MisaDjurkovic SAVREMENA RUSKA SPOLJNA POLITIKA I SRBIJA POČETKOM XXI VEKA.pdf

MIA URKOVI UDK 327(497.11:470)Institut za evropske studije Originalan nauni radBeograd Primljen: 13.3.2012 Odobren: 10.4.2012

SAVREMENA RUSKA SPOLJNA POLITIKA I SRBIJA POETKOM XXI VEKA

Saetak: Autor se poduhvatio istraivanja aktuelne ruske spoljne politike prema Srbiji. Najpre se istrauju standardni prigovori Rusije Srbiji. Zatim se analizira mesto Srbije u savremenoj ruskoj spoljnoj politici da bi se podrala teza da se Srbija ne nalazi na listi spoljno-politikih prioriteta Rusije. Potom se daje pregled po seg-mentima stvarnog ruskog prisustva u dananjoj Srbiji i zavrava se navoenjem sta-ndardnih prigovora domaih rusofila Rusiji koji se svode na nedovoljno angaovanje i nedovoljnu prisutnost na Balkanu. Autor pokuava da da realno objanjenje za tak-vo ponaanje Rusije.

Kljune rei: Srbija, Rusija, spoljna politika, Balkan, Kosovo, energija U neformalnom razgovoru sa pripadnicima diplomatskog kora u Beo-

gradu, zapadnim ekspertima, novinarima i onom vojskom razliitih subjekata koji se na razliite naine bave obavetajnim radom i prikupljanjem informa-cija, kao esta tema se namee pitanje delovanja Rusije na Balkanu i u Srbiji. Po pravilu je to jedno od onih pitanja koja ih najvie zanimaju i kojima po-sveuju gotovo jednako panje koliko i unutranjim deavanjima u Srbiji. Razumljivo, u takvim vrstama razgovora istraiva pokuava da dobije pov-ratnu informaciju ne samo preko strukture pitanja koja mu se postavljaju, ve i tako to sam trai da uje miljenje sagovornika o takvoj stvari. Jedna od skoranjih odgovora diplomate iz centralno-evropske drave vredi parafrazi-

Rad je nastao na projektu 179014 Instituta za evropske studije koji finansira Ministarstvo za prosvetu i nauku republike Srbije. Autor duguje zahvalnost za pomo u nabavci literature ko-legama Neboji Vukoviu i Slobodanu Jankoviu.

Mia urkovi, Savremena ruska spoljna politika i Srbija poetkom XXI veka

2

rati. Na pitanje o tome ta rade Rusi ovde on je otprilike odgovorio ovako: To nikome nije jasno. Usledilo je zatim kratko razjanjenje koje je rusku politiku u Srbiji poredilo sa nastupom razmaene i stalno nezadovoljne dece koja stalno oekuju da neto dobiju, a kad se to ne ostvari uglavnom se dure.1

Iz pozicije nekog ko pokuava da shvati pravce kretanja vektora veli-kih stranih sila koje su tradicionalno najvanije za razvoj prilika na Balkanu, istraiva meunarodnih odnosa najvie problema ima da razume pravce de-lovanja savremene politike Rusije. Ponaanje zapadnih sila je prilino pred-vidljivo i uklapa se u jednu matricu delovanja koja je ve dugo na snazi. Ono je naizgled diversifikovano, rasporeeno na razliite nivoe i aspekte, od rada sa politikom elitom, kontrole odbrambenog i bezbednosnog sektora, privati-zacionog osvajanja najvanijih ekonomskih i medijskih sektora do dugoro-nog kreiranja poeljne elite i ulaganja u sve oblike meke moi. S druge strane ono je vrlo precizno stratifikovano i ciljano ka dugoronoj kontroli najvani-jih sektora, a posebno gornjeg i srednjeg sloja elite. Najvanije je meutim da se ceo medijski prostor usmerava u eljenom pravcu i time kreira atmosfera koja retrospektivno definie teme, diskurs i optu politiku korektnost u jav-nom prostoru.

Ako se o detaljima ovog modela, njegovim periodinim tendencijama, tehnikim razlikama izmeu vizija i interesa pojedinih zemalja da raspravlja-ti, osnovna matrica i posebno strateki ciljevi su jasni: Zapad eli da Srbiju pacifikuje, svede na nivo moi koji je nii od albanskog i hrvatskog faktora, da je institucionalno destabilizuje i regionalizuje, uvede u NATO i uini u svakom pogledu bezopasnom i nebitnom.

Kada se ovo poredi sa vidljivim delovanjem Rusije, problemi poinju ve na prvom koraku: 1. Da li Rusija uopte eli da povrati svoje nekadanje pozicije na Balkanu? i 2. Do koje mere ona to nastoji zaista da uradi? Sve to vodi ka osnovnoj dilemi sa kojom se suoavamo 3. Ima li Rusija snage, zna-nja i raspoloivih resursa da to sprovede ili joj to naprosto nije deo kratkoro-nih prioriteta kako to na primer tvrdi Aleksandar Dugin?

Sledei problem je naravno pitanje o kojoj Rusiji i kojoj Srbiji govori-mo. Od 1917 do danas ini se da su nae politike stalno u raskoraku. Kad je u Rusiju doao komunizam, Srbija je kao deo versajske Jugoslavije pod Kara-oreviima vodila izrazito antikomunistiku politiku. Diplomatski odnosi su uspostavljeni tek 1940 u predveerje rata. OD 1948 ponovo kree sukob dve drave. Silom prilika obnovljena Srbija 1990. dobila je postkomunistiku Mi-1 Nekoliko incidentnih nastupa ruskog ambasadora Konuzina ini se pre treba shvatiti kao od-raz ove frustracije nego kao planirano demonstriranje sile, odnosno zastraivanje koje bi sledi-lo uspean model upotrebe tapa od strane zapadnih kolega.

Kultura polisa, god. IX (2012), br.17, str. 1-26

3

loevievu vlast koja je ula u sukob sa Zapadom u istom preiodu kad je Ru-sija vodila ekstremno prozapadnu politiku. Da stvar bude jo gora, smena u obrnutom pravcu deava se u obe zemlje u isto vreme: kad je sa Putinom po-ela obnova suverenosti i odlunije borbe za nacionalni interes u Rusiji, u Sr-biji se desila smena vlasti koja je dovela ekstremno prozapadnu vlast. Ova disproporcija traje i dalje.

Ona ima i svoje nusefekte koji stvari ine jo gorim. Srbija je zahvalju-jui Otporu i strunjacima za nenasilni otpor postala jedna od ideolokih i or-ganizacionih baza jurinika nove zapadne ekspanzije, tragini simbol za iz-voz narandastih i drugih obojenih revolucija kojima zapad menja nepodobne reime i instalira nove generacije klijenata. Takozvana druga Srbija ovde do-sta radi da promovie takozvanu drugu, balotnu Rusiju, odavde se alju kad-rovi za obuku opozicije u Moskvi, skuplja se materijal za izuavanje funkci-onisanja Putinovog sistema itd.

Time se stvara dosta izofrena slika da Moskva pomae odbranu rezo-lucije 1244 i spreavanje formalne nezavisnosti Kosmeta, u isto vreme kada se resursi iz Beograda znatno koriste u borbi za podrivanje Putinovog reima!

U svakom sluaju namera ovog lanka je da iznese pregled skorijih ak-tivnosti ruske spoljne politike prema Srbiji, Srbima i prostoru srpskih zema-lja, kako bi se na osnovu toga procenile stvarne namere i mogui dometi rus-kog angaovanja.

*

Kada se pravi pregled unutranjih stavova srpskih subjekata iz oblasti

politike. politike analitike i javnog mnenja uopte, mogue je izdvojiti dve vrste rusofilstva. Prva vrsta je takozvano emotivno, tradicionalno rusofilstvo panslovenskog tipa koje ima esencijalistike stavove u pogledu odnosa sa Rusijom i skoro bezrezervnu podrku svemu to sa velikom pravoslavnom sestrom ima veze. Za ovu vrstu rusofilstva svaki ruski interes i vizija dobri su za Srbiju pa se stoga ruska unutranja, spoljna politika i politika prema Srbiji posmatraju izrazito nekritiki i neobjektivno. Dodatni problem sa ovom vrs-tom stava jeste esta pojava da se u eljenu projekciju Rusije imputira sops-tvena eljena vizija toga to bi Rusija trebalo da bude, to se prezentira umes-to stvarne slike Rusije.

Veliki deo aktera na toj sceni zapravo u prostor savremene Rusije pro-jektuje neku vrstu vizije obnovljenog Sovjetskog Saveza. Moda najvaniji primer je izrazito ignorisanje prirode Putinovih ekonomskih reformi. O stvar-noj Putinovoj ekonomskoj politici se vrlo malo zna i malo govori, a umesto


4

toga se afirmie politika vizija Putina koji se navodno bori sa neoliberaliz-mom. Potpuno se preutkuje injenica da su njegove prilino uspene re-forme finansijskog i ekonomskog sektora vodili takozvani ikaki aci, pet-rogradska ekipa poput prvog premijera Mihaila Kasjanova, ministra ekono-mije Germana Grefa i ministra finansija Alekseja Kudrina. Jedan od prvih poteza te vlasti pod Putinom bila je antologijska ultraliberalna mera smanje-nja poreza na jedinstvenu poresku stopu od 13% koja je uz jaanje dravne administracije pomogla suzbijanje poreske evazije i donela znatno poveanje prihoda u budet. Druga znaajna mera protiv koje su komunisti strahovito protestvovali bila je liberalizacija trgovine zemljom itd.

