Mirca Elijade - Traganje Za Izvorima Religije

7/28/2019 Mirca Elijade - Traganje Za Izvorima Religije

1/15

JE ZAIMA"RELIGIJE

Prvobitno otkrovenjeJedna francuska poslovica kale: *Sam0 s u dz-talji zaista znafajni*. ( I 1 n'y a que les detailsqui comptent.) Ne tvrdim d a je ovo uvelr Lat-no, ali se u istoriji kulture dogada da dztaljineoEekivano prosvetle stvari. Posmatrajino po-Eetke italijanskog humanizma u Firenci. Op5tepoznato je d a je Marsilio FiEino osnovao novo-platonsku akademiju 1 preveo na latinski Pla-tonove Dijaloge, kao i neka neoplatonska delai komentare. Postoji, medutim, jedan detalj k ~ j iotiEno izinife naSoj painji: Kozimo MediCi jepoverio Fitinu da prevede Platonove i plot in,^-ve rukopise, koje je ovaj driavnik sakupljaotokom mnogih godina. Ali oko 1460. godlile Ko-simo je kupio rukopis dela koje je kasnije na.zvano Corpus Hermeticum i zatraiio je od P.-Eina da ga smesta prevede na latinski. U tovreine, FiEino jog nije zapoEeo svoj prevod P la-tona; on je, i pored toga, odloiio Dijaia~euZurbano prionuo na prevoaenje Poimandresa idrugih hermetiEkih traktata, tako da je uspenda ih zavrSi za nekoliko meseci. Godinu danepre Kozimove smrti, 1483. godine, ovi prevtdisu bili dovrgeni. Corpus Hermeticum Je takobio prvi grfki tekst koji je Marsilio FiEino prc-veo i objavio. Tek posle toga je poEeo sa radoinna prevodenju Platona.')Ovaj detalj je znatajan. On osvetljava jcdan=pekt italijanske renesanse koji istoriEari pre t -hodne neneracije nisu ~o znavali , li su ga za-postavliali. I ~ o z i m o -~iEino u bil i uzbudeninalaienjem ~rvobitnogotkrovenja, t o jest onogotkrovenja koje je biio izloieno u hermetitkimspisima. A oni naravno, nisu imali razloga dasumnjaju u egipatsko, to jest najstarije dostup-1) Frances A. Yates, Giordano Bruno and th e H e r -metic Tradition, Clkago, 1964.


2/15

no otkrovenje, koje je prethodilo Mojsijevomi inspirisalo Pitagoru i Platona, kao i persijskemage.Premda je velifao svetost i verodostojnost her-metifkih spisa, Fifino sebi nije prebacivao (ato nije ni monao) da niie dobar hrigfanin. Vefu drugom vek u- hrigfanski apologeta Lak tan-ciius je smatrao Hermesa Trismegistosa boian-ski nadahnutim mudracem; pr eh a njegovomtumafenju; rodenjem Isusa Hrista ispunila suse neka hermetifka prorotanstva. Marsilio Fi-fino je potvrdio ovo slaganje hermetizma ihermetifke maeiie, s jedne strane, i hriS6an-stva, s druge. NiSta manje iskren nije bio Pikodela Mirandola, koii je sma trao da maoija ikabala potvrduju Hristovu boiansku prirodu.Pana Aleksandar VI naloiio ie da se u Vati-kanu naslika grupa fre sa ka- sa egipatskim, od-nosno hermetiEkim slikama i simbolima! On tonije uEinio iz estetskih ili dekorativnih razlo-ga: ielm je t ime da pokaie da uzima u zdtituuzviSenu i okultnu egipatsku tradiciju..Jedno takvo ekstravagantno zanimanje za her-metizam veoma je znafajno. Ono odaje Eeinjurenesansnog foveka za prvobitnim otkrovenjemkoie bi moglo da obuhvati ne samo Mojsija ikabalu, vef isto tako i Platona i, pre svega, mi-steriozne religije Egipta i Persije. Ono takodeotbriva duboko nezadovoljstvo srednjovekovnomteologijom i srednjovekovnim shvatanjem fo-veka i sveta ; to je jedna reakcija n a ono Stobismo mogli nazvati *provincijalnim


3/15

MIRCA ELIJADE

zbirka priliEno kasnih tekstova - ne starijihod drugog ili tredeg veka pre naSe ere - ukojoj se cdra iav a helenistifko-hriSdanski sin-kretizam.Uspon i pad ovog ekstravagantnog verovanjau prvobitno otkrovenje, koje je pismeno pre-nelo nekoliko traktata, simpto matifan je; mo-i e se fa k redi da anticipira zbivanja u narednatr i veka. U stvari, trazenje pre-mojsijevskog ot-krovenja predodredilo je i kasnije pratilo nizkriza koje su potresale zapadno hriScanstvo, dabi konarno ustupilo mesto naturalistifkim i po-zitivistifkim ideologijama devetnaestog veka.Intenzivno i kontinuirano interesovanje za *egip-tijanizam.. i dr uge *isto rnjar ke misterije* nijeza vreme renesanse podstaklo ono Sto se danasnaziva ~u po re dn im religijama-. Naprotiv, di-rektne posledice Fifinove, Pikove, Brunove iIcampaneline teinje za hermetirkim znanjembile su razlifite naturalistifke filozofije i tri-jumf matematiEkih i fizifkih nau ka. Ove novenauke i filozofije nisu smatrale hriSdanstvo je-dinom otkrivenom religijom - ko je ono uop-Ste i bilo uotkrivena* religija. Konafno, u de-vetnaestom veku se javlja uverenje d a su hriS-danstvo i sve druge poznate religije ne samoneosnovane, vef i opasne po kulturu, jer obirnoometaju napredak nauke. U krugu obrazovanihljudi postojala je saglasnost u tome da su filo-zof i dokazali nemoguf nost demonstra cije boij eegzistencije; tvrdilo se, StaviSe, da nauke doka-zuju da je fovek safinjen samo od materije, tojest da ne postoji nikakva nduia*, duhov ni en-titet koji je nezavisan cd tela i koji ga nad-iivljava.

