, narkoticima, pljačkom, piraterijom,ali i ucenama političara žele da ga uvedu u legalne tokove, da bi mogli da ulažu u legalan biznis i da ga uvećavaju. Za to, međutim moraju dobro da plate. Finansijskim stručnjacima koji će da odrade taj posao plaćaju i do 25% vrednosti ukupne sume, a procenat i dalje raste. Osamdesetih godina, ova usluga je koštala svega 6%, da bi krajem devedesetih dostigla 20%.Kao ilustraciju navešćemo primer jednog Italijana, koji je pre nekoliko godina uhapšen pod sumnjom da je radio za mafiju. Nakon konfiskacije imovine ustanovljeno je da je posedovao 131 stan, 122 magacina, 20 fabrika, 10 školskih zgrada i 250.000 akcija u jednoj sicilijanskoj banci. Novac dobijen iz kriminalnog delovanja obično korumpira službenike finansijskog tržišta uzrokujući dugotrajnu i teško popravljivu štetu tržišnom kredibilitetu.

17

Page 18: monetarna politika

Pranje novca može korumpirati delove finansijskog sistema i onemogućiti uspešno upravljanje bankama i nadzornim telima. Ukoliko neki bankarski rukovodilac postane korumpiran, netržišno ponašanje može se proširiti u druga područja koja nisupovezana s pranjem novca, što ugrožava sigurnost i bonitet Banke. Osobe koje obavljaju nadzor nad radom Banke takođe mogu biti korumpirane ili zastrašene pretnjama, što smanjuje bonitet i potpuno onemogućava delotvornost nadzora. S toga jenužno jačati zakonske odredbe protiv pranja novca, ali to ne znači smanjenje tradicionalne bankarske kontrole.Ukoliko su banke umešane u pranje novca, narušava se poverenje koje javnost ima u njih, te se, ako su povezane sa organizovanim kriminalom, podriva njihova stabilnost.Uprkos kratkotrajnoj mogućoj dobiti, preti im neposredna opasnost od gubitka zbog prevara, kako zbog nemarnosti u proveri neželjenih stranaka ili narušenog integriteta njihovih službenika koji su povezani sa kriminalcima. U pranju novca kroz banke organizovani kriminal se često služi ljudima koji nemaju kriminalnu prošlost, što otežava otkrivanje takvog dela. Onda otvaraju račune preko kojih obrću velike novčane iznose, često uz pomoć nesavesnih bankarskih službenika.Jedan od najpoznatijih uspešnih slučajeva sprečavanja pranje novca jeste akcija pokrenuta protiv Bank of Credit and Commerce International, (BCCI), koja je ponajviše delovala u Velikoj Britaniji i SAD-u i za koju su američke vlasti ustanovile da je oprala oko 32 miliona dolara. Uhapšen je znatan broj službenika među kojima i devetorica direktora banke. Banka je zbog protivzakonitog delovanja osuđena da plati kaznu od 15,3 miliona dolara te je uskoro potpuno prestala poslovati ostajući bez 530 hiljada štediša širom sveta i bez njihovih 12,4 miliarde dolara.

18

Page 19: monetarna politika

DRUGI DEO

MEĐUNARODNA REGULATIVA PROTIV PRANJA NOVCA

19

Page 20: monetarna politika

Međunarodna zajednica je pristupila normiranju adekvatnih mera, sredstava i postupaka u pojedinim zemljama, a ucilju sprečavanja i suzbijanja ovakvih nedozvoljenih delatnosti. Tako je donetoviše Međunarodnih pravnih akata kojima su precizirane nedozvoljene delatnosti ipojedini oblici i vidovi pranja novca, kao i mere i postupanja Nacionalnih zakonodavaca u pravcu suzbijanja ove pojave. Tako je i u Evropskom pravu pranje novca dobilo status samostalnog krivičnog dela, ali ovo delo poznaje i niz Nacionalnih krivičnih zakonodavaca. Shvativši realnu opasnost od organizovanog kriminaliteta Internacionalnog karaktera koji ne poznaje političke, državne i ideološke granice među narodima, državama i kontinentima Međunarodna zajednica počinje da radi na razvijanju i koncipiranju strategije opšte borbe protiv najopasnijih vidova kriminaliteta, trgovine opojnim drogama, belim robljem, oružjem itd., a sa čime je u nerazdvojivoj vezi I pranje novca. U tom smislu u poslednjih nekoliko godina je doneto više Međunarodnih pravnih akata, koji u ovu borbu unose nova sredstva, metode i postupke:

konvencija Ujedinjenih nacija, tzv. Bečka konvencija ( protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci, 1988)

Radna grupa za finansijske mere protiv pranja novca (FATF)

Konvencija o pranju, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom, kao i o finansiranju terorizma (doneta 1990. godine u Strazburu)

Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije o sprečavanju korišćenja finansijskog sistema radi pranja novca i finansiranja terorizma .

20

Page 21: monetarna politika

Navedena međunarodna pravna akta predstavljaju pravni osnov za regulisanje pojedinih inkriminisanih ponašanja u vezi sa pranjem novca u nacionalnom krivičnom zakonodavstvu. Stoga je veoma značajno na koji način nacionalnog zakonodavstva uređuju krivično-pravni osnov pranja novca. Ovo tim pre što mnoga rešenja predviđena navedenim međunarodnim pravnim aktima nalaze svoje oživotvorenje i primenu kroz rešenja u nacionalnom krivičnom zakonodavstvu.

1.Bečka konvencija

Konvencija Ujedinjenih naroda protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih stvari (Beč, 1988.), kojom se razmatra problem i određuju načini borbe protiv narkotika oduzimanjem profita stečenih od nezakonite proizvodnje i prometa narkoticima, i promoviše međunarodna saradnja država članica. Bečka je konvencija važna zato što je to prvi dokument kojim se kažnjava pranje novca, iako se kažnjavanje odnosi samo na ograničeni broj predikatnih dela (Konvencija se odnosi samo na promet droge), odnosno dela iz kojih zapravo proizlazi prljavi novac (Condemi i Pasquale, 2005:42).

Druga najveća zaplena novca u svetskoj istoriji od 26 miliona dolara u kešu, zaplenjena tokom lova na kartele droge u

saveznoj državi Sinaloa od strane Meksičih vojnika.

21

Page 22: monetarna politika

Bečku konvenciju je prihvatilo više od 100 država, predviđa obavezu država potpisnica da u svom nacionalnom zakonodavstvu inkriminišu brojne aktivnosti vezane zatrgovinu opojnim drogama, kao i da pranje ovako stečenog novca predvide kao krivično delo. U članu 3. Konvencije predviđeno je da će sve neophodne mere svaka stranka - potpisnica usvojiti kako bi se po njenom zakonu utvrdile kao krivični prekršaj određene aktivnosti, pod uslovom da se naravno čine namerno, pa je takopredviđeno i da se mora inkriminisati i konverzija ili transfer svojine, uz znanje da je takva svojina stečena trgovinom droge ili drugih psihotičnih supstanci,bilo da se radi o samom trgovcu ili o osobi koja je učestvovala u skrivanju iliprikrivanju nezakonitog porekla svojine ili pomagala nekom licu koje je umešano u počinjenje takvog ili takvih prekršaja da bi izbeglo zakonske posledice svojih dela; isto tako inkriminišući i zavisno od ustavnih načela i osnovnih koncepcija pravnog sistema - sticanje, posedovanje ili korišćenje svojine, saznanjem, uvreme prijema, da je takva svojina stečena na osnovu jednog ili više prekršaja utvrđenih u skladu sa Konvencijom, ili učešće u takvom prekršaju iliprekršajima.

Takođe, Konvencija nepropisanog i da će svaka strana potpisnica usvojiti neophodne mere da bi se omogućila zaplena prihoda koja potiče od trgovine droge ili svojina čija vrednost odgovara vrednosti takve dobiti, pored navedenog svaka strana potpisnica usvojiće i neophodne mere da se njenim nadležnim organima omogući da identifikuju, otkriju, zamrznu ili zaplene dobit, odnosno svojinu, a radi konačne zaplene, s tim što će radi sprovođenja ovih mera svaka strana potpisnica ovlastiti svoje sudove ili druge nadležne organe da nalože da bankarska,

22

Page 23: monetarna politika

finansijska ili komercijalna evidencija bude stavljena na raspolaganje, zaplenjenje, kao ida strane potpisnice neće odbiti da deluju po odredbama ovog stava iz razloga bankarske tajne, dakle, Konvencijom je predviđeno da države potpisnice omogućavaju jedna drugoj uzajamnu pravnu pomoć.Dodajmo i to da je Bečkoj konvenciji pristupilo više od 170 država, među njima su i tzv. “finansijski rajevi” gde se prihod stečen od droge legalizuje suprotno odredbama Konvencije, naime, služba (biro) Ujedinjenih Nacija za kontrolu drogei prevencije kriminaliteta (UN Office for Drug Control and Crime Prevention), je napravila listu “najvažnijih finansijskih rajeva”, poznatih po pranjunovca, gde su zemlje raspoređene u određene geografske zone.

2.Financial Activity Task Force – FATF

Radna grupa za finansijske mere protiv pranja novca (FATF) je međuvladino telo koje za cilj ima izradu i promovisanje strategija borbe protiv pranja novca ľ procesuiranje prihoda stečenih krivičnim putem da bi sakrilo njihovo nezakonito poreklo. Takve strateške politike imaju za cilj da spreče korišćenje takvih prihoda u budućim krivičnim radnjama, kao i da onemoguće da se njima vrši uticaj na legitimne privredne aktivnosti. FATF trenutno okuplja 34 zemalja i dve međunarodne organizacije. Članstvo u ovoj Grupi uključuje i glavne zemlje Evrope, Severne Amerike i Azije koje predstavljaju glavne finansijske centre u svetu. Radi se o multidisciplinskom telu, što je esencijalno za rešavanje pitanja pranja novca, sa mogućnošću određivanja politike od strane pravnih i finansijskih stručnjaka i stručnjaka u oblasti sprovođenja zakona.

