Misici lica

Seminarski rad: Mišići lica

SADRŽAJ

SADRŽAJ ...................................................................................................................... 1

1. UVOD ........................................................................................................................ 2

2. MIŠIĆI LICA ............................................................................................................. 3

2.1. Mimični mišići lica ............................................................................................. 4

2.1.1. Mišići pridodati usnom otvoru ................................................................. 4

2.1.2. Mišići pridodati otvoru nosa .................................................................... 6

2.1.3. Mišići pridodati međukapačnom otvoru oka ........................................... 6

2.1.4. Mišići pridodati ušnom otvoru ................................................................. 7

2.2. Mastikatorni mišići .............................................................................................. 7

3. VEŽBE ZA MIŠIĆE LICA ........................................................................................ 9

4. ZAKLJUČAK ............................................................................................................ 12

5. LITERATURA ......................................................................................................... 13

1


1. UVOD

Ovim seminarskim radom ću obraditi anatomiju mišića lica, njihovu ulogu i istaknuti važnost facijalne gimnastike u ponovnom vraćanju i/ili održavanju funkcije ovih mišića.

Radost, tuga, ljutnja se uvek vide na vašem licu, ostavljajući trag u obliku bora. Procenjivanje ljudi na osnovu izgleda najčešće je posljedica predrasuda, no u nekim elementima ima i istine: ako ste često namršteni i loše volje, s godinama će se jasno vidjeti da ste takvi - na vašem će se licu stvoriti duboke „bore mrguda“.

Lice, vrat i teme sastoje se od deset skupina mišića grupisanih na čelu, oko očiju, u obrazima, oko usana, unutar brade i na vratu. Logično je onda da se i koža koja prekriva te skupine mišića rasteže, napinje i opušta zavisno o time koliko često i na koji način koristite koju skupinu mišića.

Posledica svih ovih procesa je i da su u mladosti mišići čvrsti, a koža elastična, no s godinama se koža opušta, suši, a mišići atrofiraju.

Redovno vežbanje podići će tonus mišića, a dobar tonus za posledicu ima prirodan, čvrst izgled, zategnutiju kožu, manje bora, mlađi izgled, pa čak i vedriji, blaži i optimističniji izgled.

2


2. MIŠIĆI LICA

Mišići lica dele se na površne i duboke. Površnu grupu sačinjavaju mimični mišići koji svojim tonusom i kontrakcijom regulišu izraz lica odnosno mimiku. Duboku grupu čine mastikatorni mišići, koji pokreću donju vilici vrše žvakanje

Mimični mišići:

1. Mišići pridodati usnom otvoru:- m. orbicularis oris- m. buccinator- m. depressor labii inferioris- m. depressor anguli oris- m. mentalis- m. risorius- m. levator anguli oris- m. zygomaticus major et minor- m. levator labii superioris alaeque nasi- m. platysma.

2. Mišići pridodati otvoru nosa:- m. nasalis.

3. Mišići pridodati međukapačnom otvoru oka:- m. orbicularis oculi- m. depressor supercilii- m. corrugator supercilii- m. procerus- m. epicranius.

4. Mišići pridodati ušnom otvoru:- m. auricularis anterior et posterior- m. auricularis superior.

Pored ovih postoje mišići koji grade više otvora ili ulaze u sastav drugih delova lica: m. occipitofrontalis i m. temporoparietalis.

Mimični mišići svojom kontrakcijom regulišu izraz lica čoveka, kao i spoljnji izraz njegovog raspoloženja.

Mastikatorni mišići:

- m. temporalis- m. masseter- m. pterygoideus medialis et lateralis.

3


Mastikatorni mišići vrše pokrete donje vilice u smislu otvaranja i zatvaranja usta.

2.1. Mimični mišići lica

2.1.1. Mišići pridodati usnom otvoru

Kružni mišić usana (musculus orbicularis oris) okružuje usni otvor i pruža se od gornje usne do opnastog dela nosne pregrade, i od donje usne naniže do bradno-usnog žleba. Ima oblik elipse i sastoji se od dva koncentrična dela: unutrašnjeg ili usničkog (pars labialis) i spoljašnjeg ili ivičnog (pars marginalis). Dejstvo mišića se ogleda u zatvaranju usta, a osim toga učestvuje u sisanju, žvakanji, zviždanju i izgovoru pojedinih samoglasnika.