Pofeci komparativnih religijaZnaEajno'je da se pomene da komparativne re-ligije nastaju sredinom devetnaestog veka, nasamom vrhuncu materijalistirke i pozitivistir-ke propagande. Ogist Kont je objavio Catehi-slne positiviste 1852, a Systeme de politique po-szlive izmedu 1855. i 1858. Ludvig Bihner jeobjavio svoje delo Kraft und Stoffe 1855. go-dine. On je pokuSao da dok aie d a je prirodaliSena svrhovitosti, da je iivot rezultat sponta-nog generisanja i da su duSa i duh organskefunkcije. Bihner je, StaviSe, tvrdio da je duhrezultat svih sila koje su ujedinjene u mozgui da je ono Sto nazivamo *duSom


4/15

MIRCA ELIJADE

da objasni evoluciju sveta pomoCu tajanstvenepromene u stanju prvobitne materije, od stanjaneodredene homogenosti ka odredenoj hetero -genosti.Za ove nove hipoteze, otkriCa i teorije urenisvet se strasno zainteresovao, te su brzo po-stale veoma popularne. Jedan od bestelera epo-he bila je knjiga Ernsta Hekela NatiirlicheSchopfungsgeschichte. Ona je ob avl jena 1868,a doiivela je viSe od dvadeset izdanja pre krajaveka i bila je prevedena na desetak jezika. Mo-ra se priznati da Hekel nije bio ni kompeten-tan filozof, ni originalan mislilac. InspirisanDarvinom, on je mislio da teorija evolucijepredstavlja kraljevski put ka mehanicistitkojkoncepciji prirode. Prema Hekelu, teorija evo-lucije je uCinila zastarelima teoloSka i teleoloSkaobjaSnjenja i istim udarcem je ufinila lakorazumljivim poreklo organizma iskljufivo po-moCu prirodnih nauka.Dok je Hekelova knjiga furiozno dogtampavanai prevodena, i dok je Herbert Spenser elabori-rao svoj Sistem sintetitke filozofije (1860-96),ubrzano je napredovala nova disciplina - isto-rija religije~.U Predavanjima iz nauke o jeziku(druga serija, 1864) Maks Miler je izneo teorijuo solarnoj mitologiji medu Arijcima, koja se te-meljila na uverenju da su se mitovi rodili izwbolesti jezika*. Godine 1871. Edvard BarnetTejlor je objavio svoju knjigu Primitivna kul-tura, briljantan pokuSaj da se rekonstmiSe po-reklo i evolucija religijskog iskustva i religij-skih verovanja. Tejlor je poistovetio prvi stu-panj religije sa onim Sto je nazvao animizmom- a verom da je priroda oduhovljena, to jestda ima duSu. Iz animizma se razvio politeizam,a politeizam je konafno ustupio mesto mono-teizmu.Ne nameravam da dozivam u pamCenje sve zna-Eajne datume u istoriji naufnog istraiivanjareligije u toku druge polovine devetnaestog ve-ka. Zastanimo za trenutak i ispitajmo znatenjeove sinhronosti izmedu materijalistifkih ideolo-gija s jedne strane, i rastuCeg interesovanja zaorijentalne i drevne forme religije, s druge.Moie se reCi da pornno traganje za izvorimaiivota i duha, optinjenost *tajnama prirode*,neodloina potreba da se prodre u unutraSnjestrukture materije i da se one odgonetnu -da sve ove teinje i stremljenja oznatavaju jed-nu vrstu nostalgije za prvobitnom, izvornom,univerzalnom kolevkom iivota. Materija, sup-stancija, predstavlja apsolutni izvor, pofetaksvih stvari: Kosmosa, Zivota, Duha. Postoji ne-odoljiva ielja da se duboko pronikne u vremei prostor, da se dosegnu granice i pofeci vid-ljivog sveta i, narofito, da se otkrije krajnjaosnova supstancije i poEetno stanje iive ma-


