MJP 1 - Po Novim Pitanjima 2016

7/25/2019 MJP 1 - Po Novim Pitanjima 2016.

1/90

MEUNARODNO JAVNO PRAVO I

1. TERMIN I POJAM MEUNARODNOG JAVNOG PRAVA

Uobicajeno je kod nas da se ovo pravo naziva Medjunarodno javno pravo ili samoMedjunarodno pravo. Pravo naroda- nama je ovaj termin poznat iz Rimskog prava kao iusgentium. U Retorici Aristotel razlikuje posebno pravo kojim se uredjuje zivot posebnezajednice i opste pravo za koje se pretpostavlja da je priznato svuda. Saglasno ovom antickomrazumevanju prava svaka zajednica gradi svoje pravo koje se razlikuje od prava druge

zajednice, ali koje je u nekim sustinskim stvarima jednako pravu svake druge zajednice. Tosustinsko pravo, jednako u svim zajednicama, prirodno je pravo; opste pravo, dakle opsta

pravna pravila zajednicka svim razlicitim pravnim sistemima - opsta pravna nacela. Autorstvotermina medjunarodno pravo pripisuje se engleskom misliocu Dzeremu Bentamu. Osnovnai najcesca odredba medjunarodnog prava jeste da je to pravo kojim su uredjeni odnosi

izmedju drzava. a pojavom novi! subjekata medjunarodnog prava u "" veku,medjunarodni! organizacija, navedena odredba se prosiruje i na odnose izmedju drzava imedjunarodni! organizacija, odnosno i na odnose izmedju medjunarodni! organizacija.Medjunarodnim ravom !e uredjuju ne !amo odno!i i"medju dr"ava vec i odno!i unutardr"ave #ada "a to o!toji medjunarodni intere!. Medjunarodna pravna pravila i kada senjima uredjuju odnosi unutar drzave proizvode neka pravna dejstva i u odnosima medjudrzavama.Njihovo krsenje povlaci medjunarodne sankcije.#ojedini autori idu dalje pa kazuda se medjunarodnim pravom regulise medjunarodnopravni polozaj coveka-pojediinca$socijalni polozaj i sudbina pojedinca kao i drugi! pravni! subjekata zavisi sve vise oddesavanja i razvoja ne samo u njegovoj zemlji vec i u drugim zemljama; obezbediti jednako

uzivanje svi! ljudski! prava za sve. %eki autori osnovnu odrednicu ovog prava vide umedjunarodnoj zajednici$ ono postaje pravo svetske zajednice ljudski! bica i naroda.Medjunarodno ravo je in!trument i"ra"avanja i u!#$adjivanja arti#u$arni% intere!adr"ava& intere!i dr"ava mo'u !e !u#o($javati a !e ovaj !u#o( re!ava medjunarodimravom. Tamo 'de "avr!ava i!#$juciva v$a!t jedne dr"ave& a o!toji otre(a "a da$jommedjudr"avnom a#cijom dveju i$i vi!e dr"ava& ocinje medjunarodna nad$e"no!t imedjunarodno ravo. #rostor za medjunarodno pravo stvara se tamo gde drzava ima interesda neko pitanje uredi pravom, a to ne moze da ucini sama vec jedino sa drugomdrzavom&drzavama - u njenom je interesu da to uredi zajedno sa drugim drzavama.Medjunarodno ravo je normativni !i!tem) !$i#a ono' !to (i medjunarodna "ajednicatre(a$o da (ude& a ne ono' !to je!te . Medjunarodno pravo cine ona pravna pravila koja sustvorena na nacin kako se stvaraju pravila medjunarodnog prava, dakle po propisima tog

prava o stvaranju novi! pravni! pravila; plod pravne interakcije subjekata medjunarodnogprava. 'rzava koja je zajedno sa drugim drzavama ucestvovala u stvaranju jednog pravnogpravila, gubi ekskluzivitet u pogledu tog pravila. %eki autori ukazuju da medjunarodno pravone treba posmatrati samo kao normativni sistem i odredjuju ovo pravo kao kontinuirani procesautoritativni! odluka, odnosno celovit proces pravnog odlucivanja. Ovo s!vatanje se oslanjana jelsku skolu medjunarodnog prava. #rema ovom s!vatanju svodjenje medjunarodnog pravana pravila kon(rontira ovo pravo sa stalnom politickom evolucijom medjunarodne zajednice,ostavlja utisak da se medjunarodna pravila cesto krse i zato dovodi u pitanje e(ikasnost ovog

prava; moc i autoritet. Ovakvo razumevanje medjunarodnog prava dovodi u pitanje postojanje

ovog prava kao sporazuma, odnosno saglasnosti drzava.

VASILJEVI Page 1


2/90

*. +I+TEM+,E OD-I,E MEUNARODNOG PRAVA

Medjunarodno pravo je nastalo kroz spontanu akciju drzava tokom istorije, narocito posle'rugog svetskog rata. #ravni sistem i nacela medjunarodnog prava. Medjunarodno ravo jeuredjeni& u'$avnom u!#$adjen& !i!temati"ovan !#u ravni% ravi$a #oji !$u"i "a!titi

univer"a$ni% vredno!ti.)asnovano je na opstim pravnim nacelima, kao i na opstim nacelimamedjunarodnog prava od koji! su najvaznija sadrzana u #ovelji OU%. Uskladjenostpodrazumeva izvestan !ijerar!ijski odnos pravni! pravila, pravna pravila razlicite pravnesnage. Iu! co'en! i Pove$ja UN cine em(rion medjunarodno' u!tavno' rava. *us cogensimperativno pravo ima osobenu pravnu snagu da nisti sva suprotna pravna pravila.Medjunarodne obaveze drzava clanica U% po osnovu #ovelje prevagnuce nad obavezama naosnovu drugi! medjunarodni! ugovora.Medjunarodno pravo razgranato je prema predmeturegulisanja u veci roj grana, kao sto je diplomatsko i konzularno pravo, pravo mora, pravo

o ugovorima i sl! tako sto su osnovna pravila kodi(ikovana u jednom visestranom ugovorukojim se temeljno uredjuje neko podrucje medjunarodni! odnosa, ove kodi(ikacije temelje sena osnovnim nacelima medjunarodnog prava. #ored rimarno'medjunarodnog prava kojimse uredjuju politicki, ekonomski i drugi odnosi, postoji i !e#undarnomedjunarodno pravokojim se obezbedjuje (unkcionisanje medjunarodnopravnog sistema +pravila medjunarodnog

prava o nastanku, vazenju i prestanku vazenja primarni! pravila medjunarodnog prava,pravila o krsenju medjunarodni! obaveza i otklanjanju posledica krsenja. Medjunarodnoravo je o rirodi !u(je#ata cije odno!e uredjuje di!o"itivno ravo. %acelo jemedjunarodnog prava par in parem non haet imperium. #ravila medjunarodnog pravaobavezuju drzave, ali one mogu svojim sporazumom postojece pravilo da zamene novim.#ostoji, medjutim, mali broj pravila medjunarodnog prava koje imaju sasvim drugaciju

prirodu$ pravila ius cogens. ,o'entnapravila imaju posebnu pravnu snagu da niste sva njimasuprotna pravna pravila, njima se stite najvise vrednosti medjunarodne zajednice, nji! moze

da menja jedino cela medjunarodna zajednica. #ostoji i t"v. me#o ravo, njega cine pravilakoja nisu pravno obavezna i sadrzana su npr. u preporukama medjunarodni! organizacija.#rema opsegu obaveznosti pravila medjunarodnog prava strukturirana su u univerzalna,regionalna i partikularna pravila. Univer"a$na ravi$a !u ona #oja jedna#o o(ave"uju !vedr"ave& to !u o!ta ravna nace$a i o(icajna ravna ravi$a. Parti#u$arna ravi$a !u ona#oja va"e "a dve i$i vi!e dr"ava& to !u u'ovorna ravi$a& a$i mo'u da (udu i o(icajna.Re'iona$na ravi$a o(ave"uju dr"ave jedno' re'iona i ona mo'u da (udu u'ovorna i$io(icajna.

. RA/VOJ MEUNARODNOG PRAVA

Razlikuju se dve eo%eu istorijskom razvoju medjunarodnog prava. Prva epohapocinje saantickom civilizacijom, pojavom prvih medjunarodnih zajednica na Bliskom istoku, u "ndiji i

#ini, a traje do $rvog svetskog rata. Dru'a eo%aistorijskog razvoja medjunarodnog pravapocinje posle $rvog svetskog rata i traje i danas. U prvoj epo!i medjunarodno pravo se javljakao regionalno pravo. azna karakteristika ove epo!e jeste odsustvo bilo kakve centralizacije.'rzave su jedini subjekti medjunarodnog prava. Medjunarodno pravo je u tom periodu cvrstovezano sa religijom. *us ad bellum - pravo na rat je jedan od osnovni! atributa suverenostidrzave. Ogranicavanje prava na rat - pravicni i nepravicni ratovi, !umanizacija ratovanja,

mirno resavanje sporova, diplomatski odnosi, medjunardona trgovina i saobracaj.

VASILJEVI Page 2


3/90

U dru'oj eo%i& medjunarodno ravo rera!ta i" re'iona$no' u univer"a$no, sto jeposledica povezivanja regionalni! medjunarodni! zajednica u globalnu medjunarodnuzajednicu, putem kolonijalizma i kroz proces dekolonizacije. U ovim procesima nastala je iizgubila se podela na civilizovane i necivilizovane nacije. Ovu epo!u karakterise ukidanjeropstva, zastita manjina i ljudski! prava, pojava medjunarodni! organizacija koje postaju novi

subjekti medjunarodnog prava. *us ad bellum se prvo ogranicava, a zatim sasvim ukida.#rinudne mere se centralizuju u rukama U%-a. Osnovni medjunarodnopravni problem jesteocuvanje medjunarodnog mira i bezbednosti, podsticanje prijateljski! odnosa medjudrzavama, zastita osnovni! prava coveka, zastita zivotne sredine i sl. #romene po kojima serazlikuju dve epo!e razvoja mjp-a uzrokovane su mnostvom (aktora$ velika geogra(skaotkrica s kraja /. veka, razvoj nauke i te!nike, stra!ote dva svetska rata, procesi globalnogzagadjivanja.

0. EI,A+NO+T I PRAVNA PRIRODA MEUNARODNOG PRAVA

'anas je opstepri!vaceno da je medjunarodno pravo zaista pravo. *pak, ponekad se kritikujee(ikasnost medjunarodnog prava i dovodi se u pitanje njegova pravna priroda. #ominju se

brojna krsenja medjunarodnog prava koja ostaju nesankcionisana. #itanje je da li je ono manjee(ikasno od unutrasnjeg prava0 Efikasnost unutrasnjeg prava nije jednaka u svimdrzavama, ali i u drzavama u kojima je ona manja ne osporava se tom unutrasnjem pravu

karakter prava. * iza medjunarodnog prava stoji drzava, odnosno najmanje dve drzave kojega stvaraju i koje obezbedjuju njegovu primenu 1 ucestvuju sve tri grane drzavne vlasti.igurno je da se medjunarodno pravo razlikuje od unutrasnjeg prava, ali to ne moze da buderazlog da se pojam prava svede samo na unutrasnje pravo jer ono bez medjunarodnog prava

ne moze da ostvari opstu misiju prava, da zadovolji potrebu coveka da zivi u uredjenomdrustvu koje se zasniva na pravdi, sigurnosti, solidarnosti i jednakosti. % politickom smislu,medjunarodno pravo crpi svoju delotvornost iz uzajamnosti interesa drzava s jedne strane, i

iz priznavanja i postovanja opsteg interesa medjunarodne zajednice, odnosno svih ljudi s

druge strane.'elotvornost medjunarodnog prava kojim se stite npr. ljudska prava svoj izvornalazi u priznavanju i zastiti opsteg dobra; postovanje ljudski! prava koristi svim ljudima,doprinosi medjunarodnoj stabilnosti i bezbednosti te je to dobro za sve drzave.

2. DO,TRINE REA-I/MA& DO,TRINA MEUNARODNI3 ODNO+A& JE-+,A

+,O-A MEUNARODNOG PRAVA4ve doktrine o prirodi medjunarodnog prava se grubo mogu podeliti na dva pravca$ realizami legalizam.

DO,TRINE REA-I/MA$ #ristalice realizma insistiraju na premoci politike u odnosu nanemoc prava. %ajekstremniji realisti su oni koji poricu pravni karakter medjunarodnog prava.To bi bile tzv. negatorske teorije po kojima medjunarodno pravo zapravo i nije pravo vecsredstvo politike i to najcesce politike veliki! sila. 2uduci da ne raspolaze e(ikasnimsredstvom primene i prinude, medjunarodno pravo je nemocno u sukobu sa politickiminteresima. )astupnici realpolitik doktrine$ 3art, Ostin, mit.

VASILJEVI Page 3


4/90

DO,TRINA MEDJUNARODNI3 ODNO+A)Realizam poznaje i druge pravce, jedan odnji! je i doktrina medjunarodni! odnosa koja ne porice u potpunosti medjunarodno pravo, aliga snazno kritikuje ili prema medjunarodnom pravu pokazuje snaznu skepsu.