23

Page 24: monetarna politika

 Argentina Australia Austria Belgium Brazil Canada China Denmark European Commission Finland France Germany GreeceGulf Co-operation Council Hong Kong, China Iceland India Ireland Italy Japan Kingdom of the Netherlands Netherlands,  Netherlands Antilles  Aruba. Luxembourg Mexico New Zealand Norway Portugal Republic of Korea Russian Federation Singapore

24

Page 25: monetarna politika

 South Africa Spain Sweden

 Switzerland Turkey United Kingdom United States

Ovakva potreba za obuhvatanjem svih relevantnih aspekata borbe protiv pranja novca odražava se u četrdeset Preporuka FATF-e, odnosno mera sa čijom se implemetacijom FATF-a složila, i preporučuje se da ih sve zemlje usvoje. Preporuke su izrađene još 1990. godine. 1996. godine četrdeset preporuka je revidirano kako bi se uzelo u obzir iskustvo stečeno u prethodnih šest godina i da bi se odrazile promene do kojih je došlo u kontekstu problema pranja novca. Ovih četrdeset preporuka daju osnovni okvir za nastojanja u pravcu borbe protiv korupcije i koncipirana su za univerzalnu primenu. Pokrivaju sistem kaznenog sudstva i sprovođenje zakona; finansijski sistem, njegove regulative i međunarodnu saradnju. Od samog početka osnivanja FATF-e, bilo je poznato da zemlje imaju različite pravne i finansijske sisteme, te stoga sve ne mogu primeniti identične mere. Preporuke, stoga, predstavljaju princip za preduzimanje mera koje zemlje implementiraju prema vlastitim uslovima i ustavnim okvirima, pružajući zemljama fleksibilnost umjesto da propisuju svaki detalj. Mere nisu naročito kompleksne, niti teške, ukoliko postoji volja za njihovom primenom. Njima se ne kompromituje sloboda angažmana u legitimne transakcije, niti predstavljaju pretnju ekonomskom razvoju. Zemlje članice FATF-e su se jasno opredelile za prihvatanje discipline, što podrazumeva multilateralno nadgledanje i direktan pregled. Implementacija

25

Page 26: monetarna politika

četrdeset Preporuka se jednako nadgleda za sve zemlje članice putem dvojakog pristupa: godišnjeg samoocenjivanja i detaljnijeg zajedničkog procesa procene u kojem svaka zemlja članica podleže pregledu na licu mjesta. Osim toga, FAFT u svim zemljama izvršava pregled mera koje su preduzete u cilju implementacije Preporuka.

3.Konvencija o pranju novca

U cilju uspostavljanja kontrole prometa nelegalno stečene imovine na međunarodnom planu, Savet Evrope je u Strazburu u novembru 1990. godine usvojio Konvenciju o pranju novca, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom. Ovim dokumentom se daje savremena definicija krivičnog dela pranja novca i utvrđuje obaveza za bankarske i druge finansijske organizacije da vlastima prijave sve sumnjive finasijske transakcije. U sklopu ove konvencije, istražnim organima su data posebna ovlašćenja za sprovođenje bankarskih istraga, vršenje pretresa i privremenu zaplenu, kao i za upotrebu prikrivenih islednika. Konvencija ima za cilj da se upotrebom modernih i efikasnih metoda na međunarodnom planu i saradnjom država oduzmu prihode stečeni kriminalom. Konvencija se sastoji od 44 člana podeljena u četiri glave: Preambula, Mere koje treba preuzeti na nacionalnom nivou, Međunarodna saradnja i zavrsene odredbe. Na tu konvenciju nastavlja se novija - Konvencija Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma od 16. maja 2005. godine.

26

Page 27: monetarna politika

4. Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije o sprečavanju korišćenja finan-sijskog sistema radi pranja novca i finansiranja

terorizma

Savet Evropske unije je juna 1991.godine doneo Direktivu za sprečavanje korišćenja finansijskog sistema u cilju pranja novca. Pri tome je istaknuto da je neophodno da se problem pranja novca predvidi kao opasno krivično delo I to ne samo sa stanovišta interesa pojedine države,već sa stanovišta cele međunarodne zajednice,jer se smatra da postojanje jedinstvenog tržištai slobodnog kretanja novčanih sredstava,kapitala I usluga mogu biti iskorišćeni,između ostalog,I za pranje novca koji je rezultat kriminalne delatnosti. Stoga se smatra da samo mere usvojene na međunarodnom nivou I primenjivane striktno od svih država mogu dati I efikasne rezultate. Ova Direktiva obavezuje zemlje članice Evropske unije da predvide krivično delo pranja novca u svom nacionalnom krivičnom zakonodavstvu. Direktiva obuhvata sve one aktivnosti koje su inače institucionalizovane u Bečkoj a kasnije Evropskoj konvenciji. Domet promene ove direktive je proširen u smislu da pod udar krivično pravne represije mogu doći sva novčana sredstva ,materijalna ili nematerijalna,pokretna ili nepokretna imovina,dokumenta I sredstva koja govore o vlasništvu ili interesu na takvoj imovini.

27

Page 28: monetarna politika

TREĆI DEODOMAĆA REGULATIVA I

INSTITUCIJE

28

Page 29: monetarna politika

1.Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma

Zakon o sprečavanju pranja novca stupio je na snagu 27.03.2009. godine I ima za cilj unapređenje postojećeg sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma kao i usaglašavanje sa međunarodnim standardima i konvencijama iz ove oblasti.

Obveznici koji preduzimaju radnje i mere za sprečavanje pranja novca

Novim Zakonom se uglavnom zadržava krug obveznika (banke-kastodi banke, ovlašćeni menjači, društva za upravljanje investicionim fondovima, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, davaoci finansijskog lizinga, društva za osiguranje, brokersko-dilerska društva, organizatori posebnih igara na sreću u igračnicama, preduzeća za reviziju), koji su bili propisani i prethodno važećim zakonom, s tim što se krug propisanih mera kod obveznika proširuje pored sprečavanja pranja novca i na finansiranje terorizma.

Traženje i dostavljanje podataka od obveznikaPodaci se Upravi dostavljaju bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana. Uprava u hitnim slučajevima, kada postoji mogućnost obustavljanja izvršenja transakcije može da odredi obveznicima i advokatima i kraći rok za dostavljanje podataka.

Prijava podataka Upravi za sprečavanje pranja novcaObveznici su dužni da prijave Upravi sve gotovinske transakcije iznad 15.000 evra, kao i sve sumnjive transakcije bez obzira na iznos i bez obzira da li su gotovinske ili bezgotovinske. Novim Zakonom je propisana obaveza prijave sumnjive transakcije

29

Page 30: monetarna politika

Upravi i kada se radi o planiranoj transakciji, bez obzira na to da li je ta transakcija kasnije izvršena ili ne. Uprava može izdati nalog za privremeno obustavljanje transakcije u slučaju sumnje da se radi o pranju novca, i prema novim standardima ovlašćenje je prošireno i na finansiranje terorizma. Novim Zakonom je propisana mogućnost da se ova mera nakon isteka roka od tri meseca, može produžavati na po mesec dana, a najduže šest meseci od izdavanja naloga.

Novina je obaveza Uprave da odbije pokretanje postupka na osnovu inicijative državnih organa (Agencija za privatizaciju, Komisija za hartije od vrednosti, vojnobezbednosne službe i drugih organa) ako u inicijativi pokrenutoj od strane ovih organa nisu obrazloženi osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Ovlašćeno lice za obavljanje poslova sprečavanja pranja novca

Novim Zakonom definisana je uloga ovlašćenog lica u skladu sa međunarodnim standardima. Lice mora posedovati svojstvo i iskustvo koji su potrebni za obavljanje funkcije ovlašćenog lica i neposredno je odgovorno najvišem rukovodstvu. Ovlašćeno lice samostalno obavlja zadatke.

Obaveza sastavljanja liste indikatoraObveznici i advokati imaju obavezu da sastave i primenjuju listu indikatora za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

30

Page 31: monetarna politika

Analiza rizika od mogućih zloupotreba koje imaju za cilj pranje novca

Jedna od bitnih novina Zakona koju uvodi Direktiva je tzv. pristup na osnovu procene rizika. Kod različitih vrsta stranaka, poslovnih odnosa, usluga koje obveznik pruža u okviru svoje delatnosti ili transakcija, rizik od pranja novca i finansiranja terorizma nije isti. Iz ovih razloga Zakonom je propisana analiza rizika. Obveznici procenjuju koliki rizik od mogućih zloupotreba koje imaju za cilj pranje novca i finansiranje terorizma, predstavlja određena vrsta stranke, poslovni odnos, usluga koju obveznik pruža u okviru svoje delatnosti ili transakcija.

Grupe rizika se mogu podeliti u tri grupe: rizik stranke (poslovi koji uključuju velike gotovinske

transakcije, transakcije bez ekonomske logike, politički eksponirana lica);

rizik usluge koju obveznik pruža u okviru svoje delatnosti (mogućnost da se korišćenjem neke usluge opere novac);

rizik zemlje (npr. zemlje sa visokom stopom kriminala) i

Poznavanje i praćenje strankeZakonom se umesto termina "identifikacija stranke" uvodi nov termin, u skladu sa Direktivom, a to je "poznavanje i praćenje stranke".

Mere poznavanja i praćenja strankeIz razloga što neke situacije predstavljaju veće, a neke manje rizike s aspekta zloupotrebe u svrhu pranja novca i finansiranja terorizma utvrđena su dva posebna oblika radnji i mera poznavanja i praćenja stranke: pojačane radnje i mere i

31

Page 32: monetarna politika

pojednostavljene radnje i mere.

Utvrđivanje i provera identiteta strankeProvera identiteta stranke, u skladu sa međunarodnim standardima obuhvata: utvrđivanje identiteta stranke prikupljanjem podataka o

stranci (npr. stranka popunjava obrazac u koji upisuje ime i prezime, adresu, broj lične karte),

provera identiteta stranke na osnovu verodostojnih, nezavisnih i objektivnih izvora(javni registri, digitalne potvrde).

Na nov način se uređuje utvrđivanje i provera identiteta stranke koja nije fizičko ili pravno lice, već neko drugo lice građanskog prava (npr. skupština stanara). U ovom slučaju obveznik je dužan da proveri identitet zastupnika, uz njegovo lično prisustvo, pribavi pismeno ovlašćenje za zastupanje, podatke o ličnom imenu i ostale pojedinosti koje su Zakonom propisane.

Poveravanje određenih radnji trećim licimaTreća lica mogu biti: banke, društva za upravljanje investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima, brokersko-dilerska društva, ovlašćene banke i ostala lica određena Zakonom.

Ograničenje gotovinskog poslovanjaJedna od novina Zakona je propisano ograničenje gotovinskog poslovanja, u tom smislu što je propisana zabrana prijema gotovog novca u iznosu koji prelazi 15.000 evra za sva lica koja prodaju robu ili vrše usluge u Republici Srbiji.