Dakle injenica da je Putin uspeno sprovodio protrine reforme pred-stavlja tabu za ovu vrsu naih rusofila. Pogledajmo jo jedan primer. Kao ba-za za zasnivanje odnosa sa Rusijom uzima se tradicionalno rasna (slovenska) i verska (pravoslavna) povezanost. Iz te perspektive ne vidi se zato Rusija poslednjih dvadest godina ima bolje, konstantnije i ekonomski efikasnije od-nose sa Hrvatskom nego sa Srbijom.

U istu grupu nerazumevanja spada ovdanja recepcija koncepcije evro-azijstva, koja ima dugu tradiciju u ruskim intelektulanim krugovima. Ona je izvorno stvarana i razvijana u dijaspori od strane belih izgnanika,2 ali se po-javljivala i u raznim sovjetskim projektima, da bi savremenu preradu i revita-lizaciju doivela kod Aleksandra Dugina, a svoj praktino-propagandni vrhu-nac kada se pojavila kao deo Putinove izborne kampanje za trei mandat u vidu ideje o Evroazijskoj uniji.3 Sutinski element ove ideje jeste opet neto to se kod nas stalno previa, potraga za identitetskom i institucionalnom os-novom razumevanja i izgradnje Rusije kao (imperijalne) zajednice koja mora da integrie na relativno ravnopravnoj osnovi svoju brojnu muslimansku po-pulaciju kao i da otvori prostor za neki oblik pridruivanja sa centralnoazij-skim dravama u kojima su Muslimani veina. Dakle priroda evroazijskih inetegracija nije pravoslavno-slovenska. tavie. Njen cilj je zapravo obnova sovjetskog prostora i nita vie od toga.

Druga vrsta je pragmatino rusofilstvo. Ono se gradi na politikom realizmu i potrebi da se strahoviti pritisci na Srbiju koji dolaze od raznih za-padnih faktora bar malo relaksiraju time to bi se ojaao uticaj neke alternati-2 Suboti, 2004. 3 Putin: Fomiranje evroazijske unije moda 2015, http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Putin-Formiranje-Evroazijske-unije-mozda-2015.sr.html 20.10. 2011 , I. Panarin, Srbiji nema bu-dunosti bez tesnog saveza sa Rusijom, http://fakti.org/serbian-point/srbiji-nema-buducnosti-bez-tesnog-saveza-sa-rusijom, 16/01/2012, A. Dugin, Putin ima samo jednu ansu da prei-vi, http://euroasiaserbia.wordpress.com/2011/10/20/, ., , , , 03. 10. 2011.


5

vne globalne snage i na taj nain podstakla ravnotea snaga i neka vrsta nad-metanja izmeu njih. Iz ove perspektive svako pojaavanje prisustva Rusije na ovim prostorima, a posebno ekonomsko, trebalo bi da ima blagotvorni uti-caj.4 U vreme kada se SAD usmeravaju na arapski prostor i Bliski istok, i kad u prazan prostor namenski, dozirano putaju rimokatoliku Nemaku s jedne i islamsku Tursku s duge strane, ovaj povratak pravoslavne Rusije na Balkan, za Srbiju bi imao jo vaniju dimenziju.

Ovo prieljkivano, zahtevano pojaanje prisustva Rusa u Srbiji meu-tim se ne deava. Domai rusofili po pravilu za to uglavnom optuuju izrazito prozapadnu politiku vladajueg reima koji Srbiju namenski odvlai od Rusi-je i gura ka evroatlantskim integracijama.

Ruski prigovori ponaanju Srbije i srpskih vlasti su veoma sline pri-rode. Navedimo neke od osnovnih i uobiajenih.

1. Srbija je nedosledna i ne dri se dogovora. Ovo je sasvim tano kada se posmatra politika obnovljene Srbije u poslednje dve decenije. I Miloevi-eva i DOSova garnitura su jednako igrale na kupovinu vremena, izbega-vanje obaveza i ak i eksplicitno preuzetih dunosti. Meutim isti prigo-vor bi se mogao mnogo lake uputiti velim silama meu koje spada i Ru-sija. Bombardovanje Srbije 1999. prolo je bez ozbiljnijeg protivljenja Rusije. Sistem S300 nije isporuen pre poetka bombardovanja da bude upotrebljen kao sredstvo odvraanja, a nuen je posle poetka rata kada bi njegova upotreba imala kontraproduktivne posledice. Rusija je nakon akcije na aerodromu Slatina vrlo brzo povukla svoj vojni kontingent sa Kosmeta, itd.5

2. Srbija Rusiju koristi samo kao pretnju Zapadu da neto za sebe istrguje a sutinski je u zapadnoj sferi. Ako se posmatra nedavna izjava potpredse-dnika vlade Srbije koji na Molitvenom doruku u Vaingtonu upravo na taj nain primitivno preti Zapadu Rusijom,6 onda ovaj ruski prigovor zaista dobija na teini. Srbija se od 5. oktobra zaista i ponaa kao zemlja koja je potpuno pod kontrolom zapadnih sila. No deo problema je inje-nica to je takav stav posledica ubeenja da i Rusija Srbiju esto koristi kao monetu za trgovinu sa Zapadom, da nema ozbiljne planove prema njoj. Naravno u istoriji se moe nai puno primera za opravdanost tvrdnji i jedne i druge strane.

4 Ovde se ve mora staviti ograda s obzirom na iskustvo deavanja oko Crne Gore. 5 Ako se proiri van odnosa sa Srbijom ponaanje Rusije dobija jo kontroverznije dimenzije. Vrlo je zanimljivo omoguavanje donoenja Rezolucije o Libiji u SB 17. 03. 2011 nakon ega su otpoeli vojni napadi Saveznika na Libiju i ruenje Gadafijevog greima. 6 Predizborni balon: Dai plai Evropu Rusijom, http://www.slobodnaevropa.org/content/ predizborni_balon_dacic_plasi_evropu_rusijom/24486632.html, 01/03/2012


6

3. Zbog Srbije smo 1914 uli u rat u kome smo izgubili dinastiju i veliku Ru-siju. Treba li opet zbog nje da rizikujemo, a u isto vreme na kapital tamo ne moe da ue dok dominira kapital drava koje Srbiji otimaju deo teri-torije? Ovo je vrlo znaajna dimenzija koja se u Srbiji esto previa. Isto-rijsko iskustvo tragedije iz Prvog svetskog rata veoma je znaajno za ra-zumevanje uzroka uzdranosti Rusije u pogledu domena irenja svoje moi. Carska Rusija je ula u veliki rat sa Nemakom iako je, pokazalo se, zaostajala u odnosu na nju na svim poljim (ekonomskom, tehnolo-kom, vojnom, organizacionom). Ovo prenaprezanje snaga oslabilo je ze-mlju iznutra i dovelo do boljevike revolucije i trajnog sakaenja Rusije. Kao to emo videti ovo iskustvo utie na Rusiju danas da vrlo oprezno projektuje svoje ciljeve u svetskoj politici i ne preuzima obaveze i podu-hvate za koje nije sigurna da ih apsolutno kontrolie.7 Ogovor Srbije na ovaj prigovor bi bio da Srbija upravo i uraunava tu nespremnost Rusije da se previe iri i da uvaava injenicu da je to dominantno ostavlja za-padu kao kontroloru.8

4. U Srbiji ne moemo da ulaemo kapital kao i ostali igrai. Ova konstataci-ja je sasvim tana kad je u pitanju period posednje decenije. Ruske firme su uestvovale u veoma malom broju privatizacija i namerno su obeshra-brivane da ovde ne ulau. injenica da je G17 kao izrazito antiruska stranka tokom itavog tog perioda kontrolisao finansije i ekonomiju, ob-janjava silne prepreke na koje su potencijalni ruski investitori nailazili. Dinki je sprovodio politiku zbog koje je zapad i doveo DOS na vlast. Takoe itava medijska sfera se dominantno kreira na antiruskim osno-vama pa je posmatrano sa stanovita stavova elite ukupna atmosfera za investiranje nepovoljna za Ruse.9 Kao to emo videti odgovor na ovaj prigovor je jednostavan i svodi se na kljuni srpski prigovor: zato ste dozvolili da se takva atmosfera kreira?

5. Zato Srbija ne iskoristi ili ne sme da iskoristi 800 miliona dolara dogovo-renih kredita za razvoj infrastrukture. Ovaj kredit je ugovoren jo pre vie od dve godine prilikom posete ruskog predsednika Medvedeva ali do da-nas nije u javnosti poznato zato se on ne ralizuje. Jedna verzija tvrdi da srpski akteri ne smeju da prihvate taj kredit i ceo aranman koji bi obu-hvatio i jae angaovanje ruske graevinske operative, kadrova i sl, zbog

7 Pogledati urkovi, 2008. 8 Potrebno je uraditi jednu dobru analizu svih podela interesnih sfera na Balkanu izmeu Rusi-je i Zapada jo od vremena Katarine Velike. Ima hipoteza koje tvrde da je u svim tim podela-ma Srbija kao i danas ostajala pod zapadnom kontrolom. 9 Izvanredan primer je injenica da su na Ekonomskom forumu na Kopaoniku u martu 2012, investitori podeljeni na one koji dolaze iz SAD i EU s jedne i sve ostale s druge strane. Na to je reagovao ruski ambasador pitajui da li su ruske pare loije od zapadnih.