Obrazni mišić (musculus buccinator) je parni mišić lica, koji ispunjava bočni prostor između gornje i donje vilice i čini mišićni sloj obraza. To je najdeblji, najdublji mišić glave i jedini je obložen svojom (obrazno-ždrelnom) fascijom. Dejstvo obraznog mišića je veoma složeno. On povlači uglove usana unazad i upolje i približava obraze zubnim lukovima. Takođe, on zateže sluzokožu koja ga prekriva i na taj način je štiti od povređivanja tokom akta žvakanja. Kada je potisnut upolje (vazduhom ili hranom), svojom kontrakcijom obrazni mišić potiskuje sadržaj unapred (nrp. pri sviranju duvačkih instrumenata) ili unazad (u toku unosa hrane). Pored toga, on učestvuje u aktu sisanja.

Mišić obarač donje usne (musculus depressor labii inferioris) je parni mišić lica, koji ima oblik pljosnate četvrtaste trake i pruža se od tzv. kose linije na spoljašnjoj strani donje vilice do unutrašnje strane kože donje usne. Uloga mišića se sastoji u povlačenju donje usne naniže i upolje i izvrtanju njene slobodne ivice, što licu daje izraz zlovolje i prezira.

Mišić obarač usnog ugla (musculus depressor anguli oris) je parni mišić lica, koji se pruža od tzv. kose linije na spoljašnjoj strani tela donje vilice do duboke strane kože u predelu ugla usana. To je mali mišić trouglastog oblika, koji svojim prekobrojnim vlaknima obrazuje i poprečni mišić obraza. Dejstvo mišića se ogleda u povlačenju uglova usana naniže i upolje, a licu daje izraz prezira i tuge

4


Bradni mišić (musculus mentalis) je mali trouglasti mišić koji je smešten ispod kože brade. Pruža se unutra i naniže od spoljašnje strane tela donje vilice i ispod korenova donjih sekutića. Ovaj mišić zateže i spušta kožu brade, a kod nekih osoba svojim tonusom obrazuje tzv. "bradnu jamicu".

Mišić smeha (musculus risorius) je tanki, trouglasti mišić, koji je smešten u najpovršnijem sloju potkožne muskulature obraza. Ponekad može biti u potpunosti odsutan. Ovaj mišić povlači uglove usana naviše i upolje, i tako potpomaže dejstvo druge muskulature koja licu daje nasmejan izraz.

Mišić podizač usnog ugla (musculus levator anguli oris) je pljosnat četvrtast mišič, koji se pripaja na prednjoj strani tela gornje vilice dubokoj strani kože u predelu uglova usana. Uloga mišića se ogleda u podizanju gornje usne i njenih uglova.

Mali jabučni mišić (musculus zygomaticus minor) i veliki jabučni mišić (musculus zygomaticus major) su parni mišići lica, koji se pružaju naniže i unutra od spoljašnje strane jabučne kosti do duboke strane kože u predelu gornje usne. Dejstvo se ogleda u povlačenju ugla usana i gornje usne naviše i upolje, pri obostranoj kontrakciji on daje licu nasmejan izraz. Mišić podizač gornje usne i nosnog krilca (musculus levator labii superioris alaeque nasi)

je mali, parni, pljosnati mišić lica, koji je smešten unutra i nešto površnije u odnosu na mišić podizač gornje usne. Uloga mu se ogleda u podizanju gornje usne i nosnog krilca što dovodi do širenja nozdrve (kao kod režanja).

5


Platizma (platysma) je parni potkožni mišić lica i vrata, koji leži na njegovoj prednjoj i bočnoj strani. Osnovna funkcija mu se ogleda u podizanju, zatezanju i stvaranju nabora na koži vrata, a učestvuje i kao pomoćni mišić u spuštanju mandibule i otvaranju usta.