32

Page 33: monetarna politika

Prenos fizički prenosivih sredstava plaćanja preko državne granice

Jedna od obaveza fizičkih lica propisanih Zakonom je da fizička lica koja prelaze državnu granicu i pri tom prenose fizički prenosiva sredstva plaćanja (gotovinu, čekove, menice, hartije od vrednosti) u iznosu od 10.000 evra ili većem imaju obavezu da taj prenos prijave nadležnom carinskom organu

Advokati i advokatska ortačka društvaPrema Zakonu obaveza advokata i advokatskih ortačkih društava je da preduzimaju mere i radnje u otkrivanju i sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Advokati su dužni da provere i utvrde identitet stranaka kada sa strankom uspostave poslovni odnos, zatim prilikom izvršavanja transakcija u iznosu od 15.000 evra ili većem (uključujući i više međusobno povezanih transakcija koji prelaze vrednost od 15.000 evra) kao i kada postoji sumnja u verodostojnost podataka koji su prethodno pribavljeni o postojećoj stranci ili njenom stvarnom vlasniku, odnosno uvek kada postoje razlozi za sumnju u pranje novca ili finansiranje terorizma.

Nadzor nad primenom Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma

Za vršenja nadzora nad primenom Zakona ovlašćeni su Uprava, Narodna banka Srbije, Komisija za hartije do vrednosti, Poreska uprava, Tržišna inspekcija, Devizni inspektorat, Uprava za igre na sreću, Ministarstvo finansija, Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo, Advokatska komora i Komora ovlašćenih revizora. Uvodi se novina po kojoj su nadzorni organi dužni da ukoliko u okviru vršenja nadzora nad obveznicima otkriju činjenice koje bi mogle biti povezane sa

33

Page 34: monetarna politika

pranjem novca i finansiranjem terorizma, odmah o tome obaveste Upravu.

Kaznene odredbeKazne koje su određene ovim zakonom su efikasne, proporcionalne i odgovarajuće. Izvršena je podela privrednih prestupa na lakše i teže, u zavisnosti od toga da li je u pitanju kršenje osnovnih načela i propisanih zadataka ili su u pitanju povrede manje značajnih obaveza čije se posledice lakše mogu sanirati.Novčani iznos kazni kreće se do 3.000.000 dinara kod pravnih lica, a kod advokatskih društava i kod preduzetnika do 500.000 dinara, u zavisnosti od težine prestupa.

Značaj donošenja Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma

Republika Srbija je donošenjem novog Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma uspela da odgovori zahtevima koje je pred nju postavila Direktiva Evropske Unije, odnosno da odgovori obavezi da uskladi svoju zakonsku regulativu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama i međunarodnim standardima iz ove oblasti. Na ovaj način stvorena je osnova da Uprava za sprečavanje pranja novca zadrži svoje članstvo u EGMONT Grupi. Samo saradnjom Uprave sa drugim državnim organima, saradnjom sa obveznicima i poštovanjem međunarodnih normi može se efikasno delovati i ostvariti i osnovni cilj Zakona - sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.

34

Page 35: monetarna politika

2.Zakon o visokotehnološkom kriminalu

Ne postoji opšteprihvaćena definicija kompjuterskog kriminala. U najširem smislu, visokotehnološki (ili kompjuterski) kriminal je svaka kriminalna delatnost koja se vrši uz upotrebu računara i računarskih sistema i mreža. Opseg ovih kriminalnih aktivnosti je veoma širok i raznovrstan i podrazumeva različite vrste nedozvoljenih radnji, od neovlašćene distribucije piratizovanih autorskih dela do višemilionskih krađa i pronevera koje se vrše neovlašćenim onlajn pristupom tuđim bankarskim računima. Pored radnji koje su usmerene na pribavljanje protivpravne imovinske koristi, kompjuterski kriminal obuhvata i aktivnosti koje su učinjene iz drugih pobuda, kao što su stvaranje i distribucija virusa i malicioznog softvera, objavljivanje poverljivih poslovnih i ličnih podataka na Internetu i slično. Imajući u vidu brojnost i raznovrsnost radnji čijim preduzimanjem je moguće počiniti delo koje bi bilo kvalifikovano kao delo kompjuterskog kriminala, precizno definisanje ove pojave zahteva izdvajanje određenih zajedničkih i opštih karakteristika koje se odnose kako na radnju izvršenja tako i objekat napada. Kao sveobuhvatnu funkcionalnu definiciju, mogli bismo da prihvatimo onu koja kompjuterski kriminal definiše kao radnju koja se preduzima uz upotrebu računara i drugih sredstava informacionih tehnologija a koja je usmerena na:

neovlašćeni pristup zaštićenom računaru neovlašćeno presretanje elektronskih podataka koji su

upućeni sa računara ili ka drugom računaru uništavanje, izmenu i brisanje elektronskih podataka ometanje ili onemogućavanje funkcionisanja

računarskog sistema putem oštećenja, brisanja, menjanja ili umetanja elektronskih podataka

35

Page 36: monetarna politika

distribuciju nedozvoljenih sadržaja stvaranje i širenje virusa i malicioznog softvera

U odnosu na činjenicu da li se računar, sistem ili mreža koriste kao sredstvo za izvršenje dela ili su objekat na kome se delo izvršava, ponekada se koriste različiti izrazi da bi se definisala kriminalna delatnost koja se vrši upotrebom računara:

klasičan kompjuterski kriminal kod koga je računar ili računarski sistem sredstvo izvršenja ili objekat napada;

Internet kriminal kod koga je zloupotreba mreže određujući faktor (posedovanje i distribucija dečije pornografije, raspirivanje nacionalne i rasne mržnje, neovlašćena distribucija autorskih dela i predmeta intelektualne svojine);

e-kriminal koji se vezuje za zloupotrebu komunikacionih uređajiuređaja za skladištenje elektronskih podataka.

Oblasti borbe protiv visokotehnološkog kriminala u Srbiji najznačajniji pomak učinjen je osnivanjem specijalizovanih organa na nivou policije, tužilaštva i suda. Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, koji je stupio na pravnu snagu 25. jula 2005. godine, osnovano je Posebno tužilaštvo u okviru Okružnog javnog tužilaštva o Beogradu, posebno sudsko odeljenje u Okružnom sudu u Beogradu i specijalizovana policijska jedinica pri Službi za borbu protiv organizovanog kriminala. Mesna nadležnost navedenih specijalizovanih organa uspostavljena je na celoj teritoriji Republike Srbije, dok je stvarna nadležnost propisana članom 3. navedenog zakona i odnosi se na krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka propisanih Krivičnim zakonikom (glava XXVII) kao i

36

Page 37: monetarna politika

na krivična dela protiv intelektualne svojine, imovine i pravnog saobraćaja kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja javljaju računari, računarske mreže, računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku, ako je broj autorskih dela veći od 500 ili nastala materijalna šteta prelazi iznos od 850 000 dinara.Na osnovu stanja pozitivnog zakonodavstva u Republici Srbiji, a imajući u vidu činjenicu da je visokotehnološki kriminal nov pojavni oblik kriminaliteta, možemo da konstatujemo da je država preduzela značajan i odlučan korak u pravcu konstituisanja specijalizovanih organa, kao i usvajanja odgovarajućih pravnih propisa, prevashodno materijalne prirode, koji predstavljaju osnov za efikasan krivični progon počinilaca krivičnih dela visokotehnološkog kriminala. Sa druge strane, neophodno je veoma ozbiljno analizirati primedbe i preporuke koje dolaze od stručnih lica koja su angažovana na poslovima otkrivanja i gonjenja računarskog kriminala, i izvršiti korekciju i dopunu materijalnog i procesnog zakonodavstva koja bi omogućila postizanje optimalnih rezultata u borbi protiv visokotehnološkog kriminaliteta.

3.Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela

Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela objavljen je u „Službenom glasniku RS“,br.97/08 od 05.12.2008.godine i primenjuje se od 1.marta 2009.godine. U našem pravu prihvaćen je sistem oduzimanja imovine u krivičnom postupku s obzirom da isti ima niz prednosti, a među njima je svakako efikasnost, celovitost i činjenica da nema ograničavajuće mehanizme.

37

Page 38: monetarna politika

 Svrha- ciljevi ZakonaOvaj Zakon donet je sa ciljem da se preventivno deluje na vršenje budućih krivičnih dela s obzirom da se oduzimanjem imovine od kriminalne organizacije ista onemugaćava da učestvuje na zakonitom tržištu sa dobiti stečenom od kriminala, zatim, da se kriminalnim organizacijama uništi ekonomska moć, da se oštećeni namiri iz te imovine, pojača primena zakona koriišćenjem oduzetih sredstava od učinioca u korist države i radi podsticaja i jačanja saradnje između organa i službi u borbi protiv organizovanog kriminala.

 Uslovi za primenu ovog zakonaPostoje materijalni i formalni uslovi za primenu ovog Zakona.Jedan od materijalnih uslova odnosi se na krivična dela koja predstavljaju osnov za primenu odredbi o oduzimanju imovine, koja su taksativno nabrojana, a radi se o teškim krivičnim delima-ima ih ukupno 26.Primena ovog Zakona kod nekih krivičnih dela uslovljena je visinom imovinske koristi koji treba da pređe iznos od 1.500.000,00 dinara, gde su izuzetak krivična dela organizovanog kriminala i trgovine opojnim drogama.Ovo rešenje zakonodavca baš i nije dobro s obzirom da se u praksi najčešće javljaju slučajevi sa pribavljanjem imovinske koristi ispod 1.500,000,00 dinara, a da, ne retko, njihov pojedinačni zbir, kod npr. krivičnog dela primanja mita, daleko prelazi ovaj iznos.Da bi se oduzela imovina od učinioca, potrebno je da je izvršeno neko od taksativno nabrojanih krivičnih dela i da je to utvrđeno pravnosnažnom presudom.Takođe, materijalni uslov za primenu ovog zakona predstavlja i imovina proistekla iz krivičnog dela. Radi se o imovini okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca, koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima. Imovinom se smatra dobro

38

Page 39: monetarna politika

svake vrste, materijalno ili nematerijalno, pokretno ili nepokretno, procenjivo ili neprocenjivo, velike vrednosti i isprave u bilo kojoj formi, kojima se dokazuje pravo ili interes u odnosu na takvo dobro, prihod ili druga korist ostvarena neposredno ili posredno iz krivičnog dela, kao i dobro u koje je ona pretvorena ili sa kojim je pomešana.Takođe, da bi se smatralo da je imovina proistekla iz krivičnog dela potrebno je da njen izvorni vlasnik bude okrivljeni, svedok saradnik ili ostavilac i da je ona u očiglednoj nesrazmeri sa njihovim zakonitim prihodima. Imovina proistekla iz krivičnog dela može se oduzeti od pravnih sledbenika-naslednika osuđenog, svedoka saradnika, ostavioca ili njihovih naslednika, kao i od trećeg lica bilo fizičkog ili pravnog, na koje je preneta kriminalna imovina.Formalni uslovi za primenu ovog zakona su odluke koje nadležni pravosudni organi donose u određenim fazama postupka.  