#rema misljenju ovi! teoreticara postoje dva medjunarodna prava$ jedno istinsko

medjunarodno pravo koje je konkretno, (unkcionalno i odredjeno i utopijsko medjunarodnopravo koje predstavlja teznje i optimizam naucnika i medjunarodni! organizacija. )a nji! jemedjunarodno pravo nerealno jer je suvise odvojeno od drustvenog i politickog konteksta kojizeli da regulise, norme nisu dovoljno stabilne i predvidljive. amo ako ono zaista izrazavazajednicke vrednosti, samo empirijski veri(ikovano pravo je ono istinsko medjunarodno

pravo, koje jos pristalice ove teorije nazivaju (unkcionalnim medjunarodnim pravom.4'vostruko5 mjp.

JE-+,A +,O-A MEDJUNARODNOG PRAVA) 6edna od teorija koja pripada ovompravcu +realizam jeste i 6elska +%ju 3ejvn skola medjunarodnog prava koja zastupa politickiorjentisan i socioloski opredeljen pristup medjunarodnom pravu. Ova skola predlaze

istrazivanje zajednicki! vrednosti. #ravo je prema misljenju pristalica ove orjentacije procesdonosenja autoritativni! odluka.

5. -EGA-I+TI6,E +,O-E& PRIRODNOPRAVNA TEORIJA& PO/ITIVI/AM

-EGA-I+TI6,E +,O-E$ %asuprot realizmu, ostale teorije bi se mogle nacelno svrstati ukategoriju legalizma, dakle oni! teorija koje podrzavaju pravnu prirodu medjunarodnog pravauprkos velikim razlikama koje izmedju nji! postoje. %jen najpoznatiji predstavnik jeste 3ans7elzen. U okviru legalizma postoje dva osnovna i dominantna pravca$ prirodnopravna i

pozitivisticka teorija.

PRIRODNOPRAVNA TEORIJA$ Rodonacelnik ove teorije u medjunrodnom pravu je3ugo 8rocijus, koji je smatrao da svaka drzava vec samom cinjenicom da je drzava raspolazeosnovnim pravima - od prava na postojanje i postovanje do prava na samoodbranu, jednakost,nezavisnost. U razlicitim (azama razvoja medjunarodnog prava je uticaj ove teorije imao vrlo

jasne normativne izraze. Tako su npr. nacela #ovelje U% izrazena u njenom clanu 9, zapravoosnovna prava i duznosti drzava nasledjena iz teorije prirodnog prava - suverena jednakost inezavisnost drzava, zabrana upotrebe sile i pravo na samoodbranu, pravo naroda nasamoopredeljenje, savesno ispunjavanje obaveza i mirno resavanje sporova. Opste je

pri!vaceno stanoviste da ova prava nisu bila rezervisana samo za clanice U%, te kao takvavaze za sve drzave, sto je upravo osnovna ideja ove doktrine. Uticaj prirodnopravne teorijevidi se u doktrini imperativni! normi i normama o zastiti ljudski! prava. *us naturalis.

PO/ITIVI/AM$ Osnov vazenja mdjunarodnog prava je saglasnost, medjunarodnopravnenorme ne mogu nastati bez saglasnosti drzava. Ako je norma podrzana voljom, ona ce timesebi obezbediti ne samo postojanje vec i e(ikasnu primenu, sto ce stvoriti stvarni legitimitet

pravni! normi. Uticaj pozitivizma se vidi u doktrini izvora medjunarodnog prava.Medjunarodno pravo nastaje na nacin na koji nastaju norme medjunarodnog prava. :ormalnikriterijum nastanka medjunarodnopravni! normi znaci da su norme medjunarodnog prava onekoje se nalaze u izvorima. Opste je pri!vaceno da su izvori medjunarodnog prava propisani

clanom


5/90

va tri izvora zasnovana su iskljucivo na saglasnosti$ kod medjunarodni! ugovora ta jesaglasnost izricita, kod medjunarodni! obicaja je precutna, dok je kod opsti! pravni! nacela tasaglasnost pretpostavljena. 2ez izvora nema prava, a izvora nema bez saglasnosti.

Uticaj pozitivizma vidljiv je i u resavanju medjunarodni! sporova$ medjunarodna nadleznost

je (akultativna - bez posebne saglasnosti ne postoji nadleznost medjunarodni! sudova.=#ozitivizam i teorija prirodnog prava su dve osnovne teorije medjunarodnog prava. 'ok

jedna govori o vrednostima, druga govori o (ormalnim izvorima. 7ritika prirodnopravneteorije je da je udaljena od prakse drzava, dok je pozitivizam nekritican i suvise moralnoneutralan.

7. ,RITI6,A PRAVNA TEORIJA

7ritika jednostrani! i neodrzivi! pristupa medjunarodnom pravu iznedrila je kriticku pravnu

teoriju. Rodonacelnik ove teorije u medjunarodnom pravu, Marti ,o!#enijemi, obecava novpristup medjunarodnom pravu preko kritika vladajuci! teorija. Ova teorija iznosi na videlonepomirljive suprotnosti koje postoje u medjunarodnom pravu. #ako pomiriti realnost iotvorenu nejednakost u medjunarodnim odnosima sa normativnim ciljevima i vrednostima, a

pri tome ne podleci utopiji& *zmiriti te dve suprotnosti u argumentaciji bi predstavljalomedjunarodnopravnu vestinu. *lustracija ovi! suprotnosti vidljiva je u skoro svim segmentimamedjunarodnog prava. Tako npr. 7oskenijemi suprotstavlja mita +realizam i 7elzena +cistilegalizam i nji!ovo s!vatanje suvereniteta. Ako se pri!vati realisticki pristup, drzava jeslobodna da cini sve sto joj nije zabranjeno, jer njena volja koja izvire iz suvereniteta

predstavlja osnov prava i pret!odi medjunarodnom pravu. Ako se pri!vati legalisticki pristup,

drzava je slobodna u medjunarodnim odnosima onoliko koliko joj to pravo dozvoljava, jerza!valjujuci pravu i uziva suverenitet. *z ove perspektive moze se posmatrati i postupakMedjunarodnog suda u postupku izdavanja savetodavnog misljenja u slucaju jednostranog

proglasenja nezavisnosti 7osova.Da li je proglasenje nezavisnosti suprotno medjunarodnompravu& #osto je nasao da eksplicitni! zabrana ove vrste nema, odbivsi pri tome da te zabraneizvede iz drugi! poznati! zabrana u medjunarodnom pravu i bez potrebe da odluci o pravnim

posledicama proglasenja nezavisnosti, zakljucio da ovo proglasenje nezavisnosti nije suprotnomedjunarodnom pravu.

8. -I9ERA-I/AM& NEO-I9ERA-I/AM

-I9ERA-I/AM$ *deje liberalizma su dominantne u medjunarodnom pravu. >iberalni su onisistemi koji se zasnivaju na osnovnim slobodama svoji! subjekata, slobode su osnov sistema.Razlikuju se dve vrste liberalizma u medjunarodnom pravu. #rvi je tzv. $i(era$i"am dr"ava+ili liberalizam #ovelje gde su osnovni subjekti drzave te one imaju odgovarajuca osnovna

prava. ve drzave su suverene i jednake i sve uzivaju zastitu od zabrane upotrebe sile.#rilikom procene suvereniteta unutrasnji poredak i oblik uredjenja nisu od znacaja. vedrzave su podvrgnute istim obavezama i duzne su da se pridrzavaju pravila sistema. 'rugavrsta liberalizma je individua$ni $i(era$i"amgde su u osnovi sistema osnovna ljudska prava,a ne prava drzava. * u osnovi medjunarodnopravnog sistema su ljudska prava. >egitimitetdrzave preko stepena postovanja osnovni! ljudski! prava i sloboda.

VASILJEVI Page 5


6/90

Test individualnog liberalizma, primenjen na drzave, daje podelu na liberalne i neliberalnedrzave. -i(era$ne dr"ave !u one #oje o!tuju $jud!#a rava& do# (i ne$i(era$ne (i$e one#oje to ne cine.

ustina liberalne teorije ovog tipa je da liberalne drzave ne mogu biti jednake sa drzavama

koje ne postuju ljudska prava ili u nekim varijantama koje nemaju odgovornu vladu, tepripadaju autokratskim, teokratskim ili diktatorskim rezimima.

NEO-I9ERA-I/AM$ %eoliberalizam je potpuno okrenut zastiti ljudski! prava unutardrzava, koja po ovoj teoriji uziva mnogo vecu vrednost od suvereniteta. rednost suverenitetameri se zastitom ljudski! prava. uverenitet pripada pojedincima, te nedemokratski rezimi nemogu da polazu pravo na suverenitet. Teson, Rols, :rank. #itanje koje se ovde prirodnonamece je kakve su prakticne pravne posledice podele na liberalne i neliberalne rezime. Uekstremnoj varijanti, kao sto je Tesonova, povrede ljudski! prava ne samo da daju za pravoliberalnim drzavama da kazne prekrsioca vec im daje pravo na !umanitarnu intervenciju.loter predlaze da pravila medjunarodnog prava vaze samo izmedju liberlani! drzava. Ono sto

je zajednicko za sve pristalice neoliberalizma jeste da su netolerantni prema neliberalnimrezimima u meri koja je dogmatska i samim tim suprotna osnovnim idejama liberalizma.#ostoje miroljubivi neliberalni rezimi, dakle oni koji ne ispunjavaju uslove liberalizma, ali neugrozavaju medjunarodne odnose - 7ina, audijska Arabija. druge strane, moguce je daunutrasnje liberalne drzave ne vode liberalnu spoljnu politiku, cak ni prema drugimliberalnim drzavama. >iberalizam ne proizvodi nuzno demokratiju, ni u unutrasnjim ni umedjunarodnim odnosima. 'ok su u osnovi liberalizma prava i slobode, u osnovi idejedemokratije je ucesce u upravljanju; razliciti (enomeni.

:. ,OMUNITARI/AM& EMINI+TI6,A TEORIJA MEDJUNARODNOG PRAVA

,OMUNITARI/AM)#oseban pristup medjunarodnom pravu gde norme medjunarodnogprava izrazavaju interese zajednice u celini, odnosno koje treba tumaciti u skladu sauniverzalnim vrednostima covecanstva. Tvrdi da je snaga medjunarodnog prava dokazananjegovim konstantnim sirenjem i regulisanjem interesa sire medjunarodne zajednice.Medjunarodno pravo danas stiti ne samo ljudska prava, vec regulise i zastitu zivotne sredine,

pravo prirodni! resursa i sl. Regulise razlicite drustvene odnose izmedju velikog brojarazliciti! subjekata. Medjunarodno pravo je pravo progresa i uvek treba da stremi ka idealuzajednice.

EMINI+TI6,E TEORIJE MEDJUNARODNOG PRAVA$ 7ritika medjunarodnog pravakao rodno nepravednog sistema. :eministkinje smatraju da je medjunarodno pravo samo

prividno neutralno i objektivno, te da je u sustini diskriminatorno i iskljucivo. #ravilamedjunarodnog prava (avorizuju muskarce i diskriminisu zene, ciji su interesi tek sporadicnozasticeni medjunarodnim pravom na adekvatan nacin. 'akle, (eminizam nije posebna teorijamedjunarodnog prava, vec oblik kritike, poseban metodoloski pristup medjunarodnom pravu.

%ereprezentativno ucesce zena, pripadnika drugi! rasa i drzavljana drzava treceg sveta uadministrativnim i drugim organima medjunarodni! organizacija, pristupu resursima ili

procesu odlucivanja. 8eneralno je nejednakost najuocljivija u kontekstu raspodele moci, kakou drzavnoj, tako i u medjunarodnoj zajednici. #osto nemaju svi jednak pristup, nacelo

jednakosti je time povredjeno. *ako postoje odredjeni pomaci, to jos uvek nije dovoljno daotkloni sustinski nepravednu prirodu medjunarodnog prava.

VASILJEVI Page 6


7/90

1;. POJAM I VR+TE I/VORA MEUNARODNOG PRAVA

Medjunarodno pravo postoji u obliku i!ano' rava, kao medjunarodno u'ovorno ravo& i uobliku nei!ano' prava, kao medjunarodno o(icajno ravo i o!ta ravna nace$a.