2.1.2. Mišići pridodati otvoru nosa

Nosni mišić (musculus nasalis) je tanki parni mišić lica koji je smešten na bočnoj strani nosa. Trouglastog je oblika i sastoji se od dva dela: poprečnog (pars transversa) i krilnog ili donjeg (pars alaris). Poprečni deo nosnog mišića učestvuje u sužavanju i širenju nozdrve, a ovu drugu funkciju podržava i njegov krilni deo.

2.1.3. Mišići pridodati međukapačnom otvoru oka

Kružni mišić oka (musculus orbicularis oculi) je parni mišić lokalizovan oko otvora očne duplje i ispod kože kapaka. To je tanak, elipsoidan mišić sastavljen iz tri dela: orbitalnog, kapačnog i suznog. Prva dva dela zatvaraju kapke oka, a kapačni deo i bez uticaja volje blago zatvara oči i uzrokuje treptanje. Suzni deo vrši pritisak na suznu kesicu i olakšava usisavanje i oticanje suza iz nje.

Mišić obarač obrve (musculus depressor supercilii) je parni mišić lica, koji se pruža naviše od gornje-unutrašnjeg kraja kružnog mišića oka i pripaja se na dubokoj strani kože unutrašnjeg dela obrve. Učestvuje u spuštanju unutrašnje polovine odgovarajuće obrve. I formira vertikalne nabore u prostoru između dve obrve i licu daje izgled besa, patnje i sl.

Mišić nabirač obrve (musculus corrugator supercilii) je parni lučni mišić, koji je smešten ispod kože unutrašnje polovine obrve.

6


Ovaj mišić povlači ka unutra i naniže unutrašnju polovinu obrve, i pri tome obrazuje vertikalne nabore između dve obrve i licu daje izraz srdžbe, bola i patnje.

Tanki mišić (musculus procerus) je parni mišić lica, koji prekriva deo čeone i odgovarajuće nosne kosti i gornji deo nosne hrskavice. Svojim dejstvom stvara horizontalne nabore na koži korena nosa i spušta kožu povije, što doprinosi ekspresiji besa.

Mišić svoda lobanje (musculus epicranius) spada u potkožne mišiće lica i sačinjavaju ga parni potiljačno-čeoni mišić i aponeuroza svoda lobanje.Potiljačno-čeoni mišić (musculus occipitofrontalis) je sastavljen iz dva dela: prednjeg ili čeonog trbuha (venter frontalis) i zadnjeg ili potiljačnog trbuha (venter occipitalis). Osnovna uloga im je zatezanje aponeuroze. Osim toga, čeoni deo podiže obrve i stvara poprečne nabore na čelu i licu daje izraz pažnje i iznenađenja.

2.1.4. Mišići pridodati ušnom otvoru

Mišići spoljašnjeg uha su mali zakržljali zakržljali mišići koji se zrakasto pružaju od ušne školjke do okolnih koštanih struktura i aponeuroze svoda lobanje. Ovu grupu sačinjavaju tri parna mišića:

prednji ušni mišić (musculus auricularis anterior), gornji ušni mišić (musculus auricularis superior) i zadnji ušni mišić (musculus auricularis posterior).

Kod čoveka nemaju nikakvo dejstvo (odnosno mogu neznatno da pomeraju ušnu školjku kod pojedinih osoba).

2.2. Mastikatorni mišići

Slepoočni mišić (musculus temporalis) je parni mišić lica koji leži na bočnoj strani lobanje. To je pljosnat, lepezast mišić koji se proteže od spoljašnje strane temporalne kosti do donje vilice. S obzirom na pravac pružanja i funkciju, na njemu se opisuju tri grupe vlakana: prednja (uspravna), srednja (kosa) i zadnja (koja se prostiru gotovo vodoravno). Mišić je glavni pozicioner donje vilicei svi njeni položaji su regulisani delovanjem slepoočnog mišića. U

7


podizanju mandibule i zatvaranju usta učestvuju sve tri grupe vlakana (s tim što su najaktivnija prednja), dok su zadnja vlakna dominantna u retropulziji (povlačenju vilice unazad) i lateralnim kretnjama.

