MK -Monsanto kukuruz

Kasni hibrid višestruke namene:visok prinos, pogodan za berbuu klipu i siliranje!Namenjen je za kombajniranje u zrnu i branje u klipu. Solidno podnosi loše uslove gajenja, ali mnogoefikasniji u dobrim uslovima gajenja.

Preporuka za setvu Optimalan -rani i srednji

rok setve za datiregion. Treba izbegavati kasne

rokove setve.

Preporučeni razmak u setvi (međuredno rastojanje 70 cm)

Za dobre uslove gajenja:19-20 cm u redu.U lošijim uslovima gajenja:20-21 cm u redu.

Đubrenje Hibrid za intenzivne uslove proizvod-nje, koji odlično reaguje na đubrenje. Razumnim povećanjem doze đubre-nja, povećaće se i prinos.

Preporuka za proizvođačaUkoliko imate parcelu dobrog kvaliteta zemljišta i niste sigurni hoćete li usev skidati u zrnu ili u klipu, DKC6101 je odličan izbor za Vas. Skidanje useva u klipu (branje) treba obavljati kada je vlaga zrna 23 - 27%.

FAO 400 500 600 700

DKC6101

Registrovan u Srbiji 2011.

Oplodnja je odlična, čak i u lošijim uslovima gajenja.

Stablo: biljka ima fantastično ukorenjavanje i jak koren; sta-blo je jako i elastično, spremno da ponese visok prinos i odo-leva olujnim vetrovima i drugim fizičkim činiocima, koji utiču na poleganje i lom stabla.

Klip je priljubljen i čvrsto povezan za stablo, srednje veličine, sa 20 redova zrna na klipu i 42-44 zrna u redu.U dobrim uslovima teži formiranju dva i više redovnih klipova na stablu.

Zrno: zuban, visokog kvaliteta.U dobrim vremenskim uslovima, kombajniranje ovog hibrida trebaplanirati polovinom oktobra. Suvo zrno je tolerantno na mehaničko habanje i vrlo lako se kombajnira.

Podaci su napisani na osnovu grupe zrenja hibrida kukuruza i raspoloživih rezultata sa oglednih polja. Generalno vreme setve zavisi od temperature zemljišta i vremenskih uslova

Preporučeni sklopPotrebe za đubrenjemPreporučeno vreme setve

Za dobre uslove gajenja, višestruke namene i može se čuvati u čardaku!

Namenjen je za kombajniranje u zrnu i branje u klipu. Srednje visoka-visoka biljka sa uspravno postavljenim listovima i izraženim «stay green» efektom.

Preporuka za setvu Preporučuje se ranija

setva, među prvima u okviru optimalnog roka za dati region.

Preporučeni razmak u setvi (međuredno rastojanje 70 cm)

DKC6120 se može gajiti za silažui u navodnjavanju gde je preporučeni razmak: 17.5-18 cm u redu.U suvom ratarenju ukoliko se gaji za zrno: 19.5-20.5 cm u redu.

Đubrenje Prinosan hibrid sa velikom zelenom masom, tipično za FAO 600, zahteva solidno đubrenje, čije ulaganje će biti vraćeno kroz visok prinos zrna.

Preporuka za proizvođača DKC6120 ima krupne klipove, sačvrstom šapurikom – kočankom i zbog toga može se koristiti za berbu u klipu pri vlagi 23-27%. Visok sadržaj hranivih materija u zrnu čine ga ukusnim za stoku, pogotovo za svinje i živinu.

DKC6120


Oplodnja: vreme oplodnje je u sredini njegove grupe zrenja, iako metlice izbacuje ranije – onda kada i hibridiz FAO 500 grupe.

Stablo: tolerantno je na lomi poleganje, robustnogizgleda.

Klip je krupan i pravi jepredstavnik FAOgrupe 600,ima 20-22 reda zrna sa43-45 zrna u redu.

Zrno je krupno sa visokomspecifičnom težinom(masom 1000 zrna).Zrno je izuzetno krupno, dubokousađeno i ima izazovan ukusza stoku sa visokim sadržajemmasti i proteina. Zuban dobrog mehaničkog kvaliteta.

Podaci su napisani na osnovu grupe zrenja hibrida kukuruza i raspoloživihrezultata sa oglednih polja. Generalno vreme setve zavisi od temperature

zemljišta i vremenskih uslova


FAO 400 500 600 70026 27

Tri u jedan = čuvanje u čardaku,kombajniranje u zrnu i odlična silaža!Namenjen za kombajniranje u zrnu, branje u klipu i silažu. Srednje visoka-visoka biljka sa uspravno postavljenimlistovima i izraženim «stay green» efektom.

Preporuka za setvu Preporučuje se ranija setva

- među prvima u okviruoptimalnog roka za dati region.

Preporučeni razmak u setvi (međuredno rastojanje 70 cm)DKC6315 se može gajiti za silažu gde je preporučeni sklop: 19.5-20.5 cmu redu.U suvom ratarenju: 20-21 cm u redu.