Saglasnost subjekata medjunarodnog prava cini izvor medjunarodnog prava. #ravilamedjunarodnog prava nastaju sadejstvom dva ili vise medjunarodnopravni! subjekata. %ekaod nji!, koja imaju karakter imperativnog prava, mogu da udu promenjena jedinouniverzalnom saglasnoscu svih drzava.#ravila medjunarodnog prava cine osnov ili temeljkonkretni! prava i obaveza subjekata. #od izvorima medjunarodnog prava podrazumevamo,dakle, medjunarodni proces ustanovljavanja medjunarodni! prava i obaveza kao i oblike ukojima se pravila medjunarodnog prava javljaju. ?lanom < tatuta Medjunarodnog sudaodredjeni su '$avni i omocniizvori medjunarodnog prava. G$avni i"vorisu medjunarodni

ugovori, medjunarodna obicajna pravna pravila i opsta pravna nacela. Pomocni i"vori susudske odluke i doktrina najpoznatiji! strucnjaka i oni sluze dokazivanju postojanja iliznacenja medjunarodni! pravni! pravila.Redosled navodjenja izvora upucuje na redoslednjihove primene. Ako je isti odnos uredjen ugovornim i obicajnim pravilom kao i opstim

pravnim nacelom, primenice se ugovorno pravilo kao pisano, dakle, najpouzdanije,najjasnije pravilo. Ovo ne treba razumeti previse me!anicki. 6er, opsta pravna nacela nisusamo supstitut za nedostajuca ugovorna ili obicajna pravila, vec su ona, takodje, opsteinstrukcije o tome kako treba primenjivati konkretna pravna pravila. Obavezujuce odlukemedjunarodni! organizacija su, takodje, izvori medjunarodnog prava +preporuke - pravnoneobavezujuce odluke.

tavom 9, clana


8/90

uverenje da je bas takvo ponasanje obavezno +obicajno pravilo o slobodi kosmosa. #raksamora da bude ujednacena. U istim situacijama drzave treba da se ponasaju na isti nacin.)nacajna odstupanja i razlike u praksi cine je nepodobnom za osnovu obicajnog pravila.Oinio iuri! !ive nece!!itati!je element koji di(erencira obicajno pravno pravilo od pukogobicaja. Obicajno pravno pravilo nastaje onda kada drzave pocinju da se ponasaju na odredjen

nacin koji je ustaljen, uobicajen, ne zato sto su tako navikle vec zato sto takvo ponasanjesmatraju pravno obaveznim. Nije sasvim lako ustanoviti pravno misljenje drzave, ali

pretpostavka je da pravni akti drzava 'zakoni, presude, pa i izjave nadleznih drzavnih organa,

protesti i sl.( mani)estuju pravno shvatanje drzave.

1*. PRO6E+ ORMIRANJA& PROMENE& GA>ENJA I DO,A/IVANJAO9I


9/90

1. DO,A/IVANJE& PODE-A I ,ODII,A6IJA O9I


10/90

10. OP>TA PRAVNA NA


11/90

15. NATENJA I DO9RONAMERNO+TI

#ravo nalaze o!teno& !ave!no& a"$jivo i do(ronamerno ona!anje. #ravo zabranjuje ikaznjava revaru& ne!ave!no!t& nea"nju i "$ouotre(u ucinjenu u pravnim poslovima.

%acelo dobronamernosti je otelotvoreno u obavezi drzave da posle potpisivanja ugovora, apre njegovog rati(ikovanja, dakle u periodu kada je ugovor jos ne obavezuje, ne deluje protivpredmeta i cilja tog ugovora. Medjunarodno pravo nalaze da se ugovori tumacedoronamerno, da se pregovori vode doronamerno, da se oaveze izvrsavaju savesno i

pazljivo, da se prava ne zloupotreljavaju. Medjunarodno pravo ne dozvoljava da drzavaizvlaci korist iz svog prevrtljivog ponasanja, to se sprecava prigovorom poznatimkao e!toe$.Od drzave se ocekuje da bude pazljiva i savesna u svojim poslovima. 'obronamernost semani(estuje kroz postovanje univerzalni! vrednosti. uprotno je ovom nacelu svako otvorenoili prikriveno delovanje drzave koje ima za cilj da onemoguci izvrsavanje preuzete obaveze.#rava nekog subjekta ogranicena su pravima drugog subjekta. /a(rana "$ouotre(e rava

ima !voj i"vor u nace$u do(ronamerno!ti. *mplikacija nacela postenja i dobronamernostijeste nacelo javnosti medjunarodni! ugovora i nacelo javnosti vodjenja medjunarodni!poslova.

17. NA


12/90

Tako, obalne drzave imaju suverenitet ili suverena prava nad delovima mora proporcionalnoduzini svoje obale - predmeti Cpikontinentalnog platoa evernog mora.

ustinsko pitanje je koje su to okolnosti, odnosno cinjenice koje treba uporedjivati da bismoustanovili da li postoji jednakost ili nejednakost, dakle da li nesto treba deliti jednako ili

nejednako. %pr. kada je u pitanju budzet medjunarodne organizacije, to je bruto nacionalniproizvod drzave; kada je u pitanju ostvarivanje suvereniteta nad morem, to je duzina morskeobale; kada je u pitanju globalno zagadjivanje vazdu!a ugljen-dioksidom, relevantne susadasnje i predjasnje emisije ugljen-dioksida. ?lanice U% biraju se u avet bezbednosti premasvom doprinosu ocuvanju medjunarodnog mira i bezbednosti, ali i prema nacelu pravicneregionalne predstavljenosti - kombinovanje vise elemenata radi postizanja pravicnogrezultata. U medjunarodnom pravu se mani(estuje, takodje, u izvesnoj meri, nesto sto bismomogli da nazovemo nacelom istorijske pravicnosti, ciji je cilj da koriguje nejednakosti koje surezultat istorijski! nepravdi, kao sto su kolonijalizam, ropstvo. ?ilj ove pravicnosti jeste da se

pre(erencijalnim tretmanom zemalja koje su sada u nepovoljnijem polozaju zbogakumulirani! posledica raniji! nepravdi, omoguci brzi razvoj i izjednacavanje sa drugimzemljama. %epravde, sa stanovista danasnjeg razumevanja pravde i morala, dogadjale su se nesamo na medjunarodnom planu vec i na nivou nacionalni! drustava$ etnicka zajednica Romau evropskim drzavama, zene, osobe sa posebnim potrebama i sl.

18. +UD+,A PRA,+A I DO,TRINA

Medjunarodni sud primenjuje !ud!#e od$u#e i do#trinu najo"natiji% !trucnja#a javno'rava ra"ni% naroda& #ao omocno !red!tvo za utvrdjivanje pravni! pravila. udske odlukei ucenje najpozvaniji! strucnjaka nisu, prema tome, izvori medjunarodnog prava, vec su samo

pomocno sredstvo za utvrdjivanje pravni! pravila. Ovo omocno !red!tvo je narocito va"no#ada !u u itanju medjunarodna o(icajna ravna ravi$a #ao i o!ta ravna nace$a , nijelako utvrditi postojanje nekog obicajnog pravnog pravila ili opsteg pravnog nacela. Ako je toucinio u svojoj presudi kakav medjunarodni sud, tada je onom ko se na pravilo poziva posaodokazivanja postojanja tog pravila sasvim olaksan$ re!uda #ao do#a" o!tojanja to'ravi$a. Medjunarodno pravo nije presedentno pravo kao sto je to anglosaksonsko pravo.Odluka uda ima obaveznu snagu samo prema strankama u sporu i u odnosu na taj posebanslucaj. *pak, medjunarodni pravnici posvecuju najvecu paznju sudskim presudama, opravdana

pretpostavka da ce ud biti dosledan i da bez velike nuzde nece odstupiti od resenja u ranijimpresudama. Medjunarodni sud se ponekad poziva na sudsku praksu i misljenja pisaca na opstinacin. Veoma ce!to +ud !e o"iva na ne#u #on#retnu raniju ar(itra"nu i$i !voju re!udu.Medjunarodni sud se ne poziva na misljenja najistaknutiji! strucnjaka javnog prava u tomsmislu da citira pojedine autore, kada to cini on upucuje uopste na misljenje pisaca. Cvropskisud za ljudska prava poziva se ponekad na misljenja konkretni! pravni! pisaca. Arbitraznisudovi se slobodnije pozivaju na misljenja pisaca te ne izbegavaju i da citiraju pojedinamisljenja klasika.

VASILJEVI Page 12


13/90

1:. +UENJE PO PRAVDI

ud moze spor da resava e?ae@uo et (ono&ako stranke u sporu pristanu na to. +ud nije (iou ri$ici do !ada da re!ava !or o"ivom na ravdu. *z onoga kako je ovaj izraz pomenut u#resudi uda u poru oko epikontinentalnog pojasa evernog mora, moze se zakljuciti da pod

ovim izrazom +ud mi!$i na ne#u ravdu #oja o!toji i"van rimenjivi% ravni% ravi$a .udija kada primenjuje pravo nastoji da ga primenjuje na pravican nacin. Medjutim, pravnapravila su opsta i apstraktna, ona ne mogu da uzmu u obzir sve speci(icnosti svake posebnesituacije. )ato je ostavljena mogucnost sudjenja e@ aeuo et bono . +ud!#a od$u#a donetaod$ucivanjem e? ae@uo et (ono !e ne (i "a!niva$a na rimeni ravni% ravi$a vec nara"matranju dru'i% o#o$no!ti re$evantni% u #on#retnom !$ucaju. Uzeti u obzir u najvecojmogucoj meri interese obe strane. Pri!tana# !trana#a da +ud !udi e? ae@uo et (ono tre(ada (ude i"ricit i nedvo!mi!$en.

*;. JEDNO+TRANI A,TI

Jedno!trani ravni a#ti ni!u i"vor medjunarodno' prava, ali proizvodemedjunarodnopravno dejstvo.ednostrani akti dve ili vise drzava mogu da imaju vaznu uloguu procesu stvaranja pravila medjunarodnog prava, ali jedna drzava ne moze sama svojim

aktima da stvara pravila medjunarodnog prava . Medju jednostrane pravne akte spadajujedno!trana i"java& rote!t& ri"nanje& noti=i#acija, itd.

Jedno!tranom i"javom drzava moze da ucini odredjenu ponudu, koja ukoliko je pri!vatedruge drzave, cini zajedno sa aktom pri!vatanja, sporazum. 'rzava moze jednostranomizjavom da pri!vati odredjenu obavezu prema drugoj drzavi&drzavama ili da se odrekne nekog

prava. U lucaju nuklearni! proba, Medjunarodni sud je u vezi sa izjavom nadlezni!(rancuski! organa rekao... - Australija v. :rancuska.Nije od re!udno' "nacaja da $i je dataui!anom o($i#u i$i u!meno. 2itno je medjutim da postoji namera onoga ko izjavu daje dase njome pravno obaveze +jasno i nedvosmisleno. #rimer$ pravom o ugovorima odredjeno jedejstvo rezerve koja je jednostrana izjava.

Noti=i#acija je instrument kojim drzava obavestava druge drzave o necemumedjunarodnopravno relevantnom$ o promeni imena drzave, imenovanju novog se(a drzave,novog premijera i sl. Po!$edica je da adre!at o!$e noti=i#acije ne mo"e da !e o"ove naneo(ave!teno!t.

Pri"nanjejeste pristajanje na novu pravnu situaciju. Moze se uciniti izricno, konkludentnomradnjom, i u nekim situacijama cutanjem.

Prote!tom se izrazava neslaganje, protivljenje, osporavanje u odnosu na kakvu situaciju,promenu, za!tev i sl. Prote!tom !e "au!tav$ja romena ravne !ituacije& na!tana# novi%rava i o(ave"a& u#o$i#o !e rote!tuje do!$edno i #on!tantno& uve# u od'ovarajucim!ituacijama.%jime se zaustavlja proces stvaranja novog obicajnog pravila ili bar vazenja tog

pravila za drzavu koja protestuje.

Odsustvom protesta drzava pristaje na promenu pravne situacije. lucaj !rama #rea! i!ar -Tajland i 7ambodza. U lucaju kanalski! ostrva, ud je iz cinjenice da :rancuska nije

protestvovala protiv akta vlasti koje je . 2ritanije cinila na ostrvima, zakljucio da je time:rancuska pristala na britanski suverenitet nad ostrvima. lucaj ribarenja - . 2ritanija i

%orveska.

VASILJEVI Page 13


14/90

I"o!tana# rote!ta& cutanje "naci ri%vatanje nece'a #ao ravnova$jano'& "naci a!ivanri!tana#. Medjutim, da bi izostanak protesta proizveo dejstvo precutnog pristanka, dr"avatre(a da "na "a a#t dru'e dr"ave&odnosno da je akt druge drzave bio na razuman nacindostupan drzavi protiv ciji! interesa je uperen. 7ada zakljucuje kakav medjunarodnisporazum u kome se navodi nesto sa cime ona nije saglasna, treba to da izrazi rezervom uz

sporazum. Medjunarodnim ravom !e tra"i od dr"ave do!$edno ona!anje. Nedo!$edno!t!e od odredjenim u!$ovima !an#cioni!e. +an#cioni!anje !e vr!i ri'ovorom #oji !e "ovee!toe$. 'akle, ako je drzava izrazila kakav stav voljno, jasno i bezuslovno i ako je od togaimala kakve koristi ili je druga drzava imala kakve stete, ona ne moze da menja taj stav,odnosno suprotstavljena drzava moze da spreci po nju stetne posledice promene stava putemestopela. lucaj kontinentalnog platoa evernog mora. lucaj %ikaragve.

*1. UGOVORI ,AO I/VOR MEUNARODNOG PRAVA

+a'$a!no!t dr"ava& o!ti'nuta i"ricitim i"javama& ucinjenim !a'$a!no ravi$ima rava ou'ovorima najrodu#tivniji je i"vor meunarodno' rava. Ugovorom se stvara uvekpartikularno pravo, dakle pravo koje veze drzave ugovornice. Ova cinjenica stvarala jeizvesne teskoce starijim autorima da priznaju sve ugovore izvorima medjunarodnog prava. UD. veku i pocetkom 9E. veka pisci razlikuju u'ovoreB"a#one i u'ovoreBo'od(e.

vojstvo izvora medjunarodnog prava priznavali su samo u'ovorimaB"a#onima. To suugovori kojima se stvaraju medjunarodni zakoni, stvaraju se opsta pravila za buduce

ponasanje strana ugovornica. ve ugovornice sticu jednake obavze i prava.