5/15

MIRCA ELIJADE

terije.3 Sa izvesne tafke gledigta, tvrdenje daje ljudska duSa u krajnjoj liniji proizvod ma-terije ne znafi nuino jednosmerno tvrdenje.Istina je da se ljudska duSa iz te perspektivene posmatra kao boije delo; ali ako se pomi-rimo s tim da bog ne postoji, prilifno je uteSnootkriti d a je duSa rezultat fudesno duge i kom-plikovane evolucije i da vodi poreklo iz naj-starije kosmiEke realnosti - fiziko-hemijskematerije. Za naufnike i nauci sklonu inteligen-ciju druge polovine devetnaestog veka, materi-ja nije samo reSila sve probleme, veC je gotovosvela buduCnost foveEanstva na kontinuiran, ne-dramatifan, zamoran progres. PomoCu naukeCe ljudi upoznavati materi ju sve bolje i gospo-dariti njom sve potpunije. Tom progresivnomusavrSavan ju neCe biti kraja. Ovo oduSevljenopoverenje u nauku, naufno obrazovanje i in-dustriju ukazuje na jednu vrstu religijskog me-sijanskog optimizma: fovek Ce na k raj u bitislobodan, bogat, sreCan i mda n .Materijalizam, spiritizam, teozofija

Optimizam se savrSeno slagao sa materijaliz-mom, pozitivizmom i verom u neogranifenu e-voluciju. Na to ne ukazuje samo knjiga L'Ave-nir de la science koju je E. Renan napisaosredinom veka, veC i neki znafajni parareli-gijski pokreti s kraja devetnaestog veka, naprimer takozvani spiritizam (ili spiritualizam).Taj pokret je pofeo 1848. u Hajdsvilu (Njujork).Clanovi porodice Diona D. Foksa fuli su niztajanstvenih otkucaja koji su - ako je izgle-dalo - mali inteligentnog uzrofnika.Jedna ferka je predlotila Sifru: tri otkucaja zar+da*, jedan za Wne*, dva za ~ ne od re de nw takoje uspostavljena komunikacija sa onim Sto seprikazivalo kao duh. Tri sestre Foks postalesu prvi medijumi, a praksa sedenja u mkrugo-vima* (odriav anje seansi) radi saobraCanja sanduhovima


6/15

MIRCA ELIJADE

SpiritistiEki fenomen poznat je od starih vre-mena; razne ku~ture religile razlicito su gatumarile. Ali, u novijem spiritizmu se javljajedan znaCajan novi element - materija~isti-Eko stanovigte. Pre svega, sada postoje npozi-tivni dokazi.. za egzistenciju duSe, ili taCnije zaposmrtnu egzistenciju duSe: kucanje, pomeranjestola i, malo kasnije, takozvane materijalizaci-je. Zapadni svet je bio zaokupljen problemomnadiivljavanja i besmrtnosti duSe joi od Pita-gore, Empedokla i Platona. Ali to je bio filo-zofski ili teoloiki problem. Sada, u nauEnoj ipozitivistirkoj eri, besmrtnost duSe je dovedenau vezu sa uspehom eksperimenta: da bi se m a -uEno* dokazala moraju se navesti wtvarni*, od-nosno fiziEki dokazi. Kasnije su stvorene labo-ratorije i komplikovana oprema da bi se ispi-tala svedoranstva o nadiivljavanju duSe. U go-tovo svim ~ara~siholoSkimstraiivanjima moiese prepozna ti pbzitivistiEki optimizam: uvek po-stoji nada da Ce ~ o s m r tn a gzistencija duSe jed-nog d an a biti nau rno dokazana. .Isto toliko optimizma i pozitivizma nalazimo udrugom velikom parareligijskom pokretu, Teo-zofskom druitvu koje je novembra 1875. osno-vala Helena Petrovna Blavacki u Njujorku. Usvojoj Otkrivenoj lzidi i drugim obimnim spi-sima-ova oEaravajuCa i nadarena avanturistki-nja pruiila je modernom svetu okultistiEko ot-k;o;enje n a taka v naEin da je mogao da garazume. Moderni svet je verovao u evolucijui, prema tome, u beskonaEan progres. GospodaBlavacki izloiila je teoriju o beskonarnoj evo-luciji duSe kroz metempsihozu i progresivnuinicijaciju. Ona je tvrdila da je za vreme svognamenskog boravka na Tibetu primetila prvo-bitno, to jest azijatsko, i fak nadzemaljsko ot-krovenje. Ovde moram zastati da bih ~rimetioda sk i postoji iSta karakteristieno za istofnjar-ku tradiciju. onda je to upravo antievolucioni-stiEko shvatanje duhovnog-iivota. Gospoda Bla-vacki je, StaviSe, verovala da je neophodno dapr ui i pozitivne, materijalne >>dokaze* koji bisupstancijalizovali teozofsko urenje, i ona jeredovno *materijalizovala- poruke tajanstvenogMahatmasa sa Tibeta. Ove poruke, premda subile pisane eng leskim jezikom i na obienom pa-piru, uiivale su ipak ugled Evrste, materijalneEinjenice i ubedile su veliki broj nesumnjivointeligentnih ljudi u autentiEnost tajne doktri-ne gospode Blavacki. A to je, naravno, bilooptimistiEko tajno urenje, otkriveno na pogodannafin optimistirkom druStvu: treba samo daproritate dva toma Otkrivene Izide da biste po-stali Elan teozofske grupe koji Ce postepeno bitiuveden u najdublje tajne univerzuma i svojesopstvene besmrtne i transmigrirajuke duSe. Sa-znali ste konafno da postoji neograniEen pro-gres i da eete ne samo vi, veC i celo EoveTan-stvo jednoga dana dosegnuti savrSenstvo.


