Milomir Stepic Zbog Cega Je Srbija Bitna Rusiji

8/21/2019 Milomir Stepic Zbog Cega Je Srbija Bitna Rusiji

http://slidepdf.com/reader/full/milomir-stepic-zbog-cega-je-srbija-bitna-rusiji 1/12

Milomir Stepic Zbog cega je Srbija bitnaRusiji

(Миломир Степић, Нови стандард) Значај рускоср!ск" #кон"к$%ј"& 'а ("о!о)%*%ку н"о"+роа'%јс*+а Непролазна геополитичка важност Балкана увек је далеко превазилазила његовупространост, природне ресурсе, број становника, економску моћ и појединачниполитички утиај зема!а које му потпуно или већим делом територије припадају"

#онстатаија да Балкан производи ви$е историје него $то може да поднесе проистичеиз високог степена геополитичког %магнетизма&, којим привлачи велике силе, а којинадма$ује његов геополитички капаитет" 'о проистиче из положаја Балкана каови$едимензионалне евроазијске споне, због чије контроле се унутар његовогпростора ормирао %геополитички чвор& разнострани* интересни* вектора +-."

/ли погре$но би било свести Балкан само на обез!у0ено и обезду*ов!ено попри$те(арену) суче!авања велики* сила" Балкан је су$тински ви$е од тога 1 он је свеколикаперсониикаија интегралности 2вроазије" 3ато је он важан као симбол*ладноратовске победе С/4 и таласократског 3апада те силом стечене привилегије несамо да њиме неприкосновено управ!ају и да га политичкитериторијално (пре)уредес*одно сопственим униполарним принипима и потребама већ и да помоћу његадеструктивно делују на јединство 2вроазије"

http://www.standard.rs/milomir-stepic-balkan-nedostajuce-ishodiste-neoevroazijskog-vektora-2.html


http://srbin.info/wp-content/uploads/2013/08/europebycia.jpg




Супротно томе, за амбиије опорав!ене 5усије и остали* антиамерички настројени*сила у успону Балкан је испит зрелости, тест спремности и угаони камен зауспостав!ање мултиполарности засноване на телурократском геополитичкомидентитету и принипу %2вроазија 2вроазијима&"

6омозите рад Србин"ино7 4а и да!е останемо независни, српски, православни, анти

глобалистички сајт"8 геополитичким интересима 3апада Балкану је традиионално намењена улога важнекарике у лану који опасује 5усију, спречава је да се пробије из затворености ипотиснутости у копнену унутра$њост 2вроазије те иза0е у %топломорски& басенМедитерана" #онтинуитет такве позиије потвр0ен је и у постмодерном раздоб!у9Балкан се налази у зони споја два од три велика простора дуж ободног појаса2вроазије који настав!ају да блокирају 5усију (конепија %велике $а*овске табле&Бжежинског) +:. и представ!а саставни део интегрисане 2вропе чија ункијапро$иреног америчког трансатлантског мостобрана на западу 2вроазије и да!ео(п)стаје +."

8 неоевроазијској мултиполарној конепији Балкан је поде!ен изме0у две од четиризоне (панобласти) 1 2вроаричке и 6аневроазијске, тј" изме0у њи*ова дваприпадајућа велика простора 1 2вропског и 5уско2вроазијског" ;раниа је трасиранатако да су 5умунија и Бугарска припадале 6аневроазијској зони (5уско2вроазијскомвеликом простору), а Србија и остале српске зем!е 2вроаричкој зони (2вропскомвеликом простору)" +<. С*одно томе, на први поглед дилема не би требало да постојинити према америчком (униполарном, евроатлантистичком, таласократском) нитипрема руском (мултиполарном, евроазијском, телурократском) конепијском ви0ењубудућности 1 српске зем!е нису (биле) у руском геополитичком ареалу"/ли ситуаија се ундаментално променила у односу на време када јенеоевроазијство прелиминарно конипирано (2вроазијски покрет :==" године), апотом и геополитичкокартограски обликовано (--:>--" године)" 5убикон је пре0ен

http://srbin.info/donacije/


http://srbin.info/wp-content/uploads/2013/08/Balkan03.jpg





ук!учивањем 5умуније и Бугарске у Н/'? (--@) и 28 (--A) као награде запрозападно сврставање током рата против С5B :===" године и после њега" 'ако јенаведена неоевроазијски пројектована граниа изме0у 2вроаричке и 6аневроазијске зоне (2вропског и 5уско2вроазијског великог простора) на Балканупомерена на $тету руски* интереса јер су Н/'? и 28 избили на западну обали Cрногмора"

