UVODNIK 1. UVODNO SLOVO AUTORA 2. OBJANJENJA I UPOZORENJA OSNOVNI METAFIZIKI ZAKONI SUDBINE 1. Temeljni zakon metafizike - Zakon Boga 2. Zakon o zakonima 3. Zakon Ljubavi, Vere i Nade - Veni Zakon Istine, Moi i Sree 4. Zakon uzroka i posledice (Zakon setve i etve) OSTALI METAFIZIKI ZAKONI SUDBINE 1. Zakon akcije i reakcije 3. Zakon altruizma 5. Zakon analogija 7. Zakon bezobzirnosti 2. Zakon aktivnosti 4. Zakon ambicije 6. Zakon ateizma 8. Zakon blagosti

9. Zakon Boga 11. Zakon bolesti 13. Zakoni braka i mukoenskih odnosa 15. Zakoni budunosti 17. Zakon civilizacije 19. Zakon arolije 21. Zakon dela 23. Zakoni dobra i zla 25. Zakon dogmatizma 27. Zakoni Duhovne Zatite 29. Zakon dunosti 31. Zakon evolucije 33. Zakon genijalnosti 35. Zakon gneva

10. Zakon bogatstva 12. Zakon borbe 14. Zakon brige 16. Zakon cilja 18. Zakon utanja 20. Zakon uda 22. Zakon dobroinstva 24. Zakon dobronamernosti 26. Zakoni Duhovne Sutine 28. Zakoni due 30. Zakon egoizma 32. Zakon filozofije 34. Zakon gluposti 36. Zakon govora

37. Zakoni greha 39. Zakon hipnoze 41. Zakoni humanosti 43. Zakon ideja 45. Zakon iskrenosti 47. Zakon iskuenja 49. Zakon istorije 51. Zakon jasnoe 53. Zakon karaktera 55. Zakon krae 57. Zakoni lepote 59. Zakon Ljubavi 61. Zakoni mate 63. Zakon meditacije

38. Zakon harmonije (sklada) 40. Zakoni hrabrosti 42. Zakon ideala 44. Zakon iluzija 46. Zakon iskustva 48. Zakon istine 50. Zakon istrajnosti 52. Zakon jednakosti i razliitosti 54. Zakon koristi 56. Zakon lenjosti 58. Zakon lukavstva 60. Zakon ljutnje 62. Zakon materije 64. Zakon Metafizike Svrhe

65. Zakon milostinje i milosra 67. Zakon misli i miljenja 69. Zakoni moi 71. Zakoni molitve i molbe 73. Zakoni mrnje 75. Zakon muzike 77. Zakon nagona 79. Zakon nauke 81. Zakoni negativnosti 83. Zakon neprijateljstva 85. Zakon obeanja 87. Zakon odgovornosti 89. Zakon opratanja

66. Zakoni mira i spokojstva 68. Zakon mladosti i starosti 70. Zakon mode 72. Zakoni morala 74. Zakon mudrosti 76. Zakon Nade 78. Zakon naroda 80. Zakon Nebeskog Carstva 82. Zakon neuspeha 84. Zakon novca 86. Zakon obmane 88. Zakon metafizike odmazde 90. Zakon opravdanja

91. Zakon opreznosti 93. Zakoni oseanja 95. Zakon pada 97. Zakon pameti 99. Zakon plemenitosti 101. Zakon pohlepe 103. Zakon pokajanja 105. Zakoni pomoi 107. Zakon poravnanja 109. Zakon posedovanja 111. Zakon potomstva 113. Zakon pouke 115. Zakon pravde

92. Zakon optimizma i pesimizma 94. Zakoni osvete 96. Zakon pamenja 98. Zakon patnje 100. Zakon pobede 102. Zakon pohvale 104. Zakoni politike 106. Zakon ponosa 108. Zakon poroka 110. Zakon poslunosti 112. Zakon potrebe i Prave Potrebe 114. Zakon poverenja 116. Zakon prijateljstva

117. Zakon prokletstva i kletve 119. Zakon poretka 121. Zakon proroka 123. Zakon radosti 125. Zakon razuma 127. Zakon reda i nereda 129. Zakon rodoljublja (ili patriotizma) 131. Zakon saveta 133. Zakoni sile 135. Zakon skromnosti 137. Zakon slobode 139. Zakon Sluajnosti 141. Zakon snage

118. Zakon promena 120. Zakon poslova 122. Zakon rada 124. Zakon rata 126. Zakon rei 128. Zakoni religije 130. Zakon savesti 132. Zakon sigurnosti 134. Zakon siromatva 136. Zakon slabosti 138. Zakon sloge 140. Zakon smeha 142. Zakon snova

143. Zakon Spasa 145. Zakon smaka sveta 147. Zakoni strasti 149. Zakon sudbine 151. Zakon suprotnosti 153. Zakon Svesti 155. Zakon svrhe i Prave Svrhe 157. Zakon ale 159. Zakon tatine 161. Zakon umerenosti (mere) 163. Zakon uspeha 165. Zakon uvrede 167. Zakon Venosti

144. Zakoni sree 146. Zakon straha 148. Zakon strpljenja 150. Zakon sumnje 152. Zakon svae 154. Zakon sveta uzraslih dua 156. Zakon sutine sveta i oveka 158. Zakon tednje 160. Zakon ugleda 162. Zakon umetnosti 164. Zakon uveanja (ili lavinskog efekta) 166. Zakon uivanja 168. Zakon Vere

169. Zakon odnosa vere i volje, mate i elje 171. Zakon vlasti 173. Zakon volje 175. Zakon Velike Promene 177. Zakon zadovoljstva 179. Zakon zakona (drutvenih) 181. Zakon zavisti 183. Zakon zloina 185. Zakon elje

170. Zakon vernosti 172. Zakon voa i organizatora 174. Zakon vremena 176. Zakon vrline 178. Zakon zahvalnosti 180. Zakon zasluga 182. Zakon zdravlja 184. Zakon znanja 186. Zakon ivota

UVODNIK UVODNO SLOVO AUTORA Valja odmah raistiti nekoliko moguih nedoumica italaca, to smatram za svoju dunost. Prvo: ja u stvari nisam autor ove knjige ve njen prireiva. Naravno, knjiicu jesam napisao ja lino i samostalno; ona je, dakle, moja intelektualna svojina i ja raspolaem svim autorskim pravima u vezi sa njom. Prema tome, sasvim je logino i u skladu sa izdavakim pravilima i obiajima to sam potpisan kao autor. Ali, metafizike zakone nisam ja izumeo - NJIH JE DAO BOG, a ja sam se samo potrudio da ih priredim za najiri italaki krug. Prema tome, smisleno je da itaoci stavljaju mogue primedbe u vezi sa tim mojim nainom predstavljanja metafizikih istina, ali ne i u vezi sa samim istinama - jer one su takve kakve jesu, bez obzira ta e ko o njima da misli. Moe sve to i drugaije da se napie - moda bolje ili loije - ali bi, svejedno, metafiziki zakoni ostali to to jesu: METAFIZIKI ZAKONI. Drugo: naivan je svako ko pomisli kako je ova knjiica jedan od naina da se zaradi novac. Izdavai trae ono to narod voli, a ogromna veina naroda ne eli da se bavi metafizikom. Dobro, to je stvar linog izbora - pa makar taj izbor bio i na sopstvenu

tetu. Ali, koliko sam uspeo da saznam, niko u svetu dosad nije sakupio i formulisao metafizike istine koje imaju znaaja za ljudsku sudbinu - i to na jasan nain, lien svake ideolokofilozofske, religiozne ili bilo kakve druge pristrasnosti. Metafizike spoznaje do kojih sam doao naprosto su traile ventil na dui i nain na koji e izai napolje, poput ptice gajene u kavezu. Kada sam otvorio taj ventil, poela je da istie RACIONALNA I HUMANA METAFIZIKA. U ovoj knjiici dat je jedan izvadak metafizikih spoznaja - date su metafizike istine uz pomo kojih ovek moe upravljati sopstvenom sudbinom, odnosno izgraivati svoju duu, uvati je od prljavtina i koristiti se sopstvenim unutarnjim moima. Ovo je svrha knjiice - a ne zarada. Novac e sam doi u onoj meri u kojoj to bude imalo metafiziki utemeljenu svrhu. Tree: niti je ova knjiica utemeljenje nekog novog religioznog uenja, niti je potpora nekoj od ve postojeih religija, a takoe ne predstavlja ni zasnivanje novog filozofskog ili ideolokog sistema. Ono to je u njoj dato moe da pripada svakom, a niko, opet, zbog toga ne mora da se odrie sopstvenih ubeenja svako moe da se svrstava gde god eli, prema svojoj volji i sopstvenom nahoenju. Svetu je dosta obezduhovljenih ideolokih i religioznih podela, koje su ljudima nanele vie zla nego to su svi proroci i propovednici skupa namenili grenom oveanstvu zbog neposluha i pogrenog

svrstavanja. emu praviti jo podela meu ljudima? A emu, opet, traiti i da svi ljudi isto misle i ine?Jer, jedinstvo razliitosti ini osnovu Harmonije Sveta. Naravno, mnoge od metafizikih istina na odreen nain su ugraene u postojea religiozna uenja (i Boje zapovesti predstavljaju svojevrstan izraz metafizikih zakona), odnosno u velike misli osnivaa religija i naroito umnih i produhovljenih ljudi. Stoga se, recimo, u ovoj knjiici pominje Hrist i Njegovo Uenje, jer On je u stvari izvrsno vladao metafizikim istinama i moima. Ali, ne treba misliti da se Hrist pominje kako bi bile poduprte neke religiozne dogme, ili nekakva druga uenja i shvatanja. Govoriti o metafizikim (duhovnim) istinama, a ne pominjati Hrista - bilo bi jednako glupo kao i danima uporno edan kopati bunar pored izvora, a nijednom ne piti vode. Druga je stvar to su mnoga religiozna uenja bila prekrajana po meri i volji svakojakih autoriteta, to su velike misli interpretirane kako se kad i kome prohtelo i to je ak i Hristovo Uenje, koje je oveanstvu pokazalo PUT SVETLOSTI I SPASENJA bez obzira na religiozne podele, takoe neretko izobliavano i po volji nekih ovozemaljskih monika i pametnjakovia ak pretvarano u sopstvenu suprotnost. ime bi se, inae, mogli objasniti verski ratovi, inkvizicije, deljenje Boje pravde maem i nasiljem, vojevanje u Ime Boje i Hristovo i druge uasne ljudske gluposti, totalno suprotstavljene ba Bogu i Hristovom Uenju. Prava vrednost metafizikih istina i jeste u tome to su liene

takvih bogohulnosti, namerno smiljenih da se njima opravdavaju grene ljudske misli i postupci. etvrto: predstavljene metafizike istine nisu proizvod nikakvih salonskih mudrovanja, niti nedostatka pametnijeg posla. Ovo takoe nije ni nekakva moja lina filozofija, premda svaki ovek ima prava na zasnivanje sopstvenih pogleda na Svet. Ali moram rei, zarad italake radoznalosti, da metafizike istine u mom ivotu dejstvuju besprekorno - ja i na linom primeru imam dokaze za njihovu realnost. Meutim, metafiziki zakoni odnose se podjednako i na one koji ih uopte ne poznaju. U tome niko nema ni privilegije ni popuste. Kada se paljivo proui nain razmiljanja i ponaanja bilo kog oveka, i kada se sve to uporedi sa onim to mu se deava u duem vremenskom periodu - svakako e se ustanoviti precizno funkcionisanje metafizikih uzrono-posledinih veza. Ovo svako sam moe da proveri i na sopstvenom primeru. Osim toga, iako su metafizike istine meusobno povezane - na svakoj posebno moe se izgraditi itava jedna nauka. U ovoj knjizi najpre su data etiri osnovna metafizika zakona, a ostali zakoni na njima se zasnivaju ili su s njima u vezi. Zakoni humane racionalne metafizike, koji u stvari predstavljaju metafizike zakone ljudske sudbine, dati su u 185 taaka, razvrstanih prema kljunim pojmovima. Tu se nalazi mnotvometafizikih istina univerzalnog znaaja. Ali, niti je to konaan spisak metafizikih istina, niti je ovde o svakoj

pojedinanoj istini iscrpljeno sve to moe da se kae. Ova knjiga je u stvari samo skraen pregled metafizikih zakona koji imaju znaaj za oblikovanje ljudske sudbine, ali je i kao takva sasvim dovoljna za svakog ko je ozbiljno shvati. Vrata metafizike nikom nisu zatvorena, jer u njoj ima mesta za svakog. Nije ni vano ta e se kojim imenom zvati i odakle e ko poi - ali metafizike istine moe da otkriva i promilja svako ko to iskreno eli, ne menjajui pri tom svoja religiozna, filozofska i druga opredeljenja. Metafiziku, dakle, prevashodno treba shvatiti KAO NAUKU koja pripada SVIMA i kojoj pripada SVAKO. Onim to je dato u ovoj knjizi niko ne treba da se optereujena bilo koji nain - to nije njena svrha. Metafizike istine treba itati i o njima razmiljati potpuno oputeno, bez gra i prisile, a takvo itanje ve je i samo po sebi blagotvorno. Ova knjiica, koja u isto vreme predstavlja i svojevrsnu amajliju svome vlasniku, mnogima e doneti radost - to pouzdano znam. Unapred se radujem zbog toga i smatram da mi je to ve nagrada.