Đubrenje Prinosan hibrid sa velikom zelenom masom, tipično za FAO 700, zahteva optimalno đubrenje i u lošim uslovima proizvodnje će značajno podbaciti prinosom.Preporuka za proizvođača Ima krupne klipove sa čvrstom šapurikom (kočankom) i namenjen je svim proizvođačima kukuruza, koji svoj rod skladište u čardacima (ko-tarkama). Visok sadžaj hranljivih materije u zrnu čine ga pogodnim za ishranu stoke.

FAO 400 500 600 700

DKC6315 KVALITET ZRNA DKC KUKURUZA


Oplodnja: vremeoplodnje je najčešćeu drugoj polovini julameseca, eventualnou prvoj nedelji avgusta.

Stablo: tolerantno je na lomi poleganje,robustnogizgleda.

Klip je krupan i pravi je predstavnik FAO grupe 700,ima 20-22 reda zrnasa 43-45 zrna u redu.

Zrno: retko dolazi domehaničkog oštećenja zrna. Stoka ga rado jede. Podaci su napisani na osnovu grupe zrenja hibrida kukuruza i raspoloživih rezultata sa

oglednih polja. Generalno vreme setve zavisi od temperature zemljišta i vremenskih uslova


Mnogi poljoprivredni proizvođači direktno koriste DKC hibride u ishrani stoke i imaju odlična iskustva. “Svinje ih rado jedu i brže napreduju” ili “Od kada ko-ristim DKC hibride u tovu junadi, oni mnogo brže na-preduju” su najčešći komentari koje smo čuli obilazeći stočare. Ove tvrdnje su potvrdili i rezultati ispitivanja kvaliteta, koje je uradila laboratorija “Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu–Departmana za stočarstvo”.

Ispitivana su samo dva parametra: Sadržaj sirovih proteina u suvoj materiji zrna kukuruza i sadržaj siro-vih masti u suvoj materiji zrna kukuruza. Ovi parametri nisu dovoljni da detaljno opišu hranjivu vrednost, ali mogu da daju okvirne odgovore o tome da li je neki hibrid dobar za ishranu stoke.

Predstavljeni grafikoni “sadržaja sirovih proteina” I “sadržaja sirovih masti” pokazuju da su DKC hibridi visoko snabdeveni ovim važnim hranjivim materijama.

Prosečne vrednosti koje smo pronašli u literaturi se kreću u rasponu od 7,55 – 8,05% sadržaja sirovih proteina, dok je za sirovi sadržaj masti (ulja) to oko 3,2 – 3,3% u suvoj materiji zrna kukuruza. Mora da se naglasi, da kvalitet zrna kukuruza ne zavisi isključivo od genetike koju nosi hibrid, već u dobroj meri zavisi od spoljašnjih faktora. Na mnoge spoljašnje faktore, proizvođač može da utiče, kao što su način obrade zemljišta, đubrenje, zaštita od korova i insekata, plo-dored, vreme setve i vreme žetve kukuruza, a na mno-ge ne može, kao što su broj sunčanih dana, padavi-ne, temperatura vazduha, kvalitet zemljišta (ponekad nismo u mogućnosti da biramo parcele, već sejemo gde moramo).

Proteini su neophodni za rast i razviće stoke jer di-rektno učestvuju u stvaranju amino kiselina (protei-na) u stočnim organizmima. Kvalitet i sadržaj protein u ishrani mladih životinja je od posebnog značaja jer u toj fazi razvoja životinje troše mnogo više protein, nego u odraslim fazama svog rasta i razvoja.

Životinje ne mogu da sintetišu esencijalne masne kiseline, pa je sadržaj ulja u hrani koja se daje stoki od izuzetnog značaja u ishrani stoke. Ulja, ili masti iz hrane su izvor energije za rast i razviće, bez koje stoka ne može da napreduje.

Pored nabrojanih važnih hranjivih činioca zrna kuku-ruza, postoje i drugi - koje sada nećemo pominjati, ali se skrob, kao najzastupljeniji u zrnu kukuruza, mora pomenuti. Sadržaj skroba u zrnu kukuruza je najčešće oko 63-64 %. Skrob je izvor energije za stoku, ali se mora voditi računa da se ne primeni u prevelikoj dozi, jer tada može da izazove gojaznost i oboljenja.

Svi stočari treba da teže uravnoteženoj ishrani sto-ke.

6,5

7,5

8,5

9,5

10,5

Sadržaj sirovih proteina u zrnu DKC kukuruza

Uobičajeni sadžaj sirovih proteina u zrnu kukuruza: 7.5 - 8 %

3

3,5

4

4,5

5

Sadržaj sirovih masti u zrnu DKC kukuruza

Uobičajeni sadržaj sirovih masti u zrnu kukuruza: 3.2 - 3.3 %

28 29

100

godina

DEKALB u službi poljoprivrednih proizvođača

30 31

2007 – komentar vremenskih uslovaU toku vegetacionog perioda veliki deficit pada-

vina, kao i visoke temperature vazduha i zemljišta uslovili su jako isušivanje zemljišta. Ovo je važan podatak jer znamo da se u julu odvija oplodnja ku-kuruza i da je polen izuzetno osetljiv na navedene nepovoljne uslove, te je sve to rezultiralo nepravil-nim ozrnjavanjem klipova.

Tokom avgusta 2007. godine, u fazi nalivanja zrna, kukuruz je pretrpeo drugi stres od suše, tako da su i postojeća zrna na klipu ostala nedovoljno nalivena i zakržljala.