U'ovoriBo'od(esu oni kojima se ne !tvaraju nova medjunarodnoravna ravi$avec se

primenjuju postojeca, to su pravni poslovi u kojima strane imaju suprotna prava i obavezecijim se realizovanjem ugovor konacno izvrsava.

avremeni pisci kritikuju navedenu podelu te ukazuju na to da su i u'ovoriBo'od(e i"vorimedjunarodno' rava.* ugovorima-pogodbama stvaraju se nova pravna pravila koja se posvojim pravnim kvalitetima ne razlikuju bitno od oni! sadrzani! u ugovorima-zakonima.U'ovorimaB"a#onima +normativni ugovori ugovornice mogu njima da ukidaju ili menjajuopsta pravila obicajnog prava - svoje odredjenje ovi! pravila, izuzev pravila iuris cogentis.U'ovorimaBo'od(ama mogu da se primenjuju opsta obicajna pravila na konkretnesituacije, mnostvo ugovora-pogodbi moze da cini medjunarodnu praksu. %ema ili ne mora da

bude razlike u procesu nastanka, vazenja, izmena i prestanka ugovora-zakona i ugovora-pogodbi. %iti ima razlika u kvalitetu prava i obaveza koja proisticu iz jedni! ili drugi!. ecinamedjunarodni! odnosa pogodna je da bude uredjena kako obicajnim pravom tako imedjunarodnim ugovorima. %ajveci deo prava o medjunarodnim ugovorima kodi(ikovan je7onvencijom o pravu ugovora koja je zakljucena u 2ecu, DFD. godine - 2ecka konvencija ougovornom pravu.

%eka pitanja kao sto su usmeni ugovori ili dejstvo rata na vazenje ugovora ostali su van7onvencije, te su i dalje uredjeni obicajnim pravom. 1 2ecka konvencija o pravu ugovoraizmedju drzava i medjunarodni! organizacija ili izmedju medjunarodni! organizacija, D


15/90

**. POJAM MEUNARODNOG UGOVORA

Ugovor se svodi na pravila koja su drzave izricito priznale. +u!tina u'ovora #ao i"vora je ui"ricitoj& ja!no i!o$jenoj !a'$a!no!ti dr"ava. )a sklapanje ugovora nuzna je aktivnostdrzave. Ovaj pojam cine sledeci elementi$ !ora"um& =orma& !u(je#ti& uredjeno!t

medjunarodnim ravom. Medjunarodni ugovor je, dakle, sporazum izmedjumedjunarodnopravni! subjekata uredjen pravilima medjunarodnog prava. *zricita saglasnostdrzava je sustina ugovora. Pri!tana# !trana da (udu ve"ane u'ovorom mora da (ude

ja!no i"ra"en. Ugovorom se stvaraju nova pravila medjunarodnog prava, menjaju se iliukidaju postojeca ili se menja oblik postojanja pravni! pravila. Ovim pravilima odredjuju se

prava i obaveze ugovornica, odnosno za!teva se odredjeno ponasanje, buduce ponasanjeugovornica. Medjunarodni u'ovori !u !amo oni u'ovori "a#$juceni i"medju !u(je#atamedjunarodno' rava. %govori koje zakljuce pojedinci, korporacije i drugi sujektiunutrasnjeg prava sa stranom drzavom ne smatraju se medjunarodnim ugovorima u smislu

mjp/a +Medjunarodni sud u lucaju Anglo-iranske na(tne kompanije. vaka drzava jesposobna, poseduje pravnu sposobnost, da zakljucuje medjunarodne ugovore - iuscontra!endi. Medjunarodne or'ani"acije imaju o'raniceni u'ovorni #aacitet& odredjen!tatutom or'ani"acije& odno!no ci$jevima or'ani"acije.Ne postojanje diplomatskih ilikonzularnih odnosa izmedju dve ili vise drzava ne cini smetnju za zakljucivanje ugovora

izmedju njih.Medjunarodni ugovori su samo oni koji se sklapaju saglasno medjunarodnimpravilima o pravu ugovora. Privatnoravni u'ovori& ma#ar "a#$juceni i medju !u(je#timamedjunarodno' rava& ni!u medjunarodni u'ovori u !mi!$u mjBa.

*. GRANI6E +-O9ODE UGOVARANJA

Ne postoji apsolutna slooda ugovaranja. Ogranicenja u medjunarodnom pravu cine, presvega, imerativne norme o!te' medjunarodno' rava B iu! co'en!.To !u ta#va ravi$a#oje je ri%vati$a i ri"na$a ce$o#una medjunarodna "ajednica dr"ava #ao ravi$a od#oji% ni#a#vo od!tanje nije do"vo$jeno.Mogu da se zamene samo novim pravilima istogkvaliteta.Nistavan je svaki ugovor koji je u trenutku zakljucenja u sukou sa imperativnomnormom opsteg medjunarodnog prava. Ako nastane nova imperativna norma opstegmedjunarodnog prava, svaki postojeci ugovor koji je u sukobu sa ovom normom postajenistavan i prestaje da vazi. $ravilima ius cogens stite se osnovni interesi medjunarodne

zajednice.*z nji! izviru obaveze ergo omnes - prema svim clanicama medjunarodne zajednicei sve imaju pravni interes da stite ova pravila. Tosu, npr, zarana agresije, zarana ropstva,

genocida, aparthejda, torture, zarana masovnog zagadjivanja atmos)ere ili mora. 'rzavepojedinim najvaznijim ugovorima pristaju medjusobno na izvesno ogranicenje slobodeugovaranja. %pr. #ovelja U%$ u slucaju sukoba izmedju obaveza clanica U% na osnovu ove#ovelje i nji!ovi! obaveza na osnovu bilo kog drugog medjunarodnog sporazuma, prevagu ceimati nji!ove obaveze iz ove #ovelje. Ovakav karakter 4viseg prava5 drzave mogu da daju

bilo kom multilateralnom ugovoru u odnosu na sledece ugovore izmedju isti! ugovornica.

VASILJEVI Page 15


16/90

*0. ORMA& +TRU,TURA I JE/I, UGOVORA

#ravila obe 2ecke konvencije o pravu ugovora odnose se samo na i!ane !ora"ume. To neznaci da su drugaciji sporazumi iskljuceni iz medjunarodnog prava.

Medjunarodni !udovi ri"na$i !u u vi!e ma%ova ravova$jano!t u!meni% !ora"uma .lucaj pravnog polozaja *stocnog 8renlanda - %orveska v. 'anska."ako medjunarodno pravo

poznaje sporazume koji nisu zakljuceni u pisanom oliku, ono ipak pre)erira i podstice na

elezenje i ojavljivanje medjunarodnih ugovora. * kada se sklapaju usmeni sporazumi, nacinnji!ovog zakljucivanja, ma kako da je ne(ormalan, uredjen je minimumom pravila iz becki!konvencija. %aziv ugovora - sporazum, konvencija, memorandum o saglasnosti, pakt, povelja- moze da upucuje na vrstu sadrzine ili znacaj koji ugovornice pridaju nekom ugovoru, ali nedira u prirodu ugovora.Te#!t u'ovora struktuira se u sledece segmente$ naslov, preambula, dispozitivni deo izavrsneodredbe.Na!$ovom !e u'ovor identi=i#uje. %jime se odredjuje prvo vrsta ugovora$ povelja,

konvencija, protokol. )atim se odredjuje redmet u'ovora, npr, ugovor o odbrambenomsavezu. *mena strana ugovornica. U naslovu ugovora beleze se jos mesto i datum potpisivanjaugovora.

Uvodni deo u'ovora je!te ream(u$a. Ona se nalazi izmedju naslova i dispozitivnog dela. Upreambuli strane ugovornice navode ciljeve i razloge zakljucivanja ugovora. Tu se izlazunamere i zelje ugovornica i okolnosti u kojima se ugovor zakljucuje. U preambuli se ponekadodredjuje odnos tog ugovora prema ranije zakljucenim ugovorima ili prema ugovorima kojice se kasnije zakljuciti. #ravna obaveznost preambule zavisi od njene sadrzine. Ona sluzisvakako za teleolosko +ciljno tumacenje odredaba dispozitivnog dela.

Di!o"itivni deo je centra$ni deo u'ovora. Tu su ugovorne odredbe radi koji! je ugovorzakljucen. Odredbe se dele u clanove. #onekad se na pocetku ili na kraju dispozitivnog dela

precizno odredjuju znacenja termina koji se u ugovoru koriste.

/avr!ne odred(esastoje se od pravila kojima se odredjuje pravni zivot tog ugovora$ pravilao stupanju ugovora na snagu, nacinu izmene ugovora, stavljanju rezervi na ugovor, prestankuvazenja ugovora i sl. % zavrsnim odredama oznacavaju se vreme i mesto potpisivanjaugovora, a zatim slede potpisi predstavnika strana ugovornica. Sastavne delove ugovora

mogu da cine dodaci 'aneksi(, protokoli, geogra)ske karte i sl. %govor ne mora da ude

sadrzan u jednom dokumentu vec moze da ude sadrzan u vise dokumenata. %e moraju,

naravno, svi ugovori da imaju navedene delove. #ostoje ugovori u uproscenoj (ormi kao sto jerazmena nota. Je"i# u'ovora je& ta#odje& itanje #oje !e odno!i na o($i# u'ovora . *zuzetnose koriste drugi simboli. 7oji se jezik koristi pri sklapanju ugovora, ako ugovorne strane negovore istim jezikom, sto je najcesce slucaj0 #ostoji odredjena praksa. Ako su u pitanjudvostrani sporazumi, ugovor se izrazava u jezicima obe strane, sto je posledica jednakostidrzava +moze i na tzv. diplomatskom jeziku. Ako su u pitanju visestrani ugovori sa manjim

brojem strana ugovornica, oni mogu da se pisu na jezicima svi! ugovornica. Ako je u pitanjuugovor sa vecim brojem ugovornica, on se sastavlja na jednom ili vise diplomatski! jezika.

Ako se sklapa u okviru %N koriste se, po pravilu, arapski, engleski, )rancuski, ruski, spanski i

kineski. Medjunarodne organizacije koriste jedan od diplomatskih jezika pri zakljucivanju

ugovora.

VASILJEVI Page 16


17/90

*2. PRO6E+ /A,-JU


18/90

$oslednji akt u ovom procesu jeste overavanje teksta. Njime se utvrdjuje da je tekst ugovora

verodostojan 'autentican( i konacan.

Overavanje te#!ta+autenti(ikacija obavlja se na nacin koji odrede ucesnice u pregovorima.Tekst se overava potpisom, potpisom ad re(erendum ili para(om vec kako se strane

sporazumeju. Overavanjem teksta ugovor postaje konacan, autentican, pogodan za de(initivnoodlucivanje da li ce strana da izrazi svoj pristanak na obavezivanje. #otpisom kojim seoverava tekst ugovora, strane preuzimaju odredjenu obavezu i sticu odredjeno pravo, iakotime nisu izrazile svoju saglasnost da budu vezane ugovorom, niti je ugovor stupio na snagu.#otpisnica ugovora treba da se uzdrzi od akta koji bi ugovor lisili njegovog predmeta i cilja.lucaj Melnicenko. #otpisnice imaju pravo da stave prigovore na rzerve drugi! potpisnica.#otpisivanju moze da pret!odi para(iranje ali ne mora. Ako je u pitanju mnogostrani ugovorusvojen na kon(erenciji sa mnogo ucesnika, obicno se ostavlja izvestan rok u kome ucesnice u

pregovorima mogu da potpisu ugovor. Ako se ugovor ne potpise u ostavljenom roku, kasnijepotpisivanje nije moguce, ali je moguce pristupanje. Ne#i u'ovori& #ao !to !u u'ovori o$jud!#im ravima& o!taju !ta$no otvoreni "a oti!ivanje. Tekst ugovora moze da se overi

potpisivanjem ad re(erendum. #otpisnici re(erisu vladama o postignutom sporazumu. #otpispostaje delotvoran kada ga potvrdi vlada. Tekst ugovora moze da se overi, takodje,para(iranjem. Para=iranje !e vr!i !tav$janjem inicija$a imena i re"imena na #raju te#!tau'ovora i$i na !va#oj !tranici. #osle para(iranja, nadlezan organ strane, obicno vlada,razmatra tekst i ovlascuje neku licnost, obicno ministra, da potpise ugovor.

*5. I/RACAVANJE PRI+TAN,A RADI VE/IVANJA UGOVOROM I +TUPANJEUGOVORA NA +NAGU

2ecka konvencija o pravu ugovora sadrzi opste pravilo o pri!vatanju ugovora potpisivanjem.