OBJANJENJA I UPOZORENJA Ovo nije obina knjiga - tu ne treba imati nikakvih predrasuda, niti lane skromnosti. Sve treba postaviti na svoje mesto, da bi prave vrednosti mogle doi do izraaja. A osim toga, kako neto uopte moe za nekoga imati istinsku vrednost i znaaj, ako onaj ko se time bavi namerno umanjuje tu vrednost i taj znaaj? U tom smislu valja rei sledee: ova knjiga nije napisana da bi itaoci njome prekraivali dosadu, niti da bi se iuavali onome to u njoj pie. Ona je naprosto mnogo korisnija, a svakom itaocu koristie onoliko koliko je sam voljan da spozna i koristi METAFIZIKE (DUHOVNE) ISTINE SVETA vezane za ljudsku sudbinu. Ovo je prvo to treba imati na umu. Namena ove knjige takoe nije da krasi police kunih zbirki i biblioteka. Ona treba da bude est saputnik svog vlasnika, jer u njoj su pohranjene VELIKE METAFIZIKE ISTINE, ija je snaga OGROMNA ak i kad su samo sakupljene i napisane na istom mestu (odnosno u istoj knjizi). Kao takva, ona predstavlja istinsku AMAJLIJU izuzetnih moi, koja ve i samim svojim prisustvom moe da ini PRAVA UDA u najpozitivnijem smislu. Neverovatno, zar ne? Dabome, oni koji u tako neto ne mogu da poveruju - u pravu su: na njih se ta udotvorna svojstva ove knjige i ne odnose. Ali, i te kako se odnose na one koji su spremni da posumnjaju u svoje sumnje, da ih odbace i zamene ih VEROM. I kraj prie, to se tie primene ove knjige kao amajlije.

Ali to to se ova knjiga moe koristiti kao amajlija u doslovnom smislu, nije njena ni jedina ni osnovna namena. To je dolo vie usput, zbog samog karaktera iznetih metafizikih istina. Meutim, osnovna svrha knjige je da itaocima omogui spoznaju i prihvatanje metafizikih istina, kako bi na osnovu toga uzeli sopstvenu budunost i sudbinu u svoje ruke. Ve vieno, rei e neko. Zar je malo raznoraznih duebrinika, proroka, duhovnih voa i svakojakih drugih strunjaka za onostrane poslove - koji svi odreda nude uda neviena onima to su voljni da ih slede, odnosno da prihvataju bez pogovora i promiljanja ono to im se servira? Meutim, ono to je dato u ovoj knjizi s tim nema apsolutno nikakve veze. Racionalna i humana metafizika bavi se metafizikim istinama bez bilo kakve mistifikacije, misaonog zamagljivanja i kvaziduhovnog meetarenja. Ona se nikome ne namee, a svako moe - ako zaista eli - da proveri dejstvo metafizikih zakona i na linim primerima. Od metafizikog poravnanja rauna niko ne moe biti poteen - i to je sve! Ostalo je stvar linog izbora. Ni metafizike istine, niti pak sama ova knjiica, nisu nikakav arobni tapi za ispunjenje svake ljudske elje, bez ikakvog truda i odgovornosti. Uzeti sudbinu u svoje ruke, ne znai mahati arobnim tapiem po svom nahoenju i prema trenutnim prohtevima. Sudbinu sami tvorimo svojim mislima, oseanjima i delima - barem u onoj meri u kojoj sudbina i budunost uopte zanimaju ljude. Drugim reima, sve to treba

da nas zanima u vezi sa sopstvenom sudbinom i budunou, sve to zaista moemo da promenimo (a moemo sve ono to nas obino i zanima) - u naim je sopstvenim rukama. Poznavanje i potovanje metafizikih zakona jedini je pouzdan nain da to i postignemo, a sam taj nain moemo nazivati kojim god elimo imenom. Metafizika, dakle, ne nudi sama po sebi nikakve kule i gradove, brda i doline, nikakva uda i postignue brze sree bez linog uea. Ali, ona zaista nudi uda i postignue apsolutne sree srazmerno pridravanju metafizikih istina. Sam ovek je UDO zahvaljujui ogromnim moima koje se u njemu kriju, ali koje on slabo koristi ba zbog nepoznavanja sopstvene metafizike sutine i metafizikih istina. Sva zbivanja u materijalnom svetu u svojoj pozadini imaju neka fizika kretanja i interakcije - imaju neku svoju fiziku odvijanja. Time se, osim fizike, bave i mnoge druge materijalistike nauke. Meutim, nema niega u Svetu to nema i neku nematerijalnu, METAFIZIKU sutinu, koja je u stvariNADREENA svakoj fizikoj (materijalnoj) sutini. Time se bavi metafizika, a sama ta re oznaavaono to dolazi posle fizike. Isti naziv koristi se jo od antikog doba, i to u vrlo razliite svrhe. Da ne bude zabune, ovde je re o savremenoj RACIONALNOJ METAFIZICI, koju nazivamo HUMANOM METAFIZIKOM kada se bavi metafizikim pitanjima u vezi sa

ljudskom sudbinom i egzistencijom. Prevashodno je, dakle, re o nauci koja zadovoljava uslove racionalnog poimanja i proverljivosti, ali je, za razliku od obine materijalistike nauke, ona duhovno potpuno utemeljena. Prema tome, metafizike istine nisu okrenute ni protiv koga i ni protiv ega, one su jednostavno takve kakve jesu - bez obzira kome se to svia, a kome ne. Kao to nije logino da neko bude protiv prirodnih zakona materijalnog sveta (recimo protiv fizikog zakona gravitacije), jednako nije logino ni da neko bude protiv bilo kog metafizikog zakona - bez obzira da li ga se on sam pridrava. Ko padne sa drveta osetie posledice dejstva zakona gravitacije, a ko kri metafizike zakone takoe e osetiti posledice tog krenja, bez obzira da li je toga uopte svestan i da li ume da povee ta je ime izazvano. Niti je smisleno okriviti fiziku zbog pada sa drveta (kriv je onaj to se peo i pao), niti je pametno okriviti metafiziku zbog posledica krenja metafizikih istina (kriv je onaj ko ih kri). Ali, sa metafizikom stvari ipak stoje drugaije: moete o fizikim zakonima misliti ta god hoete sve dok ih ne krite, ali ve i sam negativan stav prema metafizikim istinama povlai odgovarajue posledice! Vrlo je bitno da se ovo shvati kao upozorenje.

Mnogi e se pitati kako se to stvarno sudbina moe uzeti u svoje ruke uz pomo metafizikih zakona. Pre konkretnih uputstava u vezi s tim, razmotrimo jedno vrlo ilustrativno poreenje. Zamislimo lau koja plovi nekom rekom, ka uu u more. Ako je kormilar struan i odgovaran, revnosno e obavljati svoj posao i umee da se snae i u onim situacijama koje nisu predviene. Ali, ako je kormilar neodgovaran, ili pak ako ne poznaje zakone upravljanja laom - u oba sluaja ishod e biti isti: brod e se nasukati. Ne moe se tano utvrditi kada i kako e brod sa neodgovornim i nestrunim komilarom okonati plovidbu, ali to i nije bitno. Vano je da e takav brod sigurno imati probleme i da nee stii na cilj. Isto tako, lako je pretpostaviti da e struan i revnosan kormilar dovesti brod na odredite. Stvari slino stoje i sa ljudskim sudbinama. Svaki ovek je brod, a kormilar je njegov um, odnosno njegova svest i savest; reka je ono to je svakom oveku dato roenjem i mimo ega se ne moe, kao to laa ne moe da plovi izvan renih obala - ali ima nebrojene mogunosti izbora puteva na samoj reci; a kormilareva znanja i revnost predstavlja poznavanje i potovanje metafizikih istina. Ko se tih istina ne pridrava, zacelo e se negde nasukati (zar je bitno gde i kako?). A onaj koji te istine poznaje i koji ih se pridrava, BEZBEDNO plovi rekom ivota - ka moru ISTINSKE I NEPROLAZNE SREE.

Nae misli, oseanja, namere i dela odreuju i nain upravljanja naom sopstvenom budunou. Nijedan raun na metafizikom planu ne moe ostati neplaen. Postoje mali i neprimetni rauni, postoje veliki i skupi, a postoje i zbirni rauni koji nastaju zbrajanjem mnotva manjih. to je najvanije, metafizike sile ne razrezuju veliine rauna prema uobiajenim ljudskim merilima, ve po meri metafizikih istina. Ne mogu to mnogi itaoci shvatiti nakon jednokratnog i letiminog itanja ove knjiice. Ovo je takoe razlog zbog koga ova knjiga treba da bude est pratilac svog vlasnika. Metafizike zakone treba itati paljivo i natenane kad god se ukae zgodna prilika. Nema svrhe da se za to ekaju neke posebne prilike i naroiti uslovi. Kad god moete da se opustite i skoncentriete nekoliko minuta, eto prilike da se paljivo proita barem nekoliko reenica i da se o njima - to je posebno vano - duboko porazmisli. Svaki ambijent i svako okruenje moe ispunjavati uslove za to, ako ih ispunjava um itaoca. Zato je vano da knjiica bude to ee uz svog vlasnika. emu biste uzalud prekraivali vreme dok nekog ekate na ulici, sedite u parku, putujete, pravite pauzu na poslu, odmarate se negde u prirodi ili u svojoj kui? Neka vam u takvim prilikama pravi drutvo ova knjiica, a itajte je samo onda kada vam to nee liiti na obavezu i kada osetite unutranju potrebu. Prekinite itanje kad god vam se uini dosadnim i usi-ljenim, ili kada primetite da vas to ne ini zadovoljnim. itajte ponovo metafizike zakone - sve dok vam ne bude jasno da su metafizike istine u vama i vi u

njima. Tako ete sopstveni ivot, budunost i sudbinu maksimalno uzeti u svoje ruke. Bie i onih kojima se nee dopasti ono to pie u ovoj knjiici (a zar ima negde takve knjige koja bi se svakom dopala?) I ne samo to - bie zacelo i onih koji e poeleti da omalovae i ospore ono to je napisano, pa ak i da nipodatavaju ovu knjigu i one koji se bave onim to je u njoj izneto. Ali, metafiziki zakoni vae i za one koji im se protive! A kako ve i samo protivljenje metafizikim istinama izaziva odgovor metafizikih sila - najbolje je da italac odmah prekine itanje im se u njemu pojavi otpor prema onome to je napisano. Ukoliko se to ponovi i nakon nekoliko uzastopnih pokuaja itanja - knjiicu je najbolje pokloniti nekom ko e pokuati ozbiljno da je shvati. Nai e se moda i poneki preduzimljiv ovek, kome e pasti na um da pretampava, umnoava, prevodi ili na drugi nain nelegalno iskoristi ovu knjigu. Kamo sree kad bi mu se to stvarno isplatilo, jer to bi znailo da ima dosta ljudi voljnih da se bave metafizikim istinama. Ali, teko je poverovati da bi to mogao biti isplativ potez. Meutim, to nije glavni problem za nekog potencijalnog uzurpatora autorskih prava u vezi sa ovom knjiicom. Mnogo je vanije to to takva uzurpacija ne moe proi bez odgovora metafizikih sila, koji e stii sa ka-matom i obavezno biti SKUPLJI od eventualno steene koristi. Bilo bi SKROZ NELOGINO oekivati da metafizike sile budu ravnodune prema nekom ko se nepoteno odnosi BA prema

knjiici koja se bavi metafizikim istinama, odnosno prema njenom autoru! Sve to se zbiva ima neki SMISAO I SVRHU. U skladu s tim, i primerci ove knjiice, ma kako bili malobrojni, pronai e put do onih kojima e biti od koristi. A opet, i to to metafizike istine nekoga ne zanimaju - takoe ne znai da je njegovo postojanje lieno svake svrhe i smisla. BOG NEKA NAM SVIMA POMOGNE!