'о је и за крајње спу$тен праг толераније 5усије било премного и она, у ме0увременувећ знатно ојачала, поку$ава да у %балканској игри& остане, дипломатскоекономски седиректније ангажујући посредством де ато јединог преосталог упори$та 1 српског"На 3ападу се то с*вата као потврда њи*ове негативно конотиране предрасуде оСрбима као %малим (балканским) 5усима& и %коњовоима руски* козака према топлимморима&, а Србији и српским зем!ама као %руској предстражи на Балкану&"

4искутабилно је за$то су према неоевроазијској конепији само рноморскебалканске зем!е (5умунија и Бугарска) ук!учене у континенталистички ареал 5усије2вроазије +@., када готово читав Балкан нема таласократски геополитички идентитет(изузимајући ;рчку и уско јадранско приоба!е)" Dтави$е, ме0у геограима јо$ увек јеспоран чак и полуострвски карактер простора јужно од осе 'рст?деса" +E. Србија и

српске зем!е у елини заузимају среди$њи део Балкана и због ви$евековногпринудног потискивања од мора, задржале су доминантан телурократски геополитичкиидентитет +F."

С*одно томе, било би логично да су и* неоевроазији ук!учили у 6аневроазијску панобласт (у велики простор 5усије2вроазије у њеном саставу), а да граниа према2вроаричкој зони (и према 2вропском великом простору у њеном саставу) будепомерена са Старе планине на #упу или 8ну" /ко то већ није учињено,трансконтинентални (европскоазијски) и глобални значај Балкана налагао је да се из5усије према њему неизоставно усмери један геополитички вектор секундарног (иличак и примарног) значаја" /ли то је изостало, како у теоријскоконепијском, тако и упрактичном смислу" Gоће ли тај вектор доћи тек са гасоводом Bужни ток и да ли ће до

тада већ бити пропу$тен геополитички тајмингH

Iећ се показује да пројектована %осовина пријате!ства& према Немачкој на европскомсектору јесте важна, али није дово!на за успе$но демонтирање америчкогтрансатлантског мостобрана као предуслова за окончање униполарног иуспостав!ање мултиполарног поретка" Jзме0у ње и руског вектора према БлискомJстоку %зјапи& велика празнина, и то управо у геополитички круијалном секторубалканскомалоазијског споја (или прекида) 2вропе и /зије"

3а$то за ис*оди$те недостајућег вектора није подобна Мала /зија, тј" 'урскаH ?на јепространа, много!удна, економски просперитетна и војно моћна регионална сила, тена први поглед испуњава услове за успостав!ање не само векторске конекије неговисоко геополитички рангиране %осовине пријате!ства&"



/ли 'урска не задово!ава к!учне неоевроазијске критеријуме 1 она је атлантистички

оријентисана, %сидро Н/'? у источном Медитерану&, ви$едеенијски(нео)кенанистички %обуздавач& и регионални %балансер& ССС5>5усије те експонентС/4, који својим неоосманским и пантуркистичким амбиијама посредно доприноси несамо америчкој партиипаији дуж обода 2вроазије већ и уклињавању у њеносреди$те" Стога, ако она у будућности не заузме антиамерички став и радикално се непреоријенти$е ка континенталистичкој геополитии ($то је мало очекивано), 4угин јојнамењује улогу %жртвеног јагњета& мултиполарног пројекта на јужној евроазијскојдиректриси" +A.Jако је %балкански потконтинент& погоднији за усмеравање недостајућег геополитичкогвектора из Москве, у том политичкогеограски уситњеном простору те$ко је изабратиадекватну зем!у за његово ис*оди$те" 5умунија и Бугарска, иако 5усији важне збогпартиипаије у Cрноморском басену те првобитно чак увр$тене у 6аневроазијскузону и њен велики простор 5усија2вроазија, (само)иск!учене су не само због