7

pritisaka zapadnih drava. Druga tvrdi da projekti nikada nisu napravljeni zbog opte neozbiljnosti u sektoru kojim rukovodi ministar Mrkonji. Kad je nakon toga gostovao Putin pekulisalao se o tome da je navodno ponuen veliki paket investicija razliitog tipa na koji do danas iz Beo-grada nije odgovoreno. U svakom sluaju potpisivanje stratekih spora-zuma koji su maltene bili dogovoreni za jul 2011, stavljeno je ad akta na rusku inicijativu, a ranije dogovorena poseta predsednika Srbije je otka-zana.

6. Sutina prethodnih prigovora uglavnom moe da se svede na poslednji: kako je mogue da u Srbiji ne postoji ozbiljna, odgovorna i dosledna struktura sa kojom bi mi mogli da saraujemo? To zaista jeste najvanije pitanje koje u sebi saima spor izmeu ozbiljnijih srpskih rusofila i ruske dravne politike. Njemu emo se vratiti na kraju. Pogledajmo sada kako se Srbija projektuje u raznim ruskim koncepcijama spoljne politike.

*

Ruska poljna politika je tokom prole decenije ponovo poela strateki

da se osmiljava i realizuje. Putinova vlast predstavlja snaan momenat stabi-lizacije i vaspostavljanja unutranjeg suvereniteta. Za razliku od Jeljcinove decenije Rusija vie nije objekat delovanja zapadnih faktora ve je polako, nesigurno ali konstantno poela da se vraa na svetsku scenu kao aktivan re-gionalni igra, koji uvodi red u svom najbliem dvoritu, otvara puteve sara-dnje sa zemljama Evropske unije i Kinom, i pokuava da se suprotstavi zapa-dnoj ekspanziji na takama gde se proceni da je to mogue.10 Kao deo tog stratekog povratka na regionalnu, kontinentalnu i svetsku scenu oni su po-novo pokazali interes za Balkan, prostor na kome su tradicionalno imali jako uporite, a sa koga su devedesetih gotovo proterani.

Tokom poslednjih nekoliko godina i ruski analitiari, naunici i politi-ari su poeli ozbiljnije da rade na stratekim koncepcijama ruske politike u 21. veku. Za nas je veoma vano kakvo mesto Balkan i Srbija dobijaju u tim projekcijama.

O odnosima Rusije i Srbije tokom poslednjih petnaestak godina pisao je veliki broj ruskih autora, najrazliitijih politiki i ideolokih opcija. Nave-dimo najznaajnija imena: Aleksej Arbatov, Pavel Kandelj, Sergej Romanen-ko, Elena Guskova, Naa Aleksandrova Arbatova, Konstantin Nikiforov, Na-10 Kao prelomni trenutak javlja se poznati Putinov minhenski govor iz 2007 kada je Rusija na-javila odlunije delovanje u meunarodnoj sceni i spremnost da po potrebi ue u konfrontaci-ju.


8

talija Naronickaja, Aleksandar Dugin, Igor Panarin, ili politiari Sergej Ba-burin i Jevgenij Primakov11. I u vreme devedesetih kada je prisustvo Rusije na Balkanu bilo veoma ogranieno, trajale su unutranje debate o (ne)poeljnosti veeg i blieg angaovanja Rusije u pogledu interesa Srbije. Bez obzira na polaznu poziciju ini se da i danas u igri ostaju teme koje je Kandelj saeto izneo 1999. On je recimo tvrdio da Rusija nije imala poseban interes za to kako e izgledati konfiguracija novih granica koje su se crtale na Balkanu, te da joj je vanija bila stabilnost zbog izvoza energenata.12

Politika Rusije prema pitanju Kosmeta u Putinovoj deceniji oito je bar nominalno graena na drugoj premisi, otrom suprotstavljanju cepanju Srbije. Potovanje meunarodnog prava i dalje uiva visoko mesto u prioritetima ru-ske spoljne politike, pre svega zbog izglednosti da se novim presedanima ot-vara mogunost za budue cepanje Rusije. No s druge strane Vladimir Putin je odmah nakon zapadnog proglaavanja nezavisnosti Kosova najavio da e ovaj dvosekli ma vrlo brzo udariti na nain koji se Zapadu uopte nee do-pasti.13 Nakon letnjeg rata u Gruziji, Rusija je priznala nezavisnost Abhazije i June Osetije, dve drave koje su nastale na teritoriji meunarodno priznate Gruzije. Ako se ovom sluaju doda zanimljiva i slabo istraena uloga Rusije prilikom odvajanja Crne Gore, prvobitna teza o zastarelosti Kandeljovih na-ela poinje ozbljno da se problematizuje.

S druge strane njegovo ukazivanje na injenicu da Balkan pa ni Srbija nisu prioritet za Rusiju je i danas od velike vanosti. On tvrdi: Hipoteza o prioritetnosti Balkana za Rusku federaciju ne moe biti potvrena ni obimom, ni potencijalom njene ekonomske saradnje i s drugim zemljama regiona, iako za njih veze sa Rusijom imaju poseban znaaj. Balkan dobija novi znaaj za Rusiju u kontekstu konflikta oko puteva tranzita nafte i gasa iz kaspijskog ba-sena, ... Ali i u tom kontekstu Balkan se u ruskoj strategiji objektivno nalazi u podreenom statusu u odnosu na druge partnere i suparnike: zapadne zem-lje, drave postsojvetskog prostora, Tursku i Iran14.

Premisa na kojoj je Kandelj gradio svoju tezu je nesposobnost Rusije tokom devedesetih da se ozbiljno uhvati u kotac sa Zapadom na Balkanu. Potencijali Rusije deset godina kasnije bili su nemerljivo vei no opet je pita-nje da li se osnovna postavka promenila. U meuvremenu su Bugarska i Ru-munija postale deo i NATO i Evropske unije, dok je ova druga zemlja ak pokazala interes da se u njoj postave delovi budueg amerikog antiraktenog 11 Relevantni radovi ovih autora navedeni su u spisku literature na kraju teksta. 12 Kandelj, 1999. 13 Putin u treem delu etvorodelnog serijala Putin, Rusija i Zapad (Putin, Russia and the West, emitovan na BBC 2 poetkom 2012.) 14 Kandelj, 1999, str. 77


9

tita koji Rusi posmatraju kao ozbiljnu pretnju za sebe. Dakle Srbija je od Rusije odvojena faktikim sanitarnim kordonom to onemoguuje strateka saveznitva ak i da je ovim stranama do njih stalo. Stoga kada Panarin to-kom Putinove predsednike kampanje promovie viziju Evroazijske unije u kojoj e Beograd biti jedan od etiri glavna grada, jasno se uvia koliko to odudara od itave ranije Putinove politike koja je usmerena ka stratekom pribliavanju zemljama Evropske Unije (pre svega Nemakoj),15 viegodi-njem partnerstvu sa Amerikom u ratu protiv terororizma, i ciljanom ali ipak sekundarnom poboljavanju odnosa sa Kinom i Turskom.

SR Jugoslavija tada i Balkan pominju se u prvom stratekom doku-mentu o spoljnoj politici koji je nastao pod Putinom u svega jednom pasusu. Indikativno, pominju se u kontekstu odnosa sa Evropskom unijom i pojedi-nanim evropskim zemljama. Istie se zalaganje Rusije za ouvanje teritori-jalnog integriteta SR Jugoslavije, spreavanje njenog cepanja jer to moe da dovede do panbalkanskog konflikta16. Vidimo dakle da se jo tada problem Kosmeta pojavljuje kao najznaajniji. Kad se pogledaju neki nezvanini kon-cepti kao to je strategija koju je 2007 godine potpisao Sergej Karaganov vidi se da se u tekstu od 152 strane Srbija ne pominje nijednom a Balkan pominje na dva mesta u kontekstu bezbednosne i energetske politike17. Ovo je zapravo postao mejnstrim ruske politike prema Balkanu i Srbiji. Dva najvanija mo-menta oko kojih se taj odnos gradi i gotovo jedini za sada jesu pitanje Kos-meta i pitanje energetskog upliva Rusije u Srbiju. U poslednjem zvaninom Konceptu ruske spoljne politike koji je objavljen 2008. pod supervizijom predsednika Medvedeva, ne samo da nema Srbije, ve nema ni eksplicitnog ukazivanja na problem Kosova, ali je ak nestao i termin Balkan. Ovo podru-je se pominje u reenici koja se odnosi na zemlje centralne, istone i jugoi-stone Evrope to znai da je i terminoloki usvojena zapadna retorika18

Retki su u Rusiji znaajni glasovi poput Natalije Naronickaje koji nastoje da u fokus stave neke dublje teme zajednitva kao to su pripadnost

15 Ignorisanje ove izrazite okrenutosti Putinove spoljne politike prema EU je jo jedna od tabu tema za nae emotivne rusofile. I poslednji Putinov programski dokument o spoljnoj politici, predizborni lanak iz Moskovskih novosti saima svu prethodnu strategiju: EU se navodi kao najvei spoljnotrgovinski partner i prostor sa kojim Rusija kao evropska zemlja eli da razvija strateke odnose, i da stvori jedinstven ekonomski prostor, jedinstveno trite na kome svi mo-gu slobodno da se kreu i trguju. S druge strane ukazuje se i na izvore negativnog odnosa Bri-sela ka Rusiji, ali i nagovetava neminovnost meusobne saradnje izmeu EU i Rusije. Insisti-rajui na punoj integraciji trita sa EU i na uvoenju bezviznog reima Putin zapravo trai visok stepen integracije Rusije sa EU (Putin, 2012). 16 Concept 2000. 17 Karaganov, 2007. 18 Concept 2008.