OSNOVNI METAFIZIKI ZAKONI SUDBINE

1. Temeljni zakon metafizike - Zakon Boga Bog je u svemu i sve je u Njemu; On je sveprisutan, svevremen i vanvremen, vean i neogranien, u svakom pogledu svemogu i apsolutan; On je apsolutno savren, pozitivan i realan; Njegova Realnost je iznad bilo kakve druge realnosti, Njegova Mo iznad bilo koje druge moi, Njegova Dobrota iznad bilo koje druge dobrote; Bog se ispoljava u svemu, a sveukupnost metafizikih zakona predstavlja Njegovu neposrednu manifestaciju; Metafizika Sutina Sveta predstavlja Boje Sveprisustvo; krei metafizike zakone i ne priznajui Boje Prisustvo i Metafiziku Sutinu sebe i Sveta, ovek dobrovoljno sebe izgoni iz Bojeg Carstva, odnosno iz Metafizikog (Duhovnog) Sveta Venosti, Harmonije i Apsolutne Sree. Komentar: Temeljni zakon metafizike u stvari predstavlja i jedinu moguu definiciju Boga. Istina, takva definicija moe se formulisati na razne naine, ali u njoj Bog vie ne bi bio Bog ako bi se ukinuo makar i samo jedan od Njegovih atributa. Pored nekog boga koji, osim boanskih moi, poseduje i tipino ljudske osobine kao to su gnev, osvetoljubivost, nametanje volje itd valjalo bi potraiti nekog boljeg, Pravog Boga. U racionalnoj metafizici Bog nije pitanje VERE U BOGA, jer ON predstavlja Primarnu Realnost u koju ne moe biti sumnje. Svako pre treba da posumnja u sopstvenopostojanje, nego u postojanje Boga. Bog takoe ne pripada pojedinanim religijama i uenjima u kojima se On pominje. On je Jedan i Jedinstven, a

sve razliitosti meu religijama i uenjima stvorili su sami ljudi, ne konsultujui Boga i ak protivno Njemu Samom. Ljudska duhovno-intelektualna evolucija u stvari predstavlja evoluciju shvatanja Boga! U pagansko doba postojalo je mnotvo bogova sa tipino ljudskim osobinama, koji su se ak meusobno svaali i sukobljavali, mogli su biti jednako zli kao i dobri, ljudima su po svom nahoenju inili i dobro i zlo, traili su da im se prinose rtve (ak i ljudske!) kako bi zauzvrat ljude potedeli veih nevolja itd. Jednom reju, paganski bogovi jednako su mogli biti od tete kao i od koristi. U Starom Zavetususreemo se sa Jednim i Jedinstvenim Bogom, koji dodue ima svog zlog protivnika i otpadnikasotonu, ali je i On Sam ipak osvetoljubiv, sklon gnevu i kanjavanju, jo uvek zahtevan u pogledu prinoenja nekih vrsta rtava i slino. Tek sa pojavom Hrista upoznajemo Novo Lice Boga, Lice Ljubavi, pratanja, panje i bezgraninog razumevanja - to ve mnogo bolje prilii Pravom Bogu. Meutim, i Slika Boga koju je ljudima pokazao Hrist vremenom je postala razlog za sukobe, raznolika tumaenja i iskrivljavanja, borbu meu raznim religijama, religioznim miljenjima i uenjima, kao i za svakojake druge ljudske zavrzlame i budalatine koje, naravno, sa Bogom i Hristom nemaju blage veze. Zbog toga i dan-danas mali broj ljudi moe da shvati i pojmi Hristovo Uenje i Njegovu Predstavu o Bogu. U metafizici Zakon Boga ima temeljnu ulogu upravo zbog toga to oni koji su se udaljili od Istinskog Boga ne mogu da razumeju i prihvate metafizike zakone. To je prva barijera koju valja prevazii. Bogne bi ni bio Bog kad bi mogao da se pojmi i definie na neki prost nain, dostupan ak i onima koji

uNjega ne veruju. Zar se Njegova Boanska Veliina ne ogleda upravo u tome to i pored Svemoidoputa ak i postojanje onih koji Ga odbacuju? Bogu svakako ne bi dolikovalo da se dokazuje svakom glupaku pojedinano. Ali, Bog je ipak racionalno spoznatljiv - u racionalnoj metafizici tu nema dileme. Metafizika Sutina Sveta isto je boanske prirode, a utkana je u sve to postoji - pa Boga vidimo gde god pogledamo. Jedino Ga ne moemo videti u oveku koji je sam odluio da ne priznajeBoga i sopstvenu pravu sutinu.

2. Zakon o zakonima Metafiziki zakoni deluju neprestano, bez prostornih, vremenskih i bilo kakvih drugih ogranienja; nikad i nita ne moe im se suprotstaviti, a sve to ovek osea, misli i ini vredi samo onoliko koliko je usklaeno sa metafizikim zakonima i ni o kakvoj drugoj pravojvrednosti ne moe se govoriti. Komentar: Bog je u racionalnoj metafizici apsolutno dobar, pozitivan i savren. Nita to je loe ne dolazi od Boga, ve od Njegovog protivnika sotone, tog vrhovnog prekrioca metafizikih zakona. Krei metafizike zakone svesno ili nesvesno, i ljudi srazmerno tom krenju postaju sotonini poslunici, ime zasluuju propadljivost, patnje, nevolje i razne probleme. Ali, Bog ipak ne kanjava ljude, jer On je iznad svake osude i represije. Zlom sotona nagrauje svoje sledbenike, jer je zlo njegov izum i proizvod, kojim se on u svojoj metafizikoj gluposti ponosi. Drugim reima, Bog je oveku daoslobodnu volju, tu Boansku Iskru u oveku, koja neizostavno podrazumeva i doputanje greke, kao i uenje na grekama (kako svojim - tako i tuim). Posledice krenja ili potovanja metafizikih zakona dolaze automatski, a Bog lino ak se i ne mea u sve pojedinane sluajeve. Varaju se oni kojiBoga zamiljaju kao strogog starca sa spiskom u rukama, koji revnosno belei greke svakog oveka ponaosob, kako bi na osnovu toga naknadno pristupio kanjavanju i revanizmu. Ako

je neto bogohulno, onda je to svakako takva predstava, koja Bogu pripisuje ulogu cepidlake, zlopamtila i osvetnika. Bog naprosto ne moe biti takav, a sve to se ljudima deava posledica je njihovog izbora na metafizikom planu. Nita to mislimo, inimo i oseamo ne moe biti poteenodelovanja metafizikih zakona. A Istinskom Bogu ne bi ni dolikovalo da vodi rauna ta je svaki ovek ponaosob pomislio, uinio, rekao i pojeo. Takvo namorsko ponaanje glupo je pripisivati Bogu.

3. Zakon Ljubavi, Vere i Nade - Veni Zakon Istine, Moi i Sree Imaj Ljubav, Veru i Nadu - imae SVE i vie od toga, imae VENU ISTINU, NAJVEU MO I TRAJNU SREU. Komentar: ista Ljubav je materijal od koga je sainjena Metafizika (Duhovna) Sutina Sveta. Sam Bog je takoe Ljubav, koja nije samo atribut, svojstvo - ve Primarna Supstanca iz koje je sve nastalo. Sve to je runo, nastalo je naknadnim izoblienjem Ljubavi. Osnovno njeno svojstvo jeste Harmonija. Tamo gde nema ljubavi, nema ni harmonije - i obratno. Pogreno je rei: stvarajmo ljubav. Ispravno je rei: imajmo ljubav. Jer, ne moemo stvarati ono to je stvoreno u Venosti, ali se toga moemo odrei ili prihvatiti. Nedostatak ljubavi nije nita drugo nego nedostatak harmonije, odricanje od sopstvene sutine i gaenje metafizikih istina. Svako ljudsko zlo samo je izobliena i izvrnuta ljubav. ak i ono to u svakodnevnom ivotu nazivamo ljubavlju predstavlja u sutini ba izvrtanje i suprotnost iste ljubavi. Vera je najmonije orue kojim ovek raspolae. Naivni realizam postavio je stvari naopake: sumnju je pretpostavio veri, a kao preduslov za verovanje postavio navodno razumevanje.Meutim, nema razumevanja bez vere! Nema ni istine bez vere. Vrhunac razumevanja i jesteracionalna spoznaja moi vere, a svako pravo razumevanje

predstavlja nagradu i rezultat istinske vere. Ovde, naravno, nije re o veri u religij-skom smislu, ve o veri po sebi, dakle o Sutinskoj Veri. Imati Sutinsku Veru - znai bezuslovno verovati u ono to se eli postii, a ne u ono to je neko drugi propisao i nametnuo. Hrist je vrlo jasno i slikovito govorio o moi vere. On nije krio da su i njegove boanske moiprvenstveno plod vere. Isceljenima je govorio vera tvoja pomoe ti, a svojim uenicima objanjavao je da e se i planina podii i baciti u more kada joj se to kae, samo ako se nijednog trena ne posumnja da e se to stvarno desiti. Jasno je da je Hrist govorio o snazi bezuslovnog verovanja u ono to se eli postii. Vera kao dogmatizovana hrianska religija nastala je tek kasnije. Mnogi su ljudi znali za mo vere i njom se naveliko sluili. Neki su toga bili svesni, a neki nisu ni znali o emu se tano radi. ak su i paganski plemenski vraevi znali da se mnogo lake postie ono to se eli ako se to ne dovodi u sumnju. Zbog toga su na razne naine svoje saplemenike pokuavali da prinude na verovanje. Svi rituali upravo imaju tu svrhu - da se kod uesnika stvori utisak smislenosti i svrhovitosti, ime treba probuditi njihovu veru i odagnati sumnju. Metafiziki evoluiranom oveku tako neto nije potrebno - kada neto poeli, on najpre posumnja u svoje sumnje i bezuslovno poveruje u ostvarenje svoje elje, kao to bezuslovno veruje da e ujutru opet svanuti. Nada predstavlja snagu duhovnog pogleda u budunost, a manifestuje se kao mata i sposobnost vizuelizacije. Ona u stvari

predstavlja metafiziki plan za ostvarenje elja. U svakodnevnom ivotu reju nada oznaava se svako pozitivno oekivanje, ali to obino nema mnogo veze sa Istinskom Nadom. A pod Istinskom Nadom podrazumevamo primarnu sposobnost bezuslovnog oekivanja i jasnog vienja onoga to se prieljkuje. Ljubav, Vera i Nada samo u sadejstvu predstavljaju najveu moguu MO. Ljubav predstavlja materijal, Vera orue, a Nada je plan. Ako neko gradi kuu - neophodno je svo troje. Slaba je korist od materijala, ako nema alata i plana; ne vredi nita alat, ako nema kvalitetnog materijala; a ne vredi nita ni plan bez materijala i alata. I oni koji se slue crnom magijom koriste mo vere(negativne), ali bez ljubavi. Oni to imaju nadu bez vere - imaju samo praznu matu i bolesne ambicije. A oni koji imaju ljubav bez vere i nade jesu pozitivni i zasluuju svaku blagodat - ali ne mogu do nje da dopru (kao gladan ovek koji je poteno zaradio mnogo hlebova i sve ih nosi u rukama, ali zato to su mu ruke zauzete on ne moe da odlomi i pojede jedan komad, iako mu hlebovi stalno ispadaju okolo i drugi ih jedu). Nema te ovozemaljske moi koja se koliko-toliko moe meriti sa onim to predstavlja MO LjUBAVI, VERE I NADE.

4. Zakon uzroka i posledice (Zakon setve i etve) Sve to se deava POSLEDICA je neega to se ve desilo, i sve moe biti uzrok neemu to e se desiti; to se seje - ono se i nje. Komentar: Zakon uzroka i posledice deluje NEPRESTANO I U SVEMU. Stvari i pojave povezane su brojnim uzrono-posledinim vezama zasnovanim na metafizikim zakonima. Ljude zbunjuje mnotvo tih veza, koje stvara privid sluajnosti. Pored toga, metafizike uzrono-posledine veze uglavnom se ne manifestuju neposredno i bez odlaganja, ve najese sa izvesnim kanjenjem i u sadejstvu samnotvom ostalih metafiziki zasnovanih posledica. Kad se tome doda duhovnointelektualna lenjost, zahvaljujui kojoj ogromna veina ljudi i ne pokuava da uoi i shvati metafizike uzrono-posledine povezanosti - teren je odlino pripremljen za stvaranje zabluda o ivotu kao spletu sluajnosti, ili pak o sudbini kao unapred potpuno zadatom programu zbivanja na koji ovek nema uticaja. Za onoga ko je spreman da se iskreno upusti u racionalno metafiziko traganje - takvih zabluda nema. oveku koji poznaje i prihvata metafizike zakone, bezuslovno delovanje Zakona uzroka i posledicemoe samo biti od neprocenjive koristi.

OSTALI METAFIZIKI ZAKONI SUDBINE

1. Zakon akcije i reakcije U materijalnom svetu na svim nivoima vai zakon akcije i reakcije, koji kae: akcija izaziva jednaku reakciju; ovaj zakon samo je specijalan sluaj OPTEG metafizikog zakona akcije i reakcije, koji kae: reakcija je uvek VEA od akcije, i to SVE VEA to se DUE eka na njeno ispoljavanje; ljudske misli, oseanja, stavovi, namere i dela izazivaju reakciju koja ne mora da se ispolji ni odmah ni zasebno, ve u sadejstvu sa DRUGIM reakcijama, pa je zbog toga ljudi teko uoavaju; meutim, metafizika reakcija - kako pozitivna, tako i negativna - mora kad-tad da se ispolji.

2. Zakon aktivnosti Svaka ovekova aktivnost istinski vredi samo onoliko koliko je metafiziki (duhovno) motivisana, odnosno onoliko koliko je usklaena sa Pravom Svrhom - u protivnom ne moe nikoga istinskiusreiti.

3. Zakon altruizma Svako moe biti istinski srean najvie onoliko koliko je spreman da doprinese srei drugih, ili da se tuoj srei iskreno raduje i da je iskreno poeli; altruizam je vrlo moan nain da postignemo dobro pre nego to smo ga i poeleli, dok nas egoizam, kao suprotnost altruizmu, udaljava ak i od dobra oko koga smo se svojski potrudili.

4. Zakon ambicije Ambicija je u sutini vrsta nade; ako je zasnovana na Zakonu Ljubavi, Vere i Nade, ambicija jekorisna i zdrava, a ako nije onda je bolesna i tetna.

5. Zakon analogija Analogije upravljaju svetom - to je i na materijalnom planu oigledno; po istom fizikom zakonu njie se klatno, ljulja se teret okaen na oprugu, osciluje elektrina struja u oscilatornom kolu; takoe postoje analogije izmeu pojava koje su predmet prouavanja razliitih nauka (fizike, biologije, ekonomije i drutvenih nauka); ovo je ve jasan dokaz da sve u naem materijalnom svetu ima ISTU SUTINU, kao i da Svet nije nastao sluajno, ve u skladu sa BOJOM PROMILJU; analogije zbog toga imaju optevaei znaaj, pa prouavanjem jedne pojave mi stiemo modele na osnovu kojih moemo saznati i nain odvijanja drugih pojava; analogije takoe vae i kod ljudskog MILJENJA I PONAANJA; negativne misli i namere analogne su negativnim delima, pa zbog toga povlae i analogan metafiziki odgovor.