Ovaj metod podesan je za bilateralne ugovore ili visestrane ugovore u kojima ucestvuje manjibroj ugovornica. %pr, 'ejtonski mirovni ugovor zakljucen je potpisivanjem se(ova drzava. Da(i oti!ivanje ima$o dej!tvo i"ra"avanja ri!tan#a radi ve"ivanja u'ovorom& namera!trana o tome mora da (ude evidentna.#otpisu se pribavlja ovakvo dejstvo odredbomugovora prema kojoj ugovor stupa na snagu posle potpisivanja. To je konacno, de(initivno

potpisivanje ugovora i ono se po svom dejstvu bitno razlikuje od 4prostog5 potpisivanja kojimse vrsi autenti(ikacija teksta ugovora. Pri!tana# na ve"ivanje u'ovorom mo"e da !e i"ra"i iara=iranjem& a#o !e !tran#e ta#o do'ovore& #ao i oti!ivanjem ad re=erendum.

0azmenomin!trumenata #oji !acinjavaju u'ovor nota& i!ma i"ra"ava !e ri!tana# nave"ivanje u'ovorom a#o in!trumenti redvidjaju da ce nji%ova ra"mena imati to dej!tvoi$i a#o !e na dru'i nacin utvrdi da !u !e !trane do'ovori$e da ce ra"mena imati todej!tvo.1akljucivanje ugovora razmenom instrumenata koji sacinjavaju ugovor oavlja sena sledeci nacin! jedna strana salje drugoj notu u kojoj predlaze odredjeni tekst ugovora,

druga strana odgovara da je saglasna sa predlozenim tekstom te da smatra da je razmenom

nota zakljucen sporazum.Razmeni nota mogu da pret!ode pregovori radi usaglasavanja tekstasporazuma. Obicno se ugovori izmedju drzava i medjunarodni! organizacija zakljucujurazmenom nota +ne moraju da se nadju u isto vreme na istom mestu. Rati(ikacijom seizrazava pristanak na vezivanje ugovorom$ ako je tako predvidjeno ugovorom, ako se na druginacin utvrdi da su se strane dogovorile da je potrebna rati(ikacija, ako je predstavnik strane

potpisao ugovor pod rezervom rati(ikacije, ako namera strane da potpise ugovor pod rezervomrati(ikacije proizilazi iz punomocja njenog predstavnika ili je izrazena u toku pregovora.

Rati(ikacija treba, prema tome, da bude ugovorena. Odredbe o tome koji ugovor podlezerati(ikaciji su odredbe unutrasnjeg prava +jedna strana moze da izrazi pristanak na vezivanje

VASILJEVI Page 18


19/90

ugovorom rati(ikacijom, a druga ne mora.Ne o!toji ravi$o medjunarodno' rava #ojeroi!uje nu"nu =ormu rati=i#acije.

#ostupak rati(ikacije moze da se podeli na unutra!nju i !o$ja!nju rati=i#aciju.

$ostupak unutrasnjerati(ikacije - koji je organ nadlezan i kako ce se obaviti rati(ikacija -uredjen je unutrasnjim pravom.

Spoljasnju rati)ikacijucini pisani dokument, instrument o rati(ikaciji, koji izdaje se( drzave ikoji se razmenjuje medju stranama, u slucaju bilateralnog sporazuma, odnosno deponuje koddepozitara u slucaju visestranog ugovora.

In!trument o rati=i#aciji je i!ani do#ument #oji oti!uje !e= dr"ave. U njemu sekonstatuje da je odredjeni medjunarodni ugovor pri!vatila ta drzava i da se ona obavezuje daga postuje. lucaj Ambatielos pred Medjunarodnim sudom - 8rcka i Ujedinjeno 7raljevstvo.O razmeni instrumenata o rati(ikaciji sastavlja se protokol kojim se konstatuje da su

instrumenti o rati(ikaciji uredni. Ako ugovornice nisu drugacije ugovorile, ugovor stupa nasnagu onog dana kada se obavi razmena instrumenata o rati(ikaciji. U slucaju visestrani!ugovora, instrument o rati(ikaciji se deponuje kod depozitara koji je odredjen ugovorom.Deo"itar cuva ori'ina$e in!trumenata o rati=i#ovanju.'epozitar ne ocenjuje urednostisprava o rati(ikaciji sve dok jedna od drzava ne protestuje u vezi sa tim. On ne ocenjuje

protest nego ga saopstava ostalim zainteresovanim drzavama. 7ada se deponuje dovoljan brojinstrumenata o rati(ikaciji, predvidjen ugovorom, depozitar obavestava da je ugovor stupio nasnagu. U literaturi se konstatuje da se ponekad odstupa od opisane prakse, takav posebannacin mora se posebno predvideti, sto se obicno cini samim ugovorom. 'rzava je slobodna uodlucivanju o rati(ikaciji ugovora. ada postoji opsta saglasnost da medjunarodno pravo nenamece obavezu rati(ikacije. Rati(ikacija ostavlja mogucnost da ugovor temeljno analiziraizvrsna i zakonodavna vlast. #roucavaju se obaveze i prava, te svi e(ekti koji ce proisteci izzakljucivanja tog ugovora. %a osovu toga donosi se konacna odluka. Medjunarodno pravo ne

predvidja neki rok u kome rati(ikacija treba da se ucini. 'rzave izrazavaju pristanak da buduvezane ugovorom pri!vatanjem ako su se tako dogovorile. #ri!vatanje se cini u postupku koji

je jednostavniji i brzi u odnosu na rati(ikaciju. *nstrument o pri!vatanju izdaje se( vlade iliministar spoljni! poslova. Odobravanje je akt vlade. lada daje konacan pristanak da drzava

bude vezana ugovorom. #redstavnik drzave moze prilikom potpisivanja da stavi uz svojpotpis izjavu da svoj potpis uslovljava naknadnim odobrenjem vlade ili potvrdjivanjempotpisanog sporazuma. #ostupak je slican rati(ikaciji, ali je manje (ormalan i vezan je zaizvrsnu vlast. #ristanak jedne strane da bude vezana ugovorom moze da se izrazi i

pristupanjem. )a pristupanje je karakteristicno da njime mogu da izraze svoj pristanak dabudu vezane ugovorom i one strane koje nisu ucestvovale u pregovorima te koje nisupotpisale ugovor. #ristupanje moze da se obavi jednostranim ili dvostranim pravnim aktom.7ada su u pitanju univerzalni ugovori, otvoreni za sve drzave pristupanje se vrsi jednostranimaktom +izjavom o pristupanju izraze pristanak na obavezivanje tim ugovorom i postanunjegove strane ugovornice. trane ugovornice mogu, medjutim, da otvore ugovor samo zaneke drzave. Tada strane ugovornice ispituju da li su ispunjeni uslovi za pristupanje nekedruge drzave. U takvim slucajevima pristupanje se obavlja obicno sklapanjem ugovora o

pristupanju izmedju strana ugovornica i drzave koja pristupa - dvostranim pravnim aktom. Opristupanju odlucuje obicno onaj organ koji odlucuje o rati(ikaciji. Akt o pristupanju dostavlja

se depozitaru ugovora koji obavestava o tome sve ugovornice. 7od univerzalni! ugovoraotvoreni! za sve drzave bez ogranicenja pristupanje je dozvoljeno i pre nego sto ugovor stupi

VASILJEVI Page 19


20/90

na snagu. 7od ugovora sa ogranicenom otvorenoscu pristupanje je moguce tek posto ugovorstupi na snagu.

#ristanak medjunarodne organizacije da bude vezana ugovorom izrazava se aktom (ormalnepotvrde. Akt (ormalne potvrde je akt organa medjunarodne organizacije analogan aktu

rati(ikacijeAko ugovorom nije drugacije odredjeno, instrumenti o rati)ikaciji, akti )ormalne potvrde ili

akti o prihvatanju, odoravanju ili pristupanju e)ektuiraju pristanak drzave ili medjunarodne

organizacije da ude vezana ugovorom u trenutku! njihove razmene, njihovog deponovanja

kod depozitara, ili njihovog saopstavanja ugovornicama ili depozitaru, ako je tako

dogovoreno.Ako je izrazila svoj pristanak da bude vezana ugovorom u periodu koji pret!odistupanju na snagu ugovora, strana treba da se uzdrzi od akata koji bi lisili ugovor njegovog

predmeta i cilja. Ugovor stupa na snagu na nacin i na dan koji su utvrdjeni njegovimodredbama ili sporazumno izmedju subjekata koji su ucestvovali u pregovorima. Ako nematakve ugovorne odredbe niti sporazuma mimo ugovora, ugovor stupa na snagu cim svi

subjekti koji su ucestvovali u pregovorima daju pristanak na vezivanje ugovorom. Akopristanak da bude vezan ugovorom subjekat da posle stupanja ugovora na snagu, taj ugovorstupa na snagu za tog subjekta tog datuma, ako ugovorom nije drugacije predvidjeno. azno

je pitanje kada ugovor stupa na snagu u unutrasnjem pravu0 7ada stupi na snagu po pravilimamedjunarodnog prava, ugovor obavezuje drzavu kao subjekta medjunarodnog prava, ali neobavezuje pravne subjekte unutar drzave. 'a bi obavezivao ove, potrebno je da stupi na snagu

pravni akt kojim se ugovor unosi u unutrasnje pravo. U srpskom pravu, zakon o rati(ikaciji,kojim je ugovor unesen u unutrasnje pravo, stupa na snagu osam dana po objavljivanju uluzbenom listu. Ugovor ili deo ugovora moze da se primenjuje privremeno dok ugovor nestupi na snagu ako je samim ugovorom tako odredjeno ili ako su se subjekti koji su

ucestvovali u pregovorima o tome dogovorili na drugi nacin. ubjekti koji su ucestvovali uzakljucivanju ugovora ne mogu, ponekad, zbog razliciti! razloga da pri!vate ugovor u celini.tvorena je zato mogucnost da subjekat pristane da bude vezan samo delom ugovora.#ristanak subjekta da bude vezan jednim delom ugovora ima dejstvo samo ako to dozvoljavaugovor ili ako ugovornice na to pristanu.

*7. DEPO/ITAR& I+PRAV,E GRE+,E U TE,+TU& REGI+TROVANJE IO9JAV-JIVANJE UGOVORA

Deo"itar mo"e da (ude jedna i$i vi!e dr"ava& medjunarodna or'ani"acija i$i '$avniadmini!trativni or'an ta#ve or'ani"acije. %jega odredjuju strane koje su ucestvovale upregovorima, bilo u samom ugovoru bilo na drugi nacin. 'epozitar obavlja niz duznosti uvezi sa ugovorom. On o(e"(edjuje cuvanje ori'ina$no' te#!ta u'ovora. *zdaje overenekopije originalnog teksta. Prima !ve oti!e u'ovora& rima i cuva !ve in!trumente.#roverava da li su potpis, instrument, saopstenja ili dostava u vezi sa ugovorom ucinjeni utrazenom obliku i ako nisu, skrece na to paznju subjektu koji je u pitanju. Obezbedjujeregistrovanje ugovora kod ekretarijata Organizacije U%. Odredjivanje duznosti depozitara

prepusteno je ugovornicama. #ojedini depozitari multilateralni! ugovora, kao sto je 8eneralnisekretar U%, izdaju povremeno preglede stanja multilateralni! ugovora koji obu!vatajuin(ormacije iz nadleznosti depozitara, a koje se odnose na ugovor H

VASILJEVI Page 20


21/90

da li je ugovor stupio na snagu, koje su ga drzave potpisale, rati(ikovale ili pristupile ugovoruili u njega stupile noti(ikacijom sukcesije ili su otkazale ugovor i sl.

aopstenja i dostave upucuju se ako nema depozitara neposredno subjektima kojima jenamenjeno, ili, ako postoji depozitar, onda njemu. Ako je saopstenje dostavljeno depozitaru

smatra se da ga je subjekat primio onda kada ga primi od depozitara.Ako posle overavanja teksta ugovora, potpisnice i ugovornice ustanove sporazumno da tekstsadrzi gresku, pristupa se ispravci greske. Ovo !e ot#$anja i!rav#om te#!ta uod'ovarajucem !mi!$u i ara=iranjem i!rav#e od !trane roi!no ov$a!ceni%red!tavni#a. Ona mo"e da !e ot#$oni i i"radom in!trumenta i$i ra"menom in!trumenatau #ojima je navedena i!rav#a o #ojoj je do'ovoreno da !e une!e u te#!t. Takodje, iizradom ispravljenog teksta celog ugovora prema postupku koji je koriscen pri izradioriginalnog teksta. Strane ugovornice mogu da odluce i o drugacijem nacinu ispravke. Ako jeugovorom ustanovljen depozitar, on obavestava potpisnice i ugovornice o svemu. *spravljentekst zamenjuje ab initio pogresan tekst, osim ako drzave ugovornice ne odluce drugacije.Sankcija neregistrovanja / neoaveznost ugovora / postavljena je veoma strogo . #oveljom je

predvidjeno da svaki ugovor koji neki clan U% zakljuci treba da bude sto je moguce preregistrovan u ekretarijatu i objavljen od ovog; nijedna strana ugovora koji nije registrovannece moci da se poziva na taj ugovor ni pred jednim organom U%. Odgovarajuca obavezaustanovljena je i dvema beckim konvencijama.