чланства у Н/'? и 28 већ и због низа страте$ки* антируски* потеза којима доказујуанатичну евроатлантистичку правоверност"

;рчка је православна, али има таласократски идентитет и ви$едеенијску припадностекономским, политичким и војним интеграијама 3апада, које јој ни у тренуиманајдуб!е кризе не дозво!авају да при*вати пону0ени спас из истоверне 5усије"Словенија, Македонија, Cрна ;ора и /лбанија (чак и у *ипотетичким великодржавнимгабаритима) исуви$е су мале, нестабилне и увучене у %паукову мрежу& 3апада да биодговарале за*тевима неоевроазијске геополитичке конепије"

Су$тински се не разликује и изразито римокатоличка прозападна Gрватска иако онаима експанзионистичке претензије и индуковане амбиије %мини*егемона&" Босну иGереговину, посматрану елини, унапред дисквалиикује протекторат 3апада,за*ва!ујући коме се њена унутра$ња *етерогеност, поде!еност и конронтираностне окончава логичним распадом"

6рема критеријумима неоевроазијске мултиполарне конепије, једина балкансказем!а која испуњава услове за ормирање вектора усмереног из 5усије према

југозападу јесте Србија" 'ако је види и 4угин, челна личност неоевроазијског погледана свет9 %;еополитичка перспектива Срба је изричито проруског, евроазијскогкарактера" Србија се преко верског и етничког чиниоа директно прик!учује 5усији ипредстав!а њен геополитички продужетак на југу 2вропе"

http://srbin.info/wp-content/uploads/2013/08/Russia_Balkans_Caucasus_800.jpg



Судбина Срба и судбина 5уса је на геополитичком нивоу једна иста судбина" 3ато јеСрбима, да би се вратили извори$тима своје европске мисије, неоп*одно да се окренуJстоку, 2вроазији, да с*вате смисао и и!еве руске геополитике"& +K. 4акле, насрпско сагласје са неоевроазијством упућују чињение9

L Србија има ентрални положај на Балкану и заузима простор где се укр$тају главни

комуникаијски и стратегијски правиML Nено к!учно својство је континенталистичко, не само зато $то не излази на моревећ и због традиионалног телурократског геополитичког идентитета, чији јепланетарни симбол 5усијаML 8 сакралногеограском смислу Срби су, као и 5уси, евроазијски народ Dуме иСтепе, а не ?бале и МораML /налогно 5усима, и Срби не припадају 3ападној, већ 6равославној ивилизаији +=.ML 8 српском народу мало је колективне амероилије, англоилије, ранкоилије,германоилијеO ($тави$е, због историјски* искустава, има елеменатавестернообије), упркос пропаганди и залагању на 3ападу интелектуалнополитички%препариране& елите, али је зато $ироко заступ!ена и дубоко укорењена русоилија,која некада достиже ираионалне размере (став о безусловној !убави и за$титничкојулози %мајчие 5усије&)M

L 3бог трагични* искустава ратног разбираспада Bугославије и ангажмана на странисрпски* супарника, ме0у Србима је веома распрострањен антиамериканизам, коганеоевроазији потенирају као к!учни интегративни мотив на мегаконтиненту2вроазијиML На Балкану једино српски народ има негативан став према атлантизму 1 већинскиотпор прик!учењу Н/'? никада није долазио у питање, а према 28 све ви$е долазидо изражаја +<-.ML Будући да је пост*ладноратовски таласократски униполарни глобализам на разме0у-" и :" века донео српском чиниоу на Балкану свеколику пропаст, логично је да уопреде!ењу за мултиполарни поредак Срби виде не само једну геополитичку опијувећ и раионалну $ансу за наионални спас и препород"Србија, иако је к!учна зем!а за *ипотетичко балканско ис*оди$те руског вектора,

ипак нема дово!не просторне, ресурсне, демограске, инраструктурне, економске идруге капаитете да би била ункионално упори$та неоевроазијства, одиграла улогуу реактивној ази (контрастратегији) против америчког трансатлантског утиаја у2вропи и постала ослона мултиполаризма у настајању"

/ли, упркос сви* популаионотериторијални* губитака, јо$ увек важе Cвијићевеконстатаије изречене пре ви$е од једног века9 %Oми смо истина врло мала државаали знатан народ, од Беча до Cариграда нема већег народа од на$ега" Jма начина дасе то и у светској политии узме ви$е енити" Србија би, и због свога положаја, моглаи данас бити најважнији актор на Балкану" Свет треба да зна и да се увери, даСрбија може да опери$е са много већом елином, но $то је њена територија" ?дСрбије могу да по0у највеће територијалне трансормаије"& +<:.