Maseterični mišić (musculus masseter) je parni mišić lica koji se proteže od jabučnog luka do spoljašnje strane donje vilice. To je četvrtast, debeo i snažan mišić, koga sačinjavaju dva dela: površinski (pars superficialis) i duboki (pars profunda). Osnovna funkcija mišića se ogleda u podizanju donje vilice kada se istovremeno kontrahuju i desni i levi mišić. Osim toga, on učestvuje u propulziji (pomeranju vilice unapred), ekstremnim lateralnim kretnjama mandibule i sl. Odlikuje ga razvijanje snažnih sila u predelu kutnjaka tokom akta žvakanja. Duboki snop maseteričnog mišića je povezan sa površinskim vlaknima slepoočnog mišića, pa se oni često označavaju terminom zigomatiko-mandibularni mišić koji učestvuje u vraćanju donje vilice (retrakciji) iz njenog propulzionog položaja.

Unutrašnji krilasti mišić (musculus pterygoideus medialis s. internus) je debeo, četvrtast parni mišić lica, koji je smešten u podslepočnoj jami ispod baze lobanje. Pripaja se u pterigoidnoj jami klinaste kosti i na unutrašnjoj strani ugla donje vilice.Osnovna funkcija mu je podizanje mandibule i zatvaranje usta. Osim toga, on učestvuje i u lateralnim kretnjama za vreme žvakanja u toku protruzije (pomeranja unapred) donje vilice i pri kombinovanim pokretima ovih struktura.

Spoljašnji krilasti mišić (musculus pterygoideus lateralis s. externus) je parni mišić lica, koji leži u gornjem delu podslepočne jame (ispod baze lobanje). On ima dve mišićne glave, odnosno dva glavna snopa razdvojena međumišićnom pukotinom: gornji i donji snop. Snopovi polaze od klinaste kosti, odakle konverguju, spajaju se i potom pričvršćuju na prednjoj strani vrata donje vilice. Dejstvo mu je složeno i zavisi od toga koja vlakna se kontrahuju i da li se radi o jednostranoj ili obostranoj kontrakciji. Spoljašnji krilasti mišić kao tačku oslonca uvek koristi pripoje na bazi lobanje, dok pokretna tačka leži na vratu donje vilice. Osnovna

funkcija mu je protruzija (pomeranje unapred) i translatorna kretnja napred i nadole glave mandibule, uz istovremeno pomeranje zglobnog koluta viličnog zgloba unapred. Time on učestvuje u otvaranju usta (naročito u početnoj fazi), ali je interesantno da u tome učestvuje samo donja glava mišića. Gornji snop deluje kao odvojena funkcionalna celina i aktivira se pri zatvaranju usta zajedno sa masetričnim, slepoočnim i unutrašnjim krilastim mišićem. Pri jednostranoj kontrakciji nastaju rotacioni pokreti donje vilice koji su značajni u procesu žvakanja.

8


3. VEŽBE ZA MIŠIĆE LICA

Svrha vežbanja lica jeste jačanje i kontrola mišića lica i smanjenje mogućnosti nastanka bora i drugih nepravilnosti na licu. Vežbe se temelje na poboljšanju cirkulacije na licu i vratu, a najviše u području oko očiju i na čelu. Pomoću posebne mimike, u lice dolazi više kiseonika, što je delotvorno kod obnavljanja ćelija, usled čega koža postaje sjajnija.

Svakodnevna vežba

S tri prsta masirajte slepoočnice tik uz oči. Napravite 20 krugova i pri tom otvarajte i zatvarajte oči.

Kažiprstom prelazite preko obrva. Ponovite 10 puta. Prste prislonite na sredinu čela, odnosno u tačku između

očiju. Pritisnite malo jače, a zatim počnite obrve da pomerate gore-dole. Vežbu ponovite 20 puta.

Napućite usne i njima oblikujte krug kao da hoćete da ih pogurate prema napred. Zatim se nasmejte široko, potom

vratite usne u osnovni položaj. Vežbu ponovite 10 puta. Sisajte snažno svoj prst, a onda ga polako pustite. Ponovite 10 puta.