*8. RE/ERVE NA MEUNARODNI UGOVOR

Pri$a'oavanje dej!tva u'ovora rema ne#im intere!ima jedno' !u(je#ta vr!i !e

omocu re"ervi. #od rezervom se podrazumevajedno!trana i"java #oju daje dr"ava i$imedjunarodna or'ani"acija +prilikom potpisivanja, rati(ikovanja, odobravanja... #ojom"e$i da i!#$juci i$i i"meni ravno dej!tvo ne#i% odreda(a u'ovora u o'$edu nji%overimene na tu dr"avu.'rzava ugovornica moze da stavi rezervu i posto se saglasila da budevezana ugovorom pod uslovom da ni jedna druga drzava ugovornica ne prigovori na kasnostavljenu rezervu +u roku od 9 meseci od dana noti(ikacije. 0ezerva se razlikuje odinterpretativne izjave.Interretativnomi"javomse tumaci, precizira znacenje ili se dodatnoobjasnjava neka odredba ugovora +npr. davanje svoji! de(inicija odredjeni! reci. Rezervamoze da se nazove i drugim imenom +npr. deklaracija, ali ako je njen cilj da iskljuci iliizmeni pravno dejstvo neki! odredbi ugovora, ona ima karakter rezerve i na nju se primenjuju

propisi o rezervama. vaki subjekat koji ucestvuje u zakljucivanju ugovora ili koji mupristupa moze da stavi rezervu osim ako ta rezerva nije zabranjena. #itanje rezervi moze dauredi sam ugovor. A#o u'ovor ne !adr"i o!e(na ravi$a o re"ervama& rimenjuju !eo!ta ravi$a i" 9ec#i% #onvencija. Ovako liberalan odnos prema rezervama plod je novijegmedjunarodnog razvoja. 'o ** svetskog rata prednost je davana integritetu ugovora. To jeznacilo da stavljenu rezervu moraju da pri!vate sve ugovornice. Ako jedna ne pri!vati, drzavakoja je stavila rezervu moze da je povuce ili ako je ne povuce ne postaje ugovornica. %ova

praksa je zaceta savetodavnim misljenjem Medjunarodnog suda u vezi sa rezervamastavljenim na 7onvenciju o sprecavanju i kaznjavanju zlocina genocida. *ako se stvarodnosila samo na 7onvenciju o genocidu, 8eneralni sekretar je postupao na ovaj nacin i uslucaju drugi! ugovora. #revagnula je ideja da je u medjunarodnoj zajednici sa povecanim

brojem subjekata posle ** svetskog rata vaznije postizanje saglasnosti makar ona ne bila

VASILJEVI Page 21


22/90

potpuna. vaka drzava ugovornica ocenjuje za sebe da li je stavljena rezerva u skladu saciljem i predmetom ugovora.

Genera$ni !e#retar UN, kao depozitar medjunarodni! ugovora, kontrolise neke aspekteispravnosti stavljeni! rezervi +npr. ako ugovor zabranjuje stavljanje rezervi, a drzava stavi

rezervu. On se, medjutim, ne upusta u ocenu da li je rezerva u skladu s ciljem i predmetomugovora, ako ugovor ne sadrzi odredbe o rezervama. Priroda #o'entno' rava im$icira"a(ranu !tav$janja re"ervi na #o'entna ravi$a.

Po!toji mi!$jenje da ni!u do"vo$jene re"erve na o!ta o(icajna ravna ravi$a.Medjunarodni sud je zauzeo ovakav stav u slucaju 7ontinentalnog platoa evernog mora.*majuci u vidu dispozitivnu prirodu obicajnog prava, ovo misljenje je problematicno. Rezervatreba da bude (ormulisana tako da se moze tacno i precizno odrediti dejstvo rezerve, odnosno

promena odredbe ugovora koja se njome cini. %uzna je saglasnost drugi! ugovornica u vezisa ovom promenom. %uzno je, dakle, pri!vatanje ili nepri!vatanje rezerve. Rezerva cije jestavljanje dozvoljeno ugovorom ne mora da bude pri!vacena od ostali! ugovornica. Ako

usled ogranicenog broja subjekata koji su ucestvovali u pregovorima, kao i predmeta i ciljaugovora proizilazi da je primena ugovora u celini izmedju clanica bitan uslov pristanka svakeod nji! da bude vezana ugovorom, rezervu treba da pri!vate sve clanice. Ukoliko je jedna ne

pri!vati, strana koja je stavila rezervu ne moze da se smatra ugovornicom. Ako je u pitanjuustavni akt medjunarodne organizacije i ako o tome nije drugacije odluceno, rezerva za!teva

pri!vatanje od strane nadleznog organa te organizacije. Pri'ovor koji ucini druga ugovornicana rezervu ne sprecava da ugovor stupi na snagu izmedju subjekta koji je stavio prigovor isubjekta koji je ucinio rezervu, osim ako je subjekat koji je stavio prigovor jasno izraziosuprotnu nameru. Pri'ovor je i"java dr"ave od #oje !e tra"i !a'$a!no!t u o'$edu !tav$jenere"erve& da !e ne !$a"e !a =ormu$i!anom re"ervom. #ravo na prigovor imaju sve

ugovornice, kao i subjekti koji nisu bili ugovornice u momentu stavljanja rezerve vec tokasnije postanu. A#o u'ovorom nije dru'acije odredjeno& !matra !e da je ne#i !u(je#atri%vatio re"ervu a#o ne !tavi ri'ovor na re"ervu u ro#u od 1* me!eci. #ravno dejstvorezervi ispoljava se u promeni pojedini! odredbi ugovora. 7ada se subjekat koji je stavio

primedbu na rezervu nije suprotstavio stupanju na snagu ugovora izmedju njega i subjektakoji je stavio rezervu, odredbe na koje se odnosi rezerva ne primenjuju se izmedju dvasubjekta u onoj meri u kojoj je to predvidjeno rezervom. Ako ugovorom nije drugacijeodredjeno, rezerva moze biti povucena u svakom trenutku s tim sto za njeno povlacenje nije

potreban pristanak subjekta koji je pri!vatio rezervu. Primed(a na re"ervu mo"e da !eovuce u !va#om trenut#u& oet a#o u'ovorom nije dru'acije odredjeno . Rezerve,

izricito pri!vatanje rezerve, kao i primedbe na rezervu treba da bude (ormulisano u pisanomobliku i saopsteno ugovornicama, kao i drugim subjektima koji imaju pravo da postanuclanice ugovora. Pov$acenje re"erve i$i rimed(e na re"ervu tre(a da (ude =ormu$i!ano ui!anom o($i#u.

*:. I/VR>AVANJE I DEJ+TVO UGOVORA

Temeljno pravilo ugovornog prava jeste acta !unt !ervanda B u'ovorima tre(a !$u"iti,robovati. %acelo izvrsavanja obaveza u dobroj veri vazi kao jedno od osnovni! pravni!nacela. U"ivanje rava neodvojivo je od i"vr!avanja o(ave"a u do(roj veri . lucaj koji setice prava americki! drzavljana u Maroku.

VASILJEVI Page 22


23/90

Ugovor treba izvrsavati savesno, do maksimalno moguce mere, niko nije obavezan da ucininemoguce. U'ovor ne de$uje& o ravi$u& retroa#tivno& mada !e ovratno dej!tvou'ovora i$i ne#i% nje'ovi% odreda(a mo"e u'ovoriti.

U slucaju Ambatielos, Medjunarodni sud je odbacio teoriju o slicnim odredbama prema kojoj

posto novi ugovor sadrzi slicne odredbe kao stari, moze da se smatra da su one vazile i prestupanja na snagu novog ugovora.1a svako retroaktivno dejstvo mora da postoji ugovornaodreda ili ono mora proisticati iz razloga ili cilja ugovora. Ako je ugovor sacinjen da biregulisao akte ili situacije koje su pret!odile njegovom zakljucenju, on po prirodi stvari imaretroaktivno dejstvo.

Ugovor proizvodi dejstvo prema aktima, cinjenicama ili situacijama koje su zapocete prenjegovog stupanja na snagu, ali koje traju i u momentu njegovog stupanja na snagu - tu nijerec o retroaktivnoj primeni ugovora. Ugovor vezuje svaku clanicu u pogledu cele njeneteritorije. Po prirodi stvari neki se ugovori primenjuju na delu teritorije kao sto je

medjunarodna reka, obalno more ili granicni pojas teritorija za koju strana snosi

medjunarodnu odgovornost. Ukoliko ne postoje rokovi za izvrsenje ugovora, pravilo je da seugovor izvrsava odma! po stupanju na snagu. Odredbe unutrasnjeg prava ili nacin nji!ove

primene ne mogu da opravdaju neostvarivanje punog e(ekta medjunarodne obaveze.

;. +U,6E+IVNI UGOVORI

$rolemi mogu da se jave ako se zakljuci vise sukcesivnih ugovora izmedju istih strana o

istom predmetu.#ojedini ugovori sadrze pravila kojima su uredjeni odnosi prema nekomkonkretnom ranijem ili kasnijem ugovoru ili prema svim ranijim ili kasnijim ugovorima. ?lan

1; Pove$je UN$ u slucaju sukoba obaveze clana U% koja je ustanovljena #oveljom i drugi!obaveza ustanovljeni! drugim medjunarodnim sporazumima, preovladace obaveze iz #ovelje.Ako su clanice ranijeg ugovora isto tako i clanice docnijeg ugovora, a raniji ugovor nije

prestao ili njegova primena nije obustavljena, raniji ugovor se primenjuje samo ako sunjegove odredbe saglasne sa odredbama docnijeg ugovora. Ako iste ugovornice zakljucekasniji ugovor nesaglasan sa ranijim, pretpostavka je da su time !tele da ugase raniji ugovor ucelini ili bar do granice nespojivosti sa kasnijim - $e? o!terior dero'at $e'i riori. Akoclanice ranijeg ugovora nisu sve clanice kasnijeg ugovora, izmedju clanica oba ugovora

primenjuju se odredbe ranijeg ugovora samo ako ove nisu u suprotnosti sa odredbamakasnijeg ugovora. % odnosima izmedju drzava clanice oa ugovora i drzave clanice samo u

jednom od ovih ugovora, primenjuje se ugovor u kome su clanice oe drzave.

1. TUMA


24/90

Dru'i e$emenat je da !e tumacenje "a!niva na uo(icajenim "nacenjima termina #oje oviimaju u !vom #onte#!tui u svetlu predmeta i cilja ugovora +ono znacenje koje su im stranke

pridale u kontekstu ugovora s obzirom na predmet i cilj ugovora. Ana$i"a te#!ta u'ovora je#$jucni e$emenat tumacenja. Ugovor mora da se cita kao celina.

)nacenje odredbe i termina odredjuje se u vezi sa znacenjem drugi! odredbi i terminakorisceni! u tom ugovoru. ,onte#!t cini ceo te#!t u'ovora& u#$jucujuci ream(u$u iane#!e. #ored toga, kontekst cini svaki sporazum medju svim stranama ugovora u vezi sa

zakljucenjem ugovora, kao i svaki instrument ucinjen od jedne ili vise strana u vezi sa

zakljucenjem ugovora, a koji prihvate ostale strane ugovornice.

#ored konteksta, prema opstem pravilu u obzir se uzima i svaki kasniji sporazum medjustranama u pogledu tumacenja ugovora ili primene njegovih propisa, svaka praksa primene

ugovora koja otkriva saglasnost strana u pogledu tumacenja, svako relevantno pravilo

medjunarodnog prava primenjivo izmedju strana.Rec je o praksi primene ugovora koja nijeosporavana od neke strane ugovornice. #raksa primene treba da bude dokaz razumevanja svi!strana ugovornica. +Cvropski sud za ljudska prava tumaci, medjutim, 7onvenciju o ljudskim

pravima i osnovnim slobodama, polazeci od preovladjujuce prakse drzava ugovornica - lucajMarks, lucaj 8udvin, lucaj Tirer. #ored toga, Cvropski sud za ljudska prava uzima u obzir

pri tumacenju 7onvencije i aktuelna politicka nastojanja drzava clanica - lucaj ender.,onacno& !a'$a!no o!tem ravi$u o tumacenju u'ovora& terminu ce !e dati !ecija$no"nacenje a#o !e utvrdi da !u tu nameru !trane ima$e. Pone#ad !trane u'ovornice urvim c$anovima u'ovora de=ini!u "nacenje ojedini% termina. Opste pravilo o tumacenjuugovora vazi kao opste obicajno pravno pravilo. 2ecke konvencije o pravu ugovora sadrze

pravilo o doun!#imnacinima tumacenja. Ono odredjuje kada se moze pribeci dopunskimnacinima. %jima se moze pribeci da bi se potvrdilo znacenje proisteklo iz primene opstegpravila o tumacenju ugovora ili da se odredi znacenje kada tumacenje na osnovu opstegpravila o tumacenju ostaje nejasno i vodi rezultatu koji je ocigledno apsurdan ili nerazuman.Doun!#im nacinima tumacenja ne mogu da se zamene elementi opsteg pravila otumacenju. #ravilo o dopunskim nacinima tumacenja ne navodi taksativno sve dopunskenacine tumacenja. Ono samo kaze da dopunski nacini ukljucuju pripremne radove ugovora iokolnosti njegovog zakljucenja - ?ase concerning >egalitI o( Use o( :orce erbia andMontenegro v. 2elgium. #ravilom se ne odredjuje sta cini pripremne radove ugovora. #o

prirodi stvari, to su zapisnici o pregovorima kao i drugi dokumenti koji su bili predmetzajednickog razmatranja, pri!vatanja ili nepri!vatanja, saglasnosti ili nesaglasnosti tokom

pregovora. Do#umentacija #oju cine riremni radovi u'ovora ne mora da (udeo(jav$jena& va"no je da je ona do!tuna !vim !tranama . #ravilo o tumacenju ugovoraovereni! +autenticni! na dva ili vise jezika polazi od nacela ravnopravnosti drzava kojeukljucuje i jednak tretman nji!ovi! sluzbeni! jezika. trane mogu da odstupe od pretpostavke

jednake autoritativnosti svi! jezicki! verzija u kojima je ugovor overen. tranama jeostavljeno da odrede status jezicki! verzija, ako postoji vise jezicki! verzija. 2ez obzira na

postojanje vise jezicki! verzija merodavni! za tumacenje ugovora, u medjunarodnom pravupostoji samo jedan ugovor; svaka jezicka verzija nije dakle poseban ugovor. #retpostavlja seda postoji namera strana da daju isto znacenje svim verzijama.$ostojanje vise jezickih verzijauvodi novi element u postupak tumacenja / uporedjivanje dve ili vise jezickih verzija jednog

ugovora.#retpostavka je da termini u svakoj overenoj +autenticnoj verziji ugovora imajuisto, jednako znacenje. Ako primena opsteg pravila o tumacenju, kao i pravila o dopunskim

