Milan Popović - Belle Epoque

8/9/2019 Milan Popovi - Belle Epoque

1/208

MILAN POPOVI]

BELLE POQUE

1


2/208

2


3/208

M I LAN POPOVI]

Belle poqueKRITIKA DOGME PROGRESA

Otvoreni kulturni forum

C E T I N J E

DurieuxZAGREB

3


4/208

4


5/208

Sadraj

PRVI DEO: Duh vremena

1. Predmet 132. Metod 263. Tri velike pozne 344. Pogled unapred 61

DRUGI DEO: Tipovi

1. Herojski 722. Tragi~ni 793. Cini~ni 844. Sadisti~ki 90

TRE]I DEO: Mehanizmi

1. Nacija 1032. Svet 1113. Inercija 1184. Miopija 124

^ETVRTI DEO: Mene

1. Jedno 1402. Mno{tvo 1463. Progres 1504. Apokalipsa 157

PETI DEO: Vreme duha

1. Leptir 1742. Histerija 1783. Imaginacija 1884. Novi humanizam 195

O autoru 203Table of Contents 207

5


6/208

6


7/208

Prvi deo

DUH VREMENA

7


8/208

8


9/208

^ovekova borba za progres, nuan je uslov i sastavni deoprogresa. A svaka dogma progresa suspenduje upravo ovuborbu (po pravilu, tako {to ju delegira na vlast, vo|u, iliboga). Kao SIDA ili AIDS, sindrom ste~enog nedostatkaimuniteta. Zbog toga je dogma progresa pravi neprijateljprogresa, a kritika dogme progresa dodatni uslov i, akoba{ ho}ete, prijatelj progresa.

Ovo bi mogao biti i najkra}i rezime knjige koja je pred vama. Razlog da sa ovim rezimeom pourim, me|utim,nije toliko u nestrpljenju da {to pre objavim glavnu idejuknjige, koliko u nastojanju da od samog po~etka predupre-dim bilo kakvu, posebno neku veliku i su{tinsku konfuziju.

A upravo jedna takva, velika i su{tinska konfuzija, bila bi iona, koja ne bi videla razliku izme|u stvarnog i mogu}egistorijskog progresa (za koji se i ja zalaem) i kontrapro-

duktivne dogme progresa (koju kritikujem), ili, da to pre- vedem na ne{to konkretniji istorijski i duhovni teren,izme|u danas toliko neophodne a retke poznomoderneobnove humanizma (za koju se opredeljujem) i danas toli-ko ra{irenog a pogubnog postmodernog relativizma i ci-nizma (kojem se protivim ali sa kojim me ponekad madauvek pogre{no poistove}uju).

Su{tinski, anrovski i problemski (mada ne i konkret-no, tematski i narativno, posebno ne tako da se dve knjigene bi mogle ~itati svaka za sebe samostalno), Belle poque:

kritika dogme progresa, jeste jedna vrsta drugog dela, ili,

9


10/208

bolje, nastavka, produetkaDinamike ni{tavila: sociologije ne-slobode. Nepuna tri meseca nakon zavr{etka rukopisa, i se-dam meseci pre izlaska iz {tampeDinamike ni{tavila, po~et-kom januara 2005, na pitanje (su)izdava~a ove knjige, iprijatelja, MiloradaMija Popovi}a, da li odnosno {ta pla-niram dalje (pitanjearhetip za sve montenegrinske skri-bomane), odgovorio sam da o tome jo{ uvek nisam razmi{-ljao, pa zbog toga ne znam, ali da bi to, moda, mogla dabude kritika dogme progresa. Pitanje nije bilo kurtoazno,pa je usledio kra}i razgovor, obrazloenje i preciziranjeiznete ideje, a zatim i prva pozitivna recenzija. Spasa vi{enije bilo,Belle poque je i definitivno za~eta: do kraja janua-

ra 2005, razgovor je pretvoren u prvi, provizorni, do krajamarta 2005, u drugi, radni koncept, a nakon godinu, godi-nu i po najnunijih dopunskih priprema, provera i ~itanja(od kojih su neka, posebno ona G. V. F. Hegela i F. Ni~ea,bila druga ili tre}a, a neka, posebno ona poznog M. Fukoa,premijerna), krajem juna 2006, onaj razgovor pretvorio sei u tre}i, kona~ni koncept, odnosno plan za pisanje noveknjige (samo pisanje otpo~elo je odmah nakon zavr{etkanastave na univerzitetu po~etkom jula 2006, a zavr{ilo po-~etkom februara 2007).

Dogma progresa dijagnosticirana je kao jedan od glav-

nih patogenih nalaza, izvora ni{tavila na{eg vremena, jo{ uDinamici ni{tavila (posebno u njenom odeljku 4. Fenome-nologija). Zbog toga i nije ~udo da se u onom razgovoru,upravo ova dogma, odnosno njena kritika, pojavila onakolako, spontano, bez mnogo razmi{ljanja. Uprkos tome, iz-nenadilo me je (a ovo iznena|enje, pa i blaga neverica, dane kaem otpor, traje i dan danas), kada je, ~ak i nekoliko

veoma opsenih i paljivih provera, koje su odmah nakononog razgovora usledile, izbor ove teme za glavni, zapravounikatni i ekskluzivni predmet nove knjige, samo dodatnoi vi{estruko potvrdilo. Nikada nisam bio vulgarni materija-

10


11/208

list, ali izgleda da je u meni, i do dana{njeg dana, u izve-snoj, pa makar i minimalnoj meri, ostala neka vrsta inerci-

je onog preteranog materijalizma, koja je bila toliko karak-teristi~na za sve sledbenike marksizma, neomarksizma ipostmarksizma, u poslednjoj ~etvrtini XX veka. Ne znamkako bih ina~e druga~ije mogao da objasnim ovo svojeprodueno iznena|enje, nevericu, i otpor. Kao da se umeni, zbog ostataka one inercije i preteranosti, ne{to du-boko bunilo, i jo{ uvek buni, protiv bilo kakve primarnosti,unikatnosti i ekskluzivnosti jednog ~isto nematerijalnog,duhovnog faktora, zapravo i protiv sopstvenog, vi{e putapotvr|enog, tvrdoglavog nalaza i zaklju~ka, da je upravo

jedan takav, dakle ~isto nematerijalni, duhovni faktor, kao{to je dogma progresa, ne samo jedan od glavnih, nego i

jedan od najdubljih izvora na{eg aktuelnog poznomoder-nog ni{tavila.

Da ipak ne potonem u vrtlog beskona~nih unutra{njihsporenja, pomogle su mi dve skromne ali korisne idejeodnosno interpretacije. Prva se odnosi na stari filozofskispor izme|u monista i dualista, onaj oko pitanja praveprirode, primarnosti i odnosa izme|u duha i materije. Po-red priznanja koje sam ve} izneo (o mogu}nosti izvesne pamakar i minimalne inercije jedne vrste preteranog materi-

jalizma), priznajem jo{ i da me ovaj spor, zapravo, nikada

nije posebno impresionirao. Ipak, opreznosti radi, zna~ajovog spora, u svoj njegovoj sloenosti, radije ne}u negirati,nego }u ga samo, u onom njegovom vaniskustvenom, me-tafizi~kom delu, ostaviti po strani (ili, kako se to obi~nokae, u zagradi). Nezavisno od toga da li smo u ovomsporu monisti ili dualisti, ili nas on, moe biti, toliko, iliuop{te ne zanima, naime, ~ovekova materija i duh, u svo-

jim samostalnim i interaktivnim egzistencijama, dovoljnosu realni, konkretni i podsticajni, da ne mogu a da u svojerasvetljavanje ne uvuku, ~ak i nas koji i dalje drimo, da jeiskustvo privilegovan, ako ve} ne i jedini izvor saznanja.

11


12/208

Zaista, zar je uop{te neophodno da budemo bilo kakvimetafizi~ari, spiritualisti ili mistici, monisti ili dualisti, pada vidimo, najpre, da je ~ovek sloeno bi}e, koje jednakokonstitu{u njegova materija i njegov duh, zatim, da ~ove-kova materija, a preko ove i materija uop{te, bitno uslov-ljava i oblikuje ~ovekov duh, kona~no, i obrnuto, da i ~ove-kov duh, povratno ili primarno, pozitivno ili negativ-no, produktivno ili destruktivno, svejedno, ali uvek snanoi ravnopravno, uzvra}a svojoj parnjakinji, materiji. U jed-noj mogu}oj istoriji ovog uzvra}anja, posebno u onom nje-nom delu koji bi se bavio njegovim negativnim, destruktiv-nim, nesre}nim oblicima, istorija dogme, odnosno istori-

ja dogme progresa, zauzimala bi sigurno jedno od najistak-nutijih mesta.

Druga ideja upu}uje na jedan vaan i sloen evolutivnimoment ~oveka duhamaterije (ili materijeduha svejed-no). Na ~injenicu, naime, da je u poslednjih nekoliko hi-ljada godina ~ovekovog nau~notehnolo{kog razvoja, sve

vi{e duha, a sve manje materije. Ali i na sve ve}e i sveopasnije zaostajanje ~ovekovog moralnopoliti~kog u od-nosu na njegov nau~notehnolo{ki progres (usled ~ega,znamo, moe da do|e i do njegovog totalnog kraja odno-

sno samouni{tenja). Bilo kako bilo, jedno je sigurno: sveono {to je gore generalno re~eno o ravnopravnosti i inte-rakciji ~ovekove materije i duha, i o onom dugom uzvra}a-nju ovog drugog onoj prvoj, jo{ vi{e i ja~e vai u na{emdana{njem vremenu, koje je, vi{e nego ikada u dosada{njojistoriji, vreme duha (dobrog ili lo{eg, to je ve} stvar~ovekovog ovakvog ili onakvog izbora odnosno inteligenci-

je). U svakom slu~aju, to je sasvim dovoljno, ne samo daopravda, nego i da naloi, urgentno zasnivanje i razvijanje,

jedne relativno nove, celovite i ozbiljne kritike dogme pro-gresa.

12


13/208

1.

PREDMET

Jedan od najpoznatijih re~nika u svojoj vrsti, prili~no jesuzdran, ekonomi~an, ~ak oskudan: bel epok (fr. bellepoque lep period) epoha pred po~etak I svetskog rata(Milan Vujaklija,Leksikon stranih re~i i izraza, Osmo izdanje,Prosveta, Beograd, 2004, strana 108). U kratkom, veomakratkom opisu, ne nalazimo skoro ni{ta o sloenoj genezi,kao ni o jo{ sloenijoj evoluciji ovog pojma: o ta~nom ipreciznom vremenu njegovog prvog pojavljivanja u oblastiistorije umetnosti, o njegovom kasnijem preno{enju uoblast istorije uop{te (op{te istorije, ili istorije kao takve,kako se to obi~no kae), najzad ni o njegovom kona~nomodnosno aktuelnom smirivanju u jednoj vrsti narkoti~ke(samo)ironije. Od svega ovoga, u onome lep period, ionome pred po~etak I svetskog rata, nailazimo samo na

jedan blagi, veoma blagi nagove{taj.

Uz ovaj nagove{taj, ide i jedna vi{e subjektivna, unu-tra{nja, psiholo{ka dilema: da li je nagove{tena iluzija bellepoquea, zapravo, potpuno univerzalna, standardna i ob-

jektivna, onako kako je potpuno univerzalno, standardno iobjektivno, i svako starenje kao takvo, pa i svako za stare-nje karakteristi~no se}anje na lepo vreme prohujale mla-dosti, ili je ovde na delu i ne{to {to je mnogo, mnogosloenije, konkretnije i kontigentnije. Da je ovo drugo, ane ono prvo, dakle da je ne{to mnogo sloenije, konkretni-

je i kontigentnije, a ne ne{to potpuno univerzalno, stand-ardno i objektivno, govori sociologija svetskog sistema

13


14/208

Imanuela Volerstina. Nadovezuju}i se na sociologiju Pitiri-ma Sorokina, i na istoriju Fernana Brodela, posebno nanjihove duge, vi{evekovne statisti~ke serije, sociologija,teorija i istorija savremenog svetskog sistema Imanuela Vo-lerstina, uverljivo markira i kriti~ni period 19142050, kaoperiod duge strukturne krize i disolucije ovog istorijskogsistema. U interpretaciji ove {kole, ni prvi svetski rat 19141918, zbog toga, nije bio obi~ni, cikli~ni, unutarsistemskirat, prolazni poreme}aj, pogor{anje, nego tek po~etak jed-nog sasvim ekstraordinarnog, ekstrasistemskog i dugotraj-nog (s)loma sistema. Pa zbog toga ni onaj premijerni bellepoque 19001914, nije bio, da tako kaemo, neki obi~ni,

cikli~ni, unutarsistemski belle poque.I ne samo to: zahvaljuju}i snazi zaboravljanja, tog naj-

mo}nijeg, sveprodiru}eg demona ljudskog ni{tavila, ovajvanredni istorijski belle poque, nakon svog prvog, premijernog izdanja s po~etka XX veka, kao da se rasprsnuo umno{tvo novih, malih, repriznih izdanja. U tom smislu,nakon prvog, velikog, moemo da identifikujemo, jo{ naj-manje tri mala, rasprsnuta belle poquea.