10

istom pravoslavnom postvizantijskom prostoru, zajednika duhovnost, slo-venski afinitet ili drugi oblici identitetske politike.19 Aleksandar Dugin koji je u svojom geopolitikim projekcijama20, naznaio mogue osnove zajednitva u realnim vizijama neoevroazijstva na tragu Konstantina Leontjeva, u novi-jim intervjuima namenjenim naoj publici jasno je i poteno isticao da Srbija naalost jo uvek nije na listi prioriteta aktuelne ruske politike21.

Ako se tome suprotstavi arugment o jakoj zainteresovanosti ruske di-plomatije za to pitanje i blokiranje zapadne rezolucije o Kosovu u Savetu bezbednosti, to jo uvek ne znai faktiko angaovanje u stvarnom spreava-nju izgradnje nezavisnosti na terenu. Nekadanji premijer Rusije, Primakov u jednom skorijem radu22, pitanje Kosmeta razmatra u sklopu problematike globalnog sukoba Rusije i NATO. Kada meutim dolazi do faktikog dea-vanja na terenu kao jedino mogue, realno reenje vidi podelu u kojoj e se Srbi homogenizovati na severu i taj deo sauvati uz uslov eventualnog odlas-ka zapadnih trupa.

Iako il Trude23, tvrdi da Srbija spada u trei krug zemalja prema ko-jima u oblasti meunarodne diplomatije zbog identitetske srodnosti Rusija pokazuje neku vrstu naklonosti i iako je predsednik Medvedev 01. 07. 2008 izjavio da Rusija ima poseban interes za Srbiju (ne precizirajui o emu se radi), oigledno je da se Rusija na Balkan vraa vrlo sporo, ulazei pre svega preko energetskog sektora (to ovaj region ne izdvaja od bilo kog drugog u Evropi kome Rusi prodaju energente), a Balkan i Srbija i dalje ne spadaju na listu prioriteta ruske spoljne politike.24 Analiza koja sledi ini se da dobro po-tvruje iznetu hipotezu.

*

Sledei korak naeg istraivanja je analiza realnog prisustva Rusije na

razliitim nivoima u Srbiji. Budui da je ovaj rad pionirski te vrste u naoj nauci i da se bavi procesom koji se trenutno odvija, u njemu se koristi slobo-dnija metodologija koja koristi medijske izvore, alternativne izvore informi-19 Aktuelna politika u kojoj se Gasprom u Srbiji i na Zvezdinom stadionu reklamira na latinici emfatino pokazuje relevantnost tih tema za elitu. 20 Dugin, 2004., str. 400. 21 Dugin, 2010. 22 Primakov, 2010, str. 112-115. 23 Troude, 2011 24 Ako se na primer kao relevantna odrednica uzme znaaj ambasadora, ini se da je BiH sa Republikom Srpskom, gde Rusiju zastupa Aleksandar Bocan Harenko, jedan od najvanijih ljudi u njihovoj diplomatskoj slubi, u ovom trenutku Rusima znaajnija od Srbije.


11

sanja, analize stranog faktora i rekonstrukciju logike delovanja pokuavajui da da to verniju sliku stvarnog ruskog prisustva u Srbiji danas. Autor je svestan spekulativnog karaktera poduhvata i stoga ga tretira kao jednu vrstu hipotetike analize, konstruisanja heuristikog orua koje moe biti korisno za analizu ruske spoljne politike i u skladu sa tim i pravljenja projekcija mo-gue spoljne pa i unutranje politike Srbije.

- Bezbednosni nivo, saradnika mrea Ponimo od onog segmenta koji je nosporno najvaniji i koji slui kao

neka vrsta infrastrukturne osnove, baze, na koju dolazi sva ostala nadgradnja. Radi se o sistemu obavetajne mree, koja obuhvata saradnike, informatore, pijune, agente od uticaja i ostale subjekte obavetajnog rada, umreene u je-dan sistem koji se obino koordinira iz nekog zvaninog (ambasada npr.) ili parazvaninog (kulturni centar, ili predstavnitvo neke velike firme npr) pun-kta. O tim stvarima u javnosti nema informacija. Slutei po onome to moe da se uje u nekim alternativnim krugovima, ini se da su Rusi tokom pret-hodne decenije uinili odreene napore u tom pravcu.

Ako je za vreme SSSR njihova obavetajna mrea bila jedna od najbo-ljih i najrazvijenijih na svetu, tokom devedesetih su zbog opte ideoloko-politike situacije doiveli veliko povlaenje emu je svakako doprinelo i ra-dikalno smanjenje finansijskih sredstava namenjenih za te svrhe. Razumljivo, zbog ratova na Balkanu tokom kojih je Rusija imala odreenu sekundarnu ulogu, oni su ostali prisutni na terenu, ali u mnogo manjem obimu nego rani-je.

Nakon 2000. dolo je do postepenog oivljavanja ovih aktivnosti i na Balkanu pa i u Srbiji. Za ovaj proces vano je registrovati nekoliko faktora. Prvo i nakon povlaenja devedesetih ostala je uspavana mrea nekadanjih saradnika, od kojih su neki tokom vremena zauzimali vrlo znaajane pozicije u drutvu. Ti kontakti su vrlo lako mogli da se obnove u novim okolnostima. Drugo osim sopstvene mree, ruski faktor je tradicionalo na ovim prostorima imao jako dobre veze sa vojnim krugovima i sa vojnom obavetajnom struk-turom.25 Uprkos tome to je struktura KOS ostvarila dobre kontakte sa zapa-dnim igraima koji su ovde zagospodarili, ona je za razliku od civilne slube ostala neokrnjena. Njeni delovi i saradnici su se dobro pozicionirali i eko-

25 Nije na odmet primetiti da nekadanji savezni ministar odbrane general Veljko Kadijevi danas ivi u Rusiji. Kao to je poznato on je u vreme poetka raspada Jugoslavije putovao u Moskvu da zahvaljujui ovim tradicionalno dobrim odnosima vrha dve vojske proveri stavove ruskog politikog i vojnog rukovodstva prema razliitim opcijama za razreenje krize.


12

nomski i politiki. O njihovoj moi najbolje svedoi mogunost promocije i reklame koju su ostvarili preko tako zahtevnog i uspenog projekta kao to je serija RTS-a Moj roak na selu.26

Ova struktura je tradicionalno kao i itav vojni aparat bila najbolji par-tner ruskom uplivu na ove prostore. Po svemu sudei ovaj kanal je ponovo iskorien za obnovu ruskog obavetajnog prisustva u srpskim krajevima. Je-dan od boljih indikatora je potezanje ozbiljne prie o izgradanji ruskog centra za pomo u situaciji prirodnih katastrofa koji bi trebalo da se gradi oko Ni-a.27

Druga vrsta indikatora je ulazak Rusa u energetski sistem gde je vrhu-nac izgradnja gasovoda Juni tok. Kako i Rusi sami kau za ovaj projekat je potrebna odreena vrsta ukorenjivanja, odnosno obavetajno-bezbednosnog i politiko-medijskog pripremanja prostora. Sama injenica zainteresovanosti ruske strane za implementaciju takvog projekta podrazumeva znatno ojaa-vanje obavetajne i bezbednosne strukture koja bi to trebala da prati i obez-beuje.

Kao to smo rekli o tome u javnosti ne postoji nita, ali ima dovoljno potvrda da stvari idu u tom pravcu.

- Partijska politika Kao to ne postoji adekvatan rad sa srpskim nevladinim organizacija-

ma, takoe ne postoji ni slian oblik saradnje ruskih i srpskih partija kakav bi makar delimino pratio nain na koji zapadne partije i partijske fondacije ra-de sa srpskim politikim strankama. Sledi pregled veza koji e ilustrovati ovu tezu. Demokratska stranka. Ovo je najvaniji kanal saradnje i svodi se na direktnu

komunikaciju Tadievog kabineta, odnosno najbliih saradnika sa vrho-vima ruske drave. Svi najvaniji problemi i pitanja ukljuujui i politi-ke, bezbednosne i ekonomske, reavaju se preko vrha. To je uostalom je-dina direktna komunikacija koju neko iz DS ima. Ranije je ovaj kanal funkcionisao relativno dobro i konstantno zahvaljujui vezi sa Georgijem Potlavenkom.28 Nakon njegovog postavljanja na mesto gubernatora pet-rogradske oblasti, Beograd je izgubio ozbiljan direktan kontakt sa kabine-

26 Scenarista Radoslav Pavlovi koji je isti posao uradio i za prethodni projekat KOS-ovog sa-moreklamerstva i obrauna sa civilnom slubom, film Darka Bajia iz 1995 Balkanska pravila. 27 Na Vikiliksu postoji depea koja prenosi kako je Dai objanjavao amerikoj ambasadorski Vorlik da mu ne pada na pamet da Rusima dopusti da grade bazu kod Nia. 28 Dodeljen mu je orden povodom dravnog praznika Sretenja 2012.


13

tima predsednika i premijera Rusije. Postoje indicije da je Vuk Jeremi imao neke kanale komunikacije i kao ministar i preko nekih srpskih struktura koje imaju veze sa ruskim partenrima. Poto je on politiki u padu ovaj kanal zasad gubi na znaaju.29

Demokratska stranka Srbije. Postoji formalni sporazum o saradnji izmeu Jedinstvene Rusije i DSS. Sutinski se to svodi na protokolarna gostova-nja na kongresima stranaka. Nema faktike saradnje niti meusobnog po-verenja. Poseban kanal ima potpredsednik DSS Nenad Popovi, vlasnik ABS Holdinga. On je dugo vremena radio u Rusiji gde i dalje ima odline poslovne i politike kontakte. Inae tokom vremena kad je DSS bio na vlasti Rusi su se alili da nisu mogli da uloe ni dolar kapitala zbog blo-kade Dinkia i Kotuniinog kabineta. Meutim, to im ne smeta da danas razvijaju neki oblik saradnje sa ovom strankom, i to ini se pre svega u funkciji pritisaka na aktuelnu vlast koja je za njih uvek najvaniji partner.