Nadležni organiOrgani nadležni za otkrivanje, oduzimanje i upravljanje imovinom proisteklom i krivičnog dela su:

javni tužilac,  sud,  organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova

nadležna za finansijsku istragu Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom.

Javni tužilacBrojna su ovlašćenja javnog tužioca.Finansijska istraga pokreće se protiv vlasnika kada postoje osnovi sumnje da poseduje znatnu imovinu proisteklu iz krivičnog dela.U njoj se prikupljaju dokazi o imovini, zakonitim prihodima i troškovima života okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca, dokazi o

39

Page 40: monetarna politika

imovini koju je nasledio pravni sledbenik, odnosno dokazi o imovini i naknadi za koju je imovina preneta na treće lice. Značajna je uloga javnog tužioca u finansijskoj istrazi, jer se ona pokreće upravo njegovom naredbom, a takođe, javni tužilac rukovodi finansijskom istragom. Na njegov zahtev, Jedinica prikuplja dokaze iz čl.15.st.2. ovog zakona odnosno dokaze o imovini, zakonitim prihodima i troškovima života okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca, dokaze o imovini koju je nasledio pravni sledbenik, odnsno dokaze o imovini i naknadi za koju je imovina preneta na treća lica. Takođe, javni tužilac može narediti bankarskoj ili drugoj finansijskoj organizaciji da Jedinici dostavi podatke o stanju poslovnih i ličnih računa i sefova vlasnika. Naredbom, javni tužilac može odobriti Jedinici da vrši automatsku kontrolu podataka o stanju poslovnih i ličnih računa i sefova vlasnika.Pored navedenog, javni tužilac može podneti zahtev za privremeno oduzimanje imovine kada postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela bili otežano ili onemogućeno i može doneti naredbu o zabrani raspolaganja imovinom i o privremenom oduzimanju pokretne imovine ako postoji opasnost da će vlasnik raspolagati imovinom pre nego što sud odluči o zahtevu.Na ročištu zakazanom pred sudom, povodom navedenog zahteva javnog tužioca, tužilac iznosi dokaze o imovini koju vlasnik poseduje, okolnosti o osnovanoj sumnji da imovina proističe iz krivičng dela i okolnosti koje ukazuju na opasnost da bi njeno kasnije oduzimanje bilo otežano ili onemogućeno. Nakon suptanja optužnice na pravnu snagu, a najkasnije u roku od godinu dana po pravnosnažnom okončanju krivičnog postupka javni tužilac podnosi zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela.

40

Page 41: monetarna politika

Organizaciona jedinica nadležna za finansijsku istraguJedinica je specijalizovana organicaciona jedinica MUP-a koja otkriva imovinu proisteklu iz krivičnog dela i vrši druge poslove u skladu sa ovim zakonom.Ona svoje poslove vrši po službenoj dužnosti ili po nalogu javnog tužioca i suda. Drugi državni organi, organizacije i javne službe dužni su da pruže pomoć Jedinici.

SudNadležnosti suda su takođe brojne:Pretresanje stana i ostalih prostorija vlasnika ili drugih lica može se preduzeti, na osnovu odluke nadležnog suda, ako je verovatno da će se pronaći dokazi iz čl.15.st.2. zakona.O zahtevu za privremeno oduzimanje imovine, u zavisnosti od faze postupka, odlučuje istražni sudija, predsednik veća, odnosno veće pred kojim se drži glavni pretres.Pre donošenje odluke o zahtevu za privremeno oduzimanje imovine, sud će zakazati ročište na koje će pozvati vlasnika, njegovog branioca, odnosno punomoćnika ako ga ima i javnog tužioca.Ročište se održava u roku od 5 dana od dana podnošenja navedenog zahteva, koje će se dovršiti bez

41

Page 42: monetarna politika

prekidanja. Po okončanju ročišta, sud donosi rešenje kojim usvaja ili odbija zahtev za privremeno oduzimanje imovine.Rešenjem sud vlasniku može ostaviti deo imovine ako bi bilo dovedeno u pitanje izdržavanje vlasnika ili lica koja je on dužan da izdržava, u skladu sa odredbama Zakona o izvršnom postupku.Protiv rešenja može se izjaviti žalba u roku od 3 dana od dana dostavljanja rešenja, koja žalba ne odlaže izvršenje rešenja.Privremeno oduzimanje imovine traje do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine.Sud, kako smo naveli, odlučuje i o zahtevu javnog tužioca za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela. Odluku donosi veće pred kojim se drži glavni pretres, odnosno predsednik tog veća. Ovaj postupak je hitan.Kad se vlasnik izjasni da osporava ovaj zahtev ili ako je zahtev podnet nakon pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, sud će održati glavno ročište na kojem će odlučiti o zahtevu. Pre održavanja ovog ročišta, sud će u roku od 30 dana od pravnosnažnosti osuđujuće presude ili od podnošenja zahteva javnog tužioca zakazati pripremno ročište radi predlaganja dokaza.Po okončanju glavnog ročišta, sud donosi rešenje kojim usvaja ili odbija zahtev za trajno oduzimanje imovine. Ovim rešenjem sud može da odluči o imovinskopravnom zahtevu oštećenog čije postojanje je utvrđeno pravnosnažnom presudom. Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba, koja ne sprečava Direkciju da postupi odnsno da preduzme mere za čuvanje i održavanje oduzete imovine. O njoj odlučuje viši sud.

42

Page 43: monetarna politika

Direkcija za upravljanje oduzetom imovinomPoslove iz svoje nadležnosti Direkcija vrši po službenoj dužnosti ili po nalogu javnog tužioca.Ona ima svojstvo pravnog lica i može imati posebne organizacione jedinice izvan svog sedišta.Direkcija upravlja oduzetom imovinom proisteklom iz krivičnog dela, predmetima krivičnog dela, imovinskom koristi pribavljenom krivičnim delom i imovinom datom na ime jemstva u krivičnom postupku, kao i druge poslove propisane čl.9. ovog zakona.Direkcijom rukovodi direktor koga postavlja i razrešava Vlada, na predlog ministra nadležnog za pravosuđe.

Upravljanje oduzetom imovinomPo prijemu rešenja o privremeno, odnosno trajnom oduzimanju imovine, Direkcija odmah postupa u skladu sa nadležnostima iz ovog zakona.U opravdanim slučajevima, direktor može poveriti upravljanje privremeno oduzetom imovinom drugom fizičkom ili pravnom licu na osnovu ugovora.U postupku prodaje imovine shodno se primenjuju odredbe zakona koji uređuju izvršni postupak i izvršenje krivičnih sankcija.Prodaja imovine vrši se javnim nadmetanjem koje se oglašava u „Sužbenom glasniku RS“, odnosno drugom javnom glasilu. Lako kvarljiva roba i životinje mogu se prodati bez usmenog javnog nadmetanja. Pokretna imovina koja ne bude prodata u roku dužem od godinu dna, može biti poklonjena u humanitarne svrhe.Novčana sredstva dobijena prodajom pokretne imovine čuvaju se na posebnom računu Direkcije do ukidanja rešenja o privremenom oduzimanju imovine.Takođe, imovina i novčana sredstva dobijena prodajom imovine postaju svojina Republike Srbije kada odluka o trajn oduzimanju imovine postane pravnosnažna.

43

Page 44: monetarna politika

Međunarodna saradnja Zakon reguliše i međunarodnu saradnju u cilju oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, koja će se ostvarivati na osnovu međunarodnog sporazuma.Ona obuhvata pružanje pomoći u pronalaženju imovine proistekle iz krivičnog dela, zabranu raspolaganja i privremeno ili trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela. Nadležnost domaćeg javnog tužilaštva, odnosno suda u postupku međunarodne saradnje, određuje se shodnom primenom odgovarajućih zakonskih odredaba o međunarodnoj pravnoj pomoći i izvršenju međunarodnih ugovora u krivičnopravnim stvarima. Ovim zakonom, pored ostalog, propisane su i pretpostavke za pružanje pomoći.Mnogi osporavaju ne samo zakonitost i ustavnost pojedinih odredbi ovog zakona, već i celog zakona, a takođe, mnogi smatraju da je sporna pravna priroda trajnog oduzimanja kriminalne imovine, jer ako je kaznene prirode nema retroaktivne primene, što znači, da se ovaj zakon ne bi moga primeniti ako se radi o kazni, jer onda nije blaži za učinioca.Međutim, većina je mišljenja da oduzimanje imovine ima imovinskopravni karakter koja ima za cilj uspostavljanje stanja koje je postojalo pre nego što je krivično delo učinjeno, te da zato nema kazneni karakter i da se odlikuje preventivnim karakterom.Dakle, ovaj zakon se može primeniti i na krivična dela koja su izvršena pre njegovog stupanja na snagu. Ono što takođe ovde treba navesti je i to da po ovom zakonu oduzimanje imovine nije ograničeno rokom, može se vršiti neograničeno. Zakonom nije predviđeno u kom vremenskom intervalu ta imovina treba da je stečena, odnosno od kada datira njeno poreklo.

44

Page 45: monetarna politika

4. Uprava za sprečavanje pranja novca

Uprava za sprečavanje pranja novca je finansijsko obaveštajna služba (FOS – FIU - Financial Intelligence Unit ) Republike Srbije, nadležna za sprovođenje Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Uprava prikuplja, analizira i čuva podatke i informacije dobijene od obveznika. U slučaju kada utvrdi da u vezi nekog lica ili transakcije postoji sumnja da se radi o pranju novca, Uprava obaveštava nadležne državne organe (policija, pravosudni i inspekcijski organi), radi preduzimanja radnji i mera iz njihove nadležnosti. Na međunarodnom planu, Uprava aktivno učestvuje u radu Manivala (MoneyVAL), jednog od komiteta Saveta Evrope koji okuplja stručnjake za problematiku sprečavanja pranja novca i koji funkcioniše na principu uzajamnih evaluacija država članica. Uprava je član i međunarodnog udruženja finansijskih obaveštajnih službi – Egmont grupe od jula 2003. godine. Članstvo je potvrda da je Uprava zadovoljila međunarodno priznate kriterijume i da je u mogućnosti da efikasno i sigurno razmenjuje finansijske obaveštajne podatke sa srodnim institucijama širom sveta. Svi razmenjeni podaci imaju karakter službene tajne i mogu se koristiti samo u svrhe i na način propisan zakonom.