Prvi takav, mali, reprizni, rasprsnuti lepi period, bilesu predratne 1980e u tada{njoj SFRJ. Sticajem okolnosti,

pune tri godine, 19851988, funkcionisao sam na dvakoloseka, kao asistent na Pravnom fakultetu u Titogradu,i, u isto vreme, kao urednik izdava~ke delatnosti u omla-dinskoj organizaciji Jugoslavije u Beogradu. Po mnogo ~e-mu, bilo je to privilegovano vreme i mesto. Sredi{te ura-gana u inkubaciji, koji }e ubrzo razoriti ~itav jedan minisvet. I to u veoma ranoj, zapravo najranijoj fazi ove inkuba-cije, kada su samo retki videli prve znake smrti, a ostaliopu{teno uivali u ekstazi i dekadenciji lepog vremena.Glavni kontrast toga vremena, onaj izme|u sveop{te opu{-tenosti i nadolaze}e opasnosti, nikada ne}u zaboraviti. Uz

14


15/208

sve ovo, ne treba zaboraviti ni to, da je i ovaj mali, reprizni, jugoslovenski belle poque 1980ih, imao svoju konekcijuna onaj veliki, premijerni, svetski belle poque s po~etkaXX veka. Naime, jo{ je Imanuel Volerstin, u jednoj svojojlucidnoj i originalnoj rekonceptualizaciji, spojio dva svet-ska rata iz prve polovine XX veka, u jedan veliki svetski,preciznije evroatlanski, jo{ preciznije nema~koameri~ki,tridesetogodi{nji rat 19141944, a zatim je i jedan mla|iali jednako lucidni istori~ar, usred beskrajnog trabunjanjamejnstrimera o povratku Balkana u XIX vek, napraviosli~nu intervenciju, spojio rasute monade velikog postjugo-slovenskog haosa i nasilja 1990ih, i u njihovom najzad

dobro osvetljenom kontinuumu, prepoznao poslednje os-tatke ili proplamsaje istog onog tridesetogodi{njeg rata,samo sada u jednoj njegovoj uoj i unutra{njoj dimenziji,evropskog gra|anskog rata.

Drugi mali, rasprsnuti belle poque, predstavlja pos-lednja decenija XX veka, za Zapad, posebno za SAD, kojesu upravo iza{le kao pobednik iz poluvekovnog hladnograta, i kao jedina preostala supersila na ~itavoj planeti,decenija velikog trijumfa, ali i decenija velike, samoobma-njuju}e iluzije. Trijumf je bio promptan i o~igledan u sva-kom pogledu, samoobmanjuju}a iluzija morala je jo{ da

~eka, da tek dobije svoj jedanaesti septembar. Skepti~nijina Zapadu, me|utim, sliku svoje mogu}e mra~ne budu}no-sti, mogli su da vide jo{ i tada, i to ba{ na prokazanomBalkanu, gde se upravo 1990ih uru{avao onaj samoobma-njuju}i mali jugoslovenski belle poque iz prethodne dece-nije, ali je skepti~nijih tada na Zapadu i u SAD bilo veomamalo, se}ate se ton su davali biv{i stejtdepartmenski apa-rat~ici, novoproizvedeni ideolozi i teoreti~ari, sa svojimdelirijumskim fantazijama o kraju istorije i poslednjem~oveku, trijumfu liberalne demokratije, i sve tako, i svetome sli~no.

15


16/208

Za tre}i lepi period pre moemo re}i da predstavljanedovr{eno razlivanje nego jednokratno rasprskavanjeonog na{eg premijernog belle poquea s po~etka XX ve-ka i jo{ uvek samo njegovu zastra{uju}u mogu}nost i pret-nju a ne i njegovu neizbenost (te tek u slu~aju svog stvar-nog realizovanja, i njegovo kona~no, veliko, najve}e ispu-njenje). Zaostajanje na{eg moralnopoliti~kog u odnosu nana{ nau~notehnolo{ki progres, na po~etku XXI veka, po-stalo je jo{ ve}e i opasnije, nego {to je bilo na po~etku XX

veka, pa uop{te nije te{ko ni da zamislimo: ukoliko ~ovekne uspe da zaustavi, ili barem ublai ovo zaostajanje, nakraju XXI veka, lako bi mogao da se na|e u situaciji, da

samo nemo}no konstatuje, kako je ~ak i ~itav kratki aliopaki XX vek, sa ona dva svoja stra{na totalitarna monstru-ma, u odnosu na zamislive a jo{ stra{nije nau~notehno-lo{ke i moralnopoliti~ke monstrume XXI veka, bio, za-pravo, tek kao jedan mali, naivni i neuverljivi belle poque.

A da sve ovo jasno (pred)vidimo, bile su dovoljne ~ak inajoskudnije informacije o gotovo neograni~enim mogu}-nostima dana{nje informati~ke nau~notehnolo{ke revolu-cije, i o istovremeno frustriraju}im ograni~enostima, spo-rostima i stagnacijama ~ovekove moralnopoliti~ke evolu-

cije. I makar samo malo upla{ene ma{te izIzvora totalita-rizma Hane Arent.Toliko o belle poque iz zanosnog naslova ove knjige.

Ali ovaj naslov ipak je vi{e u sferi egzoterije, vidljivog spo-lja{njeg omota~a, {uma vremena (Lev Kreft). Tek podna-slov ove knjige direktno upu}uje na skriveno unutra{nje

jezgro, matricu, vladaju}i duh na{eg vremena. Zbog togase jo{ jednom vra}amo dogmi progresa.

Najpre, jo{ jednom treba naglasiti, ali sada jo{ i razviti iprecizirati, razliku izme|u stvarnog progresa i dogme pro-gresa, koja ostaje klju~na i kriti~na. Ova razlika moe da se

16


17/208

formuli{e i ovako: svaki ljudski progres je istorijski relati- van, ograni~en i prolazan, dok je svaka dogma progresa,po svojim uverenjima i pretenzijama, antiistorijski apso-lutna, apsolutisti~ka, neograni~ena i ve~na, pa stoga i,najblae re~eno, neadekvatna. U tome je glavni kvar sva-ke dogme pa i svake dogme progresa.

[to je upravo re~eno za ljudski progres, vai i za svedruge ljudske stvari, pa i za sve stvari uop{te. Sve ima svojpo~etak, za~etak i ra|anje, pa svoj razvoj, ekspanziju, us-pon i rast (uklju~iv, naravno, i svoj vrhunac), najzad i svojeneminovno opadanje, starenje, umiranje i kraj. Vizuelnoodnosno grafi~ki, ovu univerzalnu ali jednostavnu ideju, o

ve~noj vatri, pulsaciji i meni, ra|anju i umiranju stvari,najbolje izraava i predstavlja ona kriva koja je kao abljiskok: parabola. Kosmos, (planeta) zemlja, ivot, ~ovek (kao

vrsta), pa neolit, civilizacija, istorija (u uem smislu te re~i),te na{ jezi~ak neolita, to jest dvadesetpet vekova gr~korimske i zapadne kulture (Pitirim Sorokin), najzad i polamilenijuma savremenog svetskog sistema (Imanuel Vo-lerstin): ovo je samo preliminarni i sumarni spisak stvarikojima }e se baviti Belle poque. I naravno: svaka od ovihstvari ima}e i svoju odgovaraju}u putanju odnosno parabo-

lu. Vi{e od ostalih, u ovoj knjizi, u fokusu }e ipak bitiposlednja od pobrojanih stvari: polumilenijumska moder-na, ~iju putanju, odnosno parabolu, uglavnom na osnovunalaza sociologije svetskog sistema, opisuje grafik 4. Na-ravno da je na~elno mogu}e da se zamisli i opi{e i nekadruga dogma progresa, to jest i neka dogma progresa uokviru nekog drugog, ranije postoje}eg istorijskog sistemaili civilizacije (mada svi raspoloivi izvori govore o tomekako makar kod starih Grka i Rimljana ideja progresanikada nije bila dominantna: kao {to je dobro poznato

17


18/208

tamo je to bila upravo suprotna ideja cikli~nog ponavlja-nja), ali se Belle poque odlu~io upravo za ovaj, moderni-sti~ki izbor, pre svega zbog najve}e zainteresovanosti zaprobleme na{eg istorijskog sistema i vremena. U svakomslu~aju, tek sada, u okviru ovog izbora, mogu}e je da se,konkretnije, ta~nije i preciznije, istorijski odredi, i mestoodnosno vreme ro|enja i ivota na{e vrle dogme progresa.Obratite panju, stvar nije ni malo komplikovana: na grafi-ku 4 to je otprilike poluvekovni segment na{e polumileni-

jumske krive odnosno parabole ozna~en slovom a, uglav-nom druga polovina XIX veka, ili, prema jednoj od naj-poznatijih i najpopularnijih knjiga ljudskog sveznanja,

ne{to preciznije, period 18401880, kada se, kao rezultatkumulativnih nau~nih, ekonomskih i politi~kih promenaprethodnih vremena, me|u obrazovanim ljudima na Zapa-du, ideja progresa, ne samo pojavila, nego i nadmo}notrijumfovala, i to u njenim najrazli~itijim, pa i me|usobnokonkurentskim oblicima, kao {to su bile teorija evolucije^arlsa Darvina, liberalizam Dona Stjuarta Mila, i socijali-zam Karla Marksa (The World Almanac and Book of Facts

2005, World Almanac Books, New York, NY, 2005, strana515).

Ne napu{tajte grafik 4, zadrite panju, stvar je i daljesasvim jednostavna: odmah iza segmenta a, dolazi segmentb, period 19001914, zapravo na{ premijerni belle po-que, koji neposredno prethodi vrhuncu na{eg istorijskogsistema, a zatim, prirodno, i segment c, period dugogopadanja i disolucije ovog sistema 19142050, koji }e se,kako pokazuju Fernan Brodel (Civilization and Capitalism,IIII) i Imanuel Volerstin, posebno intenzifikovati nakon1968, 1974, 1989, i 2001.

Pre nego nastavimo sa komentarisanjem grafika 4, ne-ophodno je da malo zastanemo i, makar i u najsaetijem

18


19/208

GRAFIK1.Na{ kosmos, parabola

GRAFIK2.Na{ kosmos, spirala

19


20/208

GRAFIK3.

Dvadesetpet vekova Gr~korimske i zapadne kulture

(P. Sorokin), tri velike parabole (A = antika, S = srednjevekovlje,M = moderna), i tri velike pozne (Pa = pozna antika,

Ps = pozno srednjevekovlje, Pm = pozna moderna)

GRAFIK4.Na{a polumilenijska moderna, tre}a velika parabola M iz

grafika 3, sa tre}om velikom poznom (poznom modernom)

20


21/208

obliku, istaknemo jednu vanu, metodolo{ku ~injenicu.Grafik 4, kao i ostali grafici u ovoj knjizi, veoma su jedno-stavni, utoliko {to se po pravilu fokusiraju samo na najve}eistorijskosistemske fenomene (pojave, dinamike, tenden-cije, segmente ili faze, posebno kriti~ne faze ra|anja, cveta-nja i umiranja ovog odnosno onog istorijskog sistema), alisu ovi grafici pritom, dakle i u ovim svojim najkrupnijim,najve}im i najjednostavnijim prikazima, uvek i bez izuzet-ka, nau~no odnosno empirijski, pa i kvantitativno, stati-sti~ki utemeljeni, a ne tek hipoteti~ki, pogotovo ne pro-izvoljni. Na neke od ovih temelja, izvora, ve} smo uputili,

GRAFIK5.Opasno zaostajanje ~ovekovog moralnopoliti~kog u odnosu na

njegov nau~notehnolo{ki razvoj

21


22/208

na neke }emo tek uputiti. Na ovom mestu, me|utim, upu-ti}emo jo{ samo sasvim generalno i preliminarno, na dvatakva najop{tija i najzna~ajnija izvora (ova dva izvora mogubiti posebno interesantna za one koji na{e grafike i izvoreele ne samo da provere nego i da upoznaju celovitije ineposrednije). Prvo, to je moja knjiga (zapravo doktorskadisertacija)Ritam sveta: {kola svetskog sistema Immanuela Wal-lersteina (CID, Podgorica, 1995): uz iscrpnu bibliografiju, uovoj knjizi, zainteresovani ~italac moe da prona|e, i odgo-

varaju}u prezentaciju i interpretaciju glavnih teorijskih,metodolo{kih, empirijskih i kvantitativnih odnosno stati-sti~kih izvora, istraivanja i nalaza, za razumevanje i pra}e-

nje nastanka i razvitka polumilenijumskog savremenogsvetskog sistema, posebno dvojice u ovoj stvari najzna~ajni-

jih autora, Imanuela Volerstina, oca teorije svetskog siste-ma, i Fernana Brodela, oca strukturalne istoriografije, iliistorije dugog trajanja, i, u velikoj meri, intelektualnog ocasamog Imanuela Volerstina (na{ grafik 4 zasniva se upravona ovim izvorima). I drugo, to je jedno od najzna~ajnijihdela sociologije XX veka,Dru{tvena i kulturna dinamika ru-skoameri~kog sociologa Pitirima Sorokina, objavljena naj-pre, jo{ pre pola veka, u SAD (1957), a tek nedavno, preve-

dena i objavljena i kod nas (CID, Podgorica, Slubeni list,Beograd, 2002): upravo u ovoj studiji, autor je izveo onuempirijsku, kvantitativnu, statisti~ku analizu i interpretaci-

ju, onih dvadesetpet vekova gr~korimske i zapadne kul-ture, koje smo ve} pomenuli, i o kojim }e jo{ biti re~i (naovom izvoru zasniva se i na{ grafik 3: i o njemu }e tek bitire~i).