Srpska napredna stranka. Slina situacija kao sa DSS-om. Postoji formalni sporazum o saradnji sa Jedinstvenom Rusijom koji SNS koristi za propa-gandnu upotrebu prema biraima u Srbiji. To je zavreno preko nekada-njeg slubenika u ruskoj ambasadi i to je osnovni kanal komunikacije koji i dalje imaju. Dri ga sam Tomislav Nikoli, pri emu je najvaniji opera-tivni kontakt preko njegovog tasta Milana Baevia. Ni oni ne uivaju preterano poverenje kod Rusa. No dri se otvoreni kanal komunikacije poto ovi mogu da budu vlast vrlo brzo.

Srpska radikalna stranka, uz SPS ima najbolje veze u Rusiji. Postoje tradici-onalne veze sa tvrim patriotskim strukturama u Rusiji kao to su Sergej Baburin i drugi poslanici u parlamentu (SRS je svojevremeno imao spo-razum o saradnji sa Liberalno-demokratskom partijom irinovskog). Ta-koe odline veze sa Institutom za slovenske studije pri Ruskoj akademiji nauka gde su Konstantin Nikiforov i Elena Guskova. Mladi poslanici De-jan Mirovi, Boris Aleksi i drugi sarauju sa njima i piu za Fond stra-teke kulture, a ta struktura ljudi je redovna na konferencijama koje SRS pravi povodom eeljevog zatvorenitva u Hagu. Ne postoje meutim podaci da SRS dobija neku finansijsku ili organizacionu pomo od Rusa.

Socijalistika partija Srbije ima najbolje kontakte u Rusiji jo od Miloevie-vog vremena. U Moskvi je Miloeviev brat Bora a negde tamo su i sup-ruga i sin. Najbolje odnose sa Rusima ima sam Dai i smatra se da su i oni pomogli da on politiki preivi i da se vrati posle Petog oktobra. SPS ima sporazum o saradnji sa partijom Pravedna Rusija Sergeja Mironova,

29 to ne znai da budunosti nee biti korien. Za Jeremia se najavljuje mogunost izbora na mesto predsedavajueg Generalne skuptine UN to bi bio idealan mehanizam da se on skloni na neko vreme i onda kasnije ponovo vrati u srpsku politiku.


14

tzv. rezervnom Putinovom partijom. Gostuje se na kongresima. Sutinski saradnja postoji sa vrhom ruske drave i pre svega sa vrhom ruskog ener-getskog sektora. Smatra se da upravo SPS u Srbiji garantuje ruske ener-getske interese, pa je ranije ministar bio kundri, a sada je Mrkonji. Na elu Srbijagasa je Duan Bajatovi. To su inae ljudi koji imaju najbolje odnose sa Rusima u SPS.

Rusi su generalno zanimljivi domaim politiarima zbog pi ara (zbog popularnosti Putina i Rusije kod veine biraa). Zna se da su Rusi neizbeni zbog gasa i energije kao i da imaju dosta sredstava koje bi mogli da investira-ju. Postoji meutim strah od zapadnjaka da se sa Rusima ozbiljno igra ak i kad je samo ekonomija u pitanju. Jo uek nije realizovan ulazak ruskih bana-ka i osiguravajuih drutava iako su Tadi i Dai to vie puta obeavali.

Najbolji primer za ponaanje srpskih politiara prema Rusima je Dra-gan Markovi Palma koji redovno gosti ruske ambasadore u Jagodini, a u Vi-kiliksu nalazimo depeu u kojoj isti ogovara Ruse kod Amerikanaca i tvrdi da on dobro zna kako nam Rusi nikad nita nisu pomogli.30

-Nevladine organizacije

Postoji nekoliko rasprostranjenih mitova o Rusiji i Srbiji. Prvi od njih tvrdi da je Srbija meu prioritetima ruske spoljne politike. Kao to smo videli sami ruski teoretiari razliite orijentacije poput Aleksandra Dugina ili Serge-ja Karganova slau se da se Srbija ne nalazi na listi prioriteta ruske spoljne politike u predstojeem periodu. Otud uprkos izraenom tradicionalnom pro-ruskom raspoloenju u velikom delu javnosti ne postoji adekvatna mrea nevladinih organizacija, akademskih instituta, medija itd, koja bi promovisala proruske stavove u javnom mnenju. tavie najozbiljnije istraivanje srpsko-ruskih odnosa i njihov detaljan pregled sprovodi izrazito pro-NATO nevladi-na organizacija ISAK fond.31

U Srbiji postoji jedan broj proruskih nvo-a. Za razliku od zapadnjaka koji uglavnom sami prave, podstiu i razvijaju svoje nvo preko lokalnih iz-voaa, ove organizacije su po pravilu autentini projekti proruski orijentisa-nih Srba. Karakterie ih pre svega nedostatak novca i generalno niski kapaci-teti za delovanje u javnosti. Takoe i izrazito neprijateljski stav, odnosno zat-vorenost veeg dela medija u Srbiji za njihovo delanje i stavove. 30 Vidi Nikola Vrzi, Vikilks, amerike depee i srpska politika kaljuga, Peat, 13. 09. 2011. 31 Pogledati njihove veoma zanimljive i sadrajem bogate monitoringe srpsko-ruskih odnosa na stranici. http://www.isac-fund.org/ kao i publikaciju arko Petrovi, (ur.), Odnosi Rusije i Srbije na poetku XXI veka, ISAC Fond, Beograd, 2010.


15

Najozbiljnija organizacija takvog tipa su Srpske Dveri. Ova nvo koja pokuava da se transformie u politiku partiju, formirana je pre vie od deset godina. Sainjavaju je u osnovi veoma religiozni ljudi i smatralo se da imaju veoma bliske veze sa srpskom crkvom. Na njenom elu je sve vreme istih e-tvoro-petoro ljudi koji sada imaju izmeu 35 i 40 godina. To su uglavnom nekadanji studenti Filolokog fakulteta Branimir Nei, Boko Obradovi, zatim pravnik Vladan Glii i Radovan Tvrdii.

Najpoznatiji oblici delovanja su izdavanje veoma kvalitetnog temat-skog asopisa i organizacija veoma poseenih javnih tribina na Mainskom fakultetu u Beogradu. U sluajevima protesta protiv proglaenja nezavisnosti Kosova sa jo nekim organizacijama uspeli su da izvedu desetak hiljada ljudi na ulicu, a u jesen 2010. organizovali su porodinu etnju ulicama Beograda na kojoj je bilo vie od 15 000 uesnika.

Smatra se da imaju iroku organizaciju i kontakte u vie desetina gra-dova Srbije. Najvei problem su finansije. Izdravali su se od pomoi nekih manjih privrednika u Srbiji, ranije od funkcionera DSS dok su bili na vlasti i od srpske dijaspore iz bogatijih zapadnih zemalja. Imaju dobre kontakte sa razliitim faktorima u Rusiji. Poznati ruski naunici su dolazili na njihove tribine itd, ali skoro nikakve finansijske pomoi odatle nisu dobijali.32

Drutvo rusko-srpskog prijateljstva. Ovo je organizacija koja ima dugu tradiciju i koja belei neku vrstu razvoja u poslednjih godinu dana. Formalno je na elu istoriar doktor Slavenko Terzi, ali je najvanija osoba glumica Ivana igon koja ima dosta redovne i jake kontatke sa odreenim umetnikim i kulturnim krugovima u Rusiji. Drutvo deluje preko projekata koje sponzo-rie niz organizacija. Jedna od njih je Ruska slava, nvo iz Rusije, a drugi je ABS holding, kompanija Nenada Popovia, poptredsednika DSS. Po raznim drugim projektima delimino su ih pomagale i neke dravne firme kao to je Telekom. Jedan od vanijih prijatelja je Nikita Mihalkov.

Projekti su uglavnom humanitarne i kulturne prirode. Postoje meutim nastojanja da se pod kapu ovog drutva stave razna lokalna drutva rusko-srpskog prijateljstva, ili da se osnivaju njihove brane u gradovima gde ih nema, kao i da se delatnost proiri i prema ekonomskoj saradnji dve zemlje.

asopis Geopolitika. Ovo je jedan od najozbiljnijih magazina koji iz-laze u Srbiji. Vlasnik, direktor i urednik je novinar Slobodan Eri, jedan od osnivaa opozicije u Srbiji poetkom devedesetih, koji je takoe imao dobre odnose i sa nekim delovima SPS. Magazin izlazi vie od deset godina, ali se 32 Sluaj Dveri izvanredno ilustruje odnos zvanine Rusije prema ovakvim iskreno proruskim strukturama u Srbiji. injenica njihovog potenja, solidnog potencijala i privrenosti Rusiji nije dovoljna da Rusi sa njima ponu ozbiljnije da rade i da uloe odreen novac u njihovu politiku promociju. Radi se dakle iskljuivo sa gotovim proizvodom koji ima pozicije moi.


16

neredovno pojavljivao na kioscima zbog nedostatka novca. Ima solidan tira od oko 3000 prodatih primeraka. Oko sebe okuplja jednu znaajnu alternativ-nu intelektualnu ekipu, meu kojom je najznaajniji dr Sra Trifkovi koji ivi u ikagu i saradnik je poznatog desnog Rokford instituta i magazina Hronike. Osim asopisa, Eri organizuje i javne debate i okrugle stolove ne-koliko puta godinje. Od pre godinu dana magazin je poeo redovno da izlazi zahvaljujui poboljanim vezama sa Rusima: kao podlistak izlazi meseni iz-bor Rusija i Srbija koji priprema i sponzorie Rosijska gazeta.