Otvaranje pojasa oko očiju

Ova vežba učvršćuje gornje i donje kapke i umanjuje nadutost ispod očiju, čineći da oči izgledaju veće, mlađe i fokusiranije. Postavite oba kažiprsta zajedno u prostor između obrva, a palčeve na spoljni kraj oka (kao na slici). Osećaj je kao da imate naočare za plivanje. Stisnite oči i zatvorite ih, a istovremeno vucite kažiprstima na gore. Palčeve vucite prema ušima. Držite oči čvrsto zatvorene, i vucite prstima na gore i na stranu. Predeo oko očiju treba da radi u suprotnosti sa pritiskom vaših prstiju. Vežba traje 40 sekundi.

Vežba za smanjivanje dubine vertikalnih linija između očiju

Ova vežba podiže predeo oko obrva i umanjuje spuštanje gornjih kapaka. Takođe umanjuje vertikalne linije između obrva. Raširite prste preko centra čela. Prstima gurajte na dole ka obrvama, a istovremeno podižite mišiće iznad obrva, stvarajući tenziju u mišićima. Gurajte prstima na dole, a obrvama na gore 30 sekundi, dva puta dnevno. Tri puta je dozvoljeno samo ako baš imate izražene bore na čelu.

Vežba za podizanje donjih kapaka

9


Služi da učvrsti očne mišiće i umanji podočnjake i naduvenost. Najbolje je ovu vežbu raditi stojeći ili ležeći. Stavite kažiprste na spoljne uglove očiju i lagano pritisnite. Treba da dodirujete donje trepavice. Jako zažmurite podigavši donje kapke (potrebno je malo vežbe da

to uradite tačno). Treba da osetite kako mišići u spoljašnjim uglovima oči pulsiraju. Usmerite oči ka plafonu. Gurajte lice ka napred, a ramena ka nazad za dodatni otpor ako ležite, ili ako stojite, gurajte stopalima u pod. Držite oči jako zatvorene 40 sekundi. Ova vežba se radi dva puta dnevno. Tri puta je dozvoljeno samo ako postoji jaka naduvenost ispod očiju.

Vežba za obraze, jagodice i protiv upalosti ispod očiju

Podiže mišiće lica i oblikuje jagodice, i pomaže da se popuni upalost ispod očiju. Postavite kažiprst na vrh obraza, lagano dodirujući. Podignite sredinu gornje usne, kao da ćete napraviti zvuk gađenja ("Uuuuu"), tj. kao da ste upravo pomirisali nešto gadno. Imaćete osećaj kao da vučete gornju usnu na gore preko zuba. Usne, i gornja i donja, treba da se povlače jedna od druge. Koristite samo mišiće oko usana, ali ne i vilične mišiće. Osetićete kako se vaši obrazi pomeraju ispod prstiju. Ponavljajte zatezanje i opuštanje, držeći u mislima izraz gađenja, 20 puta.

Vežba za oblikovanje nosa

Nos raste kako sa godinama i to utiče na izgled starosti lica. Ova vežba pomaže da nos zadrži svoj mladalački izgled i čvršći tonus. Dobar tonus nosa može da sakrije nesavršenosti, kao što su jamice ili čvorići. Uhvatite nosni most palcem i kažiprstom, i gurajte prstima ka licu. Kažiprstom druge ruke čvrsto gurajte vrh nosa na gore. Istovremeno mišićima oko nosa gurajte na dole, vukući gornju usnu na dole preko zuba. Držite jednu sekundu, pa opustite usnu. Ponovite 40 puta. Treba da osetite kako vrh nosa gura kažiprst svaki put.

Vežba za učvršćivanje uglova usana

Uglovi usana se spuštaju kako starimo. Ova vežba služi da ih učvrsti. Stisnite usne jednu nasuprot druge i mišicima oko usana povucite ka spolja. Držite ovaj izraz lica dok tapkate vrhovima prstiju po uglovima usana. Pomerajte vrhove prstiju, sve vreme tapkajući, gore i dole. Vizualizujte kako vam se uglovi usana pomeraju na gore i na dole dok ne osetite peckanje u mišićima sa obe strane usana. Kada to osetite, nastavite da tapkate, malo jače, po uglovima usana kako biste pojačali peckanje. Ponavljati punih 40 sekundi, kako bi mišici radili do svog maksimuma. Na kraju vežbe, držite usne

otvorene samo nekoliko milimetara duvajuci vazduh kroz njih. Usne treba da vibriraju kako bi maksimalno otpustile tenziju.