Vratimo se sada na{em grafiku 4. Fenomen koji sada valja primetiti, jeste jedna vrsta udvostru~avanja: obratitepanju, u periodu 184018801900. (segment a), pa i uperiodu 19001914. (segment b), progres je i objektivan i

22


23/208

subjektivan, postoji, da tako kaemo, i u stvarnosti, i uglavama ljudi, u periodu 19142050. (segment c), me|u-tim, dolazi do jedne vrste velikog razvoda, progres ob-

jektivno prestaje, po~inje dugo i bolno opadanje, ali subjektivno, po inerciji, u obliku dogme progresa, u glavamaljudi, da se opet tako izrazimo, on, ta~nije njegova pro-duena iluzija, i dalje traje. U filozofiji, ovaj veliki raz-

vod, poznat je kao dijalektika, ili, preciznije, negativno,kao {izofrenija, histerija ili ludilo subjekta (i objekta). Uspiritualizmu, misticizmu i sajnsfik{nu, na primer i u filmuDuh (sa Demi Mur), kao onaj beskrajno nesre}ni duh,koji je jo{ uvek zaglavljen u limbu izme|u tela (kojeg je

nesre}nik napustio) i neba (do kojeg jo{ uvek nije stigao).Samo {to na{ istorijski limbo traje ve} skoro ~itav jedan vek. U tom smislu, dogma progresa je zaista ne samovladaju}i, nego i karakteristi~ni, distinktni duh na{eg vre-mena. U drugom delu ove knjige, vide}emo kako ovaj duhkarakteri{e i jedan neuobi~ajeno, ~ak ekstremno {iroki me-gaspektar. Razvod subjekta i objekta, koji tako snanoobeleava ovaj duh, traje ve} ~itav jedan vek, od belllepoquea s po~etka XX do, evo, po~etka XXI veka, pastoga nije ni ~udo, {to su se, u ovako dugom, uz to idramati~nom istorijskom razdoblju, iz jednog jedinog ba-

zi~nog duha, vremenom razvili veoma razli~iti, bogati inestabilni alotropski oblici, morfemi i endemi. Duhovni,mentalni i psiholo{ki. Od, kako bi filozofi rekli, sebejo{uveknesvesnog, ranog, naivnog, i egzaltiranog (heroj-skog), preko sebeve}relativnosvesnog, razvijenog, i ne-sre}nog (tragi~nog) oblika, pa sve do njegova dva posled-nja, ~ak grani~na oblika ili tipa, onog cini~nog, i onogsadisti~kog, koji su, kao jo{ razvijeniji i nesre}niji od svojihprethodnika, sloterdajkovski re~eno, ve} skoro promijeni-li stranu (Peter Sloterdijk, Kritika cini~kog uma, Globus,Zagreb, 1992, strana 117).

23


24/208

Analiza ~etiri tipa dogme progresa, koja sledi u dru-gom delu ove knjige, usredsredi}e se vi{e na njihove ap-straktne, {to }e re}i dubinske, matri~ne, ontolo{ke karakte-ristike. Radi lak{eg prepoznavanja, povezivanja i pra}enja,me|utim, ovde, u uvodnom delu, valja makar najaviti,imenovati i skicirati, i dva njihova glavna savremena feno-menolo{ka lika. Ergo, dva glavna savremena fenomeno-lo{ka lika dogme progresa, danas, posle hladnog rata, jesuEU Havijera Solane, i SAD Dorda Bu{a Mla|eg. Jedinazna~ajnija razlika izme|u ova dva slavna, ultradogmatizi-

vana, gotovo kastinski nedodiriva lika, jeste u tome {to EUHavijera Solane predstavlja jedan vi{e cini~ni, a SAD Dor-

da Bu{a Mla|eg jedan vi{e sadisti~ki tip dogme progresa(pri ~emu je ovaj drugi ve} po~eo da se preliva i u onaj

vanjski, apokalipti~ki tip).Razvoj doga|aja posle Drugog zalivskog rata u Iraku

2003, naime, veoma brzo je pokazao, da su sve samo-dopadljive retorike o EU kao toboe miroljubivoj i multila-teralnoj alternativi ratobornim i unilateralnim SAD, bilesasvim preuranjene, ishitrene i naivne, ukoliko ve} ne i odsamog po~etka makijavelisti~ki prora~unate, manipulativ-ne i cini~ne. Za samo godinudve nevidljivih, unutra{njih

aparatskih dinamika, interakcija i adaptacija, spoljne poli-tike Brisela i Va{ingtona, evoluirale su, od prvobitnih, si-muliranih i(li) stvarnih retori~kih divergencija, napetosti ikonfrontacija, do sve snanijih, dubinskih, konzervativnonarodnja~kih, desnopopulisti~kih i militaristi~kih konver-gencija. Najbolji primer za ovo je postepeno ali na kraju ipotpuno odustajanje EU od sopstvenih prvobitnih o{trih ieksplicitnih kritika ideje preventivnog rata va{ingtonskeadministracije. Na taj na~in, dominantne spoljne politikeEU i SAD, veoma brzo su se bezmalo fuzionisale, u oblikunovestare svete evroatlanske alijanse. Svog privilego-

24


25/208

vanog neprijatelja, ova novastara alijansa, veoma brzo jena{la u jednoj drugoj, mra~noj alijansi, onoj novih, po-sthladnoratovskih terorista, Al Kaide i ostalih. A temeljniobrazac prijateljskog neprijateljstva ili neprijateljskogprijateljstva, bio je ve} tu, nasle|en i recikliran iz vremenahladnog rata. Na osnovu ovog obrasca, dve alijanse, veomabrzo po~ele su da funkcioni{u kao dve prijateljski nepri-

jateljske ili neprijateljski prijateljske frakcije, jedne {ire,zajedni~ke, superkompleksne, globalne unholy allianceodnosno nesvete alijanse (Toma Mastnak). O ovoj slo-enoj problematici, na drugom mestu. Ovde, na samomkraju, jo{ samo jedna nepretenciozna ali upozoravaju}a

konstatacija, naime, da je opisana superkompleksna ne-sveta alijansa evroatlanskih militarista i islamskih idrugih terorista, mada, generalno gledano, jo{ uvek istorij-ski otvorena, nestabilna i neizvesna, u ovom momentu,dakle na samom po~etku druge polovine prve decenijeXXI veka, zapravo, prili~no snana, mo}na, i, na alost,dominantna u svetskim razmerama.

25


26/208

2.

METOD

U vremenima stabilnih stanja istorijskih sistema, i sistemiznanja, kao njihovi podsistemi, relativno su stabilni. Uovakvim vremenima i stanjima, i odgovaraju}i metodolo{kiuvodi ili predgovori, po pravilu su stabilni i standardni,

naj~e{}e obimom neveliki, tako da retko kada zauzimaju vi{e od jedne desetine celokupnog teksta, a sadrinomkonvencionalni, neretko sasvim rutinski, ~ak {ablonski.Obrnuto, u vremenima nestabilnih stanja istorijskih siste-ma, i sistemi znanja, kao i odgovaraju}i metodolo{ki uvodiili predgovori, postaju nestabilni, nestandardni i nekon-

vencionalni. Obimi metodolo{kih razmatranja tada se zna-~ajno pove}avaju, a sadrine otvaraju za sporove, eksperi-mente i alternative. [to vai za istorijske sisteme i njihovesisteme znanja uop{te, vai i za savremeni svetski sistem,na{ konkretni, i jo{ uvek ivi, mada opadaju}i istorijskisistem, kao i za njegov sistem znanja, pre svega za moder-nu dru{tvenu nauku, koja je tako|e jo{ uvek iva, iako iona u krizi i opadanju. Zbog toga, i u slu~aju na{eg istorij-skog, duhovnog i nau~nog sistema, ve} skoro ~itav jedan

vek, od kako je zapo~ela njegova produena strukturnakriza (19142050), a posebno u poslednje tri~etiri deceni-

je, od revolucionarne 1968, od kako je snanije po~ela dase {iri aktivna i kriti~ka (a ne tek reaktivna i pasivna) svesto ovoj krizi, lako moemo da uo~imo, i one nestandardnesimptome, to jest zna~ajno pove}avanje obima, kao i spo-

26


27/208

rova, eksperimenata i alternativa, u odgovaraju}im meto-dolo{kim uvodima ili predgovorima.

U slu~aju Dinamike ni{tavila, ovi nestandardni simpto-mi, izraeni su ~ak i mnogo ja~e i jasnije, nego u ve}inidrugih knjiga: od tri dela ove knjige, metodolo{kim raz-matranjima posve}en je ~itav prvi deo (Metodologija), ili,preciznije, jezikom suvih brojki, od ukupno 296 stranica,prvi, metodolo{ki deo, zauzeo je ~ak ~itavih 127 stranica,to jest oko 43% od ukupnog obima knjige, {to je, prizna-

jem, prili~no retko i neuobi~ajeno, ~ak i za knjige iz na{egvremena krize. Od jednog broja ~italaca, kolega i prijate-lja, zbog toga sam dobio i ne mali broj otvorenih i oporih

prigovora. Prigovori su se uglavnom odnosili na navodnopreteranu i stoga lo{u apstraktnost. I, naravno, bilo je sa-svim prirodno, {to sam po~etak ovog odeljkaBelle poquea, odnosno prethodni pasus, iskoristio da na ove prigovoreodgovorim, makar na~elno. Ali ~italac ove knjige ne trebaprevi{e da se pla{i: budu}i da sam najve}i deo metodo-lo{kih problema ve} apsolvirao (ili se makar ja tome na-dam) uDinamici ni{tavila, ~isto metodolo{kih razmatranja u

Belle poqueu bi}e mnogo manje nego u njenoj knjizipre-thodnici. Zbog toga u nastavku sledi samo nekoliko op{tih

ali i ovde neophodnih metodolo{kih podse}anja odnosnoreferenci, i samo nekoliko specijalno zaBelle poque zna~aj-nih metodolo{kih prilago|avanja odnosno aplikacija.

Pre svega, podse}anje na metodolo{ki princip transdi-sciplinarnosti. Posebno na ono vano upozorenje, koje nasstalno opominje na to kako ovaj princip nikako ne bi smelida shvatimo odnosno praktikujemo kao napu{tanje, negotek kao inteligentno preoblikovanje principa podele rada ispecijalizacije, tako da se podela rada i specijalizacija unauci ubudu}e vi{e ne vr{i u okviru starih i iscrpljenihnau~nih oblasti i disciplina, nego u okviru nekih novih

27


28/208

epistemolo{kih i organizacionih principa. UDinamici ni{ta-vila posebno je ukazano na princip problemske podelerada i specijalizacije, kao na jedan takav novi epistemolo{kii organizacioni princip u nauci, ali je pritom tako|e istak-nuto i to, kako i ovaj princip treba shvatiti i praktikovatikrajnje oprezno i fleksibilno, kao samo jedan takav mo-gu}i, nikako ne, dakle, i kao jedini ili obavezuju}i, noviprincip i oblik. Ovo poslednje zbog toga {to je i celokupniduhovni odnosno nau~ni sistem, ba{ kao i celokupni istorij-ski sistem kojem ovaj pripada, jo{ uvek u stanju superkom-pleksnog i superdinami~nog interregnuma, a ne u stanjunekog potpuno starog ili potpuno novog, nespornog, sta-

bilnog i kristalizovanog sistema, kao i zbog toga {to }e ovostanje jednog izuzetnog interregnuma, potrajati najvero-

vatnije jo{ najmanje dvetri decenije. Pa }e zbog toga,konsekventno, u ovom relativno dugom periodu, i u oblastiepistemologije i organizacije dru{tvenih nauka, adekvatni-

ja i inteligentnija biti svaka opreznost, fleksibilnost, otvore-nost, eksperiment i alternativa, nego bilo kakva isklju~i-

vost, krutost, zatvorenost, rutina i mejnstrim.Uostalom, eksperimentalna, posebno problemska tran-

sdisciplinarnost, o kojoj ovde govorimo, ima ve} i svoju

malu, ali bogatu, ~ak zavidnu istoriju. ^itav XX vek, poseb-no drugu polovinu ovog veka. Vreme velike socijalne kata-klizme. I velike, produene, nedovr{ene i neizvesne po-stkataklizmi~ke refleksije i konsolidacije. U ovom vreme-nu, u dru{tvenoj nauci, sve je ve}i broj novih pravaca,istraivanja, teorija, studija i knjiga, ~iji je predmet, upravoova kataklizma, trauma shva}ena kao opsesivni problem, ametod, ova ili ona transdisciplinarnost, proizvedena kaoegzistencijalna alternativa staroj, ve} iscrpljenoj i nemo}-noj monodisciplinarnosti. Ovaj broj ve} je toliki, da bi,moda, ve} mogla da se formira, i neka vrsta Mape ili

28


29/208

Tablice Mendeljejevljevih elemenata transdisciplinarno-sti. U svakom slu~aju, primeri metodolo{ke transplantacijei kombinacije istorije i sociologije, u novoj strukturalnojistoriogafiji Fernana Brodela, i sociologije, istorije, ekono-mije, me|unarodnih odnosa i drugih disciplina, u isto takonovoj i alternativnoj teoriji svetskog sistema Imanuela Vo-lerstina, iako svakako egzemplarni, pa i paradigmati~ni,nikako nisu i usamljeni, i ovo, uprkos svoj notornoj konzer-

vativnosti, ilavosti i tuposti jo{ uvek dominantnih metodo-lo{kih monodisciplinarnih mejnstrimera, manje ili vi{e,dobro zna svako ko se dru{tvenom naukom dvadesetog

veka, i dvadesetim vekom kao takvim, iole ozbiljnije bavio.