7/15

MIRCA ELIJADE

Ne treba da se osmehujemo dok sluiarno svaova fanta stitna tvrdenja. Spiritistifki pokret,kao i Teozofsko druitvo, izraiava isti Zeitgeistkao i pozitivistifke ideologije. Poreklo vrsta,Kraft und Stoffe, Eseje o uporednoj mitologzjii Otkrivenu Izidu nisu fitali isti ljudi, ali jednastvar im je bila zajednifka: svi su bili neza-dovoljni hriSCanstvom, a neki medu njima faknisu bili mreligiozni*. Zamiranje m istorijskoghrilCanstva nastao je vakuum i zbog toga suneki pokulavali da dosegnu izvor stvaralatkematerije, dok su drugi pokulavali da komuni-ciraju s a duhovima ili sa nevidljivim Mahat-masom. Nova disciplina, istorija religija, razvilase brzo u ovom kulturnom kontekstu. I narav-no, sledila je slifnu shemu: pozitivistitki pri-stup Einjenicama i traganje za izvorima, zasamim pofecima religije.Opsednutost izvorima

U to vreme je sva Zapadna istoriografija bilazaokupljena traienjem izvora. *Poreklo i raz-voj* nefega - o je gotovo postal0 klile. Ve-liki naufnici su pisali o poreklu jezika, ljud-skog drultva, umetnosti, institucija, indo-arij-skih rasa, i tako dalje. Ovde dotifemo fasci-nantan i sloien problem, ali ne moiemo o nje-mu d a raspravljamo. Dovoljno je d a se kai eda ovo istraiivanje porekla ljudskih institucijai kultu rnih kreacija nastavlja i u potpunjujeprirodnjafko traganje za poreklom vrsta, biolo-gov san o zahvatanju izvora iivota, nastojanjegeologa i astronoma da razumeju poreklo zem-lje i univerzuma. Psihologki posmatrano, ovdese moie prepoznati ista nostalgija za Wprvo-bitnimu i *izvornima.Maks Miler je mislio d a Rg-veda odslikavaprvobitnu fazu arijske religije te, prema tome,jedan od najstarijih stupnjeva religijskih ve-rovanja i mitologkih tvorevina. Ali veC pofet-kom sedamdesetih godina devetnaestog vekafrancuski prouravalac sanskrita Abel Bergen jedokazao da su rane vedske himne bile proizvodvisoko obrazovane i prefinjene klase rit ual is-tifkih svegtenika. a ne spontani i naivni izraziprirodne reliqije: ~troga;minuciozna filoloSkaanaliza i ovaj put je rasprgila radosno uverenjeda je prvobitna fo rma religije najzad otkrivena.Ufena rasprava o vedama bila je samo epizodaE dugom i drarnatifnom nastojanju da se otkri-ju mizvori re li gi je ~. jaj ni pisac i erud ita EndrjuLeng dao je presudan doprinos razaranju mito-logkih rekonstrukcija Maksa Milera. Dva odLengovih najuspesnijih dela. ObiCaj i mit (1883)i Moderna mitologija (1897) nastala su na osno-vu tlanaka u kojima je on dokazao neuverlji-vost ideja Maksa Milera koristeki se pri tom


8/15

MIRCA ELIJADE

teorijama E. B. Tejlora. Medutim, godinu danaposle objavljivanja Moderne mitologije, 1898,pojavljuje se druga Lengova knjiga, Nastanakreligije, u kojoj se odbacuje. Tejlorova teza daizvor religije treba traiiti u animizmu. Leng jezasnovao svoje argumente na finjenici da vero-vanje u vrhovne bogove postoji i u nekim vrloprimitivnim narodima kao Sto su australijancii andamanezi. Tejlor je smatrao da takva ve-rovanja ne mogu biti izvorna, da se ideja bogarazvila iz verovanja u prirodne duhove, i kultaduhova predaka. Endrju Leng, medutim, kodandamaneza i australijskih urodenika nije na-Sao ni oboiavanje predaka, ni prirodne kultove.Ovo neofekivano i antievolucionistifko tvrde-nje - a vrhovni bog ne stoji na kraju religij-ske istorije, veC na njenom p&etku - nijeostavilo veliki utisak na savremenu nauEnifkusredinu. TaEno je da Endrju Leng nije potpu-no ovladao dokumentacijom i da je u raspravisa Hartlandom bio prinuden da napusti de-love svojih ranijih teza. On je, pored toga,imao i nesreCu da je bio izvrstan i mnogostranpisac i autor, medu ostalim delima, i jedneknjige poezije. A literarni darovi obiEno po-buduju nepoverenje naufnika.U svakom slufaju, uEenje Endrju Lenga o pri-mitivnom vrhovnom bogu znafajno je iz dru-gih razloga. U poslednfim godinama devetna-estog veka i prvim godinama dvadesetog, animi-zam nije viie bio sm at ra n prvom stepenicomreligije. U to vreme javile su se dve nove teo-rije. Njih moiemo nazvati preanimistifkim teo-rijama, jer su obe istupile s tvrdenjem da suotkrile star iji stupan j religije od onoga kojije opisan kao animizam. Prva teorija je Len-gova; ona postulira veru u vrhovnog boga nasamim pofecima religije. U Engleskoj je ovahipoteza bila gotovo ignorisana; kasnije su jeprihvatili Grebner i neki drugi kontinentalninaufnici. Wilhelm Smit, jedan od najufenijihetnologa naSeg vremena, izgradio je, na ialost,od dve hipoteze o primitivnoj veri u vrhovnebogove jednu strogu teoriju monoteizma (Urmo-notheismus). Kaiem, na ialost, jer je Smit,premda je bio vrlo sposoban naufnik, bio i ka-tolifki sveStenik, te su ga naufnici sumnjifili zaapologetske namere. Smit je, medutim, kao Stosm o veC primetili , bio Eisti racionalista , i po-kuSao je da dokaie da su primitivni narodidoSli do ideje boga iskljufivo pomoCu uzrorno--posledifnog midljenja. U svakom slufaju, dokje Smit objavljivao monumentalne tomove svogdsla Ursprung der Gottesidee, Zapad je biosvedok najezde brojnih iracionalistifkih filo-zofija i ideologija. Bergsonov Llan vital, Froj-dovo otkriCe podsvesnog, Levi Brilova istrafi-vanja prelogiekog, primitivnog mentaliteta,Otovo delo Das Heilige, kao i revolucije u umet-