Vodno-temperaturni stres je na pojedinim lokali-tetima smanjio prinose kukuruza i do 80%, što je rezultiralo izuzetno neujednačenim prinosima u re-gionu.

Poštovani poljoprivredni proizvođači, moramo Vas podsećati na ovakve katastrofalne godnie, kako bi pravilnim izborom hibrida ublažili nepovolj-ne vremenske uslove. Najbolju performansu u suš-nim uslovima u 2007. god su pokazali hibridi iz FAO 200, FAO 300 i FAO 400.

DEKALB ima odgovor i za ovakve uslove, molimo Vas pogledajte tabelu sa preporukom za izbor hi-brida u odnosu na intenzitet suše (Strana 4.)

2008 – komentar vremenskih uslova2008. godinu karakteriše nedostatak padavina na-

kon oplodnje, te ovom prilikom želimo da Vam ista-knemo važnost padavina u drugoj polovini jula i avgu-stu mesecu. Vremenske prilike za uzgajanje kukuruza su bile idealne do polovine jula meseca. Nakon op-timalnih uslova, u drugoj polovini jula i u avgustu je nastupila suša u kombinaciji sa izuzetno visokim tem-peraturama i vetrom. Nepripremljene biljke, ušavši u pomenuti sušni period, doživele su ozbiljan stres koji je uticao na sušenje stabla, listova i u njima sprovod-nih snopića, kao i direktnu izloženost mladih zrna vi-sokim temperaturama. Interakcija biljaka i loših spo-ljašnjih uslova je dovela do domino efekta, abortiranja oplođenih zrna i vrlo skromnog nalivanja.

Prinosi u 2008. godini su bili uniformniji po regi-onima i nije bilo katastrofalno niskih prinosa, kao u 2007. godini, ali nije bilo ni rekordno visokih pri-nosa. U proseku u 2008. godini postignuti su bolji prinosi u poređenju sa prinosom iz 2007. godine.

2009 – komentar vremenskih uslovaVremenski uslovi u 2009. godini su bili izuzetno

regionalno podeljeni i različiti. Neki od regiona su imali skoro optimalne uslove za proizvodnju kuku-ruza, dok se u nekim regionima manifestovala jaka suša. Ukoliko se posmatra Vojvodina, moglo bi se reći da je najnepogodnije uslove imalo područje u obliku četvorougla koji spaja Sombor – Vrbas – Be-čej – Kikindu i Kikindu sa Somborom uz granicu sa Mađarskom. Ovakvi sušni regioni su se nalazili i u nekim drugim krajevima, kao ostrva i najčešće su bili vezani za samo jedno, ili dva sela. Sušni regioni i regioni sa nešto većim padavinama, u vegetacio-nom periodu su se razlikovali samo u padavinama, dok su temperature bile približno iste. Prosečan prinos kukuruza u 2009. godini je sličan sa ostva-renim prosečnim prinosom u 2008. godini.

Ukupne godišnje, prosečne padavine u Srbi-ji iznose oko 620 mm/m2, dok u vegetacionom periodu obično padne oko 370 mm/m2 vodenog taloga. U sušnom regionu, u Srbiji, deficit je bio i do 100 mm/m2 za vegetacioni period, dok je u regionu sa nešto više padavina ova razlika bila na nivou 10-20 mm/m2. U nekim mikro regionima pa-davine su bile u suficitu u odnosu na višegodišnje prosečne vrednosti. Predstavljeni rezultati i trend u deficitu padavina pokazuje veliki značaj u izbo-ru hibrida i primenjene agrotehnike u cilju čuvanja vlage. U tekstu „Male tajne uspešne proizvodnje kukuruza“ naveli smo podatak da se nepravil-nom agrotehnikom može izgubiti i do 100 mm/m2 za godinu dana, tako da ovaj podatak u zbiru sa navedenim razlikama i deficitom padavina po-kazuje da se poneke njive mogu naći u deficitu čak od 200 mm/m2 – od ukupnih 370 mm/m2 za period vegetacije. U ovako velikom deficitu vlage, u kombinaciji sa nepravilnim đubrenjem, ni jed-na genetika, ni jedan hibrid kukuruza Vam neće pomoći da ostvarite visoke prinose. Pogotovo je interesantno obraditi pažnju na sve detalje u pro-izvodnji, onda kada je cena merkantilnog kuku-ruza niska. U uslovima niske cene merkantilnog kukuruza, nema mesta za greške, jer tada malo smanjenje prinosa može rezultirati negativnim fi-nansijskim efektom.

U uslovima niske cene merkantila kukuruza je ap-solutno pogrešno voditi se idejom niskog ulaganja

U ovakvim uslovima su opet najviše profitirali hi-bridi iz ranijih grupa zrenja, kao što su FAO 300 i FAO 400, koji su imali ranu oplodnju i dovoljno vremena da otpočnu nalivanje zrna, pa čak i da značajno ojačaju u odnosu na kasnije hibride, kod kojih je uglavnom i dolazilo do odumiranja spro-vodnih snopića i propadanja celih biljaka.

u proizvodnju kukuruza i očekivati da je u takvoj proizvodnji veća šansa za ostvarivanjem profita, jer je za proizvodnju kukuruza neophodno pružiti op-timum agrotehničkih operacija, đubrenja i odabira hibrida, kako bi ste imali sigurnost u proizvodnji i ostvarenju profita.

Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

22

24

26

Srednje mesečne temperature vazduha (°C) u 2007. godiniu odnosu na višegodišnji prosek (SO, KI, NS, SM, VŠ)

2007. Višegodišnji prosek (1971-2000)


0

20

40

60

80

100

120

140

Mesečne količine padavina (mm) u 2008. godini u odnosu na višegodišnji prosek (SO, KI, NS, SM, VŠ)



0

20

40

60

80

100

120

140




0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

22

24

26




0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

22

24

26

28


2008. Višegodinji prosek (1971-2000)


0

20

40

60

80

100

120

140



32 33

NEKA VAM VREMENSKI USLOVI POMOGNU U IZBORU HIBRIDA ZA VAŠU NJIVU

2010 – komentar vremenskih uslovaVrlo neobična godina po pitanju vremenskih uslova.

Počela je sa znatnim zimskim rezervama vlage i obilnim padavinama pre i za vreme setve kukuruza. Padavine i relativno niska temperatura bile su izražene i nakon setve, te su poljoprivredni proizvođači imali problema sa primenom herbicidnih tretmana. U ovoj godini su se pojavile izrazite razlike između kvalitetnih brendiranih preparata i loše formulisanih „kineskih“, gde se pored aktivne materije u preparatima nalazi i puno nečistoća. Zbog nepovoljnih uslova za rast i razviće biljaka kuku-ruza (prevlažno i prehladno vreme), dešavalo se da su ovakvi, loši preparati imali izraženo negativno dejstvo na usev kukuruza. U ovakvim „lošijim“ uslovima za prvobit-ni porast, kukuruz je u odnosu na prosečnu godinu ka-snio u razviću za oko 30-ak dana. Na žalost, ali potrebni su loši uslovi da bi se video značaj kvaliteta semena. U 2010. godini su se vrlo jasno izdiferencirale semenske kuće i njihove strategije u doradi semena. Sa ponosom kažemo da su DKC uvek bili u vrhu po nicanju, ostva-renom sklopu i prvobitnom brzom rastu i razviću, što je potvrda izuzetno visokih semenskih kvaliteta.

Svi usevi kukuruza su se uglavnom ujednačili u junu mesecu po svom uzrastu, ali ne i po razviću. Oni kuku-ruzi koji su bili napredni u maju, kasnije su pokazali svoje prednosti, odnosno veći prinos.

Kišni uslovi su se nastavili i u julu, i u avgustu mesecu, što za kukurz predstavlja optimalne uslove za oplodnju i za nalivanje zrna. U ovoj godini su DKC hibridi ostvarili 1-2t/ha (suvog zrna) više nego u ranijim godinama.

Pored prvobitnog rasta i razvića useva kukuruza, ova godina nije pružila povoljne uslove za otpuštanje vlage iz zrna. Dok su DKC hibridi u septembru 2009. imali vlagu zrna oko 17-21%, u 2010. godini su imali oko 21-25% vlage u zrnu, što je opet bilo značajno manje u odnosu na neke konkurentske hibride, koji su u isto to vreme, u naj-većem broju slučajeva imali vlagu značajno preko 30%.

Na žalost nije se isplatilo čekanje da vlaga zrna opad-ne, jer su dugotrajne kiše donosile i do 100 mm/m2 vode, što je opet vraćalo vlagu zrna na 20%. Tokom oktobra meseca DKC hibridi su imali valgu zrna od 16-20%, što ih je izbacilo na prvu poziciju po pitanju otpuštanja vla-ge. U ovoj godini su ostvareni rekordni prosečni prinosi sa DKC hibridima, pa su se vrlo često beležili rezultati sa preko 15 t/ha na velikim proizvodnim farmerskim po-vršinama. Ostvareni su i pojedinačni rekordni prinosi sa preko 18 t/ha i to na parcelama gde su se poklopili svi neophodni faktori za uspešno gajenje kukuruza.

Interesantno je pomenuti da su se u ovoj godini, sa DKC hibridima, u Banatu ostvarili najbolji prinosi, nešto niži u Sremu, a na žalost najniži u Bačkoj i kretali su se od pro-sečnih banatskih 13t/ha do prosečnih bačkih 12,5 t/ha.

2011 – komentar vremenskih uslovaSreća je što je vegetacioni period u 2011. otpočeo sa

dovoljnim zimskim rezervama vlage u zemljištu, jer je april mesec kada je setva i nicanje u punom jeku, bio period sa deficitom u padavinama. Kao i prethodnih go-dina i u ovoj sezoni svi korisnici DEKALB semena su se hvalili sa nicanjem i ostvarenim sklopovima. U prilog pravilnog razvoja kukuruza su išle i temperature, koje do kraja jula meseca nisu puno odstupale od višegodišnjeg proseka.

Na žalost ovo je generalna slike vremenskih uslova, dok je u nekim regionima bilo značajnih odstupanja, pa su i padavine bile u značajnom deficitu i temperature su bile drastično više.