Balkan magazin. Ovo je veb portal pokrenut otprilike pre dve godine. U potpunosti ga sponzorie i podrava Srbijagas i Lukoil, dakle ruska struk-tura. Vodi ga nekoliko uglednih novinara kao to su Slavoljub Kaarevi, Je-lica Putnikovi i Milo Obradovi. Portal nema jasnu koncepciju, ima slabu poseenost i gotovo nikakav uticaj.

Nedeljnik Akter. Izlazi neto vie od godinu dana. Nije ostvario ni veli-ki tira niti znaajan uticaj u javnom mnenju. Uglavnom za njega piu nepoz-nati novinari iji se tekstovi ne prenose. itav projekat se povezuje sa odre-enim strukturama koje su poreklom iz Republike Srpske. Glavni urednik je izvesni Tihomir Trii koji je pre toga pod kotroverznim okolnostima napus-tio ureivanje Graanskog lista iz Novog Sada. Prilikom posete Vladimira Putina kod njih je objavljen luksuzan disk o Putinu koji je finansirao NIS.

Postoji jo jedan broj portala kao to je npr Fakti.rs poznatog novinara ure Bilbije, koji imaju povremene oblike saradnje sa nekim ruskim akteri-ma. Treba pomenuti portal Vidovdan, iji urednici Branko Radun i Dragomir Anelkovi sarauju sa Fondom strateke kulture. Jedan od njihovih saradni-ka je Stevica Deanski koji vodi Centar za razvoj meunarodne saradnje, organizaciju koja je organizovala par javnih skupova usmerenih protiv ulaska u NATO, a za prikljuenje ruskoj bezbednosnoj inicijativi OUKB.

- Poslovna elita Osnovu ruskog poslovnog prisustva ini menadment i cela infrastruk-

tura izgraena oko preuzetih energetskih sistema. Godine 2003 Lukoil je pri-vatizovao kompaniju Beopetrol sa njenom mreom pumpi za gorivo, dok je naravno najvaniji ruski prodor zabeleen 2008 sa takozvanim naftno-gasnim sporazumom kada su Rusi kupili NIS i otvorili prostor za izgradnju Junog toka i srodnih infrastrukturnih objekata kao to je skladite u Banatskom dvo-ru. Tu je naravno i zajednika kompanija Jugorosgas preko koje ide distribu-cija ruskog gasa u Srbiju.


17

Sa srpske strane prvo to treba pomenuti jeste Branislav Gruji, vlasnik kompanije Farman koji je trenutno na elu tajkunskog drutva Privrednik. Ima razvijene graevinske poslove u Rusiji, ali uje se da sve loije stoji. Ti-me se tumai injenica da je politiki priao Dinkiu, da e biti deo Pokreta privrednika koji e zapravo biti deo URS. Nenad Popovi potpredsednik DSS i vlasnik ABS holdinga ima tamo svoj biznis koji se dobro dri i preko njega ima i bezbednosne i politike kontakte. Tu je zatim Nikola Pavii, poasni predsednik Tarket Sintelona, najuspenije srpske firme koja radi sa Rusima (70 miliona od 560 ukupno koliko je Srbija izvezla u Rusiju 2010). I on je blizak Dinkiu. Znaajno ime je takoe arko Zeevi, neformalni vlasnik Zekstre, Veterinarskog zavoda i FK Partizan, koji je angaovan i kao znaa-jan savetnik u Jugorosgasu (ekspozitura Gasproma)

Hemofarm tada ima veliki izvoz u Rusiju, ali je firma sada nemaka. Babi koji je taj posao uspostavio je izbaen iz Hemofarma pa njegovi linko-vi vie nisu od vanosti za srpsko-ruske privredno-politike odnose.

Sutinski gledano treba istai da najvei srpski biznismeni (Mikovi, Beko, Lazarevi, Mati) manje vie ne rade nita sa Rusima sa kojima su uglavnom u neprijateljskim odnosima. Tokom cele prole decenije naginjali su ka zapadu, i spreavali ulazak ruskog kapitala u Srbiju. Danas kad ih Za-pad pritiska ak i ne smeju da pokuaju da ozbiljnije sarauju sa Rusima jer ovi nemaju dobro miljenje o njima

Mikovi vrlo malo izvozi u Rusiju: u vrednosti od 12 miliona evra. Pored mesa i mesnih preraevina, Delta Agrar u Rusiju izvozi voe i povre, testenine, kao i prehrambene proizvode drugih domaih proizvoaa. Juhor je dobio dozvolu za izvoz mesa.

Galenika kao dravno preduzee izvozi dosta lekova i pravi svoju fab-riku u Rusiji. Energoprojekt treba da gradi za Olimpijadu u Soiju 2014. Os-tale poslovne veze nisu vredne pomena.

Smatra se da je prostor za saradnju veliki pre svega u sledeim oblas-tima: energetika, poljoprivreda, izvoz srpske robe iroke potronje (tekstil, obua, hemija) koja je nekada bila ozbiljan brend u Rusiji). Takoe i naoru-anje.

- Meka mo Postoji paradoks kad se govori o Rusima i problemu meke moi. S je-

dne strane oni su zapravo itav taj sistem i izmislili i razradili izmeu dva ra-ta, stvarajui irom Evrope svoju iroku mreu naizgled nepolitikih, dru-tvenih subjekata, preko kojih su sprovodili kredibilnu propagandu i uticaj.


18

Ovaj fantastian sistem koji je posle Drugog svetsko rata preuzela i dalje raz-radila amerika Centralna obavetajna agencija, najvie se vezuje za delatnost Crvenog milionera, Vilija Mincenberga, koji je uspostavio i razvio veliki broj takvih nevladinih organizacija. S druge strane za Ruse se u novije vreme ve-zuje iskljuivo vizija brutalne autoritarne i direktne politike moi i korupcije. Kako je primeeno u jednom drugom radu33, Rusi su meku mo ponovo po-eli da otkrivaju tek posle izbora u Ukrajini iz 2004. kada je njihov kandidat zbrisan od strane amerike Narandaste revolucije.

U istom radu ovaj autor je meutim zakljuio da je ovo iako sirovo ipak delimino uspeno vienje i sprovoenje meke moi rezervisano uglav-nom samo za etiri okolne zemlje koje spadaju u istinski prioritet ruske spo-ljne politike: Belorusija, Ukrajina, Gruzija i Kazahstan. Radi se o prostoru zakoji oni rezerviu specifino svoj geopolitiki termin (blisko inostranstvo). Tamo je uloeno dosta novca, sredstava i energije da se stvori mrea proruskih medija, nevladinih organizacija i drugih subjekata koji zajedno promoviu lepu sliku Rusije i zagovaraju blisku saradnju sa njom. Ovo delovanje Rusije u meuvrenu je dalo neke konkretne rezultate od kojih je najvaniji reavanje najveih energetskih problema sa Ukrajinom i pobeda Viktora Janukovia na predsednikim izborima.

Za ostale zemlje uglavnom je rezervisan klasini sistem rada sa politi-kom elitom koja donosi odluke i moe da konkretizuje njihove potrebe. Ovo ini se vai i za Srbiju. Stoga u odeljku koji tematizuje rusku meku mo u Sr-biji nema mnogo toga da se kae.

Rusi su na primer veoma nezadovoljni to opada uticaj ruskog jezika i to se on sve manje ui u kolama i upotrebljava u javnoj sferi. No iako je ambasador ak i javno protestovao zbog toga ne vidi se da je neto ozbiljno preuzeto u pravcu popularizacije ruskog kako u prosveti, tako i u drugim drutvenim segmentima.

Centar aktivnosti ruske meke moi je baziran na radu Ruskog doma kao ruskog kulturnog centra u Beogradu. Njegovi dometi u javnosti nisu pre-vie veliki. Postoje redovni programi, ali deluje kao da su oni rezervisani za jedan redovan krug posetilaca i da nema napora da se iskorai ka novoj pub-lici i posebno ne ka nekom vidu mejnstrima i mlaim kategorijama publike.34 33 urkovi, 2008. 34 Dovoljno je to uporediti sa injenicom da su amerike agencije donirale milion dolara za obnovu Doma omladine u Beogradu, dakle najznaajnije institucije za savremenu kulturu mla-dih u Beogradu i da su zahvaljujui tome obezbedili ogroman uticaj i na ukupnu kulturnu poli-tiku ove kue i posredno na veliki broj posetilaca koji ine elitu mladih. Sada je u toj instituciji smeten i Ameriki kutak koji stoji tik pored sale za predavanja i sprat iznad jedne od muzi-kih sala DOB koja sada nosi ime Amerikana.


19

Dok Amerikanci rade sa omladinom koja e sutra biti izvor politike i eko-nomske elite, Rusi ostaju okrenuti jurodivoj alternativi, andergraundu bez velikog drutvenog uticaja.