9/15

MIRCA ELIJADE

nosti koje su izazvali dadaizam i nadrealizam,predstavljaju znafajne dogadaje u istoriji mo-dernog iracionalizma. Zbog toga je samo malibroj etnologa i istorifara religije mogao da pri-hvati Smitovo racionalistifko objagnjenje pore-kla ideje boga.

U toj epohi (priblizno od 1900. do 1920) domi-nirala je druga preanimistifka teorija, ufenjeo mani, verovanju u nediferenciranu i bezlif-nu magijsko-religijsku silu. Na preanimistifkomkaralrteru verovanja u manu insistirao je po-sebno britanski antropolog Maret, pokazujufida ovaj magijsko-religijski doiivljaj ne pretpo-stavlja pojam duSe, pa je to, dakle, stariji stu-panj od Tejlorovog animizma.Ono Sto nas u ovom oStrom suprotstavljanjuhipoteza o izvoru religije interesuje jeste za-okupl enost >>prvobitnim*. Slifn o za nima nje zaprvobitno javilo se medu italijanskim hu mani-stima i filozofima posle otkri fa hermetiEkihtekstova. Traganje za prvobitnim karakterigeaktivnost naufnih ideologa i istorifara devet-naestog veka, premda su nivo i cilj toga tra-ganja sasvim drukfiji. Obe preanimistiEke teo-rije - ona o primordijalnoj veri u vrhovnogb ~ g a ona o izvornom doiivljaju svetog kaobezlifne sile - matrale su da su dostigle dub-lji nivo istorije religije nego Sto je to ufinioTejlorov animizam. U stvari, obe su teorije po-lagale pravo na otkrice samih poEetaka reli-gije. Obe su, StaviSe, odbacile nelinearnuevoluciju religijskog iivota kakva se podrazu-mevala u Tejlorovim hipotezama. Maret i mana- Skola nisu bili zainteresovani za izgradiva-nje opSte teorije o nastanku religije. Smit je,naprotiv, posvetio svoje iivotno delo upravoovom problemu, verujufi - o treba, posebnoistafi - da je to istorijski, a ne priro dnja tkiproblem. Prema Smitu, fovek je u p@etku ve-rovao samo u jednog mofnog i stvarala rkog bo-ga. Kasnije je, pod uticajem istorijskih okolno-sti, Eovek zapostavio i fak zaboravio ovog je-dinstvenog boga, upetljavajuCi se u sve kompli-kovanija verovanja u mnoStvo bogova i bogi-nja, duhova mitskih predaka, i tako dalje. Prem-da je ovaj proces degeneracije otp@eo pre de-setine hiljada godina, Smit je tvrdio da se onmora smatrati istorijskim procesom, jer je Eo-vek istorijsko bike. Smit je uveo na velika vra-ta istorijsku etnologiju u proufavanju primi-tivne religije. A kasnije Cemo videti poslediceovog znafajnog pomeranja perspektive.

Vrhovni bogovi i smrt bogaVratimo se, ipak, na trenutak Lengovom otkri-du primitivne vere u vrhovnog boga. Ne znamda li je Leng ikada fitao NiEea. Najverovatnije