U svakom slučaju, nigde nismo primetili nepovoljni uti-caj vremenskih prilika na oplodnju kod DEKALB hibrida kukuruza.

U prilog ove konstatacije govori i činjenica da smo praktično tek u 2010. godini nastupili sa širokom lepe-zom u ponudi naših hibrida i da smo u 2011. zajedno sa Vama napravili kvalitetnu procenu u nameni hibrida za određene regione, tako da je priča o toleranciji na sušu napokon i postala stvarnost.

Od kraja jula, pa sve do kraja vegetacije kreće vrlo ne-povoljan period za nalivanje zrna i pravilno sazrevanje kukuruza. Naime, i visoke temperature i potpuno odsu-stvo padavina su odmah pokazale znanje i vrednoću do-maćina. Prvi tragovi suše na usevu kukuruza su se prvo primetili na parcelama na kojima nije bilo primenjeno P i K đubrenje.

Odsustvo ova vrlo važna dva elementa daje negativan efekat upravo u stresnim uslovima. Prisustvo plužnog đona, i nepravilna obrada zemljišta tokom zime i prole-ća, gde se gube zimske rezerve vlage iz zemljišta, tako-đe, su odlika poljoprivrednih proizvođača koji su imali probleme sa redukcijom prinosa u ovoj godini.

Pored podrivanja, koje se predlaže svake treće/četvrte godine, obrada zemljišta u optimalnim uslovima vlage i zatvaranja brazde, predlažemo da dobro uporedite i izra-čunate gubitak u prinosu kukuruza kada ste štedeli na fosfornim i kalijumovim đubrivima. Naša iskustva kažu da je gubitak prinosa koji nastane samo od ne primenjivanja fosfornih i kalijumovih đubriva oko 1 t suvog zrna po ha. Pomenućemo još jednom da se rizik u ovakvim uslovima proizvodnje povećava do te mere da se profit čak i u vako prosečno povoljnim godinama može vrlo lako izgubiti.

Za razliku od 2010 godine u ovoj sezoni hibridi iz FAO 600 nisu pokazali najveće prinose, već su uglavnom na proizvodnim parcelama, najbolje prinose dali hibridi iz FAO 300, FAO 400 i FAO 500 grupe. Češća je bila situa-cija da su hibridi iz FAO 300 imali najveći prinos, koji je u proizvodnji dostizao i 12 t/ha suvog zrna.

Ukupna količina padavina iz 2010. god = 850 – 1000 mm/m2 je doprinela boljim uslovima u proizvodnji ku-kuruza u odnosu na 2011, kada su se ukupne godišnje padavine kretale od 300 – 450 mm/m2. I pored ovako niskih padavina mnogi od Vas su postizali vrlo visoke prosečne prinose sa proizvodnih površina koji su izno-sili 12, 13, čak i 14 t/ha. U ovoj godini je bio manji broj slučajeva, u odnosu na 2010. sa ostvarenim rekordnim prinosima sa 16 t/ha i preko toga.


0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

22

24

26




0

50

100

150

200

250


2010 Višegodišnji prosek (1961-2005)


0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

22

24

26

28




0

20

40

60

80

100

120

140

160



34 35

36 37

Raspored DKC ogleda u 2011. godini Rezultati DKC hibrida kukuruza u ogledima 2011Poštovane kolege poljoprivredni proizvođači,Ovom prilikom želimo da Vam predstavimo rezultate DKC hibrida kukuruza u ogledima širom Vojvodine.

Nadamo se, da će Vam ovi rezultati pomoći, da odaberete hibrid, koji će u vašim njivama ostvariti najbolji prinos.

Želimo Vam puno uspeha u narednoj sezoni!

Monsanto SerbiaZoran Petrović, direktor i Marija Vidaković, komercijalista na terenu

Prikazani rezultati ogleda dobijeni su merenjem prinosa sa njiva poljoprivrednih proizvođača. Na ogle-dnim parcelama je primenjena ista agrotehnika, kao i na proizvodnim parcelama kukuruza, datog imanja.

Ogledi su požnjeveni sa cele posejane površine.

Najmanja požnjevena površina po hibridu = 1000 m2 ~ 10ar.

Prosečna površina po hibridu = 1500 m2 ~ 15ar.

Pored hibrida sa DKC oznakama, nalaze se i hibridi sa oznakama ST = standard (strani i domaći, konkurents-ki hibridi, najrasprostranjeniji u toj oblasti gde je ogled izveden).

U grafikonima ćete videti i “DKC Exp” hibride. To su naši eksperimentalni hibridi, koji su još u procesu registracije.

VOJVO

DIN

A 2011.VOJV

OD

INA

2011

.VO

JVO

DIN

A 20

10.