Uprava takođe nastoji da u saradnji sa drugim državnim organima i obveznicima utvrdi potrebe za daljom obukom, koja se realizuje kroz seminare i radionice, a ima za cilj uspešniju primenu zakona u svim njegovim aspektima. Uprava za sprečavanje pranja novca teži da u saradnji sa drugim državnim organima doprinese jačanju sistema za otkrivanje i sprečavanje pranja novca u Srbiji i očuvanju integriteta finansijskog sistema države.Od 2007.godine pa do danas u Srbiji izvršena poreska

45

Page 46: monetarna politika

utaja od oko 15 miliona evra.Offshore poslovanje nije ilegalno u Srbiji, ali pruža puno prostora za malverzacije. Uprava za sprečavanje pranja novca nastoji da otkrije vlasnike offshore kompanija, ali i da uspostavi bolju saradnju sa državama poreskog raja, kako bi lakše ušla u trag novcu koji je ilegalno stečen u Srbiji a prebačen preko granice. Slučajevi pranja novca zastarevaju već za deset godina i to predstavlja dodatni problem u borbi protiv ovog oblika kriminala.Uprava svake godine pokrene 60 novih slučajeva zbog sumnje na pranje novca, ali se ti predmeti često kvalifikuju i kao zloupotreba službenog položaja i poreska utaja. Za sedam godina postojanja donete su samo dve pravosnažne presude i tri prvostepene osuđujuće presude za pranje novca, dok je u toku 11 krivičnih postupaka.

46

Page 47: monetarna politika

ČETVRTI DEOINDIKATORI PRANJA NOVCA

47

Page 48: monetarna politika

1.Lista infikatora za prepoznavanje sumljivih transakcija za davaoce finansijskog lizinga

Stranka- primalac lizinga predaje zahtev za finansiranje predmeta lizinga koji sadrži nepotpune ili netačne podatke sa očiglednom namerom da se prikriju osnovne informacije u vezi sa identitetom ili poslovnom aktivnošću stranke.

Stranka- primalac lizinga predaje zahtev za finansiranje predmeta lizinga koji se ne čini opravdanim u smislu namene predmeta lizinga ili u odnosu na poslovnu aktivnost stranke (očigledna disproporcija između veličine investicije i vrste posla primaoca lizinga ili slučaj kada lizing koji se uzima po ugovoru o finansiranju predmeta lizinga nije po svom tipu primeren poslovnoj aktivnosti stranke ili poslovnoj aktivnosti kojom stranka namerava da se bavi).

Stranka- primalac lizinga u zahtevu za finansiranje predmeta lizinga dostavlja ponudu davaocu lizinga u kojoj se predmet finansiranja lizinga nudi po ceni koja značajno odstupa od realne tržišne vrednosti.

Stranka - primalac lizinga je izabrala isporučioca predmeta lizinga koji nije poznat ni kao proizvođač niti kao ovlašćeni prodavac robe koja je predmet lizinga, a naročito ako je isporučilac sa offshore destinacije ili iz države u kojoj se ne primenjuju standardi u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma ili iz države u kojoj su na snazi strogi propisi o poverljivosti i tajnosti bankarskih i poslovnih podataka. Liste tih država se nalaze na sajtu Uprave za sprečavanje pranja novca.

Stranka - primalac lizinga često vrši plaćanja po ugovoru koji je zaključila sa lizing kompanijom iz različitih filijala iste banke ili raznih banaka tj. sa drugog računa od onog koji je naveden u originalu ugovora.

48

Page 49: monetarna politika

Stranka- primalac lizinga nije u mogućnosti da ispunjava svoje ugovorne obaveze I zbog čega, za njega, uplate dospelih rata po ugovoru vrši neko drugo fizičko ili pravno lice.

Poslovi lizinga kada treće lice pruža jemstvo primaocu lizinga zbog loše ocene boniteta i kada nije jasna veza između primaoca lizinga i lica koje jemstvo nudi, niti pak razlozi zbog kojih ga nudi i to posebno u slučaju ako jemstvo daje pravno ili fizičko lice koje, u slučaju aktiviranja jemstva, sredstva transferiše sa offshore destinacija ili iz država u kojima se ne primenjuju strogi propisi iz oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Liste tih država se nalaze na sajtu Uprave za sprečavanje pranja novca.

Poslovi lizinga u kojima postoji odredba o reotkupu predmeta lizinga od strane isporučioca predmeta lizinga a koji isporučilac nudi po netržišnim uslovima (cena ispod-iznad realne cene na tržištu), posebno kada isporučilac predmeta lizinga nije od ranije poznat toj lizing kompaniji.

Stranka – primalac lizinga podnosi zahtev za odobrenje finansirnja predmeta lizinga i za potvrdu boniteta podnosi dokumenta u kojima se navode ostali prihodi ili jemstvo na bazi garancije za koju je pokriće obezbedila banka ili treće lice koji su sumnjivog boniteta ili sa offshore destinacije ili iz države u kojoj se ne sprovode propisi za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. Liste tih država se nalze na sajtu Uprave za sprečavanje pranja novaca.

Stranka - primalac lizinga bez valjanog razloga nudi veće učešće za finansiranje predmeta lizinga iako davalac lizinga to izričito ne zahteva.

49

Page 50: monetarna politika

11.Stranka- primalac lizinga je novonastalo, brzorastuće privredno društvo sa niskim osnivačkim kapitalom i koje posluje sa sumnjivim kapitalom.

12.Stranka-primalac lizinga potpisuje ugovor za odobravanje finansiranja predmeta lizinga u pratnji lica koje očigledno nadzire ponašanje stranke što navodi na sumnju da se radi o stranci «paravan osobi».

2.Lista infikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija za menjače

Više povezanih gotovinskih transakcija u iznosima manjim od iznosa predviđenog za prijavljivanje gotovinskih transakcija na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, a koje ukupno prelaze navedeni iznos.

Stranka u velikim iznosima vrši zamenu novčanica u većim apoenima za novčanice malih apoena ili zamenu novčanica malih apoena za novčanice većih apoena u istoj valuti (usitnjavanje ili ukrupnjavanje novčanica), naročito ako takve transakcije nisu karakteristične za stranku.

Stranka vrši zamenu pohabanih i oštećenih novčanica u značajnom iznosu.

Stranka vrši zamenu novčanica koje su umotane i upakovane što nije uobičajeno za tu stranku.

Stranka predaje menjaču za zamenu neprebrojan novac. Nakon prebrojavanja, stranka smanjuje transakciju na iznos koji je nešto ispod limita za koji postoji zakonska obaveza prijavljivanja.

Stranka vrši zamenu veće količine novca iz jedne u drugu stranu valutu (konverzija velikih iznosa).

Stranka ili članovi njene porodice vrše učestale transakcije zamene novca na iste i zaokružene iznose ili na iznose koji

50

Page 51: monetarna politika

su nešto niži od iznosa za prijavljivanje po Zakonu o sprečavanju pranja novca.

Stranka koja vrši zamenu veće količine novca zahteva od menjača usitnjavanje transkcije na iznose koji ne podležu prijavljivanju po Zakonu o sprečavanju pranja novca.

Stranka vrši zamenu veće količine novca i pri tome nije zainteresovana ni za kurs koji menjač primenjuje za transakciju niti za visinu provizije koju menjač naplaćuje. Broj: 01 -598/09-8 Beograd, 06. 07.2009. godine

Stranka ili članovi njene porodice vrše transakcije zamene novca na veće iznose učestano ili ciklično tj. u istim vremenskim intervalima (istih dana u nedelji, mesecu i sl.).

Stranka prilikom kupovine veće količine američkih dolara insistira naapoenima za koje ne postoji obaveza vršenja identifikacije stranke po propisima koji regulišu menjačko poslovanje ( apoeni od 50 i 100 USD).

Menjač ima saznanje da je stranka u toku istog dana i na drugim menjačkim mestima vršila transakcije zamene novca na veće iznose.

Stranka nudi menjaču novac, poklon ili uslugu za pružanje usluge menjačkog posla.

Stranka neuobičajeno dobro poznaje zakonske propise u vezi sa prijavljivanjem sumljive transakcije, brzo potvrđuje menjaču da su novčana sredstva «čista» I da nisu oprana.

Stranka je veoma «pričljiva» u vezi sa temama koje se tiču pranja novca ili finansiranja terorizma.

Stranka obavlja transakciju u pratnji lica koje očigledno nadzire ponašanje stranke ili insistira da se transakcija brzo obavi.

Stranka nerado pruža podatke u čije ime i za čiji račun obavlja transakciju.

51

Page 52: monetarna politika

Za potrebe identifikacije, stranka daje na uvid dokumenta koja izgledaju kao da su falsifikovana, izmenjena ili netačna.

Stranka protestvuje da na zahtev menjača pruži na uvid dokument za ličnu identifikaciju.

Stranka se interesuje na koji način može da izvrši zamenu veće količine novca bez podnošenja na uvid ličnog dokumenta u svrhu identifikacije stranke.

Stranka daje na uvid samo kopije dokumenata za ličnu identifikaciju.

Stranka pokušava da dokaže svoj identitet na drugi način, a ne predajom propisanog ličnog identifikacionog dokumenta.

Sva dokumenta koja stranka predaje za potrebe identifikacije izdata su u inostranstvu i postoje razlozi zbog kojih provera njihove autentičnosti nije moguća.

Transakcije u iznosu nešto nižem od 5.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, bez obzira na to da li se radi o jednoj ili više međusobno povezanih transakcija.

3.Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija za društva za upravljanje

investacionim fondovima Stranka potpisuje pristupnicu fondu i kupuje investicione

jedinice za veći iznos novca ne pokazujući pritom interesovanje vezano za prinose I poslovanje fonda, već se isključivo interesuje za procedure u vezi sa kontrolama koje se obavljaju u Društvu za upravljanje investicionim fondovima i primenom propisa iz oblasti sprečavanja pranja novca.

Stranka vrlo brzo posle uplate investicionih jedinica raskida ugovor zahtevajući da se isplate izvrše ovlašćenim licima

52

Page 53: monetarna politika

uprkos činjenici da je vrednost investicionih jedinica ima trend rasta.

Stranka zaključuje ugovore o kupovini investicionih jedinica sa društvom za upravljanje investicionim fondom isključivo putem opunomoćenika (advokata), očigledno izbegavajući na taj način svoje pojavljivanje u Društvu i davanje ličnih podataka za identifikaciju.