С*одно томе, ако жели да се %врати на Балкан&, 5усија би краткорочно, тј" у почетнимкораима заснивања балканског вектора, интегрално са Србијом требало да рачуна ина 5епублику Српску" 3аједно су много поузданији и трајнији ослона, за чије бикреирање, опстанак и геополитичку %мисију& била потребна много директнијаполитичкодипломатска, медијска, културна, образовнонаучна и економска рускаподр$ка" 5усија средњорочно не би требало да оклева са просторним деинисањем ипостепеним успостав!ањем своје интересне сере у постјугословенском простору(Србија, БB5 Македонија, Cрна ;ора, 5епублика Српска са већим делом Pедераије



БиG, некада$ња 5епублика Српска #рајина) те њеним разграничењем са немачкомзоном утиаја (Словенија, већи део Gрватске са приступом Bадрану)" +<.

Стабилну руску (неоевроазијску) конекију дугорочно на Балкану могу да гарантујусамо еловите српске зем!е у својим историјскогеограским габаритима иорганизоване у јединствену српску државну (или државолику, супрадржавну)

политичкотериторијалну јединиу" На томе би 5усија требало истрајно да ради, несамо због стабилног ис*оди$та неоевроазијског вектора и остварења сопственог%државног разлога& већ ради %ви$и* и!ева& 1 смене униполарног мултиполарнимгеополитичким поретком" (#арта :)

'аласократски 3апад под америчким во0ством чини и чиниће све да онемогућиуспостав!ање рускосрпског вектора" 5умунија и Бугарска у име Н/'? и 28 већпредстав!ају %санитарни кордон&" Nему је намењена баражна улога за руски%повратак на Балкан&, која се маниестује од опструкије изградње натовода#онстана6анчево'рст и гасовода Bужни ток, до војностратегијског позиионирањаН/'?база и система 65?"

Стога је један од приоритетни* задатака 5усије на југозападном праву да 5умунију и

Бугарску и$чупа из западне интересне сере и врати у своју" 'ако0е, 5усија бисрпским зем!ама, као свом неоевроазијски проилисаном партнеру, требало дапомогне да надјачају неокенанистичке постјугословенске %обуздаваче& и %балансере&+<<. и да иза0у из наметнуте клопке тзв" балканског Jзраела, ослоба0ајући и* притискаод инструментализовано агресивни* и непријате!ски настројени* суседа"

/ко српске зем!е постану руски и неоевроазијски %аворит& на Балкану, ко ће онда дабуде %жртвено јагње& проеса преобликовања униполарног у мултиполарни поредакH6остоје три кандидата 1 они који најдоследније заступају атлантистичке интересе наБалкану а надокнаду за тај ангажман добијају на $тету српског ме0ународногположаја, територија, етнодемограски* потенијала, културноивилизаијскогидентитета, економске моћиO



Gрватска је римокатоличка зем!а, синоним 3апада на Балкану, чланиа Н/'? и 28,оријентисана не толико проамерички колико прогерамански (посредник за приступBадрану)" 8право та чињениа, а у контексту за неоевроазијски пројекатмултиполаризма ундаментално важне русконемачке %осовине пријате!ства& 1 може

да спасе Gрватску" Pаворит за судбину %жртвеног јагњета& требало би да остане/лбанија и читав албански>арбана$ки чинила" 5ади се о очигледном балканском$тићенику и експоненту С/4, које директно политички, економски, војно и пропаганднопомажу његов великодржавни пројекат"Муслиманска верскоивилизаијска припадност већине /лбанаа не би требалоремети стратегијске односе 5усије и исламског света јер је руски вектор усмерен каJрану, а не према 'урској, са којом албански чинила има директније односе($тави$е, 'урска је већ апостроирана као %жртвено јагње& на јужном правуизградње неоевроазијског пројекта мултиполаризма)" Слична улога %жртвеног јагњета&могла би да се про$ири и на муслимански чинила у Pедераији БиG и ра$кополимском делу Србије"