DK440

DKC4590

DKC4888

DKC5699

DKC4964DKC5143

DKC5170

DKC5276DKC5783DKC6089

DKC6101 DKC6120

10,4

10,6

10,8

11

11,2

11,4

11,6

11,8

12

12,2

12 13 14 15 16 17 18

Prin

os t/

ha (1

4% v

lage

)

vlaga (%)

DK440

DKC4590

DKC4888

ST FAO 340

ST FAO 490

DKC5699

ST FAO 620DKC4964

DKC5143

DKC5170

ST FAO 450

DKC5276

ST FAO 520

DKC5783

DKC6089

ST FAO 590

DKC6101

DKC6120

9,5

10

10,5

11

11,5

12

12,5

13

13,5

14 15 16 17 18 19 20 21

Prin

os t/

ha (1

4% v

lage

)

vlaga (%)

Prosečne vrednosti prinosa i vlage hibrida kukuruza u DEMO ogledimaProsek 30 lokaliteta DKC hibrida u Vojvodini u 2011. godini

Prosek 6 lokaliteta, DKC hibrida u konkurenciji sa kontrolnim hibridimakonkurentskih kompanija u Vojvodini u 2011. godini

DKC4626

DK440

DKC4888

DKC4964

DKC5143

DKC5170

DKC5276 DKC5699

DKC5783DKC6040

DKC6089

DKC6120

10,50

11,00

11,50

12,00

12,50

13,00

16,0 17,0 18,0 19,0 20,0 21,0 22,0 23,0

Prin

os t/

ha (1

4% v

lage

)

vlaga (%)

Prosečne vrednosti prinosa i vlage hibrida kukuruza u DEMO ogledimaProsek 52 lokaliteta DKC hibrida u Vojvodini u 2010. godini

VOJVO

DIN

A 2010.

DKC6120

DKC6089

DKC6040DKC5783

DKC5699

DKC5276

DKC5170

DKC5143

DKC4964DKC4888

DK440

DKC4626

ST FAO 260

ST FAO 340

ST FAO 360

ST FAO 440

ST FAO 410

ST FAO 560

ST FAO 530

ST FAO 640

9,00

10,00

11,00

12,00

13,00

14,00

15,0 16,0 17,0 18,0 19,0 20,0 21,0 22,0 23,0 24,0 25,0

Prin

os t

(14%

vla

ge)

vlaga (%)

Prosek 10 lokaliteta, DKC hibrida u konkurenciji sa kontrolnim hibridima konkurentskih kompanija u Vojvodini u 2010. godini

38 39

DK440

DKC4590 DKC4888

DKC5699

DKC4964

DKC5143DKC5170

DKC5276

DKC5783

DKC6089DKC6101

DKC6120

10,5

11

11,5

12

12,5

13

13 14 15 16 17 18

Prin

os t/

ha (1

4% v

lage

)

vlaga (%)

DK440

DKC4590

DKC4888

DKC5699

DKC4964

DKC5143

DKC5170DKC5276

DKC5783

DKC6089

DKC6101

DKC6120

10,3

10,6

10,9

11,2

11,5

11,8

12,1

12,4

13 13,5 14 14,5 15 15,5 16 16,5 17 17,5 18

Prin

os t/

ha (1

4% v

lage

)

vlaga (%)

Prosečne vrednosti prinosa i vlage zrna, DKC hibrida kukuruzaBAČKA - 15 lokaliteta

Prosečne vrednosti prinosa i vlage zrna, DKC hibrida kukuruzaBANAT - 9 lokaliteta

Mitjana Drobac,Knjigovođa

Dijana BožićMarketing menadžer

Dragana ObradovićDirektor

MK SEEDS d.o.o.

Kompanija MK Seeds doo je uvoznik i distributer DEKALB hibrida kukuruza.Pored prodaje i distribucije semena, kompanija MK Seeds pruža i konsultantske uslugei savetovanje poljoprivrednim proizvođačima o optimalnom načinu uzgajanja kukuruza.

40 41

DK440

DKC4590

DKC4888

DKC5699

DKC4964DKC5143

DKC5170

DKC5276

DKC5783

DKC6089

DKC6101

DKC6120

9,5

10

10,5

11

11,5

10 11 12 13 14 15 16 17

Prin

os t/

ha (1

4% v

lage

)

vlaga (%)

Prosečne vrednosti prinosa i vlage zrna, DKC hibrida kukuruzaSREM - 6 lokaliteta

VOJVO

DIN

A 2011.

ZPSC 341NS 3022

LG 3350

KWS 3381

DKC4590

PR37N01

Rulexx

Bc 398

NK Lucius

9

9,5

10

10,5

11

11,5

13 13,5 14 14,5 15 15,5 16

Prin

os t/

ha (1

4% v

lage

)

vlaga (%)

VOJV

OD

INA

2011

.

Rezultati strip ogleda Ministarstva Poljoprivrede, prosečne vrednosti sa 6 lokaliteta za FAO grupu 300

Axxo

PR36V74

AS44LG 3488

ZPSC 434

DKC 5276

NS 4023

Kitty

Bc 418 B

NK Paco

9,7

9,9

10,1

10,3

10,5

10,7

10,9

11,1

14 14,2 14,4 14,6 14,8 15 15,2 15,4

Prin

os t/

ha (1

4% v

lage

)

vlaga (%)


AS57ZPSC 560

NS 5051

LG 3540

DKC 5699

Bc 532

PR35F38NK Helico

Luče

9,7

9,9

10,1

10,3

10,5

10,7

10,9

11,1

11,3

11,5

14 14,5 15 15,5 16 16,5 17

Prin

os t/

ha (1

4% v

lage

)

vlaga (%)


42 43

VOJV

OD

INA

2011

. VOJVO

DIN

A 2011.