U poslednjih par godina ini se da postoje pokuaji da se neto uradi u javnoj i medijskoj sferi u eljenom pravcu. Tu spada i pomo meseniku Ge-opolitika, zatim finansiranje luksuznog asopisa Rusija danas i jo jednog broja manje znaajnih publikacija. Najznaajniji pokuaji ireg delovanja jesu intenzivirana gostovanja vrhunskih umetnika iz oblasti umetnike muzike i baleta i redovna gostovanja vojnog orkestra Aleksandrov.35

*

Ako se uzme ovakvo ne previe impresivno stanje ruskog prisustva u Srbiji i uporedi sa navodnim megalomanskim projekcijama kao to su OUKB kao pandan NATO, i Evroazijska unija kao pandan Evropskoj uniji, logino je to srpski pragmatini rusofili uoavaju ogroman neiskorien prostor za ruski upliv i delovanje, te postavljaju niz veoma praktinih pitanja u pogledu ruskog mogueg angaovanja koje uporno izostaje. Razmotrimo sada najva-nije primedbe i pitanja koja dolaze sa srpske strane. 1.Zato se Gasprom i Moskovska banka reklamiraju na latinici? Pitanje iden-

titetske politike u Srbiji jedno je od retkih na koje bi Srbija mogla u veli-koj meri da utie. Pravoslavna vera i iriliko pismo morali bi da predsta-vljaju ne samo osnovu tog autentinog identiteta, ve i osnovu identitet-ske i politike veze sa savremenom Rusijom. Stoga je za obinog Srbina potpuno neshvatljivo zato se najvee ruske kompanije u Srbiji reklamira-ju na latininom pismu. tavie, latinini logo Gasproma na Zvezdinoj Marakani ima veoma opasne simbolike konotacije.

2. U vezi sa tim je pitanje zato se NIS i druge velike ruske kompanije pona-aju kao bilo koja svetska multinacionalna kompanija koja oglaavanjem pomae vrlo problematine medije i sa ruskog, a kamoli srpskog nacio-nalnog stanovita. U situaciji kad mediji sve dominantnije ive od ogla-avanja, odluka da se neka tako velika firma oglaava na jednom ili dru-gom mediju bukvalno moe znaiti pitanje opstanka za novine ili televizi-ju. Otud deluje vrlo udno uporno oglaavanje ruskih kompanija na medi-jima koji svejedno nastavljaju sa antiruskom politikom.

35 Jasna svet o politikom potencijalu meke moi i o popularnosti Putina na ovim prostorima brutalno je demonstrirana prilikom njegove posete Srbiji 23. 03. 2011. kada je klimaks bilo njegovo gostovanje na stadionu Crvene zvezde, koja se tom prilikom sastala sa timom Zenita. U fantastinom performansu znaaja Putinove moi u odnosu na nepopularne srpske politiare njegovu sngu podrctala je injenica da su igrali omladinski timovi: jasno je bilo zbog koga su ljudi doli.


20

3.Zato je Rusija omoguila da ruski kapital finansijski pomogne otcepljenje Crne Gore? U trenutku kad se lomila budunost zajednike drave Srbije i Crne gore i kad je separatistiki reim Mila ukanovia imao velike probleme, frapantni ulazak ruskog kapitala pre svega u nekretnine na cr-nogorskom primorju ulio je ogroman kapital u ovu malu zemlju, radikal-no podigao standard i dao legitimaciju i finansijsku osnovu za referen-dumsku kampanju separatistima koja je na kraju urodila plodom.

4. Prilino je nejasna pozicija Ruske crkve u pogledu poloaja Mitropolije i ostalih eparhija u Crnoj Gori. Spekulie se da RPC podrava njihovo od-vajanje u samostalnu crkvu po ukrajinskom modelu. Ova opcija je za obavetene ve dugo na stolu, a relativno zvaninu potvrdu dobila je kada je u julu 2011. mitropolit Ilarion, predstavnik Ruske pravoslavne crkve za spoljne poslove, prilikom posete Beogradu i Podgorici zastupao ideju od-vajanja eparhija SPC u Crnoj Gori u posebnu autonomnu celinu pod for-malnim okriljem SPC.36

5. Zato nema stipendija za nadarene studente zavrnih godina, mlade nau-nike iz drutvenih nauka i srodnih disciplina, koje bi se sistematski dode-ljivale kao to to rade zapadni akteri regrutujui time u svom interesu znaajne delove budue elite? Isto pitanje vai i za mnoge druge oblasti kao to je npr. sistematinije prevoenje ruskih novijih knjiga iz oblasti knjievnosti ali i drutvenih nauka i flozofije.

6. Zato nema pokuaja da se ruski nastup ovde usmeri ka onome to je aktu-elni drutveni mejnstrim, umesto to se gotovo po pravilu vezuje za mar-ginalne grupe iji je domet uticaja veoma ogranien?

7. Zato Rusi ne uu ozbiljnije u medijski prostor? Rusi su tokom nekoliko poslednjih godina finansijski uli u regionalnu televiziju Art i lokalnu Je-senjin. Obe imaju veoma malu gledanost i domet. U pisanim medijima ruski uticaj je minoran, i vezuje se za pominjani mesenik Geopolitiku i luksuzni asopis Rusija danas. Ruskog kapitala nema u dnevnicima i ne-deljnicima iako tu postoji ogroman prostor, kao i u elektronskim mediji-ma. Treba npr. pogledati koliko muke imaju da plasiraju servise Ruskog dravnog radija koji se emituju na srpskom jeziku. Srpsko trite je me-utim gladno drugaije ponude u svim oblastima medijskog delovanja, a Rusi sigurno imaju dovoljno sredstava da u to uu. Naravno, pitanje je da li za to imaju i interesa.

36 Dodue u javnom obraanju u Podgorici mitropolit Ilarion je govorio u drugaijem duhu, pri emu je naglasak bio na potrebi jedinstva pravoslavnih vernika u CG bez obzira na nacionalnu pripadnost i na nepriznavanju samozvanaca koji se predstavljaju kao CPC. On je tada rekao da nije potrebno da se svaki put kad se napravi nova drava pravi i pomesna crkva. Meutim ve-oma je indikativno da je njegova poseta u Beogradu prola prilino hladno, navodno upravo zbog takvog predloga. O tome su pisali Danas i Blic.


21

8.Zato Rusi malo opreznije ne nastupaju kad promoviu i slave 1944. u Srbi-ji? Za njih je razumljivo ta godina godina slavnih pobeda nad nacistikim snagama, ali u Srbiji je to godina kad je pobijen ili proteran veliki deo eli-te, kad je u Beogradu nakon strahovitih stradanja srpskog naroda za dik-tatora postavljen Hrvat i trajno onemoguen povratak autentine srpske dinastije Karaorevi.

Proslava 20. oktobra 2009 sa predsednikom Medvedevim i pripadni-cima SUBNOR- a, dodela knjievnih nagrada gospodinu Dobrici osiu i sl, pokazala je da ruski nastup ovde sutinski sledi pravac sovjetske politike i de-luje prema modernim sledbenicima partizanske tradicije koji ruku na srce i dalje ine strukturu vlasti i moi u Srbiji, ali su izrazito prozapadno orijenti-sani.

*

Da zakljuimo, najozbiljniji prigovor glasi: zato Rusi ne rade dugoro-

no, odnosno zato ne ponu da ozbiljnije ulau u dugoronu meku mo? Umesto toga dre se aktuelne elite, njome su navodno maksimalno nezadovo-ljni, ali pokuavaju da iz te strukture izvuku to vie.37 Ruski pristup bi se mogao definisati na sledei nain: bolje imati 20% akcija kod onog ko je na vlasti i ko moe da konkretno realizuje bar deli naih ciljeva, nego 100% kod onog ko e veito biti opozicija i ne moe nita da donese. Amerikanci kao to je poznato rade potpuno drugaije: naprave svoju opoziciju pa je pos-le dovedu na vlast, dok istovremeno kontroliu i novu opoziciju da bi je kori-stili kao pritisak, a po potrebi i njome smenili aktuelne tienike, itd.

Mogui odgovor na ovo pitanje obuhvata razumevanje itave koncep-cije koja vodi rauna o realnim mogunostima, snazi, vremenu i prioritetima. U jednom istraivanju raenom pre tri godine o pravcima, modelima i sreds-tvima ruske spoljne politike, doli smo do sledeeg zakljuka: razvoj novih oblika takozvane meke moi, dakle izgradnja dugoronog uticaja na ire slo-jeve elite, a zatim i drutva po pravilu je kod Rusa rezervisana za etiri suse-dne strateki najvanije zemlje: Ukrajinu, Belorusiju, Kazahstan i Gruziju. Za sve ostale zemlje vai stari princip direktnog nastupa prema vrhovima vlasti, biznisa i bezbednosnih struktura. Dakle rad sa stvarnim donosiocima odluka koji mogu da realizuju ruske ciljeve kao to je prodaja NIS i izgradnja Junog toka.

37 Dana 29. 02. 2012. Mlaan Dinki se u Moskvi, gde je boravio na poziv Ministarstva inos-tranih poslova sastao sa predstavnicima vladajue Jedinstvene Rusije meu kojima je i pot-predsednik Dume Aleksandar ukov.


22

Za razvoj ruske meke moi i dugoroniji upliv postoje i neke objektiv-ne tekoe. Prva je izuzetna zatvorenost institucija i postojeih medija za njih. Od 2000. Srbija je u svim sferama postepeno tonula u zapadnu interesnu sfe-ru. Sve vreme su u svim ministarstvima, najvanijim sudovima, agencijama i svim vanijim institucijama dravne i javne uprave prisutni takozvani savet-nici iz zapadnih zemalja koji ne samo da kontroliu rad ovih institucija, us-meravaju ih svojim prisustvom i intervencijama, ve ponekad de facto preu-zmu i vodeu ulogu u njima. Nije stoga udo to su sve ove institucije zatvo-rene za ruski upliv i veoma rezervisane u pogledu bilo kakvih kontakata sa ruskom stranom. U javnoj sferi u kojoj dominira ideologija LDP-a meu sve politike i javne aktere se po prirodi stvari ulio strah od politiki nekorektnih i neevropskih koraka, a saradnja sa Rusima se konstantno karakterie kao neevropska, iracionalna i nedemokratska.