6. Zakon ateizma Ateistom se moe nazvati ovek koji ne pripada nijednoj religiji, ili pak ovek koji Boga naziva nekimdrugim Imenom (Priroda, Apsolut, Nebo, Kosmos, Vaseljena, Univerzum... - obratiti panju na velikapoetna slova!), dok onaj koji ne veruje ni u kakvu Viu Realnost uopte ne moe ni da se smatraovekom u metafizikom smislu.

7. Zakon bezobzirnosti U nama znanom svetu bezobzirnou se esto dosta moe postii, ali nikad ono to je istinski vredno i trajno; nema te bezobzirnosti koja se bezobzirnom oveku kad-tad nee sruiti na glavu poput lavine; pre nego to se prema drugom ponese bezobzirno, svako bi morao imati na umu da je i on drugi ostalima.

8. Zakon blagosti Blagost je ne samo najefikasnije oruje koje se moe upotrebiti u bilo kakvom sukobu meu ljudima, ve i jedino kojim se ne izaziva negativan odgovor metafizikih sila; postoji mnogo naina da se dobije bitka, ali jedino blagou moe konano da se dobije rat.

9. Zakon Boga (videti OSNOVNE metafizike zakone)

10. Zakon bogatstva Svaki ovek morao bi vei znaaj da pridaje duhovnom nego materijalnom bogatstvu, kako kod sebe samog - tako i kod drugih; niko ne moe biti srean ako dopusti da se njegovo materijalno bogatstvobre uveava nego duhovno i ako druge ljude ceni po materijalnom bogatstvu, a ne po duhovnom;propae svako kome se imetak uveava bre nego to se on sam duhovno-intelektualno (metafiziki) izgrauje, ak i kada je to sticanje imetka sasvim poteno sa gledita drutvenih pravila i obiaja (!).

11. Zakon bolesti Bolest je posledica krenja metafizikih zakona i u principu je rezultat manjka Ljubavi, Vere, Nade - ili svega zajedno; bolesti su kao kuii: napadaju ljude koji ih se boje i koji ih mrze.

12. Zakon borbe Borba je za slabe; oni koji su istinski jaki (a to mogu biti samo ako su duhovno jaki) iznad su svake borbe; svaka meuljudska borba daje samo poraene, jer oni to izgube time plaaju dug za svojeranije zasluge, a pobednici svojom pobedom ve zasluuju neki budui, svakako vei gubitak; u borbi je u veini sluajeva bolje biti poraen nego pobednik, jer poraeni je upravo namirio neki raun, a pobednik jo ne zna ni kakav e mu raun stii - ali, stii e sigurno i bie skuplji od pobede (!).

13. Zakoni braka i muko-enskih odnosa 1) Brak na prvom mestu treba da bude duhovni spoj mukarca i ene; srean brak mogu je samo izmeu mukarca i ene koji bi jedno drugom bili najbolji prijatelji da su istog pola. 2) Svaki brak zasnovan na bilo kakvom drugom raunu sem duhovne privlanosti - pretvorie se u trpljenje, muku i haos, ili e propasti; u raun najgore vrste spada telesna, nagonska privlanost; svaki brak zasnovan na telesnoj strasti i nagonima unapred je osuen na propast, jer razum kad-tad mora da ispostavi svoj raun. 3) Postojanje braka i reda u muko-enskim odnosima osnovni je preduslov ovekovog duhovno-intelektualnog napretka i opte

ljudske evolucije; bez takvog reda dolazilo bi do ukrtanja srodnika,to dovodi do stvaranja degenerisanog potomstva; mnoga zla koja jo uvek postoje meu ljudima prouzrokovana su ba nepotovanjem braka i reda u muko-enskim odnosima. 4) Pri stvaranju potomstva, mukarac i ena ne meaju samo svoj genetski materijal, ve na prvom mestu meaju svoje due, a svako od njih pozajmljuje po deo svoje due kako bi bila nainjena dua potomka. 5) Iako su mukarac i ena potpuno ravnopravna ljudska bia, u metafizikom smislu postoje razlikeizmeu muke i enske due, kao to postoje razlike izmeu mukog i enskog tela; enska dua se moe smatrati savrenijom, pa je eni zato dodeljena posebna uloga: da PRVENSTVENO ONA vodi rauna sa KOJOM e se mukom duom ukrstiti i pomeati. 6. Zbog posebnosti ENSKE DUE (a ne tela, jer ono je samo manifestacija due u materijalnom svetu), za ene je NAROITO vaan pojam NEVINOSTI, koja u stvari oznaava NENAETU I NEUPRLJANU ENSKU DUU. 7) Pri zainjanju potomstva vanije je ukrtanje muke i enske DUE, nego meanje naslednog materijala, pa ena na svoje potomstvo u izvesnoj meri prenosi i osobine svih mukaraca koji su je imali prethodno; zbog toga, osnovni metafiziki zakon o

muko-enskim odnosima glasi: ENA JE NAMENJENA SAMO JEDNOM MUKARCU (!). 8) Postoje tri kategorije ena: prvu ine devojke, a u nju spadaju ene koje se jo nisu predalenijednom mukarcu; drugu ine ene u uem smislu, a u nju spadaju ene koje su se predavalejednom-jedinom mukarcu; trea kategoraja ima razne nazive, zavisno od sredine i stepena odstupanja od druge kategorije, a ine je sve ene koje su probile granicu od jednog mukarca u ivotu, dakle one koje su se predale i drugom mukarcu makar samo jednom. 9) Za brak su podobne ene iz prve kategorije, dakle DEVOJKE - ovo je prvi i osnovni uslov za srean brak. 10) Za brak mogu biti podobne i ene iz druge, pa ak i tree kategorije, ako su njihove prethodne veze bile ISKLJUIVO sa duhovno evoluiranim mukarcima, jer meanje enske due sa istom i izgraenom mukom duom nije tetno; ali, to je vrlo redak sluaj. 11) ena uprljane i oteene due takoe moe postati podobna za brak ako se temeljno duhovno oisti i uzdigne, u emu mnogo mogu da joj pomognu duhovno-intelektualno izgraene osobe. 12) I mukarac i ena pre zasnivanja veze, a naroito braka, moraju da imaju na umu sledee: telesna privlanost je obmana,

vezu i brak ba ne bi trebalo zasnovati sa osobom u koju ste se zaljubili na prvi pogled. 13) Kada se siromana devojka uda za imunog mladia zbog materijalne sigurnosti - kae se da je u pitanju ljubav iz rauna; kada se devojka uda za mukarca koji ju je telesno privukao - kae se da se zaljubila i da je to prava ljubav; ovo je teka zabluda, jer se ova druga devojka udala zbog jo goreg rauna - radi telesne naslade i tatine; zar nije manje kvarno udati se za nekog zbog egzistencije i sigurnosti potomstva (?). 14) Niko ne treba da zasnuje vezu ili brak pre nego to se uveri da mu potencijalni partner (partnerka) moe biti iskren prijatelj bez ikakvog interesa, ak i ako nikakve veze ne bude. 15) I ene i mukarci katastrofalno gree kada misle kako sa nekom osobom ne bi mogle da zasnuju vezu ili brak, jer im je ta osoba prijatelj i jer je potuju; ovo je skroz naopaka logika: treba, dakle, veze i brakove da zasnivaju oni koji se meusobno ne potuju i ne mogu biti jedno drugom prijatelji (?!). 16) Vezu i brak ne treba zasnivati sa osobom koja privlai panju izgledom, ugledom, materijalnim posedovanjem, poloajem, popularnou, drutvenom moi i bilo ime drugim sem duhovno-intelektualnog uzdignua, sa kojim prirodno ide pozitivan karakter i plemenite ljudske osobine.

17) Preljubom i neverstvom ne moe se nikada stei ljubav, niti moe biti preljube i neverstva gde imaistinske ljubavi; preljubom se izaziva ljubomora i nepoverenje, ali preljubu e takoe izazvatiljubomora, sumnja i nedostatak poverenja.

14. Zakon brige Briga i strah su najblii rod; briga nikada i ni u emu ne moe biti dobar saveznik; niko nee reiti nikakav problem uz pomo brige; bezbrinost pospeuje ostvarenje elja.

15. Zakoni budunosti 1) Budunost je jedina realna komponenta vremenske dimenzije, ba zato to obuhvata ono to sejo nije desilo i na ta se moe uticati; prolost nije realna zato to je prola i postoji samo u seanju; ni sadanjost ne moe biti realna, jer ona predstavlja nepojmljivo tanku crtu na kojoj se budunost pretae u prolost; ne postoji nikakav konano mali interval vremena u koji se moe smestitisadanjost, jer dok izgovorimo re sada ona ve postane prolost. 2) Osnovna odlika ljudskog miljenja jeste sposobnost bavljenja BUDUNOU, a metafiziki zakoni su osnova za uticaj na sopstvenu budunost. 3) Da bi se ovek mogao uopte smatrati ovekom, on mora mnogo vie da se bavi budunounego prolou; teko svakom ko se vie bavi onim to mu je bio deda, nego onim to je on sam i to e mu biti deca i unuci (!)

16. Zakon cilja Da bi neki cilj bio postignut, on mora biti jasno vizuelizovan, a njegovo postignue vieno kao gotova stvar; ljudska pamet meri se i po tome kada ko uspeva da vidi cilj: glup je onaj koji cilj ugleda tek kada doe do njega ili ga promai, obian ovek poinje da ga nazire tek od pola puta, a mudar ga jasno vidi i pre nego to mu se zaputi; ko jasno vidi cilj - videe i put (!).

17. Zakon civilizacije Ne zna se kome je tee: onom koji se trudi da zadovolji sve nepotrebne potrebe koje namee civilizacija, ili onom koji pokuava da se dri izvan opteg civilizacijskog napretka.

18. Zakon utanja utanje je zlato, ali samo za onoga koji ne ume da kae nita pametno; kad bi se mudrost merila utanjem, od oveka bi i kamenje bilo pametnije.

19. Zakon arolije Padom u bezduhovlje i materijalistiku skuenost, ovek se odrie arolije kao sredstva za postignue sree, a svoju egzistenciju zasniva na mukotrpnom i dosadnom radu, ili pak na korienju rada drugih; ivot ovekov istinska je AROLIJA, ako je zasnovan na Zakonu Ljubavi, Vere i Nade.

20. Zakon uda udom nazivamo ono to ne razumemo, a bez poznavanja metafizikih zakona ne moemo mnogo razumeti; nije na mestu pitanje postoje li uda?, ve pitanje zato se udimo?, s obzirom da smo i sami pravo udo; nema tog uda koje moe nadvisiti MO Ljubavi, Vere i Nade.

21. Zakon dela Bitno je KAKVA dela inimo, ali i KOME ih inimo; ono to moe biti dobro delo ako se uini jednom oveku, jednako moe biti i ravo delo ako se uini nekom drugom oveku; nijedno delo ne moe bitiistinski veliko, ako njime posredno ili neposredno nije potpomognuto neije duhovno uzdignue; vie vredi jednom oveku pomoi da sauva duu, nego sagraditi grad u kome e iveti hiljadu ljudi uruenih dua.

22. Zakon dobroinstva Vee je dobroinstvo kada nekome iskreno uputimo lepe elje i misli, nego kada mu bezvoljno damo neku materijalnu dragocenost.

23. Zakoni dobra i zla 1) ovek je bolji to se vie pridrava metafizikih istina. 2) Zlo se ne moe pobediti jo veim zlom, jer se ono tako uveava; zlo se takoe ne pobeuje ni mrnjom prema zlu, jer se ono hrani mrnjom; zlo se pobeuje samo dobrim, pri emu treba imati na umu da se pod tim ne podrazumeva tolerisanje i opravdavanje zla, ve odsustvo gneva i mrnje. 3) Zao ovek je metafiziki bolestan i od takve bolesti vea mu muka ne treba; nema nikakve svrhemrzeti jednog takvog bolesnika, niti pak voleti tu njegovu bolest - ve se nad njim najiskrenije treba saaliti i moliti se za njegovo ozdravljenje. 4) Dobri ljudi vrlo esto trpe, a drugi zloupotrebljavaju njihovu dobrotu; ovo se deava stoga to mnogi ljudi koji su zaista dobri, ipak ne vladaju metafizikim istinama - oni imaju Ljubav, ali nemaju Veru i Nadu.

24. Zakon dobronamernosti Dobra namera mora biti dalekovida: valja imati na umu posledice koje iz nje mogu proistei; istinski dobra namera mora biti usklaena sa metafizikim istinama, jer u protivnom lako moe da izazove i loe posledice (uostalom, zar ljudi nisu zapoinjali ratove ubeeni u svoju dobronamernost); dobronamernost nije istinska ako se javlja sporadino - ona treba da bude stalna ovekova osobina; oveka ne moe usreiti nita to uini bez dobronamernosti; ovek koji nije dobronameran, ne moe biti ni srean (!).

25. Zakon dogmatizma Duhovno-intelektualna lenjost i umalost predstavlja plodno tle za uzgajanje dogmi bilo koje vrste;lake je prihvatiti dogmu nego duhovnu slobodu, ali bez duhovne slobode nema ni duhovno-intelektualnog napretka; ljudski je i primiti dogmu, ali je jo vie ljudski preispitati je; svaka dogma je tipino ljudski izum - Bog nijednu nije dao - pa preispitivanje dogmi nije preispitivanje Bojih, veljudskih stavova.