8место зак!учка

'ериторијално и демограски мале зем!е, нарочито оне чији је геополитички положајтрадиионално деликатан, прину0ене су да непрестано и паж!иво прате не самопрактичне потезе велики* сила већ и њи*ове дискретне или јавно прокламованепланове јер се они пројектују на регионе где се те мале зем!е налазе" 'о није самопитање њи*овог бо!ег или ло$ијег политичког, културног, привредног, саобраћајног,трговинског, војног и другог позиионирања већ често и питање опстанка"Срби и српске зем!е платили су и плаћају високу ену запостав!ања обавезе дапрате геополитичке конепије велики* сила, припремне активности за њи*овуконкретизаију, азни ток, преломне моменте и епилог у остваривању %на глобалном

http://srbin.info/wp-content/uploads/2013/08/nato-hrvatska.jpg



терену&, те могуће и стварне последие по наионалне и државне интересе" / теконепије често и нису под велом конспиративности" Напротив"

?бично се обзнањују у виду предавања, расправа, научни* радова и књига, уауторству појединаа или тимова стручњака који чине интелектуалну логистику прави*креатора (пре)уре0ења света" Cи! те %транспарентности& је да се покаже надмоћ,

извр$и %препарирање& јавности и унапред обесмисли свака помисао на отпор" Нису лисе тако сугестивно припремали тријум атлантизма, успостав!ање униполарноггеополитичког система, па и разбираспад Bугославије на $тету српски* интересаH Jзнепрепознавања $та се припрема и дога0а не може да проистекне адекватнапревентива нити реакија"

5уско неоевроазијство је свеобу*ватан поглед на свет, који се дијаметрално разликујеод готово планетарно одомаћеног (наметнутог) и сврсис*одним стереотипимапрожетог вестернизма" Jако подразумева другачије поимање геограски*,историјски*, етнограски*, културноивилизаијски*, идеоло$кополитички* иекономски* еномена и проеса, к!учно по!е где оно нуди алтернативу јестегеополитика"

6осле готово петовековне доминаије таласократски*, атлантски*, трговачки* сила,која је вр*уна достигла у другој половини -" века, када је 2вроазијом и 6ланетом у

http://srbin.info/wp-content/uploads/2013/03/srbija-rusija121.png



елини први пут у историји доминирала једна сила изван 2вроазије, неоевроазијскагеополитичка конепија постав!а теме! из кога може да настане епо*ални обрт"8место једне, глобалне Jмперије и њене разобручене *егемоније којој су подре0енетако моћне силе као $то су #ина, 5усија, Jндија, Bапан, Бразил, 2вропска унија,исламски блок и све остале зем!е света, геополитички поредак би се преобликовао ууравнотеженији, стабилнији и реалнији 1 мултиполарни" /ли којој од четири

меридијански издужене панобласти, тј" којем од бројни* велики* простора ћеконкретна зем!а припадати није само питање картограски визуелизованоггеополитичког с*ематизма већ политичке, етнодемограске, културне, економске,војне и друге перспективе у времену које долази"

'о се у првом реду односи на народе, њи*ове наионалне просторе и државесме$тене на контакту панобласти, односно њи*ови* велики* простора" 8право утаквој позиији налазе се Србија и српске зем!е у елини" Српски чинила је логичноис*оди$те неоевроазијског геополитичког вектора, који би 5усија логично требало даоријенти$е према Балкану" Без рускосрпске %конекије& нема истинског %повратка5усије на Балкан&, а без %повратка 5усије на Балкан& немогуће је истискивањеевроатлантизма из 2вропе, тј" неостварива је смена униполарног и устоличењемултиполарног поретка"

QQQQQQQQ

8путние9

+-. Миломир Степић, 8 вртлогу балканизаије, B6 Службени лист С5BM Jнститут загеополитичке студије, Београд, --:" стр" :--"

+:. 3" Бжежински, Iелика $а*овска табла" (Iидети карту на стр" <A)

+. 3бигњев Бжежински, 4руга $анса /мерике9 три председника и криза америчкесуперсиле, Службени гласникM Pакултет безбедности 8ниверзитета у Београду,

Београд, --=, стр" :-K"