Drugi problem je pitanje naelne opredeljenosti Rusije da koristi meku mo. Ako je nakon 2004 dosta uraeno da se taj segment istrai i razvije ma-kar za podruje oznaeno kao , najnoviji dokument, programski tekst Vladimira Putina o spoljnoj politici, Rusija i svet koji se menja38, objavljen pred izbore 27. februara u Moskovskim novinama, ukazuje na naelnu odbojnost prema upotrebi meke moi amerikog tipa. U ovom tekstu jasno se naglaava svest o opasnom iskustvu upotrebe najnovije gene-racije tehnologije tipa drutvenih mrea, i meke moi za podrivanje suverenih drava i promovisanje ekonomskih i politikih interesa. No s druge strane Pu-tin izriito naglaava da Rusija nema nameru da u drugim zemljama formira svoje interesne nevladine organizacije, kao ni da ih finansira kako bi titila i promovisala svoje ciljeve. Zalae se za otvoreno delovanje koje e po njemu podii odgovornost svih.39

Trei, ne manje vaan problem u nekom vidu reflektuje naslee hlad-noratovske problematike. Zapadna meka mo graena je, a i danas se razvija, na vrednostima i modelima koji vrlo lako dobijaju naklonost mladih i uticaj-nih ljudi: lagodan ivot, hedonizam, sloboda putovanja, modni brendovi, po-pularna kultura sa rok en rolom kao vrhuncem itd.40 Sa ovim sklopom vred-nosti spakovanim u univerzalistike forme kojima se lako racionalizuje sops-38 , 2012 39 , isto. Ako se ostane pri tom stavu oigledno je da se Rusija odrie trenutno najvani-jeg resursa i segmenta za promovisanje interesa koga Amerikanci i Britanci ne samo da nema-ju namere da se odreknu ve ga fantastino svakodnevno unapreuju vrei dubinsku penetra-ciju u svaki vaan segment moi u dravama kao to je Srbija. 40 Na ovo se danas dodaje itava kultura i industrija sloenog sistema drutvenih mrea koji prati nova tehnoloka revolucija sa Eplom na elu. Ne sluajno, prevati u arapskim zemljama nazivaju se i Fejsbuk revolucijama, a Kina je zbog toga zabranila rad i upotrebu ovih sistema na svom podruju


23

tveni interes, zapad je napravio fantastinu smeu koja se vrlo lako iri preko sistema institucija za meku mo.

S druge strane osnovni problem Rusa je ini se to i dalje nemaju ade-kvatan koncept koji bi tome suprotstavili. Ono to nude po pravilu privlai ili ultraelitistiku publiku (posetioci baleta npr.) ili posetioce iji je prosek godi-na blizu sedamdeset.41 Dakle jedan od moguih razloga zato se ne ire insti-tucije meke moi je pitanje ta u njih staviti i ta njima promovisati: odnosno, ime Rusi u savremenom svetu sa ovakvim medijima i sistemom vrednosti mogu da privuku iroke slojeve mladih ljudi i posebno buduu elitu u Srbiji?

Literatura:

1. , , (1999), : , , 2. Alexandrova-Arbatova, N, (1997), The Balkans test for Russia, u Vladimir

Baranovsky, Russia and Europe: The emerging security agenda, Oxford University Press, 403-423.

3. Baburin, S, (2009), Svet imperija: teritorija, drave i svetski poredak, Pressing, Beograd

4. Vukovi, N, (2011), Civilizacijske osnove savremene ruske geopolitike misli, doktorska disertacija, odbranjena na Univerzitetu u Beogradu

5. Guskova, E, (2005), Spoljna politika Rusije na Balkanu u savremenim uslovima, http://www.guskova.ru/lat?doc=/w/present/2005-02-15, 26/02/2012

6. Dugin, A (2004), Osnovi geopolitike, tom I, Ekopres, Zrenjanin 7. Dugin, A (2010), Od Srbije i Srba vie nita ne zavisi, Peat, 19.08, Beograd 8. uri, V, (2008), Putinizam, IPS, Beograd 9. urkovi, (2008), Rusija i otkrivanje meke moi, u Nacionalni interes, 1-3,

Beograd, str. 25-53. 10. Jankovi, S, (2008), Osnove za oslanjanje na Rusiju u spoljnoj politici Srbije,

u: Savremeni meunarodni izazovi: globalna i regionalna perspektiva, dr Dra-41 U pregledu kulturnih odnosa Srbije i Rusije, Jovanovi (2010, str. 183) dobro uvia da je stanje u prezentaciji ruske elitne kulture sasvim zadovoljavajue, no da se uticaj o nedostatku ruskog kulturnog prisustva gradi pre svega na injenici izostanka ruske masovne kulture. Rus-ki proizvodi masovne kulture (popularna i rok muzika, telenovele i sl.) sem na nivou incidena-ta potpuno su nepoznati srpskim konzumentima. Ruska strana ne ini nita da ih ovde promo-vie. Jovanovi grei kada tvrdi da za to nema interesa. Ne samo uspeh latino sapunica ve i skoranja euforija za turskim i od skora grkim proizvodima istog tipa pokazuje da prostor po-stoji, ali nema inicijalnog podsticaja koji mora da da ruska strana. Miloevi (2009) u svom kratkom prilogu saima ogromna oekivanja koja domai rusofili imaju od Rusije i dobro po-kazuje ogroman prostor (pre svega u ekonomiji i kulturi) koji maltene priziva Rusiju da u nje-ga ue. Osnovi problem na koji on i srodni autori ne odgovaraju jeste zato Rusija to uporno ne ini.


24

gan ukanovi (ur.), Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, str. 345-364.

11. Jovanovi, M, (2010), U senci gasa i politike: kulturni i duhovni kontakti,veze i saradnja Srbije i Rusije, u Petrovi, , (ur.), Odnosi Rusije i Srbije na poetku XXI veka, ISAC Fond, Beograd, str. 183-192.

12. , , (2007), The World arround Russia 2017, An Outlook for the Mid-term Future, Council on Foreign and Defense Policy, the State University Higher School of Economics, and RIO-Center, Moscow 2007, http://www.globalaffairs.ru /docs/ 2017_eng_reader.pdf, 12/02/2012.

13. Kandelj, P, (1999), Ruski interesi na Balkanu: mitovi i realnost u Kurjak, J, (ur.), Ruska politika na Balkanu, IMPP, Beograd, str. 70-78

14. Kneevi, M, (2009), Srbija i Rusija, IPS, Beograd 15. Kurjak, J, (ur.), (1999), Ruska politika na Balkanu, IMPP, Beograd 16. Miloevi, Z, (2009), Ruska spoljna politika i Srbija, u Nacionalni interes, vol.

5, br 1-2, str. 123-130. 17. , (2011),

2010 , , http://www.mid.ru/brp_4.nsf/0/5837bbe2727d8c3dc32576e9003ad888, 25/01/2012

18. Naronickaja, N, (1997), Balkan i postvizantijski prostor u centru duhovnog i geopolitikog suparnitva na pragu XXI veka, u Jugoslovenski istorijski aso-pis, br. 1, str. 179 195.

19. , , (2007). , , 20. Petrovi, , (ur.), (2010), Odnosi Rusije i Srbije na poetku XXI veka, ISAC

Fond, Beograd 21. Primakov, J, (2010), Svet bez Rusije? emu vodi politika kratkovidost, Slubeni

glasnik i Fakultet bezbednosti, Beograd. 22. , , (2011), ,

, , 03. 10. 23. , , (2012), , , 27. 02. 24. Romanenko, S, (1999), Raspad Jugoslavije i politika elita Rusije, u Kurjak, J,

(ur.), Ruska politika na Balkanu, IMPP, Beograd, str. 101-115 25. Suboti, M, (2004), Put Rusije: evroazijsko stanovite, Plato, Beograd 26. Troude, G, (2011), La retour de la Russie sur la scne balkanique u

Gostratgiques, n 31 2e trimester, str. 203-221. 27. The Foreign Policy Concept of the Russian Federation, Approved by the Presi-

dent of the Russian Federation V. V. Putin 28. 02. 2000, www.fas.org/nuke /guide/russia/doctrine/econcept.htm 01/03/2012.

28. The Foreign Policy Concept of the Russian Federation, Approved by the Presi-dent of the Russian Federation Dmitry A. Medvedev 12. 07. 2008, http://archive.kremlin.ru/eng/text/docs/2008/07/204750.shtml. 01. 03. 2012.

29. Filimonovi, M, (2010), Spoljna politika Ruske federacije, Infinitas, Beograd


25

CONTEMPORARY RUSSIAN FOREIGN POLICY AND SERBIA AT THE BEGINNING OF XXI CENTURY

Summary: Author has undertaken a research of the current Russian foreign policy toward Serbia. First he explores the standard objections of Russia to Serbia. Then he analyzes the position of Serbia in contemporary Russian foreign policy to support the thesis that Serbia is not on the list of foreign policy priorities of Russia. He then gives an overview of the actual segments of the Russian presence in Serbia today and ends by referring to the standard complaint of domestic Russophiles to Russia, which are addressing insufficient engagement and insufficient presence of this big power at the Balkans. The author tries to give a realistic explanation for the behavior of Russia.

Key words: Serbia, Russia, foreign policy, the Balkans, Kosovo, energy

Documents

MisaDjurkovic SAVREMENA RUSKA SPOLJNA POLITIKA I SRBIJA POČETKOM XXI VEKA.pdf