26. Zakoni Duhovne Sutine 1) Prava Sutina Sveta ima metafiziku (duhovnu) prirodu i predstavlja Primarnu Realnost Sveta sadranu u Bogu. 2) Materijalni svet predstavlja oblik ispoljavanja Duhovne Sutine u nama poznatom prostorno-vremenskom kontinuumu. 3) Duhovna sutina je vena i neunitiva, ona obuhvata svako vreme i svaki prostor; ovek ne moeniim otetiti samu Duhovnu Sutinu, ali moe sopstvenim stavovima, mislima, oseanjima i delimaudaljiti sebe od Sutine i Pravog Smisla sadranog u Njoj, to je po njega samog katastrofalno loe, ali to veina ljudi, naalost, ipak ini. 4) DUH, ili Duhovna Sutina, sadri Harmoniju kao svoje prirodno svojstvo; to je pokreta celog znanog i neznanog Sveta, a svaki haos, propadljivost, propast, patnja, nevolja i sve drugo to je loe - rezultat je udaljavanja realnosti nieg reda od Prave Duhovne Sutine.

27. Zakoni Duhovne Zatite 1) DUHOVNA ZATITA je jedan od neposrednih oblika ispoljavanja MOI Duhovne Sutine i SNAGE metafizikih zakona prema oveku; to vie ovek usklauje svoje stavove, oseanja, misli i dela sa metafizikim zakonima - to vie zasluuje Duhovnu Zatitu, koja se sve vie i sve otvorenije ispoljava prema njemu; Duhovna Zatita nije nikakav zaseban duhovni entitet, ve svojevrstan automatizamdelovanja uzrono-posledinih veza zasnovanih na metafizikim istinama; Duhovna Zatita ispoljava se u ivotu zatienog oveka tako to ga nevolje i problemi jednostavno zaobilaze (tim vie to je zatieniji), ili se reenja uglavnom nameu spontano i sama od sebe, pa ak i okolina ponekad primeuje kako takvog oveka uva neka sila. 2) Svaka ovozemaljska mo, ugled i poloaj apsolutno su nemoni spram Duhovne Zatite; privrenost odreenoj religiji, ideologiji, nacionalna i bilo kakva druga pripadnost - nemaju nikakvog popusta i prioriteta u sticanju Duhovne Zatite; Duhovna Zatita ne stie se ak ni religioznom niti bilo kakvom drugom revnou, ako nije propraena razumevanjem i prihvatanjem metafizikih (duhovnih)istina. 3) Rava dela nije dobro initi nikada i nikome, ali je za oveka

mnogo opasnije kada su njegova rava dela - pa i loe namere, misli i oseanja - okrenuta protiv onoga koji je pod Duhovnom Zatitom, a opasnost je tim vea i bre se ispoljava to je onaj vie zatien; niko i niim ne moe se suprotstaviti odmazdi Zatite kada se loe ponese prema zatienom oveku, a to god vie bude pokuavao da se suprotstavi i to njegove misli i namere (a kamoli dela!) prema tome oveku budu loije odmazda e biti sve ea (!). 4) Dobra dela valja initi uvek, ali nije svejedno kome su uinjena; svako e i sam tim pre zasluitiDuhovnu Zatitu i pribliiti se postignuu istinske sree, to je onaj kome je uinio dobro vie pod Duhovnom Zatitom, odnosno to je vie duhovno izgraen; kao to nikome ne prata i ne daje popusta, Duhovna Zatita takoe ne ostaje duna ni prema onome ko se poneo pozitivno. 5) Ogroman broj ljudskih nevolja potie od toga to se ljudi ravo odnose prema onima koji su duhovno zatieni; Duhovna Zatita nije nikakva kazna Boja, ve automatizam koji se ispoljavakao odmazda ili nagrada, prema zasluzi - bez obzira da li onaj prema kome se ispoljava uopte neto o tome zna; nepoznavanje metafizihih zakona i neprepoznavanje zatienih ljudi kod Zatite nije nikakva olakavajua okolnost; ona se ispoljava u svim uslovima: meu bogatima i monima kao i meu siromanima, u ratu kao i u miru (poznato je da ak i u ratu nevolje i pogibelj vojnike

obavezno snalaze ako ak i u ravnporavnoj borbi nanesu zlo protivnikom vojniku pod Duhovnom Zatitom). 6) S obzirom da Duhovna Zatita revnosno nagrauje dobro uinjeno duhovno zatienim ljudima, to bi injenje dobra nekom duhovno zatienom oveku bio vaan korak duhovnog uzrastanja i postignua sree; kad god neko poeli sebi uspeh i sreu u bilo emu, treba da uini dobro nekom duhovno izgraenom oveku - to uvek daje mnogo bolje rezultate nego razna druga dobroinstva, davanja i velika dela; poto ljudi uglavnom ne znaju za ovu veliku metafiziku istinu, esto izostaju rezultati uinjenih dobrih dela kao to su razne donacije, prilozi i pomoi - jer nisu uinjena duhovno zatienim ljudima, iako su po svojoj prirodi svakako dobra. 7) ak je i DUNOST svakog oveka koji raspolae nekom ovozemaljskom moi i bogatstvom, da ini dobro DUHOVNO IZGRAENIM LjUDIMA - jer SVET takvim ljudima i pripada (iako ih je malo), dok ostali svojim stavovima, mislima, namerama i delima uglavnom kvare Svet. 8) Stepen Duhovne Zatite direktno je srazmeran stepenu duhovne izgraenosti oveka, odnosno VELIINI I ISTOTI NjEGOVE DUE; kada bi veina ljudi umela i htela da prepoznaje ljude sa velikom i istom duom i da se prema njima odnosi pozitivno - nestao bi veliki broj nevolja koje snalaze tu veinu.

9) Bolje je sebi u nedra staviti ljutu guju otrovnicu, nego zameriti se duhovno zatienom oveku; nema u ovome trunke preterivanja, jer ne postoji nikakva ovozemaljska sila i mo koja bi se mogla suprotstaviti DUHOVNOJ ZATITI; blago onom koji duhovno uzraslom oveku dobro uini (!).

28. Zakoni due 1) Dua je individualizovan deo Duhovne Sutine Sveta i ona predstavlja PRAVU SUTINU pojedinanog oveka; ljudska dua je pravi realitet ovekov, a njene manifestacije su fiziko telo i eterino telo (aura); dua, dakle, predstavlja komad Duhovne Sutine Sveta koji pripada jednomoveku i u stvari ini jednog oveka. 2) I druga bia, kao i neive stvari, imaju svoj pripadajui komad Duhovne Sutine, a1i to nije isto to i ovekova dua, pre svega zbog toga to je ovek jedini sposoban da svoju duu samostalno uva i izgrauje, jednako kao i da je prlja i unitava zavisno od svojih stavova, dela, misli i oseanja. 3) ovek roenjem stie duu tako to mu roditelji daju po komad svoje due, a dejoj dui i u toku odgoja roditelji takoe jo domeu due; to su vee i istije due roditelja, to e i deja dua u startu biti vea i istija; osim toga,

roditelji veih i istijih dua svojoj deci vie pomau u izgradnji due. 4) Svako ipak sam najvie utie na ouvanje i izgradnju svoje due, kao i na njeno prljanje i ruenje; to se ovek u svojim mislima, oseanjima i delima vie pridrava metafizikih (duhovnih) istina, to e mu dua biti istija i tim vie e rasti i izgraivati se; to ovek vie kri metafizike istine, to e vieprljati, ruiti i umanjivati svoju duu, a naroito efikasno dua se rui kada se uopte i ne veruje u njeno postojanje; ruenje due moe ii do njenog potpunog uruavanja, kada se individualnost ovekova svodi na puko telesno postojanje, koje predstavlja jo samo eho i senku due, zaostatakrealnosti nieg reda lien Svrhe i Sutine - to predstavlsja NAJVEU MOGUU KATASTROFU KOJA MOE SNAI OVEKA; OSNOVNI MOTIV svakog duhovnog uzdignua jeste OUVANJE (SPASENJE) I IZGRADNJA DUE. 5) Osim pozitivnih stavova, misli, oseanja i dela, na ouvanje i izgradnju ljudske due naroito pozitivno utie druenje i kontakt sa osobama iste i velike due, a posebno je dobro ako se zadobije njihovo prijateljstvo i naklonost. 6) Nijedan posao na svetu nije plemenitiji, vei i vaniji nego ouvanje i izgradnja sopstvene due, kao i pomo drugima u ouvanju i izgradnji due.

7) Dua predstavlja viu realnost oveka, koja je svevremena i mnogodimenziona; ali, dua je ipak RACIONALNO POJMLJIVA ba kao i Duhovna Sutina Sveta, samo ako se UM oslobodi naivno-realistikih i ostalih predrasuda i ako se shvati da ono to je naivno-realistikom razumu nepojmljivo u stvari predstavlja vii oblik realnosti, koju takav razum nije u stanju da pojmi. 8) Dua jasno moe da se vidi i prepozna na posredan nain; niiji drutveni poloaj, ugled, bogatstvo, nacionalna i religiozna pripadnost, pa ni obavljanje ovozemaljskih poslova koji zvanino imaju duhovni karakter - nita, apsolutno nita od toga, ne govori o veliini neije due i njenoj istoti; o istoti i veliini ovekove due govori stepen u kome se on pridrava metafizikih (duhovnih) istina; veliina neije due takoe se moe videti preko mirnoe i harmonije lica (bez obzira na fiziki izgled), a naroito preko BISTRIH I DUBOKIH OIJU, zbog ega se i kae da su oi ogledalo due;za svakog oveka veoma je vano da naui prepoznavanje istinski produhovljenih ljudi prema ovim znacima i dobrodunosti; duhovno uzrasli ljudi nisu svrstani u neki odreeni drutveni sloj, profesiju, religiju, naciju, niti bilo kakvu slinu pripadnost.

29. Zakon dunosti Prva je dunost ovekova da uva i izgrauje sopstvenu duu; druga dunost ovekova, tesno spregnuta sa prvom, jeste da i drugima pomogne u ouvanju i izgradnji due; trea je dunost ovekova da ini sve to je neophodno kako bi prve dve dunosti mogle da se obavljaju; etvrta je dunost ovekova da ne prihvati kao dunost ono to je protivno prvim trima dunostima.

30. Zakon egoizma Svaki ovek je, hteo to da prizna ili ne, donekle ipak egoista, jer i oni koji su u ime duhovnog uzdignua postali savreni altruisti, ipak imaju na umu najpre sopstveno duhovno uzdignue; metafiziki nije pogreno to ovek u odnosima sa drugim 1judima polazi od sebe (a od koga bi?), ve to ne prihvata injenicu da je drugim ljudima i on sam isto toliko drugi.

31. Zakon evolucije Kroz evoluciju se u materijalnom svetu ispoljavaju SILE MUDROSTI I SAVRENSTVA; evoluira i ovek u duhovnointelektualnom smislu - kako pojedinac, tako i ljudsko drutvo, pa i itavo oveanstvo; ko nije voljan da uestvuje u duhovnoj evoluciji - SAM SEBE za propast predodreuje; evolucijom ovek nije mogao nastati od majmuna, i to sluajno, bez ikakve naroite svrhe; da je to zaista tano, odrali bi se i prelazni oblici od majmuna ka oveku (poluovekpolumajmun), kad su se ve mogli odrati i majmuni i ljudi; zatim, otkud oveku potreba da se bavi religijom, filozofijom, naukom, umetnou i posebno, otkud mu ideja da prirodno tei duhovno-intelektualnom samorazvoju (?); kada je ovek nauio da upotrebljava motku, kopa rupe za zamke i koristi vatru - bio je toliko favorizovan u odnosu na ostala iva bia da mu za odranje nije nita vie trebalo; a naroito mu nije trebalo da oslikava zidove peina, moli se i razmilja o sebi i svetu, jer to je, to se tiezakona odranja, isto gubljenje vremena; zato bi ostali lanovi prvobitnih ljudskih zajednica davali hranu onima to se mole, pevaju, slikaju i razmiljaju (?); prema tome, oni koji su eleli da se produhovljuju morali su da nestanu jo pre poetka istorije - ali ne samo da NISU NESTALI, nego ih je SVE VIE, a od toga KOLIKO IH IMA u nekom drutvu zavisi i SUDBINA toga drutva (!);

ali,nestaje onih to mau motkama i tre za plenom, bez obzira na njihovu mo, snalaljivost i vanost; jasno je u kom smeru ide ljudska evolucija - u smeru ovekovog duhovnointelektualnog uzdignua; zakoni evolucije (odranja i selekcije) dakle postoje, ali deluju u smeru PRODUHOVLJENJA pojedinca i zajednice, a briu se oni koji ZA TAJ PRAVAC nisu voljni; nita nije tako MONO u ovom svetu kao ISTINSKA MUDROST, koja u oveku mora biti metafiziki utemeljena i prvenstveno zasnovana na Zakonu Ljubavi, Vere i Nade; sve to se ljudima u ovom svetu deava, ima svrhu da ih ovome naui i ukae na put duhovno-intelektualnog uzdignua, koji je put OPSTANKA i u fizikom, a naroito u duhovnom smislu; a to se tie onih koji veruju da je ovek zaista iz ista mira nastao od majmuna, neka im bude - oni moda i jesu, ali ne valja da takvo poreklo pripisuju svim ljudima.