+<. Iидети9 2вразиRскиR взглSд 1 основнTе принипT доктриналUноR евразиRскоRплатомT, /рктогеS ентр, Москва, --:, стр" @@, @F и 2вразиRскаS теориS в карта*,--" (*ттп9>>геополитиа"ру>Мапс><, @>)

+@. 6рема мултиполарној варијанти из --:" године чак је и читав Балкан изван2вроазијске, тј" налази се у 2вроаричкој зони (панобласти)7 Iидети9 2вразиRскиRвзглSд 1 основнTе принипT доктриналUноR евразиRскоR платомT, стр" @@"

+E. Миломир Степић, %3ападни Балкан9 пример геограског распојм!ивања игеополитичког манипулисања&, Наионални интерес, год" IJJJ, вол" :E, бр" <>-:,Jнститут за политичке студије, Београд, -:, стр" :@:E"

+F. Миломир Степић, %? српском геополитичком идентитету&, Српска политичка мисао,год" VJV, вол" <F, бр" >-:, Jнститут за политичке студије, Београд, -:, стр" @"

+A. /" 4угин, ;еополитика постмодерне, стр :@"

+K. /лександар 4угин, ?снови геополитике, књига :, стр" <=@"



+=. Савремени теоретичари ивилизаија, ме0у њима и С" Gантингтон, сматрају да непостоји интегрална 2вропска ивилизаија, већ је кроз среди$те 2вропе трасиранаапроксимативна граниа 6равославне (Iизантијске) и 3ападне ивилизаије" IидетиМар :"< %'*е Wорлд о Cивилизатионс9 6ост:==-& у9 Самуел 6" Gунтингтон, '*еCлас* о Cивилизатионс анд т*е 5емакинг о Wорлд ?рдер, Симон X С*устер, НеYZорк, :==F, рр" FA"

+<-. Iидети опадајући тренд опреде!ења становни$тва Србије за улазак у 28 (табела:) у9 Слободан /нтонић, %? [дебриселизији\ бирача9 евроскептиизам у јавном мнењуСрбије&, Наионални интерес, год" JV, вол" :F, бр" :>-:<, Jнститут за политичкестудије, Београд, -:<, стр" KE"

+<:. Bован Cвијић, %? наионалном раду& (говор одржан у #олу српски* сестара :K"ебруара :=-A" године), ;овори и члани, Сабрана дела, књига < (том J), С/Н8M#њижевне новинеM 3авод за у]бенике и наставна средства, Београд, :=KA, стр" FF"

+<. 4угинова идеја тзв" Iелике Jсточне 2вропе као %копче& изме0у 5усије2вроазије и*ипотетичке континенталистички настројене 2вропе, тј" као простора кондоминијумскогпрожимања руски* и немачки* интереса без њи*овог јасног разграничења 1 није

сврсис*одна (иако је инспирисана же!ом да се избегне русконемачка конронтаија)"?на би обу*ватала државе изме0у граниа 5усије и Немачке, и читав Балкан" Iидетиу9 /лександр ;елUевич 4угин, ;еополитика, /кадемическиR 6роектM ;аудеамус,Москва, -::, стр" @AK"

+<<. Iидети поглав!е %#онтинуитет9 постјугословенско неокенанистичко обуздавање ибалансирање& у9 Миломир Степић, %Српске зем!е у балканској апликаији стратегијеобуздавања9 југословенска и постјугословенска ормула&, 5азбијање Bугославије(^ивојин _урић, Мило$ #нежевић, Милан Bовановић, ур"), Jнститут за политичкестудије, Београд, -:, стр" A:K-"

QQQQQQQQQ

`итература9

/нтонић, Слободан (-:<), %? [дебриселизији\ бирача9 евроскептиизам у јавноммнењу Србије&, Наионални интерес, год" JV, вол" :F, бр" :>-:<, Jнститут заполитичке студије, Београд"

Брзезински, 3бигнеY (:==A), %/ ;еостратегa ор 2урасиа&, Pореигн /аирс, Iол" AF,b E, Септембер>?тобер :==A, Cоунил он Pореигн 5елатионс Jн, НеY Zорк"

Бжежински, 3бигњев (--:), Iелика $а*овска табла, CJ4, 6одгориаM 5оманов, Бања`ука"