Posebnim zna~ajem zaBelle poque, jedna izrazito tran-sdisciplinarna knjiga, ipak se vidno izdvojila. To jeKritikacini~kog uma nema~kog filozofa Petera Sloterdajka. Kritikacini~kog uma Petera Sloterdajka bila je u stvari jedna vrstaglavnog uzora za pisanjeBelle poquea, isto onako kao {to

je Zarobljeni um ^eslava Milo{a bio glavni uzor za pisanje Dinamike ni{tavila. Pre svega, re~ je o predmetu. Glavnipredmet nema~kog filozofa, jeste jedna istorijski komplek-sna, specifi~na i negativna forma poznomodernog duha:cinizam. U slu~aju Belle poquea, to je isto tako jedna

preteno negativna forma duha: dogma progresa. Bliskostje o~igledna. Bliskost metoda je tako|e velika. Naravno, netoliko u konkretnom izboru i konfiguraciji, koliko u su{tin-skoj problemskoj transdisciplinarnosti. Koja je kao nekaneuralgi~na akupunktura. Kod Petera Sloterdajka, to jenajve}im delom kombinacija (op{te i primenjene posebnopoliti~ke) filozofije i (teorije i istorije) literature, delom i(op{te i nema~ke, vajmarske) istorije i (socijalne) psiholo-gije. UBelle poque, to je delom produetak mojih ranijih,delom razvijanje nekih mojih novih akupunkturnih od-nosno problemskih transdisciplinarnosti.

29


30/208

Sasvim generalno govore}i, problem kojim se konti-nuirano i sistematski bavim ve} oko trideset godina, jesteproblem vlasti, a, unutar ovoga, posebno problem ideolo-gije, te vane reproduktivne komponente svake vlasti.Ovim kompleksnim problemom nisam se ni mogao bavitidruga~ije do transdisciplinarno. Nelagodu transdiscipli-narnosti u na{em vremenu, koja poti~e iz delovanja u uslo-

vima prevazi|ene ali jo{ uvek dominantne monodiscipli-narnosti, kao i mnogi drugi, ublaavao sam, ako ne i otkla-njao, na veoma razli~ite, ~esto i sasvim spontane, neplani-rane i improvizovane na~ine. Tako sam, za oblast kojom sebavim, naj~e{}e koristio ime sociologija, samo zbog toga{to je od svih dru{tvenih nauka upravo sociologija naj-op{tija, pa u nju najlak{e moe da stane i sva ona ekspandi-raju}a transdisciplinarnost bez koje nisam mogao. Sli~no jebilo i sa terminom teorijska sociologija: re~enu op{tost itrandsisciplinarnost, ovim terminom, eleo sam samo jo{

ja~e da nagalasim. Najzad, istu stvar, nastojao sam da po-stignem, i ~estim optiranjem za sociologiju politike, s tim{to je kod ove potonje, na delu bila ne samo ona op{ta,nego i jedna sasvim konkretna i prepoznatljiva transdisci-plinarnost.

Sli~no je bilo i sa imenovanjima izvana. Od ovih, dva subila posebno indikativna. Prvo, Rastka Mo~nika, jednog od

vode}ih alternativnih filozofa, sociologa i teoreti~ara savre-menog dru{tva iz Ljubljane, koji je u jednom svom tekstu,moje radove iz ciklusa Balkanska postmoderna, generalnoimenovao kao jednu alternativnu teoriju ideologije(Balkan kao element u ideolo{kim mehanizmima, uzborniku D. I. Bjeli} i O. Savi}, urednici,Balkan kao metafo-ra: izme|u globalizacije i fragmentacije, Beogradski krug, Beo-grad, 2003, strana132). Po mom mi{ljenju, ovo imenova-nje, bilo je sasvim adekvatno, s obzirom na to da je, s jednestrane, njegovim op{tim terminom teorija, moj rad jasnodistanciran od vladaju}e monodisciplinarnosti, ali da je, s

30


31/208

druge strane, njegovim preciznim upu}ivanjem na ideolo-giju, moj rad istovremeno i dovoljno odre|en, u njegovojalternativnoj i problemskoj transdisciplinarnosti. Drugoindikativno imenovanje mog rada, bilo je ono Nenada Po-povi}a, direktora, urednika i izdava~a Durieuxa iz Zagre-ba, sa Otvorenim kulturnim forumom MiloradaMija Po-povi}a iz Cetinja, suizdava~a Dinamike ni{tavila, koji je napromociji ove knjige, u Biblioteci Radosav Ljumovi}, uPodgorici, 23. septembra 2005, za ovu knjigu odnosnonjenog autora, ne jedanput, upotrebio izraz filozofija od-nosno filozof. A sve to, uprkos ~injenici da sam ja sam,kao da sam znao da }e biti razli~itih imenovanja, u podna-slovu Dinamike ni{tavila, preventivno i eksplicitno precizi-rao: Sociologija neslobode. Zanimljivo je, me|utim, da, niza vreme promocije, ni kasnije, nisam uop{te nalazio zapotrebno, da na bilo koji na~in reagujem. U onome filo-zofija odnosno filozof, naime, nalazio sam ne{to {to jebilo isto tako adekvatno, ili makar priblino adekvatno,kao neka vrsta indikacije, zamene ili surogata, u svakomslu~aju kao oznaka za onu problemsku transdisciplinar-nost, do koje mi je oduvek bilo najvi{e stalo.

Samo {to sam, unutar ove neprestane transdiscplinar-nosti, sa protekom vremena i iskustva, zna~ajno pomeraoradni odnosno istraiva~ki naglasak. Na samom po~etku,

tokom 1970ih i 1980ih, kao tada jo{ uvek neomarksist, atek potom postmarksist, zaokupljen konkretnom istorij-skom i klasnom analizom, naglasak sam stavljao na njeneobjektivne komponente, posebno na interakciju izme|uekonomije, politike i sociologije (nacionalne i me|unarod-ne). Tokom te{kih 1990ih, pod uticajem mra~nih demona

vlasti i rata, me|utim, po~eo sam naglasak sve vi{e dapomeram, prema njenim subjektivnim komponentama,posebno prema odgovaraju}im komponentama masovnepsihologije, straha i histerije, kako su one ve} bile razvije-ne, ili barem nagove{tene, u kriti~ki orijentisanoj politi~koj

31


32/208

patologiji (sociologiji), rajhijanskoj psihoanalizi, i socijal-noj psihologiji. Najzad, tek u najnovijoj, tre}oj fazi, po~et-kom 2000ih, po prvi put, po~eo sam da uspostavljam,kako sam sada uveren, pravi odnos izme|u subjektivnih iobjektivnih komponenti transdisciplinarnosti. U ovompotonjem smislu i pravcu, na mene su najvi{e uticala kom-pleksna istorijskoduhovna istraivanja Mi{ela Fukoa, po-sebno njegova pozna predavanja na Kole de Fransu iz19811982, objavljena pod nazivom Hermeneutika subjekta(Svetovi, Novi Sad, 2003). Uz ve} pomenutuKritiku cini~koguma Petera Sloterdajka, ova knjiga je, upravo zbog toga,najvi{e uticala, i na mojBelle poque.

U narednom, kao i u odeljcima koji slede, o ovomuticaju bi}e vi{e re~i, ali ve} sada je neophodno, da se ometodolo{koj strani tog uticaja, kae barem ono glavno. Uovom momentu, to su najmanje dve stvari. Prvo, istorijskoduhovna istraivanja, arheologija i genalogija Mi{ela Fu-koa, uverljivo i jasno pokazuje, kako istina (pod navodni-cima zbog toga {to je najve}i deo onoga {to se u dru{tve-nim naukama i praksama narcisoidno i agresivno samopri-kazuje kao istina zapravo funkcionalna ali lana istorijskasvest odnosno ideologija), u stvari, nikada nije ni u subjek-tu, ni u objektu, onako odvojenim, izolovanim i hiper-trofiranim, kako ovi naj~e{}e funkcioni{u u vladaju}im in-

terpretacijama, nego uvek i tek u njihovoj me|usobnojpovezanosti, isprepletenosti i interakciji. Tako, s jednestrane, Mi{el Fuko uverljivo i jasno pokazuje, kako se ~ove-kov subjekt odnosno duh, moe valjano spoznati, objasnitii razumeti, tek ukoliko se u dovoljnoj meri iskopa, ispita irasvetli, i njegova objektivna, materijalna, istorijska zasno-

vanost, utemeljenost i uslovljenost (to je i najdublji razlogza filozofova vi{edecenijska strasna istraivanja). Ali, s dru-ge strane, Mi{el Fuko, isto tako uverljivo i jasno, pokazujekako je i obrnuto, to jest kako se ni bez dubokog unutra{-njeg razumevanja ~ovekovog subjekta odnosno duha, po-

32


33/208

sebno bez takvog razumevanja njegovih kriti~nih intelek-tualnih, mentalnih i psihi~kih akumulacija, komponenti isistema, posebno sistema ludila, sistema nadziranja i siste-ma znanja, ne mogu razumeti, ni najzna~ajnije objektivneistorijske pojave, strukture i promene, posebno ne njihove

velike i iznenadne istorijske smene, rupture i lomovi.I drugo, to je insistiranje Mi{ela Fukoa, na vi{eslojnosti

i vi{ezna~nosti samih ljudskih znanja. U svojim minucioz-nim arheologijama i genealogijama poznoanti~kih, poseb-no stoi~kih filozofija, naime, francuski filozof razvija, naj-manje tri distinktna sloja i zna~enja ovih znanja, naimeistoriju, epistemologiju, i antropotehniku, ovu poslednju

kao ve{tinu humanog opstanka, posebno u vremenu poz-nosti, krize i opadanja. Ovde valja uo~iti jo{ jednu kom-pleksnost, zapravo superiornost metoda francuskog filozo-fa. Arheologije i genalogije Mi{ela Fuko, naj~e{}e su, ba{kako zahteva i sam predmet, najmanje dvostruke, to jest uisto vreme, delom partikularne, vezane za konkretni pro-stor i vreme, {to se razume samo po sebi, delom univerzal-ne, protegnute na {iri prostor i vreme, {to se naj~e{}e nepodrazumeva, ali {to je tako|e esencijalno. Tako je i ovde,posebno kada je re~ o poznoanti~kim, posebno stoi~kim

antropotehnikama humanog opstanka. Uz jedan vaan do-datak. Uz svest, naime, da je tek realna i bliska pretnjanuklearnoekolo{kog holokausta, u na{em vremenu pre-potentne, neuravnoteene i poludele pozne moderne,onim poznoanti~kim, stoi~kim antropotehnikama huma-nog opstanka, retroaktivno dala pravi i puni, bezmalo ap-solutni smisao. I da je tek ovaj i ovakav smisao, sa svomsvojom konkretno{}u, dramati~no{}u i uverljivo{}u, ukazaoi na svu dalju neodrivost, novovekovnog razdvajanja, kon-flikta, pa i neprijateljstva, izme|u subjekta i objekta, duha isveta, znanja i opstanka.

33


34/208

3.

TRI VELIKE POZNE

Na najapstraktnijem nivou, vreme, kao i prostor, moe dase zamisli, i kao beskrajni niz koncentri~nih krugova odno-sno sfera. U ovoj zamisli, beskraj je kao neka vrsta kori-snog apsoluta, koji iskustveno jeste nemogu}, ali je kon-ceptualno ne samo mogu} nego i neophodan. Logi~kuneophodnost, nunost i korisnost beskraja, potvr|uje i jed-na od najnovijih konceptualizacija u oblasti teorijske fizike,ona jednog britanskog i jednog ameri~kog fizi~ara, NilaTuroka i Pola Steinharta, o kojoj nas, nakon izvornognau~nog ~lanka, objavljenog u ~asopisu Science, i intervjuasa Nilom Turokom, objavljenog u britanskom dnevnomlistu The Guardian, obave{tava i podgori~ki dnevnik Vijestiod 7. maja 2006. Podgori~ki dnevnik obja{njava i zbog~ega je ova konceptualizacija ve} laskavo promovisana kaonova radikalna teorija. Sve do ~lanka Nila Turoka i Pola

Steinharta, naime, teorijska fizika kretala se uglavnom akone i isklju~ivo u okviru kosmosa kao na{eg najve}eg isku-stvenog bi}a. Za ovo bi}e, manje ili vi{e precizno, ali svaka-ko nau~no, znalo se da je nastalo pre oko 13, 7 milijardigodina, u onom ~uvenom inicijalnom velikom praskuodnosno big bangu, kao i da otprilike jo{ toliko, dakle

jo{ oko 13, 7 milijardi godina, ima do njegovog neizbenogga{enja odnosno kraja (poslednju informaciju dugujem Jo-

vu Mirkovi}u, profesoru fizike na Univerzitetu Crne Gore,koji mi je, negde u prole}e 2006, iznena|en mojim inte-resovanjem za starost kosmosa, referiraju}i na onih njego-

34


35/208

vih prvih 13, 7 milijardi godina, rekao kako ima otprilikejo{ toliko, sada je podne, ovog poslednjeg, sada je pod-ne, dobro se se}am). Prema Turokovoj teoriji, me|utim,prenosi, nagla{ava i precizira podgori~ki dnevnik, svemir

je vjerovatno beskrajno star i beskrajno velik, a na{ bigbang, kao i na{e najve}e iskustveno bi}e, dakle na{ ko-smos, samo poslednji takav, u beskrajnoj seriji zamislivih,pro{lih i budu}ih big bangova i kosmosa.