32. Zakon filozofije Nijedna filozofija nije dobra ako onome ko se njome bavi od toga ne poraste dua.

33. Zakon genijalnosti Prava genijalnost ide ruku pod ruku sa produhovljenou; u protivnom, genijalnost je obina lukavost zbog koje mora da se ispata.

34. Zakon gluposti Glupost nije suprotnost genijalnosti, ve produhovljenosti, jer je neproduhovljen genije jednako glupkao i bilo ko drugi (genijalnim su smatrani i mnogi izazivai ratnih poara, ali to ba i jeste dokaz da jeneproduhovljena genijalnost sotonsko svojstvo); uostalom, da je neproduhovljeni genije zaista pametan - znao bi da krenje metafizikih istina ne moe da proe bez odgovarajuih posledica.

35. Zakon gneva Gnev je manifestacija slabosti; nije reenje u potiskivanju gneva, ve u spreavanju njegovog stvaranja; gnev rui duu, blokira ispunjenje elja i izaziva estok odgovor Duhovne Zatite ako je uperen protiv duhovno evoluiranog oveka.

36. Zakon govora Ne treba govoriti ono ime se moe uprljati i otetiti dua, niti ono to drugoga moe ponukati da svoju duu rui i prlja; lepo je govoriti ono to je u skladu sa metafizikim istinama, jer su tada rei kao ptice osloboene iz kaveza; lepe rei ne znae nita ako se iza njih kriju rave namere.

37. Zakoni greha 1) Greh nastaje krenjem metafizikih (duhovnih) istina; sutinu greha ini pad u bezduhovnost. 2) U razliitim kulturama, religijama i sredinama, razna ljudska ponaanja i miljenja proglaavaju se za grena, to treba razlikovati od metafiziki zasnovanog greha - koji uvek i svugde ima istoznaenje.

3) Svako ko ovlada metafizikim zakonima uvek e znati ta je stvarno greh; pored optepoznatih ljudskih grehova, oko kojih postoji saglasnost u celom svetu, postoje metafiziki zasnovani grehovikojih ljudi nisu svesni - to ne umanjuje metafiziki uzrono-posledini odgovor, pa je zbog toga vano poznavati metafizike istine. 4) Greh postoji gde god ima destruktivnih i negativnih misli, oseanja, namera i dela.

38. Zakon harmonije (sklada) Harmonija je PRIRODAN, BOGOMDAN nain svepostoja-nja; nije apsolutni mir Boanska Priroda Sveta, jer TAKAV MIR bio bi potpuna smrt, ve je HARMONIJA ONO TO PREDSTAVLJA OSNOVNU OSOBINU DUHOVNE SUTINE SVETA; HARMONIJA JE POTPUN ISPOLJAVAJUI EKVIVALENT Univerzalne Ljubavi, pa svako naruavanje Harmonije predstavlja odbacivanje Ljubavi, i obratno; imajmo na umu: kad god sebi ili drugom poelimo MIR, u stvari smo poeleli HARMONIJUkao boanski SKLAD meu biima, stvarima, pojmovima i u DUAMA.

39. Zakon hipnoze Hipnoza je uspavano stanje svesti; oveku u dubokoj hipnozi nita nije nemogue; ako mu se kae da umesto olovke dri usijan predmet - dobie plikove na prstima; ako mu se sugerie da se oslobodio Zemljine tee - svako se moe uveriti da je zaista postao laki, a moda e poeti i da levitira (lebdi); kada se bolesniku u hipnozi sugerie da je zdrav - moe se desiti da on momentalno zaista ozdravi; hipnoza je dokaz da je duh moniji od materije, odnosno da pred snagom ljudske vere nita nije nemogue; ali, ta snaga je u veine ljudi sasvim sputana sumnjama, strahovima i predrasudama, pohranjenim u ljudskoj svesti; svest, meutim, za to nije kriva, ve ono to ljudi sami u njoj stvaraju i u nju primaju; svega ovek treba da bude apsolutno svestan, jer svest je nadreena podsvesti; nema nikakvog prosvetljenja bez SVESTI, niti ima istinske sree bez SVESTI o srei; za oveka, tamo gdenema svesti - nema niega, pa je zato najbolje reenje SVESNO iz sopstvene svesti proterati strahove i zablude, prognati rave misli, oseanja i namere, a svoje sumnje definitivno odagnati.

40. Zakoni hrabrosti 1) U metafizikom smislu hrabrost nije suprotnost strahu, ve suprotnost pameti; odluku da li neto treba uiniti, jedino valja doneti na osnovu toga da li je to to treba uiniti u skladu sa metafizikim zakonima, a krenje metafizikih zakona nije stvar hrabrosti, ve stvar gluposti i neznanja; najveu moguu hrabrost u stvari predstavlja ovekova spremnost da prihvati metafizike istine i da se odrekne svojih naopakih predrasuda, stavova, obiaja i navika. 2) Negovanje hrabrosti kao vrline nije od koristi onome ko je hrabar, ve uglavnom drugima; posle rata majke hrabrih plau, a majke onih koji hrabrost (drugih!) veliaju - ponose se ovozemaljskim uspesima svoje dece. 3) Hrabrost je u biti oblik ispoljavanja straha od ISTINE; hrabrost moe i da se odglumi, ali mudrost ne moe - to je jasan dokaz da hrabrost sa pameu nema mnogo veze. 4) Bojati se onoga ega se treba bojati - nije nedostatak hrabrosti, ve dokaz zdravog razuma; bojati se onoga ega se ne treba bojati - opet nije nedostatak hrabrosti, ve manjak razuma; kako god da se posmatraju stvari, ne moe se govoriti o razumskom utemeljenju hrabrosti.

5) Hrabrost se u svakodnevnom ivotu esto ispoljava i kao spremnost na rizik; ali i ta spremnost, da bi uopte imala svrhu, mora biti razumno utemeljena; to znai da mora postojati racionalna odmerenost izmeu vrednosti mogueg gubitka i mogueg dobitka, kao i odmerenost ansi za gubitak opet je, dakle, sve stvar razuma. 6) Vrhuncem hrabrosti smatra se spremnost na rizikovanje sopstvenog ivota za uzviene ideale; jedan od temeljnih metafizikih zakona kae da je ivot SVETINJA i da nijedan ovek nema prava da ugroava ni tui ni svoj ivot, i nema nikakvih ideala u ime kojih se taj zakon sme prekriti; moe se rizikovati iskljuivo sopstveni ivot, samo onda kada e taj rizik spasiti druge nedune ivote. 7) Uiti druge hrabrosti i veliati neosnovanu hrabrost drugih veliko je krenje metafizikih zakona, koje obavezno povlai posledice. 8) Ono to se obino naziva hrabrou, postepeno nestaje kroz duhovno-intelektualnu evoluciju oveanstva; ak i meu ivotinjama, suprotno uobiajenim miljenjima, deluje evolucioni zakonopameivanja i eliminacije hrabrih jedinki; lavovi ne istrebljuju slabe i obolele antilope - bolesne su hrana leinarima, po uginuu - ve one najhrabrije, koje se odvae da se priblie lavovima i onda kada su ovi gladni i uznemireni, kao i one koje ne razlikuju gladnog lava od sitog (lavovi se,

dakle, hrane hrabrou i glupou antilopa); a kada meu antilopama nestane hrabrih i glupih - to je oigledno isto nestae i lavova (!). 9) Sve i kada se nekom prohte da se hrabrou dokazuje, neka zna da je mnogo bolje (ali i tee!) dokazati pamet; svet je prepun onih koji mogu da dokau svoju hrabrost, makar je i odglumili, ali nema previe onih koji mogu da dokau pamet; prema tome, ako je nekom do dokazivanja - neka dokae ono to je tee dokazati i ega manje ima; srea ne prati hrabrost, ve prati odsustvo sumnje, straha i gluposti.

41. Zakoni humanosti 1) Nije humanost nekome initi dobro na tetu nekog drugog. 2) Nije nikakva korist od humanih dela, ako ih ne prate humane misli i namere; a opet, nije korist ni od humanih misli i namera, ako su dela nehumana; ovek koji se pridrava metafizikih istina human je sam po sebi, jer nita to je nehumano nije u skladu sa Duhovnom Sutinom Sveta i oveka; humanost pojedinca direktno je srazmerna njegovom stepenu pridravanja metafizikih istina. 3) Nema vee humanosti nego drugome pomoi da sauva i razvija duu; kada gladnog siromaha nahranimo, ne treba da pomislimo kako smo samim inom davanja uinili dobro delo, ve kako smo dotinom siromahu, dajui mu hranu, omoguili produetak ovozemaljske egzistencije i time mu poduprli anse da izgrauje svoju duu (naravno - ako to sam eli). 4) Kada nekom neto daje onaj koji je od Sveta na materijalnom planu uzeo previe (pravdajui to uzimanje nekim ovozemaljskim zaslugama, radom i sposobnostima) - to nije humanost, ve obaveza i dug, a za namirenje dugova ne daju se nagrade; ovo je razlog to se mnogi bogati i moni ljudi ale kako im se i pored njihove humanosti ipak deavaju loe stvari; sa metafizikim istinama, odnosno sa Duhovnom

Sutinom Sveta, ne moe se trgovati; svaki raun i dug mora da se namiri, a svako ostvarenje da se zaslui; razume se da je mnogo bolje namiriti dugove nego biti duan, a ko eli da mu se dobrim vrati - mora dati vie nego to je duan. 5) Prava humanost ne priznaje nikakve ljudske granice; nije human onaj koji na osnovu religiozne, nacionalne, ideoloke i bilo kakve druge ljudske pripadnosti bira prema kome e biti human; humanost koja bira svoje objekte ne samo da nije humanost, ve je sama po sebi destruktivnakao i sve drugo to u sebi nosi klicu razdora.

42. Zakon ideala Ideali su potrebni i pozitivni samo onoliko koliko su usklaeni sa metafizikim istinama, odnosno sapotrebom ljudskog duhovnog uzdignua.

43. Zakon ideja Ideje su normalni produkti ljudskog misaonog procesa; merilo valjanosti ideja nije njihova ostvarivost, koliko njihova zasnovanost na metafizikim zakonima.

44. Zakon iluzija Ljudski ovozemaljski ivot nezamisliv je bez iluzija, zato to je i sama materijalnost po svom stepenu realnosti ista iluzija u odnosu na SUTASTVENU, metafiziku (duhovnu) realnost; meutim, mi ipak ne moemo rei da je materijalni svet nerealan, jer on postoji barem kao usaglaenost stavova veine ljudi o iluziji materijalnosti; koliko je neto iluzija, a koliko realnost - moe se meriti samo trajnou; kada govorimo o iluzijama, mi ih u stvari uporeujemo sa trajnou materijalnih formi postojanja; meutim, same materijalne forme smeno su kratkotrajne u poreenju sa Venom Egzistencijom Duhovne Sutine, to znai da je sa produhovljene take gledita materijalnost svakako jedna vrsta iluzije.

45. Zakon iskrenosti U svakodnevnom ivotu iskrenost nije uvek usklaena sa metafizikim istinama, pa prema tome ne mora uvek biti ni pozitivna; pod neiskrenou veoma esto podrazumevamo i samosavladavanje, koje po svojoj metafizikoj prirodi nije negativno; da li je iskrenost dobra ili loa, treba proceniti po tomekakve e biti njene posledice, odnosno da li e zbog nje neko postati bolji i pozitivniji, i da li od nje moe biti koristi koje nisu ni na iju tetu; velikom iskrenou moemo

smatrati sledeu izjavu: pokuamo li da budemo iskreni uvek i prema svakom, vrlo brzo emo izazvati ljutnju i gnev mnogih(to ne moe biti pozitivno), i svakako ostati bez najveeg broja prijatelja, a zbog toga oni nee postati bolji; nemojmo iveti u zabludi da e naa iskrenost uvek otvoriti oi onome na koga se odnosi (izreka kae: zna i avo ta je pravo, ali nee tako da radi); na kraju krajeva, ako smo iskreni,to nikako ne znai da smo dobri i da smo u pravu; mnogi ljudi iskreno priznaju svoje greke i opetgree - ipak su bolji oni koji nemaju ta da priznaju; svako bi trebao najpre da bude iskren prema samom sebi, jer to je jedina iskrenost koja ne moe biti negativna (iako moe biti teka) i od koje se uvek moe imati ogromna korist.

46. Zakon iskustva I ivotinje kroz ivot stiu iskustvo (mlada maka jo ne ume tako veto da lovi mieve kao starija), alijedino oveku data je mogunost da se kroz umnu obradu iskustava duhovno-intelektualno uzdie; za oveka svako, pa i najpraktinije iskustvo, ima onoliko znaaja koliko posredno ili neposredno sluinjegovom duhovnom uzdignuu.

47. Zakon iskuenja Sva ljudska iskuenja svode se na slobodu nepotovanja metafizikih istina.

48. Zakon istine Istina je u svakodnevnom ivotu posve relativna; APSOLUTNA ISTINA JE SVOJSTVO BOGA, a mi o istini moemo govoriti samo u onoj meri u kojoj je to to nazivamo istinom usklaeno sa METAFIZIKIM ISTINAMA; svako ko eli da sazna koliko je neto istinito, neka najpre vidi koliko je to zasnovano na Ljiubavi, Veri i Nadi; osnovni metafiziki preduslov istine je VERA: istina ima onoliku teinu koliko je teka VERA u ono ega se ta istina tie.