Stranka želi da zaključi ugovor sa društvom za upravljanje investicionim fondovima a poznata je javnosti kao osoba sklona špekulativnim poslovima na tržištu kapitala, prati je reputacija da olako pravi gubitke, da je nestručna u svom poslu ili da lako menja investicione odluke i usluge društava za upravljanje investicionim fondovima.

Stranka je novoosnovano domaće pravno lice koje je registrovano isključivo za poslove investicionog ulaganja, čiji je osnivački capital mali a ulaže značajne iznose novca za kupovinu investicionih jedinica. Iz dokumentacije koju stranka prilaže nije lako prepoznati na koji način ostvaruje prihode.

Stranka je pravno lice– brzo rastuće preduzeće čije je poslovanje sumnjivo.

Stranka vrši uplate u investicioni fond iz različitih filijala iste banke ili raznih banaka tj. sa drugog računa od onog koji je naveden u ugovoru za isplatu ili pak često dolazi u Društvo i vrši izmene svojih instrukcija u ugovoru u vezi sa brojem računa i bankom za isplatu što može navesti na sumnju da stranka na taj način pokušava da raslojavanjem transakcija plasira novac stečen na nezakonit način kroz bankarski sistem.

Društvo za upravljanje investicionim fondovima ima saznanje da stranka - fizičko lice, vrši uplate za kupovinu

53

Page 54: monetarna politika

investicionih jedinica lično I posredstvom brojnih drugih fizičkih lica ili preko privrednog društva čiji je osnivač.

4.Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija za banke

Više povezanih gotovinskih transakcija u iznosima manjim od iznosa predviđenog za prijavljivanje gotovinskih transakcija na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, a koje ukupno prelaze navedeni iznos, ako su u nesaglasnosti sa uobičajenim poslovanjem klijenta.

Polaganja ili isplate većih iznosa efektivnog novca (u domaćoj ili stranoj valuti) koji znatno odstupaju od uobičajenih transakcija klijenta jer nisu u skladu sa prihodima ili statusom klijenta, posebno ukoliko su transakcije netipične za poslovnu aktivnost klijenta.

Kupovina ili zamena velikog broja putničkih čekova ili hartija od vrednosti za gotovinu, posebno ukoliko su takve transakcije netipične za klijenta.

Polaganje većeg iznosa gotovine kao depozita za dobijanje kredita a potom neočekivani zahtev klijenta da kredit otplati pre roka.

Polaganja ili podizanja gotovine u iznosima nešto nižim od iznosa propisanog za prijavljivanje po Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Klijent obavlja transakcije na veće iznose preko računa koji je duži vremenski period bio neaktivan, i eventualno daje nalog da se račun ugasi.

Klijent polaže velike iznose na račun i daje nalog banci da se iznosi transferišu naračune većeg broja lica, posebno u slučajevima kada se uoči da za takve transakcije ne postoji racionalno objašnjenje i ekonomska opravdanost.

54

Page 55: monetarna politika

Veći broj očigledno nepovezanih lica uplaćuje sredstva na račun klijenta koja on odmah podiže ili daje nalog banci da se sredstva prenesu na drugi račun ili odobre računima nekih drugih lica, posebno u slučajevima kada se uoči da za takve transakcije ne postoji racionalno objašnjenje i ekonomska opravdanost.

Učestale transakcije po osnovu avansnih plaćanja ili povraćaja avansa koje klijent obrazlaže nerealizacijom komercijalnih ugovora. Broj: 01-598/09-1 Beograd, 14. 05. 2009. godine

Transakcije koje uključuju više posrednika ili veći broj računa, naročito ako su učesnici takvih kompleksnih transakcija iz zemalja u kojima se ne primenjuju standardi u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma ili iz zemalja u kojima su na snazi strogi propisi o poverljivosti i tajnosti bankarskih I poslovnih podataka. Lista tih zemalja, sačinjena na osnovu podataka relevantnih međunarodnih organizacija i podataka kojima raspolaže Uprava objavljena je na sajtu Uprave za sprečavanje pranja novca.

Klijent podnosi zahtev za odobravanje kredita, otvaranje akreditiva ili daje nalog za izvršenje nekog drugog bankarskog instrumenta na bazi garancije koju je izdala ili za koju je doznačila pokriće “off shore” banka ili banka sumnjivog boniteta, odnosno banka iz zemlje u kojoj se ne sprovode propisi za sprečavanje pranja novca I finansiranja terorizma. Lista tih zemalja je objavljena na sajtu Uprave za sprečavanje pranja novca.

Transferi velikih iznosa u inostranstvo sa računa klijenta u slučaju da saldo na računu potiče od mnogobrojnih polaganja gotovine na različite račune klijenta kod jedne ili više banaka.

55

Page 56: monetarna politika

Transakcije koje su službenici banke na osnovu svog znanja i iskustva okarakterisali kao “neuobičajene”.

Klijent nikada nije bio u radnom odnosu, a raspolaže značajnim sredstvima na računima.

Klijent ima otvorene račune u nekoliko filijala iste banke, polaže gotovinu na svaki od njih a zbir uplata čini značajnu sumu.

Klijent često polaže sredstva za koja tvrdi da potiču od prodaje imovine, dok je postojanje imovine sporno.

Ovlašćena lica za raspolaganje sredstvima na računu preduzeća odbijaju da dostave potpune podatke o poslovanju preduzeća.

Klijent vrši gotovinske uplate na račun svog preduzeća sa svrhom plaćanja “pozajmica osnivača” ili “povećanje osnivačkog uloga”.

Klijent ima veliki broj transakcija polaganja gotovine na račun preduzeća koje po prirodi svoje delatnosti ne posluje sa gotovinom.

Klijent podiže velike sume novca sa računa na koji su transferisana značajna sredstva po osnovu kredita odobrenog u inostranstvu.

Malo preduzeće koje posluje samo na jednoj lokaciji u istom danu obavlja transakcije polaganja ili podizanja sredstava u više filijala iste banke, što bi se moglo oceniti nepraktičnim za to preduzeće.

Značajano povećanje iznosa, odnosno učestalosti gotovinskih uplata ili isplata sa računa preduzeća čija je delatnost pružanje profesionalnih i konsultantskih usluga, naročito ako se položena sredstva odmah transferišu na druge račune.

Transakcije između privatnog i poslovnog računa preduzeća koje ne ukazuju na jasnu ekonomsku opravdanost.

56

Page 57: monetarna politika

Klijent transferiše sredstva na račun u zemlji sa kojom njegovo preduzeće nema poslovnih veza ili prima doznake od poslovnih subjekata sa kojima nema poslovne veze.

Nalogodavac ili korisnik doznake je državljanin zemlje u kojoj se ne primenjuju propisi iz oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, ili se nalazi na konsolidovanoj listi Komiteta za sankcije na osnovu Rezolucije 1267 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.Lista tih zemalja nalazi se na sajtu Uprave za sprečavanje pranja novca. Lista Ujedinjenih nacija može se naći na http://www.un.org/Docs/sc/committees/1267/1267ListEng.htm

Klijent obavlja transakcije sa licima ili firmama registrovanim u zemljama koje su poznate kao narko-države i preko čije teritorije se obavlja promet narkoticima, ili u kojima su na snazi veoma strogi zakoni o poverljivosti bankarskih i poslovnih podataka. Lista tih zemalja, sačinjena na osnovu podataka relevantnih međunarodnih organizacija i podataka kojima raspolaže Uprava, objavljena je na sajtu Uprave za sprečavanje pranja novca.

Učestali transferi stranke na velike i zaokružene iznose. Klijent izbegava da odgovori na pitanja u vezi sa

transakcijom, punomoćjem, identifikacijom i slično, ili prezentira lažna dokumenta ili daje neistinite podatke.

Klijent pokušava da dokaže svoj identitet na drugi način, a ne predajom propisanog ličnog identifikacionog dokumenta.

Klijent je veoma “pričljiv” u vezi sa temama koje se tiču pranja novca ili finansiranja terorističkih aktivnosti.

57

Page 58: monetarna politika

Klijent neuobičajeno dobro poznaje zakonske propise u vezi sa prijavljivanjem sumnjive transakcije, brzo potvrđuje da su novčana sredstva “čista” i da nisu oprana.

Klijent obavlja transakciju u pratnji lica koje očigledno nadzire ponašanje klijenta ili insistira da se transakcija brzo obavi.

Stranka – pravno lice podnosi zahtev za kredit, uprkos činjenici da pokazatelji ekonomskog i finansijskog stanja ne ukazuju na potrebu klijenta za kreditom. Potom se sredstva iz kredita prebacuju na račune u ofšor banci, ili u korist treće strane, ili se koriste nenamenski.

Sef koristi samo lice koje je u ugovoru o zakupu sefa navedeno kao ovlašćeno za korišćenje, i to ovlašćeno lice zahteva otkazivanje ugovora o korišćenju sefa.

Pravno lice izuzeto od rutinskog prijavljivanja transakcija počinje da obavlja transakcije na način koji odudara od uobičajene poslovne prakse za to pravno lice.

Strani funkcioner, članovi njegove porodice ili saradnici učestalo polažu gotovinu u značajnim iznosima, s tim da je poreklo novca nepoznato ili se ne može utvrditi.

5.Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija u trgovanju hartijama od vrednosti

Učestalo trgovanje hartijama od vrednosti kada se kupovina obavlja polaganjem gotovine na namenske račune, a ubrzo zatim vrši prodaja hartija od vrednosti ispod cene.

Ugovorene Blok trgovine akcijama po cenama očigledno nižim od realne tržišne vrednosti u kojima se kupci pojavljuju sa pokrićem na namenskim računima koje je formirano gotovinskim uplatama ili transferima novca sa off shore destinacija na nerezidentne račune otvorene kod poslovnih banaka.

58

Page 59: monetarna politika

Kupovina hartija od vrednosti koja se obavlja sredstvima položenim na vise računa u različitim bankama.

Klijent ulaže u prvorazredne ili u vrlo profitabilne hartije od vrednosti sa dobrim prinosima, a ne pokazuje interes za rezultate ili ih iznenada i bez razloga prodaje.

Klijent ima lošu reputaciju, poznate su njegove nezakonite aktivnosti iz prošlosti ili se njegova prošlost ne može proveriti.

Klijent često menja brokerske firme u nastojanju da prikrije obim svog poslovanja i finansijsko stanje.

Trgovanje materijalnim hartijama od vrednosti koje glase na donosioca (štedni zapisi NBS, sertifikati o depozitu) za gotov novac i otkup istih od strane emitenta o rokovima ili pre rokova dospeća.