Бжежински, 3бигњев (--=), 4руга $анса /мерике9 три председника и криза америчкесуперсиле, Службени гласникM Pакултет безбедности 8ниверзитета у Београду,Београд"

4угин, /лександар (--@), ?снови геополитике, књига :, 2копрес, 3рењанин"

4угин, /лександар (--@), ?снови геополитике, књига , 2копрес, 3рењанин"

4угин, /лександр ;елUевич (--@), 6роект %2вразиS&, c#СМ?, dуза" (YYY"евразиа"орг)



4угин, /лександар (--=), ;еополитика постмодерне, 6реводилачка радиониа%5осић&M J#6 %Никола 6а$ић&, Београд"

4угин, /лександр ;елUевич (-::), ;еополитика, /кадемическиR 6роектM ;аудеамус,Москва"

Макиндер, Gалорд Bо*н (:==F), %'*е 5оунд Wорлд анд т*е Wиннинг о т*е 6еае&,4еморати Jдеалс анд 5елитa, Натионал 4еенсе 8ниверситa 6ресс, Wас*ингтон,4C" (електронско издање)" (?ригинално издање9 Pореигн /аирс, Bулa :=@<,Cоунил он Pореигн 5елатионс, Jн", НеY Zорк)"

СавикиR, 6етр Николаевич (:=:), %#онтинентокеан (5оссиS и мировоR рTнок)&"(YYY"и*тик"либ"ру)

СавикиR, 6етр Николаевич (:=E), %2вразиRство&, 2вразиRскиR временник, #н" @"Берлин" (YYY"гумилевиа"кули*ки"нет)

СавикиR, 6етр Николаевич (:==A), #онтинент 2вразиS, /гра, Москва"

Степић, Миломир (--:), 8 вртлогу балканизаије, B6 Службени лист С5BM Jнститут загеополитичке студије, Београд"

Степић, Миломир (--K), %Србија у евроазијској и неоевроазијској конепији 1упоредна геополитичка анализа&, 5усија и Балкан 1 питање сарадње и безбедности,Jнститут за политичке студије, Београд"

Степић, Миломир (-:), %Српске зем!е у балканској апликаији стратегијеобуздавања9 југословенска и постјугословенска ормула&, 5азбијање Bугославије(^ивојин _урић, Мило$ #нежевић, Милан Bовановић, ур"), Jнститут за политичкестудије, Београд"

Степић, Миломир (-:), %? српском геополитичком идентитету&, Српска политичкамисао, год" VJV, вол" <F, бр" >-:, Jнститут за политичке студије, Београд"

Степић, Миломир (-:), %3ападни Балкан9 пример геограског распојм!ивања игеополитичког манипулисања&, Наионални интерес, год" IJJJ, вол" :E, бр" <>-:,Jнститут за политичке студије, Београд"

Степич, Миломир (-:), %5ас$ирение Н/'? и геополитическое положение Сербии&,;еополитика и международнTе отно$ениS, (4угин /" ;", ред"), #аедра СоиологииМеждународнT* ?тно$ениR Соиологического акулeтета М;8 им" М" I" `омоносоваM2вразиRское 4вижение, Москва"

Степић, Миломир (-:<), ;еополитике неоевроазијства 1 позиија српски* зема!а,

Jнститут за политичке студије, Београд"

Суботић, Милан (--@), 6ут 5усије 1 евроазијско станови$те, 6лато, Београд"

Gунтингтон, Самуел 6" (:==F), '*е Cлас* о Cивилизатионс анд т*е 5емакинг оWорлд ?рдер, Симон X С*устер, НеY Zорк"



Cвијић, Bован (:=KA), %? наионалном раду& (говор одржан у #олу српски* сестара :K"ебруара :=-A" године), ;овори и члани, Сабрана дела, књига < (том J), С/Н8M#њижевне новинеM 3авод за у]бенике и наставна средства, Београд"

f f f (--:), 2вразиRскиR взглSд 1 основнTе принипT доктриналUноR евразиRскоRплатомT, /рктогеS ентр, Москва"

http://srbin.info/2013/08/09/zbog-cega-je-sve-srbija-bitna-rusiji/



Documents

Milomir Stepic Zbog Cega Je Srbija Bitna Rusiji