49. Zakon istorije Istorija je jednim delom popis ljudskih gluposti poinjenih kroz vekove, a drugim delom hronologija zbivanja na putu ljudskog oslobaanja i duhovno-intelektualnog uzdignua; glupima je miliji onaj prvi deo istorije, pa iz njega ue kako i dalje treba praviti gluposti, estoko ubeeni da e i oni zasluiti mesto u njemu; pametni smatraju vanijim drugi deo, iz koga izvlae opti zakljuak da bez pojedinanog i kolektivnog oslobaanja i duhovnog uzdignua oveanstvo NE BI IMALO SVRHU.

50. Zakon istrajnosti U shvatanju i prihvatanju metafizikih istina valja istrajati, pa neopisivo vredni rezultati nee izostati; neka niko ne oekuje da e mu jedno povrno itanje metafizikih zakona doneti istinsku i trajnu sreu; ko posumnja, neka ita ponovo i neka o svemu predano porazmisli.

51. Zakon jasnoe Onaj kome se ove metafizike istine uine nejasnim ili bezvrednim, neka zna sledee: problem nije u metafizikim istinama, ve u njemu samom, pa stoga neka najpre oslobodi svoj um predrasuda i sumnji, ako neto hoe da razume i da od toga ima koristi; inae, ljudska glupost se ne meri toliko nesposobnou razumevanja, koliko sklonou da se ono to se ne razume proglasi bezvrednim, odnosno da se krivcem za sopstveno nerazumevanje proglasi neko drugi; da bi nekome neto bilo jasno, on najpre mora poeleti da mu to bude jasno, a zatim i poverovati da e mu biti jasno.

52. Zakon jednakosti i razliitosti Jednakost se zasniva na ravnopravnom prihvatanju razliitosti, a nikako na njihovom brisanju ili preutkivanju; i polje je lepe kada na njemu ima to vie razliitog rastinja i cvea, jer bez razliitostinema ni harmonije, a bez harmonije ne moemo govoriti o Boanskom Smislu; razliitosti meu 1judima jedino ne smeju biti na tetu drugih i njihovog ISTOG takvog prava na razliitosti.

53. Zakon karaktera Karakter odreuje mogunost dostignua sree; to je u oveku vie ljubavi, to mu je karakter bolji, a to je vie mrnje, pakosti, zlobe, zavisti i drugih negativnih misli i oseanja - to je njegov karakterloiji; karakter je temelj ovekove zgrade ivota: ko hoe da menja SUDBINU - neka najpre promeni KARAKTER.

54. Zakon koristi Svaka ovozemaljska korist nitavna je spram koristi koju ovek moe da ima od potovanja metafizikih istina; otuda pri sticanju bilo kakve koristi treba povesti rauna da u tome ne bude prekren koji metafiziki zakon; kad god stiemo nekakvu korist, treba da imamo na umu i prava drugih na sticanje koristi, odnosno ravnoteu prava - ukljuujii i pravo ostalog ivog sveta na plodove Prirode: njiva, recimo, samo po ljudskim zakonima pripada vlasniku, dok po metafizikim zakonimana njivu i ono to na njoj raste imaju pravo i druga stvorenja poput ptica - i to od pre nego to su nastala bilo kakva meuljudska prava; ima Svet svega dovoljno za sve, a ko shvati metafizike istine - imae NAJVEU moguu korist, koja nee biti ni na iju tetu; i onaj ko nije ostvario eljenu korist, ili je pretrpeo kakvu tetu - treba da zna da ba od toga moe imati

moda mnogo veu korist, pogotovu ako izvue odgovarajuu pouku.

55. Zakon krae Nije kraa samo kada neko uzme tue, ve i kada stie korist bez voenja rauna o istim pravima drugih, pa makar to sticanje bilo u skladu sa vaeim drutvenim zakonima.

56. Zakon lenjosti Najgora je duhovno-intelektualna lenjost, jer to je ona izraenija - to je ovek MANJE OVEK; oni koji su samo fiziki lenji, Svetu barem ne prave tetu.

57. Zakoni lepote 1) Lepo je samo ono to je u skladu sa Duhovnom Sutinom, a obezduhovljena lepota sotonina je kreacija; najnesreniju kombinaciju ini fizika lepota sa duhovno-intelektualnom srozanou, odnosno sa neistom i sitnom duom; treba se kloniti ovake kombinacije, a po fizikoj lepoti ne treba birati ni prijatelja ni branog druga; ko eli srene odnose sa ljudima, kao i srenu vezu i brak, taj (ili ta) mora da prikrije svoju fiziku

lepotu, a da istakne duhovnu - pa neka prihvati samo onoga kome se takva kombinacija svia, i nee pogreiti; neka se lepa ena potrudi da izgleda runo, pa neka onda postigne ono to moe - samo to to tako postigne moe istinski da je usrei, a sve ono to postigne uz pomo svoje fizike privlanosti moe da joj donese samo bol, patnje i nevolje (ovo takoe vai i za mukarce). 2) Fizika lepota opaka je podloga za postignue ciljeva, ve i zbog toga to je prolazna i propadljiva, ali i zato to su sami kriterijumi definisanja fizike lepote vrlo labilni i diktirani pomodarskim trendovima. 3) Jedina vredna i trajna lepota jeste DUHOVNA LEPOTA; ona ima i svoj nain ispoljavanja: duhovna lepota, ili produhovljenost, oituje se kao harmonina mirnoa lica i upadljiva bistrina i dubina oiju; ovo je jedina vrsta lepote koja ima VREDNOST I SMISAO, i prema kojoj se moe upravljti bez tetnih posledica.

58. Zakon lukavstva Lukavi ljudi smatraju za veliko dostignue svoje pameti to to se koriste navodnom glupou drugih; lukav ovek, meutim, ne razume da su tu teze zamenjene, jer on je sam glup zato to ne zna (ili ne eli da zna) da e mu kad-tad raun biti naplaen sa kamatom; gluplji je svakako onaj koji plaa skuplje, iako nije morao ak ni da plaa.

59. Zakon Ljubavi 1) Prvi Zakon ljubavi sadran je u Zakonu Ljubavi, Vere i Nade; Univerzalna Ljubav je Boji materijal od koga je SVE satkano, a harmonija je njen potpun ispoljavajui ekvivalent; nema harmonije bez ljubavi, niti ljubavi bez harmonije. 2) U svakodnevnom ivotu ljudi svata zovu ljubav, i to esto ba same suprotnosti istinske ljubavi; tako se prosvetljenim imenom ljubavi nazivaju i takve pojave kao to su strast, pouda, pohota, elja za posedovanjem, dominacijom i slino - to sa Pravom Ljubavlju nema veze, ili joj je ak suprotstavljeno; ime ljubavi najee se skrnavi ba kada se govori o ljubavi izmeu mukarca i ene, gde se ide dotle da se svaki telesni kontakt izmeu partnera naziva voenjem ljubavi, ak i kada je takav kontakt potpuno protivan metafizikim zakonima,

odnosno zasnovan na istoj poudi, nepromiljenosti, interesu, branoj prevari...; esto se i telesno zadovoljenje zasnovano na materijalnom ili kakvom drugom interesu otvoreno naziva prodajom ljubavi (!); koliko god je protivno metafizikim zakonima MISLITI I INITI ono to je suprostavljeno Univerzalnoj Ljubavi, toliko je protivno i skaradno LJUBAVLJU NAZIVATI ba ono to je skaraenje same ljubavi; najvie ljudskih problema predstavlja metafiziki uzrono-posledini odgovor na nedostatak LJUBAVI, ali mnogo problema nastaje i zbog zloupotrebe IMENA LJUBAVI. 3) Prava ljubav ne podrazumeva da se doslovno voli sve i svako - ve da se prvenstveno ne mrzi niko; ovek koji u sebi nosi istinsku ljubav nije sklon stvaranju negativnih misli i oseanja, nema rave namere i ne ini loa dela. 4) Ljudska dua je sainjena od ljubavi, a kada se ovek lii ljubavi - od due ostane kvaziduhovna ruina, kakva se moe nai i u avola i zloduha; takvom oveku gora kazna i ne treba, ali ne zavrava se na tome - obezduhovljen ovek svaku nevolju privlai. 5) Voleti zle ljude, koji drugima zlo ine - nije ljubav, jer to znai ne voleti one kojima se zlo ini; ali, ljubav jeste ne mrzeti nikoga, pa ni zloga, jer onaj koji je zao nije nita drugo nego duhovni bolesnik; osim toga, teko je ak i u najobinijim svakodnevnim ljudskim odnosima premeriti koliko je ko

dobar a koliko zao, ko je u pravu a ko nije, kome se deavaju zasluge a ko upravo stvara uzroke onome to e mu tek biti zato nikoga ne treba mrzeti, a metafiziki zakoni e zasigurno uiniti da doe do poravnanja rauna. 6) U ljubavi direktno deluje zakon davanja i primanja: to se daje - ono se i prima; zato u ljubavi nema limita: to je ovek vie ima, sve vie e je primati - ko je ima, njemu e se dodavati. 7) Ljubav je osnova SVAKE ISTINSKE MOI; bez nje je svaka mo prolazna, svakoj je domet suvie mali i svaka e samu sebe sruiti. 8) Prva nagrada za LJUBAV jeste SAMA LJUBAV; ali to nije jedina nagrada - mnogo je i onih koje PRIRODNO IDU UZ LJUBAV. 9) Ljubav je Boji neposredan proizvod i ne moe se NIIM DRUGIM PLATITI nego samom ljubavlju. 10) Ljubav je kao Boji materijal APSOLUTNO BESMRTNA i svaka PRAVA BESMRTNOST na njoj se zasniva; Hrist nije mrzeo ak ni one koji su ga omalovaavali i osudili na raspee, ve je molio Boga da im oprosti jer ne znaju ta ine - zato je i dokazao svoju besmrtnost kroz VASKRSNUE.

60. Zakon ljutnje Ljutnjom se nita valjano ne moe postii, jer ljutnja je roena sestra mrnje; ako negde ne pomau lepe rei, jo manje pomae ljutnja.

61. Zakoni mate 1) Kao to je VERA jaa od VOLJE, tako je i MATA jaa od ELJE; ono to poelimo, u mati moramo vizuelizovati kao ve gotovu stvar, jer to je bitan preduslov za ispunjenje elje; MATA JE OSNOVA NADE, bez dobrog matanja nema ni dobrog nadanja; ne treba se nikada stideti svog matanja, jer ko ne ume da mata - taj ne ume ni da ostvaruje; to je neka elja bolje, jasnije i ubedljivije izmatana - to su anse za njeno ispunjenje vee. 2) Matanje ne sme da bude propraeno grem, strahom od neispunjenja, sumnjom, kao ni bilo kakvom drugom negativnom milju i oseanjem; najbolje je matati u osami i tiini, ali i u svakoj drugoj prilici kada je to mogue; pri matanju treba zamiljati jasne situacije u vezi sa eljom, ni trenutka ne dovodei u pitanje njeno ispunjenje; matu nikada ne treba zasnivati na principu ako to ostvarim..., ve iskljuivo na principu poto u to sigurno ostvariti, onda, u uiniti ovo ili

ono; ispunjenje treba videti kao svren posao, a u mati jasno vizuelizovati situacije koje normalno mogu proistei iz tog ispunjenja (ako poelite neku stvar, zamiljajte sebe u konkretnim situacijama vezanim za nju - recimo kako se njome sluite, nekom je pozajmljujete i slino, kao da tu stvar ve zasigurno imate). 3) Svako matanje treba da bude usklaeno sa metafizikim zakonima; ne sme se matati o situacijama i eljama ijim bi ostvrenjem nekome bila naneta teta i prouzrokovana patnja; takvo matanje ne samo da nee dati rezultate, nego e prouzrokovati i druge negativne posledice po onoga koji na takav nain mata; matanje, kao i sama dela, treba uvek da bude pozitivno. 4) ovek treba da mata samo o onome to mu stvarno treba, ako zaista eli da mu se izmatano ispuni; inae, matanje samo po sebi nema nikakvih ogranienja sem potpune pozitivnosti, pa se ne treba bojati da e se u matanju preterati. 5) Ne treba svakom kazivati ono o emu se mata, sem onima za koje se sigurno zna da su dobroduni, pozitivni, i da ne sumnjaju u Viu Realnost i metafizike istine; tua sumnja i podrugljivost jednako negativno mogu uticati na ispunjavanje onoga o emu se mata kao i neverica onoga koji mata; drugim reima, o

svojim matanjima moete govoriti samo onima u iju duhovnu izgraenost ne sumnjate, bez obzira koliko su vam bliski. 6) Matanje treba da bude pod kontrolom svesti; meutim, svest veine ljudi optereena je mnotvom sumnji i predubeenja, kojima se blokira snaga mate i koje bi valjalo nekako zaobii; najbolji nain je da se ovek potpuno svesno rei sumnji i predrasuda; poto veini to teko polazi za rukom, moe se pribei i deliminom zavaravanju onog dela svesti koji je optereen sumnjom i predubeenjima; ovo se dosta efikasno moe postii ako se mata i razmilja o svojim eljama neposredno pred spavanje, u potpuno oputenom stanju, a takoe i odmah po buenju; u ovakvim prelaznim fazama izmeu jave i sna, najpre se uspavljuje ba onaj najpovrniji deo svesti, koji i jeste optereen naivno-realistikim sumnjama i predrasudama; veina ljudskih svakodnevnih poslova odvija se upravo na tom mentalnom nivou - pa se taj deo svesti, kao najizmoreniji, prvi i uspavljuje.