Kupovina većeg broja hartija od vrednosti čekovima izdatim od strane trećeg lica ili sredstvima sa računa koji su duži vremenski period bili neaktivni a koji su iznenada odobreni za velike iznose.

Neuobičajeno veliki broj sertifikata za hartije od vrednosti koje ne glase na ime klijenta već je putem indosamenta izvršen prenos na ime drugog lica ili na donosioca. Broj: 01 -598/09-4 Beograd, 14. 05. 2009. godine

Trgovanje akcijama u berzanskom i vanberzanskom poslovanju koje su bile predmet zaloge po osnovu odobrenih pozajmica vlasnicima akcija– tzv. provlačenje akcija kroz berzu.

Klijent je spreman da ulaže novac u neprofitabilne hartije od vrednosti I investicije.

Trgovanje na berzi tržišnim materijalom koje se finansira iz zemalja u kojima se, na osnovu podataka relevantnih međunarodnih organizacija i podataka koje poseduje Uprava za sprečavanje pranja novca, ne primenjuju

59

Page 60: monetarna politika

standardi u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma ili u kojima su na snazi strogi propisi o poverljivosti i tajnosti bankarskih i poslovnih podataka.

FOP transakcije (free of payment)- transakcije preknjižavanja vlasništva hartija od vrednosti koje vrše Brokersko - dilerska društva u ime svojih klijenata kod Centralnog registra hartija od vrednosti a za koje ne postoji novčano pokriće preko namenskih računa za trgovanje.

Preknjižavanje akcija u vidu poklona licima koja nisu u srodstvu ili prenos– poklon akcija od strane radnika u korist rukovodstva preduzeća ili drugih fizičkih lica gde se pojavljuje masovno odricanje nad vlasništvom.

Trgovanje hartijama od vrednosti gde su data ovlašćenja od strane fizičkih lica po vlasničkim računima drugim fizičkim licima da upravljaju istim vlasničkim računima i gde postoji sumnja da se vrše vanberzanska trgovanja hartijama od vrednosti, obveznica i prenosa vlasništva u njihovu korist, gotovinskim isplatama od strane ovlašćenog lica po vlasničkim računima klijenata Dilersko brokerskog društva.

Trgovanje hartijama od vrednosti u korist pravnih lica sa off shore destinacija koja koriste usluge stranih i domaćih kastodi banaka u poslovima saldiranja transakcija.

6.Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija u factoring poslovima

Stranka koja ustupa potraživanja iz poslovanja Faktoru često menja privredna društva Dužnike (kupce) od kojih se neka ne bave prevashodno ili uobičajeno delatnošću za koju primaju robu.

Stranka iznenada počinje da nudi Faktoru otkup potraživanja i za neku drugu isporučenu robu ili izvršene

60

Page 61: monetarna politika

usluge Dužniku (kupcu) koje nisu uobičajene za poslovnu delatnost Dužnika.

Faktor je otkrio da je stranka ustupila potraživanja na osnovu lažnih faktura i druge dokumentacije (fiktivne isporuke) koju je prosledila Dužniku (kupcu) te da postoji ili je postojala povezanost stranake I Dužnika (kupca) preko lica koji su osnivači i ovlašćena lica.

Faktor je otkrio ili ima saznanja da stranka svoja potraživanja ustupa na osnovu izvršenih fakturisanja Dužniku - novoosnovanom privrednom društvu (kupcu) koje ubrzo gasi svoje poslovanje (fiktivno privredno društvo).

Faktor ima saznanja da stranka nudi otkup potraživanja i drugim faktoring privrednim društvima i da pri tome daje različite podatke o poslovanju koji odstupaju od realnog stanja (podaci o dužnicima, jemstvu, iskazanim računima, JCI, dospeća potraživanja itd.).

Stranka nudi neuobičajeno povoljne uslove za obračun iznosa (kamate I provizije) i za uzvrat predlaže fleksibilnije odredbe ugovora (jemstvo).

Stranka nudi kao garanciju i jemstvo učešće trećih lica koja su sumnjivog boniteta.

Stranka je po ugovoru za otkup potraživanja dostavila Faktoru lažna ili neodgovarajuća dokumenta (garancije, jemstva i sredstva obezbeđenja).

Stranka često menja odluke u pogledu Faktorovih obaveza (isplate potraživanja) zahtevajući da Faktor plati nekom drugom licu u skladu s instrukcijama stranke (npr. obaveštenje o ustupanju potraživanja) ili ovlašćenjem (na pr. u slučaju cesije).

Faktor ima saznanja da je stranka ili dužnik pravno lice na čijem se čelu nalaze ljudi sa lošom poslovnom reputacijom.

61

Page 62: monetarna politika

Stranka nudi Faktoru kao jemstvo za naplatu potraživanja od Dužnika jemstvo jednog ili više fizičkih lica.

Stranka Faktora je spoljnotrgovinsko privredno društvo koje plasira robu ili usluge na offshore destinacije ili u države u kojima se ne primenjuju standardi u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma ili u države u kojima su na snazi strogi propisi o poverljivosti i tajnosti bankarskih i poslovnih podataka. Liste tih država se nalaze na sajtu Uprave za sprečavanje pranja novca.

Faktor ima saznanja da je stranka - spoljnotrgovinsko privredno društvo koje često krši zakonske propise (spoljnotrgovinske, carinske, poreske I devizne) u nameri da ne prikaže stvarni plasman roba i usluga.

Stranka prijavljuje potraživanja koja nisu u skladu sa ekonomskom mogućnošću i delatnošću poverioca.

Prijavljena potraživanja nisu u skladu sa informacijama o ekonomskim mogućostima dužnika i koja od početka ukazuju na moguće teškoće u naplati dugovanja.

Plaćanja dužnika su izvršena putem menica koje su više puta indosirane.

Plaćanja u ime prvobitnog dužnika su izvršena od strane trećih lica koja sa dužnikom nisu poslovnim vezama niti se može uspostaviti bilo kakvadruga povezanost (na pr. rodbinska).

Uplate dužnika su transferi sa računa lociranih na područjima koja su vrlo udaljena od mesta prebivališta dužnika, posebno ako su iz država u kojima se ne primenjuju standardi u oblasti sprečavanja pranja novca I finansiranja terorizma ili iz država u kojima su na snazi strogi propisi o poverljivosti i tajnosti bankarskih i poslovnih podataka. Liste tih država se nalaze na sajtu Uprave za sprečavanje pranja novca.

62

Page 63: monetarna politika

7.Lista indikatora za prepoznavanje sumnjiviih transakcija za organizatore oisebnih igara na sreću

u igračnicama

Sumnjive aktivnosti u vezi sa identifikacijom stranke: Stranka za potrebe identifikacije daje na uvid dokumenta

koja izgledaju kao da su falsifikovana, izmenjena ili netačna ili pak predaje na uvid samo kopiju dokumenata za ličnu identifikaciju.

Stranka protestvuje da na zahtev ovlašćenog lica u igračnici pruži na uvid dokument za ličnu identifikaciju ili daje lažne podatke.

Dokumenta koja stranka predaje za potrebe identifikacije izdata su u inostranstvu i postoje razlozi zbog kojih provera njihove autentičnosti nije moguća.

Stranka se pojavljuje u društvu sumnjivih osoba ili je poznato da je bila kažnjavana za neka krivična dela. Sumnjive aktivnosti u vezi sa kupovinom čipova za igru u kazinu:

Dve ili više stranaka kupuju čipove za gotov novac (transakcija je na nešto niži iznos od iznosa koji se prijavljuje po Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma) a zatim se kockaju sa minimalnim iznosima. Stranke naknadno spajaju sve svoje čipove I jedna od njih ide na šalter da unovči čipove.

Stranka traži od lica zaposlenog u kazinu da nadzire njenu igru i da je opomene kada se njen dobitak približi iznosu transakcije koja se izveštava Upravi za sprečavanje pranja novca po Zakonu. Sumnjive aktivnosti kada stranka koristi usluge drugih lica za formiranje transakcija u gotovom novcu u kazinu:

63

Page 64: monetarna politika

Stranka, koja je veliki dobitnik, traži podršku i uslugu druge stranke u kazinu da bi na taj način naplatila neke žetone i tako izbegla prijavljivanje transakcija po Zakonu o sprečavanju pranja novca I finansiranja terorizma. Sumnjive aktivnosti kada stranka igra na minimalni iznos :

Stranka kupuje velike količine čipova za gotov novac za stolom, kocka se na minimalne iznose i nakon toga ubrzo odlazi na šalter da unovči čipove.

Stranka pokušava da na neki način utiče na zaposlenog radnika kazina i tako izbegne prijavljivanje transakcije po Zakonu tražeći da se povraćaj gotovog novca za žetone ili evidencija o njenim gotovinskim transakcijama vodi na ime dugog lica . Sumnjive aktivnosti u cilju svođenja igre na minimum rizika od kockanja:

Dva igrača učestalo i istovremeno ulozima na iste iznose pokrivaju obe strane iste igre (na pr. ulažu i na crno i na crveno, ili par I nepar u ruletu ili ulažu i za i protiv banke u igri baccarat).

Stranka kupuje žetone za gotovinu, ulaže u igru sa malim šansama za gubitak novca (na pr. ulaže istovremeno na crveno i crno na ruletu) ili se angažuje minimalno u kockanju ili se pak uošte ne kocka a kasnije odlazi na blagajnu da unovči žetone za gotov novac zahtevajući apoene koji su veći od apoena sa kojima je izvršila kupovinu žetona.

Stranka zahteva potvrdu o dobitku koja se ne mora izdavati u igračnicama.

8.Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija za društva za upravljanje dobrovoljnim

penzijskim fondom

64

Page 65: monetarna politika

Stranka koja je član dobrovoljnog penzijskog fonda je nezaposleno fizičko lice i vrši uplatu doprinosa za sebe po ugovoru o članstvu, isključivo uplaćujući novac, i to jednokratno u velikom iznosu ili sukcesivno na mesečnom, kvartalnom ili polugodišnjem nivou, odnosno prema ugovorenoj dinamici ulaganja.

Stranka je fizičko lice koje se obavezalo da uplaćuje novac fondu u korist brojnih članova dobrovoljnog penzijskog fonda, a koja pritom nisu u niukakvom srodstvu sa strankom.

Stranka, član fonda, domaće ili strano fizičko lice u starosnoj dobi blizu 53 godine, vrši velike uplate novca u dobrovoljni penzijski fond sa najavom da će celokupan ulog povući čim navrši 53 godine (minimalna starosna granica za povlačenje) iako se i dalje očekuje povoljan trend rasta vrednosti investicione jedinice.