VASILJEVI Page 24


25/90

nacinima tumacenja ne ukloni razliku u znacenju pojedini! jezicki! verzija, usvojice seznacenje koje najbolje miri razlicite jezicke verzije teksta, imajuci u vidu predmet i ciljugovora. lucajeviJ

*. UGOVORI I TREFE +TRANE

Opste pravilo u pogledu dejstva ugovora prema trecim stranama glasi$ u'ovor ne !tvara nio(ave"e ni rava "a trece' !u(je#ta (e" nje'ovo' ri!tan#a. 2reca strana je svakimedjunarodnopravni sujekat koji nije strana ugovornica.Ovo pravilo u medjunarodnom

pravu ima temelj u nacelu prava ugovora, kao i u nacelu suvereniteta i nezavisnosti drzava.

*zuzetno, "a trece' !u(je#ta na!taje o(ave"a na o!novu odreda(a u'ovora a#o !e c$anice!ora"umeju da !tvore o(ave"u na o!novu te odred(e i a#o treci !u(je#at tu o(ave"ui"ricito ri%vati i!anom i"javom B nace$o ne"avi!no!ti i jedna#o!ti dr"ava i pravilo da se

svaka ugovorna obaveza pri!vata izricitom saglasnoscu. U stvari, na ovaj nacin stvoren jenovi sporedni ugovor izmedju strana ugovornica osnovnog ugovora i trece strane. Taj novi!oredni u'ovorje osnov obaveznosti trece strane, ali treca strana time ne postaje stranaugovornica osnovnog ugovora. Treci !u(je#at je !$o(odan da o(ave"u i" u'ovora ri%vatiu" u!$ove i re"erve B +$ucaj !$o(odni% "ona . #ravo za treceg subjekta nastaje na osnovuodredaba ugovora ako clanice ovog ugovora nameravaju da daju pravo trecem subjektu i akotreci subjekat pristane na to. matra se da je pristanak dat sve dok ne postoji suprotnoobavestenje, osim ako ugovorom nije drugacije odredjeno. Treci subjekat je duzan da se priostvarivanju ovog prava pridrzava uslova predvidjeni! ugovorom. 2reca strana moze uvek da

se odrekne prava.

7ada su u pitanju O9AVE/Estipulisane na teret treceg, trazi se njegov izricit pristanak upisanom obliku. 7ada su u pitanju PRAVAugovorena u korist treceg, njegova saglasnost sepretpostavlja. U slucaju kada je treci subjekat pri!vatio obavezu pisanom izjavom, ova semoze ponistiti ili izmeniti samo uz pristanak clanica ugovora i treceg subjekta, ako se one otome nisu drugacije dogovorile. ,ada !trane u'ovora "e$e da !e odre#nu !vo' ravarema trecem !u(je#tu& one (i to mo'$e da urade (e" !a'$a!no!ti trece' !u(je#ta. Ako jeugovorom stipulisano pravo u korist trece drzave, stvar je u rukama strana ugovora$ one moguda poniste ili izmene pravo u korist trece drzave sem ako nisu same ugovorile da se to nemoze uciniti bez pristanka trece drzave. Ugovorna odredba moze da postane obavezna i zatrece subjekte ako se kroz proces stvaranja obicajnog prava trans(ormise u obicajno pravilo -

becke konvencije o pravu ugovora. #ravilo izlozeno u ugovoru moze da postane obavezujuceza trecu drzavu kao obicajno pravilo medjunarodnog prava.

. I/MENE UGOVORA

U beckim konvencijama koriscena su dva termina da !e o"naci i"mena u'ovora Bamandiranje i modi=i#acija.

Termin amandiranjese koristi da bi se oznacila nameravana izmena ugovora medju svimstranama ugovora.

VASILJEVI Page 25


26/90

Termin modi=i#acija se koristi da bi se oznacila nameravana izmena ugovora samo izmedjuneki! strana ugovora. #ri tome se ne cini razlika u pogledu namere da se izmeni samo nekaodredba ugovora ili celokupan ugovor. U praksi se termin amandman koristi ponekad da bi seoznacila izmena samo neke odredbe ugovora.

,ada !e mi!$i na i"menu ce$o' u'ovora #ori!ti !e termin revi"ija . Opste pravilo u vezi saizmenom ugovora glasi$ ugovor moze biti izmenjen i dopunjen sporazumom izmedju clanica.Ovaj sporazum sklapa se po pravilima o zakljucivanju ugovora, ako ugovorom koji se menjanije drugacije odredjeno. Mogucnost usmenog sporazuma o izmeni i dopuni ugovora

predvidjena je odredbama becki! konvencija. Ovo je opste pravilo i odnosi se na sve ugovore.7omisija za medjunarodno pravo smatrala je da je ovo opste pravilo dovoljno za dvostraneugovore, a da su izmene visestrani! ugovora slozenije i traze konkretizaciju opsteg pravila.

#ostoji razlika medju pravilima kada je nameravana izmena ugovora medju svimugovornicama i kada je nameravana izmena samo medju nekim ugovornicama. Ako nisuugovorena druga, primenjuju se sledeca pravila u slucaju izmene nameravane medju svim

ugovornicama. Svaki predlog izmene visestranog ugovora u odnosima izmedju svih clanicatrea da se dostavi svakoj drzavi ugovornici i svakoj organizaciji ugovornici i svaka od njih

ima pravo da ucestvuje u odluci o akciji koja trea da se preduzme u vezi sa ovim predlogom*u pregovorima i zakljucivanju svakog sporazuma koji ima za cilj da izmeni ugovor. porazumo izmeni ne vezuje drzave ili medjunarodne organizacije koje su clanice ugovora, a koje ne

postanu clanice sporazuma o izmeni ili dopuni. Ovo je u skladu sa pravilom o dejstvusukcesivni! ugovora koji imaju isti predmet. 'rzava ili medjunarodna organizacija koja

postane clanica ugovora posle stupanja na snagu sporazuma o izmeni ili dopuni smatra se,osim ako ne izrazi drugaciju nameru, kao clanica izmenjenog ugovora i kao clanicaneizmenjenog ugovora u odnosu na svaku clanicu ugovora koja nije vezana sporazumom o

izmeni. 've ili vise clanica visestranog ugovora mogu da zakljuce sporazum koji ima za ciljda modi(ikuje ugovor samo u pogledu nji!ovi! uzajamni! odnosa. One mogu to da ucine ako

je mogucnost takve izmene predvidjena ugovorom ili ako ova izmena nije zabranjenaugovorom. ?lanice koje pristupaju ovoj izmeni treba da obaveste ostale clanice o svojojnameri da zakljuce sporazum i o izmenama koje se ovim sporazumom unose u ugovor. traneugovornice koje ne ucestvuju u modi(ikaciji mogu da reaguju blagovremeno ako smatraju damodi(ikacija ne ispunjava postavljene uslove. Ne#im u'ovorima je utvrdjen o!tua#nji%ove i"mene. Pove$ja UN) i"mene i doune Pove$je !tuaju na !na'u "a !ve c$anoveUN #ada i% u!voje * c$anova Genera$ne !#u!tine UN& u#$jucujuci i !ve !ta$ne c$anove+aveta (e"(edno!ti odno!no rati=i#uju.

0. NEVA-JANO+T& GA>ENJE I +U+PEN/IJA PRIMENE UGOVORA

aljanost ugovora ili saglasnosti drzave da bude vezana ugovorom moze da se ospori jedinoprimenom relevantni! pravila becki! konvencija. 3asenje ugovora, njegovo otkazivanje,povlacenje iz ugovora ili suspenzija primene ugovora moze da se ucini jedino primenom

propisa ugovora ili eckih konvencija.Ovim odredbama brani se pravilo pacta sunt servanda.Ugovor cesto sadrzi propise o svom trajanju, prestanku, mogucnostima otkazivanja. Akotakva pravila postoje, ona se primenjuju. #ravila becki! konvencija imaju supsidijarankarakter.

VASILJEVI Page 26


27/90

Neva$jano!t inva$idno!t u'ovora& re!tana# i$i ot#a"ivanje u'ovora& ov$acenje !tranei" u'ovora i$i !u!en"ija nje'ove rimene ne ov$aci re!tana# du"no!ti dr"ave da i"vr!io(ave"u !adr"anu u u'ovoru& a #ojoj od$e"e na o!novu medjunarodno' ravane"avi!no od u'ovora - ista medjunarodna obaveza moze da vazi na osnovu razliciti!

pravni! osnova. $ravo clanice da otkaze ugovor, da se iz njega povuce ili da suspenduje

njegovu primenu moze da se vrsi samo u pogledu celog ugovora, osim ako ugovorom nijedrugacije odredjeno. /(o' ne#i% ra"$o'a !trana mo"e da tra"i oni!taj ne#i% odred(iu'ovora i$i ov$acenje i" nji%.#otrebno je da su odredbe odvojive od ostatka ugovora u

pogledu nji!ove primenjivosti te da nisu bile sustinski razlog saglasnosti strane da budevezana ugovorom, kao i da izvrsenje preostalog dela ugovora nije nepravicno. 8asenjeugovora ili povlacenje jedne clanice moze nastati prema odredbama ugovora ili u svakomtrenutku, uz pristanak svi! clanica, posle savetovanja sa ugovornicama.

Vi!e!trani u'ovori ne prestaju da vaze zbog toga sto je broj clanica pao ispod brojapotrebnog za njegovo stupanje na snagu, osim ako ugovorom nije drugacije odredjeno.

Ugovor koji ne sadrzi odredbe o svom gasenju i ne predvidja da se moze otkazati ili iz njegapovuci ne moze da bude predmet otkazivanja ili povlacenja, osim ako se ustanovi da je bilanamera clanica da pri!vate mogucnost otkazivanja ili povlacenja ili ako ova prava mogu da seizvedu iz prirode ugovora. 6$anica tre(a da o(ave!ti najmanje 1* me!eci unared o !vojojnameri da ot#a"e u'ovor i$i da !e i" nje'a ovuce. #rimena ugovora moze se obustaviti uodnosu izmedju svi! clanica ili samo u odnosu sa jednom clanicom. 've ili vise clanicavisestranog ugovora mogu da zakljuce sporazum koji ima za predmet da obustavi privremenoi samo izmedju nji! primenu odredaba ugovora ako je mogucnost takvog obustavljanja

predvidjena ugovorom ili ako ovo obustavljanje nije zabranjeno ugovorom pod uslovom daono$ ne utice na uzivanje prava ostali! clanica ili na izvrsavanje nji!ovi! obaveza i nije

nesaglasno sa predmetom i ciljem ugovora. #ravo pozivanja na osnovu nevaljanosti,prestanka, povlacenja iz ugovora ili suspenzije primene moze se izgubiti. 'oslednost uponasanju je element nacela dobronamernosti i postenog delanja. U lucaju !rama #rea!i!ear, Medjunarodni sud nalazi da je Tajland pri!vatajuci i koristeci karte na kojima je bilaucrtana granica sa 7ambodzom i ne prigovarajuci zbog odstupanja ucrtane granice od one

predvidjene ugovorom o granici, izgubio pravo da kasnije postavi to pitanje. %e moze stranaugovora, posto je saznala za osnovu za prestanak vazenja ugovora, da nastavi sa primenomugovora dok joj to odgovara, a kada joj vise to ne odgovara da se pozove na osnovu i trazi

prestanak daljeg vazenja. Ukoliko drzava, posto je postala svesna razloga za otkazivanje,nevaljanost, prestanak ili suspenziju ugovora, eksplicitno pristane da ugovor ostane na snazi

ili da se dalje primenjuje, ona se time odrice svog prava da trazi odgovarajucu akciju upogledu ugovora.