Uz upravo opisanu, apstraktnologi~ku nunost i kori-snost, pojam beskraja odnosno beskona~nosti ima i jednuuu, radnoistraiva~ku svrhu i funkciju. U ovom drugomsvojstvu, on je tu kao na{ najve}i deurni memento, koji

nas stalno podse}a, opominje i upu}uje, na beskrajnu slo-enost, mnogostrukost i otvorenost istorije i sveta. Ali se saovim mementom mora biti krajnje oprezan. Sa njim je kaosa otrovomlekom: ubija i njegov nedostatak i njegovapreterana koli~ina. Nedostatak razara neophodnu kom-pleksnost, vi{ak parali{e svaku pa i bilo kakvu intelektual-nu odnosno istraiva~ku aktivnost. Naravno, i ovde je re{e-nje u pravoj meri stvari, ali je problem u tome {to ni ovdeprava mera stvari nije tako jednostavna, pogotovo ne una-pred data, poznata ili propisana, kako to laici ali i dogma-

tici naj~e{}e zami{ljaju, nego ona, kao takva, uvek iznova, usvakom novom predmetu, mora tek da se prona|e, otkrijei utvrdi. U tom smislu, izbor odre|enih vremenskih i pro-stornih kona~nosti, iz onih vremenskih i prostornih besko-na~nosti, uvek je metodolo{ki konkretan, bitan i kreativan,dakle subjektivnoobjektivan, a ne ~isto objektivan, pred-metan.

Jedan takav konkretni subjektivnoobjektivni izborvremenskih i prostornih kona~nosti donosi iBelle poque. Uprethodnom odeljku, ovaj izbor je samo najavljen, u oblikuonog preliminarnog i sumarnog spiska stvari, koji je upu-

35


36/208

}ivao na kosmos, zemlju, ivot, ~oveka, te na neolit, dvade-setpet vekova na{eg odnosno gr~korimskog i zapadnogneolita, i pola milenijuma moderne; u ovom i u narednimodeljcima, ovaj izbor }e biti detaljnije obrazloen. I zna~aj-nije dopunjen. Dopuna o kojoj je re~, zaBelle poque je ~aktoliko zna~ajna, da je stavljena i u sam naslov ovog odeljka.To je zamisao velike ali dobro usredsre|ene komparativnestudije tri velike pozne: pozne antike, pozne medievalistike(srednjovekovlja), i pozne moderne. Ovako zami{ljene, tri

velike pozne u sebi zapravo sublimiraju, {to }e re}i sabira-ju, ali istovremeno i podiu, redefini{u i redizajniraju, onajprethodni spisak odnosno izbor stvari. Ali izbor vremen-

skih i prostornih kona~nosti, to }ete odmah uvideti i sami,nije ni{ta manje logi~ki i istraiva~ki sloen, teak i zahte-van, nego {to je to bio logi~ki i istraiva~ki problem, kon-ceptualizacija i operacionalizacija beskona~nosti.

Ovo se vidi ve} i na samom po~etku, prilikom uvo|enjai razumevanja razlike izme|u fizi~kog i istorijskog vreme-na. Znamo, fizi~ko vreme je ~isto, objektivno, homogeno,ravnomerno, monisti~ko, kao mirna (ne obrati li se dovo-ljno panje ~ini se ~ak i nepokretna) ravni~arska reka, kojau svakom momentu te~e jednako sporo odnosno jednakobrzo. Za razliku od ovoga, istorijsko vreme je me{ovito,

subjektivnoobjektivno, heterogeno, neravnomerno, plu-ralno, kao nemirna planinska reka, koja te~e ~as ubrzano,~as usporeno. Istorijsko vreme je specifi~no ~ovekovo, sub-

jektovo, subjektivno, ili, jo{ bolje, subjektivnoobjektivno vreme. Takva su posebno ona ubrzavanja odnosno uspo-ravanja istorijske reke vremena o kojima }e vrlo brzo biti

vi{e re~i. Ali je ovde na samom po~etku vano naglasiti i to,da istorijsko vreme ne ukida fizi~ko vreme, kao {to nesvestili strah ~oveka koji pada sa sedmog sprata ne ukida fizi~kizakon slobodnog pada. Istorijsko vreme je vreme plus.Nadgradnja a ne razgradnja fizi~kog vremena.

36


37/208

Ipak, odnos izme|u fizi~kog i istorijskog vremena, kojinas ovde najvi{e zanima, najbolje opisuje jedan drugi ter-min: interakcija. A ova ima najmanje dva smera. S jednestrane, znamo, fizi~ko vreme, prostor, objekt, kao takvi,uslovljavaju, odre|uju, oblikuju istorijsko vreme. Da bi do-

voljno istakao ovu stranu interakcije, Imanuel Volerstin jeu jednom eseju konstruisao ~ak i potpuno novi i sloenipojamtermin TimeSpace (VremeProstor, ali ba{ tako, sa

velikim po~etnim slovima, i bez crtice): The TimeSpace of WorldSystem Analysis: A Philosophical Essay (ResearchWorking Paper, Fernand Braudel Center, State UniversityNew York at Binghamton, Binghamton, NY, USA, 1992).

Ideja TimeSpacea, na mene je toliko snano delovala,da sam poeleo, da ju i sam primenim, pa sam to i u~inio,u radu Crna Gora u svetskosistemskoj perspektivi (ka-snije objavljenom u knjizizborniku Globalna pra{ina, Vije-sti, Podgorica, 2004, strana 101113). U slu~aju Crne Go-re, ova primena nije bila posebno te{ka: visoka planina,kao i kontrast visoke planine i mora, gorja i primorja,{ume i vode, Balkana i Mediterana, ove dve glavne fizi~ke(geografske) karakterstike Crne Gore, utisnule su neizbri-siv pe~at i u lik njene polumilenijumske ili ~ak vi{emileni-

jumske istorije (politike, mentaliteta, kulture), koja bi se,upravo zbog toga, najkra}e i najpreciznije mogla rezimiratii kaoplaninapolis i kao {izma mikrokozma.

Fizi~ko vreme te~e jednakom brzinom i u centru i naperiferiji svetskog sistema, ali to nije slu~aj i sa istorijskim

vremenom. Usled neprestane sistemske polarizacije, ne- jednake razmene (Emanuel Argiri), razvoja nerazvoja(Andre Gunder Frank), permanentne prvobitne akumula-cije kapitala (Samir Amin), i sli~nih mehanizama neravno-mernog razvoja i modernizacije, istorijsko vreme te~e breu centru, sporije na periferiji svetskog sistema. Zbog dvo-

37


38/208

struke periferizacije, one obi~ne, horizontalne, koju uslovljavaju velike udaljenosti od centara svetskog sistema, ione druge, vertikalne, koju uslovljavaju visoke planine,Crna Gora je dobar primer i za ove sistemske neravnomer-nosti, ubrzavanja odnosno usporavanja istorijskog vreme-na. Samo u poslednjih pola milenijuma, u Crnoj Gori, to

jest u njenoj istoriji, iskustvu i kulturi, mogu jasno da seuo~e, gotovo sve veoma razli~ite ta~ke iz {irokog megaspektra istorijskog vremena, od one nulte ta~ke, u kojoj

vreme kao da je stalo, pa njeni ljudi, ba{ kao i pripadnicionog starosedela~kog plemena Severne Amerike, skoro danemaju, ili ~ak nemaju, nikakvu ideju odnosno predstavu o

postojanju vremena, preko povremenih ubrzavanja, i istotako povremenih usporavanja, pa sve do ponovnih smi-rivanja, ili ~ak ispadanja iz ovako nepostojanog istorijskog

vremena.Struktura odnosno priroda pomenutih neravnomerno-

sti, ubrzavanja i usporavanja istorijskog vremena, tako|e jesloena, me{ovita, heterogena. Subjektivnoobjektivna, da-kle ne ni ~isto subjektivna, ni ~isto objektivna. Ali i ovotreba dobro razumeti. Kao {to smo ve} videli, odre|eniobjektivni elementi, uvek uslovljavaju i proizvode odre|e-

ne subjektivne kvalitete. U na{em gornjem polumilenijum-skom slu~aju, ovaj deo na{eg heterogenog, subjektivnoob-jektivnog kompleksa, moemo razumeti i na najprostijem,ekonomskom nivou: dvostruka periferizacija uop{te, pa i

visoka planina kao jedan njen poseban deo, pove}avajutransportne i ukupne tro{kove, odvra}aju dolazak kapitala,slabe tek zapo~ete nejake procese modernizacije, i dovodedo povratka (neo)patrijarhata, te retradicionalizacije ukup-nog ivota, a svi ovi objektivni procesi, svaki od njih pojedi-na~no, i svi oni zajedno, sa svoje strane, neprestano uslov-ljavaju, proizvode i smenjuju, odgovaraju}e psihi~ke oblike

38


39/208

opaanja i doivljavanja istorije i sveta, kao {to su oni sub- jektivni ose}aji povremenih ubrzavanja, usporavanja, ili~ak ispadanja iz istorijskog vremena, kao i njima odgovara-

ju}e, vi{e i sinteti~ke forme urbanih i ruralnih, modernih itradicionalnih, demokratskih i autoritarnih politi~kih kul-tura. Jasno je {ta je ovde objektivno, {ta subjektivno, a {tainteraktivno.

I taman kada sam, nakon napornih vi{egodi{njih studi-ja I. Kanta, G. V. F. Hegela, I. Volerstina, i drugih velikihmislilaca, filozofa i nau~nika na{eg doba, pomislio kakosam manjevi{e u celini ako ne i do kraja razumeo filozofi-

ju odnosno hronozofiju istorijskog vremena, bio sam de-

mantovan. I to od strane jednog velikog pisca, dakle nefilozofa ili nau~nika, nego ba{ pisca, literata, umetnika.Sredinom 2005, naime, u ^arobnom bregu Tomasa Mana,pod naslovom Kratka rasprava o ~ulu vremena, nai{aosam na jedno mesto, koje me je u prvom momentu skoro{okiralo, zbog toga }u ga ovde i citirati: O prirodi dosadeu mnogome su ra{irene pogre{ne predstave. Uop{te se

veruje da interesantnost i novina sadrine ubijaju vreme,to jest prekra}uju ga, a da monotonija i praznina oteavajui ko~e njegov tok. Ovo nije bezuslovno ta~no. Praznina imonotonija mogu dodu{e da odue i u~ine dugim, do-

sadnim, trenutak i ~as, ali velike i najve}e mase vremenaone skra}uju i {tavi{e sasvim uni{tavaju. Obratno, kakvabogata i interesantna sadrina svakako je u stanju da ~as,pa i sam dan skrati i ubrza, ali ra~unaju}i u velikom, onatoku vremena ipak daje razvu~enost, teinu i ~vrstinu, takoda godine pune doga|aja mnogo sporije prolaze nego go-dine siroma{ne, prazne, lake, koje prohuje kao vetromoduvane. (Tomas Man, ^arobni breg, Vijesti, Podgorica,2004, strana106)

Oslanjaju}i se na najve}e autoritet u ovoj oblasti, i jasam oduvek smatrao da modernizacija (psiholo{ki) ubrzava

39


40/208

a retradicionalizacija (isto tako psiholo{ki) usporava ~ove-kovo vreme, ali se sada pojavio jedan ne manje grandiozniautoritet, koji je tvrdio upravo suprotno. Zbog toga samkriti~no mesto iz ^arobnog brega najpre paljivo pro~itao

jo{ nekoliko puta, da proverim da prilikom prvog ~itanjaodnosno tuma~enja nisam ne{to nepanjom pogre{no ra-zumeo. Tek kada sam nakon nekoliko skrupuloznih prove-ra uvideo da nisam, pre{ao sam i na meritum stvari, nasupstancijalno razmi{ljanje, argumentovanje i kontraargumentovanje. U po~etku je to bilo prili~no frustrira-

ju}e. Nakon izvesnog vremena, mislim da se radilo o neko-liko dana frustracije, i nekoliko minuta iluminacije, na kra-

ju sam ipak razre{io mu~nu misteriju, i to tako {to samshvatio da ni re{enje ovog problema nije bilo u onomeiliili nego u onome ii. Da su bili u pravu i raniji hronozo-fi, sa njima i ja, koji sam prihvatao njihovo mi{ljenje, ali inovi interpretator, Tomas Man. Kvaka je bila u tome {tosmo jednu istu stvar, proticanje vremena, posmatrali, pastoga i razli~ito doivljavali, sa razli~itih vremenskih ta-~aka. Raniji hronozofi, sa njima i ja, koji sam prihvataonjihovo mi{ljenje, iz samog vremenskog toka koji se po-smatra i doivljava, a Tomas Man tek nakon njegovog

proteka, sa izvesne distance, u obliku se}anja, post festumkako se to obi~no kae. Zato je i bilo mogu}e, da ono {to jenama izgledalo kao ubrzavanje odnosno usporavanje, nje-mu izgleda upravo obratno, kao usporavanje odnosno ubr-zavanje. Tako sam, zahvaljuju}i ^arobnom bregu TomasaMana, nau~io jo{ jednu vanu stvar, naime, da perspekti-

vizam (F. Ni~ea) jednako vai za vreme kao i za prostor,da jedna ista stvar moe da izgleda sasvim razli~ito pa ~ak isuprotno, ne samo kada se posmatra iz razli~itih ta~aka uprostoru, nego i kada se posmatra iz razli~itih ta~aka u

vremenu. I da je ~ak i sama subjektivna komponenta, u

40


41/208

onom superkompleksnom, subjektivnoobjektivnom,istorijskom vremenu, u samoj sebi, kompleksna, a ne pro-sta.