Vežba za povećanje gornje usne

10


Čini da usne izgledaju punije, mlađe i čvršce bez skupih filera. Savijte gornju usnu na unutra i držite je jednim kažiprstom pritisnutu uz desni. Drugim kažiprstom pritisnite sredinu gornje

usne (koja je sve vreme savijena). Vizualizujte pritiskanje loptice u centru vaše usne, polako vukući pokretni prst ka nosu. Kada počnete da osećate peckanje, opustite i izmasirajte usnu sa 20 brzih kružnih pokreta. Ponovite vežbu, ali ovaj put koristeci palac i kažiprst iste ruke da pritiskate jedan ugao usana. Kažiprst koji drži gornju usnu savijenu ostaje na svom mestu. Ponovićete vežbu sa drugim uglom usana. Čim osetite peckanje, opustite i sa 20 kružnih pokreta izmasirajte uglove usana.

11


4. ZAKLJUČAK

Starenje je neizbežno i ne možete da ga zaustavite, ali, ipak sami odlučujete na koji način (i kojim tempom) ćete stariti. Otkrića savremene nauke pružaju vam mogućnost da, bar u određenoj meri, upravljate procesom starenja. I to u svakoj životnoj dobi. Zdravim načinom života i vežbanjem ponovno ćete probuditi vitalnost tela i kože, podstaknuti procese regeneracije ćelija, podmladiti zrele ćelije... U kratkom roku poboljšaćete površinsku cirkulaciju, koža će dobiti svežinu, a mišići postati elastičniji i čvršći i tako će održavati kožu napetom, nestaće manje bore, a one dublje će omekšati.

Kada je reč o licu, facijalna gimnastika, kako su pokazala istraživanja, jedan je od najboljih prirodnih liftinga. To je potvrdio i doktor Džons Hjuber sa Univerzitetske klinike za ženske bolesti u Beču, nakon iskustava s brojnim pacijentkinjama koje je tokom godina lečio i nakon istraživanja uticaja hormona na funkcije samoobnavljanja kože i na njeno starenje.

Uz zdrav život, što isključuje pušenje i dugotrajno izlaganje UV zracima, doktor Hjuber kao dopunu adekvatnoj kozmetičkoj nezi kože, preporučuje i program ciljanih vežbi za mišiće lica.

Gimnastika lica umanjuje uticaj spoljnih faktora na kožu. Na grupama za edukciju o ovoj metodi polaznici se podučavaju kako da primenjuju medicinski proverenu metodu podmlađivanja. Mišićima lica možete svakodnevno da vežbate i to bilo gde: ujutro dok se rastežete u krevetu ili pripremate deci doručak, na radnom mestu ili dok se vozite u automobilu, dok gledate televiziju ili uživate u zasluženoj kupki na kraju radnog dana. Važno je znati da rezultati koje očekujete mogu da budu samo plod kontinuiranog vežbanja - koža će nakon određenog vremena dobiti svežiju boju, što je posledica bolje prokrvljenosti nakon vežbanja, ali će dobiti i bolji tonus i postati čvršća.

12


5. LITERATURA

1. Anđelković I., Stajkovac A., Živanović S., Anatomija i fiziologija za I razred medicinske škole, Zavod zaudžbenike i nastavna sredstva, Beograd (1994)

2. Bošković S. Marjan, Anatomija čoveka, Medicinska knjiga, Beograd, Zagreb (1989)3. Jeličić A. Nadežda, Jovanović V. Slavoljub, Anatomija čoveka – glava i vrat,

Savremena Administracija, Beograd (2000)4. Lotrić L. Neva, Jovanović V. Slavoljub, Deskriptivna i monografska anatomija

čoveka, Naučna knjiga, Beograd, Zagreb (1987)5. Miletić Z., Zorić S., Osnovi masaže – praktikum za II razred Medicinskeškole,

Zavod za udžbenike i nastavnasredstva, Beograd (2005)6. Starling Susan, Gray´s anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice,

Expert Consult, illustrated by Richard E. M. Moore, 40, Churchill Livingstone (2009)

7. http://sr.wikipedia.org

13

Documents

Misici lica