62. Zakon materije Materija je samo POSEBAN SLUAJ ispoljavanja Duhovne Sutine; materija ima realnost nieg stepena u odnosu na Duhovnu Sutinu, jer prolaznost je nain postojanja materijalnih formi i struktura - a Venost je nain postojanja Duhovne Sutine; REALNIJE JE ONO TO DUE TRAJE, A NAJREALNIJE JE ONO TO JE VENO; materija nije ni tvrda ni puna, ve skroz uplja: razlanavanjem materijalnih formi stiemo u nitavilo, a kako ni materijalistika nauka ne eli u nitavilo - nema drugog izbora nego da priznamo metafiziku (duhovnu) sutinu materije; zakoni koji vladaju materijom samo su posebni sluajevi metafizikih zakona, a na metafizikom planu mogu i da se ukinu (tako, recimo, duhovna snaga ponitava zakon gravitacije, pa ljudi u posebnim duhovnim stanjima levitiraju, to je poznata pojava); takoe je neispravno materiji odrei svaku realnost; samim tim to je proistekla iz Duhovne Sutine, ona ima odreenu realnost, a sama po sebi nije ni negativna ni pozitivna - ona je jednostavno to to jeste: proizvod duhovnog pada; ali, ne moe se zbog toga materija smatrati negativnom, jer je njena svrha uenje i produhovljenje (kole se prave da bi se u njima sticalo znanje, i ne mogu zbog toga biti loe - dobri ili loi mogu biti aci koji ih pohaaju); sve to je loe u vezi sa materijom, proizvod je ljudskih negativnosti i gluposti; materija nije obmana, bez obzira to ne postoji u onom tvrdom smislu

kakav joj se obino pripisuje, jer ona ima Metafiziku Svrhu - a sve stvari i pojave obmane su onoliko koliko su protivne Metafizikoj Svrsi i Duhovnom Smislu.

63. Zakon meditacije 1) Meditacija je DUBOKOUMNO RAZMILJANJE i poniranje u sopstvenu sutinu i Sutinu Sveta; u ta god pogledamo i ta god pomislimo - sve moe predstavljati poetak meditacije, pod uslovima da u svojim razmiljanjima ne ostanemo na povrnom nivou interesa, predrasuda, dogmi i naivno-realistikih shvatanja; meditacija mora biti liena svakog gra i ogranienja. 2) Kroz meditaciju, kada se u njoj dovoljno odmakne, moe da se oseti i spozna Harmonija Sveta, Dah Venosti i Mo Prave Istine; u meditaciji ovek sebe doivljava ba kao to treba - kao istinski MIKROKOSMOS, povezan sa svim to se zbiva u MAKROKOSMOSU, sposoban da evoluira zajedno sa evolucijom itave VASELJENJE I NEPROLAZAN POPUT VENE ISTINE; u dubokoj meditaciji ovek osea kako njegova svest postaje NADREENA svetu materije i SUPERIORNA pred svakom prolaznou i ovozemaljskom moi; on poinje da osea kako se njegova svest bezgranino iri i stapa SA SVESVEU UNIVERZUMA.

3) Dok molitva predstavlja OBRAANJE BOGU sa odreenim ciljem i molbom, meditacija predstavlja SLUANJE BOGA I RAZGOVOR SA BOGOM; zar nije bogohulno oekivati od Boga, koji je APSOLUTNO SAVRENSTVO PO SEBI, da vie ceni one to Mu se obraaju samo kada im neto treba, nego one koji su i bez posebnih razloga voljni da Ga sluaju i da sa Njim razgovaraju; nije li takoe nerazumno i bogoprotivno smatrati da Bogu, koji je APSOLUTNA DOBROTA PO SEBI, imponuje preklinjanje, skruenost, pla, kukanje i laskanje, ako su ve i meu obinim ljudima jednako neomiljeni oni koje za neto treba moliti i preklinjati, kao i oni koji se trude da laskanjem i preklinjanjem postignu svoje ciljeve (?!). 4) Nema oveka koji je postigao neto istinski vredno i trajno, a da nije bio sklon meditaciji; ljudska dela su vrednija i trajnija to su oni koji ih stvaraju dubokoumniji; ovo je razlog to naroito umni ljudi istovremeno pokazuju interesovanje za vrlo razliite oblasti i to postiu rezultate na raznim poljima, jer se dubokim umovanjem, odnosno meditacijom, zahvata iz rezervoara univerzalnih spoznaja; otud je univerzalnost odlika svakog istinskog genija; vrstan poznavalac samo jedne oblasti ljudskih bavljenja moe biti koristan i sebi i drugima, ali ne moe biti genije; prvi korak ka upranjavanju meditacije i jeste pokazivanje interesovanja za razliite stvari i pojave, kao i tenja da se razliitosti obuhvataju to je mogue celovitijim

duhovno-intelektualnim pogledom; meditacija je hod ka UNIVERZALNOM, a kada se Univerzalno dotakne - obina ovozemaljska znanja i moi postaju sitnice. 5) Svako moe da meditira, bez obzira na znanja, stepen obrazovanja, drutveni status i ostale preduslove koji u obinim ljudskim poslovima mogu imati znaaja. 6) Duhovno-intelektualno uzdignue tesno je povezano sa meditacijom - to se vie meditira, to se ono lake postie; efikasan nain istinskog meditiranja jeste ba dubokoumno razmiljanje o metafizikim zakonima i pronalaenjem sebe, svojih dela, misli, oseanja i stavova u odnosu na metafizike (duhovne) istine; istovremeno, svaka istinska meditacija je odlian put do spoznaje i prihvatanja metafizikih istina, jer svaka tome i vodi. 7) Meditacija oveka ini istinskim ovekom; kroz meditaciju svako postaje u svakom pogledu bolji i pozitivniji; to ovek vie meditira, sve je uspeniji, zadovoljniji i sreniji; ljudi koji ne meditiraju mogu biti samo privremeno i prividno uspeni u nekim ovozemaljskim poslovima, ali ne mogu biti istinski i trajno zadovoljni i sreni; ovek je snabdeven prirodnom potrebom za meditacijom, kao to njegovo telo ima potrebu za hranom; meditacija, dakle, ne samo da je izuzetno vana i

korisna, ve je svakom oveku i neophodna, svejedno kako i gde e se njome baviti i kojim imenom e je zvati; zna se dobro da skroz nepismeni seljaci i obani, nastanjeni u najzabitijim krajevima, umeju vrlo duboko da se zamisle zagledani i oima i duhom u neki cvet, travku, oblak, planinu, izvor, zvezde, ili naprosto u samog sebe - iako nisu uli za re meditacija; uostalom, gladan jede i hranu kojoj ne zna ime, a u najgoroj situaciji je onaj koji i pored hrane uopte ne zna da je gladan.

64. Zakon Metafizike Svrhe Metafizika obuhvata sve ono to je iza fizike, ali i samu fiziku; metafizika, dakle, obuhvata i materiju i sve to je izvan nje i u njoj - obuhvata itav Svet i njegovu Duhovnu Sutinu; ZAKONI METAFIZIKE, ili METAFIZIKE ISTINE, predsta-vljaju sveobuhvatna metafiziki utemeljena pravila, koja vae BEZ OGRANIENJA u prostoru i vremenu; ipak, metafiziki (duhovni) zakoni niti su uvek imali svrhu, niti e je uvek imati, bez obzira na univerzalnu vanost; i oni su posledica duhovnog pada, a predstavljaju osnovu svakog uenja kojim se postie duhovno uzdignue; na nivou istog Duha ni metafiziki zakoni nemaju smisao, jer u Apsolutnom Savrenstvu Svepostojanja i Sveopte Harmonije nema vie ta da se ui, niti ima ko da ui tu se ne radi o ukidanju metafizikih zakona, ve o prestanku potrebe za njima; ako materija predstavlja kolsku zgradu u

kojoj treba da se ui duhovno uzdignie, onda metafizike istine predstavljaju gradivo koje valja savladati; potrebna je i zgrada, ali je gradivo utemeljeno na valjanoj nauci osnov svakog kolovanja; zbog toga u nama znanom svetu sve ima samo onoliku istinsku vrednost koliko je usklaeno sa metafizikim istinama i koliko doprinosi ovekovom duhovnom uzdignuu - nita istinski valjano ne moe se nainiti protivno ovom pravilu.

65. Zakon milostinje i milosra Milostinja ima metafiziku svrhu samo kada je bez ikakvog interesa; kada ovek daje milostinju, treba da se ponaa kao neko ko sa zakanjenjem vraa dug, pa vodi rauna da za to vraanje to manje ljudi sazna; ko je milosrdan javno i naglas, taj naplauje svoje milosre, pa ne samo da nee dobiti naknadu kroz metafizike zakone - nego e se jo svojim lanim milosrem sukobiti sa metafizikim istinama; ak i oekivanje plate Boje za uinjeno milosre predstavlja interes, pa je najbolje milosre uiniti bez ikakvih primisli, sem zahvalnosti Bogu to smo u mogunosti da budemo milostivi i uz iskrenu elju da u svetu bude to manje ljudi kojima treba milostinja.

66. Zakoni mira i spokojstva 1) Mir je Harmonija, a ne apsolutno mirovanje; spokojstvo je mir u dui i umu, dakle duhovna harmonija u oveku; niko ne moe biti smiren ako nije spokojan, i obrnuto. 2) Jedna od najveih ljudskih zabluda jeste miljenje da se mir i spokojstvo u ovozemaljskom ivotu mogu stei postignuem materijalnog blagostanja, ugleda, drutvenog poloaja, ili kakve druge ovozemaljske moi - time se, tavie, mir i spokojstvo pre mogu izgubiti, s obzirom da su naini takvih postignua vrlo esto suprostavljeni metafizikim istinama. 3) U svakodnevnom ivotu, ljudi obino zamenjuju teze: smatraju da e postati spokojni kada postignu neke svoje ciljeve, a duhovna smirenost i spokojstvo u stvari predstavljaju uslov za postignue ciljeva; ISTINSKA SNAGA LEI U SPOKOJSTVU, a nemir i nespokoj nemaju nikakve anse protiv istinskog spokojstva i duhovne smirenosti; to nas neka elja ili namera ini uznemirenijim, nespokojnijim i grevitijim - to su anse za njeno ostvarenje manje. 4) Duhovni mir (harmonija) i spokojstvo imaju svoje osnovno utemeljenje u Ljubavi i pozitivnim mislima, stavovima, oseanjima, namerama i delima; nema spokojstva gde ima mrnje, pakosti, zavisti, zlobe i drugih ravih misli i oseanja,

niti ima spokojstva pored ravih namera i dela; da bi se uopte moglo stei spokojstvo, najpre namere i dela moraju biti u skladu sa metafizikim istinama, a naroito sa Zakonom Ljubavi, Vere i Nade. 5) Svaku elju i nameru koja stvara nespokoj bolje je odmah odbaciti, ako ve nije mogue odbaciti sam taj nespokoj. 6) Ne treba ekati na ispunjenje nekakvih uslova da bi se poradilo na sopstvenom duhovnom miru i spokojstvu, jer takvi uslovi ne postoje; spokojstvo je mir u dui, mir je Harmonija, Harmonija je Ljubav, a Ljubav je Boja supstanca od koje je satkana Sutina Sveta - zato bi se onda ekalo da se uzme ono to je ve TU; ko ne ume u svoju duu da useli spokoj- stvo odmah, nee to moiti nikad, sve dok svoje stavove, misli i dela ne uskladi sa metafizikim istinama; neki ljudi ceo ivot provedu u gru i nemiru, borei se za ovozemaljske moi i bogatstva, kako bi bezbrinu i spokojnu starost provodili okrueni idilom nekog mirnog i zabitog seoceta; drugi ljudi u istom tom seocetu provedu itav ivot, okrueni istom onom idilom i neprestano smireni, spokojni i sreni; mogu li se smatrati pametnim oni koji itav ivot tragaju za neim to su mogli imati odmah i neprestano, i moe li se pod starost pronai ono to je odbaeno u mladosti(?).

7) Zavist ne moe biti temelj spokojstva, a istinski spokojan ovek drugima i nema na emu da zavidi - jer spokojstvo vie vredi od svih ovozemaljskih moi i bogatstava zajedno; spokojstvu osnova ne moe biti ni strah, a on je redovan pratilac svega to je steeno protivno metafizikim (duhovnim) istinama; spokojstvo pak odlian je temelj svemu dobrom, naroito istinskoj srei i zadovoljstvu.

67. Zakon misli i miljenja Misao je, kao i miljenje, isto metafizike prorode; nisu misli proizvod odreenih fiziolokih procesa, ve su ti procesi proizvod misli; negativno miljenje je tetno i ono izaziva negativan metafiziki odgovor; POZITIVNO MILJENJE zasnovano je na potovanju metafizikih istina, a njegova snaga je OGROMNA I NEPOJMLJIVA; mogunost postignua ISTINSKE SREE zasniva se na SNAZI POZITIVNOG MILJENJA i srazmerna je pozitivnom miljenju (!!!).

68. Zakon mladosti i starosti Starenje je stvar VERE - mladost i starost su proizvod onoga to ovek sam o sebi misli i osea, pa svako moe biti mlad ili star onoliko koliko sam sebe ubedi.

69. Zakoni moi 1) oveku nije data nijedna ISTINSKA