10/15

-MIRCA ELIJADE-

nije. Medutim, vise od dvadeset godina preLengovog otkrida NiEe je preko svog giasnikaZaratustre objavio smrt boga. Ova NlCeova ob-znana, premda nezapaiena za vreme njegovogtivota, imala je ogroman uticaj na sledece ge-neracije Evropejaca. Ona je oglasila radikalankraj hrigcanstva - eligije - propovedala damoderni fovek mora da iivi iskljuCivo u ima-nentnom, bezboinom svetu. Smatram zanimlji-vom finjenicu da je Leng, otkrivsi postojanjevrhovnih bogova kod primitivnih naroda, otkrioi njihovu smrt, premda nije shvatio ovaj aspektsvoga otkrida. Leng doista zapaia da verovanjeu vrhovnog boga nije bas mnogo rdireno, da jekult takvih bogova priliEno siromasan, odnosnoda je njihova stvarna uloga u religijskom iivotuvrlo skromna. Leng je Eak pokugavao da nadeobjaSnjenje opadanja i konaEnog nestajanjavrhovnih bogova i njihovog smenj vanja drugimreligijskim likovima. On je smatrao da je, meduostalim uzrocima, mitoloska uobrazilja drastifnodoprinela iskrivljavanju ideje vrhovnog boga.Leng nije bio u pravu, ali to za nag cilj nijevaino. Cinjenica je da je primitivni vrhovni bogpostao deus otiosus koji se, prema verovanjima,povukao u najvisa nebesa, potpuno nezaintere-sovan za ljudska posla. On je konaEno zaborav-ljen. Drugim refima, on umire; nije ref o tomeda postoje mitovi o njegovoj smrti, ved da onpotpuno nestaje iz religijskog iivota, a potomrak i iz mitova.Zaborav vrhovnog boga takode oznaEava nje-govu smrt. Nifeova objava znaEila je neSto no-vo za zapadni, judeo-hrisdanski svet, ali smrtboga je izuzetno star fenomen u istoriji reli-g i6 , naravno, uz sledefu razliku: da i8Eezava-nje vrhovnog boga vodi nastajanju iivopisnijegi -drarnatitnieg, - mada infefiornog p&teona,dok, prema Niteovoj zamisli, posle smrti ju-deo-hriskanskog boga Eovek mora da iivi samo-stalno, Sam u radikalno obesvefenom svetu.Ovaj radikalno obesvedeni svet je svet istorije.Kao istorijsko bide Eovek je ubio boga i posleovog ubistva - ovog *bogoubistva* - on jeprinuden da iivi iskljuEivo u istoriji. Zanim-ljivo je prisetiti se ovde da je Smit, zagovor-nik Urmonotheismus teorije, mislio da zapo-slavljanje vrhovnog boga, i njegovo konaEnosmenjivanje drugim religijskim figurama, nijerezultat prirodnog, ved istorijskog procesa. Pri-mitivni fovek je izgubio veru u jednog boga ipoEeo da oboiava mnostvo inferiornih bogovanaprosto zato ;to je ma terij alno i kultu rno na-predovao, Bto je preSao sa stupnja sakupljaPahrane na stupanj zemljoradnika i storara -drugim retima prosto zbog toga Sto je stvaraoistoriju.Kod NiEea, kao i kod E. Lenga, sredelno se sancvom idejom, a to je odgovornost istorije zapropadanje, zaborav i najzad ~ s m r t -boga. Sle-


11/15

-IRCA ELIJADEdeCe generacije naufnika moraCe da se uhvateLI koStac sa ovim novim znaEenjem istorije.U meduvremenu je uznapredovala disciplinauporednih religija. Ob avljivano je sve vise do-kumenata, pisano sve viSe knjiga i osnivanosve vise katedri za istoriju religije u celom

svetu.Jedno vreme, narofito u drugoj polovini devet-naestog veka, mislilo se da fe se jedna ili dvegeneracije posvetiti iskljufivo objavljivanju ianalizama dokumenata, tako da fe sledeCa ge-neracija naurnika moCi slobodno da izgradujesin teti rke interpretaci je. Naravno, ovo je biosamo san, premda je Pak i Renan verovao unjega kada je pisao svoje delo L'Avenir de lascience. Istorija religija, baS kao i sve drugeistorijske discipline, sledila je shemu naurnedelatnosti, a to z nari d a se sve viSe usmeravalana sakupljanje i klasifikovanje *finjenica