Stranke, domaća i strana fizička, kao i pravna lica lica koja uplaćuju doprinose u dobrovoljni penzijski fond u korist članova fonda koja su vrlo blizu maksimalne starosne granice (70 godina) kada je moguće povlačenje sredstava iz penzijskog fonda.

Stranka, član fonda, pokušava da dođe do sredstava iz dobrovoljnog penzijskog fonda pre navršene 53 godine života podnošenjem dokumenata na nerealne iznose za troškove lečenja ili falsifikovanih dokumenta vezano za trajnu nesposobnost za rad.ne bi li na taj način stekla pravo na povlačenje i raspolaganje sredstvima .

Ulaganja doprinosa u korist članova dobrovoljnog penzijskog fonda obavlja pravno lice za koje je utvrđeno, ili se pretpostavlja, da ne zapošljava članove fonda, niti da su članovi fonda osnivači ili rukovodioci u tom pravnom licu.

65

Page 66: monetarna politika

Stranka koja je član fonda, ili želi da zaključi ugovor sa društvom za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom ima lošu reputaciju u društvu.

Stranka, član fonda, domaće ili strano fizičko lice uplaćuje doprinose u dobrovoljni penzijski fond u svoje ime, ili u ime određenih članova fonda transferima novca iz banaka sa offshore destinacija ili iz država u u kojima se ne primenjuju standardi u oblasti sprečavanja pranja novca I finansiranja terorizma ili iz države u kojima su na snazi strogi propisi o poverljivosti i tajnosti bankarskih i poslovnih podataka. Liste tih država se nalaze na sajtu Uprave za sprečavanje pranja novca.

Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima ima saznanje da uplate u korist određenih članova vrši novonastalo, i brzorastuće privredno društvo čije je poslovanje sumnjivo.

9.Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija za osiguravajuće organizacije

Veoma visoke premije osiguranja koje stranka uplaćuje godišnje ili paušalno.

Stranka uplaćuje velike iznose premija za više polisa osiguranja, posebno u slučajevima kada su polise zaključene u kraćem vremenskom periodu ili plaćane obveznicama stare devizne štednje.

Postoji sumnja da su polise osiguranja zaključene na lažna imena, na imena drugih lica ili su prijavljene adrese lažne.

Isto lice je vlasnik većeg broja polisa kod različitih osiguravajućih organizacija, posebno ako postoji i saznanje da su ugovori o osiguranju sklapani u kraćem vremenskom periodu.

66

Page 67: monetarna politika

Vlasnik polise, često vrši izmene ugovora o osiguranju zahtevajući polisu sa većom premijom ili da sa mesečnog plaćanja pređe na godišnje ili paušalno plaćanje premija.

Stranka otkazuje polise osiguranja odmah po sticanju uslova za prevremen otkup, posebno kada se radi o polisi sa visokom premijom.

Pravna lica koja su vlasnici polisa osiguranja u ime zaposlenih radnika plaćaju neuobičajeno velike premije osiguranja ili otkazuju polise odmah po sticanju uslova za prevremen otkup polisa osiguranja.

Pravna lica kupuju polise životnog osiguranja za svoje zaposlene radnike, a broj zaposlenih je manji od broja kupljenih polisa; polise se izdaju i na lica koja nisu zaposlena u tom pravnom licu.

Stranka koja sklapa Ugovor o osiguranju je lice koje ima lošu reputaciju, poznate su njene nezakonite aktivnosti iz prošlosti ili je stranka lice koje se sa takvim licem može dovesti u vezu.

Ugovarač osiguranja ili osiguranik insistira na tajnosti transakcije, odnosno, da se iznos premije osiguranja ili suma osiguranja ne prijavi Upravi za sprečavanje pranja novca uprkos činjenici da je to zakonska obaveza osiguravača. Klijent molbom ili podmićivanjem pokušava da ubedi službenika osiguravajućeg društva da protivno zakonu zastupa njegove interese.

10.Indikatori za prepoznavanje sumnjivih transakcija za obveznike u prometu

nepokretnostima Ugovorne strane ne nastupaju stvarno u svoje ime i

pokušavaju da sakriju identitet stvarnog kupca ili prodavca.

67

Page 68: monetarna politika

Prenos nepokretnosti vrši se sa jednog fizičkog ili pravnog lica na drugo fizičko ili pravno lice bez logičnog objašnjenja za tu vrstu prenosa.

Kupac ne pokazuju naročit interes za karakteristike nepokretnosti (kvalitet konstrukcije, lokaciju, datum završetka i primopredaje).

Kupac nije posebno zainteresovan za prikupljanje (saznanje) boljih ponuda ili za postizanje boljih uslova plaćanja.

Kupac pokazuje izrazitu zainteresovanost za određenu nekretninu i lokaciju I ne ispoljava naročitu zainteresovanost za cenu nepokretnosti (kupovina po svaku cenu).

Kupovina nekretnina bez overenih ugovora, na osnovu internih dogovora dve strane.

Kupovina i prodaja nepokretnosti odvija se istog dana ili u vrlo kratkom vremenskom periodu, gde se uočava značajno odstupanje od tržišne cene.

Plaćanje se vrši gotovinom, vrednosnim papirima izdatim od komercijalnih banaka (bank notes) ili čekovima koji glase na donosioca.

Nepokretnosti koje se registruju na ime rođaka, prijatelja, advokata, shell kompanija («praznih - bez aktive», offshore destinacije) i legitimnih kompanija bez posebnog logičnog razloga.

10.Kupovina nepokretnosti je nesrazmerna kupovnoj moći kupca.

Stranke pokazuju jako interesovanje da brzo obave kupoprodajnu transakciju iako za to nema posebnog razloga.

Transakcije gde stranka zahteva plaćanje u parcijalnom iznosu sa kratkim vremenskim intervalima između plaćanja.

68

Page 69: monetarna politika

11.Indikatori koji mogu koristiti finansijskim institucijama u razvoju procedura poznavanja i praćenja stranke ili nadzornim organima koji

sprovode kontrolu u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja

terorizma Transakcije koje uključuju fizička ili pravna lica čija je

adresa nepoznata ili je samo poznata adresa za komunikaciju (PO box, zajednička kancelarija Broj: 01-598/09-7 Beograd, 06. 07. 2009. Godine ili poslovna adresa sa drugima licima) ili se predpostavlja da je adresa lažna.

Transakcija koje vrši grupa fizičkih i/ili pravnih lica koja su međusobno povezana (porodične, poslovne veze, lica koja dele istu adresu ili zastupnike ili advokate itd.).

Transakcije koje izvršavaju posrednici koji deluju u interesu potencijalno povezanih fizičkih lica (porodična ili poslovna povezanost, nacionalna, lica koja žive na istoj adresi itd.).

Lica koja otplaćuju hipotekarne kredite koji su docnji ili otplaćuju kredite pre roka dospeća, a posebno ako to čine gotovinom.

Transakcije u kojima se kao učesnik pojavljuje novoosnovano pravno lice, sa malim osnivačkim kapitalom, a kupuje ili prodaje nekretnine visoke vrednosti.

Obezbeđenje kredita za kupovinu nepokretnosti vrši se sa depozitom u iznosu od 100% iznosa traženo kredita.

69

Page 70: monetarna politika

Transakcije koje dolaze sa rizičnih teritorija koja ne primenjuju propise iz oblasti sprečavanja pranja novca, bez obzira da li klijent dolazi ili ne sa tih teritorija.

Stranka preuzima dug koji je veći od stvarne vrednosti nepokretnosti. Iz ovoga se izuzima preuzimanje hipoteka preko ovlašćenih institucija.

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

70

Page 71: monetarna politika

Zaključna razmatranja

Činjenica je da je pranje novca nemoguće zaustaviti. Ono se ne može ni sprećiti ni iskoreniti. Ilegalnom, prljavom, sivom, neregularnom, kriminalizovanom novcu nemoguće je stati na put. Taj proces se može delimično kontrolisati, jer pranje novca konvenira bankama, koje tobože ne mogu da naruše tajnost uloga. To odgovara i određenim državama koje na tome zarađuju, čak i pravno valjano uređene države deo svoje finansijske policije ne specijalizuju za praćenje i otkrivanje sumnjivih i spornih transakcija. Takve države se, u suštini, najviše zalažu za potpunu finansijsku liberalizaciju i deregulaciju. A to je faktički prvi iskorak u zvaničnu sveopštu amnestiju aktera i prljanja i pranja novca u formi mondijalizacije kriminalizovanog novca i globalizacije opranih finansija.Da bi borba protiv krivičnog dela pranje novca bila bolja i efikasnija zahteva i angažovanje svih društvenih činioca

71

Page 72: monetarna politika

jer ovo krivično delo ugrožava pre svega ekonomske, političke, pravne, kulturne i sve druge značajne vrednosti jednog društva. Oblici ove organizovane kriminalne delatnosti nisu uvek uočljivi i prepoznatljivi, te svakako otežavaju blagovremeno preduzimanje efikasnih mera za njihovosprečavanje i suzbijanje.

Pranje novca predstavlja veoma opasnu kriminalnu delatnost sa visokim stepenom društvene opasnosti, tako da se ovo krivično delo teško otkriva a i dokazuje. Takođe moramo istaći da je pranje novca posledica neefikasnog funkcionisanja institucija sistema, tako da borba protiv ove društveno negativne pojave predstavlja i borbu za reformu institucije, jer samo boljim i efikasnijim institucijama možemo se suprotstaviti pranju novca i samim tim podići životni standard građana na viši nivo, a to ćemo učiniti pre svega doslednim sprovođenjem Zakona, što efikasnijim radom policije, kao i primenom kaznene politike u našim sudovima.

72

Page 73: monetarna politika

LITERATURA

73

Page 74: monetarna politika

Literatura

1. Prof.dr Barać Slobodan, Prof.dr Stakić Budimir , Medjunarodne finansije, Univerzitet Singidunum, 2009

2. International Monetary Fund (Legal Department; Monetary and Financial Systems Department), World Bank (Financial Market Integrity Division). Washington, D.C., 2004;

3. United Nations. 1999. International Convention for the Suppression of Financing of • Terrorism

4. Milenović, Miroslava. 2004. „Pranje novca“. • Puls (Magazin o korupciji), jul–avgust.

E- IZVORI

74

Page 75: monetarna politika

http://pravniportal.rshttp://www.sec.gov.rshttp://www.apml.org.rshttp://www.predrag-andjelic.comhttp://www.imf.orghttp://www.unodc.orghttp://www.untreaty.un.orghttp:// www.fcp ml.org.rs

75