2. RA/-O/I /A NEVA-JANO+TINVA-IDNO+T I NI>TAVO+T UGOVORA

'rzava, odnosno medjunarodna organizacija, ne mogu da se pozovu na krsenje unutrasnji!propisa o nadleznosti za zakljucivanje ugovora kao na razlog za nevaljnost svog pristanka dabudu vezane ugovorom, *)U)C ako je ovo krsenje bilo ocigledno i ako se odnosilo na nekapravila unutrasnjeg prava od sustinskog znacaja. Ako je pristanak na vezivanje ugovorom daoorgan nadlezan po medjunarodnom pravu i u skladu sa pravilima medjunarodnog prava,subjekat ne moze da se poziva na krsenje unutrasnji! propisa kao na razlog invalidnosti

pristanka. Medjunarodni sud u lucaju kopnene i morske granice izmedju 7ameruna i

VASILJEVI Page 27


28/90

%igerije potvrdjuje ovo pravilo. )akljucivanje medjunarodni! ugovora uredjeno je pravilimamedjunarodnog i unutrasnjeg prava. U unutra!njem ravu najva"nija !u ravi$a u!tavno'rava o "a#$jucivanju u'ovora - ustavna pravila o nadleznosti organa za davanjesaglasnosti, kao i pitanje uvodjenja ugovora u unutrasnje pravo. #retpostavka je da se organidrzave koji ucestvuju u zakljucivanju ugovora ponasaju u skladu sa relevantnim ustavnim

pravilima i pretpostavka je da kontrolu ustavnosti nji!ovog ponasanja vrse organi drzavekojoj pripadaju. )ato pozivanje na krsenje ovi! propisa kao na razlog invalidnosti pristankana vezivanje ugovorom moze da bude samo izuzetak u slucaju kada je krsenje unutrasnji!

propisa od (undamentalnog znacaja ocigledno drzavi koja se ponasa u dobroj veri i skladnouobicajenoj praksi. Ako je ovlascenje jednog predstavnika da izrazi pristanak drzave ilimedjunarodne organizacije da bude vezana odredjenim ugovorom bilo predmet posebnogogranicenja, cinjenica da ovaj predstavnik nije vodio racuna o tom ogranicenju moze da senavede kao razlog manjkavosti pristanka koji je on izrazio ako je to ogranicenje saopsteno,

pre izrazavanja pristanka, ostalim drzavama i organizacijama koje su ucestvovale upregovorima.

#ravilo se ne odnosi na ovlascenje predstavnika za overavanje teksta ugovora, daklepara(iranje ili potpisivanje teksta ad re(erendum, odnosno kada sledi rati(ikacija. 'rzava ilimedjunarodna organizacija moze da se pozove na zabludu u vezi sa ugovorom koja cininistavim njen pristanak da bude vezana ugovorom, ako se zabluda odnosi na cinjenicu ilisituaciju za koju je ta drzava ili organizacija pretpostavljala da postoji u trenutku kada jeugovor zakljucen i koja je predstavljala bitan razlog pristanka te drzave ili organizacije da

bude vezana ugovorom. Ona to ne moze da ucini ako je svojim ponasanjem doprinela zabludi.)abluda koja se odnosi na redakciju teksta ugovora ne ide na stetu njegove vaznosti vec sevrsi ispravka greske. trana, navedena da zakljuci ugovor obmanjujucim postupkom nekedruge strane koja je ucestvovala u pregovorima, moze se pozivati na prevaru koja cini

nistavim pristanak da bude vezana ugovorom. trana ciji je pristanak da bude vezanaugovorom dobijen putem korupcije njenog predstavnika, moze da se poziva na ovu korupcijukoja cini nistavim njen pristanak da bude vezana ugovorom. #ristanak jedne strane da budevezana ugovorom, koji je dobijen prinudom izvrsenom nad predstavnikom te drzave ili teorganizacije putem postupka ili pretnji upuceni! licno njemu lisen je svakog pravnog dejstva.

%istavan je svaki ugovor cije je zakljucenje postignuto pretnjom ili upotrebom sile suprotnoprincipima medjunarodnog prava koji su sadrzani u #ovelji U%. %istavan je svaki ugovor kojije u trenutku svog zakljucenja u sukobu sa imperativnom normom opsteg medjunarodnogprava. Ako nastane nova imperativna norma opsteg medjunarodnog prava, svaki postojeciugovor koji je u sukobu sa ovom normom postaje nistavan i prestaje da vazi.

5. RA/-O/I /A PRE+TANA, I O9U+TAV-JANJE PRIMENE UGOVORA

U'ovor re!taje da va"i a#o !ve c$anice to' u'ovora "a#$juce docnije u'ovor o i!tomredmetu. Ugovor moze da se ugasi ili da se obustavi njegova primena zbog krsenja togugovora. ustinsko krsenje ugovora od strane jedne clanice ovlascuje ostale clanice da, uz

jednoglasan dogovor, se pozovu na krsenje kao razlog za prestanak ugovora ili obustavljanjenjegove primene u celini ili delimicno, bilo u odnosu izmedju nji! i onoga koje ucinio

povredu, bilo izmedju svi! clanica. Ugovor moze da prestane zbog nemogucnosti izvrsenja.

6$anica mo"e da !e o"ove na nemo'ucno!t i"vr!enja u'ovora #ao ra"$o' nje'ovo're!tan#a i$i ov$acenja i" nje'a.2itna promena okolnosti, nastala u odnosu na one koje su

VASILJEVI Page 28


29/90

postojale u trenutku zakljucivanja ugovora i koje clanice nisu predvidele, moze se navesti kaorazlog prestanka ugovora ili povlacenja iz njega, ako postojanje ovi! okolnosti predstavljasustinski razlog pristanka clanice da bude vezana ugovorom i ako ova promena ima za

posledicu korenitu promenu znacaja obaveza koje jos treba ispuniti na osnovu ugovora. 2itnapromena okolnosti ne moze da bude razlog prestanka ili povlacenja iz ugovora kojim su

odredjene granice. #rekid diplomatski! ili konzularni! odnosa izmedju clanica ugovora je bezdejstva na pravne odnose ustanovljene ugovorom izmedju ti! clanica. 2ecke konvencije o

pravu ugovora ne sadrze pravila o dejstvu rata na ugovore. Oruzana neprijateljstva ne gaseautomatski sve sporazume medju stranama u sukobu. %eki ugovori tek tada pocinju da se

primenjuju.

7. PO+TUPA, NI>TAVO+TI UGOVORA& NJEGOVOG GA>ENJA& POV-A


30/90

#ostoji vise teorijski! objasnjenja odnosa medjunarodnog i unutrasnjeg prava. 'oktrinadualizma vidi medjunarodno i unutra!nje ravo #ao dva otuno odvojena ravna!i!tema. Medjunarodno pravo tek kada je uneto u unutrasnje pravo, posredstvom ovoga onostvara prava i obaveze za pravne subjekte. Monisticka doktrina vidi medjunarodno iunutrasnje pravo kao delove jednog pravnog sistema. Pravi$a medjunarodno' rava mo'u

da roi"vode dej!tvo unutar dr"ava neo!redno& (e" o!red!tva unutra!nje' rava .Otuda jedan isti odnos pravilo medjunarodnog prava uredjuje na jedan nacin, a pravilounutrasnjeg prava na drugi nacin. #rednost ima0 Odgovarajuci na ovo pitanje monistickaskola se deli u dva pravca$ monizam sa primatom unutrasnjeg prava i monizam sa primatommedjunarodnog prava. 'anas u Cvropi preovladjuju razlicite varijante monizma sa primatommedjunarodnog prava. aglasno monistickom pristupu, opsta pravila medjunarodnog pravacine deo medjunarodnog prava svake drzave.

U tom delu je medjunarodno pravo svake drzave jednako. +va#a dr"ava ima o!e(no&ra"$icito& u'ovorno medjunarodno ravo. #ostoje neki osnovni ugovori koje su pri!vatilesve ili gotovo sve drzave, a postoji veliki broj bilateralni! ili multilateralni! ugovora kojiobavezuju samo neke drzave +u ovom delu medjunarodno pravo jedne drzave moze da serazlikuje od medjunarodnog prava druge drzave. Dr"avu o(ave"uju !o$ja& rema!u(je#tu mjBa& ravi$a medjunarodno' rava neo!redno. Pi!ano medjunarodnoravo& medjunarodni u'ovori& o(ave"uju !u(je#te unutar dr"ave te# o!to !u na nacinroi!an unutra!njim ravom une!eni u unutra!nje ravo. rbija sve zakljucenemedjunarodne ugovore objavljuje u luzbenom glasniku, te ovi posle objavljivanja obavezuju

pravne subjekte unutar drzave. Nei!ano medjunarodno ravo u o($i#u o(icajni% ravni%ravi$a i o!ti% ravni% nace$a o(ave"uje !u(je#te unutar ne#e dr"ave o(icno na o!novuu!tavne odred(e te dr"ave +Ustav R. %e moze se sasvim iskljuciti direktno dejstvo neki!

pravila medjunarodnog prava prema pojedincima i nedrzavnim subjektima i onda kada za to

ne postoji osnov u nacionalnom pravu. Medjunarodni vojni !ud u Nirn(er'u je !matrao da#ada !u u itanju ravi$a #ojima !e "a(ranjuju medjunarodni "$ocini neo!rednoo(ave"uju ojedince. Ustav R predvidja da se opstepri!vacena pravila medjunarodnog

prava i potvrdjeni medjunarodni ugovori primenjuju neposredno, bez posredstva propisanacionalnog prava. #ravni subjekti u rbiji sticu prava i obaveze neposredno na osnovu

pravila medjunarodnog prava i nacionalni sudovi i drugi organi duzni su da ta prava stite.#ojedina medjunarodna pravila tako su sacinjena da su neposredno primenjiva u unutrasnjimodnosima. 'ruga ne mogu da budu primenjena bez dodatne unutrasnjopravne dogradnje, jersu nedovoljno jasno odredjena da se na osnovu nji! mogu precizno ustanoviti prava i obaveze

pravni! subjekata. #rema tome, neposredna ili direktna primena medjunarodni! pravni!

pravila zavisi od spremnosti drzave da to dozvoli, od pravni! kvaliteta ti! pravila, daklenji!ove dovoljne odredjenosti i bezuslovnosti, kao i od unutrasnje sudske organizacije.Pone#ad!e unutra!njim ravnim ravi$om uucuje na medjunarodno ravo.%pr. UstavR kaze da se njime jemce i neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava zajemcenaopstepri!vacenim pravilima medjunarodnog prava, potvrdjenim medjunarodnim ugovorima izakonima. * obrnuto, ponekad se medjunarodnim pravilom upucuje na unutrasnje pravo.'rzave ugovornice 7onvencije o sprecavanju i kaznjavanju zlocina genocida obavezale su seda ce vrsiti ekstradiciju lica osumnjiceni! za genocid u skladu sa svojim zakonima. 'a likasnijim unutrasnjim pravilom moze da se menja ranije uneto medjunarodno pravilo0 'rzaverazlicito resavaju ovo pitanje.

Vecina daje rimat medjunarodnom ravi$u& ta#o da dru'acije ravi$o unutra!nje'rava ne dero'ira medjunarodno ravi$o. U Cvropi preovladjuje monizam sa primatom

VASILJEVI Page 30


31/90

medjunarodnog prava. Medjunarodno pravo se smatra delom unutrasnjeg prava te ono imaprimat nad nacionalnim propisima. *ako vecina evropski! drzava usvaja ovakav pristup,nji!ova ustavna resenja koja uredjuju odnos medjunarodnog i unutrasnjega prava nisuuni(ormna. Malo je ustava koji eksplicitno regulisu odnos ustava i medjunarodni! ugovora+Ustav Cstonije. Ustav R$ potvrdjeni medjunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom;

Ustavni sud je ovlascen da odlucuje o saglasnosti potvrdjeni! medjunarodni! ugovora saUstavom. Odredbe potvrdjenog medjunarodnog ugovora za koje je odlukom Ustavnog sudautvrdjeno da nisu u saglasnosti sa Ustavom, prestaju da vaze na nacin predvidjen timmedjunarodnim ugovorom i opstepri!vacenim pravilima medjunarodnog prava. %eke drzavedaju primat kasnijem pravilu unutrasnjeg prava, npr. Ustav A'. Americki sudovi su stvorili

pravilo >ater in Time prema kome se medjunarodni ugovori izjednacavaju sa saveznimzakonima, tako da se kasnijim saveznim zakonima mogu menjati ranije ugovorne odredbe.#ravilo >ater in Time ne spasava A' od odgovornosti zbog krsenja medjunarodne obaveze.

Medjunarodni !ud je otvrdio rimat medjunarodno' rava nad americ#im ravom.Dr"ava ne mo"e da !e o"ove na !voje unutra!nje ravo #ao na oravdanje "anei"vr!enje medjunarodnoravne o(ave"e. Tako talni sud medjunarodne pravde u lucajuslobodni! zona, u savetodavnom misljenju u lucaju grcko-bugarski! zajednica, u lucaju

poljski! drzavljana u 'ancigu. 'rzava je duzna da blagovremeno unutrasnje pravo prilagodisvojim medjunarodnim obavezama cak i kada su u pitanju ustavni propisi.

:. +U9JE,TI MEUNARODNOG PRAVA

U literaturi ne postoji potpuna saglasnost kako o opstem pojmu subjekta medjunarodnogprava tako i pri odredjivanju posebni! vrsta subjekata. Rec je o odredjenim sposobnostimakoje su medjunarodnim pravom priznate pojedinim vrstama subjekata.

Documents

MJP 1 - Po Novim Pitanjima 2016