Toliko o prvom smeru na{e interakcije, onom koji rasvetljava sloene puteve uslovljavanja, proizvodnje, obliko-vanja subjekta objektom, vremena prostorom, istorije geo-grafijom, ~oveka prirodom. Drugi, suprotan smer na{e in-terakcije, onaj koji rasvetljava isto tako sloene ako ne isloenije puteve povratne sprege ili feedbacka (op{tateorija sistema), odnosno povratnog delovanja (marksi-sti~ka teorija dru{tva) subjekta na objekt, vremena na pro-stor, istorije na geografiju, ~oveka na prirodu, nije, me|u-

tim, ni{ta manje enigmati~an, zanimljiv i podsticajan.Crnohumorni primer, koji nam je problem pojednostavio,tako {to je istakao kako nesvest ili strah ~oveka koji pada sasedmog sprata ne ukida fizi~ki zakon slobodnog pada, do-bro je opisao zonu me|usobno nezavisnih egzistencija sub-

jekta i objekta, ali se na ovu zonu subjekta i objekta, videlismo, direktno nadovezuje, tako {to joj prethodi, ili tako {to

joj sledi, svejedno, i zona njihovih interakcija, koja za nasnije ni{ta manje zna~ajna, naprotiv. Tako da re~eni crno-humorni primer sada moemo i da kompletiramo. Zaista,

ukoliko su subjekt, nesvest ili strah, u odnosu na objekt,silu zemljine tee i zakon slobodnog pada, potpuno ne-mo}ni u zoni nezavisnih egzistencija, u na{em primeru to

je ona neprijatna vremenska sekvenca koja traje od po-~etka do zavr{etka pada, to uop{te ne mora da je bilo tako,u onoj zoni interakcija, moe biti, naime, da su upravoneka iznenadna nesvestica ili strah, najneposrednije dopri-neli tome, da nesre}nik iz na{eg primera, u kriti~nom mo-mentu, sklizne sa ivice sedmog sprata, i iz zone interakcija,tragi~no i nepovratno, propadne u bezdan nezavisnih egzi-stencija.

41


42/208

No crni humor na stranu, povratno delovanje subjek-ta, o kojem je ovde re~, zasluuje i jedan ozbiljniji, pamakar i kra}i komentar. I to najvi{e zbog brojnih interpre-tativnih distorzija. ^as frustriran svetom, ~as fasciniran so-bom, ~ovek je o samome sebi, odnosno o sopstvenom (po-

vratnom) delovanju, za sobom ostavio vi{e gre{aka i prete-rivanja, potcenjivanja (vulgarni materijalisti), ili precenji-

vanja (zaneti idealisti i mistici), nego kolikotoliko isprav-nih interpretacija. U nastojanju da ove gre{ke i preteriva-nja izbegnem, u nastavku }u biti sasvim suzdran, da nekaem konzervativan, i za povratno delovanje subjektana objekt, koje nas ovde najvi{e zanima, navesti samo tri

manje ili vi{e poznata i nesporna primera, uglavnom izoblasti (dru{tvenih) nauka.

Prvi primer je iz oblasti geografije, preciznije humanegeografije. Na sam termin humana geografija odnosnoHuman Geography prvi put sam nai{ao u jesen 1988. u[koli evropskih studija Univerziteta Saseks u Brajtonu uEngleskoj odnosno Velikoj Britaniji. Tako se, naime, zvaopredmet, kojeg je u toj {koli tada predavao, moj tamo{njimentor, Mik Danford. Zaokupljen drugim problemima,pre svega zavr{avanjem doktorske disertacije o teoriji svet-

skog sistema, na ovaj predmet tada nisam obra}ao poseb-nu panju, ali }e mi se on, posebno njegove egzaktne, i pomalo egzoti~ne statisti~ke serije, grafici i ilustracije (egzo-ti~ne, jer sam ja i tada, kao i danas, bio mnogo vi{e teore-ti~ar, konceptualist, nego empirijski istraiva~), u se}anje

vratiti kasnije. Tek mnogo kasnije, razume}u i pravu vezuizme|u humane evolucije i {kole. Razume}u, naime, kako

je humana geografija moga mentora, kao i njoj bliskediscipline toga vremena, bila, zapravo, samo jedan, mada

veoma dobar, adekvatan i pravovremen akademski izraz,onog op{teg porasta ~ovekove ekolo{ke (samo)svesti, do

42


43/208

kojeg je do{lo u poslednjoj ~etvrtini XX veka. Zahvaljuju}iu najve}oj meri upravo ovoj i ovakvoj evoluciji odnosnoporastu svesti, danas je i ukupna ~ovekova svest o sopstve-nom povratnom delovanju mnogo kvalitetnija, u svakomslu~aju nije vi{e onako jednostrana kao {to je bila, uteme-ljena na dogmi nau~notehnolo{kog i ukupnog progresa,nego ona danas, pored prometejskih dela i mogu}nostinau~notehnolo{kog i ukupnog progresa, dobro zna i zaapokalipti~ke efekte i potencijale nuklearnoekolo{kog ho-lokausta, odnosno totalnog (samo)uni{tenja planete, ivotai ~oveka.

Drugi primer je iz oblasti istorije, sociologije i psiholo-

gije, a pruio nam ga je Karl Poper, u drugom tomu knjigeOtvoreno dru{tvo i njegovi neprijatelji. Masivne naslage dogmiprogresa, koje je za sobom ostavio te{ki XX vek, i to najpreu obliku socijalisti~kih i postsocijalisti~kih dogmi revoluci-

ja, a zatim i u obliku ovima blizana~kih, liberalnih i postli-beralnih dogmi reformi (od kojih se evo i danas na po-~etku XXI veka tresu zahuktale zapadnobalkanske evrop-ske i evroatlanske integracije), potisnule su u drugi plan,ili ~ak potpuno uklonile iz vidnog polja, ovaj doprinosKarla Popera. A re~ je o jednom od najzna~ajnijih dopri-

nosa razumevanju moderne istorije i ~oveka. Su{tina ovogdoprinosa je u racionalnom tretiranju iracionalnog u ~ove-ku i istoriji. To je ono mesto gde Karl Poper rasvetljavagenezu, razvoj i ulogu masovnih strahova, kao neku vrstuprirodnih i spontanih reakcija, do kojih zakonito dolazi,kad god se do tada zatvorena dru{tva, iznenada suo~e sapromenama, izazovima i opasnostima, koje donosi svakootvaranje, odnosno modernizacija. Obrnuto, su{tina dog-me progresa, i to u obe njene blizana~ke varijante, jeste uiracionalnom tretiranju, preciznije netretiranju, izbegava-nju, odbijanju iracionalnog kao takvog. Revolucionarna

43


44/208

odnosno reformisti~ka retorika, ni ovde ne bi smela da naszavara. Ispod vi{ka retorike, i ovde se krije manjak sadr-aja. Za dogmu progresa, revolucija i reforma, kao i strah,gnev, otpor i pobuna, koje ove ispunjavaju i nose, uprkossvim nametljivim i varljivim retorikama, predstavljaju, za-pravo, samo mra~nu, neeljenu, i nedostupnu oblast. Kojase, kad god je to mogu}e, eksploati{e, uvek nastoji dakontroli{e, ali nikada ne rasvetljava. Najzad, i pragmati~nekonsekvence ova dva tretmana, jednako su udaljene. ZaKarla Popera, to je demokratski ininjering, koji je uveksloen, teak i neizvestan, za ininjere lanog progresa,revolucije i reforme, to je dogma vlasti, koja je uvek jedno-

stavna, laka i izvesna, {to }e re}i katastrofalna.Tre}i primer je iz oblasti metodologije, preciznije epi-

stemologije. Za ovaj primer i doprinos najzasluniji je Fri-drih Ni~e, odnosno njegova Volja za mo}. Malo je mislilaca~ije delo, kao delo ovog filozofa, sadri toliko velik i jakkontrast, od najvi{ih vrhova do najniih, razo~aravaju}ihpadova. U njegove najvi{e vrhove svakako spadaju njegoveizvanredne iluminacije u oblasti epistemologije, u njegovenajnie padove, njegove ponekad potpuno nekontrolisane,iracionalne i neshvatljive, socijalne i rasne mizantropije,

misticizmi i hijerofilije. Ali ono zbog ~ega najvi{i vrhovifilozofije Fridriha Ni~ea do dana{njeg dana nisu dobilipriznanje koje zasluuju, nisu toliko razo~aravaju}i padovii kompromitacije ove filozofije u njenim drugim oblastima,koliko, upravo obrnuto, i ironi~no, sami njeni vrhunskidometi i rezultati u oblasti epistemologije, posebno njena,u najboljem smislu te re~i, razorna epistemolo{ka kritika idemistifikacija svake dogme mo}i i vlasti (o~igledno ovedogme ne trpe nikakvu kritiku i konkurenciju). Ne zabora-

vimo, sam filozof insistirao je na tome, da je njegova filozo-fija, zapravo, jedna jedinstvena, sveobuhvatna i totalna kri-

44


45/208

tika, kao neki poku{aj prevrednovanja svih vrijednosti(kako stoji i u podnaslovu Volje za mo}, u prevodu i izdanjuzagreba~ke Mladosti iz 1988).

Na udaru ove sveobuhvatne i razorne kritike su svelane vrednosti iscrpljene moderne: lani humanizam,lani moral, lana religija, lani progres, lana isti-na. Kritka lane istine, Fridrihu Ni~eu se do danas,ipak, najtee ili ~ak nikako ne pra{ta. Ne bez razloga: odsvih, ova kritika je najvanija, jer je, zapravo, jedina koja je

jo{ preostala (bog je, znamo, odavno mrtav, ~emu onda vi{e bilo kakva kritika religije). I jer razotkriva najdublju,epistemolo{ku i psiholo{ku napetost izme|u subjekta i ob-

jekta, i najdublji, epistemolo{ki i psiholo{ki izvor onogpovratnog delovanja subjekta na objekt, koje nas ovde idalje najvi{e zanima. Pa tako, pored ostalog, razotkriva ito, da je ovo povratno delovanje, zapravo, mnogo aktiv-nije, produktivnije i materijalnije, nego {to se to obi~nozami{lja. Po analogiji sa pojmom odnosno terminom per-spektivizam, pomo}u kojeg sam Fridrih Ni~e opisuje onustalnu uslovljenost mno{tva razli~itih subjektivnih istinamno{tvom razli~itih objektivnih ta~aka, pozicija, perspek-tiva, ovo mnogo aktivnije, produktivnije i materijalnije

povratno delovanje subjekta na objekt, moglo bi da seopi{e i kao aktivizam, materijalizam ili produktivi-zam. Evo, uostalom, kako o ovom povezanom kompleksu,perspektivizmu i aktivizmu, materijalizmu ili pro-duktivizmu saznanja, pi{e sam filozof (interpretacije suipak samo blede i neuverljive kopije originala): Saznanjeradi kao oru|e mo}i. [...] Na{e potrebe tuma~e nam svet; na{inagoni i njihovo za i protiv. Svaki nagon je neka vrsta

vlastoljublja, svaki ima svoju ta~ku gledi{ta, koju eli na-metnuti svim ostalim nagonima kao zakon. [...] Hipoteza o

jednomjedinom subjektu moda nije potrebna: isto tako se

45


46/208

moda sme dopustiti da pretpostavimo mno{tvo subjekata,~ije uzajamno dejstvo i borba lee u osnovi na{e misli i na{esvesti uop{te? [...] subjekt kao mno{tvo. [...] Volja za isti-nom je proces u~vr{}ivanja stvari [...] Istina nije ne{to {tobi tu bilo i {to bi se imalo otkriti, nego ne{to {to bi se imalo

stvoriti i {to daje svoje ime jednom procesu, ili bolje jednojvolji za savla|ivanjem, koja po sebi nema kraja: uno{enjeistine kao beskona~nog processa,aktivnog odre|ivanja neproces dolaenja do svesti o ne~emu {to bi po sebi biloodre|eno i fiksirano. To je naziv za volju za mo}. [...]Logiciziranje, racionaliziranje, sistematizacija, kao pomo}-na sredstva ivota. [...] Beskona~na mogu}nost razli~itih

tuma~enja sveta: svako tuma~enje je simptom napredova-nja ili opadanja. Jedinstvo (monizam) je potreba za inerci-

jom; mno{tvo tuma~enja je znak snage. ^ovek ne bi treba-lo da li{ava svet njegove zagonentne i obespokojavaju}eprirode. (Fridrih Ni~e, Volja za mo}, Dereta, Beograd,1991, strane 310, 311, 314, 342, 369)

Prethodna razmatranja, o beskona~nosti i kona~nosti, vremenu i prostoru, subjektu i objektu, dvosmernoj inte-rakciji, povratnom delovanju, perspektivizmu i produk-tivizmu, mogla su nekome, da se u~ine preterano ap-

straktna, i, kao takva, nepotrebna. Kao udaljavanje odpredmeta. Ali nije tako. Dobro odabrane i odmerene ap-strakcije pripremaju teren za bolje razumevanje. ^ak i uobi~nom ivotu, ponekad morate da se odmaknete, odobjekta kojeg posmatrate, da bi mogli da ga bolje sagleda-te, u njegovoj celini, i u njegovoj interakciji sa okruenjem.Kao neki metod pribliavanja udaljavanjem. A u dru{tve-nim naukama, koje su najkompleksnije od svih nauka, ovajmetod je posebno zna~ajan.