12/15

MIRCA ELIJADE

Moramo, naravno, razlikovati Frojdov veliki do-prinos nauci, to jest otkriCe nesvesnog i psiho-analize, od Frojdove ideologije koja je samojedna od brojnih pozitivistiEkih ideologija. IFrojd je iiveo u uverenju da je pomoCu psi-hoanalize dosegao ..prvobitnu fazu ljudske kul-tu re i reli gijm. Kao Sto nam je poznato, on jesmatrao da je izvor religije i kulture prvobitnoubistvo, tarnije prvo oceubistvo. Prema Froj-du, bog je samo sublimiran fiziEki otac kogasu pogubili njegovi izopSteni sinovi. Ovo fud-novato objaSnjenje naiSlo je na opStu nega-tivnu kritiku i odbacili su ga svi odgovornietnolozi. Frojd se, medutim, nije odrekao svo-ga urenja, niti ga je izmenio. Verovatno je mi-slio da je otkrio dokaze za ubistvo Boga Ocamedu svojim berkim pacijentima. Ali takvootkriCe jednako je tvrdenju da su neki moderniljudi poEeli da oseCaju posledice te >>odluke*.Kao Sto se je Nife objavio trideset godina prepojave Frojdovog dela Totem und Tabu, bogje umro, ili tafnije - Covek ga je ubio. Moidaje Frojd nesvesno projektovao neuroze nekihsvojih berkih pacijenata u mitsku proSlost. Zawmrt bogs.. su znali i neki primitivni narodi,ali to je za njih znafilo tajanstvenost i ne-pristuparnost boga, a ne ubistvo izvrSeno ljud-skim rukama o kakvom je govorio Nite.Za nase istraiivanje su relevantne dve straneFrojdovog dela: prvo, Frojd se usudio da odedalje nego ijedan drugi fovek u istoriji duha,predvoden dobro poznatom iudnjom zapadnihnauEnika za prvobi tnim, za ~izvorima... Zanjega je to znaEilo prodiranje u nesvesno. Idrugo, Frojd je mislio da n a pofetku ljudskekulture i institucija nije naSao bioloSku Einje-nicu, vet istorijski dogadaj, naime ubistvo ocaizvrSeno rukama njegovih starijih sinova. Dali se takav prvobitni dogadaj zaista odigrao, toje za naSu raspravu beznarajno. Ono Sto jeovde vaino jeste Einjenica da je Frojd, prem-da je nesumnjivo bio naturalists, Evrsto vero-vao da je poreklo religije povezano sa jednimdogadajem - prvim oceubistvom. Ovo je zna-fa jno joS i zato Sto su hiljade ps ihoanal itita rai stotine hiljada viSe ili manje obrazovanih za-padnih ljudi manje-vise ubedeni da je Frojdo-vo objaSnjenje naufno ispravno.

IstoriEnost i istozicizamTako se pokazuie da je Eeinja za ~izvorima*i ~>prvobitnim~~onatno naterala zapadnog fo-veka da se sretne sa istorijom. IstoriEar re!i-gije sada veC zna da ne moie da dospe do wz-vora- religije. Sta se zbilo na poretku, a b ozi-gine - o viSe ne zanima istorifara religije,premda je potencijalni problem za teologa ilifilozofa. IstoriEar religije naSao se u kulturnoj


13/15

MIRCA ELIJADE

sredirli koja se potpuno razlikovala od Milerovei Tejlerove, ili Eak Frejzerove i Maretove, a dato gotovo nije ni primetio. Bila je to riova sre-dina koju su odgajili NiEe i Marks, Diltaj, KrMei Ortega; sredina u kojoj moderan kliSe nijebila Priroda, rlego Istorija. Posmatrano za se-be, otkrife nesvodljivosti istorije, odnosno Ei-njenice da je Eovek uvek istorijsko bife, ni-je bilo negativno, ojalovljujufe iskustvo. Medu-tim, ova evidentna Einjenica je veoma brzoutrla put nizu relativistirkih i istoricistickih i-deologija i filozofija, od Diltaja do Hajdegerai Sartra . Sam Diltaj je sedamdesetih godina pri-znao da je ~relativnostsvih ljudskih pojmovaposlednja ref istorijske vizije sveta-.0 valjanosti istoricizma ovde nebemo rasprav-ljati. Ali, da bismo razumeli stvarni poloiajistoriEara religija, moramo imati u vidu ozbilj-nu krizu do koje je dovelo otkribe istorirnostiEoveka. Ova nova dimenzija, istoriEnost, pod-loZna je mnogim tumacenjima. Mora se, medu-tim, priznati da u izvesnom smislu shvatanjeEoveka kao prvenstveno istorijskog biba dubo-ko uniiava zapadnu svest. Zapadni Eovek jesebe sukcesivno smatrao boijim stvorenjem isopstvenikom jedinstvenog otkrovenja, gospoda-rem sveta, tvorcem jedine univerzalno vaieQekulture, stvaraocem jedine realne i korisne nau-ke, i tako dalje. Sada je otkrio da je u istojravni sa svakim drugim fovekom, to jest da jeuslovljen podsvesnim, kao i istorijom, da nijeviBe jedinstveni stvaralac vrhunske kulture, nitigospodar sveta, i da se nalazi pod pretnjomkulturnog izumiranja. Kada je Valeri uzvik-nuo: *Nous autres civilisations, nous savons ma-int enet que nous sommes mortels.., on je iz-razio Diltajev pesimistifki istoricizam.Poniienje zapadnog Eoveka koje je usledilo zaotkrifem opBte istorijske uslovljenosti ipak nijeostalo bez pozitivnih rezultata. Pre svega, pri-hvatanje saznanja o ljudskoj istoriEnosti po-moglo nam je da se oslobodimo poslednjih zaos-tataka idealizma i verovanja u svoju polubo-fansku prirodu. Sada ozbiljnije uzimamo Einje-nicu da Eovek pripada ovom svetu, da on nijed ~ harobljen u materiji. Saznati da je Eovekuvek uslovljen, znaEi otkriti da je on isto takoi kreativno bife. On kreativno odgovara na iza-zov kosmifkih, istorijskih ili psihirkih uslov-ljavanja. Zbog toga viBe ne prihvatamo natu-ralistirka objaSnjenja ljudskih kultura i religi-ja. Da navedemo samo jedan primer: sadaznamo da primitivni Eovek nije imao prirodnureligiju, a Einjenica je da je nije ni mogaqimati. U Milerovo i Tejlorovo vreme nauEnlcisu govorili o prirodnim kultovima i o fetiglz-mu, mislefi da je primitvni Eovek oboiavaoprirodne predmete. Ali oboiavanje kosmiEkihpredm eta nije -fetiSizam