Prosečna vrednost prinosa i vlage zrna hibrida kukuruza koji sadrže NOVE DKC hibride, komercijalne DKC hibride I hibride konkurentskih semenskih kompanija (prosek sa tri lokaliteta) u 2011. godini

Prosečna vrednost prinosa i vlage zrna hibrida kukuruza koji sadrže NOVE DKC hibride, komercijalne DKC hibride I hibride konkurentskih semenskih kompanija (prosek sa dva lokaliteta) u 2010. godini

VOJVO

DIN

A 2010.VOJV

OD

INA

2010

.

Rezultati strip ogleda Ministarstva Poljoprivrede, prosečne vrednosti sa 5 lokaliteta za FAO grupu 300, 400, 500 i 600 u 2010. godini

Rezultati strip ogleda Ministarstva Poljoprivrede, prosečne vrednosti sa 6 lokaliteta za FAO grupu 300, 400, 500 i 600 u 2011. godini

DKC 6120

DKC 5699

DKC 5276

DKC4964

9,0

9,5

10,0

10,5

11,0

11,5

12,0

12,5

13,0

13,5

17 18 19 20 21 22 23 24 25 26

Prin

os t

(14%

vla

ge)

vlaga (%)

Rezultati strip ogleda Ministarstva Poljoprivrede, prosečne vrednosti sa 5 lokalitetaza FAO grupu 300, 400, 500 i 600 u 2010. godini

CRVENA FAO 300ZUTA FAO 400LJUBICASTA FAO 500ZELENA FAO 600

FAO 300FAO 400FAO 500FAO 600

DKC4590 DKC 5276

DKC 5699DKC 6101

9

9,5

10

10,5

11

11,5

12

13 14 15 16 17 18 19 20

Prin

os t/

ha (1

4% v

lage

)

vlaga (%)

crvena FAO 300zuta FAO 400Ljubicasta FAO 500zelena FAO 600

FAO 300FAO 400FAO 500FAO 600

DKC5143

DK440

DKC4590DKC4795

DKC4964

EH4812

DKC6120

DKC6101DKC6089

DKC5707

DKC5783

DKC5401

DKC6315

ST FAO 300

ST FAO 300

DKC4608

DKC4888DKC5143

ST FAO 400

ST FAO 400 ST FAO 400

DKC5007

DKC5170 DKC5276

DKC5143

DKC6120

EI5521

NF5630

ST FAO 500

ST FAO 500

ST FAO 500

DKC5699

ST FAO 600

ST FAO 500

DKC5717

10,5

11

11,5

12

12,5

13

13,5

14

13 14 15 16 17 18 19 20

Prin

os t/

ha (1

4% v

lage

)

vlaga (%)

DKC Exp 300

DKC Exp 400

DKC Exp 400

DKC Exp 500

DKC Exp 500

DKC5143

DKC6120

DKC5143

ST FAO 260

ST FAO 300

DKC4964

DKC5707

DKC5143

ST FAO 620

ST FAO 640

DKC Exp 500

DKC5007

DKC5717

DKC4626DK440

DKC Exp 300

DKC4590

ST FAO 340

DKC5143

DKC6120

ST FAO 400

ST FAO 400

DKC Exp 400

DKC5170

DKC Exp 400

DKC5276

DKC5143

DKC6120DKC Exp 500

DKC5783

ST FAO 530

ST FAO 500

DKC6040

DKC6120

DKC5699

DKC6089

DKC6101DKC Exp 700

DKC6120

DKC5143

11,5

12

12,5

13

13,5

14

17 18 19 20 21 22 23 24 25

Prin

os t/

ha (1

4% v

lage

)

vlaga (%)

44 45

BAČK

A 2011.

DK440

DKC4590

DKC4888

DKC4964

DKC5143

DKC6101

DKC6089DKC5783

DKC5699DKC5276

DKC6120

12,9

13,1

13,3

13,5

13,7

13,9

14,1

14,3

14,5

11,5 12,5 13,5 14,5 15,5 16,5 17,5 18,5

Prin

os t/

ha (1

4% v

lage

)

vlaga (%)

DK440

DKC4590

DKC4888

DKC4964

DKC5143DKC5170

DKC6101

DKC6089DKC5783

DKC5699DKC5276

DKC6120

12

12,5

13

13,5

14

14,5

15

15,5

12 13 14 15 16 17 18 19

Prin

os t/

ha (1

4% v

lage

)

vlaga (%)

“Matijević Agrar”-Bezdan Predusev-kukuruz Datum setve: 19.04. Datum žetve: 18.10.

Čaba Ebli-Bezdan Predusev-pšenica Datum setve: 18.04. Datum žetve: 05.10.

BAČ

KA

2011

.

“Labudnjača AD”- Labudnjača Predusev-šećerna repa Datum setve: 21.04. Datum žetve: 30.10.

DKC6040DK440

DKC4590

DKC4888

DKC5143

DKC5170

ST FAO 450

DKC6120

ST FAO 590

DKC6089

ST FAO 520ST FAO 490

ST FAO 620

DKC4964

DKC5276

DKC5699DKC5783 DKC6101

9,8

10,3

10,8

11,3

11,8

12,3

12,8

13,3

13,8

15 16 17 18 19 20

Prin

os t/

ha (1

4% v

lage

)

vlaga (%)

Marko Mušikić Glavni komercijalista “MK Seeds”

064 8711 401

BAČKA

46 47

BAČK

A 2011.