Pribliavanje udaljavanjem kao metod prvi put samprimenio u doktorskoj disertaciji, preciznije u njenom po-

46


47/208

glavlju 2. 4. Problem prave prirode tzv. socijalisti~kihdru{tava i sistema (Ritam sveta: {kola svetskog sistema Imma-

nuela Wallersteina, CID, Podgorica, 1995, strana 4562).Ovaj kao ni druge metode nisam prona{ao u nekomudbeniku iz metodologije, nego sam do njega do{ao podpritiskom samog predmeta. Disertaciju sam zavr{io odno-sno odbranio 1991, ali sam na njoj koncentrisano radiopunih prethodnih sedam do osam godina. Najve}im de-lom, to su bile kriti~ne 1980e, kada su simptomi struktur-nog i istorijskog slabljenja re~enih dru{tava i sistema, bilisve o~igledniji, a broj i o{trina njihovih kritika sve ve}i.Najve}i deo ovih kritika, mene, me|utim, nije zadovo-

ljavao, i to, pre svega, zbog njihove ideolo{ke ostra{}enostii ograni~enosti. Teorija totatlitarizma pruala je sasvim so-lidne opise nedemokratskih institucija i fenomena, ali je,po pravilu, zakazivala kod obja{njenja. Doktrina liberaliz-ma, i ina~e hendikepirana preteranom ideolo{kom surev-njivo{}u, revan{izmom i slepilom antikomunizma, u na{imlokalnim uslovima, bila je jo{ rigidnija i nedostatnija.Obja{njenje koje se svodilo na pogre{an izbor, bilo je isu-

vi{e jednostavno. I nedovoljno. Sam pogre{an izbor, nai-me, vapio je za obja{njenjem. Prigodne istorije manje ili

vi{e egzoti~nih predrevolucionarnih uslova, i manje ili vi{euzbudljivih revolucionarnih storija, koje nisu trajale vi{e odnekoliko godina ili decenija, ovaj nedostatak naj~e{}e nisuotklanjale. Kulturnorasisti~ke simplifikacije, tipa azijat-stvo, orijentalizam, i njima sli~ne, u tome su uspevale

jo{ manje.Nezadovoljan povr{no{}u mejnstrimera, re{enje tajne

koja me je sve vi{e opsesivno zanimala (uz sve ostalo, nai-me, radilo se i o mom dru{tvu i sistemu), potraio sam, iprona{ao, u polumilenijumskim dubinama istorije dugogtrajanja Fernana Brodela, posebno u njegovom konceptu

47


48/208

drugog kmetstva. U XVI veku, obja{njavao je francuskiistori~ar, zapo~ela je velika progresivna evolucija ZapadneEvrope, od feudalizma ka kapitalizmu. Istovremeno, i toodmah nakon slabih po~etnih impulsa u istom smeru, uIsto~noj Evropi je zapo~ela retrogradna involucija u su-protnom smeru. Ovu involuciju, Fernan Brodel je nazvaodrugim kmetstvom odnosno refeudalizacijom Isto~neEvrope. Istovremenost nije bila slu~ajna, nego deo sistema,koji }e se kasnije konceptualizovati kao eksploatacija, zavi-snost, kolonijalizam, imperijalizam, kona~no svetski kapi-talisti~ki sistem, te koji }e, zajedno sa svim onim svojim

vanevropskim ekspanzijama koje su usledile, potrajati pu-

nih pola milenijuma. U svakom slu~aju, ja vi{e nisam imaove}ih dilema: komunizam je bio samo ili pre svega jednavrsta dvadesetvekovskog drugog odnosno tre}eg kmet-stva (kao {to i velik deo slabog isto~noevropskog, posebnoonog ratovima opusto{enog, zapadnobalkanskog postko-munizma, uprkos svoj dogmatskoj retorici progresaevropskih i evroatlanskih integracija, moe, dakle nemora, ali moe, zavr{iti u nekoj vrsti novogstarog ~et-

vrtog kmetstva).Polumilenijumsko drugo kmetstvo Fernana Brodela,

kasnije sam dopunio sa jo{ nekoliko vanih koncentri~nihvremenskih i prostornih krugova. Najpre sa onih dvadeset-pet vekova gr~korimske i zapadne kulture (Pitirim So-rokin, Dru{tvena i kulturna dinamika), koje sam ve} pome-nuo, i sa oko deset hiljada godina neolitskih kultura(Trajan Stojanovi},Balkanski svetovi, Equilibrium, Beograd,1997), koje predstavljaju njegovo jo{ ne{to {ire istorijskozale|e. Zatim, sa jednim vanim prostornim pro{irenjem,onim na poslednjih pet hiljada godina nezapadnih svetovai civilizacija, na kojima je posebno insistirao Andre GunderFrank, posebno u svojim poznim godinama, i sa jednim jo{

48


49/208

ve}im, vremenskim pro{irenjem, onim na paleopolitikuhordi, {to }e re}i i na starije, a ne vi{e samo mla|e kame-no doba, na ~emu je posebno insistirao Peter Sloterdajk,posebno u delu U istom ~amcu. Najzad, u~inio sam to, i saonim najduim trajanjima: ~oveka kao vrste Homo sapiens

sapiens, nastale pre oko 100. 000200. 000 godina, ivotakao takvog, nastalog pre oko 4, 2 milijarde godina, zemljekao planete na{eg sun~evog sistema, nastale pre oko 4, 7milijarde godina, i na{eg kosmosa, nastalog pre oko 13, 7milijardi godina (navedene aproksimacije odnosno duinetrajanja preuzete su iz The World Almanac and Book of Facts1998, World Almanac Books, Mahwah, NJ, 1997, strana

553, odnosno iz The World Almanac and Book of Facts 2005,World Almanac Books, New York, 2005, strana 503, a radiosnovne orijentacije, ove aproksimacije odnosno duine,

vizualizovane su i na graficima 1 i 2).Nekome se moe u~initi da su navedene duine prete-

rane, ali nije tako. Moderni ~ovek nau~io je da odgovorena sva svoja pitanja trai isklju~ivo u racionalnoj odnosnosvesnoj sferi, ali pored ove, znamo, postoji i sfera podsve-snog odnosno nesvesnog. Polaze}i upravo od ove potonje,ruskoameri~ki esejist Aleksandar Genis, u briljantnom

eseju O poreklu zmajeva, pokazuje kako ~ak i nekolikomiliona godina, moe da se materijalizuje na veoma iv iplasti~an na~in, sve do danas: Ameri~ki antropolog DejvidDons nedavno je ponudio svoju verziju o poreklu zmaje-

va. Svako, ko je video grb Moskve, zna da to fantasti~nobi}e u sebi spaja telo zmije, krila ptice i ~eljust grabljivezveri. Zapanjuju}a je ~injenica da su, upravo u toj kombi-naciji, zmajevi poznati svim (pa i onim koji se nikada nisusreli) narodima od Kineza do Asteka. Prema Donsovojkoncepciji, ova ~udna podudarnost ima samo jedno

jungovsko obja{njenje. Zmajevi su plod na{eg kolektiv-

49


50/208

nog nesvesnog. Oni su psiholo{ka materijalizacija ko{marakoji je mu~io sve one majmune od kojih smo potekli. Zmajpredstavlja fantasti~an hibrid sasvim realnih predatora kojisu ugroavali na{e pretke: udava, ptica grabljivica i krup-nih ma~aka. ^ak i {impanza ro|en u zato~eni{tvu ose}ainstiktivni strah od zmija, mada ih nikada nije video. Na-ravno, izme|u primata i Sumera, koji su prvi fiksirali, prepet hiljada godina, mit o drakonima, pro{lo je nekolikomiliona godina. Ali, na{e nesvesno ne zna za vreme. I zato,kada psihoanaliti~ar {alje pacijenta na kau~, terapeut nemaposla s jednim ~ovekom, ve} sa ~itavim zverinjakom. Izgle-da da je Jevgenije [varc bio u pravu kada je pisao da svako

moe da postane zmaj (Aleksandar Genis, Sto~i}u, postavise, Geopoetika, Beograd, 2004, strana 148).

Da li }e se u analizi panja obratiti na ovu ili onuduinu, na ovaj ili onaj krug ili sferu, iz onog beskrajnogniza koncentri~nih vremenskih i prostornih krugova ili sfe-ra, to nikada nije dato ili propisano unapred, nego je uvekstvar konkretnog predmeta, problema i izbora. U slu~ajuprave prirode takozvanih socijalisti~kih dru{tava i sistema,kojim sam se sistematski bavio pre oko dvadeset godina, jasam se opredelio za polumilenijumsku duinu drugog

kmetstva Fernana Brodela, kao za najvaniju. U slu~ajuprave prirode i funkcije dogme progresa, kojom sam siste-matski po~eo da se bavim tek u poslednjih nekoliko godi-na, izbor je morao da bude druga~iji. Za dogmu progresa,polumilenijumska moderna bila je pretesna. Otuda one tri

velike pozne. I ona dva i po milenijuma.I u jednom, i u drugom, i u svakom slu~aju, me|utim,

mora da se vodi ra~una o superkompleksnosti predmeta,to jest o istovremenom jedinstvu, ali i mno{tvu, onih kon-centri~nih krugova ili sfera. Primera radi, evo kako je ovusuperkompleksnost, u svom predmetu, istoriji zapadne fi-

50


51/208

lozofije, tretirao i savladavao slavni matemati~ar i filozofBertrand Rasel: Ako u istorijskom toku postoji kakvo tak-

vo jedinstvo, ako postoji bliska povezanost izme|u onog{to se ranije doga|alo i onog {to sledi, da bi se tako ne{toobjasnilo potrebno je da se raniji i kasniji periodi sintetizu-

ju u jednom istom duhu. Znalac Rusoa bi mogao da imate{ko}a poku{avaju}i da na pravi na~in oceni njegovu vezusa Platonovom i Plutarhovom Spartom; istori~ar Sparte nemora da bude proro~anski svestan Hobsa, Fihtea i Lenjina.

Jedna od svrha ove knjige je da ukae na ove odnose, a to je svrha koju moe da postigne samo jedan op{iran pre-gled. (Bertrand Rasel,Istorija zapadne filozofije i njena po-

vezanost sa politi~kim i dru{tvenim uslovima od najranijegdoba do danas, Narodna knjiga Alfa, Beograd, 1998,strana 11)

Na najapstraktnijem metodolo{kom nivou, jedan odnajboljih predloga, za tretiranje i savladavanje ove te{kesuperkompleksnosti, istovremenog jedinstva i mno{tvaonih koncentri~nih krugova ili sfera, potekao je od Ima-nuela Volerstina i jo{ devet koautora, ~lanova Gulbenkija-nove komisije za restrukturisanje dru{tvenih nauka. Za re-{enje odnosno re{avanje ovog problema, oni su razvili for-

mulu pluralisti~kog univerzalizma (Kako otvoriti dru{tvenenauke, CID, Podgorica, 1997, strana 111). Ve} i na nivou jedne ovako apstraktne formule, me|utim, prili~no je ja-sno: ulog nije mali. Ko se ogre{i o ono jedinstvo, naime,nuno pada u ovu ili onu vrstu zatvorenog i zato lo{eg iinferiornog partikularizma. Obrnuto, ko se ogre{i o onajpluralizam odnosno partikularizam, nuno pada u prazni ilani univerzalizam. Lani, zbog toga {to se na kraju naj-~e{}e pokae, kako ovaj, u svojoj univerzalnoj praznini,zapravo, samo skriva, neki zamaskirani, dominantni, i im-perijalni partikularizam. A najpoznatiji primer ovog dru-

51


52/208

gog, lo{eg, praznog i lanog univerzalizma danas, jesteupravo na{a dogma progresa, koja, obratite panju, nijesamo lo{e apstraktna, {uplja i naduvana, nego je uz to ievropocentri~no odnosno zapadnocentri~no imperijalna.