14/15

MIRCA ELIJADE

nja nije bilo drvo, proleCe, kamen; veC sv&tok o je s e u o v i m k o s m k k i m p re d m e t im a m a n i -fes tuje . Ovo razumevanje religijskog doiivlja-ja primitivnog Eoveka je posledica proliriva-nja naSe istorijske svesti. U krajnjoj liniji, mo-i e se reCi da je uPenje po kom e je fov ek is-kljufivo istorijsko biCe, uprkos rizicima da za-padne u relativizam, otvorilo put novoj vrstiuniverzalizma. Ako fovek sebe stvara kroz is-toriju, tada je sve Sto su ljudi u proSlmti ura-dili vaino za svakoga od nas. Ovo je jednakotvrdenju da zapadna svest priznaje samo je-dnu istoriju, Univerzalnu Istoriju, i da je pre-vaziden provincijalizam etnocentrifne istorije.Za istoriEara religija ovo znafi da on ne smeda ignoriSe ni jednu z nafaj nu formu, premdase, naravno, od njega ne oPekuje da budestrufnjak za sve njih.Na ta j naf in su naufnici bili prinudeni da, po-sle viSe od pola veka, odbace stari san o zahva-tanju izvora religije istorijskim sredstvima iposvetili su se prouravanju razliEitih faza ividova religijskog Zivota. Moiemo se zapitati:da li je to poslednja ref u nauci o religiji?Da li smo osudeni da beskonafno radimo nasvojim materijalima iz istorije religije, uzima-juCi ih kao puke istorijske dokumente, odnos-no izraze razliEitih egzistencijalnih situacija urazliritim vremenima? Da li Cinjenica da nemoiemo da dosegnemo poreklo religije znafi ito da ne moiemo da shvatimo s u i t i n u feno-mena religije? Da li je religija iskljurivo is-torijska pojava, na isti nafin kao Sto je to,na primer, pad Jerusalima, ili Konstantinopo-lja? Za izufavaoca religije ristorija* prvenstve-no znari to da su svi religijski fenomeni uslov-ljeni. Ne postoji Eist religijski fenomen - onje uvek i drugtveni, ekonomski, psiholoSki i,naravno, istorijski fenomen, zato Sto se zbivau istorijskom vremenu i uslovljen je svim onim9to se prethodno dogodilo. Ostaje pitanje: dali su mnogobrojni sistemi uslovljavanja samo-dovol jna objaSnjenja jednog religijskog feno-mena? Kada veliko otkriCe otvori ljudskom umunove perspektive, javlja se teZnja da se sveobjaSnjava u svetlosti toga otkriCa i na njego-vom planu referencije. NauEne tekovine devet-naestog veka naterale su savremenike da sveobjagnjavaju pomoCu materije - e samo iivot,veC isto tako i duh i njegova dela. Otkrifeznaraja istorije poretkom ovog veka podstakloje mnoge savremene naurnike da svedu fove-ka na njegovu istorijsku dimenziju, odnosnona sistem uslovljenosti u kome je svako ljudskobite beznadeino wituiranw. Medutim, ne sme-mo da pobrkamo istorijske okolnosti koje ljud-sku egzistenciju fine takvom kakva je i finje-nicu da postoji takva stvar kao Sto je ljudskaegzistencija. Za isto rirar a religije finjenica daje mit ili ritual uvek istorijski uslovljen ne


15/15

MIRCA ELIJADE

razjalnjava i sanlo postojanje takvog mita ilirituala. Drugim refima, istorifnost religijskogiskustva ne ukazuje nam Sta ono u krajnjoj li-niji jeste. Znamo da moiemo dospeti do sve-tog samo preko manifestacija koje su uvek is-torijski uslovljene. Ali proufavanje ovih isto-rijski uslovljenih izraza ne daje nam odgo-vor na pitanje: Sta je sveto? Sta u stvari zna-f i religijsko iskustvo?Da zakljufimo: istoriear religije koji ne prihva-ta empirizam ili relativizam nekih pomodnihsocioloSkih ili istorijskih Skola 0seC.a se priliP-no frustriranim. On zna da je osuden da radiiskljufivo na istorijskim dokumentima, ali uisto vreme oseta da mu ovi dokumenti kazujuneSto viSe od golih Einjenica, da oni odslikava-ju istorijsku situaci ju; osefa, na neki nafin,da mu otkrivaju znaEajne istine o foveku injegovom odnosu prema svetu. Ali kako shva-titi ove istine? To pitanje zaokuplja mnoge sa-vremene istoriPare religija. Nekoliko odgovoraje vet predloieno. Medutim, Pinjenica da su is-toriPari religija postavili ovo pitanje znaEajnijaje od svakog pojedinafnog odgovora. I ovogputa, kao toliko puta u prollosti, pravo pita-nje Ce moida udah nuti novi Zivot iscrpljenojnauci.

(Prevela s engleskog SLAVICA MILETIC)

Documents

Mirca Elijade - Traganje Za Izvorima Religije