Holo Robert-Doroslovo Predusev-pšenica Datum setve: 16.04 Datum žetve: 22.09.

“Agrobrest”- Bački Brestovac Predusev-šećerna repa Datum setve: 26.04. Datum žetve: 11.11.

Mile Bjelić-Obrovac Predusev-pšenica Datum setve: 20.04. Datum žetve: 18.10.

BAČ

KA

2011

.

DK440

DKC4590

DKC4888

DKC4964

DKC5143DKC5170

ST FAO 710

ST FAO 600

DKC6101

DKC6089

DKC5783

DKC5699

DKC5276

DKC6120

10

10,5

11

11,5

12

12,5

13

13,5

12,5 13 13,5 14 14,5 15 15,5 16

Prin

os t/

ha (1

4% v

lage

)

vlaga (%)

DK440

DKC4590

DKC4888DKC4964

DKC5143

DKC5170

ST FAO 730

ST FAO 620

ST FAO 590

DKC5783

ST FAO 520

ST FAO 500

ST FAO 490

DKC6101

ST FAO 340

DKC5276

ST FAO 450

DKC5699

DKC6089DKC6120

ST FAO 700

ST FAO 600

ST FAO 600

ST FAO 640

8,5

9,5

10,5

11,5

12,5

13,5

15,5 16,5 17,5 18,5 19,5 20,5

Prin

os t/

ha (1

4% v

lage

)

vlaga (%)

Lekar Milovoj-Bački Petrovac Predusev-pšenica Datum setve: 21.04. Datum žetve: 19.10.

DKC5170

DKC5276

DKC5699

DKC5783DKC6089

DKC6101

ST FAO 540

ST FAO 530

ST FAO 490

ST FAO 590

ST FAO 700

11,50

12,00

12,50

13,00

13,50

14,00

14,50

15,00

15,50

14 14,5 15 15,5 16 16,5 17 17,5 18 18,5

Prin

os t/

ha (1

4% v

lage

)

vlaga (%)

ST FAO 300

ST FAO 400

ST FAO 300

ST FAO 500

ST FAO 600

DK440

DKC4888

DKC4964

DKC5143 DKC5170

DKC5276

DKC5699

DKC5783 DKC6089

DKC6101

DKC6120

ST FAO 530

ST FAO 530

ST FAO 590

ST FAO 650

ST FAO 700

ST FAO 430

ST FAO 420

ST FAO 600

ST FAO 700

ST FAO 380

ST FAO 300

ST FAO 300

ST FAO 660

ST FAO 620

ST FAO 550

ST FAO 560

7

7,5

8

8,5

9

9,5

10

10,5

13,5 14,5 15,5 16,5 17,5 18,5 19,5 20,5 21,5 22,5

Prin

os t/

ha (1

4% v

lage

)

vlaga (%)

DKC4590

48 49

BAČK

A 2011.

DK440

DKC4590

DKC4888

DKC4964

DKC5143

DKC5170 DKC6101

DKC6089

DKC5783

DKC5699

DKC5276

DKC6120

10

10,5

11

11,5

12

12,5

13

13,5

14,5 15 15,5 16 16,5 17 17,5 18 18,5 19 19,5

Prin

os t/

ha (1

4% v

lage

)

vlaga (%)

Janko Hrčan-Kisač Predusev-šećerna repa Datum setve: 21.04. Datum žetve: 29.10.

Srbo Brborić-Stepanovićevo Predusev-pšenica Datum setve: 24.04. Datum žetve: 20.10.

Darko Bojanić-Bačko Dobro Polje Predusev-soja Datum setve: 14.04. Datum žetve: 06.10.

BAČ

KA

2011

.

DK440

DKC4590

DKC4888

DKC4964

DKC5143

DKC5170

DKC6101

DKC6089

DKC5783

DKC5699

DKC5276

DKC6120

9

9,5

10

10,5

11

11,5

11 12 13 14 15 16 17

Prin

os t/

ha (1

4% v

lage

)

vlaga (%)

DK440

DKC4590

DKC4888

DKC4964

DKC5143

DKC5170

DKC6101

DKC6089

DKC5699

DKC5276

DKC6120

11

11,5

12

12,5

13

13,5

14

14,5

15

15,5

16

16,5

12,5 13,5 14,5 15,5 16,5 17,5 18,5

Prin

os t/

ha (1

4% v

lage

)

vlaga (%)

“Agro MV”-Sivac Predusev: šećerna repa Datum setve: 17.04. Datum žetve: 17.10.

DK440

DKC4590

DKC4888

DKC4964

ST FAO 300

ST FAO 380

DKC6120

DKC6101DKC5783DKC5699

DKC5276

DKC5170

DKC5143

DKC6089

ST FAO 640

10

10,5

11

11,5

12

12,5

13 14 15 16 17 18 19 20

Prin

os t/

ha (1

4% v

lage

)

vlaga (%)

50 51

Documents

MK -Monsanto kukuruz