Kada bi se sva ~ovekova znanja koja su zaista univerzal-na, odnosno takva da jednako vae za sva vremena i pro-store, sabrala u jednoj jedinoj knjizi, ta knjiga bila bi veo-ma mala, moda i ne ve}a od nekoliko stranica. A i tihnekoliko stranica, bile bi pre skup manje vanih stvari,trivijalnosti ili irelevantnosti, nego bilo kakva ozbiljna filo-zofija ili nauka. Zbog toga sam, prema ovakvom, praznomuniverzalizmu, oduvek ose}ao jednu vrstu me{avine odbi-

janja i prezira (za razliku od one druge me{avine, odbija-nja i aljenja, koju sam oduvek ose}ao prema onom dru-gom, zatvorenom partikularizmu). Moram da priznam dasam u prvi mah, i za Hermenutiku subjekta Mi{ela Fukoa,pomislio kako predstavlja samo jo{ jednu lo{u varijaciju,ovog nesre}nog metodolo{kog rascepa, zatvorenog (anti~-kog) partikularizma, odnosno praznog (zapadnog) uni-

verzalizma. Veoma brzo, me|utim, uvideo sam da nije ta-ko. Pluralisti~kog univerzalizma, istorijske i duhovnekomparacije, te kombinacije univerzalnog i partikularnog,

kondenzovanih u one tri velike pozne, u ovom delu Mi{elaFukoa, dodu{e, nema eksplicitno, manifestno i direktno,nego tek implicitno, latentno i indirektno, ali su svi ovisastojci, u njemu, i pored toga, prisutni dosta snano.

U Hermeneutici subjekta, Mi{el Fuko se bavi poznomantikom, njenom danas ve} dalekom i egzoti~nom istori-

jom, duhom, filozofijom, posebno filozofijom stoika, naj-vi{e od svih Seneke i Marka Aurelija, ali se, ~ak i nezavisnood retkih direktnih istorijskih i duhovnih paralela sa kasni-

jim vremenima, sa filozofijama Renea Dekarta ili G. V. F.Hegela recimo, velika istorijska i duhovna komparacija

52


53/208

pozne antike i pozne moderne, ako ne i poznog sred-njovekovlja, ~itaocu ove uzbudljive knjige, na svakom kora-ku, sugeri{e jasno pa makar i diskretno. I to najvi{e zbogtoga {to ova komparacija dolazi iz samog jezgra problema.Iz jednog superkompleksnog, univerzalnopartikularnog,anti~komedievalnomodernog iskustva, prokletstva i poj-ma. Iz iskustva, prokletstva i pojma poznosti.

Iz ovog istog superkompleksnog iskustva, prokletstva ipojma, do{ao je i superkompleksni metod ovog dela. Presvega, tri njegova glavna (trans)disciplinarna domena: isto-rija, epistemologija, i antropotehnika. Koji odmah nakondolaska na svet povratno bacaju novo svetlo na sopstveni

predmet. Inteligentna istorija, epistemologija, i antropo-tehnika opstanka, u sumornom vremenu poznosti, na tajna~in postaje, ne samo dragocen, nego i najve}i doprinos

Hermeneutike subjekta.Ovaj doprinos, jasno se vidi ve} i u inteligentno osvet-

ljenoj istoriji. Centralno mesto u ovoj istoriji, zauzima hi-ljadugodi{nja evolucija i promena, od relativno neodre-|ene, dvosmislene i apstraktne delfijske pouke spoznajsamog sebe, do poznoanti~kog, preciznije stoi~kog kon-cepta staranja o sebi, na gr~kom epimeleia heautou

(Mi{el Fuko, Hermeneutika subjekta, Svetovi, Novi Sad,2003, strana 24). Pri tome, najve}u panju i ovde valjaobratiti, na izrazitu heterogenost konkretnog istorijskog

vremena. Hiljadugodi{nji raspon o kojem je re~, traje od V veka pre nove ere do V veka posle nove ere. Od rane izrele antike do pozne antike. Po Mi{elu Fukou, upravo ovapromena istorijske dinamike, od uspona i rasta, do opada-nja i slabljenja, jeste ono {to je najzna~ajnije. Uspon i rastpogoduju sloenosti i razli~itosti svake vrste. Otuda i onajizraziti interpretativni diverzitet, pitijska neodre|enost,dvosmislenost i apstraktnost. Naprotiv, opadanje i slablje-

53


54/208

nje pogoduju redukciji, kontrakciji i koncentraciji svake vrste. Otuda, namesto prohujale neodre|enosti, dvosmi-slenosti i apstraktnosti spoznaj samog sebe, sve vi{e,op{tim duhom poznosti i ugroenosti proeto, koncentri-sano i konkretno staranje o sebi.

Kada nije apologetska, istorija je naj~e{}e depresivna.Ne i u filozofiji Mi{ela Fukoa. Na onom istom mestu, nakojem je opisao onaj hiljadugodi{nji luk, od spoznaj sa-mog sebe do staranja o sebi, od rane do pozne antike,francuski filozof je lucidno primetio, kako se na dno pre-thodnog luka, parabole, pozne antike, direktno nastavljahri{}anski asketizam kao po~etak novog luka, parabole,

ranog srednjovekovlja: U svakom slu~aju po~ev od pojmaepimeleia heautou, bar kao radne hipoteze, moemo da po-smatramo hiljadugodi{nju evoluciju (V vek pre V vekposle Hrista), hiljadugodi{nji razvoj koji je vodio od prvo-bitnih formi filozofskog stava kakav se javlja kod Grka doprvobitnih formi hri{}anskog asketizma. Od filozofskogu~enja do hri{}anskog asketizma, hiljadu godina preobra-aja, hiljadu godina evolucije ~ija je vana nit vodilja bezsumnje briga za sebe; u svakom slu~aju, radi skromnostirecimo: jedna od mogu}ih niti vodilja. (Mi{el Fuko, Her-

meneutika subjekta, Svetovi, Novi Sad, 2003, strana 2425)Citirano mesto snano (re)afirmi{e op{tu ideju dijalek-tike, preplitanja i smenjivanja ivota i smrti, i to kakoivota i smrti uop{te, tako i ivota i smrti istorijskih sistemai njhovih institucija posebno. Pored toga, me|utim, ovomesto, kao i celokupna hermenutika Mi{ela Fukoa, snanoupu}uje i na jednu mnogo konkretniju i bliu mogu}nostodnosno ideju. Na jednu megaistorijsku analogiju: onuizme|u upravo opisane velike tranzicije od pozne antikedo ranog srednjovekovlja, na jednoj, i delom aktuelne de-lom jo{ uvek samo zamislive velike tranzicije od pozne

54


55/208

moderne u kojoj smo do rane faze nekog novog istorijskogsistema kojem evo jo{ uvek ni ime ne moemo da znamo,na drugoj strani. Naravno, kao i sa svakom drugom, i saovom analogijom valja biti krajnje obazriv. I restriktivan.Dve velike tranzicije, ona Senekina, na po~etku prvog, iova na{a, na po~etku tre}eg milenijuma na{e ere, odvijajuse na dva veoma razli~ita nivoa ukupnog posebno nau~notehnolo{kog razvoja. Zbog toga sli~nosti ne smeju da zase-ne razlike, koje izme|u ovih tranzicija tako|e postoje.(Zbog toga je spirala a ne krug jedino adekvatna grafi~ka

vizualizacija ovih tranzicija.) Pa ipak, i nakon svih prethod-nih a neophodnih predostronosti, mogu}nost one megai-

storijske analogije ostaje. Makar u smislu podsticanja otvo-renog uma, kreativnog duha, i istorijske imaginacije. Kriti-ka poznomoderne dogme progresa nikako ne sme reaktiv-no da pada u poznomoderni nihilizam odnosno depresiju.

Bi}e, duh, znanje, filozofija, nauka, discipline: ovajskup, odnosno njegova sloena unutra{nja struktura, me-|uzavisnost i interakcija, egzistira uvek, u svim istorijskim

vremenima i sistemima. Ali ne na isti na~in. Sa heteroge-nim istorijskim vremenom ide i heterogena epistemologi-

ja. Vreme uspona i rasta prati epistemologija izvesnosti i

reda: ~ak i kada postoji, svest o povezanosti bi}a, duha iznanja, uglavnom je pasivna ili uspavana, a sloena po-dela rada unutar ovih, pa i unutar znanja, nauka, filozofijai disciplina, uglavnom je neupitna, podrazumevaju}a i sta-bilna. Naprotiv, vreme opadanja i slabljenja prati episte-mologija neizvesnosti i haosa (ili poluhaoti~nih stanja): bi-}e, duh i znanje, odjednom postaju svesni, da je njihovame|uzavisnost i interakcija, ne samo realno postoje}a, ne-go i vana, potencijalno odlu~uju}a, moda i prevratni~ka,a ona podela rada, odjednom, i sa svake strane, postajesporna, upitna i nestabilna.

55


56/208

Poznost i u epistemologiji deluje kao alarm. I kaoagens novih me|uzavisnosti i interakcija. Znanje prestajeda bude puko znanje, duh puki duh, bi}e puko bi}e. Izme-|u bi}a, duha i znanja, nastaje nova i velika, zapravo naj-

ve}a konvergencija. U vremenu velike opasnosti, odnosnopoznosti, staranje o sebi jednostavno mora da bude total-no, zato {to samo takvo, totalno staranje o sebi, odnosnopovezivanje svih sfera, struktura i snaga, moe da dovededo u|enog opstanka: odre|ena struktura duhovnosti po-ku{ava da sjedini saznanje, ~in saznanja, uslove ~ina sazna-nja i njegove u~inke, sa preobraajem u samom bi}u sub-

jekta. (Mi{el Fuko, Hermeneutika subjekta, Svetovi, Novi

Sad, 2003, strana 46)Najzad, uz istoriju opadanja i slabljenja, te epistemolo-

giju neizvesnosti i nereda, staranje o sebi, posebno uvremenu poznosti, donosi jo{ i pove}anje zna~aja antropo-tehnike opstanka. DeloviHermeneutike subjekta koji se baveovom tehnikom, i ina~e su najkonkretniji, najzanimljiviji inajuzbudljiviji. Tako, od Mi{ela Fukoa najpre saznajemoda je staranje o sebi, zapravo, samo jedan poseban, poz-noanti~ki, stoi~ki derivat, one op{te i ~uvene kulture sop-stva koja se razvila u helenisti~kom i rimskom dobu, a

koja bi mogla da se ozna~i i kao op{ta tekhne tou biou(ve{tina ivljenja, tehnika egzistencije), odnosno tekhneivota uop{te. A zatim nas filozof podrobno i strpljivoupoznaje i sa ~itavom {irokom, bogatom i koloritnom lepe-zom najrazli~itijih i najma{tovitijih tehnika, koje su Sene-ka, Marko Aurelije, i drugi stoici, u svoje vreme, prepo-ru~ivali kao najbolje na~ine za suo~avanje sa opasnostimaivota (i smrti), po~ev od one naporne ali efikasne vebe ilisimulacije najve}e neda}e, pa sve do one isto tako efika-sne, uz to jo{ i duhovite vebe ili simulacije smanjivanjaobjekta odnosno tiranina (Mi{el Fuko, Hermeneutika sub-

56


57/208

jekta, Svetovi, Novi Sad, 2003, strana 386387, 556557,683685).

Sugestija one velike, megaistorijske komparacije, izme-|u tri velike pozne sekvence, pozne antike, pozne medie-

valistike, i pozne moderne, dolazi iz sva tri glavna domenacitiranog dela Mi{ela Fukoa, istorije opadanja, epistemolo-gije nereda, i antropotehnike ivota, ali je sugestija, kojadolazi iz poslednjeg od ovih domena, iz onih inteligentnihi ivopisnih tehnika humanog opstanka, koje su gore samonagove{tene, ipak, najsnanija i najuverljivija. Pomislite sa-mo na magnitude najve}e neda}e kakvu bi svakako pred-stavljao mogu}i nuklearnoekolo{ki holokaust na{eg vre-

mena. Ili na mogu}nosti smanjivanja objekta DordaBu{a Mla|eg, Vladimira Luka{enka, i drugih mrkih veli-kana odnosno velika{a pozne moderne. Sli~nosti izme|upozne antike i pozne moderne su o~igledne. Pa ipak, ni

jednog momenta, ne smemo da zaboravimo, da ni razlikeizme|u ovih, nisu manje vane. A u mno{tvu razlika, kojenesporno stoje izme|u Senekinog i na{eg vremena, jedna

je, ipak, najvanija. To je ~injenica, da se ~ovek, usledizrazito neravnomernog duhovnog razvoja, nau~notehno-lo{kog, koji je veoma brz, eksponencijalan, i moralnopoli-

ti~kog, koji je, ukoliko uop{te, u najboljem slu~aju, veomaspor, linearan, nakon otkri}a apsolutnog (nuklearnog)oruja, posle drugog svetskog rata, po prvi put u istoriji,na{ao u zoni sasvim realne opasnosti, da moe nepovratnoda uni{ti, ne samo aktuelni istorijski s

Documents

Milan Popović - Belle Epoque